Moćni Božiji glas

Dopusti da Ti čujem glas

Da li je važno da Ti čujem glas?

Uvod

1980 godine otputovao sam po prvi put na Filipinska ostrva. Pošto sam bio neiskusni putnik, napravio sam revervacije za polazni ali ne i za povratni let. Po dolasku u Manilu, pokušao sam da obezbedim rezervaciju za povratak nakon dve nedelje. Avio kompanija me je obavestila da imaju dostupno sedište tek za nekoliko meseci. Dodali su moje ime na listi čekanja ostavljajući me nesigurnim u vezi povratka. Osećajući se pomalo depresivno zbog te situacije, pozvao sam svoju suprugu, Angelinu, da joj objasnim situaciju. Zamolio sam je da se pomoli da uspem da nađem povratni let.

Dve nedelje kasnije dok sam čekao, Angelina se zabrinula za moj povratak kući i imala jednu  nemirnu noć. Nešto pre 6 sati ujutro molila se i tražila od Gospoda utehu, i da li treba ili ne da se vratim kući tog dana. Sveti Duh ju je podstakao da čita svoju Bibliju. U tom trenutku nije joj bilo do toga, ali je razumela da Bog zna najbolje. Tog dana je počelo njeno predano proučavanje Isaije 6. Dok je čitala, ove reči su joj se isticale u tekstu: i dva na njima leti (2 stih). Tada je osetila mir Božiji i pouzdanje da sam ja na putu kući.

U Manili pre 6 sati popodne (to je bilo 6 sati ujutru u SAD) ukrcao sam se u avion ali moji saputnici još nisu. Oni su putovali na drugom letu u Hong Kong. Stigli su neposredno pre polaska i sa dvoje njih sam leteo baš kao što je Bog govorio mojoj supruzi. Kakvu je preciznu reč Bog dao mojoj supruzi da je uteši! On uživa da komunicira sa Svojim narodom.

Božija želja za zajedništvom

Bog nas je stvorio za Svoje zadovoljstvo, da bi imali zajedništvo i zajednicu sa Njim.  Kakva divna misao da Bog želi da razgovara direktno s nama i učini da poznajemo Njegov glas! Sveto Pismo započinje tako što se Bog svakodnevno sastajao sa Adamom i Evom u vrtu. U to čovek i njegova žena začuše korake Gospoda, Boga, koji je šetao vrtom za vreme dnevnog povetarca. (Postanje 3:8). Ovo ukazuje da je Bog redovno dolazio da provodi vreme sa njima u zajedništvu. Zadnja knjiga Biblije pokazuje nam Božije srce i želju da komunicira sa čovekom i učini da čujemo Njegov glas. Evo stojim na vratima i kucam. Ako neko čuje moj glas i otvori vrata, ući ću k njemu i jesti s njim i on samnom. (Otkrivenje 3:20).

Kakav poziv kada se uzme u obzir da je Bog sve stvorio i da vlada nad univerzumom! Razmišljajući o tome, kralj David je rekao, "Šta je čovek da ga se sećaš?" (Psalam 8:4). Bog traži po celoj zemlji one koji će odgovoriti na Njegov glas i koji žele zajedništvom s Njim. Kao što ćemo videti u ovom proučavanju, Sveto Pismo sadrži bezbrojne pozive da slušamo Božiji glas.

Zašto je toliko bitno da čujemo Božiji glas? Da li je stvarno bitno da imamo direktnu komunikaciju sa Njim? Kako čovek može da razlikuje Božiji glas od svih ostalih glasova na svetu?

Kako neko može biti siguran da je to zaista Bog koji govori? Kako su vera, nada, dobra dela, pravednost i mudrost povezane sa slušanjem Božijeg glasa? Ovo je uzbudljivo proučavanje koje će pružiti odgovore na ova i druga pitanja vezana za ovu temu. Otvorite svoje srce Gospodu i vidite da li čujete Njegov glas kako vas poziva. Neka i vi izjavite zajedno sa autorom Pesme nad pesmama, "moji drugovi slušaju tvoj glas, daj da ga i ja čujem!"(8:13)

Glavno pitanje

Primer Izraela

Kada piše crkvi u Korintu, Pavle ih opominje da razmotre primer putovanja Izraela u pustinji od Egipta do Kanaana. On ukazuje na njihove neuspehe i upozorava crkvu da ne pravi iste greške kao Izrael.

Ne bih želeo da ne znate, braćo, da su svi naši praoci bili pod oblakom i da su svi prošli kroz more. I svi su u oblaku i moru kršteni u Mojsija. I svi su jeli istu duhovnu hranu i svi su pili isto duhovno piće. Jer pili su iz duhovne stene koja ih je pratila, a ta stena je bio Hristos. Ali većina ih nije bila po Božijoj volji, pa su pobijeni u pustinji. A sve se to dogodilo nama za primer, da ne žudimo za zlom kao što su oni žudeli. Ne budite idolopoklonci kao što su neki od njih bili, kao što je zapisano: Sede narod da jede i pije, pa ustade da igra, Ne odajmo se ni bludu kao što su se neki od njih odavali bludu, pa ih je u jednom danu palo dvadeset tri hiljade. Ne iskušavajmo Gospoda kao što su ga neki od njih iskušavali, pa stradali od zmija, ne gunđajte kao što su neki od njih gunđali, pa izginuli od Onoga koji ubija. Sve se to dogodilo njima za primer, a zapisano je za opomenu nama, kojima su stigla poslednja vremena. Zato ko misli da čvrsto stoji, neka pazi da ne padne. (Korinćanima 10:1-12)

Izraelsko putovanje kroz pustinju je bilo isprepletano sa puno neuspeha. Određeni neuspesi su značajniji od drugih. Ponekad se mogu prepoznati ključni razlozi za eskalaciju problema koji slede. Ovo je bilo istinito za Izrael u to vreme. Pogledajmo jedan od ključnih razloga zašto prva generacija nije mogla da uđe u obećanu zemlju nego su radije umrli u pustinji.

Uzvišeni Božiji poziv

Izrael je započeo svoje putovanje iz Egipta u noći Pashe. Prošli su kroz Crveno More i stigli do planine Sinaj 50 dana kasnije. Bog ih je doveo tamo i pripremio ih kako bi mogao da im govori. Ovo je ono što im je On govorio na početku.

Tada se Mojsije pope k Bogu, a Gospod ga pozva sa gore pa mu reče: Ovako kaži Izraelcima, Jakovljevom narodu: Videli ste šta sam učinio sa Egiptom, kako sam vas nosio na orlujskim krilima i doveo vas sebi. Ako mi se budete potpuno pokoravali i držali se moga saveza, bićete mi dragocena svojina među svim narodima. Iako je ceo svet moj, i vi ćete mi biti carstvo sveštenika i sveti narod. Ove reči prenesi Izraelcima. 2 Mojsijeva 19:3-6

Bog im je objavio da će ih učiniti carstvom sveštenika i svetim narodom ako odgovore na dva načina - ako slušaju Njegov glas i drže Njegove zapovesti. Kakvo obećanje! U 2 Knjizi Mojsijevoj 20, Bog im je dao taj savez - Deset zapovesti. Bog im je govorio sa planine Sinaj usred neverovatnih manifestacija te noći. Ceo narod je video grmljavine i munje i zvuk trube i planinu obavijenom dimom: kada su ljudi to videli , sklonili su se, udaljili i stajali po strani. I oni rekoše Mojsiju, Ti nam govori, a mi ćemo slušati. Ali nemoj da nam govori Bog, da ne poginemo. A Mojsije reče narodu: Ne bojte se, jer Bog je došao da vas iskuša, da strah od Boga bude u vama i ne da vam da zgrešite. Narod ostade podalje, a Mojsije priđe gustoj tmini u kojoj je bio Bog. (2 Mojsijeva 20:18-21)

Ljudi su bili uplašeni zbog svega šta se desilo. Mojsije je pokušavao da smiri narod i objasni im šta se događa. Bog nije želeo da ih uplaši. Želeo je da im da strah od Gospoda koji bi ih sačuvao od grešenja. Ljubavlju i istinom okajava se greh, a strahom od Gospoda izbegava zlo. (Poslovice 16:6). Bog je  ohrabrivao Izrael da se ne plaše prirodnih pojava ili Njegove vatre koja je gorela u njihovom duhu. Želeo je da se oni plaše Gospoda i da Ga poštuju. Isus je govorio slično svojim učenicima. Ne bojte se onih što ubijaju telo, a ne mogu da ubiju i dušu. Nego, više se bojte onoga koji može da uništi i dušu i telo u paklu. (Matej 10:28)

Prepričavanje ovog incidenta u 5 Knjizi Mojsijevoj daje nam potpuniju sliku o ovom incidentu. Vidimo da je Izrael odbio da sluša Boga.

"Gospod je govorio s vama licem u lice iz ognja koji gori.U to vreme sam stajao između Gospoda i vas i objavljivao vam reč Gospodnju, jer ste se plašili ognja i niste se popeli na goru…To su zapovesti koje je Gospod silnim glasom objavio svem vašem skupu tamo na gori, iz ognja, oblaka i guste tmine. i više ništa nije dodao. Onda ih je napisao na dve kamene ploče i predao ih meni. Kada ste čuli glas iz tmine, dok je gora plamtela ognjem, sve vođe vaših plemena i vaše starešine došli su k meni. Rekli ste:Gospod naš Bog, pokazao nam je svoju slavu i svoje veličanstvo i čuli smo njegov glas iz ognja. Danas smo videli da čovek može da ostane živ iako Bog govori sa njim.Ali zašto da se i dalje izlažemo smrtnoj opasnosti? Ovaj veliki oganj će nas proždreti i poginućemo ako još budemo slušali glas Gospoda, našega Boga. Jer, koji je smrtnik čuo glas živoga Boga kako govori iz ognja i ostao živ? Nego ti priđi i slušaj sve što ti Gospod, naš Bog bude rekao i mi čemo to poslušati i izvršiti."( 5 Mojsijeva 5:4, 22-27)

Kada Bog govori, čovek živi

Prvi Izraelov odgovor Mojsiju je bio da kada Bog govori život izvire u čoveku. Ovu istinu potvrđuju brojni stihovi koji pokazuju Božiju silu koja se spušta kada On govori. „Život se širi kada reči iz Njegovih usta teku. Glas Gospodnji odzvanja nad vodama, Bog slavni grmi, Gospod grmi nad golemim vodama. Silan je glas Gospodnji, veličanstven je glas Gospodnji. Glas Gospodnji kedrove lomi, Gospod libanske kedrove lomi. Od njega Liban podskakuje kao tele, Sirjon kao bivolče. Glas Gospodnji munje rascepljuje. Glas Gospodnji pustinju potresa, glas Gospodnji hrastove savija i šume oguljuje. U njegovom Hramu svi viču Slava!. (Psalam 29:3-9).

„Kada on zagrmi, vode na nebesima zahuče. On čini da se oblaci dignu s krajeva zemlje. Munje šalje s kišom i vetar izvodi iz svojih spremišta"(Jeremija 51:16).

„Istinu vam kažem: dolazi čas – i već je tu – kada će mrtvi čuti glas Sina Božijega i – koji ga čuju – oživeće".(Jovan 5:25).

„On uze četu vojnika, a od prvosveštenika i fariseja sluge, pa dođe onamo sa bakljama, svetiljkama i oružjem. Isus, znajući šta će se sve sa njim dogoditi, izađe i upita ih: Koga tražite? Isusa Nazarećanina, odgovoriše mu. A on im reče: Ja sam. S njima je stajao i Juda, njegov izdajnik. A kada im je rekao: Ja sam, oni ustuknuše i padoše na zemlju" (Jovan 18:3-6).

Izrael je izjavio tog dana na Sinajskoj gori da su videli i razumeli silu koja je u Božijem glasu i život koji teče ka čoveku kada On govori. Oh, da su ostali verni tom saznanju! Sva snaga koja im je bila potrebna da održe taj savez bila im je dostupna samo da su bili poslušni Njegovom glasu.

Zašto bismo trebali umreti ?

Izraelov odgovor se nije završio na tome. Oni su shvatili još jednu istinu.

Ali zašto da se i dalje izlažemo smrtnoj opasnosti? Ovaj veliki oganj će nas proždreti i poginućemo ako još budemo slušali glas Gospoda, našega Boga. Jer, koji je smrtnik čuo glas živoga Boga kako govori iz ognja, kao što smo mi i  ostao živ?(5 Knjiga Mojsijeva 5:25-26). Ova izjava u poređenju sa prethodnom deluje kontradiktorno. Međutim, oni su tačno znali šta govore. Da, Božiji duh je ubrzavao njihov duh, ali oganj u Božijem glasu je donosio smrt telesnom čoveku. Prepoznali su život koji je došao kada je Bog govorio ali više ih je brinuo Božiji oganj koji je doneo smrt telesnim delima. Jedan događaj iz ranijih godina može ilustrovati ovo da bismo bolje razumeli.

Kada sam išao u srednju školu imao sam prilike da igram fudbal. Čak i po završetku mojih igračkih dana uživao sam toliko puno gledajući fudbalske utakmice, toliko da bih disao teško i sa uzbuđenjem dok sam pokušavao da mom omiljenom timu pomognem sedeći u svojoj fotelji. Jednog dana gledao sam jednu fudbalsku utakmicu na televiziji. Odjednom i tiho, Gospod mi je govorio da ugasim televizor i da ne gledam više utakmicu.

Bio sam potpuno zapanjen i pomislio sam da se Bog šali sa mnom. Bog se ne šali sa takvim stvarima! Uverio me je da mi je On govorio i da treba da mu se pokoravam. Protivio sam se Božijoj direktivi, osećajući da nije bilo ništa grešno u fudbalu i da sam imao prava da uživam s vremena na vreme u gledanju. Bog je istrajao i ja sam se predao Božijoj volji.

Nekoliko nedelja kasnije, dok je trajala druga fudbalska utakmica pomislih u sebi da Gospod verovatno ne bi zamerio da uključim televizor tek toliko da vidim koji je bio rezultat. Bog mi je bez reči govorio da mu zaista smeta ako bih uključio televizor. Pokorio sam se Božijoj volji. Vatra u Božijem glasu donosila je smrt mome telu. Koliko je bilo bolno kada je sila Božijeg glasa radila u meni!

U to vreme tražio sam Gospoda zbog nekog drugog problema u mom životu. Ova situacija, sa fudbalom izgledala je kao da je to posebno pitanje, ali kako je oganj Božijeg glasa goreo u meni, počeo sam da vidim da postoji direktna korelacija između ove dve stvari. Kako je vreme prolazilo, Bog mi je pokazao da je situacija sa fudbalom bila samo vrh ledenog brega i da je On odgovarao na moju molitvu u vezi sa nečim što sam mislio da su bili drugi problemi.