Montenj

Predavanje prof. Novice Milia, k. god. 2004/2005.

Miel Ekem de Montenj1, 1533-1592. Rodonaelnik itavog anra. Objavio delo pod nazivom Eseji 2 ; esej na francuskom znai ogled, pokuaj, iskuavanje, ispitivanje. Posle LIRIKE, PROZE i DRAME, ESEJ postaje etvrti knjievni anr. esto se u literaturi moe nai da je Montenj pisao o svom iskustvu, da je iskustvo presudno za sam anr eseja. Meutim, nije sasvim tako. Knjievni esej upravo dozvoljava da se pie bez iskustva (na primer, o Africi iako se tamo nije bilo). Knjievni esej dozvoljava udeo imaginacije u toj meri, da se mogu prei granice iskustva. Esejista u veliko koristi refleksiju. Dok filozofija ima osnovu u generalizovanju stvari, knjievni esej esto samo lii na generalizaciju, a zapravo je SINGULARIZACIJA (tj. ide se prema neemu to je jedinstveno). Montenj esto postavlja pitanje: ta znam? Granice naeg neznanja vee su i vanije od granica naeg znanja. Na putu generalizacije mi gubimo, moemo izgubiti ono to je pojedinano, tj. ono to je stvarno. Neposredno posle Montenja Englezi su preuzeli taj anr, a u Francuskoj je on poeo da se razvija tek dva veka kasnije. Od Frensisa Bekona (pod uticajem Montenja) nastaju ESSAYS u 18, 19, 20. veku. Montenja je zanimalo ono retoriko, igra izmeu stila i teme, to u stvari i ini knjievni esej. Engleski esej se razvijao u dva pravca: 1) nauni esej, i kao 2) novinski, urnalistiki. U Engleskoj su od 17. do polovine 20. veka pisali pravi majstori takvog eseja. Neki Englezi su se bavili i knjievnim esejem, ali su se zapravo tek francuski prosvetitelji ponovo okrenuli knjievnom eseju. Zatim se esej tokom 19. i 20. veka razvijao i u Francuskoj. U knjievnosti 20. veka pojavila se ESEJIZACIJA.
1 2

Montenj, po nazivu zamka u vlasnitvu njegove porodice. Godine 1580. prve dve knjige; 1592. je umro, a iza smrti ker i prijatelji su objavili 3. knjigu najobimniju, koju je on bio pripremao.

Ovo se naroito odnosi na roman (Robert Muzil, ovek bez svojstava; Herman Broh, Vergilijeva smrt). Esejizacija za potrebe naracije Prustov U traganju za izgubljenim vremenom, u nekim romanima Danila Kia. Pojava eseja u nekoj knjievnosti jeste znak njene zrelosti; ispostavi se da nije vie dovoljno pevati pesme, pisati drame i priati prie. Tako esej predstavlja istraivanje miljenja sredstvima knjievnosti (a ne filozofije). O Montenju se moe proitati da je sa 5, 6, 7 godina govorio latinski bolje nego francuski, da je kasnija znanja upijao na latinskom. (Njegovi eseji su gusto tkanje citata iz latinske, ali i grke knjievnosti). Zavrio je pravni fakultet, radio u lokalnoj administraciji vrei nekakvu funkciju slinu sudijskoj. U trideset osmoj godini povukao se u kulu na svom imanju, i biblioteci koja se u njoj nalazila sledeih 15-20 godina pisao eseje. Sam Montenj govori da je povlaenje iz velikih poslova sveta iz politike, crkve, diplomatije nuno da bismo osvetlili miljenje. Za razliku od velikih individualista italijanske renesanse, koji su imali potrebu da budu javno priznati, Montenj iako i sam veliki individualista se povukao. Montenjevi eseji su nastajali iz beleaka koje je vodio dok je itao. Tada se to zvalo .......... 3, to je oznaavalo izvod citat ili linu impresiju. Imao je nekoliko hiljada knjiga. Eseji O vaspitanju dece Prvi put u istoriji pedagogije, u tom eseju se ne govori o vaspitanju u pravcu usvajanja opteg, ve u pravcu postizanja singularnih sposobnosti. Dete je tu manje objekt, a vie subjekt obrazovanja to je prihvaeno tek u 20. veku.4 O kanibalima Ovaj esej je itao i ekspir (u Buri se javlja Kaliban). Do tada su ve bile obavljene neke ekspedicije, sa kojih su ponekad dovoeni uroenici. Postavljaju se pitanja: Ko su ljudi koji tamo ive? Da li su i u kojoj meri ljudi? Odgovori na ova pitanja su vani za utvrivanje ta je to evropska ljudskost. esto se uzimalo da su to samo ljudi po izgledu, stvorenja ne u punoj meri ljudska... Jer, ljudsko bie je hriansko. Prema njima se stoga moemo ponaati i drugaije opravdanje grozota koje su injene, na
3 4

Profesor ree neto na francuskom... U pedagogiji, ne kod nas, istakao je profesor, a studenti se osmehnuli ne bez izvesne gorine.

primer, populaciji dve Amerike, kada su se panci, Holanani, Francuzi tamo nali u potrazi za zlatom. Astecima su donosili bolesti, inili od njih robove koji su morali po 20 asova dnevno da rade u rudnicima, a ovi su umirali posle dve-tri godine, bili su potrona roba. Montenj je bio jedan od prvih koji je stao u odbranu ljudi razliitih od Evropljana: drugi jesu razliiti, ali to nije razlog da uspostavljamo hijerarhiju. Montenj je bio veliki protivnik svakog fanatizma, svakog ekstremizma (i po tome slian Erazmu) kada je u pitanju socijalni prostor. Proitati jo i esej O iskustvu. Zanimljivi su i eseji O knjigama (niz paradoksalnih tvrdnji); o prijateljstvu, mirisima, smrti, konjima, koijama, o ratu, samoi, strahu, dokolici.