Web Waste Strategy SRP

Strategija aprokSimacije za Sektor upravljanja otpadom
Beograd, april 2012. godine
Naziv projekta Broj projekta Zemlja
Tehnika pomo za izradu Nacionalne strategije za aproksimaciju u oblasti zatite ivotne sredine (EAS) EuropeAid/127462/C/SER/RS; br. ugovora 07/SER01/29/11 Republika Srbija
Korisnik Naziv Adresa
Implementator
Ministarstvo ivotne sredine, rudarstva Eptisa Servicios de Ingeniera S.L. i prostornog planiranja PM Group Omladinskih brigada 1, SIV 3 11070 Beograd Republika Srbija 011 3131 355 011 3131 355 nebojsa.pokimica@ekoplan.gov.rs Neboja Pokimica, pomonik ministra Dubljanska 8 11000 Beograd Republika Srbija 011 3676 326 011 3676 200 rbakx@eptisa.com Robert Bakx
Telefon Fax E-mail Kontakt osoba Stavka A B C Opis
Datum 6. 4. 2011. 30. 10. 2011. 30. 10. 2011.
Poreklo KE3 KE3 KE3
Izalo iz Eptise RB RB RB
Saveti izvrnog odbora
Izalo od korisnika
Prvi nacrt za komentare korisnika Finalni nacrt Finalni nacrt
RG za otpad 1. 11. 2011. RG za otpad
Miljenja i stavovi izraeni u ovoj publikaciji predstavljaju stavove autora i ne odraavaju neophodne i zvanine stavove Evropske unije.
predgovor
Vlada Republike Srbije je 13. oktobra 2011. godine usvojila Nacionalnu strategiju aproksimacije u oblasti zatite ivotne sredine (NEAS). Sektorska strategija za upravljanje otpadom predstavlja pratei dokument uz NEAS i u njoj se nalazi detaljnija analiza i pojedinosti o planiranju u okviru ovog sektora. Ovaj dokument predstavlja finalni nacrt Strategije za aproksimaciju za sektor upravljanja otpadom za Republiku Srbiju, koju je konsultant izradio pratei proces sastanaka Radnih grupa, platforme ravnopravnih lanova i pisane konsultacije. Sektorska strategija e se jo proiriti kroz Planove za implementaciju posebnih direktiva, ili grupa direktiva u okviru sektora. Planovima za implementaciju posebnih direktiva (DSIP) e se detaljno utvrditi kako e se vriti aproksimacija svake direktive, i obezbedie se podrobnije informacije neophodne za proces pregovora o lanstvu u Evropskoj uniji. Zapoet je rad na veem broju DSIP, ali se moe oekivati da e on trajati sve do dana pristupanja, koji se za potrebe planiranja u NEAS navodi kao 1. januar 2019. godine. Napominjemo da ova Sektorska strategija u ovom obliku ne izraava niti politiku, niti stavove Vlade Republike Srbije. Dokument je blisko povezan sa sledeim stratekim dokumentima koji su pripremljeni u okviru istog IPA 2007 projekta: Nacionalna strategija za aproksimaciju u oblasti ivotne sredine (NEAS); Strategija aproksimacije za horizontalni sektor; Strategija aproksimacije za sektor hemikalija i GMO; Strategija aproksimacije za sektor industrijskog zagaenja i buke; Strategija aproksimacije za sektor kvaliteta vazduha i klimatske promene; Strategija aproksimacije za sektor zatite prirode; Strategija aproksimacije za sektor voda.
Strategija aproksimacije za sektor upravljanja otpadom 3
priznanja
Sedam sektorskih strategija za aproksimaciju u oblasti zatite ivotne sredine za Republiku Srbiju pripremljene su u tesnoj saradnji Ministarstva ivotne sredine, rudarstva i prostornog planiranja i Ministarstva poljoprivrede, trgovine, umarstva i vodoprivrede, Ministarstva za infrastrukturu, Ministarstva finansija, Kancelarije za evropske integracije Republike Srbije i predstavnika drugih ministarstava i Autonomne pokrajine Vojvodina. Predstavnici privrede i drutva su uzeli aktivno uee u radu radnih grupa i na sastancima. Podrka pripremi ovih strategija pruena je i kroz tehniku pomo koju je finansirala Evropska unija kroz Instrument za pretpristupnu pomo (IPA), a realizovali su je Eptisa Servicios de Ingeniera S.L. (panija) i Project Management Ltd (Irska). Izraena je zahvalnost svim stranama u ovom procesu za pozitivan stav prema saradnji i za dragocene doprinose. Zahvaljujemo Evropskoj komisiji za obezbeivanje neophodne finansijske podrke.
odricanje od odgovornosti
1. Sektorska strategija za aproksimaciju u oblasti zatite ivotne sredine je dokument Republike Srbije. Sadraj ovog dokumenta ne predstavlja u svakom sluaju zvanian stav Evropske unije. 2. Sektorska strategija za aproksimaciju u oblasti zatite ivotne sredine daje prikaz opteg stanja i ni na koji nain ne predstavlja pravni ili investicioni savet za privatni sektor. Organi Republike Srbije, Evropska komisija, Eptisa Servicios de Ingeniera S.L. (panija), Project Management Ltd (Irska) i drugi pojedinci i organizacije iz ovog projekta ne prihvataju nikakvu odgovornost za odluke koje na osnovu sadraja ove strategije donesu (fizika ili pravna) lica iz privatnog sektora. Preporuuje se da svako ko namerava da pokrene investiciju ili neku aktivnost potrai pravni ili finansijski savet od kvalifikovanih strunjaka za ove oblasti. 3. Oekuje se da e se Strategija Republike Srbije za aproksimaciju u oblasti zatite ivotne sredine razvijati kako budu nalagale okolnosti. Ova, kao ni zvanina verzija Sektorske strategije za aproksimaciju u oblasti zatite ivotne sredine se ni na koji nain ne mogu smatrati obavezujuim, niti se mogu, ovde identifikovani specifini ili opti ciljevi, kao ni druge ciljne vrednosti smatrati obavezom.
Sadraj
REZIME 1. PRAVNE TEKOVINE EVROPSKE UNIJE - SEKTOR UPRAVLJANJA OTPADOM 1.1 Pravne tekovine EU za sektor upravljanja otpadom 1.2 Veze sa drugim aspektima pravnih tekovina EU 1.3 Status aproksimacije
1.3.1 Pravna postavka 1.3.2 Praktino usaglaavanje
9 21 21 28 29
30 33
1.4 Nadlene institucije i kapaciteti

1.4.1 Raspodela nadlenosti 1.4.2 Institucionalni kapacitet
35
35 36
2. PREDNOSTI, OGRANIENJA I IZAZOV 2.1 Pravna postavka 2.2 Praktina implementacija: infrastruktura, obiaji i praksa 2.3 Institucionalna postavka
2.3.1 Regulatorni kapacitet 2.3.2 Kapacitet za praktinu implementaciju
37 37 38 39
39 40
2.4 Finansije i ekonomija 2.5 Mogunosti 2.6 Analiza prednosti, slabosti, mogunosti i pretnji (SWOT analiza) 3. ZAHTEVI ZA PROMENE 3.1 Pravne i administrativne promene 3.2 Promene u implementaciji 3.3 Opcije za ispunjenje zahteva
3.3.1 Komunalni otpad: Kontekst 3.3.2 Komunalni otpad: Kljuna razmatranja
40 41 41 43 43 43 44
44 45
4. STRATEGIJA 4.1 Pravna postavka 4.2 Institucionalna i administrativna postavka

4.2.1 Organi programske politike i regulative 4.2.2 Operatvina tela
47 47 47
47 48
4.3 Praktina implementacija

4.3.1 Sakupljanje 4.3.2 Odlaganje 4.3.3 Biorazgradivi otpad 4.3.4 Prethodni tretman 4.3.5 Opasni otpad 4.3.6 Ambalani otpad 4.3.7 Graevinski i otpad od ruenja 4.3.8 Posebni tokovi otpada
49
49 50 50 51 51 51 51 51
5. IMPLEMENTACIJA STRATEGIJE 5.1 Programska politika 5.2 Praktina implementacija 5.3 Upravljanje i nadzor 6. PROCENA TROKOVA I PROGRAM INVESTICIJA 6.1 Proraun kapitalnih trokova
6.1.1 Trokovi sistema sakupljanja 6.1.2 Trokovi sistema za tretman i trajno zbrinjavanje 6.1.3 Trokovi zatvaranja i naknadnog staranja 6.1.4 Jedinini CAPEx trokovi
52 52 53 53 55 55
55 55 55 56
6.2 Proraun operativnih trokova

6.2.1 Trokovi rada i odravanja za sakupljanje i prevoz komunalnog otpada 6.2.2 Trokovi rada i odravanja za tretman 6.2.3 Trokovi rada i odravanja za odlaganje otpada na deponije 6.2.4 Operativni jedinini trokovi
56
56 56 56 56
6.3 Trokovi aproksimacije u sektoru upravljanja otpadom

6.3.1 Ulaganja 6.3.2 Ukupni trokovi 6.3.3 Neto sadanja vrednost toka trokova
57
57 58 58
6.4 Ogranienja u smislu pristupanosti 6.5 Finansijska praznina

6.5.1 OPEx praznina 6.5.2 Ukupna trokovna praznina
59 60
60 61
6.6 Finansiranje praznine

6.6.1 Osnovni izvori 6.6.2 Finansijski plan
61
61 62
6.7 Zakljuci ekonomske analize 7. KORACI U TRANSPOZICIJI PROPISA 7.1 Direktive koje su ve u transpoziciji 7.2 Direktiva o deponijama 7.3 Direktiva o kanalizacionom mulju 7.4 Direktiva o otpadu iz rudarstva 8. TEHNIKA PODRKA 8.1 Tekue aktivnosti 8.2 Budue aktivnosti ANEKS 1 - RELEVANTNI PROPISI REPUBLIKE SRBIJE ANEKS 2 - RELEVANTNE INSTITUCIJE REPUBLIKE SRBIJE
63 64 64 64 64 65 65 65 65 67 73
SpiSak Skraenica
APV Acquis BAT CAPEx C&D C&S CSO EAS EC EEA EIA ELV EPS EU FCR GMM GMO HDPE DIE INSPIRE IPPC JKP LDPE LSU MAT MPTV MBT MSRPP MISP NPI O&M OPEx PET PP Autonomna pokrajina Vojvodina Pravne tekovine EU (Acquis) u oblasti zatite ivotne sredine Najbolja dostupna tehnologija Kapitalni trokovi Graevinski i otpad od ruenja Kontrola i nadzor (Inspekcijske aktivnosti koje trenutno vri Sektor za kontrolu i nadzor MSRPP) Organizacija civilnog drutva Strategija aproksimacije u oblasti zatite ivotne sredine Evropska komisija Evropska agencija za zatitu ivotne sredine Procena uticaja na ivotnu sredinu Otpadna vozila Ekspandirani polistiren Evropska unija Potpuna naknada trokova Genetski modifikovan mikroorganizam Genetski modifikovan organizam Polietilen visoke gustine Direktiva o industrijskim emisijama (2010/75/EC) Infrastruktura za prostorno informisanje u Evropskoj zajednici Integrisano spreavanje i kontrola zagaenja Javno komunalno preduzee Polietilen niske gustine Lokalna samouprava Maksimalna pristupanost cena Ministarstvo poljoprivrede, trgovine, umarstva i vodoprivrede Mehaniko-bioloki tretman Ministarstvo ivotne sredine, rudarstva i prostornog planiranja Program podrke razvoju infrastrukture lokalne samouprave Nacionalni program za evropske integracije Trokovi rada i odravanja Operativni trokovi Polietilen tetraftalat Polipropilen
PS SAA SEA SEPA WMS
Polistiren Sporazum o stabilizaciji i pridruivanju Strateka procena uticaja Agencija za zatitu ivotne sredine Republike Srbije Strategija upravljanja otpadom
rezime
Programska Politika i zakonodavstvo u EvroPi
Propisi Evropske unije u oblasti upravljanja otpadom je organizovano u tri grupe i obuhvata irok spektar vanih pravnih instrumenata: Okvirno zakonodavstvo: Okvirna direktiva o otpadu (2008/98/EC), koja ukljuuje i odredbe o opasnom otpadu (ranija Direktiva 91/698/EEC), otpadnim uljima (ranija Direktiva 75/439/EEC) i bio otpadu; Uredba (EC) br. 1013/2006 o prevozu otpada. Tretman otpada: Direktiva o spaljivanju otpada (2000/76/EC), koju e uskoro zameniti Direktiva o industrijskim emisijama (2010/75/EU); Direktiva o deponijama (1999/31/EC). Propisi o posebnim tokovima otpada, ukljuujui: Direktivu za baterije (2006/66/EC); Direktiva za otpadna vozila (2000/53/EC); Direktiva za otpad iz rudarstva (2006/21/EC); Direktiva za kanalizacioni mulj (86/278/EEC); PCB i PCT1 Direktiva (96/59/EC); Direktiva za otpad od elektrine i elektronske opreme (2002/96/EC); Direktiva o ambalai i ambalanom otpadu (94/62/EC); Direktive za proizvodnju titanijum dioksida (78/176/EEC, 82/883/EEC, 92/112/EEC); koje e se uskoro objediniti Direktivom o industrijskim emisijama (2010/75/EU). Tri od gore navedenih direktiva su izuzetno sloene i skupe za transpoziciju i implementaciju u Srbiji: Okvirna direktiva o otpadu; Direktiva o deponijama; Direktiva o ambalai i ambalanom otpadu. Okvirna direktiva o otpadu (2008/98/EC) ukljuuje itav niz zahteva prema dravama lanicama EU, ukljuujui: sisteme autorizacije (dozvole i registracije) za postrojenja za tretman otpada i odgovarajue zabrane obavljanja delatnosti upravljanja otpadom neovlaenim licima; odgovornost proizvoaa zahtev prema proizvoaima otpada da obezbede da njihovim otpadom upravljaju adekvatno ovlaena postrojenja; pripremu i implementaciju planova upravljanja otpadom s ciljem uspostavljanja adekvatne mree postrojenja za upravljanje i odlaganje otpada; posebne odredbe koje se odnose na upravljanje opasnim otpadom. Kako bi ispunile ove ciljeve, drave lanice EU su u obavezi da primenjuju hijerarhiju u upravljanju otpadom: prevencija; priprema za ponovnu upotrebu; reciklaa;
1
Polihlorovani bifenili i terfenili.
obrada u cilju ponovnog iskorienja (posebno za proizvodnju energije); odlaganje. Direktivom se takoe uvode odredbe preklasifikacije adekvatno tretiranog otpada u nusproizvod (prestanak statusa otpada). Direktiva o deponijama (1999/31/EC) namee itav niz ogranienja u pogledu korienja deponija kao sredstva za odlaganje otpada, i to kroz: uspostavljanje tehnikih zahteva za zatitu ivotne sredine za tri klase deponija (za opasni, neopasni i inertni otpad); utvrivanje kriterijuma za prihvatanje otpada za svaku klasu deponije; specifikovanje dozvola za deponije ukljuujui i obaveze naknadnog staranja o deponiji i finansijsku sigurnost. Pored toga, a izuzetno vano za drave kao to je Srbija, koje se u velikoj meri oslanjaju na deponije, ova direktiva propisuje ogranienja za koliinu biorazgradivog otpada koji se moe odlagati na deponije u odreenom vremenu, pri emu bi konaan cilj bio da se koliina biorazgradivog otada koji se odlae na deponije smanji za najmanje 65% u odnosu na 1995. godinu. Ukratko, Direktivom se korienje deponije znatno oteava, a i skuplje je nego ranije, ime se obezbeuje podsticaj za iznalaenje naina za upravljanje otpadom koji su bezbedniji za ivotnu sredinu i koji su u skladu sa hijerarhijom upravljanja. Mada postoji izvestan broj instrumenata koji se odnose na posebne tokove otpada, Direktiva o ambalai i ambalanom otpadu (94/62/EC) predstavlja svojevrstan izazov u smislu rasprostranjenosti ambalanog otpada i zahteva iz Direktive za postizanje visokih nivoa reciklae i prerade takvog otpada radi daljeg iskorienja. Direktivom se od drava lanica EU zahteva da primenjuju hijerarhiju upravljanja na sav ambalani otpad uvoenjem ponovne upotrebe, povraaja i ema sakupljanja kako bi se postigli sledei ciljevi: reciklaa uzmeu 55 i 80% mase ambalanog otpada; specifine ciljne vrednosti za reciklau su sledee: 60% za staklo, papir i karton; 50% za metal; 22,5% za plastiku; 15% za drvo.
vEzE sa drugim ProPisima

Pitanje upravljanja otpadom je povezano sa drugim elementima propisa EU i to na vie naina: proizvodnja industrijskog otpada predstavlja deo koji se ureuje reimom spreavanja i kontrole industrijskog zagaenja (uskoro e ga zameniti Direktiva o industrijskim emisijama, 2010/75/EU), dok se prilikom izbora najbolje dostupne tehnologije za neko industrijsko postrojenje i u procesu izdavanja dozvole za postrojenje proizvodnja otpada razmatra kao uticajan faktor; Direktiva o industrijskim emisijama 2010/75/EU takoe e zameniti Direktivu o spaljivanju otpada (2000/76/EC) i spaljivanje otpada se time u potpunosti stavlja pod reim industrijskih emisija. tavie, Direktivom o industrijskim emisijama e se takoe zahtevati da deponije iz Aneksa 1 Direktive2 podleu reimu izdavanja dozvola u skladu sa DIE;
10
bez obzira na reim izdavanja dozvola, uticaj operacija odlaganja otpada, naroito deponija, treba urediti u skladu sa uslovima iz planova upravljanja renim basenima koji se pripremaju u skladu sa Okvirnom direktivom o vodama (2000/60/EC); odlaganje i tretman otpada moe proizvesti emisije vie gasova sa efektom staklene bate (GHG), koji doprinose globalnim klimatskim promenama. Najzastupljeniji gas koji otpad proizvodi je metan koji se oslobaa prilikom razlaganja organskih materija na deponijama. Potrebno je primeniti mere za smanjenje tih emisija kroz program ublaavanja klimatskih promena. Takoe treba napomenuti da se upravljanje otpadom smatra uslugom od opteg ekonomskog interesa3 i kao takvo podlee pravilima Evropske unije o dravnoj pomoi, javnim nabavkama i internom tritu.4
okvir ProgramskE PolitikE u rEPublici srbiji

Politika upravljanja otpadom je u Republici Srbiji utvrena Strategijom o upravljanju otpadom iz 2009. godine. Strategija definie kratkorone i srednjorone ciljeve za upravljanje vrstim otpadom, ukljuujui i ciljni datum 2020. godine za obezbeivanje adekvatnih slubi za upravljanje otpadom za vie od 90% stanovnika Republike Srbije. Strategija ukljuuje i program razvoja infrastrukture za postizanje navedenih ciljeva. Takoe, izraen je i detaljan Finansijski plan kojim se utvruju trokovi predloenih radnji. Zakonskim okvirom u Republici Srbiji u oblasti upravljanja otpadom dominira Zakon o upravljanju otpadom iz 2009. godine. Zakon dopunjava itav niz podzakonskih akata, uredbi kojima se ureuju, izmeu ostalog, posebni tokovi otpada, prekogranino kretanje, odlaganje na deponije i termika obrada. Pored uredbi, na snazi je i 20 pravilnika kojima se detaljno utvruju postupci za administraciju i praktinu primenu Zakona. Donesen je i poseban Zakon o ambalai i ambalanom otpadu (2009). Takoe je na osnovu ovog zakona doneseno i sekundarno zakonodavstvo, ukljuujui i dve uredbe i devet pravilnika. Uredbom o smanjenju ambalanog otpada utvruje se niz ciljeva za ponovno korienje i reciklau ambalanog otpada. Ovim propisima se takoe uvodi i serija taksi na osnovu praznine izmeu postignutih rezultata i postavljenih ciljnih vrednosti. Ove taksenaplauje Fond za zatitu ivotne sredine Republike Srbije (SEPF), koji se razvija kao znaajno telo za finansiranje upravljanje otpadom i zatite ivotne sredine uopte. Ministarstvo ivotne sredine, rudarstva i prostornog planiranja (MSRPP) je kljuna institucija za sektor otpada, i u nadlenosti ove institucije se nalazi razvoj programske politike, propisa i kontrole (izdavanja dozvola). Ministarstvo ima vodeu ulogu u osiguravanju aproksimacije, ukljuujui i transpoziciju pravnih tekovina EU. Ministarstvu pomae i Agencija za zatitu ivotne sredine Republike Srbije, koja je nadlena za sprovoenje propisa i sakupljanje podataka/izvetavanje. U Vojvodini, pokrajinski organi su nadleni za administraciju i kontrolu. Praktina implementacija sakupljanja i upravljanja otpadom pripada jedinicama lokalne samouprave.
Deponije, prema definiciji iz lana 2(g) Direktive Saveta 1999/31/EC od 26. 4. 1999. godine o deponijama otpada (1), koje primaju preko 10 tona otpada dnevno ili iji ukupni kapacitet prelazi 25.000 tona, osim deponija za inertni otpad. 2 lan 16 Ugovora o funkcionisanju Evropske unije. 3 Videti npr. Dokument o radu zaposlenih u Komisiji, SEC(2010) 1545 finalna verzija, Brisel, 7. 12. 2010. godine.
1
trEnutno stanjE
Zakonom o upravljanju otpadom i Zakonom o ambalanom otpadu, kao i podzakonskim aktima donesenim na osnovu ovih propisa, transponuje se veliki deo (>70%) propisa EU. Predvia se donoenje jo podzakonskih akata. Treba napomenuti da se ovim propisima utvruju ciljevi za smanjenje odlaganja biorazgradivog otpada na deponije:5 2012-2016. godine smanjenje od 25%; 2017-2019. godine smanjenje od 50%; 2020-2026. godine smanjenje od 65%. Dok s jedne strane ovi propisi predstavljaju znatan napredak u postizanju transpozicije, s druge i dalje ostaje izvestan broj oblasti u kojima su potrebni dalji zakonodavni koraci, ukljuujui i prestanak statusa otpada, bio-otpad, otpad iz rudarskih aktivnosti i kanalizacioni mulj. tavie, odredbe koje se odnose na planiranje u Zakonu o upravljanju otpadom ne odraavaju adekvatno obavezu izrade Planova upravljanja otpadom. Za potpunu transpoziciju e biti potrebno izvriti izmene i dopune Zakona o upravljanju otpadom. Institucionalni uslovi u ovom sektoru predstavljaju niz problema. Sadanja postavka u kojoj MSRPP deluje i kao politiko i kao implementaciono telo ne obezbeuje odgovarajuu raspodelu funkcija. Meutim, situacija na lokalnom nivou zabrinjava ak i vie. Veina optina ima javna komunalna preduzea koja obavljaju poslove upravljanja otpadom. Uz izuzetak velikih gradova, ova JKP su mala i nisu u mogunosti da dostignu ekonomiju obima kritine mase ekspertize potrebne za savremeno upravljanje otpadom. tavie, manja JKP su esto viefunkcionalna, imaju nadlenost za veliki broj drugih usluga, kao to je ienje ulica. JKP se takoe susreu i sa znatnim finansijskim potekoama, to je u mnogim optinama rezultat sadanjeg pristupa utvrivanja cena. Tarife umnogome variraju od optine do optine; one su subvencionisane od industrijskog do sektora domainstava i nemaju direktnu vezu sa stepenima usluge, stvarnim trokovima ili pristupanosti cena. Usled svega toga, u praktinoj implementaciji je postignut daleko manji uspeh. Trenutno su slubeni sistemi sakupljanja otpada organizovani primarno u urbanim sredinama, dok su ruralne oblasti malo pokrivene. Otprilike je 60% stanovnitva (procene iz 2009. godine) Republike Srbije pokriveno organizovanim slubama za sakupljanje otpada. Uslovi se znatno razlikuju po optinama, ali u mnogim sluajevima je oprema za sakupljanje otpada (kamioni, prikolice, kompaktori) ili na, ili pri kraju svog radnog veka. Odvojeno sakupljanje reciklabilnih materijala je u ranoj fazi, sa vrlo malo ema u primeni za komunalni otpad. Implementacija propisa o ambalanom otpadu je u toku, i uspostavljen je izvestan broj organizacija za ambalau. Meutim, ova ema nailazi na odreeni otpor operatera. Tek nekoliko ih se registrovalo u sistemu, a na nivou inspekcije nema dovoljno sredstava za obezbeivanje sveobuhvatnije kontrole i nadzora. Vei deo otpada se odlae na deponije. U Republici Srbiji ima 164 registrovane deponije i preko etiri hiljade neovlaenih smetlita. Od ovog broja registrovanih deponija, est (Kikinda, Lapovo, Leskovac, Vranje, Jagodina, Panevo) su sanitarne deponije, kojima je pokriveno oko 16% stanovnitva. Trenutno su u pripremi jo etiri sanitarne deponije, koje e poveati procena pokrivenog stanovnitva na 30% (60 optina).
5
Mada ih je brojano mogue uporediti sa ciljevima iz Direktive EU o deponijama, razlika je u referentnoj godini (1995. u sluaju Direktive o deponijama).
12
Ostali tipovi poslova upravljanja i odlaganja otpada, kao to su spaljivanje ili mehaniki i bioloki tretman (MBT) trenutno nisu u upotrebi. Nacionalna strategija upravljanja otpadom identifikuje te tehnologije kao odrive opcije u dugoronom periodu, ali deponije vidi kao glavno sredstvo za odlaganje komunalnog otpada u kratkoronom i srednjoronom periodu. to se tie opasnog otpada, Dokument o kretanju opasnog otpada, propisan zakonodavstvom Republike Srbije, predstavlja zadovoljavajuu administrativnu proceduru kojom se ispunjavaju zahtevi za registraciju (od kolevke pa do groba) za sve vrste opasnog otpada. Meutim, u praksi postoje neadekvatni objekti za stvarno upravljanje opasnim otpadom. Trenutno su u toku pripreme za osnivanje postrojenja za upravljanje opasnim otpadom.6 Postrojenje e se primarno baviti upravljanjem neorganskog opasnog otpada iz srpske industrije (iskljuujui bilo kakve nuklearne, eksplozivne i komponente medicinskog otpada).
kljuna ograniEnja i izazovi

Jasno je da se Srbija u aproksimaciji u sektoru upravljanja otpadom suoava sa velikim izazovima u implementaciji, to je rezultat relativno slabe postojee infrastrukture i stepena usluge. Poreenje sa iskustvima novijih drava lanica sugerie da punu aproksimaciju sa svim aspektima propisa iz oblasti upravljanja otpadom treba posmatrati kao dugoroni cilj za koji e se verovatno traiti prelazni periodi. Postoji izvestan broj faktora koji komplikuju situaciju i kojima treba posvetiti panju, ukljuujui i lou informisanost javnosti, ali su kljuna ogranienja u ovom kontekstu finansijske i organizacione prirode. U nastavku teksta se govori o implikacijama ovih ogranienja za strateke izbore, a posebno za izbore tehnologije. to se tie finansijskih aspekata, potrebno je napraviti jasnu razliku izmeu finansijskog optereenja koje potie od investicije (kapitalni troak) i onih koji se nameu radom i odravanjem. Procenjuje se da su kapitalne investicije potrebne za ovaj sektor u ovom regionu 800 miliona evra (prema cenama iz 2010. godine). Mada je ovo veliki iznos, veruje se da se moe upravljati ukupnim investicionim optereenjem (vie rei u nastavku). Meutim, ozbiljnija ogranienja proizilaze iz potrebe za obezbeivanjem pokria trokova rada i odravanja. Ukoliko se ti trokovi ne budu pokrili, sistem upravljana otpadom bi bio finansijski neodriv, i vremenom bi rezultirao loom uslugom i pogoranjem stanja ivotne sredine. Jasno je da je to neprihvatljivo. Odreeni broj ogranienja se odnosi na ostvarivanje prihoda za rad i odravanje (povraaj trokova): u skladu sa principom zagaiva plaa, trokove upravljanja otpadom treba pokriti iz nepristrasnih i srazmernih korisnikih naknada; u skladu sa drutveno-ekonomskim uslovima, korisnike naknade moraju biti pristupane i u tom kontekstu pristupanost je razmatrana u smislu: maksimuma: 1,5% prosenog prihoda po domainstvu; proseka: 1,5% prosenog prihoda nieg trodecilnog prihoda; minimuma: 1,5% najnieg ili najsiromanijeg decila prihoda.
6
http://www.hwmf.rs
Stopa po kojoj se tarife poveavaju mora biti razumna. Postepeno poveanje tarifa se uopteno smatra prihvatljivim i ne rezultira problemima u naplati, dok se nagli porast generalno smatra kontraproduktivnim (npr. prihodi realno mogu padati kao posledica visoke stope neplaanja u odgovor na naglu promenu tarife). Ta ogranienja su istraivana u vezi sa oekivanim porastom operativnih trokova koji proizilaze iz efikasne implementacije Nacionalne strategije upravljanja otpadom i njenim finansijskim planom. Dijagram koji sledi ilustruje nivoe prihoda od tarifa koji se mogu generisati uz primenu tri ogranienja u pogledu pristupanosti o kojima je bilo rei u prethodnom tekstu (maksimalna, prosena i minimalna) i poredi ih sa predvienim trokovima rada i odravanja (OPEx) za Republiku Srbiju u celini.
Slika 1: Pristupanost i operativni trokovi
Kako je prikazano na slici, operativni trokovi (OPEx crvena linija) su vei od maksimalnog nivoa prihoda od tarifa (plava linija) za period 2011-2019. godine; tj. Strategija nije pristupana sa stanovita operativnih trokova u ovom periodu. Posle toga (2020-) raste maksimalni nivo prihoda od tarifa i prevazilazi predviene operativne trokove, pa se moe postii pun povraaj trokova. Implikacije ove analize kau da e do 2019. godine za pokrie operativnih i trokova odravanja iz strategije o otpadu biti potrebno obezbediti subvencije iz drugih sektora zatite ivotne sredine. Ove projekcije i predvieni trokovi (kapitalni i operativni) su bazirani na efikasnoj implementaciji Nacionalne strategije upravljanja otpadom. Efikasnost u kontekstu savremenog upravljanja otpadom zahteva postizanje ekonomije obima. Postojea postavka u kojoj se poslovi upravljanja otpadom organizuju na optinskom nivou, a vre ih mala viefunkcionalna javna komunalna preduzea nee dostii ekonomiju obima, a nije izvesno ni da e postii kritinu masu tehnike ekspertize u svakoj operativnoj jedinici. Stoga regionalizacija sistema upravljanja komunalnim otpadom predstavlja preduslov za efikasnu implementaciju. To je ozbiljan politiki i institucionalni izazov jer ne postoji regionalna administracija, a saradnja izmeu optina u oblasti upravljanja otpadom nije dobro uspostavljena. Propisne deponije moraju biti regionalne i isplative, a puni ih optina ili optine, to predstavlja veliki institucionalni i regulatorni izazov.
14
imPlikacijE za stratEki izbor

Kako se moe videti iz poslednjeg Izvetaja o stanju ivotne sredine u Evropi7 (Slika 3.9), zabeleeni su znatni trendovi u upravljanju komunalnim otpadom u smislu: smanjenja korienja deponija; poveanja spaljivanja otpada u spalionicama; poveanje reciklae i kompostiranja. Ove trendove je projekrovala Evropska agencija za zatitu ivotne sredine (EEA) i to za narednu deceniju. Imajui to u vidu, kljuno strateko pitanje sa kojim se Srbija suoava u smislu tehnologije za upravljanje otpadom je sledee: da li je mogue napraviti veliki tehnoloki korak od postojeeg pristupa (veoma slab) do krajnje savremenog pristupa (visok stepen reciklae, korienje sloenih tehnologija naroito za proizvodnju energije), uz zaobilaenje faze sanitarnih deponija kroz koju je veliki broj drava lanica EU proao u proteklim decenijama? Prilikom razmatranja ovog pitanja od apsolutnog je znaaja uzimanje u obzir pitanja ogranienja u pogledu operativnih trokova, bez obzira na pitanja koja jasno proistiu iz poveanih investicionih trokova koji se odnose na tehnoloki naprednije opcije. Operativni trokovi koji se navode u literaturi8 jasno ukazuju da mehaniki i bioloki tretman, spaljivanje i druge naprednije tehnike (npr. piroliza) kotaju znatno vie od trokova koji se dovode u vezu sa sanitarnom deponijom. Imajui u vidu gore datu procenu, koja ukazuje na deficit u povraaju trokova koji e nastati ak i u sluaju korienja sanitarnih deponija, jasno je da u ovom trenutku sloeniji tehnoloki pristup nije finansijski pristupaan. tavie, uzevi u obzir postojee nivoe tehnikog kapaciteta u ovom sektoru u Srbiji, praktina implementacija bi takoe donela znatne potekoe. Osim toga, treba imati na umu da je Srbija u fazi razvoja u kojoj se mogu oekivati znatne promene, kako u proizvodnji otpada, tako i u ponaanju ljudi. Uzevi sve to u obzir, predvianje trendova otpada, to predstavlja kljuni input u planiranju upravljanja otpadom u svakom smilsu, a naroito kada se razmatraju skupe tehnologije, podlee neizbenim neizvesnostima. U svetlu ovih razmatranja, pogodan strateki pristup u ovom kontekstu bi bio usmeren na razdvajanju otpada iz meovitog toka u fazi primarnog sakupljanja uvoenjem inicijativa razdvojenog sakupljanja, a u srednjoronom periodu se oslanjati na sanitarne deponije kao na osnovnu metodu za trajno odlaganje komunalnog otpada. Obezbeivanje tehnoloki naprednijih metoda tretmana otpada e u kratkoronom do srednjoronog perioda biti ogranieno na upravljanje opasnim otpadom, za koji odlaganje na deponiju nije prihvatljivo reenje.
stratEgija
Kljuni pristup aproksimaciji u sektoru otpada ukljuuje kontinuiranu implementaciju Nacionalne strategije upravljanja otpadom. Kljuni ciljevi Strategije su sledei: potpuna transpozicija zakonodavstva Evropske unije; dostizanje eme sakupljanja vrstog komunalnog otpada za vie od 90% stanovnitva do 2020. godine; u potpunosti usklaene deponije za vrsti komunalni otpad ije usluge pokrivaju vie od 90% stanovnika do 2020. godine;
7 8
EEA, Stanje ivotne sredine i pregled stanja ivotne sredine u Evropi 2010. godini, Materijalni resursi i otpad. Videti primer Bajstroma, Jaspersov radni dokument o mehanikom i biolokom tretmanu, 2010.
smanjenje koliine odloenog biorazgradivog otpada na deponije u skladu sa ciljevima Direktive o deponijama u narednih 15 godina; dostizanje ciljeva EU u pogledu ponovnog iskorienja i reciklae do 2025. godine; instalacija objekta za upravljanje opasnim otpadom do 2014. godine; pun povraaj trokova iz korisnikih naknada za sakupljanje komunalnog otpada najkasnije do 2022. godine.
Za postizanje ovih ciljeva potrebno je preduzeti kljune radnje koje su navedene u nastavku teksta.
zakonodavstvo i administracija
Puna transpozicija e zahtevati izmene i dopune Zakona o upravljanju otpadom. Stoga e se revizija ovog zakona i njegovih podzakonskih akata izvriti u kratkoronom periodu, uz uvoenje izmena i dopuna potrebnih za postizanje pune harmonizacije. Revizijom propisa e se zakonski okvir opredeliti tako da se izbegne dupliranje, komplikovanje i pozlata (uvoenje uslova koji idu dalje od uslova sadranih u pravnim tekovinama EU). U skladu sa revizijom propisa, potrebno je obezbediti zakonodavnu koordinaciju kako bi se osiguralo da se za jednu lokaciju zahteva jedna dozvola za zatitu ivotne sredine. Viestruka regulacija je neefikasna i za zakonodavca, kao i za onoga na koga se propis primenjuje. U tom smislu e se na sve relevantne deponije (za neinertizovani otpad, nove i postojee) primenjivati odredbe Direktive o industrijskim emsijama.
PlaniranjE
Mada je aktuelna Nacionalna strategija upravljanja otpadom dobro razvijena, koristi ima i od njene dorade, a posebno u smislu: poboljanja odredbi za odvojeno sakupljanje razliitog ambalanog otpada na izvoru, uz prethodni tretman na regionalnim lokacijama za sortiranje kako bi se izdvojili reciklabilni materijali koji imaju trinu vrednost; optimizacije mera i instrumenata za smanjenje koliine otpada (naroito biorazgradivog) koji se odlae na deponije, ukljuujui i kombinovanu strategiju koja podrazumeva kompostiranje kod kue u ruralnim podrujima, odvojeno sakupljanje bio-otpada i kompostiranje bio-otpada u centralnim postrojenjima za kompostiranje u velikim gradovima; optimizacije broja i veliine buduih deponija za komunalni otpad u pogledu postizanja bolje ukupne efikasnosti (kapitalnih i operativnih) trokova pogodna je referentna brojka od 400.000 stanovnika (to dovodi do broja od ukupno 15-20 deponija za komunalni otpad); mera za poboljanje i uspostavljanje meuoptinske saradnje kako bi se prevazile prepreke u implementaciji regionalnog pristupa; revizije nacionalnih ciljeva za smanjenje biorazgradivog otpada na deponijama, pri emu treba apsolutno uzeti u obzir referentnu godinu za EU (1995).
kontrola i nadzor
Uvoenje novih propisa povlai za sobom mere monitoringa i kontrole i nadzora kako bi se obezbedio prihvatljiv nivo implementacije. Implementirae se snaan sistem registrovanja za opasni otpad (od kolevke pa do groba). Dokument o kretanju opasnog otpada e biti povezan sa registrom koji e voditi i nadzirati posebna jedinica za kontrolu i nadzor.
16
Intenzivirae se aktivnosti na integrisanju svih preduzea koja podleu odredbama Zakona o ambalai i ambalanom otpadu u jedan sistem. Na izostajanje registracije e se primenjivati adekvatne mere kontrole i nadzora. U kratkoronom periodu e se izmeniti i sistem izvetavanja o posebnim tokovima otpada. On se u ovom trenutku oslanja na prijave koliina kod uvoznika proizvoaa-operatera uz nizak stepen provere dostavljenih podataka. Isto se odnosi i na dodelu podsticajnih sredstava, gde su prevare otvorena mogunost.
institucionalna Postavka
Organizacija u sektoru usluga sakupljanja i tretmana otpada i pitanje reformi javnih komunalnih preduzea su kljune za implementaciju Strategije. Razmatraju se propisi koji se odnose na reformu JKP, ukljuujui i vlasnitvo nad sredstvima, privatizaciju i upravljanje, politiku odreivanja tarifa, regionalizaciju i uee privatnog sektora. Pored toga, nastojae se da se reformom JKP iznau sredstva za postizanje vee efikasnosti u sektoru, uporedive sa referentnim vrednostima utvrenim u Evropskoj uniji. Time e se pokrenuti razmatranje, izmeu ostalog i: razdvajanja funkcija: veina JKP trenutno vri niz poslova, ukljuujui upravljanje vodama i vrstim otpadom, izmeu ostalog. Smatra se da je najbolje ove funckije razdvojiti, ime bi se stvorila specijalizovana i efikasnija javna komunalna preduzea; skala: mnoga JKP sada posluju na optinskom nivou; u mnogim sluajevima to za rezultat ima niu operativnost u odnosu na onu koja je potrebna da bi se postigla ekonomija obima. Bilo bi najbolje izvriti konsolidaciju manjih JKP u vee operativne jedinice na nivou vie optina (npr. na nivou okruga). Ova pitanja e se razmatrati u zakonodavnom procesu reforme JKP.
PraktinE mErE
Kako je i navedeno u Nacionalnoj strategiji upravljanja otpadom, potrebne su brojne praktine i infrastrukturne mere. Najvanije mere ukljuuju: sakupljanje vrstog komunalnog otpada: ulaganje u sakupljaku infrastrukturu u cilju podizanja stopa sakupljanja komunalnog otpada i efikasnosti sakupljanja; ulaganje u odvojene sisteme sakupljanja (naroito za ambalani otpad iz domainstava) prvenstveno sakupljaka mesta za (bar) papir, plastiku i staklo; ulaganje u mere podrke ruralnih i prigradskih ema kompostiranja u domainstvima (izdvajanje biorazgradivog otpada iz toka komunalnog otpada); odlaganje vrstog komunalnog otpada: sanitarne deponije; graevinski otpad: postrojenja za preradu materijala koji se mogu ponovo iskoristiti (prestanak statusa otpada); upravljanje opasnim otpadom: viefunkcionlano postrojenje za upravljanje opasnim otpadom; otpadna vozila: postrojenja za preradu materijala koji se mogu ponovo iskoristiti (prestanak statusa otpada).
Poptreban je izvestan broj manjih ulaganja kako bi se postigla praktina implementacija drugih aspekata pravnih tekovina EU.
Finansijska stratEgija
Izvedena je finansijska strategija za implementaciju navedenih praktinih mera. Procenjene su potrebe za kapitalnim ulaganjima kroz razmatranje praznine izmeu aktuelnog stanja infrastrukture i budueg potpuno usaglaenog stanja: prema cenama iz 2010. godine, procenjeno je da zahtevi za kapitalnim ulaganjima u ovoj oblasti iznose: 601 milion evra za sistem upravljanja vrstim komunalnim otpadom (kombinovanje deponije, ambalae, baterija i otpadne elektrine i elektronske opreme); 66 miliona evra za graevinski otpad; 42 miliona evra za opasni otpad; 34 miliona evra za otpadna vozila; 13 miliona evra za druge direktive. Procenjeni su i operativni trokovi na osnovu standardnih trokovnih funkcija u vezi sa infrastrukturom. Kako je ve reeno u prethodnom tekstu, operativni trokovi u vezi sa implementacijom investicionog programa iz Nacionalne strategije o otpadu (prema aktuelnim definicijama) se ne mogu u potpunosti namiriti iz korisnikih naknada. Rezultat toga je prikazan na slici koja sledi i koja prikazuje finansijsku prazninu.
Slika 2: Finansijska praznina ukupnih trokova (koji se ne pokrivaju iz tarifa)
Dok nemogunost postizanja punog povraaja trokova nije odriva, smatra se da se nivoima nedostataka do 2020. godine moe upravljati, naroito ako se kao prelazna mera koriste operativne subvencije. U svetlu navedenog, program iz Nacionalne strategije upravljanja otpadom se i dalje smatra dostinim. Na osnovu opravdanih predvianja za razvoj kapaciteta nacionalnog budeta i prihoda domainstava, izvedena je mogua sekvenca ulaganja i izgradnje. Ova sekvenca je zasnovana na delotvornoj implementaciji odredbi o tarifama koje e se kretati ka postizanju povraaja trokova i znatnim angaovanjem javnih sredstava u kratkoronom i srednjoronom periodu. Nastojae se da sekvenca isprati program ulaganja iz Strategije, uz odreene manje izmene za ograniavanje finansijske praznine.
Viegodinji tokovi trokova koji odgovaraju ovoj sekvenci prikazani su u sledeem grafikonu u uslovima nominalne vrednosti:
18
Slika 3: Viegodinji tokovi trokova aproksimacije (u evrima, u uslovima nominalne vrednosti)
Razmatrana su i sredstva iz kojih treba namiriti trokove iz ovih kategorija. Kapitalni trokovi se mogu namiriti iz niza izvora, ukljuujui i lokalne izvore (JKP, optinske budete), nacionalne izvore (Fond za zatitu ivotne sredine, centralni budet), strane izvore (grantovi EU, drugi donatori), sredstva banaka (krediti od EIB, EBRD...). Izvrene su projekcije dostupnih finansijskih sredstava u skladu sa opteprihvaenim limitima trokova javnog sektora. Nivo potrebne podrke javnog sektora je analiziran u nastavku sa indikacijama oekivanih izvora javnog finansiranja.9
Tabela 1: Podrka javnog sektora
Podrka javnog sektora

zahteva se od javnog sektora (mm ) Domai izvori finansiranja: mSRPP SEPA SEPF (EKOFOnD) lSu nIP (ili njegov ekvivalent) Resursi iz javnog sektora Potrebe za finansiranjem javnog sektora Prenesena sredstva
2011 2012 2013 2014 2015 2016

-13,22 -35,17 -47,57 -60,13
2017
2018 2019 2020 2025 2030

-49,63 32,14 44,25
-87,84 -146,67 -125,39 -114,42 -75,64
4,99 0,01 52,23 2,25 0,19
5,23 0,01 80,47 2,36 0,20
5,50 0,01 2,48 0,21
5,77 0,01 2,60 0,22
6,06 0,01 2,73 0,23
6,36 0,01 2,87 0,25
6,68 0,01 3,02 0,26
7,01 0,01 3,17 0,27
7,37 0,01 3,32 0,29
7,73 0,02 3,49 0,30
9,87 0,02 4,45 0,38
12,60 0,03 5,69 0,49
96,56 114,07 119,77 125,76 132,05 138,65 145,58 152,86 195,09 248,99
173,85 196,86 218,78 242,39 254,51 267,23 280,59 294,62 309,36 324,82 414,57 529,10 0,00 46,54 0,00 99,57 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00
156,76 219,30 260,27 248,85 265,47 300,17 381,10 495,86 1.525,23 2.949,47
* Neto prihodi Ekofonda su paljivo procenjeni kao rastui udeo budetiranih sredstava.
Ukupno, oekivani doprinosi iz Ekofonda ukazuju na to da e biti vika sredstava iz javnog sektora za otpad. To govori u prilog potrebi za paljivim monitoringom, eventualno i strukturnom reformom Fonda, kako bi se uvela potrebna fleksibilnost i osiguralo da nijedan segment nedostatka ukupne pristupanosti ne ostane zarobljen u Fondu.
PriPrEma za PrEgovorE o PristuPanju

Ve pomenuta sekvenca ulaganja bi za sobom povukla utvrivanje faznih prelaznih perioda za vrsti komunalni otpad, za koji bi zavrna faza padala u periodu 2021-2024. godine. Meutim, ovaj scenario je najbolji scenario ako sve tee po planu, pa ga zato moramo smatrati optimistinim, a u neku ruku i idealnim. Primenom modela finansijskog planiranja izvrie se dalja analiza radi procene rizika od transakcionih i implementacionih kanjenja. Na osnovu toga, odredie se i dokumentovati razumno dostini scenario. Taj razumni scenario e predstavljati osnovu za strategiju pregovora. Oekuje se da se u pripremi razumnog scenarija ovi ciljevi u vezi sa uslugama blago odloe u nekim oblastima kako bi se obezbedila realna slika i kako bi se smanjio finansijski gep i potreba za subvencionisanjem iz drugih sektora. U dravnoj upravi e se uspostaviti radne grupe za Okvirnu direktivu o otpadu i srodne direktive. lanstvo u radnim grupama e ukljuiti predstavnike MSRPP (ukljuujui pravnu i tehniku slubu i kontrolu i nadzor), Ministarstva zdravlja, Ministarstva finansija, SEPF, SEPA, AP Vojvodine, Grada Beograda, LSU i JKP.
20
1. PravnE tEkovinE Eu sEktor uPravljanja otPadom

1.1 PravnE tEkovinE Eu za sEktor uPravljanja otPadom
Republika Srbija je 22. 12. 2009. godine podnela zvanian zahtev za prijem u lanstvo Evropske unije. Taj zahtev je oznaio poetak procesa pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji. U okviru obaveza koje proistiu iz lanstva u EU, Republika Srbija mora uskladiti nacionalne zakone, pravila i procedure sa propisima Evropske unije (pravnim tekovinama EU). Spisak propisa Evropske unije koji su na snazi obuhvata dvadeset poglavlja. Poglavlje 15 se odnosi na zatitu ivotne sredine, potroaa i zdravlja. U okviru Poglavlja 15 postoji pododeljak 15.10.30.30 koji se bavi pitanjima upravljanja otpadom i iste tehnologije. Taj pododeljak sadri odreeni broj pravnih instrumenata.10 Kljuni relevantni11 instrumenti su navedeni u tabeli koja sledi i podeljeni su u tri grupe
Tabela 2: Lista relevantnog zakonodavstva Evropske unije za sektor upravljanja otpadom
Relevantni PRoPisi evRoPske unije okviRno zakonodavstvo 1 okvirna direktiva o otpadu (2008/98/eC) Direktiva 2008/98/EC Evropskog parlamenta i Saveta od 19. 11. 2008. godine o otpadu (na snazi od 12. 12. 2010. godine) koja ukljuuje i odredbe o opasnom otpadu (biva Direktiva 91/698/EEC), otpadnim uljima (biva Direktiva 75/439/EEC) i o biootpadu (ukida raniju Okvirnu direktivu 2006/12/EC) evropski katalog otpada (2000/532/eC) Odluka Komisije od 3. 5. 2000. godine koja zamenjuje Odluku 94/3/EC i uspostavljlistu otpada u skladu sa lanom 1(a) Direktive Saveta 75/442/EEC o otpadu i Odluka Saveta 94/904/EC kojom se utvruje lista opasnog otpada u skladu sa lanom 1(4) Direktive Saveta 91/689/EEC o opasnom otpadu (2000/532/EC) uredba o otpadnom metalu (eu) br. 333/2011 uredba Saveta (Eu) br. 333/2011 od 31. 3. 2011. godine kojom se uspostavljaju kriterijumi za odreivanje tipova otpadnog metala koji gube status otpada u skladu sa Direktivom 2008/98/EC Evropskog parlamenta i Saveta uredba o transportu otpada (eC) br. 1013/2006 uredba (EC) br. 1013/2006 Evropskog parlamenta i Saveta od 14. 6. 2006. godine o transportu otpada, izmenjena i dopunjena uedbom (EC) br. 664/2011 uredba o otpadu sa zelene liste (eC) br. 1418/2007 uredba Komisije (EC) br. 1418/2007 od 29. 11. 2007. godine koja se odnosi na izvoz radi iskorienja odreenih vrsta otpada iz Aneksa 3 ili 3A uredbe (EC) br. 1013/2006 Evropskog parlamenta i Saveta u odreene drave u kojima se ne primenjuje Odluka OECD o kontroli prekograninog kretanja otpada uredba o statistici o otpadu (eC) br. 2150/2002 uredba (EC) br. 2150/2002 Evropskog parlamenta i Saveta od 25. 11. 2002. godine o statistici o otpadu, izmenjena i dopunjena uredbom (EC) br. 221/2009
1.1
1.2
2.1
10 11
73 instrumenta se trenutno nalaze na listi odeljka 15.10.30.30 na Spisku propisa Zajednice na snazi. Odreeni broj instrumenata, kao to je Direktiva 2000/59/EC o objektima u lukama za prijem otpada proizvedenog na brodovima i ostataka od tereta i Direktiva o proizvodnji titanijum-dioksida (78/176/EEC, 82/883/EEC, 92/112/EEC), koje e biti ukljuene u Direktivu o industrijskim emisijama (2010/75/EU) u januaru 2014. godine, su iskljuene na osnovu nerelevantnosti.
oPeRaCije tRetmana otPada 4 direktiva o deponijama (99/31/eC) Direktiva Saveta 1999/31/EC od 26. 4. 1999. godine o deponijama za otpad, izmenjena i dopunjena uredbom (EC) br. 1882/2003 odluka o prihvatanju otpada (2003/33/eC) 2003/33/EC: Odluka Saveta od 19. 12. 2002. godine o odreivanju kriterijuma i procedura za prihvat otpada na deponije u skladu sa lanom 16 i Aneksom 2 Direktive 1999/31/EC direktiva o spaljivanju otpada (2000/76/eC) Direktiva 2000/76/EC Evropskog parlamenta i Saveta od 4.12.2000. godine o spaljivanju otpada, koju e od 7.1.2014. godine zameniti nova Direktiva o industrijskim emisijama 2010/75/Eu PRoPisi koji se odnose na Posebne tokove otPada 6 direktiva o baterijama (2006/66/eC) Direktiva 2006/66/EC Evropskog parlamenta i Saveta od 6. 9. 2006. godine o baterijama i akumulatorima i otpadnim baterijama i akumulatorima i Direktiva koja je menja 91/157/EEC, izmenjena i dopunjena Direktivom 2008/103/EC (datum usklaenja: do 5.1.2009. godine) direktiva o otpadnoj elektrinoj i elektronskoj opremi (2002/96/eC)12 Direktiva 2002/96/EC Evropskog parlamenta i Saveta od 27. 1. 2003. godine o otpadnoj elektrinoj i elektronskoj opremi, izmenjena i dopunjena Direktivom 2003/108/EC, Direktivom 2008/34/EC i Direktivom 2008/112/EC direktiva o ogranienju upotrebe odreenih opasnih supstanci (2002/95/eC) Direktiva 2002/95/EC o ogranienju upotrebe odreenih opasnih supstanci u elektrinoj i elektronskoj opremi, koju e u januaru 2013. godine zameniti Direktiva 2011/65/Eu direktiva o otpadnim vozilima (2000/53/eC) Direktiva 2000/53/EC Evropskog parlamenta i Saveta od 18. 9. 2000. godine o otpadnim vozilima, izmenjena i dopunjena Odlukom 2010/115/Eu direktiva o otpadu iz rudarskih aktivnosti (2006/21/eC) Direktiva 2006/21/EC Evropskog parlamenta i Saveta od 15. 3. 2006. godine o upravljanju otpadom iz rudarske industrije i izmenjena i dopunjena Direktiva 2004/35/EC o upravljanju otpadom iz rudarske industrije13 direktiva o ambalai i ambalanom otpadu (94/62/eC) Direktiva Evropskog parlamenta i Saveta 94/62/EC od 20. 12. 1994. godine o ambalai i ambalanom otpadu, izmenjena i dopunjena uredbom (EC) br. 1882/2003 i Direktivama 2004/12, 2005/20/EC i uredbom (EC) 219/2009 direktiva o PCb/PCt14 (96/59/eC) Direktiva Saveta 96/59/EC o odlaganju polihlorovanih bifenila i terfenila, izmenjena i dopunjena uredbom (EC) br. 596/2009 direktiva o kanalizacionom mulju 86/278/eeC Direktiva Saveta 86/278/EEC od 12. 6. 1986. godine o zatiti ivotne sredine, a naroito zemljita, kada se kanalizacioni mulj koristi u poljoprivredne svrhe, izmenjena i dopunjena Direktivom 219/2009/EC
4.1
10
11
12 13
Revizija Direktive o otpadnoj elektrinoj i elektronskoj opremi je trenutno u fazi pregovora (predlog Komisije COM (2008) 810 final), i ako se dogovor postigne, ona e nametnuti obavezne ciljeve sakupljanja otpadne elektrine i elektronske opreme u dravama lanicama. 13 Otpad iz rudarske industrije (iz rudarstva) takoe podlee kontroli iz referentnih dokumenata o BAT za upravljanje jalovinom i otkrivkom iz rudarskih aktivnosti; izmene i dopune SEVESO II direktive e ukljuiti mineralnu obradu ruda, a naroito jalovita i brane koje se koriste u vezi sa prepradom tih sirovina. 14 Polihlorovani bifenili i terfenili: ove supstance se ureuju i Uredbom (EC) br. 850/2004 o dugotrajnim organskim zagaujuim materijama.
12
22
Treba napomenuti da postoji odreeni broj propisa EU koji se odnose na otpad, ali ne ulaze u odeljak o upravljanju otpadom iz pravnih tekovina EU, ukljuujui: Odluku 2001/507/EC i 2001/509/EC, izmenjenu i dopunjenu Odlukom 2006/443/EC, o pristupanju Zajednice UN/ECE Uredbama br. 109 i 108 o proizvodnji preraenih pneumatika; propisi iz odeljka Liste propisa EU na snazi koji se odnose na nuklearnu sigurnost i radioaktivni otpad (15.10.20.10) ukljuujui:15 Direktivu Saveta 2011/70/EURATOM od 19. 7. 2011. godine kojom se ustanovljava okvir Zajednice za odgovorno i bezbedno upravljanje otpadnim gorivom i radioaktivnim otpadom; Direktivu Saveta 2006/117/EURATOM od 20. 11. 2006. godina o nadzoru i kontroli transporta radioaktivnog otpada i otpadnog goriva. Takoe treba napomenuti da sadraj propisa o upravljanju otpadom u ovom kontekstu odraava definiciju i izuzetke iz lana 2 Okvirne direktive o otpadu (2008/98/EC). Naroito treba navesti ta je iskljueno iz sektora upravljanja otpadom u propisima EU: gasoviti efluenti; otpadne vode; fekalne vode; iskopana zemlja (koja nije kontaminirana) u zemljanim radovima na gradilitima; radioaktivni otpad (kako je opisano u prethodnom tekstu); demontirane eksplozivne naprave; odreeni nusproizvodi i otpad ivotinjskog porekla.16 Osnovne karakteristike kljunih instrumenata iz propisa EU za sektor upravljanja otpadom su ukratko predstavljene prema prethodnoj listi.
okvirno zakonodavstvo
Okvirno zakonodavstvo u oblasti upravljanja vrstim otpadom po prvi put uvedeno 1975. godine, revidirano je 1991, 2006 i 2008. godine uvoenjem nove Okvirne direktive o otpadu. okvirna direktiva o otpadu (2008/98/Ec) Najvaniji cilj svih odredbi koje se odnose na odlaganje otpada jeste zatita ljudskog zdravlja i ivotne sredine od tetnih efekata sakupljanja, transporta, tretmana, skladitenja i odlaganja otpada. Direktivom se uspostavlja sledea hijerarhija upravljanja otpadom: prevencija; priprema za ponovnu upotrebu; reciklaa; ostale operacije ponovnog iskorienja (npr. proizvodnja energije); odlaganje.
Pitanja koja se odnose na radioaktivni otpad i nuklearnu energiju su u nadlenosti Generalnog direktorata za energetiku pri Evropskoj komisiji (a ne Generalnog direktorata za ivotnu sredinu): http://ec.europa.eu/energy/nuclear/waste_management/ waste_management_en.htm 16 Videti Uredbu (EC) br. 1774/2002 Evropskog parlamenta i Saveta od 3.10.2002. godine kojom se ureuju pitanja zatite zdravlja u vezi sa nusproizvodima ivotinjskog porekla koji nisu namenjeni za ljudsku potronju.
15
Direktiva podstie, ali ne obavezuje drave lanice na sprovoenje proirene odgovornosti proizvoaa, ime se pokree niz mera za smanjenje negativnih uticaja proizvoda u toku njihovog ivotnog ciklusa. Svaki proizvoa ili vlasnik otpada mora sam vriti tretman ili mora obezbediti da tretman izvri posrednik, postrojenje ili preduzetnik. Drave lanice mogu u sluaju potrebe saraivati na uspostavljanju mree objekata za odlaganje otpada. Ta mrea mora omoguiti nezavisnost Evropske unije u pogledu tretmana otpada. Direktiva uvodi i dva nova koncepta: Nusproizvod, gde se sekundarni proizvod iz procesa ne mora klasifikovati kao otpad u skladu sa posebnim kriterijumima; Prestanak statusa otpada, gde otpadni materijali koji su proli preradu mogu biti deklasifikovani, pri emu gube status otpada u skladu sa posebnim kriterijumima. Dozvole i registracije Svako postrojenje ili preduzee koje namerava da se bavi tretmanom otpada mora pribaviti dozvolu od nadlenih organa. U dozvoli se navodi koliina i tip tretiranog otpada, koriena metoda kao i monitoring i kontrola operacija. Metode koje ukljuuju spaljivanje ili koinsineraciju za proizvodnju energije se moe vriti samo ako se takva proizvodnja vri uz visok nivo energetske efikasnosti. Planovi i programi Nadleni organi moraju utvrditi jedan ili vie planova upravljanja kojima se pokriva cela teritorija predmetne drave lanice. Ovi planovi sadre tip, koliinu i izvor otpada, postojee sisteme sakupljanja i kriterijume za lokacije. Treba izraditi i programe prevencije, kako bi se izmenila veza izmeu ekonomskog rasta i uticaji na ivotnu sredinu koji se povezuju sa proizvodnjom otpada. Ovi programi se dostavljaju dravama lanicama i Evropskoj komisiji. Opasni otpad U skladu sa uslovima iz Direktive, upravljanje opasnim otpadom podlee istim optim odredbama koje se odnose na druge vrste otpada (kako je i rezimirano u prethodnom tekstu), ali podlee i dodatnim odredbama koje zahtevaju sledee: mogunost praenja svih vrsta opasnog otpada od proizvodnje do trajnog zbrinjavanja; nema meanja opasnog otpada; zahtevi koji se vezuju za propise o klasifikaciji, obeleavanju i pakovanju (Uredba (EC) br. 1013/2006) primenjuju se u i izvan Evropske unije. Otpadna ulja Pored optih odredbi o otpadu, Direktiva zahteva odvojeno sakupljanje i tretman otpadnih ulja. Ove odredbe odslikavaju svoje prethodnice iz Direktive 75/439/EEC. Bio-otpad Podstie se uspostavljanje sistema odvojenog sakupljanja bio-otpada. Mada nije obavezna, ova odredba se moe posmatrati kao direktno povezana sa zahtevima iz Direktive o deponijama (1999/31/EC) koji se odnose na smanjenje koliina biorazgradivog otpada koji se odlae na deponije (kako je i objanjeno u nastavku).
24
Evropski katalog otpada (odluka 2000/532/Ec) Lista otpada sadri spisak sa trostepenom hijerarhijom otpada, pri emu je svakom toku otpada data estocifrena ifra. Lista sadri dvadeset poglavlja. U okviru ranije Direktive o opasnom otpadu (91/689/EEC) Odluka je sluila za identifikaciju otpada koje treba razmatrati kao potencijalno opasni otpad. Meutim, u skladu sa novom Okvirnom direktivom o otpadu, definicija opasnog otpada vie nema referencu prema ovoj listi. Transport otpada Uredba (EC) br. 1013/2006 propisuje procedure za kontrolu transporta otpada u cilju poboljanja zatite ivotne sredine. Ona ima za cilj smanjenje rizika od transporta otpada za koji izostaje kontrola. Takoe, njom se zahteva ukljuenje odredbi Bazelske konvencije u propise Zajednice, kao i revizija Odluke o kontroli prekograninog kretanja otpada namenjenog za preradu radi daljeg iskorienja, koju je OECD usvojio 2001. godine. Ova uredba se primenjuje na transport otpada: izmeu drava lanica EU, unutar Zajednice ili sa tranzitom kroz tree zemlje; uvezenog u Zajednicu iz treih zemalja; izvezenog iz Zajednice u tree zemlje; u tranzitu kroz Zajednicu, na putu iz ili prema treim zemljama. Uredba se odnosi na gotovo sve tipove transportovanog otpada. Ovom uredbom samo nisu obuhvaeni radioaktivni i jo nekoliko tipova otpada, jer se na njih primenjuju drugi reimi kontrole. Vrste otpada koje podleu obavezi notifikacije nalaze se na Oker listi (Aneks 4), dok se vrste otpada za koje je potrebno samo dostaviti informaciju nalaze na Zelenoj listi (Aneks 3). Otpad iji je izvoz zabranjen naveden je u posebnoj listi (Aneks 5). Transport otpada mora biti pokriven ugovorom izmeu lica odgovornog za transport otpada, ili prevoznika otpada i primaoca tog otpada. Kada predmetni otpad podlee obavezi notifikacije, ugovor mora sadrati i finansijske garancije. Izvoz u tree zemlje otpada namenjenog za odlaganje je zabranjen, osim u zemlje lanice Evropskog udruenja za slobodnu trgovinu, koje su potpisnice Bazelske konvencije. Izvoz opasnog otpada namenjenog za preradu radi iskorienja je zabranjen, osim u sluaju izvoza u zemlje na koje se primenjuje Odluka OECD. Uvoz iz treih zemalja otpada namenjenog za odlaganje ili preradu radi iskorienja je zabranjen, izuzev za uvoz: iz zemalja na koje se primenjuje Odluka OECD; iz treih zemalja potpisnica Bazelske konvencije; iz zemalja koje su zakljuile bilateralni sporazum sa Zajednicom ili dravama lanicama; iz drugih podruja pogoenih kriznim situacijama. Drave lance EU moraju obezbediti organizaciju provere celokupnog transporta otpada i procesa prerade otpada radi iskorienja/odlaganja otpada.
Statistika o otpadu Sakupljanje pouzdanih informacija o upravljanju vrstim otpadom u Evropskoj uniji predstavlja pitanje koje izaziva zabrinutost ve dui niz godina u dravama lanicama koje koriste razne sisteme klasifikacije, to dovodi do loe uporedivosti. Uredba (EC) br. 2150/2002 Evropskog parlamenta i Saveta od 25. 11. 2002. godine o statistici o otpadu zahteva od drava lanica popunjavanje predefinisanog upitnika i podnoenje rezultata EuroStatu. Propisi o tretmanu otpada Direktiva o otpadu Ova direktiva ima za cilj prevenciju ili smanjenje nepovoljnih efekata deponija na ivotnu sredinu. Njome se definiu razliite kategorije otpada (komunalni otpad, opasni, neopasni i inertni otpad) i primenljiva je na sve deponije koje su definisane kao odlagalita otpada za deponovanje na ili u zemlju. Deponije se dele u tri klase: deponije za opasni otpad; deponije za neopasni otpad; deponije za inertni otpad. S druge strane, Direktiva se ne odnosi na odreeni broj aktivnosti upravljanja otpadom, kao to je posipanje mulja u poljoprivrednim aktivnostima. Utvrena je standardna procedura prihvata otpada kako bi se izbegli rizici: otpad se mora tretirati pre odlaganja na deponiju; opasni otpad u smislu ove direktive se mora dopremati na deponiju za opasni otpad; deponije za neopasni otpad se moraju koristiti za komunalni i neopasni otpad; deponije za inertni otpad se mogu koristiti iskljuivo za odlaganje inertnog otpada. Slede vrste otpada iji prihvat na deponije je zabranjen: teni otpad; zapaljivi otpad; eksplozivni ili oksidujui otpad; bolniki i drugi kliniki infektivni otpad; otpadne gume, uz odreene izuzetke; sve drugi tipovi otpada koji ne ispunjavaju kriterijume o prihvatu navedene u Direktivi. Direktivom se uspostavlja sistem izdavanja operativnih dozvola za deponije. Najbitniji aspekt Direktive jeste zahtev za smanjenjem biorazgradivog otpada koji se odlae na deponije. Za aktuelne drave lanice, smanjenje se meri u odnosu na referentnu 1995. godinu: smanjenje od 25% u roku od 5 godina; smanjenje od 50% u roku od 10 godina; smanjenje od 65% u roku od 15 godina. Spaljivanje otpada Direktiva o spaljivanju otpada e se 2014. godine ukljuiti u reim Direktive o industrijskim emisijama. Budui da je tako, bilo bi uputnije razmatrati odredbe DIE. Kao i kod IPPC reima, reim DIE e propisati strog sistem dozvola koji e se primenivati na sva postrojenja koja vre spaljivanje otpada (bilo spaljivanje, bilo koinsineraciju). Kljuni zahtev za dozvolu bie usvajanje najboljih dostupnih tehnologija (BAT). Treba napomenuti da je 2006. godine IPPC
26
Biro objavio referentne dokumente za BAT (BREF dokumente) za spaljivanje otpada. Kao i kod Direktive o spaljivanju otpada, DIE definie maksimalne emisije koje se mogu nalaziti u dozvoli (Aneks 6). Detaljnije ispitivanje implikacija DIE dato je u sektorskoj strategiji za industriju. Propisi o posebnim tokovima otpada Direktiva o baterijama Ova direktiva ima za cilj smanjenje negativnih uticaja baterija i akumulatora na ivotnu sredinu, kao i harmonizaciju zahteva za nesmetano funckionisanje internog trita. Kako bi se postigli ovi ciljevi, Direktivom se uvode mere za zabranu stavljanja na trite nekih baterija koje sadre opasne supstance. Ona sadri i mere za uspostavljanje ema iji je cilj postizanje visokih stopa sakupljanja i reciklae baterija sa kvantifikovanim ciljevima sakupljanja i reciklae. Direktivom se utvruju minimalna pravila o odgovornosti proizvoaa u smislu obeleavanja baterija i njihovog uklanjanja iz opreme. Elektrina i elektronska oprema Propisi EU o ograniavanju korienja opasnih supstanci u elektrinoj i elektronskoj opremi i promovisanje sakupljanja i reciklae takve opreme su na snazi od februara 2003. godine, i sada se auriraju. Propisi omoguavaju stvaranje ema sakupljanja u okviru kojih potroai bez naknade vraaju svoju otpadnu elektrinu i elektronsku opremu. Cilj ovih ema je poveanje reciklae i/ili ponovne upotrebe takvih proizvoda. Takoe se zahteva i zamena tekih metala kao to su olovo, iva, kadmijum i estovalentni hrom, zatim inhibitori plamena kao to su polibromovani bifenili (PBB) ili polibromovani difenil etri (PBDE) bezbednijim alternativama. Otpadna vozila Ova direktiva je usmerena na smanjenje uticaja otpadnih vozila na ivotnu sredinu kroz ograniavanje upotrebe odreenih tekih metala u novim vozilima od 1. 7. 2003. godine. Cilj je da se obezbedi da 85% otpadnog vozila po masi bude reciklirano do 2006. godine, s tim da se do 2015. godine povea na 95% uz postepeno uvoenje dodatnih aktivnosti na odstranjivanju zagaujuih materija. Otpad iz rudarskih aktivnosti Otpad iz rudarskih aktivnosti (tj. otpad iz eksploatacije i prerade mineralnih resursa) predstavlja jedan od najveih tokova otpada u EU. On ukljuuje materijale koji se moraju ukloniti da bi se dolo do mineralnih resursa, kao to je otkrivka, jalovina i kamen, kao i jalovina koja preostane nakon izdvajanja minerala iz rude. Ovi uticaji mogu ostaviti dugotrajne posledice na ivotnu sredinu, drutvo i ekonomiju, i mogu biti veoma teki i skupi za reavanje kroz mere remedijacije. Otpadom iz rudarski aktivnosti se stoga mora adekvatno upravljati kako bi se osigurala dugorona stabilnost objekata za odlaganje i spreilo ili na minimum svelo zagaenje vode i zemljita koje nastaje usled drenae kiselina i soli i procednih voda koje sadre teke metale. Ambalani otpad Ova direktiva ima za cilj harmonizaciju nacionalnih mera za spreavanje ili smanjenje uticaja ambalanog otpada na ivotnu sredinu i na funckionisanje internog trita. Ona sadri odredbe o prevenciji nastajanja ambalanog otpada, o ponovnoj upotrebi i preradi i reciklai ambalanog otpada.
Direktiva je revidirana 2004. godine kako bi se obezbedili kriterijumi kojima se blie objanjava definicija ambalae i poveale ciljne vrednosti za preradu i reciklau ambalanog otpada. Direktiva je opet revidirana 2005. godine kako bi se dravama lanicama odredili prelazni periodi za postizanje ciljeva prerade i reciklae. direktiva o Pcb/Pct 96/59/Ec Svrha ove Direktive je aproksimacija zakona drava lanica u pravcu kontrolisane eliminacije PCB. Drave lanice EU su u obavezi da preduzmu neophodne mere za kontrolisano odlaganje PCB, dekontaminaciju ili odlaganje opreme koja sadri PCB i/ili za odlaganje otpadnih PCB kako bi se u potpunosti obezbedilo njihovo uklanjanje. Drave lanice moraju izraditi inventare velike opreme koja sadri PCB, usvojiti plan odlaganja opreme iz inventara, i stvoriti okvir za sakupljanje i odlaganje nepopisane opreme. direktiva o kanalizacionom mulju 86/278/EEc Svrha ove direktive je ureenje korienja kanalizacionog mulja u poljoprivredi na nain kojim e se spreiti tetni efekti za zemljite, vegetaciju, ivotinje i ljude, ime se podstie pravilna upotreba kanalizacionog mulja. Ova direktiva propisuje granine vrednosti za koncentracije tekih metala u zemljitu i u mulju, kao i maksimalne godinje koliine tekih metala koje mogu dospeti u zemljite. Drave lanice su u obavezi da preduzmu mere kojima e osigurati da korienjem mulja te granine vrednosti nee biti prekoraene. odluke 2001/507/Ec i 2001/509/Ec o proizvodnji preraenih pneumatika Ova odluka se odnosi na autorizaciju za stavljanje preraenih guma na trite ako su iste proizvedene u skladu sa standardima koje je utvrdio UNECE. Svrha ove odluke je da se u Zajednicu uvedu obavezujue odredbe o odobrenju proizvodnje preraenih pneumatika namenjenih za putnika i komercijalna vozila respektivno ukljuena u UNECE Uredbu 108 (o jedinstvenim odredbama za odobrenje proizvodnje preraenih pneumatika za motorna vozila i prikolice) i 109 (o jedinstvenim odredbama za odobrenje proizvodnje preraenih pneumatika za komercijalna vozila i prikolice), sa izmenama i dopunama. Kao posledica toga, drave lanice e dozvoliti stavljnje preraenih pneumatika na trite Zajednice samo ako su oni proizvedeni u skladu sa zahtevima iz ove dve uredbe.
1.2 vEzE sa drugim asPEktima Pravnih tEkovina Eu

Pored ve opisanih propisa, aktivnosti proizvodnje i upravljanja otpadom su povezane i sa vanim drugim aspektima pravnih tekovina EU. Pored celokupnog procesa upravljanja otpadom, planiranje je jasno povezano sa drutveno-ekonomskim razvojem i prostornim planiranjem. Da bi upravljanje otpadom moglo biti delotvorno, planiranje mora odgovarati predvienom razvoju datog podruja, ukljuujui i promene u proizvodnji i sastavu otpada. Takoe, treba uzeti u obzir i uticaje drugih propisa na proizvodnju otpada. Naroito treba istai sledee: Direktiva o industrijskim emisijama (IPPC reim) kojom se ureuju sva vea industrijska postrojenja (ukljuujui i industriju upravljanja otpadom) i kojom se nameu uslovi za smanjenje proizvodnje otpada u skladu sa BAT; Direktiva o tretmanu komunalnih otpadnih voda, koje e dovesti do stvaranja znatnih koliina mulja iz tretmana otpadnih voda, koji treba odloiti.
28
Sa stanovita stratekog i prostornog planiranja, najvanija veza je veza sa Direktivom o stratekoj proceni uticaja na ivotnu sredinu (Direktiva 2001/42/EC o proceni efekata odreenih planova i programa na ivotnu sredinu). Kako je i objanjeno u smernicama Komisije Priprema plana upravljanja otpadom, strateka procena uticaja se zahteva za nacionalni ili podnacionalni plan upravljanja otpadom. Ova procena se vri kako bi se osiguralo da su svi potencijalni uticaji plana upravljanja otpadom na ivotnu sredinu uzeti u obzir. Slino tome, na skali prostornog planiranja, objekti za upravljanje otpadom podleu zahtevima za procenu uticaja na ivotnu sredinu iz Direktive 85/337/EEC (Direktiva o proceni uticaja na ivotnu sredinu), dok se dozvola za korienje zemljita za takav objekat moe izdati samo nakon adekvatno izvrene procene uticaja na ivotnu sredinu i nakon ukljuenja odgovarajuih mera predostronosti i ublaavanja uticaja, namenjenih za zatitu ivotne sredine. U smislu tehnikog ureenja postrojenja iz sektora upravljanja otpadom, najvanija veza je sa Direktivom o industrijskim emisijama (IPPC reim). Direktiva o industrijskim emisijama e urediti sva postrojenja za tretman opasnog otpada, postrojenja za spaljivanje otpada i veinu deponija (osim deponija za inertni otpad). Evropska komisija nije izradila referentni dokument za BAT (BREF dokument) za deponije. Umesto toga, Direktiva o deponijama postavlja odreene standarde za lokacije deponija. Kada Direktiva o deponijama ne obezbeuje relevantne tehnike zahteve, tada se moraju primenjivati opti principi Direktive o industrijskim emisijama. Na aktivnosti upravljanja otpadom utiu i drugi propisi o zatiti ivotne sredine, kako posredno kroz Direktivu o industrijskim emisijama, tako i direktno. Posebno treba naglasiti: Okvirnu direktivu o vodama i pratee propise o podzemnim vodama, koji nameu zahteve za zatitu povrinskih i podzemnih voda; politiku borbe protiv klimatskih promena Evropske unije i pratee mere za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bate, a posebno metana sa deponija. to se tie propisa EU u oblasti zatite ivotne sredine, takoe treba istai da Uredba (EC) br. 850/2004 o dugotrajnim organskim zagaujuim materijama pokriva i PCB. ire gledano, takoe treba istai i da se upravljanje otpadom smatra uslugom od opteg ekonomskog interesa17, te da kao takvo podlee propisima EU o dravnoj pomoi, javnim nabavkama i internom tritu.18
1.3 status aProksimacijE

Prema izvetaju o praenju napredovanja za 2009. godinu, Republika Srbija je dostigla 70% transpozicije Okvirne direktive o otpadu. U 2010. godini je zabeleen dalji napredak19: Moe se govoriti o napretku u upravljanju otpadom. Propis o utvrivanju plana za smanjenje nastajanja ambalanog otpada za period 2010-2014. godine je donesen, nakon to su doneseni zakon i podzakonska akta o upravljanju otpadom. Pored toga, usvojena je i Nacionalna strategija upravljanja otpadom. Nacionalna strategija daje smernice za implementaciju propisa o upravljanju otpadom. Ona uspostavlja sisteme za upravljanje posebnim tokovima otpada. Meutim, treba dalje razvijati procedure za utvrivanje naknada za proizvodnju, kao
lan 106 Ugovora o funckionisanju Evropske unije. Videti na primer Radni dokument o zaposlenima u Komisiji, SEC(2010) 1545 finalni, Brisel, 7. 12. 2010. godine. 19 Radni dokument o zaposlenima u Komisiji COM (2010) 660 Srbija, Izvetaj o napredovanju za 2010. godinu.
17 18
i kriterijume i procedure za finansiranje aktivnosti prerade i reciklae otpada iz sredstava Fonda za zatitu ivotne sredine. Moraju se izraditi planovi za upravljanje otpadom na regionalnom i lokalnom nivou.
1.3.1 Pravna postavka Pravnim okvirom u oblasti upravljanja otpadom u Republici Srbiji dominira Zakon o upravljanju otpadom (2009.). Zakon je dopunjen nizom uredbi, koje se izmeu ostalog uredjuju oblast posebnih tokova otpada, prekograninog kretanja, odlaganja otpada na deponije i termiki tretman. Pored toga, doneseno je i 20 pravilnika kojima se detaljno utvruju procedure za administraciju i praktinu primenu Zakona. Donesen je i poseban Zakon o ambalai i ambalanom otpadu (2009). Doneseno je i sekundarno zakonodavstvo na osnovu ovog Zakona, ukljuujui i dve uredbe i devet pravilnika. Pored daljeg rada na aproksimaciji idenitifkovanog u redovnom izvetaju, panju treba posvetiti i nizu aspekata transpozicije. Zakon o upravljanju otpadom Pripremljena je Tabela usklaenosti, koja ispituje taan stepen postignute harmonizacije izmeu Zakona o upravljanju otpadom i Okvirne direktive o otpadu. Vanija pitanja koja proistiu iz te usklaenosti prikazana su u nastavku. Izuzeci iz sadraja: lan 2 Direktive Izuzeci iz Direktive koji se odnose na iskopine (2.1.b i 2.1.c) i na nusproizvode ivotinjskog porekla i ivotinjske leeve (2.2.b i 2.2.c) nisu preslikani u Zakonu. To moe dovesti do preterane regulacije. Definicije: lan 3 Direktive Treba naglasiti da za postizanje transpozicije nije potrebno preneti sve definicije. Ipak, postoji izvestan broj definicija bez kojih je teko transponovati druge odredbe Direktive. Zakon ne daje definicije za dilera, posrednika ili ponovnu upotrebu. Hijerarhija otpada: lan 4 Direktive lan 6 Zakona o upravljanju otpadom pominje istu hijerarhiju otpada kao i Okvirna direktiva o otpadu, mada se izraz ponovna upotreba u Zakonu koristi umesto izraza priprema za ponovnu upotrebu kao to je sluaj u Direktivi. Nusproizvod: lan 5 Direktive i Prestanak statusa otpada: lan 6 Direktive U Zakonu o upravljanju otpadom nema odredbi o nusproizvodima i prestanku statusa otpada, mada Zakon uvodi koncept sekundarne sirovine (lan 38). Ovu odredbu treba prilagoditi kako bi odrazila uslove iz Direktive. Dalje smernice koje se oekuju od Evropske komisije o ovim pitanjima se mogu obraditi u sekundarnom zakonodavstvu. Ponovna upotreba i reciklaa: lan 11 Direktive Otvoreno je pitanje da li ovaj lan (koji dravama lanicama namee zahteve za preduzimanje mera potrebnih za postizanje specifikovanih ciljeva ponovne upotrebe i reciklae) treba direktno transponovati u primarno zakonodavstvo. Odredbe se mogu ukljuiti u reviziju Nacionalne strategije upravljanja otpadom ili u sekundarno zakonodavstvo kako bi se obezbedio sadraj za uvoenje odgovarajuih mera, shodno potrebama. Bez obzira na
30
izabrana sredstva, treba razmotriti opseg do kog Republika Srbija moe ispuniti ciljeve do vremena pristupanja, kao i odgovarajui potencijal za prelazni period. Bio-otpad: lan 22 Direktive Odredbe koje se odnose na bio-otpad nisu ukljuene u Zakon. Kako ovaj lan (kao i lan 11) dravama lanicama namee obavezu za preduzimanje mera (shodno prilikama) za podsticanje, i ovde stoji otvoreno pitanje da li su ovako specifine odredbe zahtevane u primarnom zakonodavstvu. Kako je ve reeno, sekundarno zakonodavstvo i mere programske politike se mogu angaovati radi podsticanja boljeg upravljanja bio-otpadom. Planovi upravljanja otpadom: lan 28 Direktive Odredbe Zakona o upravljanju otpadom ureuju pitanje planiranja upravljanja otpadom u skladu sa zahtevima Direktive, ali ne specifikuju eksplicitno potrebu za uspostavljanjem mree postrojenja za tretman/preradu kako bi se ispunio princip blizine i samodovoljnosti (lan 16 Okvirne direktive o otpadu). Meutim, posveenost postizanju ovih ciljeva je izraena u Nacionalnoj strategiji. Programi prevencije nastajanja otpada: lan 29 Direktive U Zakonu nema eksplicitnih odredbi o programima prevencije nastajanja otpada. Meutim, kako ovaj lan zahteva integrisanje ovih programa u plan upravljanja otpadom, otvoreno je pitanje da li je potrebna neka posebna eksplicitna odredba. Procena i revizija planova i programa: lan 30 Direktivom je odreen estogodinji ciklus revizije; Zakon je odredio petogodinji ciklus revizije. Uee javnosti: lan 31 Zakon ne sadri odredbe o ueu javnosti na svim nivoima izrade strategije i planiranja (lan 31 Okvirne direktive o otpadu), mada e se ti zahtevi aktuelizovati transpozicijom horizontalnog zakonodavstva (Direktiva 2003/35/EC). Ostala pitanja lan 70 Zakona propisuje obavezu pribavljanja dozvole za poslove sakupljanja i transporta otpada. Meutim, Direktiva nudi opciju registracije, koja je laka za uspostavljanje i voenje (lan 26 Direktive). Sistem registracije moe omoguiti laku implementaciju. Registar u svakom sluaju treba uvesti za one koji su izuzeti od obaveze pribavljanja dozvole (lan 23 Okvirne direktive o otpadu). Zahteva se dalje rasvetljavanje obaveza proizvoaa i vlasnika otpada kako bi se obezbedila odgovarajua prerada ili odlaganje otpada. lan 27 Zakona se moe korisno izmeniti kako bi bolje preneo odredbe lana 15 Okvirne direktive o otpadu. Takoe treba dodati i odredbe posrednicima i dilerima i opseg njihove odgovornosti. Posrednici ugovaraju operacije prerade i odlaganja, dok se dileri bave kupoprodajom otpada. I jedni i drugi treba da budu odgovorni za konanu sudbinu otpada. lan 48 Zakona ureuje tok otpadnog ulja vie od Okvirne direktive o otpadu. ini se da lan 48 iskljuuje mogunost regenrisanja otpadnog ulja. Ako je to iskljuenje nenamerno, regeneraciju treba ubaciti u tekst kao legitimnu operaciju prerade. lan 48 Zakona o upravljanju otpadom takoe ureuje i tok otpadnog jestivog ulja. Ove odredbe treba izbrisati i ukljuiti u odredbe o bio-otpadu (kuhinjski otpad je bio-otpad).
lan 51 Zakona o upravljanju otpadom nema svoj ekvivalent u zakonima EU. Otpadne fluo lampe sa ivom pripadaju Direktivi o otpadnoj elektrinoj i elektronskoj opremi. Godinja masa je verovatno veoma mala. Takoe nedostaju i odredbe o otpadu iz rudarskih aktivnosti kako bi se transponovala 2006/21/EC o upravljanju otpadom iz industrije rudarstva, kao i odredbe kojima se transponuje Direktiva 86/278/EEC o kanalizacionom mulju. Zakon o ambalai i ambalanom otpadu Zakon o ambalai i ambalanom otpadu ima za cilj transpoziciju istoimene direktive i implementaciju proirene ili podeljene odgovornosti u lancu nabavke ambalae. lan 4 Zakona o ambalai i ambalanom otpadu utvruje neke opte principe programske politike: podeljena odgovornost uesnika u skladu sa principom zagaiva plaa za vreme ivotnog ciklusa proizvoda; spreavanje proizvodnje ambalanog otpada; ponovnu upotrebu ambalae, reciklau i druge metode korienja ambalanog otpada i smanjenja konanog odlaganja; dobrovoljne ugovore u upravljanju ambalanim otpadom. Direktiva (lan 4.1) zahteva preduzimanje mera za spreavanje nastanka ambalanog otpada, ali Zakon samo iskazuje princip. Obaveza uzimanja nazad se odnosi na proizvoae, uvoznike, pakere i punioce (lan 18). Oni su takoe odgovorni za sudbinu otpada (lan 23). Moe se tumaiti da je operater odgovoran samo za ono to on stavi na trite, a ne za dalju preprodaju. U suprotnom, odgovornost nije podeljena. lan 18 treba preformulisati, i staviti referencu na takvo stavljanje na trite. lan 30, stav 1 Zakona oslobaa proizvoae, uvoznike, pakere i dobavljae obaveze za izdrljivu i ambalau koja se moe preraditi. Ova odredba moe biti veliki propust u Zakonu i treba je ponovo razmotriti jer ne prepoznaje injenicu da svaka ambalaa, bilo da je izdrljiva ili ne, postaje otpad im se odbaci. Uredba o utvrivanju plana za smanjenje nastajanja ambalanog otpada za period 20102014. godine (Slubeni glasnik RS br. 88/2009) definie ciljeve za preradu i reciklau.
Tabela 3: Nacionalni ciljevi reciklae i prerade ambalanog otpada
2010 Opti ciljevi prerade i reciklae (%) Cilj za preradu Cilj za reciklau Ciljevi reciklae posebnih tokova ambalanog otpada (%) Papir i karton Plastika Staklo metal Drvo 0 0 0 0 0 5 4
2011 10 8 0 0 0 0 0
2012 16 13 14 7,5 7 9,5 2
2013 23 19 23 9 10 13,5 4,5
2014 30 25 28 10,5 15 18,5 7
32
Procenti koje treba dostii u skladu sa Direktivom o ambalanom otpadu su vei. Pratee uredbe e za potrebe pregovaranja prelaznih sporazuma u skladu sa Ugovorom o pristupanju morati da usklade svoje ciljeve sa onima koji su u primeni u dravama lanicama. Procenti su u vezi sa tonama ambalanog otpada, a ne sa ambalaom koja se stavlja na trite. Naknada za ambalau (ustvari neka vrsta kazne) se zasniva na razlici izmeu postignutih rezultata i postavljenih ciljeva. Formula uzima u obzir sve ciljeve za preradu i reciklau (opte i specifine). Specifina stopa se primenjuje na svaku razliku izmeu postignutih rezultata i postavljenih ciljeva. Ukupna naknada predstavlja zbir svih tih razlika pomnoen sa njihovim specifinim stopama. Dakle, ako se ne postigne specifini cilj reciklae, on e se prvo obraunavati tako, a kasnije eventualno za onaj neispunjeni deo optih ciljeva reciklae i prerade. Dvostruko ili trostruko obraunavanje je nepoeljno i srodno je dvostrukom oporezivanju, ako naknadu posmatramo kao porez. Pogodnije je opte ciljeve ne uzimati u obzir prilikom prorauna naknada. lan 44 Zakona o ambalai i ambalanom otpadu utvruje sisteme depozita za jednokratnu ambalau. Ti sistemi depozita su otkazani kao diskriminatorni za jednokratnu ambalau. Iz tog razloga je u skladu sa lanom 7 Direktive potrebno ovu odredbu ponovo razmotriti pre pristupanja. lan 59 (dozvole) Zakona o upravljanju otpadom u stavu 4 zauzima ili/ili stav prema IPPC: ili se primenjuje Zakon o IPPC i izdaje se jedna integrisana dozvola, ili se zahteva dozvola za upravljanje otpadom. Ovu odredbu treba izmeniti kako bi odslikala odredbe iz Direktive o industrijskim emisijama, o emu je bilo rei u prethodnom tekstu. Politika upravljanja otpadom u Republici Srbiji je utvrena kroz Nacionalnu strategiju upravljanja otpadom (2009). Strategijom se definiu kratkoroni i dugoroni ciljevi za upravljanje vrstim otpadom, ukljuujui i ciljni datum 2020. godine za obezbeivanje adekvatnih usluga upravljanja otpadom za vie od 90% stanovnika Republike Srbije. Strategija sadri program za razvoj infrastrukture za postizanje specifinih ciljeva. Detaljnim finansijskim planom, razvijenim u okviru dokumenta, odreuju se trokovi predloenih radnji. 1.3.2 Praktino usaglaavanje Najkrupniji koraci u postizanju zakonodavne usaglaenosti sa Okvirnom direktivom o otpadu se ogledaju u uspostavljanju integrisanog i adekvatnog sistema sakupljanja otpada, ukljuujui i odvojeno sakupljanje kada je to potrebno, kao i upravljanje tim otpadom u postrojenjima za preradu, tretman i odlaganje koja rade u skladu sa najboljim dostupnim tehnologijama. Mada ovo predstavlja veliki teret za proizvoae industrijskog otpada, najvaniji element zakonodavnog usaglaavanja predstavlja zahtev za organe vlasti da obezbede sakupljanje komunalnog otpada iz domainstava i javnih institucija, kao i adekvatno upravljanje tim otpadom. Upravo u ovom osnovnom zahtevu se nailazi na visok stepen neusaglaenosti.
Sakupljanje otpada
Tabela 4: Statistika za sakupljanje otpada 2007-2008
2007 sakupljeno broj komunalnog domainstava otpada (t) komunalni otpad Republika Srbija Centralna Srbija Grad Beograd Grad Kragujevac Kraljevo Grad ni Vojvodina Subotica zrenjanin Grad novi Sad 2.049.738 1.498.377 618.082 77.584 17.000 64.253 551.361 31.450 35.000 100.677 1.533.642 1.041.505 576.224 41.624 25.651 36.887 492.137 46.215 39.315 129.820 60 76 76 70 64 43 67 85 88 113 2.412.184 1.655.575 673.496 83.853 38.677 68.640 756.609 46.342 61.238 106.050 Pokrivenost (%)
2008 sakupljeno broj komunalnog domainstava otpada (t) 1.757.758 1.213.323 595.660 43.214 24.697 75.556 544.435 46.215 39.965 129.820 Pokrivenost (%)
60 51 96 73 61 87 78 85 89 100
Kako se i vidi iz gornje tabele, u prethodnom periodu je oko 60% stanovnika Republike Srbije bilo pokriveno uslugama sakupljanja komunalnog otpada. Visoki nivoi pokrivenosti su postignuti u mnogim gradskim oblastima, ali slube za sakupljanje otpada najee ne pokrivaju ruralne sredine. Aktuelne procene ukazuju na to da ovaj nivo pokrivenosti stanovnitva odrava sakupljanje oko 72% sveg komunalnog otpada. Jedna od posledica ovog nedostatka usluga sakupljanja jeste veliki broj manjih divljih deponija, o emu e biti vie rei u nastavku. Uslovi se znatno razliku od optine do optine, ali je oprema za sakupljanje otpada (kamioni, prikolice, kompaktori) u mnogim sluajevima na kraju ili pri kraju svog ivotnog veka. Reciklaa i odvojeno sakupljanje Odvojeno sakupljanje reciklabilnih materijala se nalazi u ranoj fazi, sa malim brojem uspostavljenih ema za komunalni otpad. Implementacija propisa o ambalanom otpadu je u toku, i osnovan je izvestan broj organizacija za upravljanje ambalaom. Meutim, ova ema nailazi na odreeni otpor kod operatera. Tek nekoliko ih je registrovano u sistemu, a nema ni dovoljno sredstava na nivou inspekcije kojima bi se obezbedila sveobuhvatna kontrola i nadzor. Odlaganje otpada Veliki deo otpada se odlae na deponije. U Republici Srbiji ima 164 registrovane deponije. Od tog broja registrovanih, est deponija su sanitarne (Kikinda, Lapovo, Leskovac, Vranje, Jagodina, Panevo), i one opsluuju oko 16% stanovnitva. U toku je izgradnja jo etiri sanitarne deponije, kojima e se procenat opsluenog stanovnitva podii na 30% (60 optina).
34
Takoe ima i preko etiri hiljade neovlaenih deponija. Nedavnim inicijativama, kao to je Oistimo Srbiju, pokuala se izvriti remedijacija odreenog broja ovih smetlita, ali ovaj problem se moe i dalje oekivati, sve dok se ne postignu znatno vie stope sakupljanja. Jo uvek se ne primenjuju drugi tipovi operacija upravljanja i odlaganja, kao to je spaljivanje ili mehaniki i bioloki tretman (MBT). Nacionalna strategija upravljanja otpadom identifikuje takve tehnologije kao izvodljive u dugoronom periodu, ali predvia deponije kao osnovno sredstvo za odlaganje komunalnog otpada u kratkoronom i srednjoronom periodu. Opasni otpad to se tie opasnog otpada, Dokument o kretanju opasnog otpada, propisan zakonodavstvom Republike Srbije predstavlja zadovoljavajuu administrativnu proceduru koja ispunjava uslove za registraciju (od kolevke pa do groba) svih tipova opasnog otpada. Meutim, u praksi su u upotrebi neadekvatni objekti za upravljanje opasnim otpadom. U toku su pripreme na osnivanju postrojenja za upravljanje opasnim otpadom. To postrojenje e se prvenstveno baviti upravljanjem neorganskog opasnog otpada iz industrije (osim nuklearnog otpada, eksplozivnih komponenti i medicinskog otpada).
1.4 nadlEnE institucijE i kaPacitEti

1.4.1 raspodela nadlenosti Vei deo nadlenosti u oblasti upravljanja vrstim otpadom dodeljen je posebnim organima u skladu sa odredbama Zakona o upravljanju otpadom (Poglavlje IV, lanovi 17 - 23). Najvee odgovornosti za programsku politiku, planiranje, izdavanje dozvola i nadzor pripadaju Ministarstvu (MSRPP), Autonomnoj pokrajini i LSU. Agencija za zatitu ivotne sredine je zaduena za aktivnosti koje se odnose na sakupljanje podataka, informisanje i izvetavanje. U optem smislu, svaki nivo vlasti ima zaduenja za kontrolu aktivnosti upravljanja otpadom koje se u potpunosti vre na njihovoj teritoriji, odnosno u oblasti njihove geografske nadlenosti. Meutim, postoje neki izuzeci za ovu generalizaciju: sva pitanja koja se odnose na regulisanje upravljanja opasnim otpadom se nalaze u nadlenosti Ministarstva, tj. samo je Ministarstvo ovlaeno da izdaje dozvole za opasni otpad; Grad Beograd ima nadlenost za izdavanje dozvola za inertni i neopasni otpad na svojoj teritoriji; samo su jedinice lokalne samouprave zaduene za direktnu implementaciju praktinih mera (tj. pruanje usluga). Ukratko, donja tabela prikazuje raspodelu nadlenosti za izdavanje dozvola i planiranje u odnosu na upravljanje inertnim i neopasnim otpadom. Agencija za zatitu ivotne sredine Republike Srbije ima nadlenost za voenje sistema upravljanja podacima i za izvetavanje. Trenutno nema ulogu u procesu izdavanja dozvola. Razvijen je i koncept strunih organizacija za ispitivanje otpada. Ispitivanje otpada je predvieno samo za potencijalno opasni otpad. Izdavanje ovlaenja strunim organizacijama je povezano sa njihovom analitikom akreditacijom i podrazumeva obavezu podnoenja zahteva Ministarstvu radi odobrenja. Izdato je jedno ovlaenje - Reenje o ovlaenju Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd za ispitivanje otpada, Slubeni glasnik RS br. 101/09.
Tabela 5: Nadlenosti za programsku politiku i regulatorne aktivnosti
Politika nsuo ministarstvo Autonomna pokrajina Grad Beograd lSu

Predlae
izdavanje dozvola RPuo lPuo PGk

Dozvola Kontrola i nadzor
nPuo
Predlae
opasni otpad
Dozvola
neopasni otpad
Dozvola Kontrola i nadzor Dozvola Kontrola i nadzor Dozvola Kontrola i nadzor Dozvola Kontrola i nadzor
Daje saglasnost Daje saglasnost uestvuje Donosi
uestvuje
uestvuje
uestvuje
Donosi
NSUO = Nacionalna strategija upravljanja otpadom NPUO = Nacionalni plan upravljanja otpadom (za posebne tokove otpada) RPUO = Regionalni plan upravljanja otpadom LPUO = Lokalni plan upravljanja otpadom PGK = Prekogranino kretanje
Lista nadlenosti u odnosu na direktive priloena je u Aneksu 2. Raspodela nadlenosti u skladu sa Zakonom o upravljanju otpadom ilustruje snanu motivaciju za obezbeivanje prenoenja ovlaenja za donoenje odluka (delegiranje ili decentralizacija) na lokalne nivoe, kako bi se ojaale lokalne zajednice, to pomae i u obezbeivanju vlasnitva na lokalnom nivou. Meutim, odluku o delegiranju ovlaenja na geografskoj a ne na funkcionalnoj osnovi pokree brojna pitanja. Aktuelno ureenje u kom MSRPP deluje kao organ za izradu programske politike i organ za implementaciju ne obezbeuje razgraniavanje funkcija. Slina argumentacija se moe primeniti i na nivo AP i LSU. Dodela ovlaenja za planiranje upravljanja otpadom jedinicama lokalne samouprave koje su direktno ukljuene u lokalno planiranje prostora i izgradnje je logina i prikladna. Meutim, delegiranje funkcije izdavanja dozvola jedinicama lokalne samouprave, koje su zaduene i za pruanje usluga, moe potencijalno dovesti do sukoba interesa. U nastavku teksta se govori o tome kako bi dodela nadlenosti za izdavanje dozvola potpuno operativnoj Agenciji za zatitu ivotne sredine mogla posluiti za reavanje ovog problema i poboljati proces izdavanja dozvola. 1.4.2 institucionalni kapacitet Kapacitet i resursi opisanih regulatornih organa su umereni. Meutim, identifikovane su odreene ranjive oblasti: upravljanje opasnim otpadom ono trenutno podlee merama izgradnje kapaciteta kroz Tvining projekat; manje LSU imaju i manje strunosti i kapaciteta, pa su stoga manje u mogunosti da ispune svoje obaveze.
36
Pored toga, jo veu zabrinutost izaziva praktina implementacija na lokalnom nivou. Veina optina je osnovala javna komunalna preduzea za pruanje usluga upravljanja otpadom. Uz izuzetak veih gradova, ova JKP su mala i nisu u mogunsoti da dostignu ekonomiju obima kritine mase ekspertize potrebne za savremene operacije upravljanja otpadom. tavie, manja JKP su esto i viefunkcionalna, zaduena za itav niz drugih usluga, kao to je ienje ulica. JKP takoe imaju i velike finansijske potekoe, to je rezultat aktuelnog pristupa odreivanja cena usluga u mnogim optinama. Cene usluga u velikoj meri variraju od optine do optine; uglavnom industrija subvencionie sektor domainstava. Cene nemaju direktnu vezu sa nivoom pruene usluge, realnim trokovima ili pristupanosti.
2. PrEdnosti, ograniEnja i izazovi

U razmatranju praktine implementacije upravljanja otpadom u Republici Srbiji, vano je uzeti u obzir verovatne promene u obrascima proizvodnje otpada. Opravdano se moe pretpostaviti da e Republika Srbija u narednim decenijama nastojati da dostigne evropski prosek. Podaci Agencije za zatitu ivotne sredine ukazuju na sledee:
Tabela 6: Stope proizvodnje otpada po glavi stanovnika (izvor: EEA)
Proizvodnja otpada (kg/god/gl.stanovnika) Eu15+EFTA20 Eu12 Eu27 Srbija
2006 569 368 523 233
2007 568 368 522 280
2008 564 369 522 348
Kako se vidi iz tabele i iz dueg vremenskog perioda u EU, prijavljene koliine proizvedenog otpada u obe grupe drava lanica EU (EU15 i EU12) su u poslednje vreme konstantne, mada meu njima i dalje postoji znatna razlika. Meutim, takoe treba primetiti da se razlike unutar grupa drava lanica EU mogu uporediti sa razlikama izmeu grupa. Na taj nain je predvianje buduih stopa proizvodnje otpada izuzetno neizvesno. Ipak se kontinuirani rast stopa proizvodnje otpada u toku nekoliko godina moe opravdano oekivati, pri emu e maksimum u regionu dostii koliinu od 450 kg proizvedenog otpada po glavi stanovnika, to je direktno uporedivo sa stopama proizvodnje otpada u Sloveniji, Maarskoj i Bugarskoj, i to odraava prijavljeno kretanje proizvodnje otpada u Hrvatskoj i BJR Makedoniji.
2.1 Pravna Postavka

Sa pravnog stanovita, Republika Srbija je postigla veliki napredak u transpoziciji u sektoru upravljanja otpadom, i pravni okvir obezbeuje iroku osnovu za dobru implementaciju pravnih tekovina EU. Treba napomenuti da Zakon o upravljanju otpadom pokriva odreeni broj direktiva, ime se postie integrisani pristup, mada je ambalani otpad ureen posebnim zakonom. Pored toga, usvojen je i itav set podzakonskih akata na osnovu ovog zakona (videti Aneks 1). Meutim, kako je ve reeno, potrebno je izvriti odreeno usklaivanje kako bi se obezbedila puna transpozicija, ukljuujui i transpoziciju Direktive o otpadu iz rudarskih aktivnosti i Direktive o kanalizacionom mulju, kao i uvoenje elemenata koji se odnose na nusproizvode, bio-otpad, dilere i posrednike u upravljanju otpadom.
20
Evropska zona slobodne trgovine tj. ukljuujui i Island, Norveku i vajcarsku.
Pored toga, Nacionalna strategija upravljanja otpadom obezbeuje snanu osnovu za programsku politiku.
2.2 Praktina imPlEmEntacija: inFrastruktura, obiaji i Praksa

Praktina implementacija propisa e izazvati i promene u infrastrukturi, u obiajima i praksi. Ove promene treba podrati institucionalnim kapacitetom i finansijskim sredstvima, o emu e biti rei u narednim odeljcima. Ovde se razmatra i aktuelna organizacija implementacije i praznina izmeu postojeeg stanja i pune usaglaenosti. Jasno je da se Srbija suoava sa velikim izazovima u implementaciji i u postizanju aproksimacije u sektoru upravljanja otpadom, to je rezultat relativno loe postojee infrastrukture i nivoa usluga. Poreenje sa iskustvima novijih zemalja lanica EU govori da punu aproksimaciju svim aspektima propisa EU o upravljanju otpadom treba posmatrati kao dugoroni cilj za koji e se verovatno traiti prelazni periodi. Nepostojanje potpune usluge sakupljanja otpada predstavlja najvee ogranienje, oteano brojnim drugim faktorima. Prvi i najoigledniji je uvoenje slubi za sakupljanje otpada iz podruja u kojima dosad te usluge nije bilo (prvenstveno ruralna podruja), to e za sobom povui i potrebu za novom opremom i infrastrukturom (vozila za sakupljanje, kontejneri, transfer stanice po potrebi). Drugo, uvoenje ovih usluga e podrazumevati i odreivanje cene za pruenu uslugu. Uvoenje naknada e verovatno naii na otpor meu lokalnim stanovnitvom, posebno u siromanijim podrujima. tavie, kako su ruralne sredine razbacane, trokovi po sakupljakoj jedinici e biti vei kao rezultat veih rastojanja koje svaka jedinica za sakupljanje otpada treba da pree.21 Sve to e dovesti do potrebe za viim cenama usluge nego to je sluaj u ovom trenutku, to e dalje dovesti do otpora i albi lokalnog stanovnitva. Postoje veliki izgledi da e za postizanje ciljeva reciklae i prerade otpada biti potrebno uvoenje odvojenog sakupljanja otpada u sektor komunalnih usluga. To e doneti dodatne trokove. Tokom vremena e barem delimino biti mogue namiriti te trokove iz prihoda od prodaje preraenih materijala, ali je to malo verovatno u poetnim fazama. To e rezultirati potrebom za poveanjem cena usluga to e opet naii na otpor meu lokalnim stanovnitvom. Odvojeno sakupljanje, i uopte odvajanje frakcija komunalnog otpada (npr. na zelenim ostrvima) nije uobiajena praksa u Republici Srbiji, ne u ovom trenutku. Ubeivanje stanovnitva da steknu naviku razdvajanja svog otpada i korienja odvojenih kontejnera, ili da usvoje neke sline prakse razdvajanja iziskuje vreme i napor, i moe se oekivati da e naii na otpor u nekim sredinama. Konano upravljanje (neizdvojenim) ostacima komunalnog otpada je takoe daleko iza aktuelnih evropskih standarda. Kako je objanjeno u pretodnom tekstu, nema funkcionalnih savremenih postrojenja za tretman ili proizvodnju energije, pa se konano odlaganje vri na deponije, pri emu svega nekoliko deponija radi po evropskim standardima. Izgradnja novih postrojenja (bilo koje vrste) e podrazumevati veliki investicioni program, te samim tim i znatne operativne trokove, to navodi na potrebu za daljim poveanjem cena usluga.
21
Vidi primer: Tabela 2, strana 31, Trokovi upravljanja komunalnim otpadom u EU, Ecotec et al. za Evropsku komisiju, 2001: http://ec.europa.eu/environment/waste/studies/pdf/eucostwaste.pdf
38
Republici Srbiji, takoe, nedostaje i infrastruktura za upravljanje opasnim otpadom, mada je u toku realizacija projekta za izgradnju postrojenja za upravljanje brojnim vrstama opasnog industrijskog otpada.22 Republika Srbija e generalno gledano morati da izvri znatna ulaganja u infrastrukturu i da znatno povisi cene za usluge upravljanja otpadom. To u velikoj meri optereuje dravu i domainstva i predstavlja veliko ogranienje. Promene u ponaanju stanovnitva takoe predstavljaju veliku prepreku, ali vide se znakovi (npr. inicijativa Oistimo Srbiju) da se javna svest i obavezivanje mogu pokrenuti kada se pitanju prida dovoljno politike i medijske panje. Visok politiki profil koji se sada vezuje uz pitanja upravljanja otpadom je u tom smislu veoma pozitivan.
2.3 institucionalna Postavka

Institucionalna osnova za aproksimaciju u sektoru upravljanja otpadom se razmatra u smislu regulatornog i kapaciteta za praktinu implementaciju. 2.3.1 regulatorni kapacitet Regulatorne nadlenosti su, kako je ve objanjeno, podeljene izmeu republikog, uglavnom nivoa Ministarstva ivotne sredine, rudarstva i prostornog planiranja, pokrajinskog i lokalnog nivoa upravljanja, i Agencije za zatitu ivotne sredine. Poto su ovo ve postojee institucije koje nadlenosti u ovom sektoru imaju ve neko vreme, institucionalna osnova ve postoji. Meutim, prisutna su i brojna ogranienja. Uloga MSRPP je sloena usled relativno irokog spektra funkcija koje obavlja. Time se naroito misli na: izradu programske politike, ukljuujui pripremu Strategije i sekundarnog zakonodavstva; operativnu kontrolu i nadzor, ukljuujui izdavanje dozvola i ovlaivanje. Kako je i reeno u izvetaju EAS projekta - Institucionalna analiza, ovo dovodi do brojnih problema koji su u mnogim dravama lanicama EU reavani dodeljivanjem operativnih zaduenja nekoj agenciji. Slini komentari se mogu u manjoj meri primeniti i na upravu u autonomnoj pokrajini. Na lokalnom nivou postoje isti problemi jer jedinice LSU takoe imaju vie zaduenja u vezi sa programskom politikom (planiranje na lokalnom nivou) i u vezi sa operativnou (izdavanje dozvola), a pored toga imaju i obavezu neposredne implementacije. Agencija za zatitu ivotne sredine ima jasno i usko definisane nadlenosti koje se iskljuivo odnose na sakupljanje i obradu podataka i izvetavanje. Meutim, u aktuelnom obliku bi bilo bolje nazvati je Agencija za informisanje o ivotnoj sredini jer je njena pravna uloga u zatiti izuzetno ograniena, a njena osnovna funkcija (slino Evropskoj agenciji za zatitu ivotne sredine) se odnosi na monitoring i informisanje. U smislu kapaciteta regulatornih institucija, ini se da postoje umereni nivoi za odreivanje broja zaposlenih i budeta. Meutim, kako se u narednih nekoliko godina proces implementacije ubrzava, izvesno je da e biti potrebno dalje jaanje kapaciteta za ureenje postrojenja i operacija. To e naroito biti potrebno na lokalnom nivou. Jedinice LSU su, sa izuzetkom veih gradova, relativno male, i verovatno e ulagati velike napore na razvoju potrebne ekspertize. Time e se pojaati motivacija za primenu odredbi o zajednikom upravljanju otpadom u skladu sa lanom 21 Zakona o upravljanju otpadom.
22
http://www.hwmf.rs/
2.3.2 kapacitet za praktinu implementaciju Praktina implementacija zahteva koji se odnose na proizvodnju industrijskog otpada obraena je u sektorskoj strategiji za industriju. Upravljanje otpadom predstavlja (samo) jednu oblast u koju treba uvesti najbolje dostupne tehnologije. Poznato je da postoje velike prepreke u modernizaciji industrijske baze u zemlji, i to e predstavljati ogranienje. Aktuelna institucionalna organizacija za upravljanje komunalnim otpadom, ukljuujui i sakupljanje i odlaganje, ima odreene potekoe. Mnoge jedinice LSU su se odluile na osnovanje sopstvenih (u potpunostu u vlasnitvu) javnih komunalnih preduzea koja pruaju niz usluga na lokanom nivou, ukljuujui vodosnabdevanje, ienje i druge komunalne delatnosti. Drugaija organizacija postoji u veim gradovima, ali to nije standardno. Ova vienamenska komunalna preduzea nemaju u ovom trenutku kapacitete za implementaciju savremenih u efikasnih sistema upravljanja otpadom. Manja JKP imaju ograniene kapacitete za obavljanje poslova, odravanje i planiranje razvoja koje se zahteva u sektoru upravljanja otpadom, i mala je verovatnoa da e moi da dostignu ekonomiju obima potrebnu za dostizanje referentne efikasnosti koja je prisutna u savremenim evropskim preduzeima za upravljanje otpadom. Meutim, nejasno je da li e ova mogunost za postizanje vee efikasnosti i efektivnosti biti ispunjena uz podrku lokalne samouprave. Saradnja izmeu jedinica LSU je i dalje slaba, i predstavlja politiki osetljivo pitanje. To je najvee ogranienje za razvoj ovog sektora. Organizacija u sektoru usluga sakupljanja i tremana otpada i pitanje reforme JKP predstavlja kritinu taku u implementaciji Strategije. Trenutno se razmatraju propisi koji se odnose na reformu JKP, koji ukljuuju i vlasnitvo nad sredstvima, privatizaciju i upravljanje, politiku utvrivanja cena, regionalizaciju i uee privatnog sektora. U pripremi je i sekundarno zakonodavstvo koje treba doneti na osnovu ovih odredbi. Pored toga, reformom JKP treba pokuati iznai sredstva za postizanje bolje efikasnosti u sektoru, koja bi bila uporediva sa referentnim vrednostima u primeni u Evropskoj uniji.
2.4 FinansijE i Ekonomija

Sa finansijskog stanovita postoje velika ogranienja u smislu kapitalnih ulaganja i prihoda, odnosno operativnih trokova. Kapitalna ulaganja je potrebno obezbediti za potrebe: sakupljanja vrstog komunalnog otpada: ulaganje u infrastrukturu za sakupljanje kako bi se poveale stope sakupljanja komunalnog otpada i efikasnost samog sakupljanja; ulaganje u sisteme za odvojeno sakupljanje (naroito za ambalani otpad iz domainstava) prevashodno lokacije za sakupljanje (bar) za papir, plastiku i staklo; ulaganje u mere za podrku emama kompostiranja kod kue u ruralnim i prigradskim sredinama (izdvajanje biorazgradivog otpada iz toka komunalnog otpada); tretman i odlaganje vrstog komunalnog otpada: postrojenja za tretman otpada, npr. MBT (potencijalno); proizvodnja energije / spaljivanje (potencijalno); sanitarne deponije;
40
graevinski otpad: postrojenja za preradu materijala koji se mogu ponovo iskoristiti (prestanak statusa otpada); upravljanje opasnim otpadom: viefunkcionalno postrojenje za upravljanje opasnim otpadom; otpadna vozila: postrojenja za preradu materijala koji se mogu ponovo iskoristiti (prestanak statusa otpada). Meutim, ulaganja potrebna za uspostavljanje usaglaenih sistema za sakupljanje otpada ine manji deo ekonomskih aktivnosti. Akumulacija operativnih trokova predstavlja znatno vei deo. Za potrebe finansijske odrivosti, prihodi koji se ubiraju od pruanja usluga treba da pokriju te operativne trokove, tj. oni ne uivaju eksternu podrku. Osnovni izvor prihoda su korisnike naknade. Poveanje korisnikih naknada je ogranieno pristupanou cena za korisnike i prihvatljivou stope rasta. U tom smislu je vano napomenuti i to da su aktuelne strukture cena usluga neadekvatne. Cene u velikoj meri variraju od optine do optine; uglavnom industrija subvencionie sektor domainstava. One nemaju direktnu vezu sa nivoima pruenih usluga, realnim trokovima, ak ni sa pristupanou. Mora se razviti referentna metodologija za utvrivanje maksimalnih pristupanih cena (MAT) i cena koje obezbeuju pun povraaj trokova (FCR).
2.5 mogunosti
Kako je i opisano u prethodnom tekstu, nema sumnje da se Republika Srbija suoava sa brojnim ozbiljnim ogranienjima na putu dostizanja usaglaenosti sa evropskim standardima u oblasti upravljanja otpadom, ali takoe postoje i mogunosti koje Republika Srbija moe iskoristiti u formi: podrke stranih donatora, naroito donatora iz Evropske unije; uenja lekcija od drugih drava lanica (kako od EU15, tako i od EU12) koje su prole proces modernizacije ovog sektora u proteklom periodu. Ukratko, postavlja se pitanje da li je mogue napraviti veliki tehnoloki korak od postojeeg pristupa (veoma slab), do krajnje savremenog pristupa (visok stepen reciklae, korienje sloenih tehnologija naroito za proizvodnju energije), uz zaobilaenje faze sanitarnih deponija kroz koju je veliki broj drava lanica EU proao u proteklim decenijama?
2.6 analiza PrEdnosti, slabosti, mogunosti i PrEtnji (sWot analiza)

Ovde je predstavljena blago izmenjena verzija SWOT23 analize iz Nacionalne strategije upravljanja otpadom iz 2009. godine, koja je u ovom sluaju uzela u obzir pitanja iz prethodnog teksta.
23
SWOT Strengths, Weaknesses, Opportunities, Threats (Prednosti, Slabosti, Mogunosti, Pretnje).
Tabela 7: SWOT analiza
PRednosti
slabosti
1 Doneseni kljuni zakoni o upravljanju otpadom u skladu sa 1 nepotpuna pokrivenost slubama za sakupljanje direktivama Eu. komunalnog otpada, naroito u ruralnim sredinama. 2 Donesena brojna podzakonska akta u skladu sa zakonom o 2 nedostatak infrastrukture za tretman i odlaganje otpada. upravljanju otpadom i zakonom o ambalai i ambalanom otpadu. 3 Postojanje nacionalne strategije o upravljanju otpadom. 4 Pridaje se visok prioritet upravljanju otpadom. 3 Ogranieni kapaciteti za reciklau otpada. 4 nepostojanje postrojenja za tretman opasnog otpada.
5 u toku je izgradnja nekoliko regionalnih postrojenja za 5 nepostojanje centralnog skladita opasnog otpada. upravljanje otpadom. 6 Fond za zatitu ivotne sredine ubira sredstva od fiskalnih 6 nedostatak tanih podataka o koliini otpada koji nastaje. mera u vezi sa otpadom. 7 lo finansijski poloaj. moGunosti 1 Potencijal zaskok u moderna reenja. 2 neiskorien potencijal za reciklau otpada. PRetnje 1 loa meuoptinska saradnja. 2 Kanjenje sa reformom JKP.
3 mogunost spaljivanja otpada u cementarama i 3 Spora dinamika ulaganja u izgradnju infrastrukture za termoelektranama. upravljanje otpadom. 4 Proces integracije i korienje sredstava Eu i drugih donatora. 4 Domainstva nerado prihvataju razdvajanje otpada. 5 Doprinos zapoljavanju i otvaranju novih radnih mesta u 5 na lokalnom nivou prisutan pristup ne u mom dvoritu. modernizovanoj industriji upravljanja otpadom. 6 nemogunost ili nevoljnost graana da plaaju realnu ekonomsku cenu za komunalne usluge.
42
3. zahtEvi za PromEnE
Imajui u vidu veoma nisku taku oslonca aktuelnih sistema upravljanja otpadom u Republici Srbiji, zahtevi za promenama u sektoru se u brojnim aspektima mogu definisati kao ciljevi u Nacionalnoj strategiji upravljanja otpadom i propisima EU.
1.1 PravnE i administrativnE PromEnE

Cilj je postizanje pune transpozicije pravnih tekovina EU prema specifikacijama dostinih rokova za vei broj ciljeva iz propisa EU. U odreenom broju aspekata se moe oekivati traenje prelaznih perioda. Mada je transpozicija u velikoj meri izvrena, za potpunu transpoziciju je potrebno uvesti sledee promene: manje revizije Zakona o upravljanju otpadom kako bi se reila manja odstupanja u aktuelnoj transpoziciji; dodavanje mera za transpoziciju direktiva o otpadu iz rudarstva u pravni okvir Republike Srbije, kao i o korienju kanalizacionog mulja u poljoprivredne svrhe. Nakon izrade ove Strategije aproksimacije i Nacionalne strategije upravljanja otpadom, potrebno je razviti detaljne planove upravljanja otpadom: treba doneti nacionalne planove upravljanja posebnim tokovima otpada; treba razviti regionalne i lokalne planove upravljanja otpadom. U smislu regulatorne prakse, potrebna je kljuna promena i to je jasno potpuna implementacija regulatornih odredbi sadranih u novijim propisima. Naroito treba uvesti zahteve koji se odnose na sistem izdavanja dozvola, ovlaenja, registracije, izuzetaka i izvetavanja.
1.2 PromEnE u imPlEmEntaciji

Priroda promena koje su ovde potrebne je iskazana u optoj formi, jer se one razmatraju pre analize opcija za odreivanje mera koje su realno izvodljive i optimalne. U oblasti primarnog sakupljanja: poveanje pokrivenosti uslugama sakupljanja otpada do standarda EU - to e verovatno za sobom povui i gotovo celokupnu pokrivenost stanovnitva uslugom; proirenje sistema sakupljanja meanog komunalnog otpada sa sistemima za razdvajanje otpada na ili blizu mesta nastanka kako bi se omoguila prerada i reciklaa posebnih tokova otpada, ukljuujui metal, staklo, papir, plastiku i bio-otpad, ime se smanjuje koliina meanih ostataka za tretman, odnosno odlaganje; jaanje postojeih sistema odvojenog prijema (objekti za prijem proizvoda, lokacije za ostavljanje, centri za otpad iz domainstava i slino) za navedene tokove otpada, ukljuujui: baterije i akumulatore; elektrinu i elektronsku opremu; otpadna vozila; ulja; farmaceutske proizvode; gume.
Zahtevi za tretmanom i preradom otpada (komunalnog otpada) ukljuuju: uspostavljanje postrojenja za rukovanje i tretman (kao minimum sortiranje i ocenjivanje) posebno sakupljenih frakcija; ako je potrebno - planiranje i implementacija tretmana meanog otpada kako bi se postigli ciljevi reciklae i prerade; obezbeivanje adekvatnog kapaciteta i standarda postrojenja za konano odlaganje, ukljuujui potencijalno i otpad za proizvodnju energije i deponije. Zahtevi za tretman i preradu (industrijskog otpada) ukljuuju: uspostavljanje postrojenja za upravljanje i odlaganje opasnog otpada; uspostavljanje mree postrojenja za preradu graevinskog i otpada od ruenja. Nacionalna strategija upravljanja otpadom se takoe odnosi na remedijaciju postojeih odlagalita i divljih smetlita. To nije direktan zahtev iz poglavlja propisa EU o upravljanju otpadom. Meutim, verovatno e to biti zahtev za spreavanje zagaenja vode, a jasno je i da se radi o pozitivnoj akciji.
3.3 oPcijE za isPunjEnjE zahtEva

3.3.1 komunalni otpad: kontekst Kako je i odreeno u Nacionalnoj strategiji upravljanja otpadom i u optem smislu u sektorskoj literaturi, za Republiku Srbiju postoji vie otvorenih opcija, kao i za druge drave lanice, o tome kako se mogu ispuniti zahtevi za promenama. U razmatranju pristupa koji se moe primeniti, vano je prepoznati da je upravljanje otpadom u prethodnom periodu u Evropi prolo i jo uvek prolazi kroz primetne promene, to je posledica donoenja evropskih propisa, posebno Direktive o deponijama i brojnih drugih direktiva o posebnim tokovima otpada, a najvie o ambalanom otpadu. Kako je ve napomenuto, od kljunog je znaaja razmotriti potencijal Republike Srbije za skok iz postojeih sistema u budue upravljanje otpadom u EU. Meutim, takoe je vano prepoznati i to da nema i univerzalnog reenjau oblasti upravljanja komunalnim otpadom i da su evropske drave primenjivale razne pristupe24. Razlike su naroito velike u isticanju primene sledeih tehnika ili tehnologija: razdvajanje na mestu nastanka; tretman meanog komunalnog otpada, ukljuujui kompostiranje i MBT; proizvodnja energije / spaljivanje.
Kako se moe videti iz poslednjeg Izvetaja o stanju ivotne sredine25 (Slika 3.9), uoljivi su trendovi u upravljanju komunalnim otpadom, i to u pravcu: smanjenja korienja deponija; poveanja korienja spalionica; poveanja reciklae i kompostiranja. Ove trendove je projektovala Evropska agencija za zatitu ivotne sredine i odnose se na sledeu deceniju. U tom smislu, kljuno strateko pitanje sa kojim se Republika Srbija suoava u smislu tehnologije upravljanja otpadom je: Da li je mogue napraviti veliki tehnoloki korak od postojeeg pristupa (veoma slab) do krajnje savremenog pristupa (visok stepen reciklae, korienje sloenih tehnologija naroito za proizvodnju energije), uz zaobilaenje faze sanitarnih deponija kroz koju je veliki broj drava lanica EU proao u proteklim decenijama?
Videti na primer: 1) Preusmeravanje otpada sa deponija Efektivnost politika upravljanja otpadom u Evropskoj uniji, Izvetaj EEA br. 7/2009; 2) A. Pires et al. / Dnevnik upravljanja zatitom ivotne sredine 92 (2011) 1033 -1050. 25 EEA, Stanje i pregled ivotne sredine u Evropi za 2010. godinu, Materijalni resursi i otpad.
24
44
Prilikom razmatranja ovog pitanja od apsolutnog je znaaja uzimanje u obzir pitanja ogranienja u pogledu operativnih trokova, bez obzira na pitanja koja jasno proistiu iz poveanih investicionih trokova koji se odnose na tehnoloki naprednije opcije. Operativni trokovi koji se navode u literaturi jasno ukazuju da mehaniki i bioloki tretman, spaljivanje i druge naprednije tehnike (npr. piroliza) kotaju znatno vie od trokova koji se dovode u vezu sa sanitarnom deponijom. 3.3.2 komunalni otpad: kljuna razmatranja Kako je ve reeno, postoji odreeni broj ogranienja. Meutim, najvanija je finansijska odrivost operativnih sistema, o emu e biti rei u nastavku, tj. kapacitet operativnih preduzea (aktuelnih JKP) da pokriju svoje operativne i trokove odravanja kroz pristupane i prihvatljive korisnike naknade. To predstavlja najvei uticaj na izbor organizacionih i tehnolokih pristupa. Imajui u vidu datu procenu, koja ukazuje na deficit u povraaju trokova koji e nastati ak i primenom pristupa korienja sanitarnih deponija, jasno je da sloeniji tehnoloki pristup nije pristupaan u ovom trenutku. tavie, imajui u vidu aktuelne nivoe tehnikog kapaciteta u republici Srbiji, praktina implementacija e takoe predstavljati veliku tekou. Osim toga, treba imati na umu da se Republika Srbija nalazi u fazi razvoja u kojoj se mogu oekivati velike promene, kako u proizvodnji otpada, tako i u ponaanju stanovnitva. Upravo zato je prognoziranje tokova otpada, kljunog inputa za planiranje upravljanja otpadom u svakom smislu, a posebno kada se govori o skupim tehnologijama, podlono neizbenim neizvesnostima. U svetlu ovih razmatranja, pravi strateki pristup u ovom kontekstu je usredsreivanje na izdvajanje otpada iz meovitog toka u fazi primarnog sakupljanja uvoenjem inicijativa za odvojeno sakupljanje, a u srednjoronom periodu se treba oslanjati na sanitarne deponije kao na osnovni metod za konano zbrinjavanje komunalnog otpada. Obezbeivanje tehnoloki naprednijih tretmana otpada e u kratkoronom i srednjoronom periodu biti ogranieno na upravljanje opasnim otpadom, za koji deponije ne predstavljaju prihvatljivo reenje. U tabeli koja sledi prikazane su jednostavne implikacije trokova izbora tehnologije:
Tabela 8: Indikativni trokovi tehnologija za tretman otpada (JASPERS)26
tip odvojeno sakupljeni tokovi otpada ureeno kompostiranje - windrow zatvoreno aerobno kompostiranje - in-vessel Anaerobna digestija tokovi ostataka od otpada mBT - biostabilizacija mBT - bio-isuivanje mBT - proizvodnja energije Spaljivanje otpada
investicioni troak (/t/god) 50 - 200 150 - 300 200 - 400 100 - 200 200 - 350 250 - 450 500 - 900
trokovi rada i odravanja (/t) 10 - 20 15 - 30 25 - 50 10 - 25 20 - 35 25 - 45 25 - 45
ukupni trokovi (/t)
15 - 30 30 - 60 50 - 90 20 - 40 (A) 40 - 70 (A) 60 - 90 (A) 100 - 200 (B)
(A) Osim trokova rukovanja za RDF/SRF | (B) Osim prihoda od prodaje energije
26
Reprodukovano iz JASPERS Odeljenja za vrsti otpad i energetiku, Radna dokumentacija za zaposlene, postrojenje za mehaniki i bioloki tretman, Jonas Bystrom, 2010.
Jasno je da trokovi nisu jedini faktor koji treba razmatrati prilikom izbora delotvornog tehnolokog pristupa, ali imajui u vidu gore prikazane varijacije, oni predstavljaju najbitniji faktor u ovom kontekstu u kom je BDP u Republici Srbiji po glavi stanovnika mali u poreenju sa dravama lanicama EU. tavie, potrebno je razmotriti i prirodu operativnih trokova. Za trokovne stavke kojima se prekogranino trguje, kao to su rezervni delovi, gorivo, elektrina struja i drugi tehniki artikli (npr. hemikalije), Republika Srbija nema znatnu cenovnu prednost. Ti trokovi nisu direktno povezani sa zaradom na nain na koji su povezani trokovi rada. Ovo uporedno simplistiko razmatranje ukazuje na to da pristupi koji su intenzivniji u smislu rada mogu izroditi bolje mogunosti. Takoe treba napomenuti da meovita priroda komunalnog otpada oteava njegovo upravljanje. Odvojenim frakcijama se lake upravlja i one predstavljaju potencijalne izvore prihoda. Ukratko, bolje je u skladu sa hijerarhijom u primeni u EU ne stvarati problem na poetku. Efektivno razdvajanje na mestu nastanka je intenzivan proces u smislu rada. tavie, treba priznati da efektivnost sistema razdvajanja ima potencijalno veliki uticaj na optimalnost razliitih tehnolokih izbora u reavanju pitanja meanog komunalnog otpada; ilustracije radi, mala je korist od razvoja procesa proizvodnje goriva iz otpadaka (RDF) iz komunalnog otpada ako je izvesno da e odvojeno sakupljanje i razdvajanje imati za rezultat izdvajanje veinu kalorino vrednih materijala iz toka otpada, kao to je npr. plastika, to e dovesti do male energetske vrednosti RDF. Takoe treba razmotriti i raspored stanovnitva u zemlji, kao i potencijal za postizanje ekonomije obima u vezi sa velikim tehnoloki naprednim postrojenjima kao to su spalionice. Samo je u velikim gradovima gustina naseljenosti dovoljno velika za proizvodnju te koliine otpada na osnovu koje bi se mogle razmatrati napredne opcije kao to je MBT i spaljivanje, pri emu stvarni potencijal za iskorienje kapaciteta spalionice postoji samo u Gradu Beogradu. Ukratko, opseno uvoenje naprednih i operativno skupih tehnologija ne predstavlja izvodljivu opciju za Republiku Srbiju u ovom trenutku. Takoe treba napomenuti potrebu za razmatranjem sledeeg: pitanje operativnog obima i potencijala za regionalna (vieoptinska) reenja za postizanje efikasnosti obima, to bi rezultiralo niim operativnim trokovima i veom pristupanou cena usluga.
46
4. stratEgija
4.1 Pravna Postavka
Imajui u vidu visok nivo postignute transpozicije i relativno visoku postignutu usaglaenost, revizija zakonskog okvira ne predstavlja prioritet. Meutim, takoe je jasno da e pre pristupanja biti potrebno izvriti izmene i dopune. Uzevi u obzir da je referentni datum pristupanja za nekoliko godina, postoji mogunost za zakazivanje revizije propisa o upravljanju otpadom, i to 2015. godine ili negde u tom periodu, to omoguava sticanje iskustva u praktinoj implementaciji zakonskog okvira, kao i identifikaciju oblasti u kojima bi izmene i dopune propisa pomogle u praktinoj implementaciji. Predloeni pristup je sledei: revizija propisa o upravljanju otpadom 2015. godine; revizija radi ukljuenja ovde predstavljenih nalaza, nalaza projekta za uspostavljanje postrojenja za upravljanje opasnim otpadom, i informacija iz izvetaja o praktinoj implementaciji; revizija radi ukljuenja revidiranih ciljeva i rokova zasnovanih na planovima za implementaciju posebnih direktiva uz referencu na pregovore o pristupanju; reviziju propisa treba pripremiti do 2016. godine i propise ukljuiti u potrebnu proceduru. Vano je napomenuti i sledee: bie potrebno izvriti reviziju primarnog zakonodavstva; treba ubudue izbegavati propisivanje stroih i teih zakonskih ogranienja od onih koji se direktno zahtevaju propisima EU (pozlaivanje), a tamo gde je potrebno, takve stroe odredbe treba izbaciti iz postojeih propisa.
4.2 institucionalna i administrativna Postavka

4.2.1 organi programske politike i regulative U sektoru zatite ivotne sredine postoji snana poslovna postavka za formiranje potpuno operativne Agencije za zatitu ivotne sredine sa nadlenostima za izdavanje ovlaenja i dozvola. Takva Agencija za zatitu ivotne sredine bi mogla biti nadlena za izdavanje dozvola za upravljanje otpadom za koje je sada nadleno MSRPP, ime bi se razdvojile funkcije programske politike od operativnih funkcija. Idealno bi bilo formirati takvu Agenciju za zatitu ivotne sredine to je pre mogue. Gotovo pola postojeeg Odeljenja za upravljanje otpadom u MSRPP bi moglo prei u Agenciju i ukljuiti se u proces izdavanja dozvola. Agencija bi ispitala sve svoje obaveze u smislu izdavanja dozvola svih tipova, ak i uz privremeno smanjenje aktivnosti kontrole i nadzora. Odeljenje za upravljanje otpadom MSRPP treba reorganizovati i usmeriti na programsku politiku i strategiju. MSRPP treba da odrava redovne sastanke sa Agencijom kako bi pratilo napredovanje u oblasti implementacija propisa o upravljanju otpadom. Meutim, dok se Agencija kao takva ne uspostavi, treba nastaviti rad u okviru Ministarstva i Autonomne pokrajine. Ipak treba odravati jasnu podelu izmeu organa nadlenih za programsku politiku i organa nadlenih za operativna pitanja (izdavanje dozvola). Ovakva podela unutar odeljenja e omoguiti dalju reorganizaciju.
Bez obzira na nadlene institucionalne organe, kljuno je da uvoenje regulatornih procesa iz Zakona o upravljanju otpadom i podzakonskih akata donesenih na osnovu ovog zakona bude: u skladu sa smernicama za: organe koji izdaju ovlaenja, ukljuujui AP, o primeni reima izdavanja ovlaenja; organe zaduene za planiranje, ukljuujui AP, LSU i operatere; implementirano tako da postoji samo jedna dozvola za zatitu ivotne sredine u postrojenjima za upravljanje otpadom za postrojenja koja podleu Direktivi o industrijskim emisijama, to e znaiti da dozvolu treba da izda Odeljenje za IPPC. Postojee deponije treba podvesti pod reim izdavanja IPPC dozvola u smislu obezbeivanja postepenog zatvaranja ili postepene nadogradnje kako bi se ispunili zahtevi Direktive. Mora se priznati da su programska politika i proces planiranja i ponovljivi i refleksivni (u oba smera, odozgo nadole i obrnuto). Mada moe biti koristi od razmatranja neodlone revizije Nacionalne strategije upravljanja otpadom (odozgo nadole), potrebno je hitnije reagovati na razvoju regionalnih i lokalnih planova upravljanja otpadom u skladu sa Zakonom o upravljanju otpadom (odozdo nagore). Kako je i reeno u prethodnom tekstu, treba obezbediti smernice za autore ovih planova, delimino e i ova uputstva biti izvedena iz planova implementacije posebnih direktiva, koje takoe treba to pre izraditi. Smernice moraju odslikavati celokupan ovde utvren pristup po kom se treba usredsrediti na postizanje ciljeva reciklae, prerade i smanjenja nastanka otpada (ukljuujui i smanjenje odlaganja biorazgradivog otpada na deponije), i to u komponenti primarnog sakupljanja u procesu upravljanja otpadom. Regionalni i lokalni planovi upravljanja otpadom e dati detaljnije informacije za podrku sledeoj rundi programske politike, ukljuujui i reviziju Nacionalne strategije upravljanja otpadom. Dalji razvoj reima sakupljanja podataka, analize i izvetavanja predstavlja kljunu komponentu u poboljanju celokupnog sistema upravljanja otpadom. Pomo i smernice lokalnim organima e pruiti (aktuelna) Agencija za zatitu ivotne sredine. 4.2.2 operatvina tela Pitanje javnih komunalnih preduzea se trenutno nalazi u zakonodavnoj reviziji i iz tog razloga ovde nije dat definitivan pristup. Meutim, kao to je sluaj u sektoru voda, postoje dobri poslovni razlozi za racionalizacijom pruanja usluga kroz uspostavljanje regionalnih prualaca samo usluga vezanih za upravljanje otpadom. Veim voznim parkom kamiona kompaktora za otpad se moe bolje upravljati, neki reijski trokovi za ljudstvo i tehniku podrku se mogu smanjiti i moe se efektivinije organizovati proirenje usluga sakupljanja otpada iz ruralnih podruja. Dakle, uprkos preovladavajuim neizvesnostima koje se vezuju za reformu JKP, formirano je vie jasnih pravaca: podrava se izdvajanje funkcije upravljanja otpadom u JKP samo za usluge upravljanja otpadom; podrava se regionalizacija usluga upravljanja otpadom; pegionalizacija postrojenja za preradu otpada, tretman i odlaganje je kljuna, dok usluge sakupljanja otpada mogu ostati u okvirima lokalne organizacije.
48
4.3 Praktina imPlEmEntacija

4.3.1 sakupljanje U ovom trenutku je 60% stanovnitva Republike Srbije pokriveno uslugama sakupljanja otpada. Cilj da se do 2020. godine postigne pokrivenost od vie od 90% je realan ako se uvedu efikasni sistemi i ako se mobiliu finansijski resursi. Meutim, samo proirenje aktuelnih sistema za sakupljanje meanog otpada nee biti dovoljno za postizanje kljunih ciljeva reciklae otpada (posebno za ambalani otpad) i za ciljeve koji se vezuju za smanjenje odlaganja biorazgradivog otpada na deponije. Imajui u vidu tehniku i finansijsku neizvodljivost za postizanje izdvajanja cele koliine meanog komunalnog otpada u velikim postrojenjima za razdvajanje otpada, razdvojeno sakupljanje predstavlja kljuno reenje barem u urbanim sredinama. Mere za praktinu implementaciju treba precizno definisati u regionalnim i lokalnim planovima upravljanja otpadom (kako je ve reeno). Dakle, ove planove treba to pre izraditi. Strateki pristup koji treba prikazati u ovim planovima treba da obuhvati postavljanje sveobuhvatnog sistema za sakupljanje i transport otpada: informacije visokog profila, kampanje podizanja svesti i podsticanja izmene ponaanja pre i za vreme uvoenja novih usluga; adekvatna mrea kontejnera za otpad prioritet velikim kontejnerima u veim stambenim naseljima; uvoenje savremenih vozila za sabijanje otpada; uspostavljanje mree transfer stanica na osnovu analize trokova; razdvojeni pristup u urbanim i ruralnim podrujima: u ruralnim podrujima, fokus je na obezbeivanju jednostavnog sakupljanja meanog otpada i na uvoenju kompostiranja zelenog otpada kod kue. Kompostiranje kod kue treba podsticati u ruralnim sredinama kao najefektivniju jeftinu proceduru za smanjenje odlaganja biorazgradivog otpada na deponije. Raspodela (besplatnih) kutija za kompostiranje svim ruralnim domainstvima moe pomoi u uvoenju kompostiranja kod kue; sofisticiraniji pristup primenjen u urbanim sredinama ukljuuje i odvojeno sakupljanje kljunih reciklabilnih materijala; odvojeno sakupljanje kljunih reciklabilnih materijala (na prvom mestu suvih materijala): odvojeni kontejneri za reciklabilne materijale; u poetku se za sakupljanje reciklabilnih materijala moe koristiti ista oprema (kontejneri i kamioni kompaktori) kao i za otpatke. Kasnije treba uvesti sisteme za sakupljanje staklene ambalae, koji su pogodniji, ali i skuplji (iglo kontejneri i kamioni sa dizalicom sa podizaem na kuku); mesta za odlaganje - zelena ostrva; posebno sakupljen ambalani otpad (osim staklene ambalae) zahteva uklanjanje neistoa i sortiranje razliitih frakcija, u skladu sa zahtevima trita reciklabilnih materijala: osnivanje mree regionalnih objekata za rukovanje reciklabilnim materijalima (sortiranje, ocenjivanje, skladitenje, prodaja), na osnovu analize trokova. Izgradnja objekata za sortiranje radi omoguavanja reciklae ambalae i razvoja dovoljno velike mree objekata za preradu sortiranog otpadnog papira, staklene ambalae, plastine i metalne ambalae (prioritet je aluminijum).
Kako je vie puta istaknuto, postizanje efikasnosti operativnih trokova je kljuno za uspenu implementaciju Strategije. Dostizanje ekonomije obima u svakom pogledu (kontejneri za sakupljanje, vozila za sakupljanje, transfer objekti, reciklana postrojenja) e predstavljati kljuni aspekat i zahtevae meuoptinsku saradnju u optimizovanju razvoja implementacionih projekata. Treba primeniti najefektivnije sisteme sakupljanja otpada (1,1 m3 obrtne kontejnere, triaksijalni kompaktor za otpad gde god ih je mogue koristiti zbog puta, iskljuenje traktora sa prikolicama iz sakupljanja otpada). Kontejnere za raziite tipove otpada treba locirati u kontejnerske nie na javnim putevima. Neka mesta za kontejnerske nie treba proiriti kako bi se omoguilo postavljanje 5 kontejnera za otpatke - za papir/karton, plastiku, metal i dve vrste stakla. 4.3.2 odlaganje Kao to je reeno u prethodnom tekstu, odlaganje e u kratkoronom i srednjoronom periodu i dalje biti orijentisano na deponije, tanije na formiranje adekvatne mree regionalnih deponija koje odgovaraju standardima EU, s ciljem smanjenja negativnih uticaja odlaganja otpada na deponije na ivotnu sredinu: potrebno je uvoenje stroijih tehnikih pravila za odlaganje otpada i izgradnju deponija; veliina deponija zavisi od lokalnih uslova, ali iz finansijskih i tehnikih razloga, njihov kapacitet ne bi trebalo da bude manji od 100.000 tona godinje; treba uzeti u razmatranje alternativna reenja za vea urbana naselja: npr. u Beogradu se mogu razmatrati MBT ili spaljivanje otpada. Izgradnja regionalnih sanitarnih deponija automatski donosi i potrebu za meuoptinskom saradnjom jer e nekoliko optina koristiti istu deponiju. Kako je za sisteme sakupljanja kljuno postizanje ekonomije obima, tako i broj i lokacije regionalnih deponija treba optimizovati na bazi trokova bez obzira na administrativne granice. 4.3.3 biorazgradivi otpad Biorazgradivi otpad treba posebno razmatrati i treba smanjiti koliinu takvog odloenog otpada na deponije. Rezultati ve opisanog pristupa e u znatnoj meri doprineti dostizanju ciljeva za smanjenje biorazgradivog otpada koji se odvozi na deponije. Meutim, u ovoj fazi nije jasno da li e ciljevi biti dostignuti u potpunosti. Stoga u Nacionalnu strategiju o upravljanju otpadom treba ugraditi i reviziju napredovanja ka smanjenju koliine biorazgradivog otpada koji se odlae na deponije i treba izraditi program za ispunjenje zahteva. U velikim gradovima kao to su Beograd i Novi Sad se moe razmatrati razdvojeno sakupljanje bio-otpada i kompostiranje bio-otpada u centralnim postrojenjima za kompostiranje, ali samo koliko je potrebno da se dostignu ciljne vrednosti (nema potrebe ako je donesena odluka da se komunalni otpad tretira mehaniki-bioloki ili da se spaljuje). Moda bude potrebno prilagoavanje nacionalnih ciljeva smanjenja biorazgradivog otpada (na osnovu sadraja biorazgradivih materija u otpadu koji se sada sakuplja), kako bi oni bili direktno uporedivi sa ciljevima u EU: Uredba o odlaganju otpada na deponije Republike Srbije (lan 10) postavlja ciljeve za smanjenje odlaganja biorazgradivog otpada na deponije, i to: u periodu 2012-2016. godine smanjiti sadraj biorazgradivog otpada u sakupljenom komunalnom otpadu za 25%; u periodu 2017-2019. godine za 50%; u periodu 2020-2026. godine za 65%.
50
Ovi ciljevi nisu direktno uporedivi sa ciljevima iz Direktive EU o deponijama. Za definisanje uporedivih ciljeva za biorazgradivi otpad koji se odlae na deponije, treba uzeti procenu proizvedenog biorazgradivog otpada u Republici Srbiji 1995. godine. Praktinost usklaivanja sa ciljevima se uspeno moe pregovarati sa Evropskom unijom. 4.3.4 Prethodni tretman Zahtev za vrenje tretmana pre odlaganja otpada na deponiju takoe treba posebno razmatrati (lan 6a Direktive o deponijama). Implementacija gornjeg pristupa nee rezultirati tretmanom svih vrsta otpada pre njegovog odlaganja na deponiju. Kroz reviziju Nacionalne strategije o upravljanju otpadom treba ispitati opcije za postizanje usaglaenosti sa ovim zahtevom. 4.3.5 opasni otpad Glavni izazov u upravljanju opasnim otpadom predstavlja uvoenje pouzdanog sistema registracije za sve tipove opasnog otpada od kolevke pa do groba. Dokument o kretanju opasnog otpada, propisan zakonodavstvom Republike Srbije, predstavlja prihvatljivo reenje za ovu svrhu. Na osnovu propisa Republike Srbije, proizvoai opasnih proizvoda koji posle upotrebe postaju otpad uplauju naknadu u Fond za zatitu ivotne sredine, ime se obezbeuje finansiranje sakupljanja i reciklae razliitih tokova otpada. Ovim sredstvima e se subvencionisati sistem licenciranih sakupljaa/reciklera otpada za ove tokove otpada. Ako rezultati ovog modela nisu dovoljni za usaglaavanje sa EU direktivama koje se odnose na posebne tokove otpada, potrebno je uvesti pojam proirene odgovornosti proizvoaa (kroz njihovo ukljuenje u povraaj i reciklau upotrebljenog proizvoda). 4.3.6 ambalani otpad Doneseni su primarni propisi o ambalai kroz Zakon o ambalai i ambalanom otpadu, kao i relevantni sekundarni propisi (videti Aneks 2). Puna implementacija ovih propisa e dovesti do aproksimacije zahteva iz pravnih tekovina EU. 4.3.7 graevinski i otpad od ruenja Za razvoj reciklae graevinskog i otpada od ruenja treba angaovati sva mogua sredstva: zabranu iskopavanja ljunka iz renih korita i kamenoloma, kao i vrenje uticaja na javne klijente da trae korienje recikliranih graevinskih materijala prilikom raspisivanja tendera za izgradnju objekata. 4.3.8 Posebni tokovi otpada Ve je istaknuto da je potrebno uvesti mere za reavanje pitanja posebnih tokova otpada, kako je i definisano u propisima EU. Donesena su podzakonska akta (navedena u Aneksu 1) i to za: baterije i akumulatore, elektrinu i elektronsku opremu, otpadna vozila, ulja, azbest, medicinski otpad i fluo cevi koje sadre ivu. Puna implementacija ovih propisa e dovesti do aproksimacije zahtevima iz pravnih tekovina EU.
5. koraci u imPlEmEntaciji
Ovde utvren program implementacije je dopunjen planom transpozicije iz Odeljka 7.
5.1 Programska Politika

Kljune radnje u implementaciji u pogledu osnovnih pitanja sektorske politike u ovom sektoru su prikazane u tabeli koja sledi. Primarna nadlenost za ove radnje poiva na MSRPP. Proces transpozicije je detaljnije opisan u Odeljku 7 ovog dokumenta.
Tabela 9: Implementacione aktivnosti pravna postavka i programska politika
oblast Deponije (neinertni otpad) Spaljivanje otpada nacionalna strategija upravljanja otpadom Regionalni planovi upravljanja otpadom lokalni planovi upravljanja otpadom Otpadna ulja
odmah Plan dodele reima u skladu sa DIE Plan dodele reima u skladu sa DIE
kratkorono Pravne mere za prelazak na DIE, ako je potrebno Pravne mere za prelazak na DIE Revizija i izmene i dopune pre pristupanja
srednjorono
Implementacija
Izdavanje smernica nadzor nad razvojem Izdavanje smernica nadzor nad razvojem Revizija opcija odlaganja u svetlu Odluke Osigurati da nema neopravdanih ECJ kojom se u hijerarhiji upravljanja prepreka za koinsineraciju ulja uz spaljivanje otpada uz proizvodnju proizvodnju toplotne energije toplotne energije izjednaava sa reciklaom otpada Revizija aktuelnog sistema izdavanja Osigurati da nema neopravdanih dozvola u cilju podsticanja koinsineracije prepreka za koinsineraciju guma ovog otpada u skladu sa DIE uz proizvodnju toplotne energije
Otpadne gume
Pored zakonodavnih i mera programske politike, potrebno je preduzeti i niz regulatornih radnji.
Tabela 10: Regulatorne radnje
oblast Deponije
odmah Revidirati postojee sisteme izdavanja dozvola za aktuelne deponije pre njihovog uvoenja u sistem IPPC, tj. obezbediti dozvolu za zatvaranje
kratkorono Diskutovati i usaglasiti prioritizaciju dozvola za izdavanje kako bi se postigao protok zahteva koji odgovara institucionalnom kapacitetu (npr. u prvom periodu zahtev za izdavanje dozvole podnosi deset najveih deponija, u drugom periodu deset drugih i tako redom)
srednjorono
Dozvole za otpad
Revidirati listu podnetih zahteva za izdavanje dozvola za upravljanje otpadom, i odrediti prioritete
52
DIE
Revidirati izdavanje dozvola u skladu sa DIE i obezbediti da se to vie dozvola razmotri u skladu sa ovim propisom (kako bi se izbeglo dupliranje posla) Revidirati organizaciju izdavanja dozvola sa mSRPP i usaglasiti se oko osoblja, dinamike i prioriteta
Proceniti zahteve za koinsineraciju i izdati (ako je adekvatno) dozvole to je pre mogue, tj. pitanju izdavanja dozvola pridati najvei prioritet (kako bi se obezbedio siguran izlaz za ovaj otpad to je pre mogue) zapoeti izdavanje dozvola za registrovane deponije Kontrola i nadzor nad registrovanim deponijama kako bi se osiguralo podnoenje zahteva za izdavanje dozvole nastaviti izdavanje dozvola za postojee deponije, uglavnom za zatvaranje Kontrola i nadzor na deponijama za izbegavanje pojave ilegalnih aktivnosti
Deponije
5.2 Praktina imPlEmEntacija

Praktina implementacija Strategije u velikoj meri zavisi od implementacije investicionih paketa. Ove pakete treba identifikovati kao deo procesa izrade regionalnih i lokalnih planova upravljanja otpadom, i razviti ih u profitabilne projekte koji se mogu finansirati kroz dole opisane mehanizme. Tok projekta ovog tipa je ve podran kroz MISP inicijativu i SLAP bazu podataka. Proces planiranja upravljanja otpadom i razvoj toka projekta treba integrisati. Jedinicama LSU su za postizanje ovog cilja potrebne smernice iz Ministarstva, kako je ve i istaknuto. Program implementacije ove Strategije treba dopuniti nizom planova za implementaciju posebnih direktiva. Ovi planovi treba da sadre informacije i da odslikavaju razvoj toka projekta o kojem je ve bilo rei. Pripremom, dogovaranjem i implementacijom ovih planova treba da upravljaju i da vre nadzor meuinstitucionalne radne grupe formirane za tu svrhu.
5.3 uPravljanjE i nadzor

Formirale bi se radne grupe kojima bi predsedavalo ministarstvo nadleno za direktive, pri emu e predsedavajue osobe biti sa nivoa naelnika odeljenja. Predsedavajui e direktno izvetavati predsedavajuem Radne podgrupe za Poglavlje 27, mada e direktno podnositi izvetaje i relevantnom pomoniku ministra. Planirano je formiranje po jedne rade grupe u sektoru upravljanja otpadom zaduene za Okvirnu direktivu o otpadu, zatim za Direktive o otpadnim baterijama i akumulatorima, ambalai i ambalanom otpadu, PCB/PCT, otpadnoj elektrinoj i elektronskoj opremi, otpadnim vozilima, ogranienju korienja opasnih supstanci u elektrinoj i elektronskoj opremi i za Uredbu o transportu otpada. lanstvo u radnim grupama e okupiti predstavnike MSRPP (pravnu i tehniku slubu i kontrolu i nadzor), naelnika Odeljenja za IPPC u MSRPP, zatim predstavnike Ministarstva finansija, Direkcije za vode, MPTV, SEPF, Kontrole i nadzora, SEPA, AP Vojvodine, Grada Beograda, izabranih LSU, Privredne komore, najveih predstavnika maloprodaje, OCD i JKP. Ipak lanstvo u radnim grupama e se razlikovati u odnosu na direktivu za koju je ta radna grupa zaduena. Radne grupe e se sastajati otprilike jednom meseno, mada e dinamika sastajanja zavisiti od radnog optereenja. Podsticae se prisustvo predstavnika javnih institucija sastancima.
Ukoliko neprisustvovanje sastancima postane problem za rad radnih grupa, to e se predoiti predsedavajuem Radne podgrupe za Poglavlje 27, koji e obezbediti korekciju takve situacije. Radne grupe e ispitivati proces aproksimacije za svaku direktivu, kao i metodologiju implementacije za svaku odluku i uredbu, kako bi se osiguralo to bre zakljuenje procesa. Radne grupe e identifikovati ogranienja i pokuati da ih reavaju neposredno ili e ih iznositi predsedavajuem Radne podgrupe 27 kako bi se donela odluka na viem nivou. Za svaki sastanak e se sainjavati beleka, koja e se postavljati na internet stranicu MSRPP u delu za lanove.
Tabela 11: Radne grupe
zahtev iz eu propisa Okvirna direktiva o otpadu i Direktive o otpadnim baterijama i akumulatorima, ambalai i ambalanom otpadu, PCB/PCT, otpadnoj elektrinoj i elektronskoj opremi, otpadnim vozilima, ogranienju korienja opasnih supstanci u elektrinoj i elektronskoj opremi i uredba o transportu otpada Direktiva o kanalizacionom mulju Direktiva o otpadu iz rudarstva Direktive o spaljivanju otpada i TiOs Direktiva o deponijama
Predsedavajui naelnik Odeljenja za upravljanje otpadom u mSRPP
uesnici naelnik Odeljenja za IPPC u mSRPP, predstavnici ministarstva finansija, Direkcije za vode, mPTV, SEPF, Kontrole i nadzora, SEPA, AP Vojvodine, Grada Beograda, izabranih lSu, Privredne komore, najvei predstavnici maloprodaje, OCD
uestalost sastajanja meseno

napomena: TREBA RAzmOTRITI PODGRuPE
Treba prodiskutovati u okviru RG za otpad Treba prodiskutovati u okviru RG za IPPC Treba prodiskutovati u okviru RG za IPPC Treba prodiskutovati u okviru RG za IPPC
54
6. ProcEnE trokova i Program ulaganja

6.1 Proraun kaPitalnih trokova
Za implementaciju sistema upravljanja vrstim komunalnim otpadom koji je u potpunosti u skladu sa direktivama EU, minimalni trokovi se mogu proceniti na sledei nain. 6.1.1 trokovi sistema sakupljanja Za upostavljanje adekvatnog sistema sakupljanja potrebno je obezbediti dodatne kontejnere i kamione za sakupljanje. Zbog perioda zamene kontejnera koji iznosi 5 godina (krai je od prelaznog perioda za punu usaglaenost) i usled ve uglavnom dotrajalog voznog parka kamiona za sakupljanje otpada, moe se smatrati da postojea infrastruktura nema praktino nikakvu vrednost.
Tabela 12: Investicioni trokovi za sistem sakupljanja
stavka Kapitalni trokovi (CAPEX) za kontejnere CAPEX za kompaktore za otpad CAPEX za druga vozila za sakupljanje CAPEX za transfer stanice CaPeX za sistem sakupljanja
troak 55,79 miliona evra 86,67 miliona evra 26,72 miliona evra 65,86 miliona evra 235,04 miliona evra
6.1.2 trokovi sistema za tretman i trajno zbrinjavanje Za tretman i trajno zbrinjavanje sakupljenog komunalnog otpada potrebno je obezbediti sanitarne deponije, objekte za sortiranje ambalanog otpada i nekoliko centralizovanih postrojenja za kompostiranje. Pored toga, postoje i odreeni trokovi za snabdevanje ruralnih domainstava besplatnim kutijama za kompostiranje kako bi se smanjila koliina biorazgradivog otpada koji se odlae na deponije.
Tabela 13: Investicioni trokovi za postrojenja za konano zbrinjavanje otpada
stavka Sanitarne deponije (samo prva elija) Objekti za sortiranje ambalanog otpada Centralizovana postrojenja za kompostiranje Kutije za kompostiranje za ruralna domainstva CaPeX za tretman i odlaganje
troak 94,47 miliona evra 83,57 miliona evra 18,10 miliona evra 41,54 miliona evra 237,68 miliona evra
6.1.3 trokovi zatvaranja i naknadnog staranja Pored trokova za sisteme upravljanja komunalnim otpadom u skladu sa prikazanom strategijom, postoje i odreeni trokovi za naknadno staranje za 164 registrovane deponije i zatvaranje postojeih 4.481 divljih smetlita.
Tabela 13: Investicioni trokovi za postrojenja za konano zbrinjavanje otpada
stavka Trokovi naknadnog staranja za 164 registrovane deponije Trokovi zatvaranja za 4.481 divljih smetlita CaPeX za zatvaranje i naknadno staranje
troak 48,28 miliona evra 94,83 miliona evra 143,10 miliona evra
6.1.4 jedinini caPEX trokovi Ukupni kapitalni trokovi aproksimacije u oblasti upravljanja komunalnim otpadom se mogu proceniti na 615,82 miliona evra neto sadanje vrednosti u nominalnim uslovima. U pogledu CAPEx trokova po opsluenom stanovniku, iznos je 82,11 evra po stanovniku. Ovu brojku emo uneti u na trokovni model (razvijen u okviru EAS projekta) i povezaemo investicije sa brojem opsluenih stanovnika. Ova metodologija e povezati CAPEx trokove sa ciljevima za usaglaavanje u procentualnom broju stanovnika pokrivenih potpuno usaglaenom uslugom.
6.2 Proraun oPErativnih trokova

Pored kapitalnih trokova, trokovima aproksimacije treba dodati i operativne trokove. Ovde su prikazani svi trokovi rada i odravanja koji proizilaze iz predloenog sistema sakupljanja, tretmana i odlaganja komunalnog otpada. Iskazane cifre se odnose na godinje iznose. 6.2.1 trokovi rada i odravanja za sakupljanje i prevoz komunalnog otpada
Tabela 15: Procene operativnih trokova Sakupljanje
stavka Trokovi sakupljanja otpadaka Trokovi sakupljanja ambalanog otpada Trokovi sakupljanja bio-otpada (Beograd, novi Sad) Trokovi prevoza oPeX za sakupljanje i prevoz 6.2.2 trokovi rada i odravanja za tretman
Tabela 16: Procene operativnih trokova Tretman
Godinji troak 30,43 miliona evra 37,21 miliona evra 4,24 miliona evra 8,27 miliona evra 80,15 miliona evra
stavka Trokovi rada i odravanja za sortiranje ambalanog otpada Trokovi rada i odravanja za bio-otpad oPeX za tretman
Tabela 17: Procene operativnih trokova Deponije
Godinji troak 39,01 milion evra 3,85 miliona evra 42,87 miliona evra
6.2.3 trokovi rada i odravanja za odlaganje otpada na deponije stavka Izgradnja sledee elije / zatvaranje prethodne elije Ostali trokovi rada i odravanja na deponijama oPeX za odlaganje na deponije Godinji troak 14,90 miliona evra 6,43 miliona evra 21,33 miliona evra
6.2.4 operativni jedinini trokovi Ukupni trokovi rada i odravanja za aproksimaciju u oblasti upravljanja komunalnim otpadom se mogu proceniti na 144,35 miliona evra godinje u sadanjim uslovima. Najvei deo ovih trokova ine trokovi za sakupljanje, koji direktno zavise od trokova goriva i radne snage. U pogledu OPEx po opsluenom stanovniku, cifra iznosi 19,25 evra po stanovniku godinje.
56
U na trokovni model (razvijen u okviru EAS projekta) uvodimo ovaj iznos i povezujemo OPEx sa investicijama i brojem opsluenih stanovnika. Ovom metodologijom se povezuju OPEx trokovi sa ciljevima usaglaavanja u procentualnom iznosu stanovnika pokrivenih potpuno usaglaenom uslugom.
6.3 trokovi aProksimacijE u sEktoru uPravljanja otPadom

Za proraun trokova aproksimacije smo u na model uveli jedinine trokove, koji su detaljno opisani u prilogu Ekonomija i finansije27, i grupisali smo direktive koje utiu na upravljanje vrstim komunalnim otpadom (o deponijama, ambalai, baterijama i elektrinoj i elektronskoj opremi) kako bi se prilagodile direktivama o vrstom komunalnom otpadu koje iziskuju velika ulaganja. Teite odreivanja trokova je na direktivama koje iziskuju velika ulaganja. To su direktive za koje EU odobrava prelazne periode za punu implementaciju. Trokovi implementacije drugih direktiva su izraunati prilagoavanjem iznosa iz priloga o finansijama uz Strategiju o upravljanju otpadom iz 2010. godine naem modelu. Vremenski okvir iz akcionih planova je prilagoen, a u sluaju vrstog komunalnog otpada i produen, kako bi se dobili periodi implementacije koji ograniavaju uticaj OPEx na pristupanost projekta, to predstavlja osnovni zahtev u ekonomskom planiranju. Administrativni trokovi su zasnovani na godinjem iznosu iz Akcionog plana uz Strategiju o upravljanju otpadom (6,7 miliona evra godinje) i projektovani su u naem modelu primenom indeksa korekcije koji odgovara pretpostavljenoj stopi inflacije evra (2%) plus 40% rasta BNP, na osnovu logike da postoji snana komponenta radne snage u ovoj trokovnoj stavci, pa e njen rast biti vei od same inflacije. 6.3.1 ulaganja Projektovana viegodinja ulaganja po direktivi/grupi direktiva prikazana su u donjoj tabeli. Trokovi su iskazani u milionima evra za izabrane direktive i za ukupna ulaganja. Opslueno stanovnitvo je predstavljeno u broju stanovnika i kao procenat ukupnog broja stanovnika pokrivenih uslugama:
Tabela 18: Trokovi aproksimacije u nominalnim uslovima investicioni trokovi za postizanje ciljeva u milionima evra Prelazni period 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018 2019 2020 2021 2022 2022 2024 19,4 0,0 0,0 0,0 0,0 19,4 22,9 5,9 10,1 5,1 1,4 45,4 28,1 9,9 2,0 0,4 6,7 47,1 38,5 12,0 2,0 5,1 2,2 59,8 58,1 7,9 24,0 0,8 1,0 91,8 114,8 74,7 74,5 50,7 45,3 19,7 19,1 12,9 3,0 101,7 7,9 5,1 64,0 6,0 4,7 63,9 5,9 4,7 42,5 3,9 4,3 45,3 19,7 19,1 12,9 3,0
direktiva/grupa
vrsti komunalni otpad
(Dep + Amb + Bat + OEEO)
Graevinski otpad Opasni industrijski otpad GVE Ostalo

(zdr + ulja + Gume + Ostalo)
ukupna ulaganja
Potreban prelazni period za punu usaglaenost je zasnovan na pretpostavljenom datumu pristupanja, odnosno na 2019. godini.
27
Ovaj prilog , razvijen je u okviru projekta EAS i sadri informacije o tome kako je izgraena alatka za model obrauna trokova aproksimacije.
6.3.2 ukupni trokovi Viegodinji tok trokova, ukljuujui CAPEx, OPEx i dodatno nastale administrativne trokove (Admin), prikazan je u milionima evra u uslovima nominalne vrednosti za period 2011-2030. godine.
Slika 4: Trokovi aproksimacije u uslovima nominalne vrednosti
CAPEx trokovi istiu do 2025. godine, dok se OPEx trokovi akumuliraju i dostiu gotovo 230 miliona evra u uslovima nominalne vrednosti do 2030. godine. 6.3.3 neto sadanja vrednost toka trokova Standardna praksa kako bi se izbegla distorcija vremenskog faktora jeste diskontovanje nominalnih tokova kako bi se obezbedila njihova vrednost u dananjim uslovima. Koriena je diskontna stopa od 5%, koja se sada primenjuje na velike infrastrukturne projekte koje finansira EU, kako bi se dobila vrednost toka trokova u uslovima nominalne vrednosti u 2010. godini za ukupne CAPEx, OPEx i Admin trokove.
Slika 5: Ukupni trokovi aproksimacije uz NSV od 5%
58
6.4 ograniEnja u smislu PristuPanosti

Projekat EAS je izvrio analizu pristupanosti koja je radi detaljnijeg ispitivanja ukljuena u prilogu Ekonomija i finansije.28 Projektovana pristupanost je iskazana kao maksimalna (1,5% prosenog prihoda domainstva), prosena (1,5% prosenog prihoda nia tri dohodovna decila) i minimalna (1,5% najnieg ili najsiromanijeg dohodovnog decila). Uporeena je da OPEx trokovima kako je i prikazano u grafikonu koji sledi.
Slika 6: Pristupanost za domainstva i OPEx
Maksimalna pristupanost je ispod OPEx trokova do 2019. godine. To ukazuje na znatno ogranienje u smislu pristupanosti cene odravanja sistema za upravljanje vrstim komunalnim otpadom. Posle 2019. godine, maksimalno pristupane cene usluga e pokriti OPEx, to predstavlja opti uslov za odrivo ulaganje. Implikacije su da e za Strategiju o upravljanju otpadom do tog datuma biti potrebno obezbediti subvencije iz drugih sektora zatite ivotne sredine. U modelu koji imamo je primenom analize osetljivosti izvreno prilagoavanje implementacije planiranih ulaganja kako se ona ne bi oduila i posle pretpostavljenog datuma prijema u lanstvo EU, jer bi u tom sluaju imali situaciju neusklaenosti u smislu subvencionisanja. Stopa po kojoj se moe postii maksimalna pristupanost predstavlja najvee ogranienje. To e zavisiti od kombinacije faktora, ukljuujui sledee kao najistaknutije: dobro dokumentovane pristupanosti, kako bi se jasno shvatile granice cilja; postepeno poveanje u realnim uslovima (iznad inflacije) cena usluga/naknada koje je povezano sa poboljanjem pruenih usluga kroz ulaganja u postrojenja koja ispunjavaju standarde; dobro dokumentovane Maksimalna pristupanost cena (MAT) i potpuna naknada trokova (FCR) kako bi se obezbedili ciljni parametri za odreivanje cene usluga; reformisana JKP, podeljena i specijalizovana kako bi bila efikasnija i strunija. Stopa po kojoj se moe izvesti maksimalna pristupanost radi poveanja stope povraaja trokova je prikazana u donjem grafikonu:
27
ibidem
Slika 7: Mobilizacija pristupanosti
Oekuje se da e proces prelaska sa sadanjeg procenta od 23% maksimalne pristupanosti koja se izvodi za povraaj trokova (kombinacija postojeih niskih cena i efektivne stope naplate) na optimalnih 95% trajati najmanje 11 godina, u skladu sa postepenim poboljanjem pruenih usluga.
6.5 Finansijska Praznina

6.5.1 oPEX praznina Finansijska praznina se definie kao deo trokova koji se ne mogu namiriti iz korisnikih naknada. Kada bi se imlementacija Strategije o upravljanju otpadom zasnivala samo na ekonomski izgraenim parametrima, finansijska praznina bi za OPEx trokove imao nultu vrednost. Dakle, investicije bi bile ograniene dinamikom po kojoj se Opex trokovi ne bi akumulirali preko stope povraaja trokova kroz pristupane cene usluga. U ovom sluaju, uzeti su u obzor akcioni planovi koji visok prioritet daju otpadu i kapacitetu domaih finansijskih sredstava, i to je prilagoeno scenariju u kom su Opex neto malo iznad maksimalne pristupanosti, ali ak i u tom sluaju samo do 2019. Godine, odnosno do oekivanog datuma pristupanja EU. Rezultirajui finansijsku prazninu za OPEx je prikazan u grafikonu koji sledi:
Slika 8: OPEx finansijska praznina (koja se ne pokriva iz tarifa)
OPEx finansijska praznina dostie najveu vrednost od 40,7 miliona evra 2017. godine. Ovaj iznos odslikava subvencionisanje iz drugih sektora zatite ivotne sredine u sektor otpada, a subvencionisanje treba svesti na minimum.
60
6.5.2 ukupna trokovna praznina Kada je re o ukupnim trokovima, ukljuujui OPEx, CAPEx i Admin, finansijska praznina dostie svoju maksimalnu vrednost od 167 miliona evra 2016. godine. To znai da od procenjenih ukupnih trokova od 235 miliona evra za tu godinu, samo e se 68 miliona namiriti iz poveanih korisnikih naknada. Ostatak se mora namiriti iz drugih mehanizama.
Slika 9: Finansijska praznina ukupnih trokova (koji se ne pokrivaju iz tarifa)
6.6 FinansiranjE PrazninE

6.6.1 osnovni izvori: naknada trokova od korisnika; EU grantovi i druge donacije; ulaganja iz privatnog sektora; budeti LSU i centralne Vlade, kao i Fonda za zatitu ivotne sredine; sredstva iz projekata bez regresa iz dravnih garancija, od meunarodnih finansijskih institucija i komercijalnih banaka; sredstva CV i LSU za projekte koji doprinose zatiti ivotne sredine. Kompletan opis specifinih izvora sredstava i koraka za pristupanje tim sredstvima dat je u prilogu Ekonomija i finansije.29 U sektoru upravljanja otpadom teite strategije finansiranja je stavljeno na Fond za zatitu ivotne sredine Republike Srbije, koji je tokom 2010. godine uveo seriju naknada za posebne tokove otpada i koji se sada brzo razvija i ini veoma vaan izvor finansiranja. Prihodi Fonda za zatitu ivotne sredine za 2010, 2011 i 2012. godinu su navedene u tabeli koja sledi. Projekcije prihoda su zasnovane na koliinama navedenim u Strategiji upravljanja otpadom. Konani bilans naknada za 2010. godinu e biti potvren 30. 4. 2011. godine. Tokom tekue, 2011. godine, oekuje se uvoenje novih naknada.
29
ibidem
Tabela 19: Projekcije prihoda SEPF za period 2010-2012. godine
naknada motorna vozila Supstance koje oteuju ozonski omota Emisije SO2 , nO2 , suspendovane estice, proizvedeni i odloeni otpad Retke vrste flore i faune naknade za pruanje strunih usluga zagaivanje ivotne sredine u podrujima od dravnog interesa Posebni tokovi otpada Stavljanje ambalae na trite Korienje ribarskih podruja ukuPno
2010 mil Rsd 544,80 8,50 977,00 53,53 455,90 / 8.596,00 1,00 35,00 9.141,43 mil 5,16 0,08 9,26 0,51 4,32 / 89,65 0,01 0,36 94,85 mil Rsd 705,00 10,00 1.500,00 70,00 500,00 150,00
2011 mil 6,68 0,09 14,22 0,66 4,74 1,42 97,78 0,01 0,38 104,99 mil Rsd 780,00 13,50 2.529,00 79,50 550,00 180,00
2012 mil 7,39 0,13 23,97 0,75 5,21 1,71 107,55 0,01 0,43 115,66
10.315,20 1,00 40,00 11.076,20
11.346,72 1,00 45,00 12.202,22
Oekuje se da godinji prihodi od naknada za posebne tokove otpada dostignu 108 miliona evra do 2012. godine, to predstavlja znatnu sumu po svakom standardu. 6.6.2 Finansijski plan Pojednostavljeno, finansijski plan e se uspostaviti dodavanjem oekivanih doprinosa iz raznih izvora na ukupni tok trokova (Tabela 20).
Tabela 20: Pokrie finansijske praznine
Pokrivanje finansijskih praznina ukupni trokovi (mm ) Povraaj trokova (Rastui) Efektivni Eu garntovi i donacije neto finansiranje (bez pomoi drave) Ostali donatori Poslovni i privatni sektor 30% Potrebno od javnog sektora
2011 19,40 0,00 0,00 2,91 0,78 2,50

-13,22
2012 58,07 3,64 13,60 6,95 1,85 5,96

-35,17
2013
2014
2015
2016
2017
2018
2019
2020
2025
2030
83,23 113,41 168,12 235,00 235,83 264,87 268,42 286,85 322,68 386,83 10,87 14,20 7,35 1,96 6,30
-47,57
24,12 0,00 9,28 2,54 8,17

-60,13
44,75 0,00 14,08 3,97 12,79
68,38 0,00 -1,43 5,07 16,31
98,45 0,00 -2,21 3,37 10,83
139,40 186,01 231,16 356,64 431,69 2,11 -3,38 3,42 11,01 0,49 -3,26 2,38 7,65 0,00 -3,08 2,17 6,97
-49,63
0,00 -1,82 0,00 0,00

32,14
0,00 -1,06 0,00 0,00

44,25
-87,84 -146,67 -125,39 -114,42 -75,64
Poslednji red ove tabele prikazuje godinje iznose koje treba da obezbedi javni sektor za implementaciju investicione strategije za upravljanje otpadom. Podrka javnog sektora je dublje analizirana u nastavku, sa navodima oekivanih javnih izvora finansiranja.
62
Tabela 21: Podrka javnog sektora Podrka javnog sektora zahteva se od javnog sektora (mm ) 2011
-13,22
2012
-35,17
2013
-47,57
2014
-60,13
2015
-87,84
2016
2017
2018
2019
-75,64
2020
-49,63
2025
32,14
2030
44,25
-146,67 -125,39 -114,42
Domai izvori finansiranja: 4,99 5,23 5,50 5,77 6,06 6,36 6,68 7,01 7,37 7,73 mSRPP 0,01 0,01 0,01 0,01 0,01 0,01 0,01 0,01 0,01 0,02 SEPA 52,23 80,47 96,56 114,07 119,77 125,76 132,05 138,65 145,58 152,86 SEPF (EKOFOnD)* 2,25 2,36 2,48 2,60 2,73 2,87 3,02 3,17 3,32 3,49 lSu 0,20 0,21 0,22 0,23 0,25 0,26 0,27 0,29 0,30 nIP (ili njegov ekvivalent) 0,19 Resursi iz javnog sektora 173,85 196,86 218,78 242,39 254,51 267,23 280,59 294,62 309,36 324,82 Finansijske potrebe javnog sektora Preneta preostala sredstva
0,00 46,45 0,00 99,57 0,00 156,76 0,00 219,30 0,00 260,27 0,00 248,85 0,00 265,47 0,00 300,17 0,00 381,10 0,00 495,86
9,87 0,02 195,09 4,45 0,38 414,57 0,00 1.1525,23
12,60 0,03 248,99 5,69 0,49 529,10 0,00 2.949,47
* Neto prihodi Fonda za zatitu ivotne sredine su razumno procenjeni kao rastui odnos budetskih iznosa.
Ukupni oekivani doprinosi iz Fonda za zatitu ivotne sredine ukazuju na to da e biti vika finansijskih sredstava u javnom sektoru za upravljanje otpadom. To e se paljivo pratiti, a ako bude potrebno, Fond e se strukturno reformisati kako bi se uvela potrebna fleksibilnost radi obezbeivanja da nijedan segment ukupne pristupanosti cena ne ostane zarobljen u Fondu.
6.7 zakljuci EkonomskE analizE

Zakljuci ekonomske analize se mogu sumirati na sledei nain: 1. OPEx trokovi izvedeni iz planova ulaganja su blago iznad maksimalne pristupanosti cena do 2019. godine. To znai da e sektor otpada primati subvencije iz drugih sektora zatite ivotne sredine. 2. Oekivani razvoj Fonda za zatitu ivotne sredine ukazuje na raspoloivost znatnih sredstava za ulaganje u sektor upravljanja otpadom. Podrku javnog sektora bi trebalo usmeriti samo na ulaganja. Rastui OPEx trokovi bi trebalo da se namire iz rastuih cena. 3. Paljivo e se posmatrati Fond za zatitu ivotne sredine, a ako bude potrebno on e se i restrukturirati kako bi se izbegla preterana intervencija u jednom sektoru (otpad) na tetu nekog drugog sektora (vode), i to je jo vanije, da se izbegne zarobljavanje deficitarnih pristupanosti cena u Fondu. 4. Pristupanost cena na nacionalnom nivou je napregnuta i kako bi se osiguralo da izabrani ekonomski instrumenti budu delotvorni, preduzee se viesektorsko planiranje da bi se izbeglo preterano usredsreivanje na jedan sektor. 5. Za reorganizaciju strukture Fonda za zatitu ivotne sredine jako je vano traiti tehniku pomo na nain koji e: prilagoditi naknade uslovima u Srbiji, kako bi se izbegla prekomerna naplata od industrije i potroaa; alternativno, korienje fleksibilnost prihoda da bi se obezbedila znatna javna finansijska podrka projektima u drugim sektorima zatite ivotne sredine. Ova vieprogramska fleksibilnost je u skladu sa politikom EU i didaktikim ciljevima IPA III, IV i V.
7. koraci u transPoziciji ProPisa

Saeti plan transpozicije prikazan u nastavku dopunjuje program implementacije iz prethodnog teksta i ukazuje na naine reavanja preostalih pitanja transpozicije.
7.1 dirEktivE kojE su vE u transPoziciji

Ovaj odeljak Plana govori o direktivama koje su ve u transpoziciji ili je njihova transpozicija gotovo izvrena, ukljuujui i sledee: Okvirna direktiva o otpadu; Direktiva o otpadnim baterijama i akumulatorima; Direktiva o ambalai i ambalanom otpadu; Direktiva o PCB/PCT; Direktiva o istroenoj elektrinoj i elektronskoj opremi; Direktiva o ogranienju korienja opasnih supstanci u elektrinoj i elektronskoj opremi; Direktiva o otpadnim vozilima; Uredba o transportu otpada. Kratkorono: revizija zakona i podzakonskih akata radi identifikacije preostalih nedostataka i nedoslednosti sa propisima EU (koncepti, principi pozlata); izrada idejnog reenja za zavretak transpozicije pravnih tekovina EU na osnovu revidiranog Zakona o upravljanju otpadom; konsultacije sa zainteresovanim stranama; prvi nacrt izmenjenog i dopunjenog Zakona o upravljanju otpadom, izmenjenih i dopunjenih podzakonskih akata, novih podzakonskih akata. Srednjorono: druga runda konsultacija; izmenjeni i dopunjeni zakon i podzakonska akta, nova podzakonska akta donesena najkasnije godinu dana pre pristupanja.
7.2 dirEktiva o dEPonijama

Ova direktiva je ve u procesu transpozicije, ali je potrebna revizija, naroito u kontekstu pregovora o prelaznom periodu.
7.3 dirEktiva o kanalizacionom mulju

Ova direktiva tek treba da ue u proces transpozicije. Kratkorono: izrada idejnog reenja o nainu transpozicije Direktive na osnovu revidiranog Zakona o upravljanju otpadom ili drugaije; konsultacije sa zainteresovanim stranama; prvi nacrt zakona ili podzakonskog akta. Srednjorono: druga runda konsultacija; nacrt novog zakona ili podzakonskog akta.
64
7.4 dirEktiva o otPadu iz rudarstva

Ova direktiva tek treba da se ukljui u proces transpozicije. Kratkorono: izrada idejnog reenja o nainu transpozicije Direktive na osnovu revidiranog Zakona o upravljanju otpadom ili drugaije; konsultacije sa zainteresovanim stranama; prvi nacrt zakona ili podzakonskog akta. Srednjorono: druga runda konsultacija; nacrt novog zakona ili podzakonskog akta.
8. tEhnika Pomo
8.1 tEkuE aktivnosti
Trenutno su u toku dva projekta tehnike pomoi za podrku MSRPP u oblasti upravljanja otpadom: Tehnika pomo za objekat upravljanja opasnim otpadom [09SER01 08 11]; IDOM Ingenieria y Consultoria S.A. (u konzorcijumu sa Eptisa Servicios de Ingenieria S.L. Spain). Tvining projekat Jaanje kapaciteta za upravljanje opasnim otpadom [SR 08 IB EN 01]; Ministarstvo ivotne sredine, rudarstva i prostornog planiranja i Agencija za zatitu ivotne sredine Austrije. Pored ovih projekata usredsreenih na Ministarstvo, postoji niz tekuih aktivnosti u oblasti upravljanja otpadom, ukljuujui MISP koji se finansira iz EU.
8.2 buduE aktivnosti

Buduu podrku u oblasti upravljanja otpadom treba usmeriti na tehniku pomo i razvoj infrastrukture. Naroito treba traiti podrku za: zatvaranje i remedijaciju dosad korienih deponija i smetlita, remedijaciju kontaminiranih industrijskih podruja; studije izvodljivosti za regionalne centre za tretman otpada; uvoenje kompostiranja kod kue u ruralnim sredinama; podrka regionalnim JKP za upravljanje otpadom; jaanje Fonda za zatitu ivotne sredine.
66
anEks 1 - rElEvantni ProPisi rEPublikE srbijE

U sledeoj tabeli se nalazi lista propisa Republike Srbije koji se direktno odnose na oblast upravljanja otpadom. U koloni lan se za sekundarno zakonodavstvo navodi lan iz primarnog akta u skladu s kojim je podzakonski akt donet. Tabela sadri i referencu na dva najbitnija zakona u ovoj oblasti (upravljanje otpadom, ambalaa i ambalani otpad). Tabela takoe sadri i zahteve za pripremu plana.
Tabela 22: Relevantni propisi Republike Srbije
PRoPisi RePublike sRbije (na dan 31. 3. 2011. godine) 1 zakon o komunalnim delatnostima 2 zakon o upravljanju otpadom 2.1 uredba o proizvodima koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada, o dnevnoj evidenciji koliina i tipova proizvedenih i uvezenih proizvoda i o godinjem izvetaju, o nainu i rokovima za podnoenje godinjeg izvetaja, obveznicima, kriterijumima za obraun, iznosu i nainu obrauna naknada 2.2 uredba o listi otpada u prekograninom kretanju, o sadraju i izgledu dokumentacije koja prati prekogranino kretanje otpada sa uputstvom za popunjavanje 2.3 uredba o utvrivanju odreenih tipova opasnog otpada koji se moe uvoziti kao sekundarna sirovina 2.4 uredba o odlaganju otpada na deponije 2.5 uredba o vrstama otpada za koji se vri termiki tretman, o uslovima i kriterijumima za odreivanje lokacije, tehnikim i tehnolokim uslovima za projektovanje, izgradnju, opremanje i rad postrojenja za termiki tretman otpada, rukovanje sa ostatkom iz sagorevanja 2.6 uredba o listi neopasnog otpada za koji se ne izdaje dozvola, o dokumentaciji koja prati prekogranino kretanje 2.7 Pravilnik o kategorizaciji, analizi i klasifikaciji otpada 2.8 Pravilnik o uslovima i metodama za sakupljanje, transport, skladitenje i tretman otpada koji se koristi kao sekundarna sirovina ili za proizvodnju energije 2.9 Pravilnik o nainu skladitenja, pakovanja i obeleavanja opasnog otpada 2.10 Pravilnik o formatu zahteva za izdavanje dozvole za skladitenje, tretman i odlaganje otpada 2.11 Pravilnik o sadraju i izgledu dozvole za skladitenje, tretman i odlaganje otpada 2.12 Pravilnik o sadraju potvrde o izuzimanju od obaveze pribavljanja dozvole za skladitenje inertnog i neopasnog otpada 2.13 Pravilnik o nainu i postupku rukovanja otpadnim gumama 2.14 Pravilnik o rukovanju otpadom koji sadri azbest 2.15 Pravilnik o uslovima, nainu i postupku za upravljanje otpadnim uljima 2.16 Pravilnik o rukovanju medicinskim otpadom 2.17 Pravilnik o nainu i postupku rukovanja otpadnim baterijama i akumulatorima
slubeni Glasnik Slubeni glasnik RS 16/97 i 42/98 Slubeni glasnik RS 36/09 i 88/10 Slubeni glasnik RS 54/10
lan
79
Slubeni glasnik RS 60/09
72
Slubeni glasnik RS 60/09 Slubeni glasnik RS 92/10 Slubeni glasnik RS 102/10
71 42 41
72 8 38
Slubeni glasnik RS 92/10 Slubeni glasnik RS 72/09 Slubeni glasnik RS 96/09 Slubeni glasnik 73/10 Slubeni glasnik RS 104/09 i 81/10 Slubeni glasnik RS 75/10 Slubeni glasnik RS 71/10 Slubeni glasnik RS 78/10 Slubeni glasnik RS 86/10
44 62 64 61 49 54 48 56 47
2.18 Pravilnik o nainu i postupku upravljanja fluo cevima koja sadre ivu 2.19 Pravilnik o nainu i postupku upravljanja otpadnim vozilima 2.20 Pravilnik o listi elektrinih i elektronskih proizvoda, merama zabrane i ogranienja korienja elektronske i elektrine opreme koja sadri opasne supstance, nainu i postupku upravljanja otpadom od elektrine i elektronske opreme 2.21 Pravilnik o formatu dokumenata o kretanju otpada sa uputstvom 2.22 Pravilnik o formatu dokumenata o kretanju opasnog otpada sa uputstvom 2.23 Pravilnik o formatu dnevnih i godinjih izvetaja o otpadu sa uputstvom za popunjavanje 2.24 Pravilnik o metodologiji za sakupljanje podataka o sadraju i koliini komunalnog otpada u lSu 2.25 Pravilnik o sadraju, nainu voenja i formatu registra izdatih dozvola za upravljanje otpadom 2.26 Reenje o ovlaivanju zavoda za javno zdravlje Grada Beograda za vrenje ispitivanja otpada 3 zakon o ambalai i ambalanom otpadu 3.1 uredba o izradi plana smanjenja ambalanog otpada za period 2010 2014. godine 3.2 uredba o kriterijumima za obraun depozita za ambalau ili upakovane proizvode i oslobaanje od plaanja depozita, obveznicima plaanja, visini naknade i o nainu obrauna i plaanja naknade 3.3 Pravilnik o odreivanju da li je neki proizvod ambalaa, sa primerima za primenu kriterijuma i liste standarda Republike Srbije koji se odnose na osnovne uslove koji moraju biti ispunjeni za stavljanje proizvoda na trite 3.4 Pravilnik o graninim vrednostima za ukupne koncentracije olova, kadmijuma, ive i estovalentnog hroma u ambalai ili njenim sastavnim delovima, o izuzecima od primene i rokovima za primenu graninih vrednosti 3.5 Pravilnik o nainu numeracije, skraenicama i simbolima na kojima se zasniva sistem identifikacije i obeleavanja materijala 3.6 Pravilnik o godinjoj koliini ambalanog otpada prema tipovima za koji je obavezno obezbediti mesto za preuzimanje, sakupljanje, klasifikaciju i privremeno skladitenje 3.7 Pravilnik o tipovima i godinjim koliinama ambalae koja se koristi za pakovanje proizvoda stavljenih na trite, za koje proizvoa, uvoznik, paker ili punilac nije u obavezi da osigura upravljanje ambalanim otpadom 3.8 Pravilnik o dugotrajnim vrstama ambalae 3.9 Pravilnik o sadraju i nainu voenja registra izdatih dozvola za upravljanje ambalanim otpadom 3.10 Pravilnik o formatu izvetaja o upravljanju ambalaom i ambalanim otpadom
51 55 50
Slubeni glasnik RS 72/09 Slubeni glasnik RS 72/09 Slubeni glasnik RS 95/10 Slubeni glasnik RS 61/10 Slubeni glasnik 95/10 Slubeni glasnik RS 101/09 Slubeni glasnik RS 36/09 Slubeni glasnik RS 88/09 Slubeni glasnik RS 8/10
45 46 75 74 76 24
16 44
10
Slubeni glasnik RS 70/09 Slubeni glasnik RS 70/09
15 19
29
30 42
68
3.11 Pravilnik o hemikalijama za koje je proizvoa/uvoznik u obavezi da odredi Slubeni glasnik RS 99/10 depozit za pojedinano pakovanje na mestu gde se ta hemikalija stavlja na trite i o iznosu naknade za odreenu ambalau u skladu sa propisima o pakovanju hemikalija u ambalau 4 nacionalna strategija upravljanja otpadom Slubeni glasnik RS 29/10
45
Sledea tabela sadri listu odredbi, nadlenosti i zaduenja sprovoenja koja proistiu iz dva najbitnija zakona u sektoru upravljanja otpadom.
Tabela 23: Lista odredbi, nadlenosti i zaduenja sprovoenja zakona
Referenca lan 8 lan 19 lan 20 lan 37 lan 38 lan 38 lan 41
u skladu sa zakonom o upravljanju otpadom Klasifikacija otpada Odreivanje nadlenog organa za upravljanje otpadom u AP Odreivanje nadlenih organa za upravljanje otpadom u lSu Vrste mobilnih objekata za koje se izdaje dozvola za tretman otpada uslovi i nain sakupljanja, transporta, skladitenja i tretmana otpada koji se koristi kao sekundarna sirovina ili za proizvodnju energije Podsticajne mere za ponovnu upotrebu i korienje otpada kao sekundarne sirovine ili za proizvodnju energije Vrste otpada koje se termiki tretiraju, kao i uslovi i kriterijumi za odreivanje lokacije, tehnikih i tehnolokih uslova za projektovanje, izgradnju i opremanje i rad postrojenja za termiki tretman otpada, rukovanje sa ostacima iz sagorevanja, kao i druga pitanja vana za rad postrojenja za termiki tretman otpada 1) uslovi i kriterijumi za odreivanje lokacije, tehnike i tehnoloke uslove pri projektovanju, izgradnji i radu deponija. 2) Vrste otpada ije je odlaganje na deponije zabranjeno, koliine biorazgradivog otpada koje se mogu odloiti na deponije, kriterijumi i postupci za prihvat ili odbijanje prijema, tj. odlaganja na deponiju, nain i operativni postupci za zatvaranje deponije. 3) Sadraj i nain monitoringa nad radom deponije, kao i nad odravanjem po zatvaranju deponije. nain skladitenja, pakovanja i obeleavanja opasnog otpada Format dokumenta o kretanju otpada, kao i uputstvo za njegovo popunjavanje Format dokumenta o kretanju opasnog otpada, kao i uputstvo za njegovo popunjavanje Sadraj i izgled etikete koja se stavlja na baterije, dugmaste baterije i akumulatore, prema sadraju opasnih supstanci, nainu i postupku za upravljanje otpadnim baterijama i akumulatorima, kao i ureajima sa instaliranim baterijama i akumulatorima uslovi, nain i postupak upravljanja otpadnim uljima
nadlenost ministar propisuje AP lSu ministarstvo ministarstvo ministarstvo Vlada
sprovoenje Pravilnik 56/10
Pravilnik 98/10
uredba 102/10
lan 42
Vlada
uredba 92/10
lan 44 lan 45 lan 46 lan 47
ministar ministar ministar ministar
Pravilnik 92/10 Pravilnik 72/09 Pravilnik 72/09 Pravilnik 68/10
lan 48
ministar
Pravilnik 71/10
lan 49 lan 50
nain i postupak upravljanja otpadnim gumama lista elektrinih i elektronskih proizvoda, mera zabrane i ograniavanja korienja elektrine i elektronske opreme koja sadri opasne supstance, nain i postupak upravljanja otpadom od elektrine i elektronske opreme nain i postupak upravljanja otpadnim fluo cevima sa ivom 1) Sadraj, izgled i nain obeleavanja ureaja koji sadre PCB i prostorija i pogona u kojima se nalaze takvi ureaji, kao i dekontaminirani ureaji. 2) nain odlaganja PCB ili otpadnog PCB, dekontaminaciji ureaja koji sadre PCB i nainu ispitivanja sadraja PCB. 3) Sadraj notifikacije i registra ureaja u upotrebi koji sadre PCB i PCB otpada. 4) Sadraj zahteva za dozvolu za dekontaminaciju ureaja koji sadre PCB. lista POPs supstanci, nain i postupak upravljanja POPs otpadom i granine vrednosti koncentracije POPs supstanci za otpad koji sadri POPs ili je njima kontaminiran i koji se odlae nain pakovanja, kriterijumi, uslovi i nain konanog odlaganja otpada koji sadri azbest i druge mere spreavanja irenja azbestnih vlakana i praine u ivotnoj sredini nain i postupak upravljanja otpadnim vozilima
ministar ministar
Pravilnik 104/09, 81/10 Pravilnik 99/10
lan 51 lan 52
ministar ministar
Pravilnik 97/10
lan 53
ministar
lan 54
ministar
Pravilnik 75/10
lan 55 lan 56
ministar
Pravilnik 98/10 Pravilnik 78/10
1) Sadraj plana upravljanja otpadom, nain i postupak upravljanja opasnim ministar i ministar nadlean otpadom proizvedenim u zdravstvenim ustanovama. 2) nain upravljanja farmaceutskim otpadom i lista apoteka koje e biti u za zatitu zdravlja obavezi da od graana preuzmu stare lekove. nain i postupak upravljanja otpadom iz industrije titanijum-dioksida, kao i mere nadzora i monitoringa u ivotnoj sredini na lokaciji Sadraj potvrde o izuzimanju od obaveze za pribavljenje dozvole Obrazac zahteva za izdavanje dozvole Sadraj i izgled dozvole Odreivanje tipova opasnog otpada koji se moe uvoziti kao sekundardna sirovina 1) lista opasnog otpada iji je uvoz zabranjen. 2) lista opasnog otpada koji se moe uvoziti. 3) lista opasnog otpada iji je uvoz i tranzit dozvoljen. 4) lista neopasnog otpada iji je uvoz, izvoz i tranzit dozvoljen. 5) lista neopasnog otpada za koji se ne zahteva dozvola, za ije prekogranino kretanje se zahteva pratea dokumentacija. 6) Sadraj, izgled i uputstvo za popunjavanje notifikacije o prekograninom kretanju otpada. 7) Sadraj, izgled i uputstvo za popunjavanje dokumenta o prekograninom kretanju. ministar ministar ministar ministar Vlada Vlada
lan 57 lan 61 lan 62 lan 64 lan 71 lan 72
Pravilnik 73/10 Pravilnik 72/09 Pravilnik 96/09 uredba RS 60/09 uredba RS 60/09
70
lan 74 lan 75
Izvetaj o upravljaju otpadom: sadraj i obrazac izvetaja o implementaciji pokrajinskog, regionalnog i lokalnog plana upravljanja otpadom Izvetavanje 1) Obrazac dnevne evidencije i godinjeg izvetaja o otpadu sa uputstvom za popunjavanje. 2) metodologija sakupljanja podataka o sastavu i koliinama komunalnog otpada na teritoriji jedinice lokalne samouprave. 3) metodologija sakupljanja podataka o vrstama i koliinama otpada, ukljuujui i sekundarne sirovine stavljene u promet. Registar izdatih dozvola: sadraj, nain voenja i izgled Registra. Proizvodi koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada, kao i obrazac dnevne evidencije o koliinama i vrstama proizvedenih i uvezenih proizvoda, i godinjeg izvetaja, naina i rokova za podnoenje godinjeg izvetaja, obveznicima, kriterijumima za obraun, iznosu, dinamici i nainu obrauna i plaanja naknada. Predmet zakon o ambalai Definicija ambalae Teki metali u ambalai Obeleavanje ambalanih materijala Donoenje Plana za smanjenje amblaanog otpada Godinja koliina ambalanog otpada prema vrsti otpada za koju je obavezno obezbediti mesto za prijem, sakupljanje, klasifikaciju i privremeno skladitenje Vrsta i koliina ambalae koja se moe izuzeti Prihvatljive vrste dugotrajne ambalae Sadraj i nain voenja registra izdatih dozvola, kao i formulara izvetaja iz lanova 39 i 40 ovog zakona Taksa za stavljanje ambalae na trite eme depozita i naknada Vrste jednokratne ambalae za koju se obezbeuje depozit, nain funkcionisanja tog sistema, iznos depozita i nain naplate naknade za hemikalije 1) Hemikalije za koje je proizvoa ili uvoznik u obavezi da utvrdi naknadu za pojedinanu ambalau koje sadri predmetnu hemikaliju, 2) Iznos naknade za odreenu ambalau u zavisnosti od vrste ambalae ili hemikalije koju ta ambalaa sadri
ministar ministar
Pravilnik 61/10 Pravilnik 95/10
lan 76 lan 79
ministar Vlada
Pravilnik 95/10 uredba RS 54/10
Referenca lan 7 lan 10 lan 15 lan 16 lan 19
nadlenost ministar ministar ministar Vlada ministar
sprovoenje Pravilnik 70/09 Pravilnik 70/09 Pravilnik 70/09 uredba 88/09 Pravilnik 70/09
lan 29 lan 30 lan 42 lan 43 lan 44
ministar ministar ministar Vlada Vlada
Pravilnik 70/09 Pravilnik 70/09 Pravilnik 76/09
uredba 8/10
lan 45
ministar
Sledea tabela sadri listu planiranih odredbi iz zakona. Referenca Predmet otpad lan 10 lan 11 lan 12 lan 13 lan 15 lan 16 lan 43 otpad lan 16 Plan za smanjenje ambalae Donosi Vlada ministarstvo predlae Strategija upravljanja otpadom nacionalni planovi za posebne tokove otpada nacionalni planovi za posebne tokove otpada Regionalni planovi upravljanja otpadom lokalni planovi upravljanja otpadom Planovi za IPPC postrojenja Operativni IPPC planovi Posebni program za reciklau ministar propisuje ministarstvo AP Grupe jedinica lSu lSu Vlasnik IPPC dozvole Vlasnik IPPC dozvole Donosi Vlada ministarstvo predlae zahteva ministarstvo / AP daje saglasnost AP Desetogodinji period, revizija na 5 godina Petogodinji period Petogodinji period Desetogodinji period, revizija na 5 godina Desetogodinji period, revizija na 5 godina Auriranje na 3 godine Auriranje na 3 godine nadlenost u saradnji sa napomene
72
anEks 2 - rElEvantnE institucijE rEPublikE srbijE

Tabela 24: Relevantne institucije Republike Srbije
okvirna direktiva o otpadu (2008/98/eC) Opte Opasni otpad Direktiva o otpadnim uljima Direktiva o baterijama (2006/66/EC) Direktiva o ambalanom otpadu (94/62/EC) Direktiva o otpadnim vozilima (2000/53/EC) Direktiva o elektrinom i elektronskom otpadu (2002/96/EC) Direktiva 2006/21/EC o upravljanju otpadom iz rudarstva Direktiva o kanalizacionom mulju 86/278/EEC Direktiva o PCB/PCT 96/59/EC Direktiva o deponijama (99/31/EC) Direktiva o spaljivanju otpadom (2000/76/EC) uredba o transportu otpada (EC)1013/2006 mSRPP mSRPP mSRPP mSRPP mSRPP mSRPP mSRPP mSRPP mSRPP mSRPP mSRPP mSRPP mSRPP mSRPP, lSu, AP mSRPP mSRPP AP, lSu nO mSRPP mSRPP AP, lSu, GB31 , nO mSRPP
30 31
Aktivnosti kontrole i nadzora MSRPP vri Sektor za kontrolu i nadzor. Skraenica GB oznaaava Grad Beograd.
izdavanje dozvola
Pravni zahtevi eu
kontrola primene propisa 30
implementacija
transpozicija
izvetavanje
monitoring

Web Waste Strategy SRP

Transféré par

Informations du document

Copyright

Formats disponibles

Partager ce document

Partager ou intégrer le document

Options de partage

Avez-vous trouvé ce document utile ?

Ce contenu est-il inapproprié ?

Droits d'auteur :

Formats disponibles

Web Waste Strategy SRP

Transféré par

Droits d'auteur :

Formats disponibles

Strategija aprokSimacije za Sektor upravljanja otpadom

Beograd, april 2012. godine

Naziv projekta Broj projekta Zemlja

Korisnik Naziv Adresa

Telefon Fax E-mail Kontakt osoba Stavka A B C Opis

Datum 6. 4. 2011. 30. 10. 2011. 30. 10. 2011.

Poreklo KE3 KE3 KE3

Saveti izvrnog odbora

Prvi nacrt za komentare korisnika Finalni nacrt Finalni nacrt

RG za otpad 1. 11. 2011. RG za otpad

Strategija aproksimacije za sektor upravljanja otpadom 3

1.4 Nadlene institucije i kapaciteti

4. STRATEGIJA 4.1 Pravna postavka 4.2 Institucionalna i administrativna postavka

4.3 Praktina implementacija

Strategija aproksimacije za sektor upravljanja otpadom 5

6.2 Proraun operativnih trokova

6.3 Trokovi aproksimacije u sektoru upravljanja otpadom

6.4 Ogranienja u smislu pristupanosti 6.5 Finansijska praznina

6.6 Finansiranje praznine

Strategija aproksimacije za sektor upravljanja otpadom 7

PS SAA SEA SEPA WMS

Polihlorovani bifenili i terfenili.

Strategija aproksimacije za sektor upravljanja otpadom 9

vEzE sa drugim ProPisima

okvir ProgramskE PolitikE u rEPublici srbiji

Strategija aproksimacije za sektor upravljanja otpadom 11

kljuna ograniEnja i izazovi

Strategija aproksimacije za sektor upravljanja otpadom 13

imPlikacijE za stratEki izbor

Strategija aproksimacije za sektor upravljanja otpadom 15

Strategija aproksimacije za sektor upravljanja otpadom 17

Slika 3: Viegodinji tokovi trokova aproksimacije (u evrima, u uslovima nominalne vrednosti)

Podrka javnog sektora

2011 2012 2013 2014 2015 2016

2018 2019 2020 2025 2030

-87,84 -146,67 -125,39 -114,42 -75,64

4,99 0,01 52,23 2,25 0,19

5,23 0,01 80,47 2,36 0,20

5,50 0,01 2,48 0,21

5,77 0,01 2,60 0,22

6,06 0,01 2,73 0,23

6,36 0,01 2,87 0,25

6,68 0,01 3,02 0,26

7,01 0,01 3,17 0,27

7,37 0,01 3,32 0,29

7,73 0,02 3,49 0,30

9,87 0,02 4,45 0,38

12,60 0,03 5,69 0,49

Strategija aproksimacije za sektor upravljanja otpadom 19

PriPrEma za PrEgovorE o PristuPanju

1. PravnE tEkovinE Eu sEktor uPravljanja otPadom

Strategija aproksimacije za sektor upravljanja otpadom 21

Strategija aproksimacije za sektor upravljanja otpadom 23

Strategija aproksimacije za sektor upravljanja otpadom 25

Strategija aproksimacije za sektor upravljanja otpadom 27

1.2 vEzE sa drugim asPEktima Pravnih tEkovina Eu

1.3 status aProksimacijE

Strategija aproksimacije za sektor upravljanja otpadom 29

Strategija aproksimacije za sektor upravljanja otpadom 31

2012 16 13 14 7,5 7 9,5 2

2013 23 19 23 9 10 13,5 4,5

2014 30 25 28 10,5 15 18,5 7

Strategija aproksimacije za sektor upravljanja otpadom 33

1.4 nadlEnE institucijE i kaPacitEti