Ekonomija je kljuna disciplina u podruju drutvenih nauka. Bavi se analiziranjem faktora koji utiu na prihode, bogatstvo i blagostanje.

Ona tei ka boljem razumevanju raspodele, distribucije i korienja ogranienih resursa. Ekonomija se bavi vanim pitanjima koji utiu na na svakodnevni ivot kao to su zaposlenost, prihodi, cene, investicije, nekretnine, konkurentnost, meunarodna trgovina, finansije. Ovo je izuzetno izazovan predmet koji okupira studente tokom celih njihovoh studija i prua odline prilike nakon diplomiranja. Ekonomjija je nezaobilazna u svakodnevnom ivotu. Ona se ne odnosi samo na preduzea ili dravu, ve i na svakodnevni ivot pojedinca. Svi mi kalkuliemo kako u najveoj meri ispuniti nae elje i postii maksimalno zadovoljstvo, a pri tome smo ogranieni oskudnim sredstvima. Upravo s tim promiljanjem se bavi ekonomija. Svaki ovek koji razumno upravlja svojim resursima je na neki nain ekonomista. Definiciju ekonomije kao nauke, koja je najire prihvaena, dao je engleski ekonomski pisac Lajonel Robins 1932. godine: " EKONOMIJA JE NAUKA KOJA PROUAVA ODNOS IZMEU CILjEVA KOJE ELIMO DA POSTIGNEMO I SREDSTVA KOJA NAM STOJE NA RASPOLAGANjU, A KOJA SU RETKA I IMAJU RAZLIITU UPOTREBU." Poslednjih decenija prouavanje ekonomije se toliko proirilo da danas ona obuhvata veliki raspon tema. Najvanije su ipak one da ekonomija : prouava kako se formiraju cene rada, kapitala i zemlje i kako se te cene upotrebljavaju da bi se uporedila sredstva, istrauje ponaanje finansijskih trita i analizira kako ona rasporeuju kapital na ostatak ekonomije, analizira posledice dravnog regulisanja na efikasnost trita, ispituje raspodelu dohotka i predlae naine da se pomogne sirotinji bez naruavanja ekonomije, istrauje uticaj dravne potronje, poreza i proraunatih deficita na rast, prouava polete i padove nezaposlenosti i proizvodnje to izaziva privredni ciklus i razvija ekonomsku politiku vlade za unapreenje ekonomskog rasta, istrauje i ispituje modele razmene meu dravama i analizira uticaj barijera razmeni, i istrauje rast u zemljama u razvoju i predlae naine za podsticanje efikasne upotrebe sredstava.

Sutinu ekonomije zadao je Samuelson,koji kae da je sama sutina ekonomije "u prouavanju naina na koji se ljudi i drutvo opredeljuju, uz potrebu novca ili bez njega, da koriste nedovoljna proizvedena sredstva koja bi se mogla koristiti za alternativne svrhe , da proizvedu u odreenom vremenu razna dobra i da ih raspodele za potrebe potronje, na razne ljude i razne grupe. Krouz smatra da je sutina ekonomije u analizi izbora kojim ljudi nastoje da maksimiziraju svoju korist. RAZLOG ZA UENjE EKONOMIJE: jeste taj to nam ona omoguava da bolje razumemo drutvo u kome ivimo; neophodno je i elementarno poznavanje ekonomske istorije; ekonomske odluke su odredile i karakter drutva; u demokratskim drutvima ekonomija je vana i za aktivno ukljuivanje graana u politike procese; vano je da se bude informisan glasa; Ekonomsko obrazovanje je potrebno za razumevanje politike i ekonomske situacije i odnosa izmeu pojedinih regiona sveta; Ekonomski aspekt je sutinski deo analize drutva uopte i svakog konkretnog drutva. Poslovna ekonomija omoguava upoznavanje naina upravljanja ne samo aktivnostima, ve i drugih organizacija, da bi se na to efikasniji nain ostvarili ciljevi poslovanja. Poznavajui poslovanje preduzea, kao i principe i tehnike poslovanja, mogue je doprineti i efikasnijem upravljanju, odnosno efikasnijem obavljanju zadataka preduzea. Karijera menadera (rukovodioca ili koordinatora) i privrednog strunjaka zahteva reavanje mnogih problema, a poslovna ekonomija omoguava uvid i upoznavanje s nekima od njih. Treba istai pojmove mikroekonomija i makroekonomija. Mikroekonomija se odnosi na ekonomsko ponaanje pojedinih ekonomskih inilaca, prvenstveno preduzea i individualnih potroaa. Sa druge strane makroekonomija se odnosi na prouavanje povezanih ekonomskih jedinica kao celine. Ciljevi izuavanja poslovne ekonomije: Osnovni zadatak poslovne ekonomije je da sistemski iri znanja o svim aspektima poslovanja ime se omoguava potpunije razumevanje samog preduzea, zakonitosti njegovog funkcionisanja kao i odnosa sa okruenjem. Ekonomija preduzea pokazuje ta i kako se ulae u proizvodnju, odnosno

koja se koliina radne snage, sredstava za rad i materijala proizvodnje ulae, kakvi su rezultati te proizvodnje, koje ekonomske principe preduzee treba da uvai tokom svog rada, kakav je kvalitet proizvoda, kakav je odnos ulaganja i rezultata odnosno kakva je efikasnost preduzea. U privredno razvijenim zemljama, pa i kod nas, sektor malih i velikih preduzea je prepoznat kao jedan od osnovnih stubova ekonomske stabilnosti i ekonomskog razvoja.Ekonomski rast predstavlja stalno povecanje obima proizvodnje u jednoj zemlji, tj. rast bruto drutvenog proizvoda, dok ekonomski razvoj podrazumeva ne samo kvantitativne promene vec i kvalitativne, koje vode poboljanju zadovoljenja ljudskih potreba. Privredni razvoj je povezan sa akomulacijom kapitala, tj. sa investicijama. Pod kapitalom podrazumevamo trajna proizvodna dobra koja slue kao sredstvo za rad u proizvodnji drugih dobara. Dok pod pojmom investicija podrazumevamo ulaganja u fiksne i obrtne fondove, tj. onaj deo drutvenog produkta koji se nije utroio, nego je upotrebljen za zamenu i izgradnju novih kapaciteta. Investicije se dele na razlicite nacine, prema nameni, prema njihovoj tehnickoj strukturi, prema kriterijumu izvora finansiranja. Prema nameni, najznacajnija je podela na investicije u fiksne fondove i investicije u obrtne fondove. Pod investicijama u obrtne fondove podrazumevamo ulaganja u povecanje zaliha privrede, dok pod investicijama u fiksne fondove podrazumevamo ulaganja u objekte trajnog karaktera. Prema kriterijumu izvora finansiranja sve one investicije koje su finansirane iz tekuce raspodele nacionalnog dohotka kategoriemo kao netoinvesticije, a one investicije koje su finansirane i iz tekuce raspodele nacionalnog dohotka i iz odgovarajucih amortizacionih fondova nazivamo brutoinvesticije. Treca makroekonomska kategorija investicija jesu nove investicije, koje se po velicini nalaze izmedu brutoinvesticija i netoinvesticija, tj. nove investicije. Investiranje je u odnosu i sa akomulacijom (tednjom), kada je akomulacija veca od investicija vie se tedi nego investira, a kada je akomulacija (tednja) manja od investicija, vie se troi, to inicira povecanje obima proizvodnje, zaposlenosti i kapaciteta.