Klasicizam Opte odlike stila

Pompeja i Herkulanum bila su dva napredna rimska grada unitena 79. godine snanom erupcijom Vezuva. Ovom katastrofom vreme je u ovim gradovima zaustavljeno i sve je izvanredno sauvano ispod naslaga lave i pepela (itave etvrti grada sa infrastrukturom, hramovima, pozoritem i drugim graevinama, dobro ouvani domusi sa kompletnim pokustvom i raskonom dekoracijom freskama, mozaicima, gipsanim radovima). Sredinom XVIII veka poinje ponovno otkrivanje ova dva uspavana grada ime se jo vie pobuuje inae aktuelno interesovanje za antiki svet i kulturu. Joakim Vilkeman pie istoriju starog sveta i daje veliko tumaenje Pompeje. On zakljuuje da ne postoji nista savrenije niti lepe od klasine kulture. Smatrao je da klasina umetnost prua najvie kvalitete i da bi umetnici trebalo da se trude da postignu taj nivo, zanemare barok i rokoko koji su izbegavali klasine vrednosti. Za sad se jo uvek ne govori o antikoj grkoj kulturi jer su njeni prostori jo pod Turcima. O grkoj umetnosti znamo samo na osnovu rimskih kopija. U tom periodu vlada miljenje da su umetnika dela klasino lepa ako poseduju plemenitu jednostavnost, uzvienu monumentalnost, ralanjenost i simetrinost, to su univerzalni kvaliteti. Umetnici itave Evrope dolaze u Rim da se dive savrenstvu rimskih ideala. Sama Francuska ima ustanovljenu Akademiju u Rimu jo od 1666. u koju dolaze na studijska putovanja najbolji lanovi ove pariske ustanove, o njenom troku. Takoe, na svake dve godine obezbeen je Salon, gde se prestavljaju novi umetnici koji u svojim delima podraavaju klasine uzore. Klasicizam uzima maha i u arhitekturi, radi se po uzorima na Rim, koriste se elementi kao to su horizontalni venci, frizovi, stubovi, kolonade, portici, tremovi, ravni arhitravi, zidovi, prozori. Od materijala rado koriste kamen i mermer. Urbanizam podraava rimski uzor: rue se srednjovekovni Pariz i Be, kroz njihove srednjevekovne etvrti uskih, mranih i zapetljanih uliica prosecaju se novi velelepni, iroki bulevari koji se kao kod Rimljana ukrtaju pod pravim uglom. Du njih se zidaju palate, pozorita, javne institucije po klasino rimskom uzoru. Branderburka kapija u Berlinu i Trijumfalna na Etoalu u Parizu projektovane su po uzoru Konstantinovog trijumfalnog i ostalih antikih slavoluka. Neoklasicizam se brzo iri i postaje totalan stil. Od slikarstva, arhitekture do mode. Nose se haljine i frizure a la gris. Sve je dosta ozbiljnije od baroka i rokokoa, sve se menja pa se i nametaj izrauje po ugledu na onaj iz rimskih domusa. Neoklasicizam je jedan od poslednjih stilova sa totalnim uticajem na sve vidove zivota i u svim civilizovanim zemljama i traje sve do tridesetih godina XIX veka.

ak Luj David i uenici

ak Luj David
Zakletva Horacija Slika nastaje tokom Davidove posete Rimu i smatra se manifestom romantizma. Mladi David tek iz drugog puta dobija studijsku nagradu Rima. Tamo pravi veliki broj skica i crtea, detaljno prouava antiku umetnost uopte. Bio je jedan od najobrazovanijih ljudi toga doba. Kljuni likovni element neoklasicizma je linija, linija dri sliku dok je kolorit sekundaran. Kompozicija je obino trouglasto postavljena, tople game a tema mora biti odabrana iz istorije, mitologije antikog sveta. Za razliku od slikarstva galantnog rokokoa, dela klasicizma vole ozbiljne teme. Slika prikazuje sukob grada Rima i Albe. Naruilac je eleo da se prikae trenutak kada jedan od brae Horacija ubija svoju sestru. Ali, umesto naruene, David izmilja scenu zakletve jer zeli da pronae kljuni dogaaj drame sukoba patricijskih familija Horacija i Kurijatija. Patriotski znaaj je iznad subjektivnog stava. Tri luka koji poivaju na toskanskim stubovima u pozadini jasno ralanjuju celu kompoziciju. Prvi meuprostor je namenjen sinovima, drugi Horaciju a trei enama sa decom koje su smetene u sam ugao slike, gotovo nebitne, to mnogo govori o poloaju ene u drutvu kako u Davidovo vreme tako i u antici. Scena je zatvorena kocka, pozorina scena monumentalne kompozicije. Kada je prikazana na Salonu 1784. izazvala je veliko divljenje iako je kasnila par dana dok je dopremljena iz Rima. Otkupio ju je sam Luj Dofan XIV za iju e se smrt neto kasnije zalagati David kao vaan lan revolucionarnog konventa. Liktori vraaju mrvtog sina Brutu Veliko Davidovo remek-delo sa scenskim, studioznim svetlom, podelom svetla David je postigao veliku dramatinost. Kompozicija se deli na dva sveta prvi, svet mukaraca, ratnika, junaka koji ginu i drugi svet, svet ena. Brut je u pozi lozofa pomiren sa sudbinom. Cela slika je paljivo i studiozno prouena, bogata detaljima (autentini kostimi, nametaj, zavese koje prave hladovinu u antikim tremovima). I na ovoj slici re je o vanosti patriotizma i zanemarivanju pojedinca zarad dobra patrije i viih ciljeva (vrlo popularna u vreme francuske revolucije). Portret Madam Rekamije Raen je po uzoru na Veneru (na slici Parisov sud). Haljina, frizura, odela, nametaj i visoki preureeni svenjak, sve ovo aludira na doba antike, pravi prizor jedne rimske matrone. Nejasno je zasto je etvrtina slike pripala praznoj pozadini. Po tadanjim merilima, portret po vanosti dolazi posle velikih istoriskih kompozicija, za njim ide anr-scena, pa tek onda pejza koji je gotovo i nebitan, ali nesto traeniji od mrtve prirode. Napoleon je kao i svaki vladar oekivao laskave portrete od svojih umetnika. David radi njegov portret na konju koji ga velia u svoj njegovoj moi i slavi njegove pobede u mnogobrojnim pohodima (Egipat, panija, Italija, Mletaka Republika, Pruska, Poljska, Rusija). Bivi pobornik revolucije, prvi konzul, postaje samoproklamovani car. Portret je izuzetno uobiajen prikaz vla-

dara na konju. David Napoleona stavlja na razigranog konja na sred Pirinejskih Alpa ime ga uporeuje sa antikim vojskovoom Hanibalom koji je iz Kartagine poveo svoje trupe, koje su inili i slonovi, na Rim preko krevitih Alpa. Kao pravi klasicista pravi komparaciju izmeu antikog junaka i svog savremenika Napoleona. Slika je idealizovana, u uzlaznoj dijagonali koju je David preuzeo od slikara baroka. Sve je vrlo dramatino a sam junak je vrlo smelo decentriran. Konj i Napoleon su gotovo jedno, u simbolikom smislu poseduju nezadrivu snagu a ima i aluzija na mit o kroenju kentaura. Savren spoj snage ivotinje i ljudskog razuma. Dinamino komponovana draperija koja srlja ispred jahaa, kao i neobina pozadina koja se razlikuje po svojoj dinamici od mirnih, tamnih pozadina portreta i Zakletve Horacijevih. Krunisanje Napoleona Scena prikazuje vie od 100 portreta francuskog visokog drutva iz doba Napoleona. Velianstvena kompozicija smetena u katedrali Notr Dam u Parizu. Napoleon, raskono obuen zaogrnut hermelinovim ogrtaem, krunie u prisustvu Pape u pozadini, ne ba zadovoljnog, i na silu dovedenog na ovaj velianstveni skup. ozena u pratnji Napoleonovih sestara, prima krunu od Napoleona. Cela kompozicija je u elipsi kao kod starih majstora. Posmatra ima utisak da i on sam prisustvuje ovom inu. Za potrebe ove monumentalne, hvalospevne kompozicije koja velia Napoleona kao vladara gotovo cele Evrope, David se ugledao na Rubensov ciklus slika za Mariju Medii. Pejza luksemburkog parka Nastaje za vreme njegovog zatoenitva nakon pada Napoleona. David je bio zatvoren u luksemburkoj palati i sa prozora svoje sobe spontano je naslikao pogled na park i dao mogunost prirodi da se sama ostvari kao motiv. Iako je imao svoj atelje, predavao je na Akademiji i bio vrlo slavan i traen. Imao je nekoliko velikih uenika Antoan Gro, Fransoa erar, Pjer Pridon, Dominik Engr

Antoan Gro
Kao mlad je bio oduevljen Napoleonom, koga prati na njegovim pohodima pravei znaajne skice i studije kao istorijske zabeleke. Jo kod njihovog prvog susreta kod Milana nastaje uveni portret General Bonaparta na mostu kod Arkole Pristup slici je vrlo lian, Gro slika Napoleona u zamahu tela. Cela slika odie smeim muzejskom tonom, utim i crvenim akcentima. Dominacija linije se lagano gubi, a prednost lagano zauzima kolorit. Slika poseduje jedan vrlo emotivan, povieni nain. To e biti novina koju u klasicizam polako uvode Davidovi uenici emotivnost. Napoleon kod Ejlaua Napoleon koji se prvi put susree u bitci sa Poljacima i Rusima. Kod Groa se slika iri , ulazi u ambijent, prikazuje anonimne junake uesnike rata. To je novi topografski tip predstave borbe, pred nama je cela panorama bitke. itavih deset godina ljudi Davidovog doba ratuju sa

Napoleonom od Egipta do Moskve. Gro mnogo ozbiljnije prikazuje celu situaciju, sam Napoleon je jednak sa svim svojim generalima, izdvaja ga samo beli konj. U prvom planu su mrtvi smrznuti ranjenici to je neto novo u odnosu na dotadanje prikaze velikih antikih bitaka. Vie se ne govori o monicima i voama ve o nesreama rata, ceni i sudbini nesrenih patriota, to je mrana strana bitke. Kompozicija je horizontalna, horizont je smelo podignut gore, gotovo da je bitka vanija od Napoleona. Planovi su postepeno degradirani to daje utisak dubine slike. Gro slika aktuelne uniforme i oruje (to nisu vie antiki kostimirani junaci).

an-Batist Renjo
Tri gracije Slikana je po uzoru na antiku, ali u tri vizure i daleko denisanije, daleko novije iako su gotovo antike, zatim Portret Madam Rekamije Takoe po antikom uzoru ali sa pejzaem u pozadini u rimskom ambijentu. Postepeno se pojavljuju duh i ideje romantizma.

Pridon
Otmica Psihe Novina je noni ambijent u sfumatu, nestani puti nose usnulu Psihu. Pridon je bio poznat kao klasini Koreo jer je voleo veernje osvetljenje.

ak Ogist Dominik Engr 1780 1867.

Jako mlad dolazi u Davidov atelje. Sa velikom posveenou pristupa radu i izuavanju naroito antike kulture. Mladi umetnik uzor trai u slikarstvu Rafaela i svog ucitelja Davida, koji je za njega Bog! Kao pravi klasicist prvenstvo daje crteu pa tek onda boji (ako je neka stvar dobro nacrtana onda je dobro i naslikana). U periodu od 1806. pa do 1820. boravi u Rimu. Boravak u Italiji ostavie veliki uticaj na njega i njegovo delo, to e se videti ne samo iz slika nastalih u ovom gradu za vreme boravka na Akademiji, ve i kasnije kada se kao zreo umetnik bude vratio u Pariz. Po povratku otvara svoj atelje i zauzima zavidno mesto u francuskom drutvu. Sledi niz nagrada i priznanja pa i mesto direktora Akademije. Zevs i Tetida, 1811. Zevs je prikazan po antikom uzoru kao moni bog neba na svom prestolu sa nesrenom Tetidom, Prometejevom majkom, koja klei pred njim i moli ga da ublai kaznu njenom sinu koji je bogovima oteo vatru i darovao je ljudima te sada mora da ispata za svoje grehe. Crte je savreno linearan ali bez anatomske tanosti koju je Engr namerno zanemario u elji da to

bolje naglasi emocije lika. Tetida je alabaster bela, dok je Zevs preplanuo, tamniji. Slika je uzor harmonije, ravnotee, linije i boje. Snga i Edip, 1808. U dijagonalnoj kompoziciji prikazana je Snga pitalica i antiki junak Edip, gotovo idealizovano prikazan. Dve gure dele se na dva sveta realni oveiji onostrani mitski. Slika je malog formata ali izrazito monumentalna. Kluni nosilac slike su dva koplja u Edipovoj ruci koja sliku dele na dve sfere. (Snga, mitsko bie polu-ena, polu krilati lav, ivela je na ulasku u grad Tebu i postavljala zagonetku putnicima, ako ne bi znali odgovor Snga ih je prodirala. Na povratku u svoj rodni grad Edip je odgovorio na uvenu zagonetku a zatim ubio Sngu. ta to ujutru ide na etiri, u podne na dve, a uvee na tri noge? pitala je Snga) Kupaica Sve je vee interesovanje za Istok i njegovu egzotiku. To je karakteristika romantizma koji se pojavljuje oko 1830. Engr, iako klasicista, rado je preuzimao nove ideje svojih savremenika ne samo romantiara ve i drugih pravaca, glavni suparnik bio mu je Een Delakroa ije je novine rado usvajao. Prikazao je ideal klasine lepote, pomalo inspirisan persijskim minijaturama, prikazuje idealno lepe ene kao haremske lepotice. Velika Odaliska 1814. U sliku su uneta obraanja svim ulima. Mlada lepotica iz harema, primamljivog izgleda, pui nargilu uz kastanjete. Figura je namerno deformisana. Lea i ruke su izduene i gotovo kao da nemaju kosti, stopala i udovi su meki kao u orijentalnih plesaica sa minijatura. Slika je meavina ulnosti i nenosti lepog tela i skupih materijala i mirisa Istoka. Engr je radio i portrete ali se u skladu sa epohom ovaj anr nije mnogo vrednovao. Nama su oni danas znaajno interesantniji jer Engr kao sjajan crta ulazi u analizu linosti. Portret slikara Mladi umetnik sa skicen-blokom u pejzau Starog Rima, u oima mu se vidi e za znanjem. Engr ima fantastinu sposobnost za materijalizaciju to samo potvruje njegovo interesovanje za prirodu. Madam Orsonvi Mlada predstavnica visoke buroazije pozira ispred jednog ogledala koje njen portret ini dvostrukim. Mlada ena je prikazana u raskonom enterijeru svoga doma, postavljena u pozi zamiljenih gkih bogova u stanju kontemplacije. Engr je za ovu sliku koristio i dagerotipiju da bi proverio tonske vrednosti svoga dela. On je jedan od prvih umetnika koji koristi fotograju pri izradi slike. Portret gospodina Bertena Sjajna psiholoka studija gramzivog i pohlepnog buruja sa prstima poput kakvih kandi. U liku Engrovog modela se ogleda itav niz novih bogataa i bankara. Model je prikazan kako nestrpljivo sedi u ateljeu, ostavlja utisak zauzete poslovne osobe u urbi, cininog pogleda, izgleda kao da e svakog trenutka ustati sa stolice i poi na berzu. U jednostavnom tamnom poslovnom

kostimu sa velikim tekim lancem za sat kao statusnim simbolom. U klasicizmu i uopte poetkom XIX veka, muki kostim je dosta skromniji u odnosu na skupocenu odeu baroka, drutveni poloaj i bogatstvo reprezentuje ena svojim skupim kostimom i nakitom. Tursko kupatilo Jako zahtevna kompozicija po samom formatu. Engr bira tondo, kruni format koji je dosta nezgodan zbog lakeg uoavanja greaka, za njega su se uvek opredeljivali veliki majstori Rafael, Mikelanelo, Peruino. Prikaz je scena iz turskog amama koji je prepun enskih aktova koji se i ponavljaju. etajui po oblinama enskih tela, Engr pravi savren krug, sa malim kontrastom u dnu slike mrtvom prirodom koja razbija monotoniju kompozicije. Delo je nastalo pred kraj Engrovog ivota.

Neoklasicizam u skulpturi
Misli se da nema nita srodnije antici jer se skulptura najvie ugleda na Grku i Rim. Umetnici izrauju veliki broj kopija zbog velikog interesovanja i potranje trita za klasinim idealnim delima. Sama skulptura ovog pravca doivela je degradaciju usled ideja klasiara. Meutim, pojavljuje se nekolicina umetnika koji, iako rade u maniru i proporcijama klasike, ostavljaju svojstven peat svojim delima.

an Antoan Udon
Radi portrete Napoleona i Dorda Vaingtona, portrete francuskih lozofa prosvetitelja, po uzoru na portrete rimskih senatora. Radi krajem XVIII i poetkom XIX veka.

Antoan Kanova, Italija

Tezej i Minotaur (nalazi se u Beu), Italijan koji studira skupturu antike i helenizma u Rimu. Prikazuje monog Tezeja nad poraenim Minotaurom, savrena klasicistika muka lepota bez ijednog napetog miia, dominira nad ovom uasnom zveri. ovek pobeuje svojim razumom nad mitskim zlim biem. Mars i Venera Mladi i lepi u kontrastu sa dinamikom pokreta i raspodelom masa. Meka elastinost i perfektni detalji. U klasinoj skulpturi Mars bi stajao frontalno, za razliku od zaokrenutog Kanovinog stava, u zagrljaju sa komplikovano, koketno postavljenom Venerom. Kanova uvodi dinaminost u antiku skulpturu. Grobnica za Mariju Kristinu

Izraena u plitkom reljefu 30 40cm, deluje vrlo uverljivo to je postignuto ralanjivanjem aktera i uvoenjem planova uz pomo stepenita. Ceo scenski efekat se krunie ogradom ispred piramide koja ne odgovara ideji hrianstva. Portret umrle je u kameji nad ulazom, uokviren je zmijom koja sebi grize rep, to je simbol venosti. Ceo prikaz je pun simbolike, lav, aneli, mladi, stari, (smrt ne bira...) Napoleon kao bog Mars Mlad, lep, nag kip je postavljen tek nakon jednog veka. Paolina Borgeze kao Venera U leeoj pozi na antikom krevetu. Njenu boansku lepotu kvari nakit mlade Pauline, teka grivna oko ruke, a duek je ipartan borama pod teinom njenog tela to nije svojstveno jednoj prelepoj, vazduastoj, besmrtnoj boginji. Autor se na ovaj nain podsmevao naturalizovanoj plemkinji, Napoleonovoj sestri. Ali naruioci to nisu primetili, materijalizacija skulpture je savrena, Paulina je bila oduevljena svojim portretom.

Bertel Torvaldsen, Danska

Jason i argonauti Naslikana za minhensku pinakoteku, radio je kopije grke plastike sa Partenona, a na ovoj skulpturi, raenoj po grkom uzoru radio je preko 20 godina. Zevs i Ganimed Alegorijske gure Heba Boginja zdravlja, izvor.

Gotfrid adov, Nemaka

Habzburke princeze Frederika i Lujza kao atinjanke.

Klasicizam u naim krajevima

U Vojvodini se pojavljuju slikari koji rade po uzoru na beke. U to vreme najvei naruilac je crkva a zatim graanstvo, koje naruuje portrete. Dva su bitna predstavnika srpskog slikarstva u Vojvodini u ovom periodu, to su:

Arsenije Teodorovi
Portret Episkopa ivkovia U klasinom stavu sa stubom u pozadini, na kome odlino vlada linijom. Dositej Obradovi sa svojim atributima

Pavle urkovi
Portret Vuka Karadia Portret Miloa Obrenovia Vrlo realno naslikan, Milo sa svim svojim zikim nedostacima , runim zadebljanjem koe na obrazu, moda njegov najtaniji portret.

Pretee romantizma
Teodor eriko i Vilijam Blejk su autori koji uvode romantizam na scenu, njihovo slikarstvo jo uvek poseduje elemente klasicizma, ali ga odlikuje neto novo i inovativno, izvan njihovog vremena.

Teodor eriko
Ocir carske garde Ovu sliku pravi jo kao mlad umetnik, platno je monumentalnih dimenzija, on svesno bira veliki format da bi bio primeen meu mnotvom umetnika na Salonu. Delo je moralo da ima uzor u Davidu, jaha je postavljen u dijagonali, ali sa daleko slobodnijim koloristikim radom koji zamenjuje liniju. Boja postaje kljuni element slike, boje su jarke, ive sa smelom toplom pozadinom (za razliku od Davidovog linearnog crtea), to je preuzeo od baroknih majstora (Rubensova uvena serija kompozicija za Mariju Medii u luksemburkoj palati). Sliku izvodi gustom, bogatom pastom sa jo napetijom uom dijagonalom. Konj i konjanik opasno klize u drami pokreta, konj je prikazan sa jednom nogom (to e kasnije preuzeti Dega balerina sva u nim i smelim akcentima koji ljate sa platna). Kao uspean student dobija nagradu Akademije i odlazi u Rim. Za razliku od njegovih prethodnika, on ne izuava ruevine grada Rima, njega interesuju karnevali i svetkovine graana, te nastaje slika Trka konja na ulicama grada Rima eriko prouava grau konja i Mikelanelove gure sa svodova sikstinske kapele a tek u poslednjem planu spada prouavanje arhitekture stare antike. Splav Meduza eriko se nalazio u Rimu u trenutku kada je fregata Meduza potonula u vodama kolonijalnog Senegala. Nesreni mornari su osueni na mali splav nedovoljan za sve nesrecnike. Ova drama je bila velika vest tih dana u celoj Evropi. Od cele skupine na splavu, prezivelo ih je svega osmoro. U neljudskim i necivilizovanim uslovima. Po povratku u Francusku eriko temeljno pristupa izradi slike, najpre pronalazi preivele oevidce, bavi se prouavanjem bolesnih i iznemoglih od gladi, putuje na sever Francuske i prouava talase. U svom ateljeu pravi model splava na koji postavlja lutke i modele (Een Delakroa je u to doba kao mladi uenik radio u erikoovom ateljeu pa je verovatno da mu je i on pozirao za ovu sliku koja je na njega ostavila snaan, vrlo potresan utisak). Glavni problem je bio u kom treutku prikazati ovaj dogaaj. On izrauje mnoge slike sa razliitim situacijama kao predloke i skice za glavno platno. Scena kanibalizma sa jedne slike preuzeta je iz renesansnih Danteovih pria o Ugolinu i njegovim sinovima koji su rtvovali svoje ivote zarad viih ciljeva (drave, republike). Ideja da se naslika ovakva scena brodoloma, pa jo savremeni dogaaj, bila je nova i nesvakidanja. eriko prikazuje tragediju obinih ljudi, mornara, koju simbolno postavlja kao borbu dobra i zla. Slika je postavljena po dijagonali sa tri pira-

mide (jednom obrnutom u dnu slike) koje komplikuju i uvode dramatinost u kompoziciju. Slika je monumentalna i po velicini (7m) i po atmosferi koja ostavlja snaan utisak na posmatraa. Vremenom, slika je potamnela, to je dovelo do pravog romantiarskog kontrasta svetlo-tamno. Teodor je pigmente meao sa asfaltom koji je kasnije poeo da deluje na njih i dao im odreen dramatian ton. Na kompoziciji uvodi predstavu o slobodi francuske republike. Mladi koji je ugledao brod sa spasiocima, fregatu Auroru, prikazan je kao crnac (koje u to vreme jo uvek nemilosrdno love po Africi i prodaju). Crnog roba postavlja na vrh centralne piramide sainjene od tela, kao simbol spasenja i izbavljenja iz ropstva uasa. On mae maramom. alje signal da bi ga primetili, a marama kojom privlai panju je francuska zastava to simbolino prestavlja slobodne ideje Republike. Zbog pojaanog efekta drame, perspektiva horizonta je potpuno zanemarena. On je postavlja visoko gore gotovo preko polovine slike. More time ostavlja utisak dubine i veliine i jo vie dramatizuje ceo prikaz. Fregata Aurora je smestena na sam rub slike, gotovo da je nedostina. Mikelanelovski izvajane gure su postavljene tako da pojaavaju dramatinost koja postepeno raste. Od mislioca u samom dnu slike, koji je postavljen u kontemplativnu pozu, nemoan da bilo ta uini i pomiren sa sudbinom (gotovo da podsea na Davidovog Bruta kome liktori donose telo mrtvog sina), pa preko eksplozije emocija nesrenika kada su ugledali brod. Gotovo da se prepliu jedan preko drugog ka vrhu. Jedina zamerka ovom delu je da je brod previe mali, ali on ipak ostavlja optimistiki utisak. Kada je izloena, slika nije izazvala oduevljenje. Dogaaj je jos uvek bio sve, ljudi se, kao i danas, trude da to pre zaborave greke i katastrofu. eriko odluuje da na neko vreme pree u Englesku, sliku nosi sa sobom i tamo je izlae po galerijama. U Londonu se susree sa potresnom slikom drutva. Radnika klasa jos uvek nema nikakva prava. Radi se preko 16 sati dnevno, rade svi, deca, ene, bolesni, stari, ive u bedi bez ikakvih prava (svet kao iz Dikinsovih romana) pod utiskom stranog ivota obinih ljudi, radi serijal litograja. Brodolom Lujze De Melo On slika jo jedan brodolom, esta tema u to vreme. Pejza je izveden kao samostalni motiv slike koji zauzima itavu kompoziciju. eriko uvodi temu pejzaa u romantizam. Konji e biti jedna od omiljenih tema romantiara kojoj oni posveuju veliku panju i znaaj. Jahanje Slika rasvetljenog kolorita prikazuje nam mladu plemkinju na konju kako jae kroz idilian pejza engleskog sela. Inae, erikoova omiljena tema su konji. Trke u Epsonu I danas uvene pomodne trke. Prikazuje konje u letu, oni ne dodiruju zemlju u energinom pokretu. Ova ideja je opovrgnuta pronalaskom fotograje. Po povratku u Francusku, radi jednu neobinu seriju portreta 10 mentalno obolelih ljudi, ovu seriju slika ostvaruje u saradnji sa svojim prijateljem lekarom za potrebe naune studije. U to doba se poelo humanije gledati na mentalno obolele, poelo im se pristupati ne kao demonizovanim ve kao bolesnim ljudima. Nesrenim sluajem Teodor umire mlad ali vrlo slavan, preminuo je od posledica pada sa konja.

10

Vilijam Blejk
Svestran umetnik, slikar i pesnik, krio je sve konvencije svoga doba i svojim radom ostavio je veliki uticaj na umetnike XIX i XX veka. Neizostavan je uzor za slikarstvo nadrealista, simbolista i prerafaelita. Jo kao mali imao je vizije, koje je prikazivao kroz svoje slike. Veliku inspiraciju pronalazi u gotici, slikarstvu i minijaturi, kao i u Mikelanelu ije slikarstvo upoznaje preko graka. Bio je vrlo napredan i smeo za vreme u kojem je iveo i stvarao. Podravao je slobodne ideje, za njega nisu postojale razlike u religiji. Naalost, zbog ovoga, savremenici su ga smatrali ludim. Arhanel Mihailo pobeuje Satanu Uzor za ovu sliku trai u Mikelanelu i njegovim delima u sikstinskoj kapeli. Bavio se grakom, bio je vrstan graar (bakropisac i litograf), ak je uveo neke nove grake tehnike. Izrauje grake i crtee za svoje knjige poezije za koje sam osmiljava korice. Radi uz veliku pomo ene koja mu je bila veliki saradnik. Na njegovim radovima preovlauje svetli romantiarski kolorit. Kod njega ne postoji klasina kompozicija ve se on slui postavljanjem u nivou odnosno planovima to je jako blisko gotikom slikarstvu. Starac Dana Sliku izvodi u jako smelom Mikelanelovskom skraenju. Crveni zmaj i ena odenuta u sunce Inspirisano priom iz knjige otkrovenja za koju je radio ilustracije. I Blejk se inspirisao literaturom kao i svi romantiari.

Een Delakroa
Najvei uzor umetnika XIX veka. Nastanak romantizma se poklapa sa pojavom i armacijom ovog umetnika, 20tih i 30tih godina XIX veka. Ovaj novi pravac e se razvijati uporedo sa neoklasicizmom kao njemu suprotan. Razum, oseajnost, kontrast svetlo-tamnog kolorita, dramatinost, to su odlike romantiara. Za razliku od neoklasicista, on ima potpuni otvoren stav ka dramatinim, ivim kompozicijama. Odbacuje klasinu lepotu antike i trai svoje nove uzore, nov ideal lepote, nestabilan i nesavren. Een koristi baroknu kompoziciju, komeanje masa, Rubensov kolorit i Mikelanelovo poznavanje anatomije i izraavanje masa. Sama re romantizam potice od rei roman. Ovo je doba pisaca i sentimentalnih romana. Viktor Igo pie Jadnike, Meri Seli i Frankenstajn. Romantiarska imaginacija postaje prisutna u svemu: poeziji, knjievnosti, slikarstvu, arhitekturi (najvie se ogleda u vrtnoj engleskoj prirodi, kult negovanja prirode, koje odlikuju travnjaci, potoii, vreze i lozice) potreba da se imitira i oponaa priroda. I ovo je totalni stil, obuhvata i muziku: uman, Franc List, open, ajkovski, svima su bila prijemiva oseanja romantizma. Ovom pravcu je svojstvena razlika od nacije do nacije. Engleski romantizam su obeleili pejzaisti, Nemaki melanholini i religiozni doivljaji prirode. Kod nas taj pravac preuzima epitet nacionalnog. Obeleie ga slikarstvo ure Jakia, Steve Todorovia a u poeziji opet Jaki, Zmaj i Radievi.

11

Romantiari imaju veliko interesovanje za Istok i egzotiku. Poetkom XIX veka kree velika komunikacija izmeu nepoznatih kontinenata. Doba kada Evropa poinje da izuava etnologiju i antropologiju drugih naroda. Danteova barka Pokolj na Hiosu Naslov je preuzet iz novinskog naslova, on se inspirisao dogaajima iz savremenih deavanja. U to vreme Grci podiu ustanak protiv Turaka. Kao i njegov uitelj eriko, i Een bira anonimna lica za junake svojih slika. Kao odmazdu za podignuti ustanak Turci su pobili preko dvadeset hiljada ljudi na ostrvu Hios. Delakroa sliku izlae 1824. u vreme kada Bajron gine u Misolongiju u borbi za grku nezavisnost. Evropa se jos uvek ne ukljuuje u ovaj sukob, ali se dovodi u pitanje koja e od evropskih sila preuzeti uticaj nad ovom teritorijom. Po povlaenju Turaka, Englezi kreu sa masovnim otkopavanjem i erupanjem Akropolja (tzv. Elginovi mermeri). Tema slike je Grka kao kolevka evropske civilizacije u borbi za svoju slobodu. Kompozicija je koncentrisana u dve piramide i vrlo dramatino podeljena u dve polovine bez klasine stabilnosti i vrlo slobodnog vertikalnog formata 4 3,5m kojom dobija zbijenost, agresivnost radnje. Prikazuje uas pokolja majke sa decom, mladii i devojke na umoru, mlade majke i devojke odvedene u roblje. Upravo je ovo potreslo Eena i njegove savremenike. Horizont je podignut visoko gore, u jedom uglu preseca ga alma Turina na konju. Pozadina je smelo komponovana i u koloritu vrlo intezivna, bez crtea, sa rasvetljenim pejzaem po uzoru na Konstejblove, sa otvorenou slobodnog neba i mora u odnosu na scene borbe i pokolja. Sam centar slike je prazan sa siluetom mukarca Turina u senci. Saganapalova smrt Ovo je i previe rekoe savremenici! Previe crvene sa negativnom dijagonalom. Saganapal bee Asirski prehrianski vladar koji je unitio svoje blago da ne bi palo u ruke neprijatelju. Njegovi evnusi rue, pale, lome sve sto im padne pod ruke na njegove oi. Palata gori, blago je rasuto svuda po podu, preko koga padaju mrtvi konji i haremske ene u agoniji. Na slici se pojavljuje i crni ovek, u ovo doba postaje zanimljivo prouavati crnog oveka i njegovu anatomiju. Za Eena je to duh egzotike, pored materijalizacije aktova, tkanine, posua, ivotinja. Krstai ulaze u Carigrad Po uzoru na Velaskezovu Bredu sa venecijanskim koloritom. Rekonstruisao je kako i sam antiki grad tako i krstae u njihovim srednjovekovnim oklopima. Srednji vek kao tema bio je naroito interesantan za romantiare. Sloboda na barikadama 1830. izbija Julska revolucija, 1848. Graanska, ponovo se postavljaju pitanja ljudskih prava i prava ena, na elu sa or Sand (spisateljica, vrlo aktuelna u to doba, bila je u vezi sa openom). U ovoj revoluciji mnogo ena se borilo za svoja prava. Evropska ena ranog XIX veka gotovo da nema nikakva prava a na istoku je jo gora situacija. Slika je savremeni dogaaj sa jednim alegoriskim prikazom Atine Nike (boginja pobede), koja u ruci nosi zastavu Francuske. Libertina je neidealizovana snana, jaka gotovo kao ena iz naroda, simbol slobode. Postavljena je na vrh piramide od saboraca i leeva izginulih, kao kod erikoa. U toku julske revolucije izginulo je na

12

hiljade graana Pariza, studenti, ene, deca, radnici. Kompozicija je centralizovana sa kadrom slike koji se otvara ka nama, ne postoji vie plan posmatraa. Panorama Pariza sa Notr Damom je u pozadini. 1832. Dobija mogunost da putuje u Alir u diplomatskoj misiji. Alirske ene Scena harema, mlade ene zatvorene daleko od tuih pogleda, prave istonjake ene melanholino, pue nargilu, dok ih dvori mlada crnkinja. To je prikaz egzotinih ena sa Istoka. Lov na lavove Pokazuje veliko interesovanje za ovakve scene dinamine kompozicije. U Parizu u crkvi Sen ?radio je preko 14 godina na velikim zidnim povrinama i u Luvru tavanicu sa Apolonom koji ubija pitona. Metafora ubijanja Satane za crkvu Sen...? Epiodor isteruje trgovce iz hrama na konju Jakov se hrve sa anelom Vrlo dragocena za kasnije slikare, Gogena i umetnike XX veka. Radio je dosta crtea portreta, open i or Sand (razdvojen na pola). Bio je zaintereovan za fotograju, pozvao je svog modela i fotografa koji ga je ovekoveio u razliitim pozama sa senkama i kontrastima crno belo. Bilo im je interesantno kako to fotograja prestavlja.

Engleski pejzaisti
Vilijam Tarner, Don Konstejbl i Riard Bonikton. Oni su svoje uzore traili u baroknom pejzau i anr scenama Kloda Lorena i velikih majstora Holandije. Tu pronalaze osnov za zaetak engleske kole pejzaa. U ovo doba pejza kao tema dolazi do izraaja, stvarni, istiniti predeo je samostalna a ne kao do tada pratea tema slike, kasnije e ga impresionisti preuzeti. Pejzai i anr-scene su u baroku u muzejskom tonu, malog formata, sfumatu, kontrastu svetlo-tamno. Prvi plan je taman, pa se rasvetljava ka pozadini. Kod engleskih pejzaista toga nema, oni uvode neto novo i svee.

Don Konstejbl
Dolina Detam Don Konstejbl naslikao je predeo u kome je odrastao, u boji i bez baroknih planova, smeeg tona i sfumata, sve to je ostalo je runa zelena boja. On je slikao onako kako vidi, prirodno i istinito. Izlazi u plener i slika jednostavni pejza sa valovitom dolinom Detam. Pravio je mnoge skice, pa ih kasnije prenosio na platno u ateljeu, one su meke i bolje negoli zavrna dela, poto-

13

vao je zlatni presek kao i klasicisti, i bogat kolorit kao romantiari sa visokim intenzivnim plavim nebom. Kola sa senom Slika koja je uticala na Delakroa u Pokolj na Hiosu, nebo je jasno englesko, prikazuje klimu onakvom kakva jeste, meteoroloki tano belei pejza neba. Pie datume i sate skiciranja i jasno predstavlja udljivu ostrvsku klimu. Izvrio je veliki uticaj na Francuze. Park Vivenho 1816. Pejza bez vazdune perspektive, iaran reeksima od senke gotovo primitivno, sa planovima ali bez linearne perspektive. Ne eli da radi po uzoru drugih, sam je i svoj! Slika ono to vidi, slabo se ogledajui na srednji vek i gotske planove u trakama, kao i sami romantiari, planovi se niu ali potpuno jednako tretirani. Katedrala u Solzberiju Pejza sa katedralom gotovo u poslednjem planu. Slikao je vie puta u razliitim trenutcima. Potezi su smeli, slobodni, iroko raeni pahtlom, brzo za taj period (1820, 1830). On donosi revolucijonarnu promenu u slikarstvu, osobaa se dotadanjih stega i smelo kree samostalno. Obala Bemuta kod Brajtona Smeo i rasvetljen kolorit, more, zemlja, nebo slobodno uklopljeni zajedno.

Riard Bonikton
Umro jako mlad. Englez, u Francusku sa sobom donosi englesku tradiciju slikarstava raenih akvarelom, slobodno, sugestivno u toplom koloritu. On je najvei i najznaajniji prestavnik akvarelista. Obala Normandije

Vilijam Tarner
udo od slikara, poeo veoma mlad, sa 14 je upisao akademiju, a sa 15 imao prvu izlobu. Sin berberina i vlasuljara koji u svom izlogu postavlja crtee svog talentovanog sina. Veoma zatvoren i osobenjak, bio je cenjen i potovan do kraja ivota, sva dela je zavetao nacionalnoj galeriji u Londonu. Zajedno hronoloki sauvane slike i grake u njegovo doba nisu razumeli, njegove slobodnije slike koje najavljuju apstraktnu umetnost (Opsesija svetlom), te ih rasprodaju na aukciji. Potok Potuje Lorena i u njemu trai uzor. Prvi plan je taman sa Leonardovim pejzaom u pozadini. Obina scena u velianstvenom baroknom maniru iz njegovog ranog perioda. Bio je obrazovan i dosta je putovao, bio je opinjen Venecijom kao velianstvenim raskonim gradom punim

14

sjaja i svetlosti. Ne pridrava se dotadanjih kanona i pravila ni uticaja drugih umetnika, iako ih je dobro poznavao. On slika za sebe, sa idejom prikaza 4 elementa svemira: voda, vatra, zemlja, vazduh, a ne prirode. Poar u Parlamentu Izazvan prilikom spaljivanja starih ploica za glasanje, vatra se otela kontroli i cela zgrada je izgorela do temelja. Tarner prisustvuje ovom dogaaju i belei, prikaz vatre je velianstven, intenzivan u punom koloritu bez preteranih detalja sa prikazom moi prirodne stihije. Borbeni Temerer Neustraivi Nelsonov jedrenjak, ponosita legenda britaske ote odlazi na svoje poslednje putovanje u luku vuen malim runim parobrodom, gde e ga i unititi. Olienje novog doba uklanja simbol jedne epohe koja nestaje zajedno sa zalaskom sunca na Tarnerovoj slici. Trgovci robljem Trgovci robljem bacaju bolesne i mrtve u more, slika izaziva skandal u tadanjem drutvu 1840. Sam Tarner je bio veliki protivnik uasa ropstva. Slika je puna emocija, nevreme, talasi, ajkule, uasi prirode gutaju nemone robove ali kanjavaju bezdune trgovce. Vlasnitvo Dona Raskina, teoretiara umetnosti. Pejza jedva vidljiv, predeo u izmaglici okupan suncem, kasnije e posluziti apstraktnim umetnicima . Kia, para i brzina Zec kao komparacija prirodne i tehike brzine u slici. Tema voza sa Tarnerom ulazi u slikarstvo. Kompozicija voza vuena poznatom lokomotivom Svitac (udo tehnike i brzine). Bilo je jako teko prikazati neto tako u pokretu, punoj brzini kako isputa paru. U polju kroz koje jezdi voz je i mali zeka kao poreenje prirodne sa brzinom nezadrivog progresa.

15

Nemaki Romantizam i grupa Nazareni

Nemci prednjae u iskazivanju oseanja, Kaspar Fridrih David smatra da je neophodno iskazivati oseanja. Filip Oto Rungen je, kao i Kaspar, roen na severu Nemake poetom XIX veka i njih dvojica su bili kljuni za nemake romantiare, svaki iz svog kruga interesovanja. U delima Kaspara, osim tananih oseanja ka prirodi ima i neeg mistinog, ovek je mali u odnosu na trajnost i venost prirode.

Kaspar Fridrih David

Monah na moru Sa idejom da je ovek jedna mala, beznaajna gura, slamka u vihoru u odnosu na prirodu. Naglaava svoje emocije kontrastima i koloritom. Gotovo celo platno posveuje velikoj praznoj izmaglici, a posmatra se stavlja u poziciju majunog monaha. Kompozicija je smela, nikada do tada i na ovaj nain nije prikazana ovakva pojava u prirodi. Nova vizija prirode, daleko izvan njegovog vremena. Kasnije, prouavae atmosferu, vlani baltiki vazduh; impresionisti se ugledaju na njega. Agresivno postavlja majunu bespomonu guru monaha u odnosu na prirodu, zemlju, sneg, vlagu, tamno more, tamno beskrajno nebo. Jedan Francuz, Kasperov prijatelj je rekao da je Kasper pronaao nain da iskae melanholiju na slici. U svojim delima unosi simbolizam kao i svi romantiari. Tretira ljudsku sudbinu kao hladnu pusto i uznemirujuu tiinu. U ranoj mladosti dosta slika pejzae, topografski tano prikazuje baltiko primorje. Njegovi crtei postepeno postaju metaforini a esto su u parovima sa ciklinim temama. Ta praksa obuhvata njegove rane slike u koje spadaju Monah na moru i njegov par Opatija u hrastovoj umi. Opatija u hrastovoj umi Ova slika je pogreb u katedrali, puna simbola i metaforinih prikaza. Ruevina mone nemake gotike graevine u hrastovom gaju, gotovo zamrznute u zimskom sutonu sa povorkom monaha koji nose telo pokojnika u sanduku kroz pomrinu zaleenog pejzaa. Zima, kraj godine, smiraj dana, ogoljeno drvee, ruevine katedrale (omiljena tema nemakih romantiara) sa inom pogreba u podnoju, cela kompozicija upuuje na to da nita nije veno, sve ima svoj kraj, te na vanost religije u ivotu oveka koji shvata prirodu. Religiska nada prikazana je hristovim raspeem na oltaru, mlad mesec visoko na zimskom horizontu je simbol vaskrsenja. Sumrak vodi noi, posle koje e nastupiti zora a zima ustupa mesto proleu. Tako nam nagovetava da posle smrti dolazi zagrobni ivot ili ponovno raanje. Pa ipak, Opatija u hrastovom gaju je toliko tmuran prizor koji nas navodi da posumnjamo u svoju sudbinu posle smrti. Devojka i raanje Sunca Gotovo neoekivana kompozicija sa akademskog stanovita, uvodi fantastiku u svoje slike, prikaz je gotovo bajkovit. Postavljen u trakama, sa kolosalnom gurom mlade ene u prvom planu potpuno okrenutu leima posmatrau. Slika je prepuna biljaka i vegetacije to je nesvakidanje baltikom pejzau. To nas upuuje na to da je Kasper, koji je do tada svoje slike plenera

16

prikazivao topografski tano morao izuavati oru junih krajeva. Sama kompozicija upuuje na kineske crtee. Dolazak brodova u luku Zanemaruje vazdunu perspektivu, taku ie, neobino decentrirano gradi kompoziciju. Brodovi u smiraj dana lagano tonu u mrak, oputaju svoja jedra i daju jasne asocijacije ka zavretku ivota. Mraan jelov sumarak Par posmatra izlazak Meseca. ovek i ena stoje u pomrini jelovog gaja i posmatraju izlazak mladog Meseca. U to doba, Kasper se ugleda na ideje tada popularnog propovednika i pesnika Novalisa, velikog vizionara. Figure su ponovo okrenute leima, oko njih je dinamina uma, a razgranato vornovato drvo podsea na istoriju, trajanje vremena i mesto oveka u protoku vremena. Tri ene na obali Slika prepuna simbolike broja 3. Tri ene na 3 kamena, tri broda. Mistian broj 3, po kabali to je broj sinteze, celine, broj koji govori o savrenstvu, doarava harmoniju koja vlada u malom svetu, njegove slike u ikonografskom smislu. Sedeti na kamenu znai baviti se kontemplacijom, duboko razmiljati. Direrova Melanholija sedi na kamenu. Tu su jo i tri ene, tri parke, tri furije ,tri suaje, mistina bia, vile koje odraavaju ivot i tok prirode. Devojke nisu prikazane u antikim kostimima ni kao seljanice one su u graanskom kostimu sa kraja XVIII veka to odraava dah urbanog u prirodi. Brodolom Nade Delo je inspirisano savremenim dogaajem. Istraivaka ekspedicija za Severni pol tragino strada u velikim santama leda. Sam Fridrih je paljivo prouavao prirodu, morske gleere i led sa Baltika, te je napravio svojevrstan spomenik ljudskim naporima, paljivim izuavanjem napravio je gotovo realnu scenu. U doba kada je nastala (1820, 1830) nije shvaena, bila je daleko izvan svog vremena, biva prihvaena tek u XX veku.

Filip Oto Runge

Kasno odluuje da se bavi umetnou, nakon dvadesete, u to doba akademije su trajale po deset godina. Poreklom je iz hamburke trgovake porodice. Sam se usavravao, bavio se spektrom boja. Dolazio je u dodir sa Geteom koji je izuavao kako mi zapravo analiziramo boje. Runge je zeleo da sazna to vie o boji, kako i zato mi vidimo boje, kako i gde one uopte nastaju. Napisao je teorijska i praktina istraivanja o spektru boja, to e kasnije biti od velikog znaaja za impresioniste. Inspirie se srednjevekovnim rukopisima, veina njegovih spisa nije sauvana. Jutro Slika se sastoji iz dva dela spojenih u jednu celinu, najpre su ih uvali odvojeno da bi ih sklopili tek u XX veku. Slika je prepuna simbolike, koristi simbole neoklasicizma i biblijskih uenja. Ljiljani kao metafora Bogorodice, raajue sunce nove religije hrianstva sa Venerom kao

17

bogorodicom. Celu kompoziciju povezuje po vertikali po simbolinoj realnosti; rea u trakama, kao na srednjovekovnim minijaturama, bojom izdvaja razliite sfere. Jutro je pare iz jednog veeg dela koje nije sauvano. Za njega znamo na osnovu njegovih spisa i velikog broja skica. On je zamislio totalno umetniko delo sa posebnom galerijom. inile bi ga 4 kompozicije Jutro, Dan, Vee, i No; smislio je posebnu muziku i osveljenje koje je na oveka trebalo da ostavi utisak onostranog. Totalna umetnost za sva naa ula. Portret Ota Zigismunda Sin Ota Rungena malo, glavato, debelo dete. Jako je voleo da slika decu . Namerno je preterivao u veliini dece, jer je rast smatrao udesnim. Fascinirao ga je brz prirodni rast male dece. Rast i razvoj kao udo prirode. ovek je bepomoan u odnosu na prirodu i ne moze se suprostaviti njenim zakonima (pokuaj Kineza da zaustave rast stopala malim devojicama).

Nazareni
Ova grupa umetnika kao pravi romantiari vraa se u gotiku epohu i sebi bira ovaj naziv. Oko 1808. godine grupa mladih studenata beke akademije odlucuje da se organizuje po uzoru na srednjevekovne gilde. Odlaze u Rim kao sedite katolianstva. Smatrali su da ovek novog doba mora da se vrati tradiciji. Predstavnici su Overbek Fridrih i Jozef For. Oni su smatrali da treba preuzimati najbolje iz italijanske renesanse i srednjovekovne germanske umetnosti te upotrebiti iskustva nemake gotike sa kvatroentom. Grupa prisutnih belija u Rimu organizuje se u bratstvo Svetog Luke. Obnavljaju religiozne scene u kui Bartoli koje e kasnije biti prenete u Berlin.

Overbek
Portret Jozefa Fora Overbek je naslikao Fora kao srednjevekovnog plemia smetenog u pozadini srednjevekovnog nemakog grada sa motivima religioznosti: Bogorodiinim ljiljanima, makom, groem. Sve sa dosta amblema i detalja koji aludiraju na njegovu religioznost. Svojim idejama Nazareni su bili prvi eklektiari. Hristos u kui Marije i Marte U stilu kvatroenta i Rafaela sa prozorom u pozadini i Direrovim Petrom. Marija je portvovana i nastoji da to bolje ugosti Hrista dok Marta paljivo slua njegove poruke metaforino prikazana 2 puta religioznosti.

18

Franc For
Ulazak cara Rudolfa u Brisel Slika je raspriana i bogata kao bajka intenzivnih boja: plava i crvena; u to doba kritikovali su prenapadne boje. Paljivo je prenosi na atmosfera srednjevekovnog Brisela.

Piter Kornelijus
Josifa prepoznaju njegova braa Slika pravljena po uzoru na Rafaela. U slikarstvu ovog perioda se ugledaju na ve vieno dok se na njihovom crteu vidi zainteresovanost za injenice. Dimitrije Avramovi i Jovan Klaji su dva naa umetnika koji su na skolovanju u Beu neto kasnije prihvatili manir Nazarena koji je jo nekoliko decenija nakon njih ostao kao opte prihvaen pravac na Bekoj akademiji.

Avramovi
Samarianska brda tavanica saborne crkve u Beogradu

Klaji
Solomonov sud

19

Skulptura romantizma
Fransoa Rid
Skulptura romantizma nije bila iroko rasprostranjena kao ostale grane ovog pravca, pa i sama Nemaka koja je vodea u slikarstvu, knjievnosti, poeziji i arhitekturi ne neguje skulpturu. U to doba, umetnici su jos uvek okrenuti neoklasicizmu koji ostavlja dubok utisak na umetnike prve polovine XIX veka. Skulptura gotovo itav XIX vek ostaje u granicama klasinih uzora koji su bili po ukusu buroazije. Rid i Bari se okreu baroknoj skulpturi i srednjem veku. Unose sentimentalnost i povienu emotivnost romantizma. Rid e prvi poeti da uvodi osnovne ideje romantizma u svojoj skulpturi (Karpo, njegov uenik, iako klasicist, preuzee njegove ideje). Fransoa je u ranoj mladosti bio oaran Napoleonom. Dobija i veliku nagradu Rima ali usled ratova 1812. nije bio u mogunosti da otputuje to ga nije spreilo da nastavi prouavanje antike kroz likovni materijal te stvara: Napuljski ribar Mladi deak u sedeem stavu sa mreom u asu odmora dok se igra sa kornjaom. Deak nije antiki idealizovan, on je zanet igrom sa sve vunenom kapom na glavi i konom ogrlicom oko vrata. Skulptura je komplikovana i razuena i previe za jednostavnost kakvu poznaje antika. Kretanje i dinaminost su cenjeni u romantizmu a Rid to primenjuje. Nije imao sledbenika ali njegov ribar ostavlja snaan utisak na potonje umetnike i njihov prikaz anr-scena. Marseljeza Dobrovoljci idu u rat. Izraena za trijumfalnu kapiju. Duboki trodimenzionalni reljef sa paljivo postavljenim planovima. Predstavlja jednu od najpoznatijih skulptura XIX veka. Na malom postamentu Rid postavlja veliki broj gura od malog nagog Efeba do starih ratnika. Oni ne pripadaju istom istorijskom kontekstu. Naime, delo je narueno u ast dobrovoljaca rata 1792. koji su zatitili mladu francusku republiku. I sam umetnik je bio uesnik rata te je hteo da to velianstvenije prikae ove junake. On je zapravo napravio poreenje dobrovoljaca sa hrabrim Galima i na taj nain odao poast patriotama Francuske kroz istoriju. Kapija je na trgu Etoal na kraju avenije Sans Elize. Luk je inspirisan rimskim slavolucima, pravljen je za velianstven Napoleonov povratak, koji se nikada nije dogodio. Reljef je kolosalnih razmera sa dva sloja realnosti. U prvom su borci, ratnici a u drugom je duh rata. ena koja preterano dramatino iskazuje ratni pokli kroz vrisak toliko uverljiv i snaan da ovo ostaje Ridovo najpoznatije delo. Napoleon doivljava poraz 1815. i prvo carstvo pada. Rid kao veliki pristalica Napoleona naputa Pariz i odlazi u Brisel gde ne dobija naroite narudbine osim izrade ornamentalne plastike. Po povratku u Pariz, nezadovoljan tretmanom Napoleonovog groba u domu invalida izrauje skulpturu Napoleon se budi u besmrtnosti Kompozicija je neobina. Napoleon se budi, (Bonaparta je u leecem polozaju) razotkrivajui svoj samrtniki pokrov. U drutvu je orla, simbola njegove kraljevske moi i okien je

20

lovorovim vencem, simbolom dostojanstvenosti rimskih imeratora. Spomenik je postavljen na privatnom imanju.

Antoan Luj Bari

Savremenik je Eena Delalkroa. Lav gnjei zmiju Bari je jedan od najsavrenijih animalista od antikog doba. On radi ivotinje iz dalekih egzotinih krajeva donetih tokom Bonapartinih osvajanja. Paljivo prouava ivotinje. Svoje kompozicije postavlja u nesvakidanje situacije prestavlja sukobe potpuno oprenih ivotinja. Kao to romantiari slikari u svojim delima prave sukob svetla radi to bolje dramatizacije (kjaroskuro) Luj Bari svojom skulpturom prikazuje sukob snage. Skulptura je alegorina: lav kao simbol meseca jula; prikazuje Julsku revoluciju kao uzdignutog razjarenog lava. Tezej i Minotaur Kao sin zlatara znao je da izrauje i tretira skulpture manjeg formata. U udnom odnosu oveka i kompozitnog bia kao sto je Minotaur u isprepletanim formama.

21

Srpski romantizam
Katarina Ivanovi 1817 1882.
Katarina je prva srpska slikarka. Roena je u Stonom Beogradu (Sekefehevar) na Dunavu u Maarskoj. Potie iz bogate srpske trgovake porodice koja je rano shvatila njen talenat i imala razumevanje za njeno kolovanje. U to vreme romantizam u Srba vezuje se samo za podruje Vojvodine jer na prostoru juno od Save i Dunava je jo uvek je Otomansko carstvo sa svojim nazadnim islamskim zakonima i pravilima. Jedini umetnici na ovim prostorima su Zogra iji je jedini naruilac crkva. Tek nakon 1830. i prvog Hatierifa (Sultanovog ukaza) u Srbiji dolazi do formiranja prvog graanskog sloja koji gaji interesovanje za umetnost. To su uglavnom familije iz blieg okruzenja Kneza Miloa i njegove porodice kao i tek obogaeni trgovaki sloj graanstva. U doba romantizma dolazi do osnivanja prvih kulturnih institucija u nas. Ovaj pravac u Srbiji znatno kasni, formira se tek oko 1830. a traje sve do sedamdesetih godina XIX veka. Kod nas dolazi preko Bea. Njegova pretea je slikarstvo Bidermajera (to u doslovnom prevodu znai mali majstori), ovaj pravac neguje anr-scene i portret to je naroito omiljeno u drutvu mlade buroazije. U to doba mladu Katarinu porodica alje u Petu na kolovanje pod nadzorom groce aki koja e biti i njena velika mecena. Bilo je dosta neobino da se mlada devojka poalje na kolovanje a pogotovo na slikarstvo. Na insistiranje groce aki odlazi na studije u Be. Katarina upisuje beku akademiju gde pohaa ensko odeljenje gde je devojkama bilo doputeno da rade anr teme, portrete i mrtve prirode. Nije im bilo dozvoljeno da prisustvuju asovima anatomije to je imalo negativan odraz na njihovo slikarstvo. Autoportret Slika jo na skolovanju. Ljupka mlada devojka, kostim i frizura su izvedeni do savrenstva ali se osea slabo poznavanje anatomije to se zapaa u nainu prikazivanja njenog golog ramena, dosta neveto. Dolaskom u Be susree se sa mnogobrojnom srpskom dijasporom iji je kulturni uticaj u ovom gradu bio daleko vei nego u Peti. Poinje da ui srpski (koji zna, ali dosta slabo) i usvaja romantiarske ideje. Upoznaje i Simu Sarajliju, Njegoevog vaspitaa, svog velikog prijatelja i potovaoca iji e portret neto kasnije izraditi. Dosta je putovala i bila vrlo obrazovana: Be, Minhen, Holandija, koja e imati snaan uticaj na njeno slikartvo to se vidi na njenim slikama: Starica se moli pred obed Korpa sa groem Prva srpska mrtva priroda prva mrtva priroda u duhu savremenog evropskog slikarstva Vinogradar Sliku radi pod uticajem italijanskog slikarstva, smeo portret i mrtva priroda. Nastala je po-

22

sle studija u Beu. To je spoj portreta i mrtve prirode. Poruka nedoreena, ali je stilski jasno delo. Bazirana na preciznom klasicistikom crteu i iskustvima holandskih majstora. Modelacija skulptorski vrsta, osvetljenje je iz ateljea, posebno je zanimljiva senka od eira na licu. Nema sentimentalizma i sladunjavosti bidermajera. 1840 dolazi u Beograd gde radi portrete kneevske porodice Karaorevi i ostalih uglednih familija. Od broja naruenih portreta jedva stie da radi njoj naroito omiljene istorijske kompozicije, na alost nije imala dosta obrazovanja pa one izgledaju dosta nevete. Bila je vrlo potovana i proglaena je za prvu enu akademika kod nas jo u XIX veku. Nije se udavala umrla je u rodnom Stonom Beogradu da bi kasnije bila sahranjena na beogradskom novom groblju. Nosioci poetka graanskog slikarstva:

Jovan Popovi
(jak kolorista)

Pavle Simi
Ilija Biranin plaa danak Kompozicija sa velikim brojem likova u orjentalnoj nonji; na slici je prikazan i jedan crnac kao turski rob. Slika je nastala u doba graanske revolucije 1848.

Novak Radonji
Roen u Molu u Vojvodini kolovan u Beu. Nakon svoje posete Italiji duboko se razoarao u svoje slikarstvo. Nakon ovog puta slika sve manje, iskljuivo po narudbinama, portrete, ikonostase i anr-scene. Ipak treba pamtiti dve slike: Vile kruniu Branka Radievia Kao apoteoza preminulom mladom pesniku. Branko okruen kolom vila sa amblemom svih umetnosti kraj njegovih nogu. Dok vile ukazuju put ka planini Parnas drevnom boravitu antikih pesnika. Kraljevi Marko na umoru Radio je strogo po stihovima pesme Smrt Marka Kraljevia. Iako opisuje smrt legendarnog junaka, ostavlja utisak prijatnog dogaaja u hladovini. Po nainu kompozicije i bez dramskih akcenata ovo deluje kao anr-scena. Figure je najverovatnije eleo da postavi u vidu nepravilnog trougla koji se suava ka bunaru. Njihove proporcije nisu tane. Iza je bunar u kome se Marko ogledao i video kako e umreti.

23

Steva Todorovi
Roen u Vojvodini, kolovan u Beu, dolazi u Beograd da postane vaspita vanbranom sinu kneza Mihaila Obrenovia, Velimiru Obrenoviu. Autoportret Mladi slikar u smelom zaokretu glave. Hajduk Veljko gine na topu Inovativna kompozicija iz savremene istorije. Fiskulturno drutvo Jedna od najudnijih slika, po temi pripada romantizmu. Steva prikazuje sebe sa uenicima meu kojima je i maloletni Velimir, bave se skulturom. Kompletno obueni u graanskom kostimu razvlae sprave za vebanje i skulturu. Bio je veoma omiljen i traen, njegovo slikarstvo je ostavilo uticaj do 80tih godina XIX veka.

ura Jaki
Veliki srpski pesnik i slikar romantiar, ije slikarstvo nije bilo toliko cenjeno za ivota, cenili su ga vie kao pesnika. Kao slikar imao je probleme sa proporcijama, anatomijom i savlaivanjem forme. Slikao je pastuozno, irokim potezima, u jednom dahu, to se razlikovalo od uglaenog stila bidermajera. Bio je pod uticajem Rembranta. Roen je u Srpskoj Crnji, malom mestu u Banatu kraj rumunske granice u svetenikoj porodici. kolovanje zapoinje kod Konstantina Danila, potom odlazi u Be. Zbog nedostatka novca prekida kolovanje, potom odlazi u Minhen, ali i tamo se kratko zadrava zbog novanih problema. On je slikar smelog kolorita, radi tipino romantiarske teme: portreti srpskih srednjevekovnih vladara i junaka. Knez Lazar Esse Homo (Eso nomo) Delo sa religioznom tematikom, Hristos pred Pilatom u izrazitoj crvenoj odori na balkonu. Komponovano na rembrantovski nain u dva svetlosna plana. Crnogorski ustanak Snana dijagonala koju ini barjak ustanika. Delo je prepuno glorikacije dogaaja i patriotskih osecanja sa pravom romantiarskom tematikom. Bakljada kroz Stambol kapiju Prikazuje docek povodom drugog povratka Kneza Miloa. Karaula Prikazuje savremen dogaaj. Nastaje pod utiskom novinskog lanka u doba srpsko-turskog

24

rata za oslobodjenje juga Srbije 1876. Prikazao je upad turskih vojnika na slabo, ali junaki branjenu Karaulu. Turska eta je na granici, kod Nia, napala Karaulu koju je branilo svega nekoliko vojnika. Tim povodom ura je napisao i pesmu. Slika je svedena na iste likovne vrednosti, bez detalja i naglaena je sutina. Raena je pod uticajem Rembranta i Ticijana, kompozicija je piramidalna i zavrava se masom zida. Ziveo je skromno zbog slube, stalno se potucajui od Novog Sada do Beograda i Kragujevca. Za vreme boravka u Beogradu i Kragujevcu radi seriju graanskih portreta. Direktor iri Uiteljica Katarina Proti

Barbizonska kola
Barbizon je mesto kraj Pariza u kome se nastanila i stvarala grupa umetnika ovog pravca. Slikanje prirode je samostalan motiv. Sredinom XIX veka, pod uticajem engleskih pejzaista odluuju da napuste atelje i slikaju prirodu kao ambijent, kao engleski slikari koji slikaju sline teme. Pokuavaju da predstave ono sto vide, njihov subjektivni doivljaj motiva. Zato je ova kola prelomna u slikanju pejzaa. Barbizon je drevno mesto kraj ume sa istorijskim i mitskim znaajem za Francuze. Slikari ove kole povlae se iz napornog i zaguljivog Pariza i bee u prirodu, vraaju joj se onakvoj kakva jeste.

Ruso Teodor
Izlaz iz fonteblonske ume Banalni trenutak obinog dana. U prirodi su radili skice,a kompletno delo u ateljeu. Potpuni rad u prirodi uvee tek impresionisti. Predstavnici: Teodor Ruso, Dabinji, il di Pre, Dela Penja, Anri Miel. Oni su pokuali da usvoje romantiarske ideje i stavove, ali u njihovim slikama prepoznajemo i poetak realizma, nema vazdune perspektive, samo u minimalnom obimu. Zbog elje da tano predstave ono sto vide pokuavaju da prikau specian doivljaj prirode bez fokusa slike, samo delo je glavni junak. Zbog dinaminosti unose pravilo pratite horizntale, a nasuprot tome vertikale drvee ili ovek.

25

il di Pre
Slika predele sa kljunim pejzaem. Ako prikazuje oveka, on je minijaturan. Doivljavanje veliine oveka u odnosu na prirodu moramo se vratiti i prilagoditi prirodi. esto biraju ista mesta i motive za slike, pa se lako mogu zameniti. U tom periodu ovakvo slikarstvo je bilo nevano, stoga nisu nigde izlagali. Tek sa pojavom impresionista, prihvataju ovu grupu umetnika kao jako ne umetnike sa idealnom notom stvarnosti. Uvek koriste zlatne tonove kao stari muzejski ton.

Anri Miel
Oluja Horizontalno bojeni slojevi poreani u gradaciji.

Dela Penja
Poreklom panac, pridruio se Francuskim slikarima, ali podeca na El Greka, prisutan emotivni naboj, unosi tonsku gradaciju. Predeo

Dabinji
Zalazak Sunca Poto se ova kola zavrila impresionizmom, ovaj umetnik je najvaniji. Rado slika obalu Sene i to je interesantnije, pravi kamen na kome slika. Najvei prostor na slici odvaja za nebo i njegov odsjaj u vodi. Tu je i drvee ali skromnijih dimenzija, priroda kao univerzalni svet, bog se vidi u svakoj slici, boja kreacija. Zadivljujue miran i spokojan vazduh. Barbizonci zadravaju taj odnos.

Kamij Koro
Rimski forum Predstavnik pejzanog slikarstva. Sredinom XIX veka sve vie jaa realizam. Koro je predstavnik subjektivnog pejzaa. Formirao se postepeno, divio se prolosti, Rimu iji je precizan istraiva. Slika forum u Rimu topografski tano. Delo je zaista naslikano u prirodi, ima specino osvetljenje ranog jutra. Dugake senke koje tano prate svaku celinu, slikarstvo plenera nastaje na otvorenom i on je njegov najznaajniji predstavnik.

26

Put do sela Slika na isti nain kao i Rim. Kada je izaao iz Pariza ka jugu, slikao je prve topografske predele (kod nas to prvi radi ore Krsti). Obina mala mesta sa interesantnim motivima. Jer je to simbolina konstrukcija. Predstavljena je mimo konvencija, bez vazdune i linearne perspektive samo sa proporcionalnim osvetljenjem, samo u trakama i planovima novi koncept, planimetrisko prestavljanje prostora. Liava kue nepotrebnih detalja da bi doao do sutine forme. Smelo redukuje oblike. Katedrala u artru Belei tanu situaciju u okolini katedrale u duhu romantizma, prikazivanje svakog detalja je deo realizma. Metalna svetlost, sve je zategnuto, precizno, hladno, difuzno. Sve ukazuje na zaleenost, venost scene i glorikaciju prirode. Crkva u Nantu Najvei deo slike je priroda. U pozadini je crkva, u samom dnu slike je ovek, a u svim planovima prisutna je priroda kao kljuni element. Most u Nantu Na nov nain organizuje prostor, umesto da se u jednoj taki skupljaju sve linije perspektive, take ili nema ili je izvan slike. Trouglasta perspektiva, most kompoziciono suprotstavljen vertikalama izmeu otvora na mostu, horizontali same slike. Most je nalik mrei koja dri konstrukciju slike. On slika i poetino prikazuje stuacije, intimni pejza odnosno lini doivljaj prenosi u samu sliku. Zbog toga su one jedinstvene. Suvenir sa devojkama kao boginjama prirode Koro paljivo denie kvalitet vode, zelenilo, vazduh, vrlo inspirativno za druge. Pred kraj ivota slika portrete Augustina Nju e kasnije slikati i Van Gog. Slika portrete koji unose inovativnost, podseaju na manirizam i renesansu. enska gura redukovane forme Devojka sa biserom Lii na Rafaelove slike i na Monalizu. Svedena, idealizovana gura, smatra se da su njegovi portreti izraz savremene komozicije.

27

Bratstvo prerafaelita
Pojavljuju se sredinom XIX veka. Ne moe se rei da pripadaju ni romantizmu ni realizmu. Oni svoje slikarstvo grade na idejama i jednog i drugog pravca. Svoje uzore trae u srednjem veku, vitraima, minijaturama, knjigama i freskama, te u srednjevekovnim legendama i epovima Engleske. Prihvatajui itavu plejadu likova na elu sa kraljem Arturom i arobnjakom Merlinom. Insistiraju na preciznosti i bogatstvu detalja, u tom smislu najavljuju realizam (injenice, svet vidljiv golim okom). Oni gotovo spajaju nespojivo. ali to rade uspeno. Smatrali su ih prvom modernom grupom. U doba kada su nastali (1848, London), smatrali su da je engleska umetnost dosadna, sentimentalna, jedan te isti estetizovan pogled na svet. Oni su eleli nesto novo, nesto uzbudljivije, i to trae u Italijanskom kvatroentu. Bili su vrlo mladi. Don Everlet Milaj, koji je imao 19 godina i bio najmlai lan ove grupe iji su ostali lanovi imali oko 20, 22 godine. Oni odbacuju autoritet akademije, izazivaju skandal i odbijaju da se potpisuju osim po inicijalima prb to izaziva veliko interesovanje kod publike. Arijel izaziva (zbunjuje) Riarda umska nimfa u izrazito bogato, slikovitom, slikanom pejzau napada mladog viteza. Hant Holmen, Dante Gabrijel Roseti, njima blizak Don Foks i druga generacija Evard Birn Douns i Vilijam Moris. Oko 1850. poinju da se potpisuju na delima, neki dobijaju veliku slavu i bivaju prihvaeni na Akademiji. Ove umetnike, kao i ostale buduih pravaca, odlikuje pripadnost odreenoj grupi koja podrava odreene ideje. Inspiracija srednjim vekom je prenaglaena. Kompozicije su pod uticajem srednjevekovnog slikarstva i vitraa. Karakteristino je i svetlo, jasno, isto, difuzno svetlo koje najavljuje plenerizam.

Milaj
Hristos u oevoj radnji Mladi Isus pokazuje stigmate pokraj mlade i lepe Bogorodice pune briga za svog malog sina. Slika je izazvala skandal zbog svog leernog anr izgleda. Sveci su slikani bez svojih obeleja oreola sto je nesvakidanje za viktorijansku Englesku. On prikazuje savremenu drvodeljsku radnju u koju smeta scenu iz novog zaveta sto je izazivalo revolt. ak je i Dikens bio zgranut, sliku je nazvao primitivnom (primitivno slikarstvo). Boje su intenzivne, agresivne, bez dovoljno modelacije, a gure izduene bez perspektive. Stvara iluziju triptiha, podelivi sliku na 3 dela po uzoru na kvatroento. Bavi se skraenjem tela po uzoru na Mantenju to je za taj period bilo neto novo, zanimljivo i komplikovano. Ofelija

28

Naslikana 1852. po ekspirovom Hamletu. Radio je po prirodi, potopio je svog omiljenog modela, Elizabet Sidal, u kadu. Za njega je bilo jako vano da prikupi podatke o izgledu tela, tekstila, koe, bilja u vodi. Kako izgledaju i kako se ponaaju, reaguju u njoj. Ova slika vri veliki uticaj na kasnije umetnike pravce, simboliste. Prikazuje utopljenu Ofeliju u bogatoj vodenoj biljnoj vegetaciji (Sidalova je bila omiljen model prerafaelita, crvene kose, mleno belog tena, to je bio njihov ideal enske lepote; posle ove slike Sidalova se ozbiljno razbolela) Slepa devojka Milaj prikazuje dve mlade devojke u polju, sa harmonikom u krilu, verovatno prosjakinje; na horizontu je duga koju slepoj devojci opisuje njena mala pratilja. Slika je intezivnog kolorita, kontrastnih boja. U svim planovima identinog kolorita. eleo je da prikaze kako bi svet izgledao slepom oveku ako bi progledao. Portret Dona Raskina Raskin stoji kao kakav naunik u prirodi, na slapu, u planinskom predelu. On je bio pozitivan kritiar rafaelita, pohvalio je njihovo smelo unoenje prirode. Podravao ih je teoretiarski i rado sakupljao njihova dela.

Holmen Hant
Probuena savest Slika mladi par u bogatom enterijeru sa mnotvom predmeta, koji simboliu brz napredak, i slave produkte industrijske revolucije (to oni nisu podravali). To je nov, glanc lakiran nametaj, tapeti i tepisi, te obavezan klavir kao neizostavni motiv viktorijankih domova. Mladi profesor muzike po svoj prilici neenja, zavodi svoju mladu uenicu koja je prikazana u trenutku probuene savesti po pitanju njene asti. Slika je prepuna simbola; na arenom ilimu kraj nogu mladih ljubavnika prepredeni maak vreba bespomonu ptiicu koja je sluajno zalutala u sobu. Sat na klaviru otkucava skazaljkama pet do dvanest (krajnje je vreme da se probudi) a na zidu jednim krajikom vidi se slika Marijin ulazak u hram to aludira na nevinost. Pa ak i note koje je mlada devojka nemarno bacila na pod sadre stihove jedne tada vrlo popularne pesme koja peva o posrnulosti i padu karaktera. A kroz prozor se vidi divan proleni vrt koji nosi simbol lepote i mladosti, ponovno buenje. Uzor za ovu sliku bila je Van Dajkova Porodica Arnolni, koja je tih godina stigla u londonsku galeriju i izazvala veliko oduevljenje prerafaelita koji ga rado izuavaju. Imao je nameru da njegove slike govore jezikom simbola. Slikarstvo koje e nas uiti vrlini poput Biblije. Sliku je prodao bogatom industrijalcu koji je traio izmene. Lice devojke najpre je naslikano da je ona preneraena, nesrena, ali i nakon dorade koja nije uspela lik je ostao neodreen. Predeo sa ovicama Lep pejza engleskog sela. Kraj strmih litica, na obali mora pasu bezbrine ovice. Jedna crna stoji nad samim ponorom, ta li je slikar eleo da kaze?

29

Gabrijel Roseti
Blagovesti Potpuno atipine, bez simbola, smetene u tesnu bolniku prostoriju opremljenu nametajem kvatroenta sa mediteranskim pogledom kroz prozor. Sestra Kristina, pesnjikinja, posluila je umetniku kao model. Prostor je krajnje konfuzan, on se vie bavio teorijom nego slikarstvom u praksi. Beata Beatriks Fatastino bie sa mistino-simbolinom pozadinom. Motive za svoje fantastine slike podsstie drogama. Krajem veka je preao u potpunu ekscentrinost, dramatina ali uticajna gura. Astata Siriska Boginja Istar

Ford Medoks Braun

Poslednji pogled na Englesku Tondo sa prikazom savremenog dogaaja emigracije u Australiju. Mladi brani par (kolega umetnika), sa tugom i setom oprata se od engleske obale. Medoks se u svojim slikama bavio socijalnim pitanjem drustva.

Edvard Birn Douns

Iskuavanje Merlina Douns pripada drugoj generaciji prerafaelita, radi po uzoru na Botielija. Putovao je u Italiju. Na slici nema brige o prostoru i perspektivi, sve je podreeno dekoraciji. Venerino ogledalo Raena po uzoru na Leonarda i Peruina, sa pozadinom tipinom za kvatroento. Venera i boginje se gledaju u barici ime se stvara efekat slike u slici.

30

Realizam

Predstavnici su Gustav Kurbe, Fransoa Mije i Onore Domije. Pojavlju je se kao reakcija na prethodni stil romantizam. Odbacuju se njegove odlike i ideje, i uvodi se novi stil, realizam, sa Gustavom Kurbeom na elu. Teko je rei koliki je uticaj i trajanje ovog pravca, moe se rei od 1850. do 1874. ustvari do pojave imresionista, dok realizam u Rusiji traje znatno due. Smatra se da je XIX vek obeleen pragmatinou realizma, koji nastaje u Parizu, centru umetnosti, a najpre se iri u Nemaku i Italiju, te ostale zemlje. To je internacionalni stil, postaje dominatni stav. Postoje razliiti stavovi i denicije realizma. Ono to je najbitnije jeste da on tei da prikae svet onakvim kakav jeste, a to moe biti subjektivno miljenje. Kurbe je rekao: elim da slikam samo ono to vidim, pokaite mi anela i ja u ga naslikati. Smatrao je da slikarstvo mora poeti da prikazuje vreme i epohu u kojoj nastaje. Nije podravao slikanje mitova i legendi, ovo je doba surovog kapitalizma, XIX vek. Neki smatraju da se poklapa sa nastankom socijalizma, komunistikog manifesta i njihovih ideja. Tucai kamena 1850. Unitena u saveznikom bombardovanju Nemake. Ideoloki je najprovokativnija. Starac i mladi pripremaju kamen za put. Slika predstavlja poloaj niih drutvenih slojeva i njihovu teku bezizlaznu situaciju, ciklus drutvene reprodukcije (starac je poeo sa tekim radom kao mladi, i ceo ivot radi naporno i teko bez mogunosti da napreduje). Slika je prepoznata kao pokli na pobunu. Takvom drutvu ideja je bila drutvo bez klasa, drutvo komunizma. Kurbe je smatrao da slikarstvo treba da prikae svoje stavove o svetu, da prikae stvarne ivotne probleme. On pokazuje do tada nesvakidanje teme, teme koje do tada nisu bile vredne panje. Odmor posle veere 1848. Veliki format na kojem su prikazani njegov otac i prijatelji za obinim stolom za skromnom veerom, tipina seoska scena iz Ornana. Kurbe potie iz bogate seoske porodice iz Ornana, dolazi u Pariz i prouava slike velikih majstora iz Luvra. Smislio je da svakodnevne banalne scene naslika sa velikom preciznou i realnou na velikim formatima. Slika ono to jeste brutalno i istinito, zbog ega su ga savremenici i kritiari napadali da uvodi estetiku runog. U svojim autoportretima uvodi prikaze koji laskaju umetniku. Uvodi lokalni ton, boju koja po prirodi odgovara onome to slika. Tei se za fotografski tanim prikazom stvarnosti. Sahrana u Ornanu Slika je ogromnih dimenzija 3 6m, prikazuje odlazak na sahranu svog roaka, veliki broj

31

portreta stvarnih linosti grada Ornana presek francuskog drutva. U centru su gure iz javnog ivota, a po obodima nii stalei, seljani, radnici. U sredini je raka, to ima za poruku da sve eka ista sudbina. Slika je prikaz realnog dogaaja, slikana na nov nain za ovakvu temu (setimo se Sahrane Grofa Orgaza). Zamiljena je tako da se ne zavrava, sve je otvoreno. Sa velikom posveenou slika svaki portret, gotovo karikaturalno. Moj atelje Realna alegorija o sedam godina mog umetnikog i duhovnog rada On je realista koji koristi savremene motive, slika podseca na Las Menjinjas. On je u centru za platnom, sa desne strane su mu prijatelji: Bodler i or Sand, a sa leve radnici, seljaci, prosjaci. Nakon propasti Pariske komune biva prognan i umire sam u vajcarskoj. Ovu sliku kao i Sahranu u Ornanu izlagao je u posebnim paviljonoma, jer su mu obe odbijene za svetsku izlobu. Ljutiti Kurbe postavlja svojih 40 slika u jednu baraku, objavljuje manifest koji e najaviti realizam. Ali ostaje slabo poseen o emu svedoi i Delakroa. Nagim modelom iza sebe eleo je da prikae da se on ugleda, ali odbacuje ideale lepote starih majstora, tu je i pas, simbol vernosti, i dete koje je njegova misao da sve treba gledati deijim oima. Gospoice iz Ornana daju milostinju Slika govori o hrianskim vrlinama i novim potrebama oveka iz zaguljivih gradova da izae na sve vazduh u prirodu. Odlino razume difuzno svetlo. Gospoice na obali Sene Dve parianke lakog morala, u odmoru nakon nonog provoda lee na obali umorne i pospane, nakiene i bogato obuene ne marei za svoju toaletu, one nemarno lekare u hladu. ula su im iscrpljena od raznoraznih uivanja, te one obamrle lee bez ikakve svesti o prirodi oko njih. Skriveni potok Izvrie uticaj na impresioniste. Prosejavanje Prikazuje drugu vrstu ena, radnice koje naporno rade da bi prehranile svoju porodicu, voleo je i pratio fotograju i radi inspirisan ovim novim medijom.

Fransoa Mije
Kurbeov savremenik. Mije slika najbezvrednije linosti drutvene lestvice, seljake koji obrauju tuu zemlju, ui grki i latinski, prouava stare pesnike, klasino je obrazovan. Seja Izloena na Salonu, izazvala veliki skandal, prikazivala je potpuno anonimnog oveka, na formatu prevelikom za ovakvu temu. Glorikuje tu temu, to je ovek koji godinama ivi isto, jednolino Adam, ne vidimo lice. Duboka senka, dinamian gest ruke ukazuje na dinaminost, dijagonala, redukuje kolorit, koristi smee zemljane tonove.

32

Pralja Seljanka koja pere rublje (Englezi su bili opsednuti pranjem, peglanjem, sapun simbolie viktorijansko doba). Iscrpljena, umorna, greje se pored kotla, vornovatih ruku, sa ogromnim drvenim klompama, nogu oteenim od dugog rada. Mije slika kako teki rad ostavlja trag na telu, plus komad sapuna kojim pere velike koliine rublja. Uticao je na Van Goga ljudi koji jedu krompir. Ove slike nisu kritikovale drutvo, iako su tako izgledale, one su prikazivale teak i jednolian ivot siromanih seljaka. Skupljaice klasja Sirote seljanke sakupljaju ostatke klasja ita i odlau u pregae. Jednostavna forma koja se lako pamti, horizont je visoko postavljen, zlatni presek je na vrhu da bi se 3 ene prikazale to nie i na taj nain prikazao njihovu povezanost sa zemljom. Figure ena su postavljene u AAB ritmu, poza prve dve ene se istovetno ponavlja, a druge elemente grupie u istom ritmu seno. Planine slika kao kola, preovlauju 3 osnovne boje, marame ena. To nisu neke odreene seljanke ve sasvim nepoznate, univerzalne. Pred kraj ivota naputa Pariz i sarauje sa slikarima barbizonske kole. Plakati XIX veka su priljivi i puni teksta, jednako vani kao i crte.

Onore Domije
Litograf, sa njim karikatura ulazi u polje umetnosti. Kao mlad radi u novinama Karivari , satirinog sadraja. Zbog karikature Luja Filipa XVIII, koji je prikazan kao kruka koja samu sebe jede, proveo je 6 meseci u zatvoru. Istono pitanje, karikatura Bavi se pitanjem raspada otomanskog carstava, ni Rusi ni Britanci nisu poeljni ali Francuski politiari itaju novine zaokupljeni sobom, i nista ne ine. Dobra stara vremena Govori o ljudskim manama i brigama, smelo deformie guru da bi izrazio pouku. Novopeeni bogata prikazuje svoj prosperitet preko pozamanog debelog zadriglog stomaka. Domije koristi telesna svojstva da bi izrazio nemoral. Progres Linija je dinamina, moderna, nervozna. Radio je preko 4000 litograja i bio uzor za Pikasa Osmeh pronalazaca igle na topu Prikazan je kao Smrt ili avo, smelih linija i deformacija. Utie na ekspresionizam . 1860. poinje da slika i ostavlja graku, ali zadrava graku linearnost. Mlada devojka se kupa

33

Stilizovana zatvorena forma Breme Slike je radio za sebe jer nije naiao na podrku prijatelja ili kupaca. Prikazuje mladu majku pod teretom teke koare sa detetom. Putnici vagona III klase Slika kao da je u kupeu; nova i aktuelna tema enu sa detetom u prvom planu slika kao Svetu porodicu.

Realizam u Nemakoj
Realizam se sa svojim smelim revolucionarnim stavovima pojavljuje u Francuskoj. Pod idejom Kurbeovog manifesta slikaj ono sto vidi i svet onakav kakav jeste. Ovaj pravac je rado prihvaen i u Nemakoj broji veliki broj slikara, narocito u periodu 70tih i 80tih godina XIX veka. Pojavljuju se i pleneristi (koji ostavljaju veliki uticaj na nae umetnike Nadedu, ora Krstia, takozvani minhenski aci). Nemaki realizam je u direktnoj vezi sa francuskim, Nemci mu daju svojstveno modikovano znaenje. Oni su tvorci naturalizma, njegove osobine su potpuna pedantna vernost prirodi kao odraz duha naroda i podneblja, to je realizam na viem nivou (veliki uzor bio je Direr, crte zeca). Smatrali su da bi na tome trebalo da temelje svoju kulturu i slikarstvo. U ovom periodu u Nemakoj je jo uvek popularno nacionalno, istorijsko, (belgijsko) slikarstvo koje jo uvek pripada romantizmu, to se objanjava vanim istorijskim dogaajima toga doba. Ujedinjenje Nemake pod Fridrihom Velikim prvi rajh. Najznaajniji predstavnici su: Vilhelm Lajbl, Adolf Fon Mencl i Hans Toma.

Adolf Fon Mencl

Poinje kao priznati graar (uopste u XIX veku u Nemakoj), radi na 100 grakih listova sa vojnom i istorijskom tematikom. Paljivo prouava podatke vezane za ove istorijske dogaaje. Sve to radi vrlo mlad, sa samo 20 godina. Poeo je sa 17 nasledivi oevu graku radionicu. Izradio je preko sto listova posveenih Fridrihu Velikom u cilju njegove glorikacije, kojima se vrlo proslavio. Njegovi kasniji graki radovi vie nisu tako svei i ubedljivi. Paralelno radi i slike koje su manje poznate u to doba. Umetnikova sestra sa sveom Mlada devojka na vratima sobe u kojoj je za stolom ena za runim radom. Prikaz domae atmosfere pod veernjim gasnim osvetljenjem, sveom koju devojka dri i lampom na stolu. Slikar je iz neobinog ugla uhvatio momenat iz svakidanjeg ivota.

34

Svetlost na stepenitu nou Enterijer stepenita pod svetlosti gasne lampe, slika suprotno akademskim pravilima istrauje stvarnost, ivot, ambijent. Pokazuje veliko interesovanje za vetako, veernje osvetljenje. elezara Monumentalna kompozicija, prikaz velikog fabrikog prostora krcatog gurama i mainama obasjan fantastinom crvenkastom svetlou uarenog topljenog gvoa Pozorite Dosledno i najsmelije prikazuje ono sto vidi. Najavljuje impresionizam i po temi i po tretiranju svetla. Glumci su jasno osvetljeni podnim horizontalnim svetlom, dok je publika gotovo groteskno prikazana u polumraku sale. Voz iz Potsdama1847. Malo se slikara odluivalo na ovu temu prikazivanja voza pri brzini. Kretanje doarava vijuganjem pruge i magliastom parom. Voz gotovo da bi ispao iz kompozicije da slika nije dijagonalno podeljena panoramom Potsdama na horizontu.

Vilhelm Lajbl
Voleo je da slika obian svet u svojim domovima naroito bavarsku okolinu Minhena (minhenski okoli) Udvaranje u pretsoblju Mladi par u trenutku odmora od igre, u osku osamljeni mladi joj izjavljuje ljubav, po fantastino slikanoj nonji zakljuujemo da su sa sela. Lajbl paljivo prenosi stvarnost svaki nabor, faltice kostima mlade devojke, tufnice na njenoj bluzi sve je do poslednjeg detalja prikazano. U doba Kurbeove posete Nemakoj 1869. dobija stipendiju putuje u Pariz i radi u Kurbeovom ateljeu. Ali, izbijanjem rata vraa se u Nemaku gde ga smatraju izdajnikom, biva odbaen i zaboravljen, povlai se iz zvaninih tokova i odlazi na selo koje paljivo i verno prikazuje. Tri ene u crkvi Studija ivota ena na selu. Tri religiozne ene u razliitim ivotnim dobima. Pouka o njihovom tekom i jednolinom ivotu: kao seljanke su se rodile, takve e i ostariti. ake su deformisane i velike od tekog rada, pravi velike kontraste svetlo-tamno, na gurama postavljenim po dijagonali. ene su bliske gledaocu (poruka: je treba se drati moralnih naela). Lajbl je imao ideju da iri stavove realizma. Iz zajednikog rada sa jednim mladim sledbenikom nastaje slika: Vonjak Dve ene u narodnoj nonji, gure je slikao Lajbl a proleni pejza mladi umetnik. Pred kraj ivota poseuje Holandiju ima veliko interesovanje za amanski barok. Devojka kraj prozora Mlada devojka pod jakom difuznom svetlou. Slika plono i bez mnogo modelacije (ovakav

35

nain preuzee na ore Krsti).

Hans Toma
Autoportret 1873. Ugledao se na Direra, preuzima stavove predhodna dva umetnika. Rado slika plener u koje postavlja gure koje vezuje sa biblijskom tematikom. Begstvo u Egipat Pejza u okolini Rajne, sveta porodica gotovo minijaturna, jasno difuzno osvetljenje. Vodopadi Rajne savreno realno i lepo

Ruski realizam - Peredvinjici

Predstavnici: Ilja Rjepin, Vasil Perov, Vasil Surikov, Isak Levitan. Ruski realizam nastaje na specian nain, kao reakcija i bunt mladih umetnika da odgovore na klasine teme Akademije. Petrogradska carska akademija sa ustaljenim pravilima i kanonima zahtevala je temu iz klasine mitologije kao diplomski rad mladih slikara. Oko 1863. pojavljuje se grupa mladih koji odbijaju da rade na zadatu temu. To je bilo neto novo i nesvakidanje, bez diplome ne bi bili priznati u drutvu, samim tim ni dvor kao glavni narucilac ih ne bi priznao. Smatralo se da e unapred biti osueni na propast. Neprihvaeni slikari Predvinjici ipak bivaju rado primljeni. Mlada Ruska buroazija je njihova omiljena publika. Nalaze mecene van dvora i plemstva. Tretjakov je njihov najpasioniraniji sakuplja, osniva je Tretjakovske moskovske galerije. Slikari ovog pravca su najistrajniji meu umetnicima realizma. Predvinjici neprekidno stvaraju od ezdesetih godina XIX do dvadesetih godina XX veka kad ih boljevici ukidaju i zabranjuju.

Ilja Rjepin
Kozaci Zaporoci piu pismo sultanu. Rjepin je uticajan, plodan slikar, radi nacionalne istorijske teme Rusije, koje prikazuje kao ivu stvarnost, potpunu rekonstrukciju dogaaja. Snani i bezbrini kozaci nadaleko uveni po svojoj hrabrosti, veseli, piu pismo sultanu i ne haju za mogue posledice koje bi pismo izazvalo. Kadar je potpuno monumentalan, lmski.

36

Kurdska procesija Rjepin prvi prikazuje obine ljude, stanovnike neke daleke gubernije. Slika je kompozicijski i po formatu kolosalna i bogata, pravi je presek ruskog drutva 80tih godina XIX veka. Od marginalnih linosti, do vojnih i carskih slubenika, pa predstavnika buroazije. Bogata detaljima, desno su nosai litije, svetenstvo, bogati graani i seljaci, trgovci, inovnici, a levo siromani, seljani, bogalji i prosjaci, svi u stepi pod jarkim difuznim osvetljenjem letnjeg pranjavog dana. Nisu ga oekivali Ovo delo najavljuje impresionizam. Slikar prikazuje ugao sobe privatne graanske kue sa obaveznim klavirom u osku, sobarica otvara vrata a na njima je ovek tek pristigao iz sibirskog progonstva. Scena je puna iznenaenih lica, spoj impresije i realnosti. Ilja je dugo iveo i bio vrlo potovan.

Vasil Surikov
Boljarina Morozova Rekonstrukcijsa scene iz srednjovekovne Rusije. Staru knjeginju Morozovu smetenu na poljskim kolima alju u izgnanstvo zbog staroverstva i paganskih obiaja. Monumentalno platno prikazuje srednjevekovnu Moskvu. Verno prikazuje arhitekturu i kostim toga doba. Surikov je bio impresioniran slikarstvom renesanse.

Vasil Perov
Jedan od najznaajnijih portretista Rusije Dostojevski Psiholoska studija, ne prikazuje ga kao uglaenog i elegantnog ve kao dostojnog nosaa velikih drama. Ruke su napeto ukrtene a lice je hipnotiko. Isak Levitan Tvorac je ruskog pejzaa. Slike su mu poetkom XX veka toliko popularne da su reprodukovane kao razglednice. Obian i spontan pogled na prirodu u okolini Moskve, skoro impresionistiki, bogatog kolorita. Umro je mlad i ostavio veliki uticaj na mlade slikare. Njegov peja je ist, spokojan, bez traga bilo kakve industrije.

37

Skulptura realizma
Bilo je problematino i ogranieno vajarima u koncepciji realizma. Imali su velike ideoloke probleme. Kako prikazati ono to zaista vidi a ne nainiti puku kopiju predmeta? Izraz su moda pronali u veliini i postamentu. Tada neki kritiari skulpturu smatraju niom zanatskom umetnou zbog njene trodimenzionalnosti. Oni su smatrali da je skulptura dostigla svoj vrhunac u doba antike.

Antoa Karpo
Smatrao je da skulpturom ne treba puko prikazivati graansko drutvo ve da se treba drati odreene tradicije ali ujedno i pratiti aktuelnosti. eleo je da studira kod Rida, ali po njegovom predlogu odlazi kod jednog manje poznatog ali liberalnijeg umetnika. Upisuje akademiju, tek nakon 10 godina odlazi na studijsko putovanje u Rim. Ugolino jede svoje sinove Po uzoru na kasnog Mikelanela pravi sloenu kompoziciju grupisanu kao Laokonova grupa. Vrlo komplikovan splet, gure gotovo zaustavljene u jednom stravinom trenutku. Realizovao je srednjevekovnu Danteovu priu. Utie na Rodena svojom robusnom frakturom. Izazvao je veliku panju. Uzor mu je Rid, te izrauje skulpturu deaka sa koljkom. Delo po temi vrlo suprotno Ugolinu. Igra Najpoznatiji reljef sa pariske opere, oko 1860. na pilastre nove Opere trebalo je smestiti reljefe sa po tri gure koji bi metaforino prikazale muziku i igru. Karpo radi slobodno i u svoju kompoziciju smeta 8 smelih ciklinih gura sa Apolonom u centru, to je okiralo savremenike. Tako smela i nova da su odbili da je postave. Zamerali su da izgleda kao orgija i da su gure vie provokativno goliave nego nage. Nakon francusko-pruskog rata miljenje se menja i igra se postavlja na zgradu Opere. Reljef je korak dalje, gotovo trodimenionalan, planovi se preklapaju, laviraju, nestabilan razuzdani doivljaj zvuka i igre. Ugledao se na barokne skulpture. etiri strane sveta kontinenti Samo etiri kontinenta jer Australija tada jo nije dovoljno istraena. Karpoovi naruioci, iako obrazovani, nemaju dovoljno poznavanja za ovaj novi kontinent i Aziju. Predstavio je 4

38

razliita akta kao predstavu 4 razliita kontinenta. Model Evrope i Afrike je pronaao vrlo lako. Afrika ima lanac oko noge, ona nije slobodna (robovlasniki kontinet), to se tie Amerike, u Parizu nije mogao da pronae nijednu Indijanku, te je radio po domaim modelima a na glavu joj je postavio raskonu perjanicu, to je bilo pogreno. Aziju je pronaao u modelu jedne mlade kineskinje, to je bilo vrlo teko i zahtevno za to vreme. Namera je vrlo smela, 4 akta dre veliku sferu, loptu, danas je u luksemburskom parku. Radi veliki broj portreta, vrlo je popularan sve do do pojave Rodena.

Srpski realizam
Dve su kljune struje Srpskog realizma. Prva, koju predstavljaju Milo Tenkovi, ore Krsti i ore Milovanovi, te akademski realizam Paje Jovanovia i Uroa Predia. Realizam se u Srbiji formira kasno, tek u doba prvih impresionista. Usvaja ga grupa mladih Srba na minhenskoj Akademiji. Milo Tenkovi je na prvi slikar koji upisuje ovu kolu zahvaljujui stipendiji srpske Vlade. Srbija nema ovakvu instituciju sve do posle II svetskog rata, do tada samo nekoliko privatnih zavoda i niih kola. Vie znanja umetnici su mogli stei samo u inostranstvu: Beu, Minhenu. Be dosta kasni za parikim novotarijama u umetnosti; usled politike situacije, monarhija ipak ostaje uzdrana prema slobodnoj francuskoj republici. I Minhen je osamdesetih godina centar uzdranog realizma, ne previe radikalnog kao u Francuskoj ali dovoljnog da Milo Tenkovi prihvati osnovne ideje i stavove ovog pravca pre nego to zbog spletki izgubi stipendiju. Za vreme boravka u Minhenu on odbacuje teme iz nacionalne prolosti to se srpskoj vladi ni malo ne svia. Njemu vie prijaju jednostavne obine teme. Prodavaica cvea Krave na pojilu Slika je pleneristika, prvi put uvodi difuzno osvetljenje u srpsko slikarstvo. Gotovo da je ovaj postupak novina i za Nemaku.

ore Krsti
Na prvi diplomirani minhenski ak, miljenik kralja Milana koji je bio veliki ljubitelj impresionista. Za svoja rana dela koja izrauje jo za vreme kolovanja dobija nagrade. To su: Utopljenica Slika nije do kraja realizam, vie sugerie na naturalizam. Inspirisana je hercegovakim ustankom, nakon propasti ustanka srpske ene su se bacile sa decom u vodu da ne bi bile odvedene u ropstvo. Paljivo studira hercegovaki teren i kostim. Slika je vrlo inovativna, dobija bronzanu medalju minhenske akademije. Problem njegovih slika je bitumenska smola koja se koristila za osnovu i davala taman ton njegovim slikama; bitumen vremenom agresivno deluje na pigmente i unitava sliku te su njegove slike danas bespovratno tamne.

39

Anatom Srebrna nagrada minhenske akademije za portret sa bogatom mrtvom prirodom. Po dolasku u Srbiju radi pejzae. Panorama grada aka. Babakaj Stena u erdapu blizini golubake tvrave. anr-scena, pejza sa ribarima.

ore Milovanovi
Mrtva priroda Obina, svakodnevna. U srpskoj umetnosti realizam se zavrava sa dvojicom slikara i dvojicom skulptora koji pripadaju poslednjoj akademskoj varijanti ovog stilskog shvatanja.

Uro Predi
Roen u Orlovatu u Banatu, odlazi u Be i 1876. upisuje Akademiju. Studije dopunjava vrednim kopiranjem starih majstora. Vrlo talentovan, plodan slikar, radio je kao asistent svom profesoru i na dekoraciji bekog parlamenta, slikajui antike motive u maniru klasicizma. Izradio je portrete svih istakutih linosti kulture i politikog ivota, oko 1000 ikona, istorijske kompozicije i anr-slike. Zamerali su mu da je isuvie akademski suv i hladan. Hercegovaki begunci Naslikana je u Beu povodom Nevesinjskog ustanka. Za modele su mu posluili roaci i lanovi porodice. Obueni su u lepa odela pa izgledaju kao da idu na slavlje a ne u beg. Crte, materijalizacija, svetlost, izrazi likova su dovedeni do savrenstva. Pravi dokumentarni pristup istorijskom slikarstvu a dramatika dogaaja je potpuno zanemarena, popularnost je stekao moralistikim kompozicijma. Vesela braa (jadna im majka) Posveuje je svojim sugraanima, orlovatskim seljacima. Paljivo je prostudirao banatsko selo sa kraja XIX veka. Po kaljavom razlokanom sokaku pored seoskih kuica od erpia sa krovovima od trske idu pijani veseli beari koje predvodi gajda. Predi je eleo da ovom slikom prikae sve njihove mane i da ih osvesti ali bez uspeha, kada su je videli toliko su bili oduevljeni da su se u to ime napili. Ovom slikom je uspeo da postigne najvii nivo u psihologiji, atmosferi i materiji. Po povratku u Srbiju za stalno se nastanjuje u Beogradu gde radi do kraja ivota 1953.

40

Paja Jovanovi
Iz porodice fotografa iz Vrca studirao je u Beu. Na raspustima obilazi Balkan i na nagovor svog profesora pravi veliku studiju itavog poluostrva (belei nonje, arhitekturu, obiaje) koje paljivo prenosi na svoje slike za rekonstruisane anr-scene sa orijentalnom tematikom. Ve tada postaje poznat i dobija nagrade na znaajnim izlobama. Ve 1880. potpisuje ugovor sa jednom londonskom galerijom koja mu otkupljuje sva dela. Maevanje Ova slika ga je proslavila Kienje neveste Postao je portretista svetskog glasa. Radio je uglavnom portrete i to po ukusu svetske buroazije, hladno ali majstorski, a zatim anr-motive. Imao je oseaj za zapaanje detalja, ali je to ponekad bilo na tetu celine. Ponekad su grupe gura nepovezane. Teio je materijalizaciji, ali ga uopte nije zanimalo svetlo. S druge strane paleta je bogata, inspirisana narodnim folklorom. Seoba Srba Raena je po narudbini srpskog drutva i Patrijarha, povodom Maarske milenijumske izlobe 1896. Trebalo je da uradi seobu Srba pod Arsenijem arnojeviem 1690, slici je pristupio vrlo studiozno. Kasnije zapoinje novu verziju slike tako da ih danas imamo dve. Proglaenje Duanovog zakonika Po narudbini srpske drave, za svetsku izlobu u Parizu 1900. Za ovu sliku je dobio zlatnu nagradu izlozbe. Portret Mihaila Pupina

Skulptura Srpskog realizma

Petar Ubavki, ore Jovanovi, Simeon Roksandi su tri najbitnija predstavnika srpskog realizma, poeci srpskog modernog vajarstva. Sa pojavom novog stabilnog drustva u Srbiji kree i potreba za naruivanjem umetnikih dela.

Petar Ubavki
Roen u Beogradu, ve rano ispoljava sklonost ka modelovanju. 1875. dobija stipendiju za Minhen. Po izbijanju srpsko-turskog rata 1876. se vraa u Beograd i stupa u slubu kao uitelj modeliranja na Realci. 1878 opet dobija stipendiju i nastavlja studije u Rimu. Kao skulptor bio je pod jakim uticajem italijanskog verizma. Ostalo je njegovih 20 radova, a isto toliko je nestalo. Radi savrenom tehnikom i sa podjednakim oseanjem za materiju u kamenu i bronzi, a sva njegova dela svedoe o nesumnjivom oseanju za monumentalnost, meutim svoj jedini spomenik

41

Takovski ustanak Zamiljen da bude u velikim razmerama, nije uspeo da ga zavri. Radio je poprsja poznatih linosti koja se danas nalaze na Kalemegdanu: Portret Vuka Karadia Vrlo realno prikazan. Ovo je njegovo najbolje delo. Ima sve karakteristike realizma. Prati prirodne oblike, forma je klasino modelovana. Stoji na postamentu od knjiga, pesmarice i renika koje su atributi reformatora srpskog jezika. Kraljica Natalija Obrenovi U mermeru, vrlo lep i realan portret, danas se nalazi u Narodnom muzeju.

ore Jovanovi
Studirao je prvo arhitekturu u Beogradu, a zatim skulpturu na akademijama u Beu i Minhenu, Parizu. 1903 se vraa u domovinu kao najznaajniji predstavnik akademskog realizma. Radio je velike monumentalne spomenike bez pravog oseanja za monumentalnost. Bio je vet u zanatu, ali hladan u oseaju. Istie se skulpturom: Ostavljena To je rani akt srpskog vajarstva. Akt kao tema sporo osvaja nae prostore, postaje popularan tek u dvadesetom veku. Izuzetan akt u duhu secesije, vanredna kako psihika tako i zika studija.

Simeon Roksandi
Teko se kolovao zavisio od dravne stipendije. Bio je pod uticajem nemakih realista, helenistike skulpture. Imao je smisao za pokret i temperament. Radio je portrete i memorijalnu plastiku Spomenik kod ukur esme Njegova najbolja skulptura, raena sa odlinim poznavanjem zanata i iskrenim oseanjem za monumentalnost je: Ribar sa zmijom Raena za konkurs u Italiji povodom izlozbe u Rimu. Raen je sa idejom naturalizma vrlo pedantno. Nesretnim sluajem brod koji je prevozio skulpturu je potonuo. Simeon na brzinu izliva jo jednu i ponovo alje za Rim. Prvi rad se nalazi u Zagrebu a drugi je otkupila beogradska optina i danas se nalazi na Malom Kalemegdanu.

42

Pretee impresionizma
esdesete godine XIX veka je doba razdvajanja umetnosti. Tih godina je pariski Salon napravio skandaloznu selekciju odbivi preko 2000 radova. Kao odgovor na ovaj in komisije revoltirani odbijeni osnivaju svoj Salon na kojem e izloiti sva dela koja su odbijena. Ubrzo Salon odbijenih postaje stalna institucija i time u umetnosti nastaju dve struje, prvi, ocijalni, tok priznat od zvanine carske Akademije i drugi nezvanini, takozvana alternativa.

Wintlerhanter
Carica Evgenija Bonaparta Sa pratnjom, tipina slika 60tih godina XIX veka, priznata od strane zvaninog Salona.

Eduard Mane
U istom periodu Maneova dela su odbijena i nepriznata dok su ona nama danas vrlo inspirativna. Neki kau da je Mane poslednji veliki slikar, on je sam jako cenio velike stare majstore i vrlo rado ih interpretirao u svojim delima. Po Bodleru, koji je njegov savremenik, on je prvi moderan umetnik. Pripadao je visokoj buroaziji i rado je u svojim slikama beleio drutvo u kome se kree. On je slikar etnji, poljskih nedeljih koncerata u pomodnim tiljerima, zabava, kafea i pariskih bulevara. Smatra se da je slikar zagonetki poput starih slikara, on alje poruke gledaocu putem simbola kao Botieli. Drugi, pak, smatraju suprotno, miljenja su da sa Maneom kree dekadencija slikarstva. Portret Emila Zole Slika je krcata atributima kako samog modela pisca tako i slikara. Zola je postavljen u neobian poloaj, blag poluprol zapravo vie prol. Mane jasno naglaava njegovu siluetu, levu celinu slike zatvara dekorativnim japanskim panoom, vrlo modernim za taj period. Tu su jo japanske grake, mala reprodukcija njegove Olimpije i Velaskezovih vinogradara. Ovim je u sliku uneo line atribute. On je kao njegovi savremenici veliki zaljubljenik novotarija iz tek otvorenog Japana. Naroito grake iznenauju Evropu. Bio je veliki ljubitelj Velaskeza i cele panske umetnosti i kulture. Smelo see guru i ostale predmete u elji da ih to vie priblii gledaocu. Doruak na travi Skandalozna slika, odmah odbijena, to je izazvalo veliko interesovanje tako da su svi pohrlili na nezvaninu izlobu da je pogledaju. Poseta ove izlobe je bila kolosalnih razmera to je suvie i za Pariz tih godina. Na slici dominira gura mlade ene u prvom planu, namerno postavljena sa leve strane kako bi privukla panju gledalaca kojima je bliska. Ispred nje je mrtva priroda,

43

izletnika korpa, sva u neredu. Devojka potpuno naga sedi na izguvanoj haljini kraj odbaenog eira, sve je isprepletano i u neredu. Ovim Mane najavljuje drutveni nered, poetak nereda u umetnosti. Tako goliava, u drustvu izletnika direktno gleda u publiku. Inspiracija za ovu sliku je graka Marka Antonija Rajmondija Odmor renih bogova. Ovaj Rafaelov uenik prikazao je grupu goliavih neridi, boginja kako se odmaraju u prirodi kao i u oroneovom koncertu u polju dge prave drutvo dvojici renesansnih trubadura, to je interesantna tema. Odlazak iz zaguljivih gradova na izlet u prirodu. On je koristio uzore renesanse da bi ih interpretirao i prilagodio savremenom dogaaju. Samo, u njegovom sluaju naga devojka nije bila boginja ve model opte poznat umetnikom svetu u drutvu dvojice mladia, Maneovih roaka na izletu kraj reke. Slika je vrlo kontrastna. uma u odnosu na grupu u sredini je dosta tamnija. Osvetljenje se ne poklapa valerski, a perspektiva je problematina. Sliku gradi na drugim principima. Planimetrijska kompozicija i nezavisni planovi, tipino za srednji vek i umetnost dalekog istoka. 60tih godina XIX veka, Japan, koji je preko trista godina iveo u izolaciji, otvorio je svoje granice. Tim povodom u Parizu je prireena izlozba otvorenog Japana koja je prouzrokovala ekspanziju mode ovom dalekom zemljom. Deceniju kasnije Evropa je bila preplavljena japanskim novotarijama, paravanima, nametajem, lepezama, suncobranima, porcelanom, slikama i grakama. Olimpija Pravo je udo kako je izloena na Salonu. Uzor je potraio u Ticijanovoj Urbinskoj Veneri. Leei akt mlade devojke, po svemu sudei neije milosnice, uzdrmao je drutvo napravivi opti skandal. Slika je bila pod stalnom straom da je zgranuta publika ne bi raskomadala. Bez puno planova, sve je sabijeno i mrano, negde u dubini prostora iza tekih draperija je mali prozor (kao u haremu alirskih ena). Akt je ploan, gotovo linijski u naglaenim povrinama i dvodimenzionalan. Mlada devojka drskog pogleda usmerenog pravo ka posmatrau i ini se da smo joj ba mi doneli buket sa porukom koji joj prinosi crna slukinja. Devojka, osim sto je drska i besramna, odevena je u jednu manicu oko vrata i par svilenih papuica od kojih je jedna izazovno izuvena. Pokraj njenih nogu je crna maca, simbol nestalnosti i femme-fatale, suprotno vernom psu sa Urbinske Venere. Dotina Venera je bila ljubavnica Vojvode od Urbina, ali prikazana kao boginja dok Mane slika jednu Olimpiju (est i popularan naziv za devojke lakog morala koje ive skupo, izdravane kao ljubavnice gospode iz visokog drutva) kao ono to ona zaista jeste, to je bilo ono sto je okiralo javnost. Drutvo zapravo nije imalo nita protiv prikazivanja akta, ova tema je vrlo esta i popularna. Na tom istom Salonu je izloena slika Aleksandra Kabanela koja je prihvaena sa oduevljenjem pa ak i otkupljena od carske porodice ali kasnije zaboravljena u depoima Luvra. Kabanel takoe prikazuje goliavu lepoticu raenu po ivom modelu koji je ak i fotograsan ali ona je okruena nestanim putima i izlazi iz morske pene ne aludirajui na neku poznatu laku enu, kao Mane. Frula garde Sasvim dekorativno slikano, bez senke. Figura gotovo zalepljena za pozadinu koja je jednolina, bez ikakve ideje o prostoru. Lice malog frulaa je asimetrino. Bar u Foli Bereru Nastaje u njegovoj kasnijoj fazi kada radi pod utiskom impresionista. Slika je puna ideja, obavetenja i skrivenih znaenja. To je slika 3 realnosti. Devojka, iza nje odraz gostiju u blistavoj

44

unutranjosti plesne dvorane na ogledalu, i odraz mladia koji stoji ispred bara na kome je sjajna mrtva priroda. Dva ruina pupoljka u vazi kao memento mori usred veselog Foli Berera sa porukom ivot brzo prolazi.

Dejms Visler
uven je po portretu svoje stare majke (prol kao kod Manea). Roen je u Americi, kolovao se u Parizu a za stalno nastanio u Londonu. Simfonija u belom 2. Ispitivao je mogunost slikarstva da izrazi emotivne doivljaje kroz sluanje muzike. Oduevljen je Rosetijem i prerafaelitima. Devojka na slici (kao muza) naslonjena na kamin zanesena sluanjem muzike. Prikazana je prolom sa blagim poluanfasom u ogledalu. Ona je u dugoj beloj haljini sa japanskom lepezom u ruci i vetakim istonjakim cveem kao obaveznim dekorom. Nokturno u crnom i zlatnom Oko 1900 slika prikaze sa Temze nou. Simfonija u crvenom Slikana je iz velike ljubavi ka sveoptem duhu Japana. Soba, kraj velikog paravana na podu je mlada ena odevena u crveni kimono po uzoru na gospoe iz visokog drutva Japana, i frizura je odgovarajua. Zauzeta je razgledanjem japanskih estampi razasutih svuda po podu. Ove runo raene hartije bile su rado prihvaene kod svih impresionista pa i u postimpresionizmu.

Impresionizam
Sam naziv pravca potie od pogrdnog naziva koji su kritiari nadenuli grupi umetnika koja je 1874 izlagala u pariskom ateljeu fotografa Nadara. Zapravo, naziv je izveden od naziva izloene Moneove slike Impresija raanja sunca. Imresionisti su najpre smatrani propalim, dekadentnim i vrednim prezira bez ikakvih izgleda da e ih Salon koji ceni sladunjava dela ikada prihvatiti. Veliki preokret doiveli su u godinama nakon prvog svetskog rata kada postaju sveopte prihvaeni i vrlo cenjeni. Pravac se formirao u godinama kritinim po francusko drustvo (francusko-pruski rat, pariska komuna, pad drugog carstva) i mnogi mladi slikari se usled ovih nedaa sklanjaju u Englesku. Tu se dive delima Tarnera i smelih pejzaista. Takoe, Mane dosta utie na njih. A po ugledu na realiste preuzimaju teme iz svakodnevnog zivota. Sve to zajedno delovalo je vrlo podsticajno za impresioniste koji su sami teili za svojim inovativnim idejama, idejama koje bi obeleile njihov pravac. Klod Mone, Ogist Renoar, Alfred Sisli, Edgar Dega i Kamij Pisaro su umetnici koji e obeleiti ovaj pravac. Njihov neslavan poetak kao drutvo anonimnih umetnika slikara, vajara, graara jenjava prihvatanjem krajem veka, emu dosta doprinosi veliko interesovanje za dela ovih umetnika od strane bogatih amerikih te ruskih kupaca i kolekcionara. Impresionizam postaje jedan internacionalni stil. To je na prvi moderan pokret kao i u svim susednim

45

zemljama: Rumuniji, Bugarskoj. iri se do Rusije i nordijskih zemalja, ak e se japanski umetnici ugledati na svoje evropske kolege. Uopte postaje sve vie cenjen u visokim krugovima drutva i kulture.

Klod Mone 1840 1926.

Je najvaniji predstavnik ovog pravca. Veliki uzor mu je bio Een Buden, slikar anr-scena. etnja Carice sa svojom svitom na obali kraj Truvila Vidi se interesovanje za prirodu, more, nebo, atmosferu topolog dana. Impresija raanja sunca Delo je izazvalo skandal. Linija horizonta se gubi gotovo da se ne prepoznaje. Pejza oslikava gustim i slobodnim potezom pokuavajuci da prikae jedan momenat, impresiju, utisak, nesto trenutno i prolazno. Posmatrajui prirodu zakljuuje da ona nikada nije ista. On prikazuje sunce koje je glavna tema slike kao malu ruiastu loptu negde u dnu. Nita nije organizovano, sve je simbolino konstruisana predstava stvarnosti. Ovo je kraj linearne perspektive koja traje jo od srednjeg veka. Doruak na travi Grupa gradskih izletnika na pikniku. Sa mrtvom prirodom i mukom gurom predstavljenom slino Maneovoj. Tu je i mlada ena u haljini sa volanima od penuavog tila. Interesuje ga reeksija svetla, mrlje svetlosti na razliitim materijalima. Slika atmosferu trenutka. Iseene gure po krajevima platna doprinose da scena izgleda kao kadar fotograje. Mone je esto sekao delove svojih slika koji bi mu se naroito dopali. Voda kao vena i nepresuna tema, ivot i izlet na senska kupalista. Naputa atelje i slika u pleneru. Tu je i njegov studio na amcu. Slika mozaiki, gradei strukturu bez prethodno izraenih skica, slika odmah na platnu. Strasan slikar, slika napolju, na vodi i po zimi koja ozbiljno naruava njegovo zdravlje. Plaa Gran Nuvi Koju su svi impresionisti poseivali i rado zajedno vrlo slino slikali. Polje sa bulkama Figure klize sa slike dok se njihove konture stapaju sa pozadinom zelenog polja sa makovima.Te na kraju sve razdvojeno od horizonta linijom od kronji. Slike je gradio po sistemu i u ritmu. Naputa guralno slikarstvo i radi pejzae. Impresionistika tehnika moe doi do jaeg izraaja u pejzau. Tarner je imao uticaj na njega. Teio je da predstavi promenljivu igru svetlosti na predmetima. Sa svoje palete je odstranio teke i neprozirne tamne boje i zadrao samo svetle i iste. Stavljajui takve tonove jedan pored drugog na platno dobija se efekat treperenja svetla i reeksije. Poeo je da slika cikluse istih motiva u razliitim periodima. Most u Arzentaju Gradi reekse u vodi i unitava horizont, slika se moe gledati sa obe strane.

46

Bulevar Kapucinera Jedna od novih Osmanovih avenija koje karakteriu moderan Pariz. Slikao je mesto odakle polaze koije i jakeri iz vrlo neobinog ugla, slika sa 4. sprata Nadarovog ateljea. U takama, vazduasto sa agresivnom dijagonalom koja organizuje prostor Stanica Sent-Lazar Vrlo nova i moderna graevina iz 80tih godina, slika je sa posebnom dozvolom upravnika stanice. Od tada poinje njegovo razmiljanje da slika u seriji. Belei razliite trenutke iz staninog ivota: dolazak, odlazak parnih lokomotiva, putnike, stanicu... voleo je da koristi komplementarne boje. Ruanska katedrala Slika je vie puta u razliito doba dana i pod razliitim vremenskim uslovima. Karakteriu je obojene senke i kontrastne boje. Sledi serija slika engleskog parlamenta pa zatim sa temom stogova sena. Velike kompozicije kao beskrajne dekorativne povrine sa motivima lokvanja iz njegovog vrta. Ideju da radi u serijama verovatno je preuzeo iz tada vrlo popularne serije japanskih graka (Sto pogleda na planinu Fudi, Trenjin cvet). Doiveo je da doeka veliku slavu a bio je veoma cenjen i potovan meu kolegama.

Kamij Pisaro
Voleo je da ide van Pariza i belei neugledne i beznaajne prostore spontanim pogledom. Pariz nou Grad pod veernjim vetakim svetlom, Imao je uticaj na svoje ucenike Sezana, Pol Gogena,Van Goga.

Alfred Sisli
Sneg Belei reekse na snegu, baena svetlost. Konture u snegu stapaju se sa pozadinom, svetlost reeksi, atmosfera.

Ogist Renoar 1841 1919

Optimista, voleo ivot. Kod njega se uvek osea vedrina, ulnost, oseanja. Potie iz siromane porodice, poinje da radi vrlo rano kao slikar u fabrici porcelana na staklariji i posuu, to je imalo posledice na njegov manir da uvek slika prozrano, svetle i ruiaste tonove. Bavi se svetlom i njegovom problematikom u prirodi. Gran Nuvi Kupalite na Seni. Kao to je pomenuto, slikari impresionisti vrlo esto i rado slikaju zajedno u prirodi i to najee iste motive. Radi itavu seriju leernih pejzaa ovog kupalita. Radi predele

47

sline Moneu, okolina Pariza, polja oko reke, dosta jednostavno i bez planova. Slika brzo, sono i bez pripremnih skica. Postoji anegdota o izradi Vagnerovog portreta za trideset minuta. Mulen Delagalet Prikazuje batu malog kafea sa Monmartra. Impresionisti esto slikaju zabave srednjeg sloja i obinog sveta iz okoline svojih ateljea. Scena bez planova, gure u guvi pod podnevnim osvetljenjem prikazanim u mrljama svetlosti koja se probija kroz kronje. Ruak na brodu Sena, veselo drutvo; prikazuje obian ivot nepoznatih ljudi iz njegove okoline. Sredina slike je prazna, to impresionizam naroito neguje. Loa Par u loi, gospodin prouava publiku svojim lornjonom a gospoa je usredsreena ka nama. Ona je veoma bleda. Njen ten podsea na porculanske lutke. Portret Monea Trg Klisi Kao kadar fotograje, prikazana je dinamika trga. U prvom planu je krupna gura sa pozadinom u izmaglici. Voleo je fotograju i imao veliko interesovanje za nju. Devojka koja ita Osamdesetih godina on zakljuuje da ne zna ni da crta ni da slika ali je vrlo traen i popularan meu kolekcionarima. Odluuje se za putovanje u Italiju da bi usavrio svoj potez i poznavanje anatomije. Prouava velike majstore i u to vreme radi gure u pejzau, radi seriju kupaica, to e biti vrlo interesantno naim slikarima. Pred kraj ivota bavio se skulpturom.

Edgar Dega
Najmanje je bio impresionista. Nije slikao u pleneru, bio je vie crta. Ono to ga vezuje za impresioniste je ukus za trenutne prizore koje treba uhvatiti. Neki ga nazivaju impresionistom linije. Bio je dobro situiran parianin. Odluio se za slikarstvo kad je video Engra. Kada je zavrio Bozar otiao je u Firencu da izuava stare majstore. Njegova rana dela su u klasinom duhu. Rado je slikao vetaku svetlost i njenu problematiku. Kafe Ambasador Scena veernjeg izlaska pod vetakim plinskim svetlom sa kontrastno osvetljenim gurama. Vrlo paljivo registruje odnose svetla i senke kao Delakroa. Balerina pored kafea Jedna od njegovih najdraih tema. Rado slika balerine u svim trenutcima, napetim momentima na sceni u decentriranim pozama u odnosu na sliku. Njihove haljine su odlian posrednik svetla na pozornici. Detalji su kao pozajmljeni sa fotograja. Slika konje, trke i jahae napeto

48

kretanje... Balerina izlazi na scenu Priprema Dega uva poziciju posmatraa. as baleta itav niz balerina. Mlada ena se kupa Kao neka maca, nesvesna njegovog pogleda u smelom skraenju. Posle kupanja Studija zene koja se brie posle kupanaj. Peglerke Prikazuje ene u tekim poslovima. aa apsinta Jahai

Srpski impresionizam
Nadeda Petrovi 1873 1915.
Nadeda je roena u aku 1873. kao jedno od trinestoro dece napredne beogradske graanske porodice. ivela je svega 43 godine i za to vreme stekla zavidno obrazovanje, i postigla znaajne uspehe kako u inostranstvu, gde je imala sreu da se koluje, tako i u rodnoj Srbiji. Prve pouke kao i njeni savremenici dobija u ateljeu ora Krstia, tada naeg najpoznatijeg minhenskog aka. U dvadesetpetoj odlazi za Minhen radi kolovanja, koje nastavlja u tada meu slovenima omiljenoj Azbeovoj pripremnoj skoli koja neguje nov slobodan duh u umetnosti. Kako na akademiji ne postoji ensko odeljenje, rad nastavlja u ateljeu Julijusa Ekstera i tu se susree sa idejom i delima vodeih, modernih pravaca Evrope: popularnom secesijom, ustaljenim impresionizmom i novinama koje nose simbolizam i fovizam. Nadeda je vrlo modernih shvatanja i rado usvaja ove smele ideje koje e imati veliki uticaj na njeno dalje stvaralatvo. 1901. privremeno dolazi u Beograd, kad prireuje svoju prvu samostalnu izlozbu Autoportret i Put kroz jelovu umu Dela su iz njene rane, Minhenske faze iako izraene u duhu i maniru Minhenske kole, koja voli plener i inspiraciju trai u prirodi. One nagovetavaju novine koje predstoje u srpskoj sa-

49

vremenoj umetnosti. Meutim Srbija je jo uvek vrlo konzervativna sredina i nije bila u stanju da isprati ideje koje ona donosi u svom slikarstvu. Izloba nije ostvarila pozitivan utisak i tek e nekolicina kritiara prepoznati njen umetniki kapacitet. Vreme po povratku iz Minhena i odlaska u Pariz obeleie njen sledei, vrlo produktivni Srpski period. Osim to se vezala za modernu umetnost, koja podstie njen dalji razvoj, ona je radikalno sprovodi kod nas. Sa grupom beogradskih slikara koje sama organizuje, odlazi u prirodu kao francuski impresionisti. Silaze na obale Save a rado slikaju i Beogradsku periferiju. Dereglije na Savi, Resnik Ove slike su manifest Srpskog impresionizma. Osim to armiu ovaj pravac kod nas, one su i posebno vredne zbog imresionistikog postupka koji je odlikuje u odnosu na druga dela. Tako svetla gama i iroki, gusti pastuozni namazi etkom svojstveni su njenom slikarstvu ali ni u jednoj slici sa toliko duha i impresije kao u ovom. Iako je rodonaelnica ovog pravca kod nas, veinu njenih slika ne moemo smatrati impresionistikim. Zbog pastuoznosti i sklonosti ka intezitetu boje, svrstavaju je u predhodnike ekspresionizma. U ovom periodu uz slikarstvo i likovnu kritiku, Nadeda se aktivno bavila i patriotskim radom, organizacijom umetnikog ivota Beograda, Srbije. Organizacija prve Jugoslovenske izlobe 1904, prva likovna kolonija u Sievu 1905, i udruenja srpskih umetnika Lada, nastaju njenim angaovanjem. Sledi njen Pariki period. U ovaj grad stie kao formirani umetnik. Na preporuku Rodena izlagae na jesenjem Salonu. Za vreme posete Francuskoj nastaju: Bogorodiina crkva u Parizu Na ovom platnu zanemaruje svoj kontrastni kolorit i vraa se umerenijoj paleti kao klasini impresionisti. Plaa u Bretanji Potvruje koliko je bliska jeziku fovista Boravak u Francuskoj iznenada se prekida izbijanjem Balkanskih ratova. Nadeda je u Srbiji kao dobrovoljna bolniarka. Tada slika, predele kroz koje prolazi sa vojskom Kosovski bouri Svojom omiljenom uareno crvenom i njoj komplementarnom zelenom ovekoveila je predeo oko srednjevekovnog manastira Graanice. Ceo postupak je slobodan, gotovo fovistiki to odlikuje dela njenog etvrtog i poslednjeg ratnog perioda. Do poslednjeg trenutka, Nadeda ne prestaje da slika. Svoje poslednje delo, Valjevska bolnica Radi iz bolesnike postelje, a 1915. umire u Valjevu od posledica tifusa koji je dobila leei ranjenike.

50

Kosta Milievi 1877 1920.

Roen u svetenikoj porodici, blizu Skadra. Po dolasku u Beograd bio je ak u koli Kirila Kutlika, jednoj od dve koje su u to doba kod nas postojale. Nai slikari su u njima dobijali osnovno znanje o slikarstvu, jedva neto vie od azbuke crtake kako je i sam Kutlik govorio. Ali zato ako su imali sree i talenta o troku drave slani su u zapadnu Evropu, obino Be i Minhen, najpre u Azbeovu kolu pa tek onda na Akademiju. Pa tako i Kosta, uz teke materijalne uslove kao vladin stipendista polazi na studije najpre u Prag i Be, a kasnije i u poznati Azbeov Minhenski atelje. U njegovom opusu razlikujemo 4 perioda Najpre kolski, obeleen duhom secesije iji manir usvaja na studijama. Po povratku u Srbiju, neto smeliji Beogradski period. Ovo razdoblje njegovog slikarstva obeleie postepenim usvajanjem novih, smelih ideja impresionizma u koje ga upuuju bliski prijatelji i kolege Nadede i Milana Milovanovia. U ovom periodu potpuno naputa kolski akademski stil i poinje potragu za svojim linim izrazom koji karakterie gust, pastuozni namaz boje i mrea poteza u mrljama kao kod imresionista. Ove odlike najuoljivije su u Savinakom ciklusu slika, koje nastaju u seriji tokom kratkih letnjih izleta na tadanju periferiju Beograda (vraarski plato, poljane oko stare crkve Sv.Save ) Savinaka crkva Prolee Deak sa letnjim eirom Kao i Nadeda, Kosta se okuplja sa grupom mladih umetnika modernih shvatanja pa esto izlaze u plener i slikaju zajedno. Njegov kratak, etvrtasti potez etkom okarakterisae i seriju od dvadesetak portreta. U njima zapoinje dezintegraciju (rastapanje) najpre pozadine a potom i samog modela. Slika Deak sa letnjim eirom posebno se izdvaja meu njima. Poznato je samo nekoliko slika iz njegovog narednog, Velekog perioda, koje nastaju dok se Milievi borio u ratu. To su glavnom pejzai iz okoline Velesa u Makedoniji gde boravi sa vojskom. Tokom oporavka u izbeglitvu na ostrvu Krf nastaju njegova najbolja dela koja armiu srpski impresionizam. To je serija pejzaa sa ostrva i okoline u plaviasto sivkastim tonovima sa puno mediteranske svetlosti. U njima uspostavlja ravnoteu kolorita i forme. Po povratku u Srbiju doivljava veliko priznanje za svoje delo na velikoj izlobi ratnih slikara. Sa Krfa Maslinjak Potamos na Krfu

Milan Milovanovi 1876 1946.

Po zavrenoj gimnaziji u Kruevcu, dobija stipendiju Srpske vlade i zapoinje svoje kolovanje. Kao i predhodna dva slikara najpre u Beogradu, pa potom kao Azbeov ak, pa na bavarskoj

51

akademiji u Minhenu. U to doba njegovo slikarsto odlikuje siva faza i iroko modelovana forma to u velikoj meri zavisi od prihvatanja naprednih struja minhenskih profesora zadojenih maneovim uticajem. 1902. studije nastavlja u Parizu to ce u njegovom slikarstvu ostaviti snaan utisak. U Parizu naputa manire steene u Minhenu i poinje da radi pejzae i skice, dosta rasvetljene palete i lirske atmosfere kao kod Koroa. 1906. Milan je u Beogradu i prireuje prvu izlobu. U to doba Srpsko ministarstvo mu poverava da putuje po Srbiji, Makedoniji i Svetoj Gori, da prouava srednjovekovne manastire i restaurira freske. Za vreme ovog putovanja ostvaruje ciklus svojih prvih isto imresionistikih slika sa motivima ovih srednjevekovnih spomenika: Graanica Most Cara Duana. Kao kod Monea, svetlih i treperavih u gustim namazima boje. Most cara Duana u Skoplju upravo odlikuju ove osobine i on ravnopravno stoji uz Nadedine Dereglije na Savi kao prvi primeri impresionizma u Srbiji. Izmeu 1912 i 1915 i Milovanovi je u ratu. Kao ratni slikar radi prikaze iz borbe i portrete vojnika i ocira. Nakon teke bolesti upuuju ga na oporavak u Italiju. Boravi na ostrvu Kapri iju e bajkovitu mediteransku atmosferu lako i treperavo ovekoveiti na itavom nizu slika sa predstavom sunanih morskih terasa i vrata pod mediteranskom vegetacijom. Niu se: Terasa u suton Plava vrata Crvena terasa Terasa na Kapriju Ova dela se ubrajaju u njegove najlepe slike, isti impresionizam. Nekoliko godina po povratku u Srbiju, Milovanovi prestaje da slika, potpuno se povlai i posveuje se iskljuivo pedagokom radu.

Skulptura impresionizma
Dega radi skulpture u svojim poznim godinama usled preterano oslabljenog vida. Radi u vosku, lakom za modelovanje, seriju od oko 70 balerina koje nikad nije izlagao osim: etrnaestogodinja balerina Hvata kretanje, prolazni trenutak naizgled statine mase. Ugledao se na baroknu skulpturu. Ima i novina, ona je obuena u til i saten a kosa joj je izraena od uvotale konjske dlake, to je bila heterogena struktura materijala, publika se zgranula. Tek kasnije ova gurina je izlivena u bronzi sauvano ih je svega nekoliko. Prestavljaju preteu asamblaa i muzeja votanih gura.

52

Italijan Medardo Roso

Vrlo brzo se ukljuuje u pariski ivot i ideje simbolizma. U tom duhu radi svoje skulpture. Mladost Koju izrauje u specijalnoj tehnici, izrade voskom to e kasnije biti interesantno futuristima. Posebnu panju posveuje svetlu.

Ogist Roden
uven, svetski poznat i priznat a naroito interesantan i za svoje savremenike, skandalozan po svom radu. Kao mlad se ugledao na Barija i Karpoa, mladi animalista. Njegova dela moemo podeliti na: monumentalnu skulpturu biste ovek slomljenog nosa 1864. Njegovo prvo delo odbijeno od Salona. Glava bez poprsija jako lii na rimsku plastiku. Tek kasnije po izlivanju u bronzi biva prihvaena. Bronzano doba Bila je kritikovana jer su sumnjali da ju je odlio po ivom modelu. Sveti Jovan Krstitelj Nov je pokret, kretanje, deformisane predugake ruke. Skulptura je u neobinom poloaju, kao da koraa. Torzo Reava problem kretanja koji ga jako interesuje. Ugledao se na Mikelanela i antiku skulpturu koju je mnogo fragmentovao. Odluio je da gradi fragmentalnu formu koja najavljuje moderno doba, torzo je bez ruku, glave i nogu to je najosetljiviji deo gure. Vrata pakla 1880. Naruuje ih Muzej dekorativnih umetnosti za vratnice svoje nove zgrade. Roden ih je zamislio kao pandan Gibertijevim vratima Raja. Nije bio zadovoljan celokupnim delom ali je iz njega izvukao dosta dobrih samostalnih: Mislilac, Poljubac, Eva nakon greha. Radio je po uzoru na Danteov Pakao i Bodlerovo Cvee zla. Graani Kalea Monumentalna skulptura. Naruena od grada Kalea, trebalo je da prestavlja velikodostojnike grada iz XII veka koji su se oduprli opsadi Vilijama Osvajaa. Radi ih dosta slobodno, jo ih postavlja bez postamenta u nivo etaa. Taoci ovog grada samo u kouljama, sa konopcem oko vrata idu prema atoru engleskog kralja da mu predaju kljueve. Bez lane patetinosti 6 gura koje su se pomirile sa milju da su ve mrtvi. Izrazio je

53

sve varijacije bola. Zamiljeno u nivou oiju. Naruioci nisu bili ba oduevljeni. Iris, glasnica bogova Smelo reenje male gure u vrlo neobinoj pozi. Sa osloncem eli da pokaze kako se forma moe slobodno modelovati u prostoru. Uveo je estetiku nedovrenog. Kasnije za njega radi itav atelje majstora jer njega uglavnom zanima samo modelovanje. Balzak Za udruenje knjievnika, najpre u gipsu potom u bronzi smelo u pokretu. Naruioci ponovo nisu bili zadovoljni.

Post-impresionizam, neo-impresionizam i simbolizam

Godine 1886. odrana je poslednja grupna izloba impresionista. To je uslovni kraj francuskog impresionizma. Poinje sve vee interesovanje umetnika za novi pravac. Jo ranije, or Sera i Pol Sinjak bili su predvodnici mladim umetnicima koji su dali reakciju na impresionizam, stvorivi svojim delima novi pokret, neo-impresionizam. Oni su smatrali da u slikama impresionista ima previe odstupanja od svetla. Pod uticajem ziara i matematiara avrela prouavaju svetlost i zakonitosti predstave svetla. Sam or Sera dolazi do 2 vana zakljuka koji e imati veliki uticaj na njegov dalji rad. Ideja o simultanom kontrastu, prvo je pravilo po kome jedna primarna boja u svojoj senci ima sebi suplementarnu boju (crvena i uta daju zelenu). On usvaja postupak impresionizma ali daleko egzaktnije, potez koji je inae kratak postaje jedna pravilna taka. Tako nastaju poentilizam (point znai taka) i divizionizam koji podrazumeva razlaganje boja na osnovne, sve razbiti na osnovni kolorit. Kupai Slika nastaje na osnovu ova dva pravila. Geometriski pedantan crte, teme su iste kao i kod impresionista, veseli ivot na gradskim kupalitima i izletitima kraj Pariza. Luka Prati matematike aksiome, prava je skup taaka, gradi liniju iz niza pravih taaka, ime dobija jako statinu sliku. Nedeljno popodne na ostrvu Grand at Monumentalna slika, vrlo precizna i pedantna. Nema nita od spontanosti impresionizma. Gradi jedan novi ritam grupama gura na slici, vertikalne i sedee gure ine ritam tamno-svetlo. Kao kola nezavisnih grupa. Prostor je u planovima, nema perspektive (podsea na Egipat). Senke uglavnom izostavlja, koristi ih jedino radi dinamike ritma slike. Pa ni gure kupaa i izletnika nisu u odgovarajuim proporcijama. Vidi se jak uticaj japanske grake.

54

Atelje Slika u slici. Prikazuje ugao svog ateljea sa enskim aktovima. U pozadini na zidu je Grand at. Tri enske gure kao tumaenje tri gracije u rasporedu masa i tri poze prol, poluprol i anfas. Figure nisu idealizovane, ak su im glave neproporcionalno poveane u odnosu na krljava tela. Cirkus Suprotstavlja se elipsama arene, razbija zatvorenu formu gledalita. Tumai se po japanskom uticaju, odozgo na dole sa smelo iseenom gurom u prvom planu. Sledbenici su vrlo povrno preuzimali njegove ideje, samo nain i potez pri slikanju, ali ne i iste boje.

Pol Sinjak
Pie studiju o tumaenju boje Od Delakroa do ora Sera. On i Sera su osnovali Salon nezavisnih. Bio je glavni teoretiar neoimpresionizma. Poentilista, a poeo je kao impresionista. Ograniio se na problem kolorita akvareli su mu mnogo bolji nego slike. Doruak

Simbolizam
Krajem XIX veka pojavljuju se ideje kao reakcija na dela impresionizma. Simboliztam se najpre pojavljuje u literaturi a potom i u slikarstvu. Nastaje u nekoliko velikih evropskih centara: Pariz, Minhen, Petrograd, odakle se iri dalje zahvatajui i nae prostore. Francuski predstavnici: Gistav Moro, Pivi Desaran, Odilon Redon. Nemaki: Arnold Beklin, Hans Fon Mares, Franc Fon Stuk. Ruski: Mihael Rubelj i kod nas Leon Koen. Manifest simbolizma pise an Moro, termin oznaava simbolistiko alegorijsko prikazivanje predmeta. Teme i simbolika ovih dela se vrlo subjektivno biraju i nisu prepoznatljivi iroj publici. Ovo slikarstvo je namenjeno uem krugu ljudi poznavaocima, intelektualcima i visokoj dekadentnoj aristokratiji.

Gistav Moro
Veoma plodan umetnik, koristi grku mitologiju, Bibliju i srednjevekovne legende. Odluio se za ezoterinu umetnost koja se obraala uskom krugu ljudi. Slikao je teme iz grke mitologije ili Biblije, kao line vizije u bezgranino orijentalnom bogatstvu, pretovarene zlatom i dragim

55

kamenjem Orfej na Euridikinom grobu Galatea Saloma udesna uma

Pivi Desaran
Siromani ribar Po uzoru na svetu porodicu. Ribar u stavu molitve, u stanju kontemplacije. Inspirisan srednjevekovnim slikarstvom, jako utie na mladog Pikasa. Za ivota vrlo hvaljen i cenjen, esto je imao narudbine da dekorie zidove i tavanice palata i javnih graevina.

Odilon Redon
Inspirisan je poezijom Bodlera i Edgara Alana Poa kao i Darvinovom teorijom. Crta tamno i fantastino. Poetak ivota San se zavrava u smrti Ilustracije za Poovu poeziju San Gogenov portret

Nemaki simbolisti slede nekoliko principa, ali njihova ideja je najvanija za njih pa tek onda simbol, metafora, alegorija. Slikaju u duhu koliko znate toliko ete razumeti. Obraaju se visokoj buroaziji i vrlo obrazovanima. Slede i dekorativnost i ornamente, rade izrazito dekorativno, plonim koloritom. Dela im se povezuju sa Frojdovim delom i tumaenjem snova.

Beklin
Autoportret sa vanitas mrtvom prirodom. Odisej i Kalipso Ostrvo mrtvih

56

Izrauje u pet verzija.

Franc Fon tuk

Jedan od zaetnika minhenske secesije. Borba faunova, Helena Alegorijske teme: Greh, Nevinost. Herkul i Hidra Amazonke Ranjena Amazonka.

Franc Fon Marej

iveo je u Italiji i voleo da eksperimentie sa razliitim slikarskim tehnikama, te mu danas dela bespovratno propadaju. Dijana se kupa

Mihail Rubelj
Svestran umetnik, radi scenograje, kostime, ilustracije na Ljermontove pesme. Inspirisan je narodnim motivima i ruskom te slovenskom mitologijom. Demon (ili nervni slom) Princeza labudica Ostavlja snaan uticaj na slikarstvo pre prvog rata i na rusko slikarstvo 20 veka i pojavu ruske avangarde.

Pol Sezan 1836 1906.

Za ivota smatran je za promaenog umetnika. On je glavni lik Zolinog romana Delo pod imenom Klod Lontije. Smatran za promaaj nesposoban da se izrazi. Skrenuo je ka konstruktivizmu. Poeo je studiranjem prava, slikarsku karijeru je poeo u Parizu, gde je i doao sa najboljim prijateljem Zolom. Sprijateljio se sa impresionistima ali se otuuje, traei neto vie. Neshvaen u Parizu, vraa se u Provansu, gde je do smrti traio izraz nove umetnosti skoro je zaboravljen.

57

Radio je teko naprezao se satima i danima. Stalno je bio u krizi iz potitenosti do oduevljenja. Imao je jako oseanje forme, smetalo mu je treperenje, trebao mu je kontur skelet. On sam nikad nije bio denitivan ni odluan i nikada nije naao sebe. Crte i boja su jedno!!! Kad je boja harmoninija crte je precizniji. Sezan je sintetisao oblike, teio je da ih priblii njihovim osnovnim geometrijskim oblicima lopti, kupi, valjku geometrizacija, apstrakcija. Dovoljna je ideja forme i likovnosti. On reava sloene likovne probleme. Seljaci koji se kartaju u krmi Planina Sen Viktoar Zaliv Estak Kupai i kupaice u pejzau Mrtve prirode sa jabukama Voleo ih je jer su mu dozvoljavali da radi koliko god dugo je hteo Konstruktivnost, volumen, valer odline koloristike harmonije. U poetku slika pastu, kasnije sve lake, skoro samo lazuri, akvarel. Kosi, ravnomerno stavljeni potez etke. Vodio je ka kubizmu, a hteo da prie Pusenu.

Pol Gogen 1848 1903.

Roen u Parizu, otac Francuz a majka Peruanka. Lutao je po svetu bogatstvo, beda. Beao je od civilizacije na Tahiti. U poetku je bio berzijanac i zaradio je na tome. Slikarstvom je poeo da se bavi amaterski. Kasnije sve naputa i posveuje se samo slikarstvu. Pisaro ga je odveo u impresionizam. Ubrzo je napustio divizionizam. Vie mu je odgovarala dekorativnost u velikim povrinama. Slikao je pomou ploha oivienih, kao vitrai debelom konturom. Kolorit mu je blizak vitraima. Vapio je za egzotizmom i primitivnim. Vie je cenio varvarstvo, arene naivne slike narodne umetnosti. Prvo u Bretanji tamo je otkrio naivni primitivizam. 1891. radi slike uti Hrist Vizija nakon propovedi To mu nije bilo dovoljno i odlazi na Tahiti. Tamonji domorodci su ga oarali primitivni, detinjasti, naivni, lepi. Ritmika stavova podsea na Egipane. Oekivao je da e tamo zatei tropski rajski vrt, pa tako slika svoju viziju u delu: Odakle dolazimo? Ko smo? Kuda idemo? Slika tropski pejza gust, bujan, senzualan. Egzotino voe visi sa drvea spremno za branje dok statua boanstva nadgleda blagostanje ostrvljana delei im blagoslove. Njihov je ivot trom

58

i bezbrian. Kao to naslov govori, slika predstavlja tri stadijuma ivota to je srednjovekovna tema. Roenje je prikazano na desnoj strani, mladost u sredini a starost krajnje levo. Sredinja gura mlade ene je verovatno metaforina tahianska Eva, dok kip boga u sebi sadri atribute vie istonih i ostrvskih boanstva. Lik starice je zapravo peruanska mumija koju je Gogen video jo u Parizu. On gradi sliku nizom simbola i metafora koje preuzima iz razliitih kultura religija i pravaca. Svojim idejama i postupcima najavljuje dela simbolizma. Meutim na Tahitiju je slikao i bretanjske pejzae po seanju. Vraa se u Francusku na dve godine i ponovo odlazi. Jarki kolorit pokazao je da se u umetnosti sve sme. Dao je osnove fovistima i ekspresionistima

Vinsent Van Gog 1850 1890.

Holananin. Otac mu je bio svetenik. Prvo je bio trgovac slikama porodina tradicija brat Teo ga je jedini razumeo. Izuava Bibliju, postao je propovednik meu rudarima. Poinje da crta rudare, kopira Milea. Postao je skitnica i poinje da se bavi slikarstvom. Jedno vreme vezan za Gogena, ak su i radili zajedno Pun patnje, dramatike, odbacivanja Holandska epoha To je bio njegov poetak. Radio je u Belgiji, u Anversu. Tonalitet mu je bio taman, skoro crn bitumen, crno. Studije: turobnih pejzaa, kovinjara, zaselaka, seljaka pri radu, tresetita. Cenio je Milea i slika ljude koji ne znaju za radost Seljaci koji jedu krompir Seljanka Agostina Segatori Vlasnica kafea u koji je odlazio, ak mu je bila i ljubavnica Pariz Njegov se manir menja. Upoznaje impresioniste i neoimpresioniste Lotreka, Pisaroa, Sera, Sinjaka, Gogena. Poseuje duan ika Tangia i oduevljava se japanskim estampama. Paleta mu se rasvetljava. Jedno vreme radi kao poentilistikom metodom. Jug Francuske Ideju mu daje Tuluz Lotrek. Sunani jug svetlost drugaija nego na severu. Slika kao u groznici, u punoj sunevoj svetlosti poar boja, delirijum slikanja Vonjaci u cveu Suncokreti Barke na plai

59

Kafana u Arlu Kafanski ivot, iscrpljivanje, bolest (silis). Sanjao je da osnuje koloniju u Arlu. Gogen se odazvao njegovom pozivu, 2 meseca su radili zajedno i stalno se svaali. U nastupu ludila hteo je da ubije Gogena. Odsekao je sebi uvo Autoportret bez uveta Mrtva priroda sa lukom Na lini zahtev bio je primljen u ludnicu u Sen Remiju. Jarke ne-priguene boje ivot empresi etva Bolniko dvorite Portreti bolnikog osoblja dr. Garea Crveni vinogradi Jedina slika prodata za vreme njegovog ivota itno polje Nikada nije teoretisao, iz njegovih pisama koje je pisao bratu Teu, saznajemo njegovo miljenje. Pomou crvenog i zelenog eli da izrazi ljudske strasti. Najvie je voleo utu simbol ljubavi i prijateljstva. Boja je za njega osnova, kao droga, svakoj boji dodeljuje znaaj Nona kafana Kafana je mesto gde ovek moe da se upropasti Zvezdana no Njegova poslednja dela. Ubio se u 37. godini u polju metak u grudi.

60