Kornej Sid

preveo Danilo Ki

UVOD Ovu tragikomediju Kornej je posvetio gospoi de Kambale, Rieljeovoj sestriini. U predgovoru (napisan 10 godina nakon prvog objavljivanja drame) saznajemo da je sadraj drame preuzet iz Marianine Istorije panije Don Rodrige je u dvoboju ubio don Gomeza, grofa. Njegova erka je sama od kralja traila da postane ena don Rodrigea (poneta njegovim vrlinama) ili da ga kazni po slovu zakona za ubistvo njenog oca. Venanjem sa Himenom don Rodrigo je postao jos bogatiji. Kornej kae da je pre njega ovaj dogaaj stavio na pozornicu Giljem de Kastro. Takoe kae da je Himena uivala veliki ugled i pored nekih napada koji su njenu odluku nastojali da igou kao lakoumnu. Kornejeva Himena je takva da je njeno vladanje nedosledno dosledno, da upotrebim izraz naeg Aristotela, i menja se u zavisnosti od mesta, linosti, vremena i prilika, no uvajui uvek isti princip. ((Jel ovo znai
fragmentisani konstrukt?))

Kornej hoe da publiku razuveri u vezi sa dve zablude: Prva je da je on traio da se povodom Sida sazovu sudije koje e o njemu suditi na osnovu svojih oseanja. Ova je vest dola od Balzaka (u njegovim Pismima iz 1647.); a poto Kornej zna da e sve to je Balzak pisao dospeti u budunost on ne eli da njegovo ime ostane sa tom mrljom. Kornej nije sazvao sud (Akademijin) koji je sudio Sidu. (Valjda se tu raspravljalo da li je Sid napisan prema pravilima Aristotelove Poetike.) Korneju su izgleda pripisali da je rekao da je Aristotel stvorio ta pravila za svoj vek i za Grke a ne za njegov vek (17.) i za Francuze. Ovo je druga zabluda Aristotel je, po Korneju, ostavio pravila za sva vremena i sve narode. Aristotel je pokazao kakve strasti treba tragedija da izazove u dui gledalaca; pokazao je koji su uslovi neophodni da bi se te strasti izazvale. Aristotelova dva uslova su ispunjena u Sidu: PRVI onaj koji pati i koji je progonjen ne treba da bude ni sasvim zao ni sasvim dobar, ali treba pre da bude ovek pun vrlina nego zao, da poseduje ljudske slabosti a da to ne bude zloin; da padne u nevolju koju nije zasluio; (iv: karakter treba da bude slian nama) DRUGI proganjanje i smrt junaka ne treba da poteknu od neprijatelja, niti od nekog nezainteresovanog ve od neke linosti koja treba da voli onoga koji pati i koji i sam voli. (iv: patos)

Kornej uspeh Sida objanjava time to Sid ispunjava ova dva uslova. Kornej zatim citira dve romanse napisane u odbranu istorijske Himene. U prvoj, Himena moli kralja da zabrani Sidu da svakog dana jae (sic) oko nje. Kralj ne moe da ga kazni jer on njegovo kraljevstvo uva al e da trai re od njega da e se oeniti Himenom. Ona je srena, jer e sada onaj zbog koga je ostala siroe postati njenim titom. U drugoj romansi se oni venavaju jer tamo gde ljubav vlada, uvreda se svaka stia. Sid objanjava Himeni da joj je ubio oca, ne iz obesti, ve zbog uvrede.

Prepriavanje:
Radnja se deava u Sevilji. PRVI IN ((Dve ene i prijateljice Himena i dona Uraka, vole Rodriga. On
voli Himenu. Njegov otac, don Dijego, dobija poloaj vaspitaa mladog princa, zbog ega mu uvreeni grof, Himenin otac, udari amar. Rodrigu ostareli otac nalae da ga osveti i on pristaje.))

Prva scena Himena, erka don Gomeza i njena odgojiteljica Elvira. Ona pria Himeni kako njen otac odobrava njen ljubavni izbor
don Rodrigea. Kazao je za njega da je potomak u kui ratnika bez premca i da e i sam biti kao to mu je otac. Himena je, uprkos radosti zbog ovoga, uplaena: U srei svojoj nesree se bojim.

Druga scena dona Uraka, kastiljanska infantkinja, njena odgojiteljica Leonora i pa infantkinjin. Infantkinja alje paa po
Himenu. One svakog dana priaju o ljubavi (ona je smuvala Himenu i Rodrig(e)a). Leonora je pita dal je ona zbog njihove ljubavi tuna i brina ova odgovara da je zaljubljena u Rodriga. Leonora se udi zar u prostog viteza? Pre bih sunca se odrekla Nego svoje krvi i svoga porekla. Zato je prepustila Himeni oveka u koga je zaljubljena i dok se oni ne venaju ona e patiti ali posle e joj umreti nada i bie bez briga: Strasti sa nadom ive, a bez nje se gase. Leonora je sada tuna zbog infantkinje; kae joj da se uzda u vrlinu i u vreme ima pravde i ona spasava vrlinu. (Vera u pravdu!)

Trea scena infantkinja sama moli nebo da joj da spokoja.

etvrta scena grof don Gomez, Himenin otac i don Dijego (don Rodrigov otac) sukob. Grof zamera don Dijegu to je on postao
uitelj princa od Kastilje (grof je mislio da e to mesto njemu pripasti), tvrdi da je kralj pogreio. Don Dijego pomirljivo uzvraa da potuje kraljevu volju bila ona prava ili pogrena. Poziva ga da spoje svoje porodice brakom svoje dece. Grof zajedljivo odgovara da je za Rodriga on kao tast niska meta ((Ovaj naisto izgubio samopotovanje!)) i da se don Dijegova tatina zadovolji poduavanjem princa. Nastavlja sa tim da je on sada ratnik, junak, a da je don Dijego to nekad bio. Don Dijego i sam to misli ali ponavlja da je kralj izabrao njega. Grof tvrdi da je don Dijego taj poloaj dobio spletkom, poto je dugo na dvoru. E sad je ve uspeo da uvredi don Dijega (kljuna re je spletka!). On mu kae da on, grof, nije bio dostojan asti tog poloaja. A kako je ovome ve ugroena ast(prim it) on oamari don Dijega a starac trgne ma ali je mnogo slabiji, te grof otme ma i valjda i vrati jer ne eli takav bedan trofej.

Peta scena don Dijegu je povreena (sruena) ast. Ali, mora da

ga osveti neko drugi.

esta scena don Dijego kae sinu da ga osveti. Daje mu ma da

ubije drznika. Grof je bio njegov ratnik (pod njegovom komandom), svi ga u Sevilji cene i jo je (tad Rodrige vikne: Milost) i otac Himene. Zna starac da Rodrige voli njegovu erku ali mora da osveti svog oca.

Sedma scena monolog don Rodrig(e)a

Ja, bedni osvetnik pravednoga besa I nesrena rtva nesrene strogosti Dal da izda svoje srce ili oca (tj. ast prim it)? Zov asti: Tiranija stege otmene i teke. Dvoumi se, a potom kori sebe to je stajao sleen ide da osveti oca vie duguje njemu nego svojoj ljubi. Kae da njemu i ma i tuga nose istu smrt skidaju mu glavu (ta god da uradi od ta dva ostaje bez glave). IT: - u prve dve scene vidimo dve suparnice, svaka ima svoj zdrav razum (odgojiteljice) iako su kao totalno u vlasti ljubavi (infantkinja manje). - Oba ponuena izbora Rodrigeu nose smrt izdae ili ljubav ili ast on bira da brani ast jer je po njegovo samopotovanje manje pogubno da izgubi ast nego ljubav.

DRUGI IN ((Rodrigo grofa poziva na dvoboj, a ovaj mu kae da odustane.

Himenu, uplaenu zbog sukoba oca i dragog, tei infantkinja, i uto im biva javljeno da su grof i Rodrigo otili da se bore. Infantkinja ostaje sa dadiljom kojoj govori o svojoj nadi Kralju javljaju da se pribliavaju mavarski brodovi, a potom Himena dolazi kod njega da trai kaznu za ubicu svog oca.))

Prva scena don Arijas, kastiljanski plemi i grof. Grof priznaje da

je planuo prvi zbog jedne rei (nedostojan asti?). Don Arijas ga savetuje da se potini kraljevoj elji da ne bude dvoboja inae e ga kralj progoniti dok ne propadne. Kae mu da je ovom grehu kriva njegova jarost i tatina ((sporedni likovi kao glas razuma ili protiv tatine?; da li su bes i tatina pokretai nevolje kao i u drami ivot je san?)). Grof misli da e drava pasti ako kralj njega srui ((tatina!)) bez njega kralj moe i krunu da izgubi. Don Arijas ga savetuje da bude mudar a on kae da je pala odluka alje don Arijasa da izvesti kralja da je uvreen: Jer mogu da ivim bez sree, bez vlasti, Ali ne i lien obraza i asti.

Druga scena grof i Rodrigo ovaj drugi je mlad ali se ne boji da se

meri sa grofom, iako jo nije uestvovao u bitkama. Kad se grofovo ime pomene svi drhte, sem Rodrigea. Nepobeen jesi, nepobediv nisi. Grof mu daje svoju erku i srean je to Rodrigo dunost stavlja iznad milja i ne eli da ga pobedi takvog ve mu kae da odustane. Ovoga vrea ta samilost koja ivot tedi a kalja ast.

Trea scena suparnice kod infantkinje (tu je njena odgojiteljica) infantkinja tei Himenu koja proklinje tatinu koja upropauje i
najbolje ((jesu li tatina i ast isto? Mislim, poto e ona istome podlei)). Infantkinja kae da svae lako planu ali se lako i gase. I kralj eli da ih smiri. A i brak mladih e liiti mrnje starce. ((Sve u svemu tei i hrabri suparnicu. Dodue, jo uvek one vie lie na prijateljice, valjda.)) Ali, Himena poznaje gordost (ponos, ponositost; sujeta, oholost) i svoga oca i don Dijegovu. Kae da su svi hrabri ljudi nagli i estoki ((konstelatorno konstruisanje, preempcija?)). Infantkinja pita Himenu dal sme da zarobi Rodriga da se on ne bi borio. Ova kae da.

etvrta scena dolazi pa. On je video Rodriga i grofa kako zajedno

izlaze iz dvora. Himena shvata da su otili da se bore. Kree.

Peta scena infantkinja i Leonora infantkinja se vajka (ali na,

tui na; govori zabrinuto) to povodom ove nesree osea as nadu, as nespokoj. Leonora je kori zar vrlinom da vlada kukaviki plamen. Ne on je:
4

Uzvien i moan, ko zakon, svetinja. (Zaljubljena osoba o svom dragom.) I kad bolesnik svoju bolest voli Pa ne trai leka, nee da preboli Ako Rodrigo pobedi, stei e slavu i stii do vlasti. Borie se u bitkama i moi e da bude dostojan nje. Leonora je upozorava da to ne znai da e to biti i njegova elja ali infantkinja samo trai da je ona tei: Luda sam i nema mi leka.

esta scena don Fernadno, prvi (?) kralj Kastilje, don Arijas i don Sano, Himenin udvara. Kralj je ljut zbog grofovog
nepotovanja kae da ga odmah treba uhapsiti. Don Sano ga brani kae da grof zna da nije u pravu ali ne moe odmah da prizna, da ne ume da vidi pokornost drugaije nego kao poraz itd. 10 brodova mavarskih (posle Arapskih osvajanja 7 vek, za vreme Omajada? islamske etnike grupe koje su inile stanovnitvo severne Afrike i naselile juni deo Pirinejskog poluostrva) je vieno na uu reke. Oni su ranije vladali Andaluzijom i hteli bi opet. Stoga kralj nareuje da se udvoje strae.

Sedma scena don Alonzo, plemi, javlja da je Rodrigo ubio grofa. Osma scena Himena i don Dijego kod kralja. Himena dolazi kod
kralja, a tu je i don Dijego. Izgleda da se ona obraa kralju trai kaznu mladia koji je ubio njenog oca. Don Dijego kae da je on za odgovoran ali da je to bila odbrana njegove asti. Ipak, ako neko treba bude kanjen, to je on, a ne njegov sin. Kralj kae da don Sano isprati Himenu a da don Dijego ostane dvoru kao talac i da tu doe i njegov sin. Himena trai smrtnu kaznu Rodriga. za to da na za

TREI IN ((Rodrigo posle dvoboja dolazi kod Himene i tamo sree njenu
dadilju koja ga sakrije dok don Sano nudi Himeni da joj osveti oca. Potom Himena govori dadilji o tome koliko voli ubicu svog oca, ali ipak i dalje trai njegovu smrt. Rodrigo nagovara Himenu da ga sama ubije, ali ova nee. Rodrigo odlazi kod oca koji mu kae da treba da stane na elo vojske.))

Prva scena Rodrigo i Elvira, Himenina odgojiteljica. On je doao

u Himeninu sobu. Elvira se udi njegovoj drskosti doao je u kuu koju je zavio u tugu. On se brani da je bila u pitanju ast. Doao je da mu Himena

sudi. Elvira kae da e ljudi misliti da Himena pomae ubicu svoga oca te da se sakrije.

Druga scena don Sano nudi Himeni da osveti njenog oca.

((Moda jedini susret neljubavnog para.)) Vi znate da pravda dolazi polako I da stoga zloin izbegne joj lako. ((nevera/nepoverenje u pravdu)) Himena kae da e to prihvatiti ako pravda (od kralja) bude zakasnila.

Trea scena Himena govori svojoj odgojiteljici koliko voli ubicu svog oca. Ipak, i pored strasti, ona sledi dunost asti (ast ili
ljubav, isti izbor kao onda Rodrigov). Iako e i ona u smrt posle njega, traila je njegovu.

Scena etvrta susret zaljubljenih Rodrigo nudi Himeni da mu sudi. Daje joj ma da ga ubije. Kae da se dvoumio izmeu njene mrnje i
vene bruke. Ipak, misli da ga ona ne bi ni mogla voleti ako bi bio bez asti. Uvredio je jeste, ali to je bio jedini nain da nju zaslui. Ona ga razume ast i to. Ali, sad ona ima istu obavezu da osveti oca. Po asti ja moram biti ravna tebi. On je nagovara da ga ubije, da sama osveti oca. Ona ne moe da ga mrzi. eli da joj osveta ne uspe. Ako te potedim proslavih se vie; I elim da zavist na mene kidie I da raznese svetom moju tunu slavu: Da te volim strasno trae tvoju glavu. Kae mu da ide i da pazi da ga ne primete ((double bind)).

Scena peta don Dijego monolog uvek neka briga naruava sreu on se raduje to je osveen ali se boji da mu sin ne strada. Scena esta don Dijego i don Rodrigo otac hvali sinovljevu hrabrost i ast. Rodrigo se ne kaje, ali trai od oca da mu vrati ono to je
on izgubio ljubav. Otac sinu kae da bude strog prema svom bolu i da je ast samo jedna a da je ena mnogo. Rodrigo trai smrt za sebe a otac mu kae da je potreban kralju Mavri su blizu. Stari je okupio 500 ljudi na ije elo treba da se stavi Rodrigo. ale kao da je blago ironian: Ako ve smrt trai, umri lepom smru. Kae da e Himenu opet zadobiti ako pobedi u boju.((Jel to govori o njenoj tatini?))

ETVRTI IN ((Himeni priaju o Rodrigovom junatvu prvo dadilja, pa

infantkinja. Kralj pred svim plemiima hvali Rodriga, i daje mu poasno ime Sid. Rodrigo opisuje bitku i odlazi. Himena trai kaznu za Rodriga, a kralj joj odobrava dvoboj.))

Prva scena Elvira pria Himeni o Rodrigovom junatvu u

troasovnoj bici je potukao Mavre i zarobio dva njihova kralja. Narod ga slavi, a don Dijego je odveo dva mavarska kralja kralju i zatraio od njega milost za sina junaka. Himena bledi od pomisli da je ranjen Nek umukne ljubav, bes nek se probudi: On svlada dva kralja, al moga oca ubi! Ona i dalje zagovara osvetu svog oca uprkos ljubavi, trai Rodrigovu smrt.

Druga scena 4 ene infantkinja je dola, kae da svi hvale Rodriga

Himenu to ne raduje to samo uveava njenu patnju ((Ivana!)) Reci to Rodriga diu iznad svega Kau mi ta gubim kada gubim njega. Infantkinja kae kako Himenu svi ale (zbog ljubavi) i dive joj se (zbog hrabrosti). Savetuje Himenu da ne bude vie zaljubljena u Rodriga ali i da ne trai njegovu smrt on je sada najvaniji ratnik Kastilje; za njega kau da u njemu ivi duh njenog oca ((Frojd)) Zar da mi se dua dobrotom razmee! Dunost moju nita zauzdati nee. I mada mi ljubav i sad k njemu hrli, I mada ga narod a i vladar grli I nek oko njega sve sam junak vrvi Moj ce empres ipak da mu lovor smrvi. ((Ona misli da bi bila dobra ako bi mu oprostila?)) Infantkinja savetuje Himenu da zaboravi sebe, radi sveopte sree ((A da li to ona ini? Ne!)) Kao, za njega je dovoljna kazna to to e ona prestati da ga voli. Himena se buni ali infantkinja ostaje pri svom savetu i odlazi.

Trea scena kralj, don Dijego i sin, don Sano i don Arijas. Kralj hvali Rodriga. Dva mavarska kralja, uo je, zovu ga Sidom
gospodarom. Kralj mu daje to poasno ime Sid. Oprata mu dvoboj. Himeninu molbu vie ne priznaje Sid je oslobodio zemlju. Rodrigo opisuje bitku on je sakrio pola ljudi u lae. Nou su ugledali 30 jedrenjaka stigli su Mavri. Svi ute, Mavri misle da su neprimeeni. Usidre lae, a ljudi pod Rodrigovim vostvom navale na njih. ((On nije samo hrabar ve je i inteligentan, lukav.))

etvrta scena najavljuju Himenu. Kralj grli Rodriga i on odlazi. Peta scena kralj lae Himenu da je Rodrigo poginuo ((challanging
ili probing?)). Ona pobledi Zar Rodrigo mrtav? Kralj joj onda kae da je iv i

da je njena ljubav prema njemu oigledna. Himena kae da joj je zasmetala ne ta pomisao da je mrtav ve pomisao da je umro slavno. Takav kraj mi lii na nepravdu teku Smrt njegovu traim, al ne smrt viteku. Kralj joj kae da je njen bes isuvie veliki. O zakonima/pravdi: Ubie tvog oca, on napada bee: Preblagi zakoni uvek ba ne gree. al znadi Himeno, taj obiaj drevni gde se zbog uvrede svak za bode grabi ubija najbolje, a dravu slabi. A ta pravda esto nepravina biva: Ubija nevina a pomae kriva. Kralj joj kae da njeno srce njega (kralja) blagosilja to joj uva junaka. Himena kae da e se udati za onoga ko kazni Rodriga. Kralj ne odobrava dvoboj ali, don Dijego insistira da ga bude ako ga izbegne, pod kraljevom zatitom, izgubie ast. Kralj dozvoljava samo jedan dvoboj ako Rodrigo ubije suparnika ne moe drugi da ga izazove. (Navodno bilo bi ih 100 valjda ovde kralj govori o Himeninoj lepoti). Don Sano se javlja da bude taj. Kralj nee prisustvovati dvoboju pokazujui time svoje neslaganje. Kralj takoe kae da e pobednik imati Himeninu ruku. Ona se pobuni, al on kae da ona za pobednika ba Rodriga eli. PETI IN ((Rodrigo govori Himeni da eli da umre u dvoboju, a ona ga

odgovara. Infantkinja u monologu kori sebe zbog tatine, a potom joj dadilja objanjava da e dvoboj spojiti zaljubljene. Himeni njena dadilja suzbija samosaaljenje. Don Sano Himeni opisuje dvoboj. Himena pred kraljem priznaje da voli Rodriga, a kralj najavljuje njihovo venanje.))

Prva scena susret Himene i Rodriga (drugi put). On eli da

umre da bi ublaio njenu mrnju prema sebi. On ide u dvoboj da bi poginuo. Konano Himena otkriva karte tj. ljubomoru: Dua ti ast vie nego mene voli, Jer ti samo zbog nje krv mog oca proli Zbog nje se odree, i uprkos strasti,
8

Divne nade da me ima svu u vlasti. Savetuje ga da brani svoju ast, ako nee ivot ((diplomata!)). On joj kae da e svi znati da on nije izgubio ast prosto nije mogao da ivi sa njenom mrnjom. Ta e ga smrt uiniti jos slavnijim (Ljubav iznad asti?!) Ona od njega trai da se zbog nje bori protiv Sana jer ona za njega nema naklonosti. Dodaje da je ona cena te borbe. On, izgleda, kapira da to znai da e biti ena pobedniku.

Druga scena infantkinjin monolog (drugi) protivreno dejstvo vrline/vrlinu esto treba leiti:
Zar vrlina retka ne zna sebi leka? Krivi sebe da ju je upropastila gordost navodno to to je mislila da joj on ne prilii zato to nije kraljevskog roda. ((Ne, sestro, nego zato to voli
drugu!))

A Himenu mrnja sad toliko greje Da joj je jo vie razbuktala strasti.

Trea scena infantkinja sa odgojiteljicom. Dadilja objanjava strast dvoje ljubavnika. Promourna matorka:
Zar bi mogli, gospo, uiniti ita Kad smrt jednog oca ne moga im nita? Mada se zarekla kraj oeva lea Ne goni Rodriga iz osvetnog besa Lakoa izbora kazuje vam jasno Da eli reenje i lako i asno: Njen Rodrigo bie pobednik u boju, A ona e dunost izvriti svoju. ((Opet glas razuma, a moda tu ima i malo cinizma?))

etvrta scena Himena sa dadiljom ((od sree tugu tkadua

slovenska)) I najbolji ishod kostae me plaa A ma kako sudba da mi konac plete Ostah il bez dragog ili bez osvete. Elvira (mis Razum) obre stvar: Bilo kako bilo, vreme patnje vida: Il ste osveeni il dobiste Sida I ma kakav ishod da vam sudba prua, Il ast vau brani il vam daje mua. ((Always look on a bright side of life.)) Kori Himenu zbog gordosti.

Peta/esta scena don Sano prilazi Himeni i ona misli da je ubio Rodriga te ga kudi a hvali Sida. Priznaje da ga voli. Hoe da ide
u manastir. Kralj joj objanjava da je Sid iv. Don Sano pria kako mu je Sid oteo ma i pustio ga ivog zato to je hteo da d svoj ivot za Himenu ((ovaj nije ljubomoran!)). Poslao ga je da on podnese izvetaj Himeni i da pred nju poloi svoj ma. Ni Sano nije ljubomoran srean je to je potpomogao tu divnu ljubav. Kralj govori Himeni da ne treba da se stidi svoje ljubavi i da treba da shvati da je ubica njenog oca kanjen patio je i proao kroz mnoge opasnosti.

Sedma scena svi su prisutni. Infantkinja kae Himeni da ne plae

dobija pobednika ((i ova vie nije ljubomorna)). Sid se izvinjava kralju to pada pred Himenom na kolena nee da iskoristi ni njenu ljubav ni volju vladara, hoe da mu ona uzme ivot ili drugaije da ga kazni. Himena mu kae da ustane vie ne porie da ga strasno voli. I hoe da poslua kraljevu volju ((a to sad hoe, a pre nisi htela?)). Boji se i dalje da e je veno muiti savest: to sam sprala ruke u oevoj krvi Kralj kae da vreme moe da ispravi greke koji u prvom trenutku izgledaju kao zloin. Nju puta da se isplae a Sid nek se bori pa e tek onda da se venaju. A da patnje srca i asti zaneme Pusti neka rade kralj tvoj, ma i vreme.

10