ED SUBOTICA

ZA[TITA OD NESRE]A

sektor Eksploatacije

Ako struja kod ~oveka uzrokuje razaraju}e dejstvo re~ je o nesre}i. Ako na ma{inama, objektima dolazi do razaranja re~ je o {teti. Ne smeju se izuzeti ni `ivotinje iz razmatranja koje na struju na sli~an na~in reaguju, kao i ~ovek, ali kod njih je opasan napon manji. NESRE]E I [TETE USLED UDARA ELEKTRI^NE ENERGIJE I NJENI UZROCI

Naj~e{}i uzroci nesre}e i {tete nastaju usled: 1. Lo{e, o{te}ene ili gole izolacije 2. Lo{ih kontakata (spojnih mesta) 3. Kratkih spojeva 4. Dodira ma{ina, ure|aja koji nisu pod naponom usled normalnog re`ima rada, ali usled poreme}aja mogu do}i pod napon 5. Uklju~enja elektri~ni ure|aja bez nadzora 6. Usled popravke delova ure|aja koji su pod naponom 7. Uklju~enja napajanja od strane onih lica koji nisu nadle`ni za uklju~enja 8. Usled o{te}enja ili nedostatka za{tite od napona dodira 9. Slu~ajnog dodira zbog neobele`avanja 10. Nepoznavanja ta~nog uklopnog stanja

[TETE Mogu}nosti nastanka {tete: 1. Ispadi elektri~nih ma{ina, ure|aja iz postrojenja 2. O{te}enja elektri~nih ma{ina, ure|aja, naprava 3. [tete usled po`ara 1. Ispad iz jednog postrojenja, ako elektri~ni ure|aj, motor ili kabel, dalekvod ispadne na du`e vreme prouzrokuju {tete. Ure|aji koji su u radu du`e vreme, usled zamora materijala pojedinih delova, se mogu polomiti, pa ispadaju iz postrojenja. Zbog temperature u pogonu pojedini materijali, pogotovu izolacija propadne i neobavlja svoju funkciju. Svaki ure|aj ima samo ograni~en vek trajanja. Prirodno je da sijalica jednog dana izgori bez i~ijeg dodira. Sijalica vi{e stotina sati radi na visokoj temperaturi do isteka roka trajanja. Isto tako pegla, re{o, spiralni greja~ jednog dana dotraje i nije vi{e za upotrebu. Tako|e, delovi mre`e zbog oksidacije otka`u u pogonu. Naravno u postrojenjima, na ure|ajima ili mre`i mo`e do}i do kratkog spoja koji prouzrokuje o{te}enja. Na kraju i spolja{nje dejstvo (sila) npr. udar, pad mogu biti uzroci nastanka {tete. 2. I u ovom slu~aju spoljno dejstvo (udarac) mo`e uzrokovati o{te}enja na motoru, ure|aju tako da do|e do totalnog o{te}enja. Provodnici se mogu o{tetiti, iskidati. U unutra{njosti ure|aja pojedini kratki spojevi mogu iztopiti pojedine delove da se ne mogu opravljati. Tu spadaju i one {tete koje nastaju prilikom priklju~enja ure|aja, ma{ina na napon ve}i od dozvoljenog. 3. Po`ari ~esto nastaju, pogotovu u doma}instvima. ^esto izgori i tekstil ako se pegla nalazi du`e vreme na tekstilu. I zavesa se mo`e zapaliti od toplotnog zra~enja. Nakada se krevet zapalio od greja~a posteljine. Vi{e puta se desio i po`ar usled lo{e dimenzionisanih provodnika ili lo{eg polaganja. Toko|e lo{i kontakti su izvor po`ara. Kod oslabljenog

Za{tita od elektri~nog udara

ED SUBOTICA

sektor Eksploatacije

kontakta u konektoru, kod grananja ili u razvodnim kutijama tako|e mo`e do}i do prouzrokovanja po`ara. Ovde je re~ o otpornostima koji se javljaju u tim strujnim krugovima i prouzrokuju po`ar. Na ovakvim mestima usled lo{eg kontakta dolazi do zagrevanja pa se, pa se to zagrevanje kod podu`nih kablova i mo`e uo~iti. U takvim sliu~ajevima dolazi do krutosti materijala, pucanja, pojave gare`i i dolazi do kratkog spoja. Uzrok po`ara mo`e biti i zemljospoj. Do toga dolazi ako provodnik u zidu ili potro{a~ iz odre|enih razloga ( prodor vode, vlage, stranog tela) o{teti i fazni provodnik i do|e u kaontakt sa uzemljenjem. MOGU]NOST NASTAJANJA NESRE]E ^ove~je telo kada do|e u kontakt sa elektri~nom energijom se pona{a kao lo{ provodnik.Provodnost mu je manja nego kod provodnika. To je zna~ajno jer kod odre|enog napona samo rezistansa tela ograni~ava prortok stuje kroz telo. Nesre}no, slu~ajno ili zbog propusta ~ove~je telo ima tri osnovne mogu}nosti da postane deo strujnog kruga kao potro{a~. 1. Mogu}nost je ako jedna osoba u isto vreme dotakne oba provodnika ili odgovaraju}i deo ure|aja, pored lo{eg uzemljenja sl.1.1a rezistansa ~ove~jeg tela Rt je na mre`i. Struja koja proti~e kroz ~ove~je telo po Omovom zakonu je

U , slika 1.1.b. Zbog odgovaraju}e Rt

izolacije prema zemlji, ne mo`e ili samo nezna~ajna struja mo`e da prote~e.
Putanja struje Mre`a

Re U
Lo{e uzemljenje

a)

b)

Slika 1.1. Struja kroz telo pri istovremenom dodiru razli~ith provodnika sa rukom prilikom stajanja na izolacionom tepihu

Opasnost u ovom slu~aju je velika jer struja zatvara strujni krug kroz srce. Ishod je manje-vi{e te{ka nesre}a. 2. Mogu}nost sl.1.2 , strujnog udara na ovaj na je vi{e zastupljen nego predhodni. Osoba samo jedan provodnik odnosno na ure|aju jednu fazu dodiruje (sl.1.2a).Ako izolacija prema zemlji nije ba{ izrazito dobra, onda }e se strujni krug zatvoriri kroz ~ove~je telo i te}i }e prema zemlji. Up ukupan napon prema zamlji.

Za{tita od elektri~nog udara

ED SUBOTICA

sektor Eksploatacije

Putanja struje

Mre`a

Rt Up Re U
Dobro uzemljenje

a)

b)

Sl. 1.2. Put struje kroz telo pri dodiru jednog provodnika i stajanjem na zemlji

Rt - otpornost ~ove~jeg tela i Ruz- otpornost uzemljiva~a su vezani na red, i tada ja~ina struje je

U Rt Ruz

Nesre}a zavisi od rezistanse izolcije - otpornosti izolacije. Ako je izolacija prema zemlji dobra (ili ako osoba stoji na debelom suvom tepihu ili gumi, ili na plo~i od plastike, suva mo je obu}a-ako ima gumu ili stoji na staklu sl.1.3), onda osoba ose}a da provodnik trese ili dobija blag udar.

Dobra cipela sa gumenim |onom Tepih Pod Lestve

zemlja

Sl. 1.3. Kroz telo ne proti~e struja stoje}i na dobroj izolaciji, dodiruju}i provodnik jednom rukom

Za{tita od elektri~nog udara

ED SUBOTICA

sektor Eksploatacije

Potpuno je drugo stanje ako fali izolacija prema zemlji! Na primer ako osoba na nozi ima vla`ne ili cipele sa ekserima, ili jo{ gore ako stoji bos u podrumu ili na slobodnom prostoru. U ovakvom slu~aju telo daje prednost strujnom krugu i u slu~aju dodira dolazi do smrti koja je u najvi{e slu~ajeva neizbe`na (sl.1.4) Zbog toga u laboratorijama na mestima mogu}eg dodira napona i sli~no, na pod treba postavitidebelu gumu ili pod pokriti sa PVC plo~ama.

Putanja struje

Zbog potpunog nedostatka izolacije nastupa smrt!

Bos Va`no tlo

zemlja

Sl. 1.4. Putanja struje kroz telo pri stavu na zemlji i dodiru provodnika sa rukom

3. Mogu}nost, polaze}i iz predhodne mogu}nosti (2) osoba mo`e do}i u strujni krug tako da sa jednom rukom dodirne jedan provodnik, dok sa drugom rukom ili glavom jedan dobro uzemljen predmet ( npr. vodovodnu instalaciju, grejna tela i sl. ). Na sl.1.5 prikazan je slu~aj kada se na neispravnom grejnom telu nalazi {erpa a na drugom slavina i kada ~ovek istovremano dodirne oba predmeta ( slavinu i {erpu ), tada struja proti~e kroz telo ~oveka i prouzrokuje nesre}u. Ako posmatramo isti slu~aj i ako ne dodirujemo uzemljeni deo sa drugom rukom i ako je izolacija prema zemlji dobra, do ozbiljne ozlede ne}e do}i. (sl.1.6).

Za{tita od elektri~nog udara

ED SUBOTICA

sektor Eksploatacije

F 220V O

Nastupa smrt!
Dobro uzemljenja

zemlja

Sl. 1.5. Struja kroz telo se zatvara od grejnog tela do vodovodne, gasne ili instalacije za centralno grejanje pri istovremonom dodiru

4. Mogu}nost, udar u raddionici, u praksi mogu}nostudara je tako|e ~esto zastupljena zbog neopreznosti ili zbog nestru~nosti - sa smrtnim ishodom. ^esto se mo`e ~uti, neta~na izjava, da kod radija ili nekog sli~nog elektronskog ure|aja transformator nije velike snage i da zbog toga ne mo`e prouzrokovati nesre}u. Kod transformatora gde na sekundaru mo`emo meriti 600V a otpornost tela je 700 i ako predpostavimo da ja~ina struje od 0.1A izaziva smrt, imamo: P= Ismrti * Rt = 0.1 * 700 = 70 W pa transformator treba da je te snage, koju i predaje.

Za{tita od elektri~nog udara

ED SUBOTICA

sektor Eksploatacije

F 220V O

Dobra izolacija prema zemlji

zemlja

Sl. 1.6. Kada ~ovek stoji na dobro izolovanom podu i rukom dodiruje neispravno grejno telo, struja mu ne}e proticati kroz telo

Na sl.1.7. je prikazan slu~aj kada radio tehni~ar na sekundarnim namotajima meri napon. Ako je izolacija na voltmetru lo{a ili usled neopreznosti ako na oba kraja gde je o{te}ena izolacija dodirne izvode transformatora gde je napon 600800V onda je ovaj slu~aj opasan po ~oveka. Ako krajeve produ`nog kabla voltmetra utaknemo uz pomo} banana uti~nica, sa dobrim {tipaljkama ih treba fiksirati. Merenje je bezopasno ako jedan kraj voltmetara uz pomo} {tipaljke fiksiramo za ure|aj i ako sa drugim tako|e dobro izolovanim krajem dodirnemo odgovaraju}u mernu ta~ku na ure|aju. Kod voltmetra uvek treba koristiti provodnike sa odgovaraju}om izolacijom!

Za{tita od elektri~nog udara

ED SUBOTICA

sektor Eksploatacije

Razvodna tabla Opasan napon

Uzemljenje

a)

Opasan napon

b)

Voltmetar

c)
.1.7 a) stoje}i na grejnom telu ili nekom drugom uzemljenom telu nikada se ne sme dodirivati provodnik b) kod o{te}ene lemilice ili nekog drugog ure|aja opasno je dodirivati uzemljene predmete c) kod o{te}enog voltmetra ili njegovih priklju~aka na strujni krug, strujni krug se na opasan na~in zatvara kroz ~ove~je telo

Nekoliko ure|aja kod isklju~enja sa mre`e ostaju pod naponom zbog kondenzatora. U mnogo slu~ajeva pra`njenje kondenzatora kroz ~ove~je telo tako|e dovodi u opasnost kao i sama

Za{tita od elektri~nog udara

ED SUBOTICA

sektor Eksploatacije

mre`a ( veliki oprez je preporu~ljiv kod elektronskih treptavih svetiljki ). Pravilo je da se pre po~etka opravke ure|aja, iako je ure|aj isklju~en sa mre`e, kondenzatore treba isprazniti. Pra`njenje se vr{i ili sa dobro izolovanim provodnikom ili ga treba vr{iti sa izolovanim klje{tima. Treba veoma obratiti pa`nju kod zamene osigura~a i monta`e, ako se u blizini nalazi provodni delovi grejnog tela centralnog grejanja, gasne instalacije, pa i kod svih uzemljenih ure|aja poja~iva~a, radio stanica, telefonskih centrala i dr. REZISTANSA ^OVE^JEG TELA Po{to kod odre|enog napona, struja kroz ~ove~je telo isklju~ivo zavisi od rezistanse, zbog toga je bitna rezistansa ~ove~jeg tela. Rezistansu ~ove~jeg tela je lako odrediti. Ako je napon mre`e ( 220V, 50Hz ) i ako sa dve elektrode na trenutak dodirnemo odre|en deo tela ( gde nama ode}e ), u trenutku dodira elektroda na telo ima}emo izme|u elektroda oko 40000 rezistansu sl.1.8. U slu~aju da je napon 220V, ima}emo potpuno bezopasan protok struje.

I1

220V U 0.0055 A Rt 1 40000

Prili~no velika rezistansa ( 40k ) traje kratko vreme. Najvi{e 2-3s i onda opadne na 700 , {to prouzrokuje struju opasnu po `ivot ~oveka.

I2

220V U 0.31 A Rt 2 700

40k
a) I1

b) c)

700
I2

Tkivo

Sl.1.8 Promena otpornosti ~ove~jeg tela na dejstvo struje

Bitno je da se vrednost od 700 ne menja i nakon du`eg vremena protoka struje kroz ~ove~je telo. ^injenica je da kod ve}ih napona ~ove~je telo br`e dosti`e vrednost, ali u svakom slu~aju za 2-3 s. Prema tome vreme pod naponom je bitan faktor. Ako se provodnik dotakne golom ko`om, ondastruja na povr{i ko`e ilazi i izlazi. U prvom trnutku dodira suva ko`a

Za{tita od elektri~nog udara

ED SUBOTICA

sektor Eksploatacije

predstavlja najve}u rezistansu. Na po~etku mala struja kratko traje, najkasnije nakon 2-3 s pri uspostavljanju struje kroz telo uspostavlja se putanja tako da na kraju imamo otpornost samo tkiva i ona defini{e veli~inu protoka struje. Scena je takva da je dodir sa naponom nastao ispod ~ove~je ko`e. Po{to u tkivu ima manje-vi{e te~nosti imamo malu rezistansu od 700. Unutar ~ove~jeg tela tkiva na razli~iti na~in provode struje. Najbolje provode mi{i}i, tu spada i srce i vene, manju provodnost imaju `ivci a lo{iju provodnost ima masno tkivo.Najve}u rezistansu ima ruka i zglobovi. Sve ukupno ~ove~je telo ima rezonansu od 700. Kod frekvencija ve}ih od 50Hz, struje se sasvim druga~ije pona{aju. Te struje i sa ja~inom od vi{e ampera ne predstavljaju opasnost. Visokofrekventne struje sa frekvencijom iznad 108 Hz koriste se za potrebe u medicini. Na`alost iz tehni~kih i ekonomskih okolnosti mre`a je ba{ na frekvenciji od 50 Hz, {to je ba{ opasno za ~oveka. Rezistansa ko`e prema unutra{njem tkivu du`e vremena pru`a otpor naponu (u ovom slu~aju proboju struje ), ako je ko`a potpuno suva. Osobe koje obavljaju ta`ak fizi~ki rad, tvda ko`a na ruci im predstavlja izolaciju. Iz ovog razloga radnici sa puno godina sta`a sa prstima pipkaju provodnike da provere prisutnost napona bez toga da }e im se ne{to desiti. Ovakvo pona{anje se nikom ne preporu~uje. Ako je ko`a na mestu dodira vla`na , oznojena, ili mokra onda je rezistansa prema struji neznatna i napon u trenutku dodira probije ko`u i po{to je tada rezistansa 700 , ja~ina struje trenutno poprima vrednost opasnu po `ivot. Zbog toga treba izbegavati dodir elektri~nih ure|aja sa vla`nim rukama! Osim vla`nosti na mestu dodira i vremenskog trajanja dodira, na napon deluje jo{ i povr{ina dodira i naleganje ruke na provodnik ( spoj ). Pri ve}oj povr{ini dodira, i ja~im pritiskom provodnika struja lak{e probija ko`u, nego pri manjoj povr{ini i sa manjim pritiskom. I godina starosti ima uticaja na to kako }e struja delovati na ~oveka. Ja~inu struje koju odrasla osoba jo{ mo`e da izdr`i kod dece je smrtnog ishoda. Isto to se odnosi i na `ivotinje. Slabija frekvencija ( <25Hz ) je manje opasna. Osobe sa kardiovaskularnim oboljenjima posebno su izlo`eni opasnosti jer je srce upravo najosetljiviji na dejstvo struje. OPASAN NAPON Kod odre|ene ja~ine struje, struja ugro`ava ~ovekovo zdravlje i `ivot. Treba zapamptiti da struja ve}a od 0.06A koja prolazi kroz ~ove~je telo je opasna po `ivot. U stru~noj literaturi u proseku 0.025A ( 25mA ), upisuju kao opasnu po `ivot, bez podatka da podrazumevaju struju koja prolazi kroz srce. Utv|eno je da struja kroz telo ja~ine 0.1,2mA koja prolazi kroz srce bez izuzetka izaziva smrt. Ovaj podatak nije u suprotnosti sa podatkom od 0.025mA, jer ba{ kroz srce od 0.1,2A samo jedan deo te~e dok ostatak struje te~e kroz tkiva oko srca. Po{to ba{ protok struje kroz srce zavisi od mnogo faktora, ovaj procenat se merenjem ne mo`e utvrditi. Vrednost struje kroz srce mo`e biti od 2-25% od ukupne struje koja te~e kroz ~ove~je telo. Zbog toga je bolje grani~nu vrednost ~iji je ishod smrt ograni~iti ba{ na 0.1,2A. Mo`e biti i upadljivo da autoakumlator ima 2 pola koja mo`e koristiti 100A bez ikakvih razmi{ljanja i opasnosti se mo`e dodirnuti. Isto tako aparat za varenje i njegove elektrode se bez opasnosti mogu dodirnuti bez obzira {to mogu davati sruju od nekoliko stotina ampera. Napon treba svakako uzeti u obzir jer od toga zavisi ja~ina struje kroz telo. Napon na akumlatoru je 6 ili 12V, a kod aparata za varenje je od 15,40V. Na naveden primer Omov zakon daje odgovor, sa kojim se mo`e izra~unati da ~ovekovo telo sa rezistansom od 700 i spomenutim naponima prilikom njihovog dodira. Ako je akumlator napona 12V onda kroz telo najvi{e mo`e proticati:

U 12V 0.017 A Rt 700

Za{tita od elektri~nog udara

ED SUBOTICA

sektor Eksploatacije

a ako je napon aparata za varenje 40V onda kroz telo najvi{e mo`e proticati

U 40V 0.057 A Rt 700

i u oba slu~aja javlja se struja bezopasna po ~oveku. Ja~ina struje sama po sebi nije dovoljna u praksi za definisanje opasnosti. U dosada{njoj praksi ja~inu struje su zadavaliali svrsishodnije bi bilo davati kriti~an napon. Prilikom dodira delova pod naponom, da li }e se pojaviti struja opasna po `ivot to zavisi od rezonanse tela na {ta uti~e i rezonansa tla i ograni~ava rezonansu koja je krajnja. Struja od 0.1,2A je sa smrtnim ishodom. Umin. smrtno = Imin. smrtno * Rt ela= 0.1*700 = 70V Umax. smrtno = Imax. smrtno * Rtela = 2*700 = 1400V Za odrasle osobe napon od 65V mo`e biti opasan po `ivot, dok se kao gornja granica uzima 1400V. Bezopasni su slede}i naponi: 1. za decu ispod 24V 2. za `ivotinje ispod 40V 3. za odrasle ispod 60V Elektronske igra~ke za decu mogu imati max. napon 24V.

GLAVNI UZRO^NICI NESRE]A USLED ELEKTRI^NOG UDARA Povrede na ~ove~jem telu usled elektri~nog udara se mogu klasifikovati na: a) udar b) nesvest-gr~enje c) smrt d) opekotine e) poreme}aj `ivaca, krvi i tkiva a) Udar-ako neko dodirne deo nekog elektri~nog ure|aja koji je pod naponom i u slu~ajnoj upla{enosti pusti ure|aj, ka`e se da je dobio udar. Ose}a se jako golicanje u mi{i}nim delovima tela koji su u~estvovali u strujnom krugu. Osobe posle udara jo{ jedno vreme ose}aju bol u mi{i}u i bol `ivaca. b) Nesvest-gr~enje nastaje ako nekom dodir sa strujnim krugom du`e vremena traje, tako da se izolacija na ko`i probije i rezonansa ~oveka padne na 700 , onda ako kriti~na struja od 0.1A jo{ nije nastupila, odnosno ne{to je ispod 65V, (odnosno ako je izolacija iznad zemlje dosta dobra ili jo{ postoje neke otpornosti) nesvest i gr~enje mo`e nastati. U ovim slu~ajevima ozle|ena osoba ne zna pustiti ure|aj ili provodnik pod naponom. Mo`e nastupiti gubljenje svesti. U ovom slu~aju ozle|enu osobu treba odmah osloboditi od napona koliko brzo je to mogu}e. c) Smrt-ako neko do|e u dodir sa naponom od 65V-1500V i ako je to dodir sa jednim polom a dobra je izolacija kao na sl.1.3 verovatno ne}e do}i do smrti ali mo`e ako se strujni krug zatvara kroz srce. Kod dvopolnog dodira sl.1.1 i najbolja izolacija prema zemlji ne

Za{tita od elektri~nog udara

10

ED SUBOTICA

sektor Eksploatacije

poma`e. Struja tako prouzrokuje smrt, da deluje na srce jer zaustavlja ritmi~ki otkucaj srca. Zbog toga pojedini delovi tela,unutra{nji organi nemaju sve` oksigen u krvi i dolazi do prestanka razmene materije, zbog {tetnih materija pa i do trovanja materije. Posmatraju}i zatvaranje strujnih krugova kroz ~ove~je telo srce je na najlo{ijem anatomskom mestu. d) Opekotine-ako je dodirni napon pogotovo sa naizmeni~nim naponom frekvencije 50Hzvi{im od 1500V, a uslovi su takvi da su delovi tela izme|u 2 pola sl.1.1 ili izme|u jednog pola i zemlje sl.1.2 tako da je otpornost ~ove~jeg telasamo 700 , imamo struju ve}u od

U 1500 V 2 .1 A Rt 700

Ova ja~ina struje ve} ne prouzrokuje kardiovaskularna o{te}enja , pra}ena poreme}ajom rada srca sa smrtnim ishodom, ve} delovanjem odre|enog napona ( i odre|enom strujom ) prouzrokuje opekotine odre|ene ja~ine , koji naravno kod te{kih opekotina mo`e biti smrtnog ishoda. Pod opekotinama tu ne treba podrazumevati opekotine koje nastaju otvorenim plamenom. Razlike su zna~ajne, kod otvorenog plamena, plamen spolja{nja tkiva na velikoj povr{ini uni{tava. Struja prouzrokuje spolja{nje opekotine manjeg obima i to na mestu ulaza i izlaza iz ~ove~jeg tela. Usled proroka struje kroz telo opekotine su unutra{nje jer se struja probija gde je manja provodnost. Iz ovoga sledi da opekotine kod protoka struje kroz telo deluju manje opasnije nego {to su u stvarnosti! U te{kim slu~ajevima ozle|eno telo pez posebnih znakova je jako toplo ( temperaturno uve}ano ). U ve}ini slu~ajeva uneste}ena osoba se mo`e tako spasiti da se izgoren deo tela odstrani operacijom isto kao i pri smrzavanju ( izme|u opekotina od struje i smrzavanja dela tela ima sli~nosti ). Pri dodiru visokog napona struja kroz odre|ene delove tela ( ruka, noga ) uni{ti delove tela i oni postaju garavi. Opekotine usled struje sli~ne su i opekotinama na 40000C kod infra zrakova, koje su npr. kod infra svetiljki ili pri uklju~enju prekida~a velikih snaga. Kod ovih opekotina rane su kao kod otvorenog plamena. Spolja{nji deo ko`e i spoljna tkiva se uni{te na velikoj povr{ini, a ako je dejstvo du`e onda postaju garave. Kod transformatora i prekida~a tako|e nastaju te{ke opekotine, jer ulje u ure|ajima zbog zra~enja se zapali i ulje daje dosta plamena. Opekotine uzrokovane elektri~nom energijom mogu se podeliti u dve grupe: 1. unutra{nje opekotine-zbog prodora struje 2. spolja{nje opekotine-infra zra~enja odnosno plamena od ulja e) Elektrolitski poremne}aj-poznato je da ako kroz te~nost proti~e jednosmerna struja ona naru{ava tu te~nost. Isto tako se pona{a i jednosmerna struja ako proti~e kroz ~ove~je telo, kroz krv, vla`na tkiva ( koja obezbe|uju funkcionalnost tela ). Ove te~nosti kroz ~ove~je telo su dosta dobri provodnici u odnosu na druge delove tela i izlo`eni su {tetnim dejstvima jednosmerne struje kroz telo. Nisu retki ni oni nesretni slu~ajevi koje struja prouzrokuje indirektno npr. ~esto se de{ava da osoba dodirne provodnik pod naponom, zbog upla{enosti ili usled gubljenja svesti, padne sa merdevina, krova, skele, stuba itd. i na taj na~in da dobije ozlede ruke ili noge a mo`e dobiti i te{ke telesne povrede, koje mogu biti smrtnog ishoda. Na sl. 1.9. prikazana su naj~e{}a mesta ulaza i izlaza struje na ~ove~jem telu

Za{tita od elektri~nog udara

11

ED SUBOTICA

sektor Eksploatacije

a)

b)

c)

d)

e) Sl. 1.9. Putanja struje kroz ~ove~je telo

a) Kod ovog slu~aja ulaz i izlaz struje u tela je na nogama. Najve}i deo struje proti~e kroz donji deo tela. Srce dodiruje samo jaki mali udeo struje, tako da nesre}e ovakvog slu~aja ne}e prouzrokovati zna~ajnije ozlede. Ovo su najpovoljniji uslovi, ali na`alost najre|i. b) Kod ovog slu~aja ulaz struje u telo je kroz jednu ruku a izlaz na drugoj ruci. Srce je na putanji prolaza struje pa i kod ve}eg napona je opasan po `ivot. Veoma ~est slu~aj. c) Kod ovog slu~aja ulaz struje u telo je na ruci a izlaz na nozi. Srce je na putanji prolaza struje i kod ve}eg napona je opasan po `ivot. d) Kod ovog slu~aja ulaz struje ja na glavi a izlaz na nozi. Srce je na putanji prolaza struje pa je slu~aj opasan po `ivot! Ovaj slu~aj je zastupljen kod osoba koje grade elektri~nu mre`u, bave se nadzorom ( monteri, gra|evinari, moleri itd. ). Unestre}ena osoba je dodirnula sa glavom provodnikkada stoji na uzemljenom delu ili na zemlji. e) Kod ovog slu~aja ulaz struje je na glavi a izlaz na ruci. Srce je na putanji prolaza struje pa je slu~aj opasan po `ivot. De{ava se kod osoba navedenih pod d).

PRVA POMO] KOD NESRE]A OD ELEKTRI^NE ENERGIJE

Ako neko do|e u dodir sa naponom od strane nekog elektri~nog ure|aja i ako zbog nesvesti, gr~a ili sl. nije u mogu}nosti da se iz opasne situacije oslobodi sopstvenim snagama, unesre}enog trba najbr`e osloboditi od struje koja proti~e kroz njega. U ovakvim slu~ajevima ur|aj, motor, provodnike treba odmah isklju~iti. Nakon toga odmah treba unesre}enog odvojiti sa mesta da bi mu slu`ba hitne pomo}i mogla pru`iti prvu pomo}. Ne sme se dodirnuti ko`a unesre}enog ( noga, ruka, glava ) u slu~aju udara, a ode}a mo`e u najgorem slu~aju ( vla`na ode}a provodi! ). Pru`ilac prve pomo}i mora biti na dobro izolovanoj podlozi ( suva ode}a, tepih, suvo drvo, guma, itd. ), treba da je izolovan od zemlje. Niukom slu~aju pru`ilac prve pomo}i sa slobodnom rukom nesme dodirnuti neki uzemljen predmet ( re{etku, cev itd. )ili neku tre}u osobu

Za{tita od elektri~nog udara

12

ED SUBOTICA

sektor Eksploatacije

koja nije dobro izolovana od zemlje jer smrtna struja i kroz njegovo telo mo`e prote}i. Suve marame ili kaputi ~ak i suve stvari dobre su za upotrebu u ovim slu~ajevima. Nakon oslobo|enja od dejstva struje, ako je osoba u nesvesnom stanju treba se pona{ati prema njemu kao da je bio potopoljen u vodu. Treba skinuti tesnu ode}u sa njega, trba jake mirise da miri{e i momentalno treba po~eti sa davanjem ve{ta~kog disanja i to treba nastaviti sve dok ne stigne doktor. U povoljnom slu~aju ve} posle nekoliko minuta ve{ta~ko disanje mo`e uroditi plodom. Poznati su takvi slu~ajevi gde poreme}aj disanja usled dejstva struje tek posle 2-3 sata postaje stabilno i osoba se spa{ava. Tako da ve{ta~ko disanje treba 3 sata neprekidno davati, jedini izuzetak je ako lekar zbog srca ili ozleda zbog pada ustanovio smrt. Ako srce zbog komora stane, ve{ta~ko disanje ve} ne poma`e. Ozlede usled pada ili opekotina na odgovaraju}i na~in treba tretirati. Slomljene delove tela treba fiksirati uz pomo} {ipki. Kod spoljnih opekotina ode}u trba odstraniti, previti ranu i treba obezbediti prevoz do bolnice.

Za{tita od elektri~nog udara

13