Re-dve o politikom trileru Branko Bucalo

Naravno Edip je poetak. Nesretni kralj tebanski jedina je osoba za koju se zna da je bila otac i brat svoje sestre, zet svoje bake, a bio je, zna se, i svoj sopstveni tast. Bogovi, koji se nisu libili ni uloge bogova ogovaranja, odmah su rastrubili taj strani greh koji je vapio do nebesa. Poto su na svoj nain anketirali strogo kvalificiranu javnost, odluili su da zloin nagrade kaznom, pa se njegova majka, ljubavnica i ena Jokasta obesila o visoku gredu; za oca i tasta Laja sam se pobrinuo, ubivi ga tapom u klancu, u Fokidi, a za punu meru pobio je i njegove pratioce, ne znajui ko si ni oni ni Laj; ugledavi mrtvu majku i enu, zlatnom iglom probio je sebi oi i napustio presto, Tebu i svoju decu kojoj je bio i brat i otac. Da, tu su jo i stranije i ljutite boginje erinije, boanska policija, pravedna i bez predrasuda; erinije su najpre proganjale Edipa dok je vladao Tebom, ne znajui da je ocoubica, a kada su Edipovi sinovi Eteokle i Polinik uvredili svog slepog oca a ovaj ih prokleo da ubiju jedan drugog, erinije su se sa zadovoljstvom pobrinule da prokletstvo bude ispunjeno. Ali tu su jo i Pelop (tu poinje drama), pa dobri kralj Polib i kraljica Meropa, pa nesretni glasnik Polifont, pa Jokastin brat Kreont, sklon samodrtvu, pa slepi prorok i putujue proroite Tiresija, koji je bio glavni dinamo dramatinih dogaaja. Uzbudljivosti radnje doprinela je i Sfinga, krilato udovite lavljeg tela i devojake glave, a sve se zavrilo Edipovim opratanjem od keri Antigone i Ismene i grmljavinom kraja pred kraljem Tezejom. Nije nikakvo udo to je Edip patio od kompleksa, a posebno zato to je sam morao biti detektiv da bi otkrio kako je ubio oca i oenio se majkom. Sofokle je u istoj osobi obradio ubicu i detektiva. Mnogo kasnije Agathi Christie e se dopasti da pripoveda bude ubica, dok e se Carter Dickson pobrinuti da italac bude rtva. Ne bi trebalo preterivati pa poverovati francuskom piscu i akademiku Marcelu Achardu da bi pravi triler bio kad bi ubica bio italac. Ali, vratimo se Sofoklu i Edipu. Tragedija Kralj Edip, koju Aristotel u Poetici citira kao savreni model tragedije, rodonaelnik je anra koji Francuzi nazivaju fenilleton, a Englezi mystery serial ili mystery thriller. Sofokle i Arhimed Ako je Edip bio prvi junak detektivske prie, Arhimed je, uz Sofokla, njen idejni osniva. Majstor istog istraivanja, osniva statike i hidrostatike, bio je i ostao glasovit po svom principu razlikovanja predmeta po njihovoj specifinoj teini, pa je obraujui zakon plutanja, zakon potiska i stabilnosti tela koje pluta dokazano da je tobonja zlatna kruna kralja Sirakuze delimino od srebra. Arhimedova kola cerebralne gimnastike i loginog dokazivanja nadahnut e, mnogo kasnije, Voltaireova Zadiga i Edgara Allena Poea. Sofoklova dramska radnja zapletanja, likovi su jasno ocrtani ali nemoni pred Sudbinom koja se mrano zabavlja terajui od ljudi svaku blagu maglicu stereotipizacije. Arhimed nije imao ni vremena ni volje za dinamian patos, retoriku, apstraktnu generalizaciju, bljetavu sofistiku, ve je stvarnost podredio analizi, munom ispitivanjuokolnosti koje sainjavaju logiku istine.

Kralj Edip je rezultat Sofoklovih temeljnica za roman misterije, koji se u devetnaestom i s poetka dvadesetog veka zvao u brojnim varijacijama Nebo, moj otac, Sudbina, krst moje majke, Ali onda ti si moja draga sestrica, i slino. Jedna novotarija koju su uveli pisci poput P. A. Ponsona du Terraila jeste redak na kraju jednog podlistka: Nastavak u iduem broju. U najuzbudljivijem trenutku pripovedanja, naravno. Tipian primer Rocambole je uasnuto prepoznao lorda Williamsa. (Nastavak u iduem broju). U Sofoklovoj feljtonskoj koli glavni su predstavnici Balzac, Dickens i Victor Hugo i Alexandre Dumas, pa kasnije, Cartouche, Mandrin i Vidocq, a u anglosaksonskom svetu Edgar Allen Poe i Arthur Conan Doyle. Ali, vie nije vreme za manje-vie jednostavno proimanje svetog i profanog. Ameriki prohibicionizam stvorio je ubice iz istinskog ivota kao to su bili Al Capone, Baby Face Nelson i Dillinger, koji su zamenili estetizirajue junake kao to je bio Arsen Lupin i precizni analizator Sherloch Holmes. U vremenu koje je protkano apokaliptikim i zbunjeno proroanskim, u kojem je apokalipsa na obzorju a proroanstva nas se doimlju kao skoro ispunjenje Danteovih stihova, grabeljive filosofije ivota i providne transvestitske ideologije ematiziranih i izofreniih zanosa ne tee imobilizaciji ljudskog tela, ve duha i due. Detektivski roman, policijski roman, roman misterije, kriminalistiki roman, mystery thriller, romanzo giallo, sve vie naputaju pojedinanu sudbinui metafiziku farsu, jansenistika podmetanja i fantastine brakove sluajnosti i policijske tehnologije. Triler se poeo baviti politikom. Dobili smo politiki triler. Ali, najpre, ta je triler? Nekada se trilerom (engl. thriller) nazivao roman jeze, uasa i straha. Dakle, knjievna vrsta tzv. Lake literature, ak zabavne, koja je u italaca izazivala neugodne somatske, fizioloke posledice (ometano disanje, ubrzani rad srca, vazomotorne promene, znojenje, drhtavicu, ak i paralizu) i psiholoke uinke (oseaj nejasne pretnje, bespomonosti, poremeene orijentacije, prevarnih falsifikacija i halucinacija, nesistematinosti i neloginosti, i sl.). Svaki pokuaj kvalifikacije je teak, a tana i verbalno ekonomina kvalifikacija anra jo eka na sretno nadahnue nekog uvaenog profesora knjievnosti. Zabavna literatura gotovo dokraji itaoca! Timopatika literatura, to li? Re thriller je autentino dete engleskog glagola to thrill, koji meu ostalom znai: uiniti da nekoga prou marci, da se zgrozi, zaprepasti; uasnuti se, zgroziti se, zadrhtati, uzbuditi se, drhtati, tresti se, jeiti se. Dakle, daleko od La Fontainea, od Gesta Romanorum, od fantastinog, pustolovnog, sentimentalnog i porodinog romana, i drugih vrsta romana. Politiki triler je, zapravo, uzbudljivi roman politike fantastike, ali valja pouriti sa novim objanjenjem. Fantastino nikako ne znai da lica imaju zelene prste i da se dogaaji zbivaju na sotonskim predstavama. Epitet samo i iskljuivo znai da je re o romanu, a ne o najsavremenijoj istoriji ija se praina jo nije slegla da bismo je podvrgli analizi dostojnoj teoriji distance. Politiki triler je odjek svetskih politikih istina, a ne uvreeni kodeks morala, asti i kreposti, mada je istodobno i svojevrstan sat istorije. To je ogledalo koje zaprepaujue verno odraava original, podraava ga ali ga ne nadmauje inventivnou. Ekstremne ematizacije matovitosti smirene su i pouene neshvatljivom razularenou svakodnevnih istinskih politikih dogaaja. CIA, KGB, uzimanje svakodnevnih talaca, otmice aviona, nepotovanje diplomatskog kodeksa, CIAin otrov za Lumumbu, otrovane cigarete za Castra, politika paranoja, kupovanje domaih i stranih politiara, elint (elektronska pijunaa), regrutovanje prostitutki kao seksualnih mamaca nezgodnim politiarima, infiltracije grupa, stranaka i organizacija, policijsko tampanje lanih letaka radi kompromitovanja pojedinaca i

stranaka, dravne krae tueg nuklearnog goriva, proizvodnja smrtonosnog toksina od koljki za vizantijsko-venecijansku likvidaciju sumnjivih i opasnih, lani kiobrani i tapovi koji ispaljuju smrtonosne otrovne beumne strele, plaeniki vojnici i vojske, upuivanje vojnih savetnika, nacisti, neonacisti, faisti, komandosi, eskadroni smrti, gerila i urbana gerila, Ku Klux Klan, rasisti, pogromisti, zlokobne i idejno dezorjentisane crvene brigade, frakcije i prve linije, nostalgiari naci-faistikih simbola, pritajeni frankisti i falangisti koji se izravno ili neizravno obruavaju na demokratiju, propagandni rat preko radio-talasa, plaeni sijai mrnje raznih boja, pretnja privatnog nuklearnog oruja, tajni fondovi za mrane svrhe, Zaliv svinja, Rog Afrike, nepotovanje odluka UN, javna i tajna udna saveznitva, fanatina bratstva, nevieni razmeri javne i privatne prodaje oruja, povrede ljudskih prava, ozbiljna farsa tajnih vajcarskih bankovnih rauna, podzemlje u slubi tajne policije i tajnih interesa, ubice svih boja, meunarodna trgovina drogama, militantni radikalizam, neokolonijalizam, novo buktanje hladnog rata, kartelske igre i meunarodno zelenatvo, zakulisne i moda sudbonosne igre s genetikom inenjerijom, tribalizam, sektaka nasilja, dani i noi akala, nerazjanjeni nestanci brodova i aviona, teror raznih fundamentalizama, oruane ispravke granica, podrivanje nacionalnih i psiholokih vrenja, etvorolane i ostale bande, nesmiljena borba crkava i kultova, ilegalna kupovanja masovnih medija, paprena prodaja i uskraivanje tehnologija, mutna mozganja meunarodnih tajnih komisija i tela, razmene pijuna, dalekosene statistike lai, Vijetnam, Afganistan, Kampuija, novi pokuaji ispravljanja istorije i falsifikovanja prolosti radi nametanja osvajake politike i politike svrenog ina, reverzna selektivnost u alternativnom izboru prijatelja i neprijatelja, potpomaganje faistikih reima u interesu ravnotee snaga, javne i skrivene istine trke za osvajanjem Zemljine spavaice, ogrtaa i kaputa, sve su to pustolovni scenariji kojima se nadahnjuje politiki triler, koji tek lenjo, zatvorenih oiju uzima gotove teme iz istine ovih dana. Ako se saglasimo s miljenjem najitanijih i najpoznatijih savremenih istoriara A. I. Rowsea i A. J. P. Taylora, da je istorija, u osnovi, grana knjievnosti a ne nauke, i da se ne moe smatrati uspelim ono istorijsko delo koje itaoci ne itaju s istim uitkom kao dobre romane, onda veto napisani politiki triler i istorija i lepa knjievnost nosi energiju vie disciplina i neospornu uzbudljivost meunarodne politike svakodnevice. Jezik politike je postao generian, apstraktan i neitljiv, aksiomatski ali etiki inferioran; ideologije se emotivno objanjavaju kao knjievni pohodi, pojedinac se eliminie s politike arene, drutvena jednakost se zanemaruje u ime okajanja greha ili nekakvog spasa, politiko dere socijalno i to opravdava punih usta. Opsesija i realnost su u venim izmaglicama koje je teko protumaiti, kroz koje je teko prodreti, a politikenapetosti podseaju na dugotrajnu pripremu i pretnju oluje koja se naglo iskaljuje razornim prolomom oblaka. Uspean politiki triler moe sve to pretopiti u uzbudljivu priu koja je istodobno intelektualna, simbolina i realistina, proeta u jednakim merama duhom Stevensona, Kafke, Conan Doyla i Poea. Politiki triler dobro podnosi paradokse, pa i one tipa Durkhei move konstatacije da s porastom kolektivnog dobrostanja opada srea pojedinaca. Buroasko uverenje da je svaki pojedinac osuen da se prikloni programiranju koje nameu vladajue strukture sasvim je sterilno, ali je dokaz tihog usmerenja pojedinih drutava. Uzbudljivi politiki roman ne bavi se sociologijom slobode, ali moe pratiti perverzna nadahnua svakovrsnih ograniavanja slobode.

Triler je anr najvee knjievne slobode, premda ipak zazire od prejakog simbolizma, sentimentalnosti i didakticizma klasinog romana. Egzegeti e u njemu nai neiscrpan rudnik fusnota i aluzija, hipoteza koje e tek biti dograene, politikih i istorijskih aluzija, a posebno novih igara koje e biti odigrane, optikih iluzija koje su izuzetno snane u elektronskoj i navodno pismenoj civilizaciji. Kao to ni prolost nije uvek u pravu, kako bi to hteli eternalisti (Nita novo pod Suncem), tako ni budunost nee biti ludo originalna, ako se ne bude hranila proteinima sadanjosti. Triler e titane i kultne heroje staviti u isti red s onima koji nisu kadri menjati ivot, ve ga samo neveto opisivati. Uzbudljivost zavisi i od varijabila, a njihov je broj u ljudskom fenomenu uvek golem. Teorija verovatnoe nas ui da ako imamo dovoljno ljudi i dovoljno podataka moemo predvideti ta e uiniti ti ljudi, iako nam je jedva poznato zato. Einstein koji je odigrao veliku ulogu u prihvaanju indeterminizma u fizici verovao je da Bog ne baca kocke, ali je danas sluajnost priznata kao osnovni element svemirskih kretanja. Kako broj varijabila raste tako su predvianja nesigurnija, ali ko bi eleo iveti u svetu u kojem je sve predvideo? Statistiari kau da na svakog orijaa verovatno dolazi jedan patuljak, ali na temelju aleksandrinske zvunosti De Gaullovog pisanog francuskog teko je zakljuiti da je on bio barem delimio kriv za tragediju francuskih partizana 1944. godine. Politiki triler se ne bavi, recimo, De Gaullovim simplifikacijama i menjanjem injenica u njegovim memoarima, ali e moda nai niz brutalnih scenarija u poznoj klimi takvog ponaanja. Ledeno nezavisan duh, samovita istorijska perspektiva i sposobnost izazivanja iskalkulisanog oka ne legitimira ostavtinu takve osobe, a triler ne mora potovati salonska pravila ponaanja, kao to ne mora respektovati ni vreme ni injenice, jer ih stvara, oponaajui stvarnost. U vreme kad neki pisci, koji e u budunosti shvatiti da, zapravo, nisu imali veza na Olimpu, smatraju da fabula nije vana i da e dvosmislena mo nedokazane umetnosti opravdati novotarije antiromana i novog romana, politiki triler se ne moe ni zamisliti, jer on tvrdoglavo potuje zaplet i blii je helenistikom Erotikonu nego Joyceovom Odiseju. Rezonantne dramatine situacije ne mogu se ilustrovati Butorovom simbolistikom i nadrealistikom imagerie, niti se roman koji ve po definiciji ima svoje zakone akceleracije moe osakatiti ponavljanjem, monotonijom, stranom opsednutou dosadom. Arheoloka dokumentacija Baalbeka, Atine, Rima i Krita, moe u trileru posluiti iskljuivo kao pregnantni flash-back, ali filosofske i istorijske misterije traju samo dok ne doe policija. Triler nema vremena ni za detaljno ispitivanje skrivenih ljudskih poriva i tajni svemira. Beskrajno vreme, razliito, kontradiktorno, diskontinuirano vreme, vremenska kapsula, kompaktna temporalna materija koja nije oznaena satima, koja ne razlikuje prolost, sadanjost i budunost, sve te moda ironine vremenske arhitekture imaginarnog romana, svi ti pokuaji narkoze itaoca, koje su potpisivali Joyce, Kafka, Pguy, pa ak i Dostojevski, sva ta magliasta vremenska konfuzija nema mesta u politikom trileru, koji s vremenom ne izvodi neoekivane i melodramske ale kao Proust. Vreme moe izvriti takvo nasilje nad linou da se ona jedva sea ta je bila, ali ona nema prava da razara hronoloku postupnost i jasnou pripovedanja uzbudljivog politikog romana. Roman zbivanja, kojem je dananji literarni triler pravi predstavnik, daleko je od fiktivnog realizma ali i od fotografskog realizma nekih romana, i od cerebralnog traenja realnosti, jer na stvarnost gleda drukijim oima, nezarobljen militantnom filozofijom slepog trenutka, religioznom ili laikom mistikom i ideolokim passe-partoutom koji pojednostavljuje stvarnost ili je ne vidi. Kao to nema razumevanja za galopirajui individualizam politikih paranoika i perverznih

ideologa, politiki triler se protivi snagama smrti i njihovim dananjim manifestacijama. Kao to su Celestino Henryja de Montherlanta ima obiaj da mirne i mirnodopske novinske prie ita kao da su plamtei pamfleti revolucionarnog rata, tako e i triler u nekim obinim ljudima otkriti opasne ekscentrike i fanatine protivnike ivota, jer citadele nasilja nisu oznaene kunim brojevima. Triler nije tirada. Svojom lapidarnou pria otpor prisilnim obredima svake literarne konvencije i pokazuje da ivimo u svetu u kojem neke politike marginalnosti imaju apetite koji derae smrti pretvaraju u derae ljudi. Setimo se Toynbeeja: Mi sada kreemo u poglavlje istorije oveanstva u kojem na izbor nee biti izmeu celog sveta i sveta iseckanog u komadie, ve izmeu sveta i nikakvog sveta. Verujem da e ljudska rasa izabrati ivot i dobro, a ne smrt i zlo... Zbog toga verujem u neizbenost jednoga sveta i verujem da e u XXI veku ljudski ivot opet biti jedinstvo svih oblija i aktivnosti... Neki nam futuristi samozadovoljno govore da e doi vreme kada e hibernetiki robovi podmazivati drutvenu maineriju i upravljati njome po naim naredbama kada e rad postati privilegija superspecijalizovane elite, pa e ovo biti planeta dokoliara, venih turista, a svi emo na plaama graditi zamrene kule od peska, ne mislei o plimi. derai ljudi imaju o tome drukija miljenja, iako nisu jedini protivnici opisanog futuristikog optimizma; drutvo pati od stalne opasnosti i nesigurnosti i reagovanja na mnoge meunarodne dogaaje teskobom, palpitacijama, adrenalinskim okom, Edipovim sumnjama, nejasnoama, strahovanjima, ispitivanjem svoje i tue savesti. Teroristiki derai ljudi podraavaju stalnu snajpersku vatru na oveka, koji se ne moe osloboditi straha da e ovek i okolnosti izvan njegove kontrole uiniti da integral njegove samosvojnosti postane imun na osobnu kontrolu. Ima romana koji ne zahtevaju odmah od itaoca emotivno uestvovanje. To se ne moe rei za triler koji imate u rukama, jer se u radnju upliemo odmah i silovito, gotovo do katarze. To ne moemo pripisati postojanju lica na nizu razliitih razina, ve njihovom nenaglaenom postojanju na bilo kojoj razini u smislu Proustovog detektivskog istraivanja. Kao literarne dosetke uopte su liene realnosti. Kao simboli ljudskog stanja doimaju nas se superrealistiki, ali ne u smislu Oresta i Edipa, ve kao pojedinci, koje traumatizovano poznajemo. I itajui nismo uvek raspoloeni da u njima traimo ili vidimo realistike psiholoke konstrukcije. italac trilera je ravnopravan partner u reavanju potoka zagonetki, potpuno je vezan za tok radnje, panja mu ne osciluje, ve angauje i vreme i sve slojeve intelektualne nazonosti. Nijedna emocija nije zaboravljena u itanju koje razvija strast sinteze i magnetizuje sve ploe panje. Politiki triler je tivo za sve uzraste, nijedna dob ne izmie procesu kontracenracije, koji iskustvom izaziva nepoznato. Uoavanje injenica je temeljitije, a raspolaganje injenicama paljivije. Obina tumaenja injenica koja su u funkciji obinog raspoloenja, u italaca trilera gube hladnu sporost, jer ovaj knjievni oblik suava nenaglaene irine, oslobaa misao slobodnih provokacija i onemoguuje nesmetani beg injenicama koje su moda bremenite reenjima. Mitologizovana ogranienja poimanja stvarnosti, konvencijama heroizovana jednostranost, ovde su ustuknule pred brzim eksperimentisanjem, koje alimentiraju stalni okovi radnje. Ameriki istoriar David Davis optuio je Melvillea i Poea, pisce XIX veka, da iskazuju nepresunu simpatiju za sublimirana ubistva i amoralne superljude koje podstiu demonski porivi. italac Holcroftove pogodbe nee osetiti takvu simpatiju, jer ovde smrt nije antitezirana, ve je realna. Ubistvo je uvek bilo sredinja tema literature. Grki teatar je ubijao masovno, ali izvan pozornica, dok se Shakespearovom pozornicom esto teko kretalo zbog mrtvaca u petom inu. Meutim, ovde se ne raa lagana empatija s ubicama, ve radnja izaziva

uasavanje nad nasiljem nasilnika koji, posredno, prete i itaocu. Ovo nije hronika iskvarenosti, brutalne smrti i zloudne sentimentalnosti kao film Kum, koji gledaoca prisiljava da se opredeli u situaciju koja je potpuno bez moralne sutine. Ovde ubija anrhistiki ubica u slubi nacistike orvelijanske more, odrastao u subkulturi nasilja i nasilnih ideja. Politiki triler ne opisuje egzotine ubice od fetiista do sadomazohista, niti oni ubijaju, kako bi rekao Karl Menninger, zbog epizodne diskontrole, stanja u kojem ubica ubija da bi otklonio pretei napad psihoze, ili zbog stanja katatimine krize (Frederick Wertham), kad osoba u ubistvu vidi osloboenje od teke i dugotrajne napetosti. U Holcroftovoj pogodbi radnju i nasilje nameu netom probueni politiki nasilnici jasnih i avolskih poruka, koji ele reprodukovati prolost i nametnuti je celom svetu. Za naciste je elja otac misli. Oni koji se bore protiv njih, bore se protiv toga da te misli ne postanu oevima injenica. itaoce ne vole neitljive romane, iako to ne znai da grozniavo trae slike, metafore, poetizacije. Ako je literatura san, taj san mora slediti stvarnost. Publika trai istinu i potuje pisca koji je eli nekako izraziti, istraiti je. Sokrat je rekao da neistraeni ivot nije vredan ivljenja. Kad popiemo svu tetu koju smo doiveli u politikoj prolosti rata, nerado se odvajamo od tog popisa pa makar samo gurali nos u budunost; isprazna reitost pokuava nas otrgnuti od seanja, na ta nemamo pravo ni mi ni generacije koje nisu ivele nau prolost. Ovde nema praznih rei, jer je sve akcija, sve je dogaanje, sve je strepnja, sve je sumnja. Ba kao u kralju Edipu. Da, jo neto: kau da se triler ubraja u zabavnu literaturu, jer nije nerazumljiv, nije arogantan, nije elitistiki usmeren, nije kabinetski pisan. Ali, zar zabava nije odnos s ljudima i stvarima koje ispunjavaju inae prazno podruje ljudske svesti? Zabava je normalna manifestacija ljudske prirode, ona je integralni deo njegove prirode i iskustva. Moralistike predrasude uklanjaju zabavu kao nepotreban gubitak vremena i opasno odvajanje od ozbiljnosti zafataka koji oveka oekuju u ivotu. Dakle, trebalo bi se odrei i spavanja, jer je to nepotreban gubitak vremena. Zabava je ozbiljna aktivnost u kojoj se ovek izraava i potvruje, kao to se izraava i realizuje u svom svakodnevnom poslu. ovek je ono to jeste, ali ne protiv i uprkos svojim potrebama, ve zbog njih. Razborito zadovoljavanje tih potreba je prvi uslov njegove ravnotee i njegove delotvornosti. A zabava je, zacelo, jedna od tih potreba. Hipokrizija je majka klieja, koja ubija originalnost. Ba kao to je rimski vojnik ubio Arhimeda.