DRAVNI UNIVERZITET U NOVOM PAZARU

Departman za Tehnike nauke Studijski program: Audio i video tehnlologije

Predmet: Aplikativni softver

Tema: Razvoj hip hop kulture

Student: Anes Plojovi, 22-007/11

Mentor: Prof. dr arko Barbari, dipl. in. Novi Pazar, januar 2012.

Razvoj hip hop kulture

Sadraj:
1. Uvod u hip hop.................................................................................................................................................... 3 2. Istorija hip hop kulture ....................................................................................................................................... 4 3. Vaniji elementi hip hop kulture ......................................................................................................................... 5 3.1. Didejing ...................................................................................................................................................... 5 3.2. MCing ........................................................................................................................................................... 7 3.3. Brejkdens ..................................................................................................................................................... 8 3.4. Grafiti ........................................................................................................................................................... 9 4. Popularnost hip hop-a ...................................................................................................................................... 11 5. Hip hop kultura u Srbiji ..................................................................................................................................... 13 5.1. Prvi talas hip hop-a u Srbiji ........................................................................................................................ 13 5.2. Drugi talas hip hop-a u Srbiji ...................................................................................................................... 14 5.3. Trei talas hip hop-a u Srbiji....................................................................................................................... 14 6. Literatura .......................................................................................................................................................... 15

Anes Plojovi

Razvoj hip hop kulture

1. Uvod u hip hop
Hip hop je vrsta muzike i podkultura koja je nastala sredinom 1970-ih u Njujorku, u crnakim etvrtima Bronksa. Hip hop kao kultura i kao umetnika forma postoji vie od 40 godina i jo uvek traje. Termin hip hop se danas esto mea sa terminom Rap Muzika ali to je jedna ogromna greka. Iako Rap muzika spada u hip hop kulturu, hip hop ima mnogo, mnogo dublje i ire znaenje. Zbog toga upravo ovde priamo o hip hop-u u globalu. Termin hip hop (engl. Hip (hipper; hippest) + hop (hopped; hopping)) odnosi se na muziku formu (hip hop muzika), i kulturni pokret (hip hop kultura), koji se preteno razvijao unutar afriko-amerike urbane zajednice. Otkako se prvi put pojavio u Njujorku 1970-ih godina, hip hop se razvijao i obuhvatio ne samo rep muziku, ve ceo ivotni stil koji se konstantno sjedinjavao sa razliitim elementima tehnologije, umetnosti i urbanog ivota. Nastanak termina hip hop vezuje se za dideja Lovebug Starski, koji je upotrebio taj termin u svojoj pesmi HIP HOP SHOOWOP DA BOP. Meutim, termin je zvanino oformljen tek kada je Afrika Bambaataa (levo na slici) poeo da ga koristi. Hip hop kultura potie iz Amerike i najizra enija je naravno u Americi, ali u poslednjih 10 godina poela je da se razvija i da opstaje u Evropi i na drugim kontinentima. Ono to hip hop ini toliko monim i ono to ga odrava su neke od sledeih injenica: Kod Hip hop kulture se ne gleda materijalno stanje i izgled, ve se vie i mnogo vise ceni neka originalnost i kreativnost, umetnost da se neki od hip hop elemenat dovede do skoro potpunog savrenstva a da se pritom ne ode u komercijalizaciju ve da se originalnost ouva. Hip hop kultura nije vezana samo za crnu rasu (od koje je naravno potekla) jer deo hip hop-a moe da bude ovek bilo koje rase i nacionalnosti. Isto tako hip hop ne pripada samo jednoj religiji. Moda najbolja ali i najgora stvar jeste da svako moe biti deo hip hop-a.

Zbog ovih nekoliko moda nebitnih stvari je hip hop ostao unikatan i originalan i jo uvek opstaje irom sveta.

Anes Plojovi

Razvoj hip hop kulture

2. Istorija hip hop kulture
Prva zabeleena rep grupa koja je postojala u Americi bila je Kool Herc and The Herculoids. Zajedno su nastupali po klubovima i vrlo brzo stekli popularnost. Kasnije su se pojavljivale i druge rep grupe koje su u to vreme nastupale samo u klubovima. Pojava grupe The Shugarhill gang sa pesmom Rappers Delight na amerikim top listama se u enciklopedijama savremene muzike tretira kao poetak rep evolucije. Neki istoriari navode da je grupa King Tim III (Personality Jock) by the Fatback Band imala prvu komercijalnu hip hop pesmu, ali su oni bili fank i disko grupa. 1980. godine Kurtis Blow objavljuje svoj prvi album The Breaks i on je prvi hip hop umetnik koji se pojavio na nacionalnoj televiziji. Od 1970. godine disko muzika je postajala manje dinamina, daleko otklonjena od njene kulturne baze, i priznata kao muzika bele rase za mlau populaciju. Ova radikalna promena se osetila meu crnakom mladei, i u Njujorku sredinom 1970-ih godina dominantna muzika meu crnom populacijom je upravo bila disko muzika, ali oni nisu bili zadovoljni disko muzikom, za njih je bila suvie nervozna, to u njihovoj terminologiji znai prebrza. Muziki, disko i fank su bili kreativno vani za rep. Kada su klubovi postali osnova za disko muziku, ulica je postala osnova za rep. Vaan momenat u istoriji hip hop muzike zbio se oko 1983. kada su bivi lan grupe Afrika Bambaataa - Vlack Spades i the Soul Sonic Force izdali pesmu Planet Rock. Umesto repovanja preko disko bitova, oni su osmislili novi fanki elektro zvuk i zapravo napravili prvu rep plou na kojoj se koriste sintisajzeri i elektronske ritam maine. Velika senzacija je prouzrokovana ovom pesmom i od tada reperi kreiraju sami pozadinsku muziku tj. bit. Iste godine se javlja tzv. beat boxing - proizvoenje ritma pomou glasa. Rani hip hop je esto bivao zasluan za redukovanje nasilja u crnakom getu zamenjujui fiziko nasilje sa tzv. hip hop borbama u brejkdensu (engl. breakdancing), repovanju i crtanju grafita. Do 1985. deca irom sveta su na ulinom uglu, nametajui stereo ureaj putala numere od Run DMC, LL Cool J, the Fat Boys, Herbie Hancock, Soul Sonic Force, Jazzy Jay, Egyptian Lover, Dr. Jeckyll and Mr. Hyde, Stetsasonic. Glavno istorijsko doba hip hopa je old school hip hop era (1970. do 1985), tj. sam poetak do njegovog ispoljavanja, i tzv. zlatno doba hip hop-a (1985. do 1993), u kome su se ispoljili zvukovi repera sa istone i zapadne obale i veliki uspon pojedinih pravaca u rep muzici kao npr. gengsta rep i di-fank. Posle zlatnog doba hip hop-a sledi period koji se naziva new school. Tokom tzv. zlatnog doba hip hop-a esto je dolazilo do suoavanja izmeu gengsta repera sa istone i zapadne obale. Glavni sukob bio je izmeu 2Pac (slika levo) i The Notorious

Anes Plojovi

Razvoj hip hop kulture

B.I.G. (slika desno) to je i dovelo do smrti obojice 1996. i 1997. godine. Hip hop se prvobitno igrao uz hip hop muziku, ili se razvio kao deo hip hop kulture. Hip hop muzika, a takoe i igra se moe podeliti na staru kolu (engl. old school) i novu kolu (engl. new school). Hip hop plesni oblici su se pojavili kao nezavisni, i mnogi ljudi ga danas igraju bez obzira to imaju malo ili nikakve veze sa originalnom kulturom.

3. Vaniji elementi hip hop kulture

Hip hop sadri dve osnovne komponente: didejing (engl. Djing, od disc jockey) i repovanje (engl. Mcing, od master of ceremonies). Zajedno sa hip hop plesom (uglavnom brejkdensing) i urbanom umetnou, tj. grafitima, ovo ini etiri elementa hip hop kulturnog pokreta iju su istoriju zapoeli mladi, uglavnom ljudi afrikog porekla koji su iveli u Americi. Ova etri elementa su stvorena skoro u isto vreme, a koncept je kod svih elemenata bio isti (znai neki urbani pogled na svet i ivot oko sebe, mada se taj koncept ponekada menjao i to se u veini sluajeva pokazalo loe).

3.1. Didejing

Didejing je prvi poeo da muziki razvija hip hop kulturu ali ko je prvi stavio ruku na plou i poeo da je okree, do danas nije utvreno. Naime u Bronksu je ivelo nekoliko poznatih Dj-a koji su tih 70-ih godina odlazili na urke i razvijali novi zvuk uz koji se masa pokretala. Dj Kool Herc (na slici desno) koji je doao iz Kingstona u Bronks a poreklom je iz Jamajke, je povezao dva turntablea i jedan mikser, stavio dve iste ploe na svaki turntable, onda poeo da krati zvuk sve dok nije napravio ritam koji se beskonano ponavljao (Loop Indefinetly) uz naravno malo varijacija (jer posle nekog vremena

Anes Plojovi

Razvoj hip hop kulture

Loopovi postaju monotoni I dosadni a to masa nije elela). Neto kasnije je jedan od Dj-a izumeo Scratch, danas dosta poznatu tehniku pomeranja ploe i skraivanja zvuka. Scratch je izumeo ili DJ Grandmaster Flash ili DJ Grand Wizard Theodore, to ni do danas nije ustanovljeno. 70-ih je najpoznatiji i najomiljeniji muziki pravac bio fank. Dj-i koji su bili poreklom sa Jamajke (DJ Kool Herc je jedan od njih) su nosili sa sobom Reggae zvuk ali u to vreme ljudi jo nisu ni znali sta je rege. Zbog toga su Dj-i sa jamajke morali da se prilagode i da razvijaju fank. Ali u tom svom fanku, nastao je nama poznati Rap koji se tada jos uvek nije zvao "rap" ve "Emceeing". Dj-i su poeli da stvaraju neke nove slengove i rei koje se do danas ponavljaju. U toku pesme na urkama se moglo uvek uti pozdravljanje sa onim "There goes my Mellow Man <pa neko ime> in the House", pa onda Dj kae neto tipa "listen to the sound system, for the sound system". Malo po malo i masa je poela da ponavlja ove rei, ubacujui svoja imena i svoje slengove. Sav ovaj period je moda najlepse opisan u nekim starijim spotovima Wyclef Jean koji uvek uzima ulogu nekog Dj-a ili malog momka iz kraja. Sve do danas vrlo mono oruje svakog Dj-a je Mix pult i poznata Scratch tehnika, u vreme 70-ih najpovoljnija oprema za ovakve manipulacije ploa je bio Technicks-ov SL1200 Direct Drive pult, koji je verovali ili ne do danas izbor svih Dj-a sveta. Sve do danas nijedna druga firma ili verzija nije nadmaila SL1200 jednostavno ovaj Mix pult je mogao da izdri sva zlostavljanja Dj-a i da pritom ostane itav. Hip hop muzika koristi varijante sleng (engl. slang) termina koji se menjaju kako se menja i sam hip hop. Mnoge rei iz ovog renika su preuzete iz African American Vernacular English. Sleng korien u hip hop muzici nam esto moe otkriti odreeno doba hip hop-a. Tokom neobinog komercijalnog uspeha krajem 20. i u ranom 21. veku, kako se hip hop kultura proirila irom sveta, ljudi koji ak i ne govore engleski jezik koriste rei iz sleng-a hip hop-a i esto daju modifikovano znaenje rei njihovoj sopstvenoj svrsi. Ovo ne podrazumeva da je ulini crni jezik gramatiki netaan kada se poredi sa engleskim, ve se radi o konstantnom investiranju (ulaganju) i varijaciji nove terminologije udruene sa ulinim govorom. Na primer, jo od 1960. razni izvoai upotrebljavaju rei u njihovom suprotnom znaenju, kao to je re lo u znaenju dobar ili izuzetan. Menjanje znaenja lo kao suprotno od neeg dobrog zavisi samo od vokalne promene, izraza i konteksta u okviru koga je termin lo korien. Tokom 1980-ih godina tekstopisci rep muzike poeli su da zamenjuju re lo sa izrazima kao to su def, dope, phat da opiu neto dobro ili izuzetno. Rei iz slenga su se prilagodile u mnoge razliite dijalekte irom Amerike i sveta i ak do ljudi koji nisu fanovi hip hop-a.

Anes Plojovi

Razvoj hip hop kulture

80-ih pa 90-ih pa sve do danas Dj nije imao neku znaajniju ulogu od one koju je imao u klubovima. On je tu da podri MC-a svojim bitovima, ali kako je vreme prolazilo i tehnika napredovala, grupe vie nisu imale potrebu da imaju Dj-a, vie su preferirali muziki studio. Ipak negde sredinom 90-ih, Dj-i poinju da ponovo uzimaju neku vaniju ulogu. Izlazili su na koncerte i radili svoj posao ispred broja ljudi koji esto prelazio milione. Ipak mnogo grupa i mnogo repera jo uvek ne eli da ima Dj-a u svojoj grupi (Tribe Called Quest,KRS-One), neke grupe imaju bendove koji sviraju uivo(The Roots) a neki reperi i grupe imaju i Dj-a i bend (Rakim). 90-ih, kako je poela popularizacija Djing-a, mnogi Dj-i su poeli da na ivim nastupima donose ne samo dva mixpulta ve tri i etiri, stvarajui time nov instrument koji se koristi u Rap muzici. Po dva ili tri Dj-a bi se skupilo i donelo po dva ili tri mixpult-a i kada bi zapoeli neku pesmu, bitovi koji bi se prepliali bili su toliko sloeni da samo jedan Dj to nije mogao sam da izvede. Zbog ovakvih nastupa, kasnije su izlazile serije mixpult-ova koji su napravljeni specijalno za Dj-a. Sve u svemu Dj-i su jos uvek aktuelni i vrlo su popularni, a da li e opstati u svom ovom ludilu muzikih studija samo vreme e pokazati.

3.2. MCing

MC-ing ili kako se danas zove "repovanje" je moda jedan od novijih aspekata hip hop-a ali su koreni MC-inga duboko u kulturi afrikih crnaca. Kada su oterani u roblje i odvedeni u Ameriku, susreli su se sa stilovima muzike za koje nisu znali. Ali zato te iste stilove muzike su mogli da vrlo dobro improvizuju dodavajui svoj afriki akcenat i afriki nain pevanja. Muzika crncima nije bila strana i vrlo brzo poinje razvitak Soul-a, Funk-a a 70-ih pocinje da se razvija Rap muzika. Kako se danas tvrdi sve je poelo u istonom Bronksu odakle je hip hop kultura poela da se siri a glavni motiv je da se prikaze ivot i dogaanja na ulici uz naravno neki crni humor. Prva zabeleena rap grupa koja je postojala u americi bila je "Kool Herc and The Herculoids". Dj Kool Herc je bio za mixpult-om a mikrofon je prepustio Coke La Rock-u I Clark Kent-u. Zajedno su naravno nastupali u klubovima i vrlo brzo stekli popularnost. Kasnije su se pojavljivale i druge rap grupe koje su u to vreme nastupale samo u klubovima. U to vreme, Rap muzika jo uvek nije bila komercijalizovana (iskvarena) i nisu izdavani nikakvi albumi jer ti reperi nisu eleli novac i rap je u to vreme opstajao i bez nekog radio i TV emitovanja. Mnogi Dj-i i MC-i medju kojima su bili na primer Afrika Bambaataa, Chief Rocker Busy Bee, DJ Grandmaster Flash i The Furious Four, Grand Wizard Theodore, The Fantastic Romantic i Funky Four

Anes Plojovi

Razvoj hip hop kulture

Plus One More poceli su da eksperimentiu sa muzikom i stvorili su vrlo poznati RnB zvuk. Do kraja 70-ih, mislilo se da Rap muzika nee vie napredovati i da e na kraju faktiki nestati. Meutim, tadanji reperi iz kraja su ipak izdali svoje albume i tako je samo obina muzika sa ulice poela da se predstavlja nekoj iroj javnosti. Grupa The Fat Back Band (na slici desno) izdala je svoj singl "King Tem III" a grupa Sugarhill Gang izdala je singl "Rapper's Delight". Uskoro je Rap postao popularan irom sveta i to vie nija bila muzika ulinih Afro-Amerikanaca, to je sada postao zvuk koji ujedinuje generacije i rase, religije i jezike i hip hop kulturu proiruje na skoro sve kontinente.

3.3. Brejkdens

Ples po imenu breakdancing ili b-boying ili brejking nastao je pre nekih 30 godina i star je gotovo koliko i grafiti. Breakdancing je do danas ostao manje vie Underground ali ipak on je jo uvek deo cele prie. Istorija brejkdensinga pocinje u Njujorku negde poetkom 70-ih kada je James Brown izdao svoj album "Good Foot" to je bio i istoimeni naziv plesa koji se razlikovao od ostalih. Kada je Dj uspeo da nebrojeno puta ponavlja ritam i melodiju neke pesme (znai da stvara brejk), ljudi su naravno igrali ali u svoj toj nekoj igri poeli su da se stvaraju u to vreme vrlo udni pokreti. Plesai (brejkeri) su izmiljali neke svoje pokrete po kojima su dobili naziv "boi-oi-oing's", zbog njihove tendencije da se bace na zemlju i onda u vreme odreenog bita podignu na noge. Vrlo brzo brejkeri su koristili svoje ruke i time oslobaali svoje noge ime su mogli da stvore vrlo inovatine pokrete. B-boy-i su ovaj ples nazvali "Brooklyn Rock" ili "Uprocking". Ve tih godina istakli su se mnogi brejkeri od kojih su poznatiji danas Nigger Twins,Clark Kent i Zulu Kings. Breakdancing je u poetku bio najvie poznat na ulici. Primer toga su bile este "borbe" u 116th ulici u Harlemu izmedju mnogih brejdensera. To je bila agresivna vrsta plesa kojim je izraavan neiji stav.

Anes Plojovi

Razvoj hip hop kulture

Krajem nekih 70-ih i poetkom 80-ih godina, B-Boying se smatrao ve izumrlim ali negde u to vreme naile su nove generacije brejkdensera koji su uveli neke svoje nove poteze i teme oiveli brejkdens scenu. Naili su mnogi portorikanski brejkdenseri koji su uveli neke nove vrste pokreta kao sto je na primer "Backspin" ili "Windmill" koji su mogli da se izvode i na obinoj platformi iako je glatka platforma bila perfektna za igranje brejkdensa. Mnogi potezi pozajmili su elemente iz nekih Kung Fu filmova. Breakdancing je dalje nastavio da se razvija. Veliki doprinos razvoju Breakdancing-a dali su filmovi Flashdance koji je popularizovao breakdancing i u Evropi. Kasnije su izlazili filmovi Breakin', Breakin 2, Beat Street itd. Ipak i pored ovakvih filmova, breakdance nije bio toliko popularan. U stvari od 1986. pa do 1990., breakdance je bio loe propraen. Meutim, poetkom 90-ih mnogi stariji brejkeri a posebno oni iz Kalifornije su ponovo popularizovali brejkdens. 90e su zavrene a brejkdens je jo uvek postojao kao vrsta plesa. Breakdancing je u poslednje vreme mnogo vie razvijen u Zemljama Evrope i na drugim kontinentima.

3.4. Grafiti

Za razliku od Djing-a i Mcing-a, ovaj hip hop element razvija hip hop kulturu u vidu likovne umetnosti. Teme su pogled na svet oko nas, iz naravno perspektive dece sa ulice ali svih ostalih ljudi koji odravaju hip hop. Grafiti su nastali ako brojimo vreme od danas, pre nekih 40 godina ime su faktiki grafiti najstariji element hip hop-a. Pored toga to su najstariji, grafiti su i najkontroverzniji element hip hop-a jer je ilegalan i time zabranjen. Re grafiti nastala je od grke rei "Graphein" sto znai pisati i italijanske rei "Graffito" to znai scratch.

Anes Plojovi

Razvoj hip hop kulture

Istorija grafita poela je jo krajem 60-ih, kada je tip po imenu Julio poeo da pie svoj tag "Julio 204" po vozovima. 1968. Ovaj tag je mogao da se vidi na raznim vozovima u Njujorku ali je vrlo malo ljudi obraalo uopte panju na to. A onda je 70-ih po metrou mogao da se vi di tag "Taki 183" koji je bio toliko zapaen da kada su uhvatili umetnika ovog taga koji je bio tinejdzer po imenu Demetrios, reporter NY Times-a je uradio intervju sa njim. Godinu dana kasnije, hip hop grafiti su poeli da se ire kao rak. Najvie su bili crtani u sistemu NY metroa jer je NY metro najposeeniji deo grada i mnogi ljudi su mogli da vide umetnost koju su stvarali crtai grafita. U to vreme najvie se koristio Aerosol sprej mada su naravno kasnije poeli da se prizvode razliiti sprejevi koji su naravno bili kvalitetniji. Danas postoje 7 osnovnih vrsta hip hop grafita. To su: tagovi, throw-ups, pieces, top to bottoms, end to ends (E2E), whole cars i whole trains.

Ako bi se ovi nazivi preveli na srpskom jeziku, prevod bi bio bez smisla, pa se iz tog razloga koriste izvorne rei na engleskom jeziku. Kao i kod svakog elementa u hip hop-u, crtai grafita su trebali da imaju razliite stilove. Svako od njih je teio da u svoje umetniko delo unese neto kreativnosti i originalnosti ime bi dobili potovanje od ostalih crtaa grafita. Nazalost njihova slava je bila uvek obrisana ili okreena od strane policije koja je stalno hvatala i muila crtae grafita koji su ni manje ni vie bili samo deca. Americki sistem je donekle uspeo da pobedi crtae ali je time stvorio mnogo mnogo gore socijalne probleme medju tinejdzerima koji su sve vie razvijali rasistiku mrznju i mnoge druge probleme sa kojima se Ameriki sistem do danas ne moe izboriti. Svake godine u Americi se potroi 4.000.000.000$ kako bi se oistili zidovi i metroi. U Americi postoje legalna mesta i zidovi gde graffiti mogu da se crtaju ali oni cesto ne mogu da se vide a time sva kreativnost i originalnost ne dolazi do izraaja jer tu umetnost niko ne moe da vidi u prolazu osim jedino ako se neko zaista mnogo zanima.

Anes Plojovi

10

Razvoj hip hop kulture

4. Popularnost hip hop-a

Mnoge radio stanice prate format koji naginje prioritetu izdavakih kua, a to je zaraivati novac. Hip hop je u ovom pogledu korien vie kao marketinki potez nego kao socijalna forma izraza. Dugo vremena, BET je bio jedini televizijski kanal koji je putao veliku koliinu hip hop muzike, ali poslednjih godina VH1 i MTV poeli su da propagiraju hip hop vie nego bilo koji drugi anr. Mnogi gradovi imaju neku vrstu lokalnih hip hop novina, dok su hip hop magazini sa nacionalnom podelom rasprostranjeni u nekoliko zemalja. 21. vek prati uspon sistema medija i hip hop sajtovi sada nude obimne dnevne hip hop reportae. Vreme je vrlo bitno u rep tradiciji. Postoji specijalan koncept vremena koji je prvo realizovan kao bit. Rep pesma je najee u umerenom tempu koji varira od laganog (80-88 bita/1 minut) do umerenog (92-132 bita/1 minut). U rep muzici se istie ritminost teksta i da bi tekst publici bio jasan i pregledan potrebno je da pesma bude u umerenom tempu. U hip hop muzici ritam je sagraen od ranijih uzoraka afriko-amerike muzike, dok repovanje kombinuje dva glavna sredstva umetnike tradicije crne Amerike retorika crnakog pripovedanja i ritam crnake muzike. Hip hop muzika podrazumeva i izuzetno ritmian tekst u kome se koriste tehnike kao npr. asonanca, aliteracija i rima. Iako mnogi reperi i oboavatelji hip hopa istiu da je primarna poruka isporuena tekstom, neki kao npr. reper Melle Mel istiu da su instrumentalni delovi zapravo mnogo vaniji, zato to oni stvaraju raspoloenje i da su ti delovi izvor brzog vezivanja publike za pesmu. Muzika je nestala iz veine diskusija o repu, delimino zato to mnogi i ne priznaju rep kao muziku. Don Bleking je istakao da je i ritmino recitovanje muzika i klasifikuje se kao pesma. Meutim, objektivno ukljuivanje repa u kategoriju muzike pada u 3 kategorije:

hip hop muzika nije originalna, nije melodina ne zahteva muzike vetine.

Prva taka oznaava da producenti ili sami umetnici koriste prethodno snimljene materijale (bit) kao sirov materijal. Hank Shocklee je istakao da reperi ne vole muziare i da ih ne potuju. Razlog tome je zato to oni posmatraju ljude koji se bave rep muzikom, kao nekog bez imalo znanja. On tvrdi da je zapravo suprotno, i da oni imaju bolje ulo za muziku i ta se sve sa njom moe izvesti. On je predloio i nezvaninu definiciju muzike da bi opravdao svoj rad:

Anes Plojovi

11

Razvoj hip hop kulture

Mi verujemo da muzika nije nita drugo nego organizovana buka. Moete uzeti bilo ta - ulinu buku, nas kako razgovaramo, ta god elite - i napraviti muziku njegovim organizovanjem. Iako je hip hop muzika nastala u Americi, rairila se irom sveta. Hip hop je bio skoro nepoznat izvan Sjedinjenih drava pre 1980. godine. Tokom te decenije ova muzika poela je da se iri na sve kontinente i postala je deo muzike scene u mnogim zemljama. irenje muzike je bilo isprepleteno sa hip hop kulturom popularizovani su razni elementi hip hop kulture, kao npr. brejkdensing.

Anes Plojovi

12

Razvoj hip hop kulture

5. Hip hop kultura u Srbiji
Srpski hip hop se odnosi na sve hip hop anrove na srpskom jeziku, pre svega u Srbiji, Republici Srpskoj, Crnoj Gori ali i dijaspori. Iako se sama Hip Hop kultura sastoji od etiri osnovna elementa (repovanje, didejing, grafiti i brejkdens) u Srbiji je repovanje najzastupljeniji deo te kulture. Hip hop kultura u Srbiji datira od poetka osamdesetih godina dvadesetog veka, kada su nastale b-boy grupe koje su predstavljale hip hop kulturu, a najvie brejkdens. Prvo hip hop izdanje je 1984. izdato na Jugoton koje je snimila manje poznata grupa The Master Scratch Band. Tada hip hop u Srbiji bio je i dalje stran pojam najee odbacivan. Ali, kao poetna taka sprske hip hop kulture poinje 1987. godine i prvi singl grupe Badvajzer (Budweiser) Ponona trka. U Srbiji, znaajan razvoj hip hop culture se moe predstaviti u tri talasa razvoja.

5.1. Prvi talas hip hop-a u Srbiji Prvi zvanini srpski rap album Da li ima pravo nazvan po istoimenoj pesmi izdat je 1995. odine a delo je beogradskog repera zvanog Gru (Dalibor Andonov). Ovaj album se ujedno smatra i poetkom prvog talasa srpskog hip hop-a. Najvei zamah prvi talas imao je tokom 1997. i 1998. godine. Prvi talas je napravio odlinu osnovu za napredak i razvoj hip hop culture buduim generacijama na ovim prostorima a ljudi koji su najvie doprineli ovom razdoblju su: Gru, Sha-Ila, Black In Soul, 2B4Time, Sunshine, Bad Copy, Full Moon (Shorty & Juice) i Montenigersi iz Crne Gore koji su bili takoe veoma popularni. U to vreme srpska rep scena je bila veoma razgranata i meu jaima u Evropi. Meutim, usled izbijanja rata na Kosovu i Metohiji, talas je utihnuo sa samo nekoliko albuma u period 1999-2011. U tom ratu je (1999.) poginuo Miki boj iz grupe Bad Copy, posle ije smrti se drugi clan grupe, tada manje popularni Ajs Nigrutin, povukao sa scene na godinu dana, da bi se 2000. upoznao sa Skaj Vikler-om i zajedno sa starim poznanikom Timjah-om obnovio grupu Bad Copy koja je do vrha popularnosti i stigla u tom sastavu. Za vreme prvog talasa hip hop je bio apsolutno najvie potovan od strane medija a poznati hitovi iz toga vremena jo je i pesma Sam protiv svih grupe CYA.

Anes Plojovi

13

Razvoj hip hop kulture

5.2. Drugi talas hip hop-a u Srbiji Drugi talas srpskog hip hop-a (ujedno i najzapaeniji) vezan je za 2002. godinu sa pojavom izdavake kue Bassivity Music, koja je izdavala iskljuivo rap albume srpskih, bonjakih i hrvatskih izvoaa. Prava ekspanzija hip hop culture usledila je nakon prvog izdanja Bassivity Music-a pod nazivom V.I.P. Ekipa stigla i taj album se uzima kao poetak drugog talasa. Hit koji je grupi V.I.P. doneo slavu irom bive Jugoslavije je pesma Ako riba drolja postane koja se u to vreme prikazivala na skoro svim kako muzikim tako i informativnim TV kanalima. Beogradski sindikat sa politiki motivisanom pesmom Govedina uzburkao je celu medijsku javnost Srbije, a tu je i Prti Bee Gee sa prvim albumom Grejtest Hits. U period izmeu 2002. i 2006. godine pojavljuju se albumi meu kojima najveu paznju izaziva Juice sa Hiphopium 1 na kome se javljaju par hitova kao to su Ke, kolica. U 2004. godini izlazi etvrti Gru-ov album Beograd i hit pesma Stara kola, nova kola.

5.3. Trei talas hip hop-a u Srbiji Posle 2006. godine i raspada Bassivity Music-a hip hop u Srbiji doiveo je izvesne promene. Pojavom brzog interneta i novih tehnologija rap muzika je postala dostupnija iroj publici. U to vreme na internet se pojavljuju globalne drutvene mree kao to je MySpace koju koriste masovno mladi izvoai koji su pod uticajem drugog talasa hip hop-a u Srbiji poeli da snimaju svoje prve demo trake. Za poetak treeg a ujedno i kraj drugog talasa uzima se album THC la Familija koji izlazi poetkom 2007. godine. Umesto Bassivitz Music-a koji se raspao, osniva se Rap Cartel. Prvi album izdat za Rep Cartel je Prti Bee Gee Tachno u pre podne i THC la Familija Majmun idzuo. Ta dva albuma otvaraju trei talas i pokreu lavinu popularnosti rep muzike koja je neopisivo vea nego u prethodna dva talasa a za njia odmah idu Marlon Brutal koji je nova generacija ulinog repa.

Anes Plojovi

14

Razvoj hip hop kulture

6. Literatura

1. www.sr.wikipedia.org 2. www.proveramikrofona.uzice.net 3. www.b-boys.com

Anes Plojovi

15