Volimo Beograd :: Lepota pisane rei :: Biblioteka/itaonica

Ajlin Gud-Vrt lai Mojoj majci i mom ocu koji su mi omoguili da sanjarim Zahvalnost Smatram da je jedan od najboljih razloga za pisanje knjige mogunost koju ona prua da se proive drugi ivoti. Za ovo posredno uzbuenje i njihovu velikodunu pomo moram da zahvalim sledeim profesionalcima: Fredu Kveleru, jer mi je podario dan ivota jednog tuioca izdvojivi svoje cenjeno vreme i prepie; Donu Fridmanu, jer je knjigu kritiki pregledao radi pravnike tanosti samog jezika (i to je nou ostajao do kasno, kako bi to uradio); doktoru Polu Vilsonu, zbog njegove lekarske strunosti i dobronamernih urednikih komentara; Donu Robinsonu (nekadanjem prvom poruniku Prvog bataljona 3. puka marinaca), jer mi je pomagao u crnim danima kad bi mi se kompjuter pokvario, i to je

podelio sa mnom svoja iskustva iz Vijetnama (on od mene trai jednu prilino neobinu uslugu - ukoliko neko putuje u Vijetnam i popne se do vrha planine Dong Ha, moli da mu potraite prsten njegove klase, kojeg je tamo izgubio u bici pre dvadeset godina: kola Krenbruk, klasa '63, srebrni s plavim kamenom); svojoj dragoj prijateljici Brendi Preston, ije su mi rue pruale takvo zadovoljstvo tokom godina i koja mi je dala korisne informacije o njima; Suzani Ginzburg, zbog njenih saveta i to je uopte verovala u mene; Pameli Dorman, svojoj urednici u Vikingu, zbog njene pomoi u do-terivanju" ove knjige; konano, ali ne i manje vanoj osobi, svom pre-divnom suprugu i agentu, Alu Zakermanu, koji predstavlja sve moje heroje objedinjene u jednoj osobi i koji ih je kao lepak sve povezao (kao i mene). Bez njega, ova knjiga zaista ne bi bila mogua. Prolog Nekada davno, jedna siromana udovica ivela je u maloj kolibi s bastom u kojoj su rasla dva ruina drveta. Jedno je imalo bele rue a drugo crvene. Ona je imala dve erke, koje su bile ba poput tih rua: jedna se zvala Sneana a druga Ruica... Grimove bajke" Njujork, 3. juli 1943 Silvi Rozental je stajala pred velikim ogledalom s pozlaenim ra-mom na odeljenju za enske eire u robnoj kui Bergdorf. Ne znam", rekla je prodavaici koja je obletala oko nje. Silvi je poravnala ivicu zelenog slamnatog eira. Ne mislite da je to, moda, malo previe?" Videla sam Elenor Ruzvelt da je nosila ba takav eir, u filmskom urnalu pre neki dan", rekla je punaka prodavaica. Naravno, ona nije... uh, u blaenom stanju." Snizila je glas skoro do apata kakvim se govori na sahranama. Silvi je bila isfrustrirana. Zato su je svi uvek na to podseali? Dragi boe, zar nisu mogli da joj dozvole da, makar jednom, zaboravi na to? Prstom je dodirnula obod eira od svilene trake i tkanine boje zelene jabuke, dok joj se ljutnja prema eni gubila u talasu sumnje u sebe. O/z, da je samo Derald ovde! Nikada ne znam ta da odaberem. I ose-am se tako grozno ukoliko se njemu to ne svidi. Skinula je eir i piljila u svoj odraz, oseajui se, kao i mnogo puta u ovih osam godina koliko je bila u braku, zbunjeno, ak i nedostojno. Kada mi on kae da samprelepa, sam bogzna ta on vidi na meni. Videla je dugako, mravo lice, potpuno obino, osim oiju. One su bile krupne, zelene poput boce ampanjca, a njene trepavice i obrve tako blede, skoro nevidljive. Oi su joj nekako izgledale kao da su

stalno zaprepaene. Silvi se setila da joj je Derald jednom rekao kako ga podsea na Tenijelovu gravuru Alise. Nasmejala se u sebi. Da, moda je u pravu to se toga tie. Ja zaista mislim da sam ponekad u Zemlji uda. Bacila je pogled oko sebe. Kupovina u Bergdorfu bila je neverovat-na, poput skrivenog raja naizgled netaknutog ratom. Kamene urne iz kojih su se irili mirisi ljiljana i orhideja; precizno izraeni francuski stolovi i vitrine koje su s prednje strane ispunjene prelepim runo ra-enim boicama parfema iako je ovih dana sam parfem bio luksuz. Ogromni kristalni luster koji je visio s mermerne rotunde. Koliko je samo daleko otila, od dana kada bi na rasprodaji kupila sto kod Or-baha, a cena od pet dolara za jedan eir bila joj potpuno nezamisliva. Da, pomislila je, otkotrljala sam se pravo u Zemlju uda. Zaista se radovala sutranjoj godinjoj proslavi etvrtog jula na travnjaku kod Goldovih, trudna ili ne. atori crveno-belo-plave boje sa arama zastave, miris rotilja od koga polazi voda na usta, a zatim plesanje uz Lestera Lenina na ogromnoj platformi oivienoj japanskim svetiljkama. Osim to joj je Evelin rekla da ove godine nee biti japanskih svetiljki. Evelinin mlai brat je ubijen blizu Okinave. Japanske svetiljke bile su poslednja stvar na ovom svetu koju je elela za tu zabavu. Silvi je paljivo skinula zeleni eir i vratila ga prodavaici. Moda e onaj eir od ljiljana, mornarskoplave boje sa crvenim trakama, biti znatno prikladniji, razmiljala je Silvi, s tim vojnikim obodom, vie u skladu s trenutkom. Ona je tako elela da Evelin... Silvi se sledila. Nie u predelu abdomena, osetila je iznenadnu teinu, kao da je iznutra njena beba gnjurala neto dublje. Ne, u stvari, kao da je gurala nadole. Jak pritisak. I oh, boe, ne prestaje. Bol u donjem delu lea koji ju je muio elo jutro, sada je postao poput gomile igala koje joj se za-rivaju u donji deo lea. To se ne deava, pomislila je. Ma, to ne moe biti. Neu to da dozvolim. Ali, znala je da se to dogaa. Duboko u sebi, osetila je da je neto kvrcnulo, poput elastinog de-la koji polako poputa i predaje se. Topla tenost, koja je curila poput reke, ikljala joj je niz butine. Silvi se zateturala kao da ju je neko udario. Osetila je kako joj srce pulsira u grlu. Zurila je nadole, prestraena tamnom flekom koja se irila na tepihu be boje. Vodenjak joj je pukao. Dragi boe! Oseala se postienom kao onda kada se upikila u koli kao dete. Proli su je hladni marci i strah. To je bilo to, nema vie pretvaranja da je srena, ak i oduevljena, nema vie ubeivanja da je dete Deraldovo, da mora da bude Deral-dovo. Sada nastupa istina. Strah joj je obuzimao srce poput hladne pesnice. Ono moda nije Deraldovo. I, o dragi boe na nebesima, ako nije... ako lii na Nikosa? Crnih oiju, tamnog kafenog tena i razbaruene, leprave kose... Ne, mora da se otrgne od tih misli, da im zalupi vrata. Silvi je, pokuavajui da umiri sebe, zurila u ogledalo. Ovoga puta ona nije Alisa ve neko

nabreklo, zamueno lice koje lebdi iznad tog veoma izoblienog tela. Oseala se neobino odvojenom, kao da je piljila u neki egzotini primerak pomorskog ivota u akvarijumu. Ili je podseala na neku davljenicu, vodnjikavo sivozelene boje lica, s pramenovima crnoplaviaste kose, koji su lebdeli oko njenog bledog vrata poput morske trave. Madam... da li vam je dobro?" Dopro je do nje neki zabrinuti glas iz zelenih dubina. Silvi se okrenula i ugledala prodavaicu kanom ofarbane kose kako blene u nju, uplaenih oiju skrivenih naoarima, klovnovskih mrlja od narandastog rua na usahlim obrazima sada tamnocrvenih kao krv. Da, ona je bila tu. U Bergdorfu, odeljenje za eire. Zeleni ili plavi? Podigla je plavi eir sa staklene police prstima dodirujui njegov veo. Lukavo, nain na koji su perlice uivene u mreu da daju utisak presijavanja... Madam?", bucmasti prsti uhvatili su je za ruku. Silvi je, primoravajui sebe, uspela da se odupre sili koja ju je vukla. Otvorila je usta da kae da je dobro: Molim vas, ne pravite guvu! Zatim je, negde u sredinjem delu stomaka, osetila tup udarac koji joj je postepeno doneo nesvesticu. Ne, ona uopte nije dobro. Ne, zaista nije. Kolena su poela da joj klecaju. Pridrala se za ivicu pulta, umirujui sebe, da bi se suoila s grupom plastinih lutaka, od kojih je svaka imala razliit eir. Podilazili su je marci od njihovih glatkih beivotnih lica. Delovalo je kao da je optuuju, poput porote koja donosi presudu: kriva. Da je samo Derald ovde! On bi znao ta da uradi. On je mogao da dozove glavnog konobara samo podizanjem obrve. Jednim pokretom ruke, poput magije, taksi bi se materijalizovao iz zagluujue saobraajne guve. Jedan jedini Deraldov pogled u bancf uinio bi da blagajnici i slubenici za kredite obleu oko njega. Ali ne, to je pogreno. Derald za to ne sme da zna. Hvala bogu to e u Bostonu biti do sutra... bankarski poslovi... u vezi s ratnim obveznicama ili neto slino tome. Silvi je pokrila usta, jednom rukom preko druge, jer joj se histerini smeh oteo sa usana. Ta jedna osoba koja joj je bila potrebna, od koje je zavisila... sada, kada joj je najvie potreban, nije se usuivala da mu se obrati. Kako je mogla to da mu uradi? Kako? Derald je bio tako dobar. Uvek. Njene glavobolje kad god bi se neka pojavila, ak i najblaa buka pokretala je lavinu u njenoj glavi i,bog ga blagoslovio, Derald bi se postarao da se on i posluga po kui kreu tiho poput senke. Silvi je razmiljala o danima kada su je ne samo glava ve i stopala i elo telo stalno boleli, kada joj je vonja taksijem izgledala poput najveeg luksuza. Kada je po ceo dan stajala i razmenjivala novac preko reetke svoje kabine za blagajnu, zatim urila ka metrou, pa onda kui, penjui se uz stepenice koje su mirisale na ustajali kupus, est sprato-va koje kao da nikada nee proi, svake bogovetne veeri.

Iscrpljena, pitajui se koliko jo dugo moe da izdri da stoji na nogama, Silvi se oseala ba kao da se sada popela uz te stepenice. Tresla se. Zato joj je bilo tako hladno? Najtopliji dan u godini, prema izvetaju na radiju, pa ipak joj se radnja inila poput ledare. Da pozovem doktora?" Piskavi glas prodavaice obruio se na nju. Ne, ja..." Bol se irio u jednom delu lea, poput tankog poveza koji se obmo-tavao oko sredine, kao da nosi steznik koji je premali. Bol se vraao u ledenim naletima. Boe, boe, pomozi mi da doem do bolnice! Odavde mogu da me iznesu na leima, svakog trenutka, u isflekanoj haljini. Da svi bulje. Oh, boe, ne! Radije bih umrla. Oslobodila se stiska i nekako prola pored odeljenja s parfemima, u kome su se prezasieni mirisi meali stvarajui joj muninu u stomaku. Nekako je uspela da izae napolje, kroz teka staklena vrata, vukui se po trotoaru, kroz vazduh gust kao sirup. Bolnica Lenoks hil", izgovorila je uz oteano disanje, zavalivi se na zadnjem seditu taksija. Otvorila je prozor, putajui da unutra ue talas toplog vazduha koji je podseao na supu isparenja i uarenih trotoara. Pa ipak, nije prestajala da se trese. Stariji taksista je poeo da pevui: While We're Young". Silvi je e-lela da on prestane, ali oseala se suvie bedno da bi rekla bilo ta. ta kae sad, kad smo oterali tu naci-stoku iz Egipta, 'oe li Ajk da upadne u Italiju?" Oigledno, on je bio od onih priljivih tipova. Zurila je u salo na njegovom vratu koje mu se prelivalo preko kragne. Bilo je vrelocrvene boje, proarano ilavim crnim dlaicama. Silvi se trudila da bude uljudna i da odgovori, ali je osetila nalet munine koji se penjao iz stomaka, u tom sladunjavom lepljivom vaz-duhu. Dok se taksi probijao uz Park aveniju, ponovo je osetila onaj tupi bol, koji poinje u donjem delu lea i iri joj se oko abdomena poput kleta. Sve jae i jae, dok nije postao kao uarena crvena strela koja se pravo kroz nju zabija. Boe! Silvi se ukrutila, masirajui lea, oseajui kako joj se opruge ruiniranog sedita usecaju u zadnjicu. Da ne bi poela da vriti, zagrizla je unutranjost usana. Neizmerno je elela da joj je majka tu, da za trenutak moe da oseti njene punake ruke oko sebe, jak miris eukaliptusa viks vaporab masti, kojom je uvek trljala Silvijin grudni ko kada bi joj se astma pogorala. Nemoj da places, duice, majin glas ju je umirivao. Ja sam ovde. Neu te napustiti. Mogla je da vidi mamino pospano, naduveno lice, otrcanu sivu traku pletenice prebaenu preko ramena njenog iznoenog flanelskog ogrtaa. A u plavim suznim oima, video se duh devojice koja je igrala kriket na travnjaku velike oeve kue u Lajpcigu, pre nego to su morali da prebegnu u Ameriku. Mama, koju je napustio njen mu slabi, prodavala je razglednice i kataloge u muzeju Frik za dvadeset

osam dolara nedeljno, budalasto sanjajui o tom boljem ivotu koji je za sobom ostavila. Silvi se oseala postienom kada bi je ula kako govori o muzeju, kao da ga poseduje, kao da je svaka slika koja se tamo nalazi, njihova. Sutra posle kole, posetie me u muzeju, a ja u ti pokazati novog Rembranta. Samo pomisli na to, Silvi. Da neko poseduje takvu lepotu! Mi nismo nita posedovali! Silvi je vikala u sebi, borei se protiv rastueg bola koji joj se sve vie zarivao u telo. Samo nekoliko komada nametaja. l polovnjaci, koje je mamina sestra, tetka Vili, iji je mu osnovao uspean biznis prodajui lisije krzno za oko vrata, slala u kutijama zlatne boje koje su predstavljale njegovu robu. Mama je uvek govorila da mi imamo neto bolje od tetka Viline velike kue na Aveniji Ditmas. Mi imamo jedna drugu. Ali, to nije bilo tano, Silvi je, uz muninu, pomislila. Mama me je ostavila, zar ne? inilo se da se bol u Silvinom stomaku penje do samog grla. Mama... oh, mama, zato si morala da umre? Zatvorila je oi oseajui kako joj se pune suzama, pojavljuju se u uglovima oiju i teku niz obraze. Mislila je o tom danu, kada ju je ona cepidlaka gospodin Harmon pozvao da iz svoje blagajnike kabine doe u njegovu kancelariju. Tvoja majka... ao mi je... od kapi. Sve je postalo nejasno i sivo, zatim crno. A onda, kada je ustala, vozila se u limuzini. Kona sedita, glatka poput rastopljenog putera, veliki jastuci i itison pod njenim nogama, prozor koji odvaja zadnje sedite od prednjeg, s vozaem koji nosi sivu kapu. Kako je to udno, potpuno drugi svet! Pored nje se nalazio mukarac s rukom preko njenih ramena, koji joj je pruao oslonac. Bio je to lino gospodin Rozental, ef ele banke! Istovremeno joj je bilo i toplo i hladno, bila je uplaena i uzbuena. Primetila je kako je on gleda, iako joj se nikada, u stvari, nije obratio. Ostale devojke ogovarale su ga uz kafu i sendvie u snek-baru ena mu je umrla pre vie od dvadeset godina, ne podarivi mu decu i sve su se pitale zato se nije ponovo oenio. Pomislila je da su moda druge ene i suvie zazirale od njega da bi mu se pribliile. Silvi se setila kako on uvek zastraujue izgleda, dok krupnim koracima ide ka svojoj kancelariji, u odelima koja su mu uvek savreno ispeglana i sa zlatnim manetama koje namiguju onima s njegovim monogramima, dok izdaje nareenja mirnim ali zapovednikim tonom. Ali ovde joj uopte nije izgledao zastraujue. Videla je blage plave oi oiviene mreom bora koje su mu dobro stajale; stariji nego to je ona nagaala, najmanje pedesetak godina, srebrnastoplave kose tako negovane da su se sede ivice sjajile na njegovoj glavi. Vodi je u bolnicu, rekao joj je. Njenoj majci. Sluajui ga, Silvi je mogla da oseti staloenu snagu koja izbija iz njega i postepeno prelazi i na nju. Kasnije se pobrinuo za mamin raun u bolnici, sredio sve u vezi sa sahranom i brinuo o njoj kada je

bila toliko bolesna da nije mogla da ustane iz kreveta. Nikada, nijednom nije ishitreno postupio, pokuao da je iskoristi, dok je nije zaprosio. On eli da se oeni njome, oh kakvo je to samo udo! Ona nije uradila nita ime bi to zasluila. O boe, pogledaj kako mu je to vratila. Seanje na Nikosa uznemiravalo ju je poput kamenia u cipeli. itave godine, svakog jutra kada bi se probudila, ono je bilo tu, nekada vie, nekada manje uznemirujue, ali uvek prisutno. Zadravalo joj se u grlu kada bi pokuala da jede. Muilo ju je dok spava. Podsmevalo se njenoj estokoj udnji da beba koja u njoj raste lii na Deralda. Silvi je prstima vrsto obavila svoj ispupeni stomak. Zategnutost je polako jenjavala, kao i bol. Da sam samo, vikala je u sebi, zatrudnela pre Nikosa, onda bih bila sigurna. Nije da se nije trudila, sam bog to zna! Merila je temperaturu svakog jutra i beleila je na tabeli koju je Derald drao pored kreveta -pune tri godine! A tek one posete doktoru! Leala je tamo raereena poput kokoke kojoj e izvaditi utrobu. Hladan elik koji se zariva u nju, sve dok ne bi poelela da glasno vrisne. A zatim su joj govorili da je sve u redu. Da e se s vremenom dogoditi. ta su doktori znali? Plakala je svakog meseca kada bi videla razoaranje na Deraldo-vom licu kad bi dobila menstruaciju. Zato mu ne moe podariti samo tu jednu stvar? Pa pogledajte samo na taj velianstveni novi ivot koji je on njoj obezbedio. Problem nije u njoj, tri razliita specijalista sa Park avenije su joj to rekla; ali Silvi je znala vie. Sa sigurnou je oseala kako moe da zatrudni ukoliko samo uspe da pronae nain da s njim ne mrzi voenje ljubavi. Kako ona moe ovako da se osea? Zato? Koji je mu na elom svetu bio neniji i dareljivi)! od njega? Pa ipak, seanje na njihovu prvu branu no, kada ga je prvi put videla nagog, jo uvek je inilo da se zgraava. U novim odelima, ive-nim po meri, izgledao je krupno, uspeno. Go, sa stomakom koji mu je visio kao neka kesa, izgledao je staro, skoro groteskno. A imao je i grudi, poput devojakih! Od tog dana, Silvi je oseala odvratnost kada bi legao na nju, bez obzira na to koliko miliona puta bi rekla sebi da ga voli i da on voli nju. Njegov mlitavi stomak koji je pritiska, inei da dahe kako bi dola do daha, njegova stvar koja se polako pomera i pronalazi put do nje. Zatim, takvo roptanje i dizanje, kao da njega to boli. Postae bolje, govorila je sebi iznova i iznova, mora da bude bolje. To je samo zato to nismo naviknuti jedno na drugo. Ali kada bi svoju elju pokazao time to bi skinuo pidamu i savio je nakraj kreveta, nakon svega,

njeno telo se i dalje zgraavalo. A zatim, Nikos... Bol u abdomenu trgnuo je Silvi iz sanjarenja. Zgrila se na zadnjem seditu taksija, kao da e na taj nain nekako pomoi da nestane taj uareni stravini stisak. Dok je taksi naglo skretao ulevo i udesno, probijajui se kroz saobraajnu guvu, nagnula se napred ka prednjem seditu, teko diui, i paljivo je gladila svoj ogroman stomak poput neke bombe koja samo to ne eksplodira. Predomislila sam se", rekla je vozau. Molim vas, odvedite me sada do Svetog Pija." Dala mu je adresu i u retrovizoru je videla kako prevre oima. On nee dobiti vonju u suprotnom pravcu, iz tog de-la Bronksa, ali tamo, u svom nekadanjem susedstvu, ona e se oseati nekako sigurnije. Ukoliko Derald pozove, ona e poruiti Bridet da ide u posetu svojoj staroj prijateljici Beti Kronski. Kasnije e moi da kae kako su bolovi postali toliko strani da nije imala dovoljno vremena da se vrati do centra grada ili pozove tog utogljenog doktora Hendlera, koji je bio Deraldov cimer sa koleda. Znala je da je to ludo, ak i beznadeno. Jednom e Derald to saznati. Ali, zasad je to bilo lake. U svom starom komiluku, oseae se blie majci, skoro kao da je mama umiruje, titi. A moda e se dogoditi i neko udo - beba koja e liiti na Deralda, ili na nju. Sada su se ve nali u irem centru i taksi je ubrzavao, prolazei pored otmenih kua koje su se graniile s Park avenijom. Silvi je bacila pogled na sat optoen dijamantima kojeg joj je Derald poklonio za prolu Hanuku. Prolo je dva. Boe, da li e stii na vreme? Izgledalo je da se elegancija Park avenije naglo pretvara u prljav-stinu Harlema, dok je auto kripao po naprslom trotoaru, rupama, razvalinama razbacanim po ulicama. I jo gore od toga. Stare pijanice zbijeno su se gurale oko trotoara. Zatvorila je oi, ali nije mogla da sprei taj smrad. Mirisi gomile rasutog trulog smea. Zatim, vibrirajue brujanje tokova taksija dok prelazi most na Treoj aveniji prema Bronksu. Skrenuvi na Bulevar Brakner, videla je da su ulice prepune dece svih uzrasta i boja, koja se prskaju vodom koja iklja iz nezatvorenih hidranata, bacakajui se okolo, nesvesna saobraaja oko sebe i bezobzirna prema opasnostima. Videla je deaka svetle kose i glatke koe boje okolade koji juri devojicu, a njene dugake crne pletenice pomerale su joj se poput bia na leima. Silvi se najeila, zamiljajui svoje dete ovde, divlje tamnoputo dete koje se igra mur-ke iza kanti za ubre. Taksi se iznenada zaustavio. Silvi je platila i nekako je, nabreklog stomaka, uspela da izae kroz vrata, dok su noge izgledale kao da e je izdati dok je stajala. Gledala je u pravcu bolnice Sveti Pije. Fasada od cigle i granita bila je toliko crna usled prljavtine, da ju je

to nateralo da pomisli na po-ret, koji nije oien dugi niz godina. Osetila je kako joj se stomak gri usred zaprepaenja. Unutra e biti kao u rerni, bez klima ureaja, a verovatno i bez ventilatora. Iritirali su je ulina buka, kao i deja vriska, buka radija i glasovi na panskom sa otvorenih prozora. Borei se protiv nesvestice, s naporom se pela uz stepenice na ulazu u bolnicu. Zagluujui prasak naterao ju je da se zatetura, a srce joj je jako udaralo o grudni ko. Toliko se zaprepastila da se spotakla o posled-nji stepenik, jedva izbegavi da padne tako to se uhvatila za gvozdenu ipku. Zatim je videla. Deca. Palila su petarde na trotoaru. Naravno, sutra je etvrti juli. Zaboravila je na to. Letimino pogledavi iznad dece, do prozora oronule stambene zgrade, Silvi je ugledala trudnicu u izbledeloj bluzi, s ogromnim stomakom kojeg je prebacila preko prozora, pratei Silvino napredovanje ravnodunim pogledom, dok se bucmasta smea beba mekoljila na majinoj dojci. Silvi se okrenula nazad i zakoraila unutra, oseajui se nestabilno. Pred oima su joj se pojavljivale sive takice. Oseala je kako kontrakcije postaju sve uestalije i jae. Silvi je iznenada osetila takvu vrtoglavicu, da nije smela da pusti kvaku na vratima. Pod joj se grubo ljuljao pod nogama. Molim vas... neko... da mi pomogne..., otvorila je usta da kae, ali kao da joj je obloga sive gaze prekrila oi i reci nisu izale. Crne i bele podne ploice vrtele su se oko nje. Neto hladno i teko ju je udarilo u jagodinu kost. Bol se irio poput grmljavine u daljini. Zatim je usledila tama. Otvorivi oi, Silvi je shvatila da je u gvozdenom krevetu s ogradom s obe strane, za koju je bila zakaena zelena zavesa. Kroz prorez gde se dva dela nisu potpuno spajala, mogla je da vidi suprotni zid. Uramljena Isusova slika visila je izmeu dva visoka prozora. Njegove oi su gledale ka nebesima a ruke bile rairene, kako bi se videle rane iz kojih kaplje krv. Silvi se podigla uz pomo laktova. Taj pokuaj nanosio je strahovit bol koji je udarao o slepoonice, nateravi je da jaukne. Lice joj je bilo ukoeno. Dodirnula je nos, prstima napipavi grubu lepljivu traku. Uz zveket metalnih prstenova, zavesa se pomerila. ena u beloj uniformi, s kratkim belim kaluerskim velom koji joj je pokrivao lice, stajala je nad njom. Fluorescentno svetio koje se nalazilo iznad njene glave reflektovalo joj se na naoarima, dajui joj neobian bezizraajan pogled. Lice joj je bilo belo i glatko poput kuvanog jajeta. Imate sree", rekla je. Nita nije polomljeno." Silvi je zajeala. Mislim da u da povratim." Ne, neete." Strog odgovor ju je toliko iznenadio da je Silvi zaboravila koliko joj je muka. Samo se tako oseate", ena je ljubazno uveravala Silvi. Bie vam

dobro." 18 Vrt lai Onda je kaluerica-bolniarka poela da navlai usku gumenu rukavicu preko ruke. S kolica koja je unela, odabrala je tubu i razmazala neto belo i kremasto preko prstiju u rukavicama. Sada u vas pregledati da proverim koliko ste otvoreni", rekla je. Uzgred, zovem se sestra Ignjacija", dodala je dok je podizala arav i grubo ugurala dva namazana prsta u Silvinu vaginu. Silvi se trgnula unazad i stisnula medunoje. Hladan i grevit ose-aj proirio se donjim delom tela, dok su prsti ispipavali i probadali. Sestra Ignjacija je povukla ruku i nespretno je potapala. est centimetara", izjavila je. Moramo jo da saekamo. Vae prvo?" Silvi je klimnula glavom, iznenada se oseajui poput deteta, uplaena, bespomona i tako usamljena. Suze su joj se sakupljale na donjim trepavicama. Sestra Ignjacija je nestala, vrativi se posle nekoliko minuta s lavorom sapunjave vode i iletom. Silvi je uznemireno upitala: ta nameravate da uradite?" Hajde, hajde da ne pravimo galamu", coktala je sestra. Ja u vas samo obrijati. To je za vae dobro." Oiju vrsto zatvorenih, Silvi je dozvolila da joj jo jednom podigne haljinu. Grubim vlanim pekirom za pranje, sestra je trljala ispod stomaka, pomerajui ga jo nie. Voda joj je neprijatno curila niz noge. Ledenu ruku joj je stavila preko stomaka. Kako bilo ija ruka moe da bude ovako hladna po ovoj vruini? Sestra je naredila Silvi da bude mirna. Ne obazirite se na kontrakcije, draga." Dok joj je brijaem skidala stidne dlake poput neke manje ivotinje koja tipa i grebe noktima, ostatak tela joj je podrhtavao u velikim naletima bola. Borila se da ne vikne ili se pomeri. elela je da bude dobra, da uradi ono to joj kau. ta drugo ona moe da uradi? Konano se sestra Ignjacija uspravila, sklonila lavor i spustila Silvinu odeu. Doktor Filips e vas uskoro obii", rekla je. Otila je uz zveket metalnih prstenova na zavesi. Sledei sati podseali su na agoniju za koju Silvi nije ni pomislila da je mogua. U svojoj muci, zaboravila je na Deralda i Nikosa,' ak i na bebu koja se u njoj borila da se rodi. Postojao je samo bol. Vie nije dolazio u naletima, uz zatija izmeu, ve je postao bol koji ne prestaje. Osobe u belim uniformama naizmenino su se pojavljivale i nestajale iz njenog vidokruga. Devojka s tablom za pisanje, koja je vakala ________________19 ivaku, uzela joj je podatke i postavljala joj pitanja u vezi sa osiguranjem. Zatim se pojavio visok prosed ovek u zelenoj radnoj bluzi, koji se predstavio kao dr Filips i zamolio je da rastavi kolena kako bi mogao da je pregleda. Nije oseala sramotu, kao inae. Samo neprijatnost. Koa joj je bridela kao da gori. Nene ruke su joj stavile hladan vlaan

pekir na elo. Silvi je ula vrisak koji joj je delovao kao sopstveni eho. Nejasno je shvatila da se iza njene zavese nalazi jo jedan krevet, koji mora da je zauzela neka ena koja se takoe poraa. Mogla je da oseti kako se beba sputa nie uz plahovit pritisak. Silvi je instinktivno krenula da gura, stenjui i uzdiui. Delovalo je kao da se pomera. Moe li se ovaj uasni unutranji bol odagnati? Moe li ga ona izgurati? Ne gurajte jo", naredio joj je glas. Kroz uasavajui bol, naterala je sebe da se fokusira na lice koje se nalazilo iznad nje. Sestra Ignjacija. Moram", zacvilela je Silvi protestujui. Saekajte dok vas ne odvedemo u porodilite", rekla je kaluerica. Silvi se odupirala nagonu da gura, ali je bilo nepodnoljivo. Oseala se bespomono, skoro kao da ju je neko davio, a nita nije mogla da uradi da se spase. Ali nije samo u pitanju bio njen vrat koji je stiska do smrti, ve elo njeno telo. Ona ovo nee preiveti a da se ne rascepi napola. Kako su, zaboga, ene kroz ovo prolazile i preivele? I to ne jednom, ve vie puta. Kako bilo ko moe da odabere da jo jednom kroz ovo proe, ukoliko zna kako to izgleda? Ona ne bi mogla. Nikada. Ni zbog Deralda. Niti zbog bilo kog drugog mukarca. Snane ruke podigle su je sa kreveta na kolica. Silvi se stresla, iako je bilo tako toplo da se borila da doe do daha. Telo joj je bilo natopljeno znojem, a bolnika haljina savijena poput neke stare krpare. Pokuala je da spoji kolena, da zadri pritisak od koga se, inilo joj se, raspada, ali njena kolena nisu mogla da ostanu spojena. Oajna, savila se izmeu nogu, oseajui se posramljenom to je drugi vide kako to radi, da ublai straan bolan pritisak. Jedva da je bila svesna da su je na kolicima gurali niz hodnik, gumeni tokovi su poskakivali preko neravnog linoleuma. Nova soba. Iznenada, zaslepljujua svetlost. Svetlost ogromne lampe u sredini odbijala se o sjajne zelene ploice. Svuda nerajui elik. 20 Vrt lai Silvi je jauknula, bespomono se grei. Panino oseanje polako je poelo da joj se probija do grla, blokirajui joj vazduh i primoravajui je da pomisli da e se moda uguiti. Ovo hladno, uasno mesto poput javnog kupatila - nita ne moe da oivi na ovakvom mestu. Podigli su je na sto, irom rairenih nogu, stopala kaiem vezanih na visoke metalne uzengije. Opustite se, Silvija. Sve e biti u redu. Dobro vam ide." Glas dr Fi-lipsa iza te maske. Ljubazne plave oi i razbaruene ivice njegovih se-dih obrva. Ali, ko je bila Silvija? Zatim se setila. Ona je bila ta. Devojka s tablom je pogreno zapisala njeno ime. Poela je da gura. Bilo je strano. Guranje je bilo skoro isto kao i uzdravanje od toga, ali nije mogla da se zaustavi. ula je sebe kako isputa strane ivotinjske zvuke. Ni to nije mogla da zaustavi. Vie nije imala

nikakvu kontrolu nad svojim telom. Ono je nju kontrolisalo. Do nje su dopirali prigueni glasovi preko zagluujue buke u njenim uima, govorei joj da gura. GURA. Preko nosa i usana stavili su joj crnu gumenu masku. Silvi se opirala tome, pokuavajui da je u panici odgurne, uplaena- da e je uguiti, ali ruka koja ju je drala samo je jo jae pritiskala. Proimala ju je slatkasta aroma, praena oseanjem nestabilnosti. Dajem vam malo kiseonika", rekla je sestra Ignjacija. Udahnite ga. To e vam pomoi." Ba kad je mogla da oseti kako joj se telo potpuno otvorilo, Silvi je osetila da je pritisak iznenada popustio. Neto malo i vlano - mnogo manje od ogromne stvari koja joj je iznutra zadavala toliko bola klizanjem se oslobodilo. ula je grgutav slabaan pla. Silvi je jecala, ovoga puta od olakanja. Oseala se kao da je velika stena prekotrljana preko nje. Izgledalo joj je da lebdi, bez teine, barem tridesetak centimetara iznad stola. Devojica!", neko je uzviknuo. Trenutak kasnije, vrsto uvijen zamotuljak predat joj je u ruke. Silvi je treptala dok je zurila u maleno lice koje je virilo iz belog e-beta. Ogromno olakanje koje je oseala iznenada se pretvorilo u puko razoaranje. Tako je tamnoputo! Masa svetlucave crne kose uokvirivala je majuno zborano lice boje starog penija. Oi su joj bile otvorene i Silvi je okirana ugledala dva bletava crna dugmeta. Zar sve bebe po pravilu nemaju plave oi? Silvi je osetila kako joj se unutranjost sliva poput peska u pea-nom satu. Oseala se kao da pada dok je buljila u tu majunu, tamnu, smeuranu facu, kao da je tonula u crno nitavilo. Nikosovo dete. Nema sumnje u to. Nikakve. Ali, ipak, udela je da je dri. Osetila je kako joj se bradavice bolno ukruuju sa eljom da je vrsto privije uz svoje grudi. Okrenula je lice na drugu stranu, jer se u njoj stvarala neka nova vrsta bola, dok su joj suze tekle niz obraze. Boe, ja ne mogu. Ne elim to. Ona je njegova beba, ne moja i Deraldova. Kako mogu da je volim? To e ubiti Deralda, naterae ga da prestane da voli mene. Sve one plau", ula je sestru Ignjaciju kako iskusno govori mlaoj medicinskoj sestri, oslobaajui Silvi njenog tereta. Silvi su na kolicima odgurali u drugu sobu. Izgledala je isto kao i prethodna, osim to joj je krevet bio okrenut ka prozoru koji je gledao na sokae od cigli. Osim njenog bila su tu jo tri kreveta i svi su bili zauzeti. Dve ene su spavale, dok ju je trea uz simpatije odmeravala. Pa, konano je gotovo, je da?", obratila se Silvi otrim naglaskom Bronksa koji bi i ona imala da je mama, hvala bogu, nije stalno ispravljala, izolujui je svim onim popodnevima u Friku i subotama na pozorinim predstavama, koncertima i plesnim recitalima za koje je mama esto dobij ala besplatne karte. Silvi joj je uz klimanje glave odvratila pozdrav, oseajui se i suvie

umornom da govori. Moje tree", njena cimerka je nastavila, ne obraajui panju. Imala je krupne, vesele smee oi i povrinske pege preko prastog nosa. Uzdahnula je. Jo jedna devojica. Dom je raunao na deaka ovog puta. Deak, uh, al' e on da poludi! Nije da ne voli devojice, zna. Samo to se nekako nadao da e sada biti deak." On ne zna?" Silvi je teko izgovarala reci. Oseala je kao da su joj usta prepuna vate. Devojka se hrapavo nasmejala. To ti je amerika mornarica. Bebu smo oekivali tek za dve nedelje. Oni e sledee nedelje da poalju Doma kui, zbog tog znaajnog dogaaja." Osmeh je nestao i izraz joj je postao neto tmurniji. Njegova mama, mogla sam da je zovem, zna. Stara kuka, oprosti mi na izrazu. Ali sam raunala da e mi samo zadavati jo vie problema, kao to uvek radi. 'Bolje da si saekala', imitirala ju je pitavim, nazalnim glasom. 'Zar ne misli da Dom ima dovoljno svojih briga tamo na moru, nego da brine o jo jednoj bebi. Zar dvoje nije dovoljno?' Ha! Trebalo bi da urazumi svog sina kada legne u krevet. ta ona misli za koga sam se udala, za frigidnog papu? 22 Vrt la Koga? Prokleto je dobra stvar to je ona u Bruklinu. Ne viam je mnogo otkad smo se devojice i ja preselile kod mame... samo dok se Dom ne vrati, dotle. Mama sada uva Mari i Kler, inae bi i ona bila ovde." Rukom je posegla za svojom tanom na metalnom postolju pored kreveta, traei paklicu laki trajk cigareta. Cigaretu?" Silvi je odmahnula glavom. Devojka je slegnula ramenima, bacajui ibicu. Ja sam Endi. Andelina Santini." kiljila je u Silvi kroz oblak dima koji joj se irio iz nozdrva. A ta je s tobom? Ima dece?" Ne", odgovorila je Silvi uz jezu, ponovo se pitajui kako bilo koja ena pri zdravoj pameti eli da jo jedanput proe kroz ovu vrstu muenja. Pa ipak se, nekako neznatno, osetila smirenom Endinom laganom sigurnou. Sa Endinog stanovita, one su bile dva vojnika koja dele isti zaklon. Teko je, znam." Endi je klimala glavom znalaki. Naroito prvi put. Ali, postoji i nain kojim na to zaboravi. To je... kako-se-ono-kae... ljudska priroda. Nekako to blokira... kao kad ti je mukarac na odsustvu, a nisi ga videla etiri meseca..." Endi je enjivo uzdahnula, a zatim se, na kripu koraka sa spoljne strane njihovih vrata, naglo uzdigla i brzo ugasila cigaretu. Ako me sestre uhvate da puim u ovoj staroj zgradi koja je opasna u sluaju da izbije poar... nego, nisi mi rekla kako se zove." Silvi." Instinktivno je oseala da je Endi osoba kojoj moe da ve-ruje. Endi se ponovo zavalila na jastuk, podignutih laktova, dok su joj ruke pridravale glavu. Izgleda oajno,

Ali najgore je bilo to to je ona mislila da je Nikos znao. On nita nije rekao niti uradio; bio je to nain na koji ju je gledao. Povrni pogledi koji klize niz njegove teke kapke dok bi se, navodno, potpuno posvetio razmontiranim delovima slavine; ili dug zamiljen pogled sa vrha merdevina, kada bi pravio pauzu dok popravlja tavanicu. Jedne lepljive letnje noi, kasno uvee, kada je vazduh bio toliko gust da je oseala kako e se uguiti, Silvi je ustala iz kreveta, ostavljaAilin (juu.._________________ iui Deralda da spava. Dole niz stepenice, na terasi koja je vodila do uvuene gostinske sobe, bilo je neto sveije i ona je mogla da die. Videla je ar cigarete koji svetli u tami i zaledila se, a zatim prestravila pomislivi da je ta senka koja je delimino opkoraila kamenu ba-lustradu moda neki napasnik. Znala je da stepenice koje se krivudavo sputaju ka bati vode i do sobe u podrumu u kojoj je Nikos spavao. On je ustao i priao joj. U bati na meseini, delovao joj je nekako tamnije, opasnije od nekog napadaa. Jeza ju je stresla do potiljka. Ponudio joj je cigaretu, koju je prihvatila, iako obino nije puila. Nisam mogla da spavam", objasnila mu je. Bilo je toliko toplo da sam pomislila da e mi sve vazduh prijati." Bila je svesna svoje providne svilene spavaice i ogrtaa i govorila je prebrzo. Da li zna ta sam obino radila kada sam bila devojica? Uzela bih svoj duek, stavila ga na poarne stepenice i tamo spavala. Mama bi me grdila, uvek se plaila da u odatle pasti." Nasmejao se, zabacivi glavu unazad. A sada nemate poarni izlaz." Njegov engleski se poboljao u poslednju godinu dana, ali je jo uvek bio ogranien na krae reenice. To je ba loe." Da, loe je, zar ne?" Prostrana kua s fasadom od mrkog peara koja gleda na reku Hadson i renu obalu, posluga, vie novca nego to je ikada mogla i da pomisli, ali bez poarnog izlaza. I ona se nasmejala, napetim kikotom. A vaa mama, gde je ona sada?" Njen osmeh je utihnuo. Mrtva je." Silvi je bacila pogled na batu, na tamnu kaskadu od brljana koji zaklanja zidove od cigle i njene rue, koje svetlucaju na meseini po-put starog i dragocenog srebra. ak je volela i njihova imena. Plavi nil. Mir. Staro zlato. Njena deca, verovatno jedina koju e ikada imati. Nije joj smetalo kada joj prljavtina zae pod nokte dok ih okopava, niti da joj ruke budu izgrebane od trnja. Kada bi se lie savilo i dobilo braon boju, a pupoljak bi uvenuo i pao, ona bi zaista osetila nalet tuge, kao sto bi majka osetila kada joj dete ogrebe koleno ili posee prst. Iznenada se okrenula, elei da otri unutra u sigurnost, do kreveta svog mua. Bolje da uem unutra.

Kasno je." Nekako je Nikosov dlan dospeo do njene ruke i palio joj je kou preko tanke svilene spavaice. ekaj." Nagnuo se vrlo blizu prema njoj i u tamnom odsjaju ara cigarete, crne oi su mu izgledale besko26 Vrt L nano duboke, rupa o koju je mogla da se spotakne, upadne i nikada ne pobegne. Silvi je zamiljala da e je poljubiti. Molim te, nemoj...", zacvilela je, povlaei se unazad. Zatim je shvatila. On joj je samo nudio ar cigarete. Oseala se toliko posramljeno, ponieno; mora da je sada saznao za njenu tajnu. Suze su joj se gomilale u oima. On je izgledao zbunjeno. Da li sam vas uvredio?" Ne. Izvini. Pogreila sam. Pomislila sam da e me..." Cutao je. Razumevanje je moglo da se proita na njegovom licu. Zatim, polako, toliko polako da joj se inilo kao da je sanjala, bacio je cigaretu i privukao je k sebi. Poljubio ju je, a ona je osetila nikotin i jo neto neverovatno ukusno. Silvi se oseala kao da je sva vruina te letnje noi ula kroz njene pore. Mogla je da oseti kako joj se neto iznutra topi; curi nadole sporom, omamljenom putanjom. Morala je da ga odgurne, da ga prekine tog istog trenutka, potri unutra. Pomislila je na Deralda, kako mirno spava, veruje joj, ali nije mogla da se pokrene. To je bilo kao da su njena sramota i ti zabranjeni ukusi deo neke izvrsne paraliue droge. Nikada je niko nije tako poljubio. Polagani, neni, beskrajni poljupci, otvoreno more bez kopna na vidiku i nita za ta bi mogla da se uhvati kako se ne bi udavila. Pratila ga je, delimino verujui da sve to jeste bio san, od kamenih krivudavih stepenica do bate. Tamo se malo spotakla, jer joj se papua zakaila na neravnu ciglu na stazi. On ju je istog momenta uhvatio i osetila je neto poput groznice, dok su je njegovi vrsto oblikovani miii drali u rukama. Nosio ju je ostatak puta, uprkos povreenoj nozi, lako kao da je neko dete, ispod ardaklije povijene usled obilja rua, ispunjavajui vazduh svojim mirisom, do uskih stepenica od kriljaca, do svog podruma. Unutra je ugledala uzan krevet, orman i prozori sa koga se mogao videti jedan deo meseca. Bez reci ju je spustio na stopala, pored kreveta. Odvezao joj je ogrta, pustio da joj sklizne s ramena; pao je na pod i podseao na baru od roe svile. Zatim je skinuo svoju odeu, brzo, ne marei da je sloi kao to je Derald uvek radio. Silvi je zurila u njega. Njegovo golo telo se polako kretalo ka njoj, izduene lopatice, neto svetlije od ostatka tela, presijavale su se na meseini, muile je, kao daje time uvodio u neki ritualni ples. Prvi put je Silvi pomislila kako muko telo moe da bude prelepo. ak joj je i /" \-^~~ --------------njegov ljubiasti oiljak, s leve strane kuka, pa nadole do kolena, delo-vao uzbudljivo, poput tetovae tekog iskuenja kroz koje je proao.

Iznenada, preslaba da stoji, pala je na krevet, a on je doao do nje. Rukama ju je mazio po glavi, uhvatio je za ramena, neno je okreui na lea. unuo je na pod pred njom, spustivi glavu kao da se moli. Tamo. Oh, dragi boe, on je tamo ljubi. Silvi je bila okirana, a to je nekako doprinelo da sve bude jo uzbudljivije. I tako greno. Zarila je prste u njegove lokne, pritiskajui mu glavu jo blie. Toliko jako se tresla da su joj se noge trzale u naletima. Da li ljudi stvarno ovo rade? Dobri ljudi sigurno ne. U tom trenutku znala je da nije bila dobra, ali je za to nije bilo briga. Postojali su samo njegovi prsti koji je pozadi dodiruju, njegova topla usta. Njegov jezik. Nije mogla da prestane da se trese... nije mogla... Zatim je on bio u njoj, probijajui je, snano, dok su im tela klizila jedno niz drugo od znoja. Ljubio ju je po ustima, dok je oseala svoj ukus na njegovim usnama, poput nekog udnog zabranjenog voa. I stenjala je iznova i iznova, potpuno obavijenih ruku i nogu oko njega, elo telo joj je drhtalo od zadovoljstva, od brzine, od potrebe. Oh, kakvo neverovatno oseanje! Da li sam ovo zaista ja, koja pravim ovakvu buku? Da li je mogue da to, u stvari, Derald stenje i rope? O boe... ma ba me briga... samo ne elim da se zavri... tako dobro... tako dobar oseaj. On je iao sve dublje, bre, telo mu je postajalo zategnutije. Iskrivljenih lea, sa ilama na vratu koje su se isticale. Zarila je svoje prste u njegovu zadnjicu, i dopao joj se taj oseaj pod prstima. I on je stenjao, grubim grlenim glasom, iznova i iznova. Zatim, mir, izvanredan oseaj lebdenja, kao da je pero koje prvi ve-tar moe da podigne i odnese negde u no. Kada je Silvi otvorila oi, videla je Nikosa kako se ceri. Ovoga puta e spavati", rekao je. Probudilo ju je glasno pucketanje petardi koje je dolazilo spolja. Umorno je provirila kroz prozor. Bilo je tamno. Nije znala koliko dugo je spavala. Ne previe dugo. San je bio peina u koju je elela da se uvue. Oseala se kao da se probudila u neijem tuem telu. Sve ju je bole-lo. Nije mogla da se pomeri a da je neto nije bolelo. Ispumpan stomak podseao ju je na jednu ogromnu modricu. Izmeu njenih nogu nalazili su se debeli uloci. 28 Vrt lai Silvi je videla kako se Endi pomera u krevetu. Jedna druga ena je blago hrkala. Kako im je samo zavidela! One e da odnesu svoje bebe kui veselim muevima i nastave sa svojim dotadanjim ivotima. Mogle su da se nadaju neizmernoj srei, igranju s bebama, maenju s njima, pokazivanju brinim dekama i bakama, etanju po parku po sunanom danu.

A gde e ona da bude? Silvi je osetila kako je podilazi jeza i hladnoa dok je razmiljala o tome ta se pred njom nalazi. Mogla je da se seti kako je Deralda videla ljutog samo jedanput, ali ju je to tako duboko potreslo da nikada nije zaboravila. Bilo je to jednog sumornog, maglovitog jutra, kada je dolazila iz podruma, nakon to je bila s Nikosom. A tamo je bio Derald, gledao ju je sa terase. Boe, o boe. Utroba joj se pretvorila u kljualu vodu. Obino se nije vraao kui pre veere iz banke, ali je sada bio tamo i posmatrao, kamenog izraza. Silvi je poela da drhti. Imala je udno nepovezano oseanje da se to stvarno ne deava, da je nemogue da se deava. Dragi boe. On zna da ja nikada ne prilazim podrumu, da se oseam kao da u se uguiti na tim tamnim, vlanim i hladnim mestima. ta on moe da pomisli osim da sam bila s Nikosom? Kakvo objanjenje mogu da mu dam? Ali je iznenada smislila la, instinktivno poput pokreta ruke koja eli da zaustavi udarac. Dragi, kakvo iznenaenje!" veselo je dovik-nula, dok joj je srce tutnjalo ak do grla. Ba sam odnosila jadnom Ni-kosu aspirin. On je u krevetu, ima groznicu, a poto Bridet ima slobodan dan... Ali, zato me nisi obavestio da e doi kui tako rano?" Derald najpre nije odgovorio, ve je samo nastavio da gleda u nju na taj neobian nain, kao da je ona neko koga nikada pre toga nije video. Njegove oi su, videla je dok mu je prilazila, bile hladne poput mraza na prozorskom oknu. Ni sam nisam znao", rekao je normalnim glasom. Doao sam zbog nekih papira koje sam jutros zaboravio." Meutim, kada ju je uhvatio za ruku, nije bilo na uobiajen, nean nain, ve sa vrstim stiskom roditelja koji hvata svoje voljeno dete. I ti izgleda kao da ima groznicu, draga. Lice ti je potpuno rumeno. Nadam se da nisi nita zaradila od tog oveka." Deralde, ne mislim..." Zna da stvarno ne moe a da ne pazi kada si u drutvu posluge", nastavio je kao da ona nije nita rekla. Ne moe da proceni ta sve moe da zaradi." Deialde.." ^euua ;c u .-------ruku, ali pogled na njegovo lice ju je u tome zaustavio. Bojim se da u morati da insistiram da legne u krevet, draga." Vodio ju je kroz vrata terase u prizemlju; uplji klopot njegovih koraka na uglaanom parketu stvarao je okantne talase koji su putovali do njenog stomaka. Put nagore do njihove spavae sobe delovao joj je beskrajno - a takoe i poput trna koji se zabija u nju, podseajui je na sve to je mogla da izgubi. Vesele, lagane veeri sa Deraldom, Goldovima u Le ambordu, svoje dragocene rue, i o boe, ovu prele-pu kuu. Prolazei pored gostinske sobe sa zasvoenom tavanicom i divnim antikvitetima - voterford luster koji podsea na buket prizmi koje igraju, dragoceni tabric tepih - oseala je kao da sve to mora da zapamti, da ureze u seanje kako joj ne bi

pobeglo... Gore, gore uz kri-vudave crne mermerne stepenice, noge su joj se tresle od napora, a koraci bili prigueni kineskim tepihom, pored asovnika od crvenkastog atlasovog drveta koji objavljuje svaki sat setnim tonom, vaze ruinog medaljona koje uvaju strau na izdubljenim niama. Zatim do njihove spavae sobe, najlepe od svih, samo sada nekako hladne. Rena izmaglica koja se nazirala na prozorskim oknima od dijamanata bacala je senku nad obison ilimom, pretvarajui njegove prelepe jesenje boje u zimski hladne i blede. Stajao je tamo, kao da ima sve vreme ovoga sveta, gledao ju je kako se svlai, ne skidajui svoj hladnokrvan prodoran pogled sa nje. Obino bi uljudno okrenuo pogled na drugu stranu. Silvi je oseala kao da je on prouava ne bi li otkrio neki znak koji e je odati ili pronaao dokaz njenog zloina. Ona je nespretno pokuavala da otkopa svoj brus. Da li je dobro zakopan? Dragi boe, postoji pare koje je rastrgnuto, jer je Nikos postao nestrpljiv dok je pokuavao da ga raskopa. Da li je Derald to primetio? Silvi je skoro zaplakala od momenta kada je legla u krevet i uunja-la se pod pokriva. Toliko jako se tresla da je pomislila kako se nakon svega razbolela. Visoki stubovi sa svake strane ogromnog kreveta kao da su se nadvili nad nju, izrezbareni delfini na njihovim krajevima nisu vie izgledali divno, ve ukoeno i grozno, sa svojim upiljenim podrugljivim osmesima. Derald je doetao do dvokrilnih vrata i stajao, gledajui napolje, preko bate. Bio je kraj oktobra, a jabukovo drvo skoro opustelo, izuzev nekoliko iskrzanih listova i jedne ili dve trule jabuke koje vise na granama poput malih pesnica. 30 Vrt la Oh, uzgred da ti kaem, odluio sam da otpustim Nikosa." Neno je govorio, ali ju je svaka re pogaala poput ekia koji udara u gvozdeni nakovanj. Silvi je osetila kako joj se vazduh stee oko plua, kao da joj nakovanj lei na grudima, ali se pretvarala kao da je samo delimino time iznenaena. Stvarno, zato?" Sea se mog nestalog upaljaa za cigarete? Bridet ga je pronala u njegovoj sobi. Kako glupo od njega. Nije ak ni imao neku vrednost." Gurnuo je ruku u svoj dep i izvukao srebrni upalja, igrajui se njime u ruci - kako su neobino nene te ruke, s belim tankim prstima, malim ravnim noktima rozikaste boje poput morske koljke, poput ruku Mejsenove pastirke na kaminu. Zatim je potpuno mirno upalio jednu od svojih dugakih tankih cigara. Lagao je, kopile. I nije ga bilo briga to i ona to zna. Bridet nikada nije bila ni blizu Nikosove sobe. Silvi je takoe bila uverena da upalja nikada nije naputao Deraldov dep. To je samo bio Deraldov izgovor da ga se otarasi.

Dragi boe, da li je ona bila toliko nepaljiva? Moda je on samo sumnjao. Da, ukoliko je Derald to sigurno znao, ako je imao dokaz, on bi je izbacio napolje poput Nikosa. Ne toliko brzo, moda, ali zar to na kraju ne bi bilo potpuno isto? Silvi je posegla rukama preko gvozdene balustrade kako bi dohvatila au vode pored svog bolnikog kreveta, razmiljajui da e sada imati dokaz. A ona e ostati sama, s bebom o kojoj e se brinuti, bez kue, moda i bez para, verovatno e zavriti ovde, na Istonom bulevaru i stajati u redu za socijalno. Iznenadna pucketava buka rasprila je Silvine zlokobne slutnje. Jo petardi, samo to su ovog puta zvuale kao da su ba tu, pored, u uliici ispod njenog prozora. Oajanje ju je pritiskalo. Silvi je udela svom snagom da odleti odatle, da izbrie sve to se deavalo i pone iz poetka. Bacila je pogled na Endi koja je mirno spavala. Oh, ta bih dala da mogu da se me-njam s tobom! Ali, potrebe njenog tela nadjaale su estoku udnju pa je Silvi zatvorila oi i zaspala. Sanjala je o danu svog venanja. Ona i Derald stajali su ispod svilom izvezene upe* koja je u njihovoj porodici generacijama unazad. On i Estela, njegova prva ena, * Svadbeni baldahin ispod koga se obavlja ceremonija jevrejskog venanja. [in 1-7*enali su se ispod nje... ali ona nije elela da ni najmanja sitnica pokvari taj predivan momenat. Derald nije mogao da voli Estelu onoliko koliko voli nju. U stvari, nije joj to rekao, ali joj je to pokazao na mnogo naina. Silvi je gledala u njega, tresui se od sree. Derald je izgledao visok u svom tamnom smokingu, s izrazom ispunjenim ljubavlju dok ju je posmatrao. Mogla je da uje rabina koji peva crkvene pesme. Stare melodije su joj prijale, vraajui je u malu sinagogu na Aveniji Interval, gde je ila sa svojom mamom na Ro haana, jevrejsku Novu godinu. Derald joj je podigao veo, prinosei au vina njenim usnama. Bilo je gusto i slatko, toliko da ju je peklo grlo, nateravi je da se zagrcne. Iznenada nije mogla da die. Stravina gustina joj je zaepila grlo i nozdrve, svaki novi udisaj joj je zadavao napor i bol u pluima. , Bilo je vrue. Zaguljivo. Zato je bilo toliko toplo? Zatim je videla. upa se zapalila! Narandasti plamenovi proimali su pozlaene pomone stubove. Varnice su prtale sa baldahina. Oajna, krenula je da se baci Deraldu u zagrljaj, ali je on nestao u dimu. Vreme je stalo. Nije mogla da se pokrene. Pokuala je da vrisne, ali kada je otvorila usta, nikakav zvuk nije izaao. Silvi se odmah probudila. Oseala je kao da joj je jezik od flanela. Pekle su je oi i nos. Vazduh je bio gust i prljav. Oseala je uasan miris, poput zapaljene gume ili mirisa iz onih uasnih hemijskih fabrika.

Podigla se uz napor i prebacila noge sa strane kreveta. Linoleum pod njenim nogama bio je topao. Izgledalo je kao da vazduh postaje sve gui. Kaljala je, dok su je plua pekla. Vazduh. Morala je da doe do vazduha. Zateturala se ka prozoru, zanemarujui bol izmeu nogu i borila se da ga otvori. Ali, bio je zaglavljen i nije mogao da se pomeri. Stvar je bila prastara kao i ostatak zgrade, skamenjena izmeu slojeva boje. Zatim je videla crni dim koji se talasao sa donjeg sprata, s naran-dastim plamenovima iz kojih vatra izvire. Poar! To nije san, to se stvarno deava. Silvi je, zaprepaena, znala da mora da se pokrene, da potri. Mora da probudi ostale. I pobegne odatle. Zgrabila je jastuk sa svog kreveta i drala ga preko lica kako bi spre-cila udisanje dima koji ju je guio. Doteturala se do Endinog kreveta i prodrmala je. Endi je iznemoglo zajeala, ali nije otvarala oi. Vrt la. 'zi Probudi se!", uzviknula je Silvi. Poar!" Druge ene su se probudile usled tih povika, na brzinu izletele iz kreveta, urei to bre mogu prema hodniku. Silvi je zgrabila Endi za ramena i prodrmala je s onoliko snage koliko je mogla da prikupi. Ali njena cimerka je samo neto duboko promrmljala i ponovo spustila glavu na jastuk. Silvi se muila da je podigne i odvue iz kreveta, ali je Endi bila teka poput granitnog bloka. Neko drugi e morati da doe i pomogne. Silvi je, napola se guei, prestraena, sa stravinim bolovima uspela da izae iz sobe. Mora da je bilo naina da neto uradi. Hodnik je podseao na posebnu komarnu scenu. Pacijenti u pidamama gurali su jedni druge, vritali, drugi su vritali iz svojih kreveta, pa je Silvi pomislila na Pikasovu sliku Gernika ili na neku drugu ludu, nadrealnu sliku. Pacijent koga gura medicinska sestra u belom. Dim se irio, razdirui joj plua. Napadi kalja su se udvostruili, nate-ravi joj suze iz oiju koje su je pekle. ula je slabani zvuk vatrogasnih kola. Zvualo je kao da su daleko. Predaleko. Deje odeljenje, ona mora da ode do Dejeg odeljenja. Silvi je mislila samo na svoju bebu dok se teturala niz hodnik, pratei strelicu koja je pokazivala put do Dejeg odeljenja. Ne sme da dozvoli da se njoj ita dogodi, bez obzira na sve. Spotakla se, osetila jak prodoran bol u runim zglobovima i kole-nima, ali se uspravila i naterala sebe da nastavi dalje. inilo se kao da se kree usporeno. Tako je slaba. A izmeu nogu ju je uasno bolelo. Tamo negde, ispred nje, videla je svetlost kroz oblake dima. Visoki prozor koji gleda na Deje odeljenje. Jecala je u olakanju. Ali, neto nije bilo u redu. Delovalo je naputeno, redovi kolevki koje su prazne. Silvi

je zatreptala da ukloni suze u oima. Ne, tamo je ipak bilo nekoga. Mlada opatica koju je prepoznala iz porodilita. Silvi je prola kroz vrata. Mlada bolniarka je letimino pogledala u nju, stegnutog lica, veoma uplaena. Izbezumljeno je umotavala novoroene koje je vritalo u mokre arave. Silvi je videla ime na kolevci: SANTINI. Endina beba. Pored je njena, koja je oznaena kao ROZEN. Prazna. Srce joj se sledilo. Zgrabila je sestrinu ruku. Moja beba..." Bebe su na sigurnom", odgovorila joj je hrapavo bolniarka, kalju-i. Sve su odnete dole. Ova je poslednja." ^^___-------_-------------------Olakanje je preplavilo Silvi, dok se i dalje tresla. Zatim se setila Endi. Gospoa Santini", jedva je izgovorila. Nisam uspela da je probudim. Molim vas. Morate da joj pomognete. Ja u uzeti bebu." ekajte." Sestra je zgrabila makaze i isekla narukvicu s perlama za raspoznavanje oko malenog beliastog zgloba novoroeneta. Perlice su poletele svuda okolo, odbijajui se o pod linoleuma. Porcelan", ona je uz guenje izgovorila. Apsorbuje toplotu... moe da opee..." Silvi je videla perlice sa drugih narukvica razbacane po podu i pultu. Jedna mala, rozikasta kocka s utisnutim crnim slovom R", gledala je u nju iz utirkanog nabora sa rukava mlade opatice. Silvi je pruila ruke i uzela vlaan zamotuljak u svoje ruke. Osea-jui kako joj se snaga vraa usled tople teine novoroeneta poloenog na njene grudi, dlanovima je pridravala bebinu klimavu glavicu. Silvi se borila da izae kroz jo gui oblak, ne predajui se, prema vertikalnom otvoru za stepenite. Skreni na oku. Tamo. Samo pravo. Povukla je kako bi otvorila vrata s oznakom IZLAZ. I krenula je nazad. Vatra je potpuno okruivala stepenice. ula je glasan, pitav vrisak i shvatila da je njen. Dragi boe, kuda sada? Setila se prozora. Otvarali su se i izlazili na platformu poarnog izlaza, staromodnog tipa sa stepenicama koje su u cikcak ile nadole, pored zgrade. Silvi je pourila u najbliu sobu, neno poloivi bebu na krevet. Muila se da podigne prozor. Ali, nije se pomerao. Zatim je ula prasak, kao zvuk pucnja iz pitolja, i prozor se naglo pomerio nagore. Oseajui delimino olakanje, Silvi je zgrabila bebu. Povukla je stolicu do prozorskog simsa i paljivo i polako zakoraila na njega. Pogledala je dole. Pet spratova nie nazirala se ulica. Neobino, kako je bilo svetio. Vie je podsealo na dan nego na no. Ljudi su poput insekata jurcali onaokolo. Vatrogasna kola su se nakrivila poput igrake du trotoara. Smrkovi na trotoarima podseali su na zmijske jame. Sve je delovalo veoma strmo i oseala se kao da e da padne. Silvi je zatvorila oi i duboko uzdahnula.

Ne. Ne gleda] dole. Samo se krei. Zakoraila je na platformu. Gvozdena ploa bila je topla i gruba pod njenim bosim tabanima pa je poela polako da se sputa niz stepenice, vrsto se hvatajui za gvozdenu ogradu na stepenitu jednom ______ Vrt lai rukom, dok je drugom drala bebu. Stepenice su izgledale opasno str- ; mo, pa su joj noge i ruke poskakivale od straha poput gume. ; Kako e se ona uspeno spustiti pet spratova nie? Sta ako padne ili \ ispusti bebu? i Ne. Ne, ne srne tako da misli. Ne srne | Kaljui, s oima koje je peku, Silvi je opipavajui silazila dole, gre-bui i povreujui stopala dok je traila oslonac. Tek to je dola do etvrtog sprata platforme, vazduh se uskomeao usled zagluujue eksplozije, a poarni izlaz se opasno zaljuljao. Silvi se sledila. Bacila je pogled nagore i videla kako plamenovi izbijaju sa prozora iznad nje. Delovi slomljenog staWa su padali dole, fijuui oko poarnog izlaza. Neto je zakailo njeno rame uz bolni, peckavi udarac. Silvi je vrisnula, preplaena od bola. Neto toplo joj je curilo niz pleku. Osetila je kako joj miii postaju tromi, a utroba se pretvara u vodu. Telom joj se irila utrnulost. Terala je sebe da se pokrene, ali je shvatila da ne moe. Jednostavno nije mogla. Vreme kao da je stalo, a vrelina je postajala sve jaa, kao da je prila preko spavaice. Oh, dragi boe, da li je o/o kraj, da li e obe da umru dok ona stoji skamenjena poput Lotove ene? Beba se promekoljila. Malena ruka se oslobodila iz ebeta, kao da je tragala za vazduhom dok nije pronala njen obraz. Prsti neni poput pera dodirivali su je po licu. Suze su se sakupljale u Silvinom grlu Oh, glupo telo. Pokreni se, do avola! Zbog ove bebe, ako ne zbog sebe, POMERI SE! Nekako je naterala svoje zglobove da s pomere; naterala je sebe da nastavi. Silvi nije bila svesna da je dola do kraj a stepenica dok je snane ruke nisu uhvatile za struk, podiui je. Stopala su joj dodirnula trotoar. Delovao joj je tako blagosloveno vrst. uli su se uurbani glasovi. Ruke svuda. One je vode. Pridravaju je. Treperava crvena svetla kupole bola su joj oi. inilo joj se kao da je prate snani glasovi, koji uzvikuju nareenja kroz megafone, dok se ona i ljudi koji su joj pomagali probijaju kro>z mreu platnenih mrko-va i opreme protivpoarne zatite. Oseala se kao da je odlutala iz svog tel^, nekako nestvarno. Nosila koja su proletela pored, delovala su nerealno. Vatrogasci u garavim utim uniformama glasno su dobacivali jedmi drugima, da bi nadjaali buku hidranata, s iskrivljenim crnim licirnm, kao na ukrasima s grotesknim likovima. A]n.__^__________ neka prokleta deca su se igrala petardama i...", ula je kako jedan od njih kae.

Silvi se, sada sama s bebom, probijala kroz guvu. Uprkos oamu-enosti, jedna misao joj se jasno vrzmala po glavi. Mora da pronae svoju bebu. Ali prvo da Endi javi da joj je beba na sigurnom. O, boe, jadna ena mora da je potpuno van sebe od brige! Ugledala je poznatu figuru, kako se stara o dva pacijenta u kolicima. Sestro! ekajte!" Sestra Ignjacija se okrenula. Njena bela odea bila je iscepana na mnogo mesta i proarana crnim tragovima. Neto udno je nedostajalo na njoj. Onda je Silvi shvatila da je to zato to ona nije nosila veo kaluerice i nije imala naoare. Mora da joj je ispalo u guvi. Silvi je oajno elela da sazna da li joj je dete u redu, zgrabila je opatiin prljavi rukav. Sestro, molim vas, ostale bebe..." Sigurne, sve su sigurne, hvaljen neka je Gospod." Sestra se prekrstila. Zatim se Silvi setila bebe u svojim rukama, Endine bebe. Gde mogu da pronaem gospou Santini?", pitala je Silvi. Dok se spremala da objasni, oi sestre Ignjacije su se zamutile od suza. Gospoa Santini je sada s Bogom." Ponovo se prekrstila. Eksplozija. Bilo je prekasno. Dok su doli do petog sprata, ona je... naa draga sestra Pola, takoe. Umrla je pokuavajui da spase gospou Santini." Razmiljajui o toploj, priljivoj eni koja je leala u krevetu do njenog, Silvi je osetila kako je obuzima tuga. Kako su Endine smee oi ozivele na pomen njene bebe, uprkos razoaranju to je devojica. Jadna Endi! Silvi je osetila kako joj se suze gomilaju u oima. Zatim je Silvi po prvi put otkrila ebe koje je pokrivalo bebicu zaspalu u njenim rukama. Iz umrljanog smotuljka, u nju je gledalo lice svetio poput kame-je boje slonovae. Silvi je zadrala dah. Okrugle plave oi kao u lutke, slatka malena usta poput pupoljka rue. Svetloplava kosa poput paperja paeta. Nimalo tamna i zguvana kao kod njene malene devojice. Una je prstom pomazila svilenkasti obraz i beba je okrenula glavu ka nJoj, otvorenih ustiju. ^Niz Silvine suve oi koje su pekle, potekle su suze. U elom ovom kosmaru, jedna udesna stvar. Dodirnula je minijaturnu ruku, osetila kako joj stee prst iznenaujuom snagom. Divila se malenim noktima, ne veim od malih bisera. 36_______________________________________________Vrt loft Osetila je ruku sestre Ignjacije na svom ramenu. Bog je bio s vama. I s vaom bebom takode. udo je kako se nijedna nije povredila, sputajui se dole, ak odozgo." Silvi se zaprepastila od iznenaenja. Sestra je zamenila Endinu bebu za njeno dete! Ali, to je bila logina greka. Ona je prola kroz pakao na zemlji kako bi spasla tu bebicu. A ko bi to uradio, ako ne majka? Iscepkani delii seanja motali su joj se po glavi. Nikos. Tamno lice njene bebe, koju jedva da je pogledala. Deraldove bledoplave oi, koje je gledaju dok se svlai. A onda joj se glava iznenada razbistrila, poput snopa svetla koje se probija kroz oblake na srednjovekovnim slikama ili iluminiranim rukopisima.

Niko nikada ne mora da sazna. Ako bi ona zadrala ovo dete kao svoje, ko moe da joj se suprotstavi? Endi ne moe. Ili sestra Pola. Moda samo sestra Ignjacija, koja je bila potpuno sluena, a ve joj je i nesvesno podarila blagoslov. Takode nee biti nikakvih zapisa. Akuersko odeljenje je uniteno u eksploziji. Preplavljena oseanjima, Silvi je poela da se trese. Bilo je to monstruozno, kako joj je takva stvar uopte pala na pamet? Da se odrekne svog deteta... i da ga kome? Bilo je tako ludih ljudi na ovom svetu. Ali Endina porodica - mora da su oni dobri ljudi, poput nje - i oni e bez sumnje pretpostaviti da je beba njihova. Moe li to da uradi? Moe li? Da nikada vie ne vidi svoju erku. Da je ne vidi dok odrasta... Silvi je zamislila kako bi izgledao njen ivot, ivot njene bebe, ukoliko bi se Derald razveo od nje... liio je svoje ljubavi, svoje zatite... oterao je i dopustio da u sramoti odgaja svoju bebu, sama. Sama. Bez mame. Bez Deralda. Ne, gore nego da je sama. Ona e morati da se brine o bebi. Bebi koju niko ne eli, ak ni Nikos. Setila se kako je bila bolesna kada joj je mama umrla. ta ako se sada razboli? Ili umre? Ko bi se onda brinuo o njenoj bebi? Ko bi je voleo? Pa ipak, nije mogla da veruje da razmilja o tome o emu je razmiljala. Da napusti svoje dete i umesto toga uzme tue. Zato, bilo je to odvratno, bilo je... Jedina stvar koju moe da uradi. Jedina stvar koja ima smisla. Ne, ne, NE, ne smem. Ne smem to ak ni da pomislim... A Endin mu u to nee ni posumnjati. Seti se, on jo nije video bebu. On e je prihvatiti kao svoje dete, bezuslovno je voleti. Zar nije EnTi e usrce. Da, moda bi ^1*^ bebu?Dragi boe, daje niAli, kako, a ^ldaJez^ je tako odrasta, volim je... bi se susrela sa sestrinim pogledom. Odluila je. Da", rekla je. To je pravo udo, zar ne. PRVI DEO Ja od srca prezirem sve svoje grehe, zbog tvoe pra-vine kazne, ali najvie od svega jer om ^a^ebe moj Boe, koji si sav sazdan od dobra i zasluan mo je ljubavi. in pokajanja, katolika molitva Vatra me je obuzela, ali nikada u tolikoj meri kao vrelina moje elje. Jevrejska molitva za Jom Kipur 1. Bruklin, 1959 Blagoslovite me, oe, jer sam greila." esnaestogodinja Rouz Santini uureno je kleala u tami ispo-vedaonice, oseajui kako joj se aice na kolenima bolno pomeraju po tvrdoj drvenoj podlozi na kojoj je kleala. Poznate stvari oko nje: pomeani mirisi pelinjeg voska i tamjana, blagi amor jednolikog peva-nja veernje slube koje se odbija o svetilite. Ipak se oseala kao da se prvi put ispoveda i bila je preplaena na smrt. Srce joj je

bubnjalo u uima tako glasno da je bila sigurna da e je otac uti, ak i bez svog slasnog aparata. Pomislila je: Znam ta oekujete, oe. Uobiajene stvari koje vam deca govore - lagala sam da sam zavrila domai, jela sam hot-dog u petak, opsovala sam sestru. Oh, daje samo to problem... Ono ta je ona uradila bilo je milion puta gore. Smrtni greh. Rouz je vrsto stisnula aku oko svoje brojanice, a perle su joj se usecale u dlan. Crvenela je u licu i bilo joj je toplo, kao da e se razbo-leti od gripa. Ali, znala je da nije bila bolesna. Ovo je bilo mnogo gore od toga. ta su grevi i upaljeno grlo u poreenju s tim da ste osueni zauvek? Setila se sestre Gabrijele koja im je, u prvom razredu, govorila da je ispovedanje poput ienja nae due. Rouz se setila kako se prote-gla po stolu dok je svetenik stajao iznad nje, sa zavrnutim rukavima, i prao je sapunjavim rukama, a zatim joj dao pokoru, oitao nekoliko puta Zdravomarija i Oena i poprskao vodicom da bi je oslobodio dodatnih grehova. Ali danas je njena dua sigurno bila toliko crna da je nikakvo ienje ne moe uiniti istom. Najbolje emu je mogla da se nada jeste da postane prljavosiva, kao na onim reklamama sa televizije gde koriste Pogrean deterdent. prolo je dve nedelje od mog poslednjeg ispovedanja", nastavila je blagim apatom. Kouz je gledala u paravan ispred sebe. Mogla je samo da razazna profil svetenika u senci koji se nalazio s druge strane. Pomislila je KO je, dok je bila mlaa, verovala da se sam Bog tamo nalazi... pa, oro- u stvari, kao da je Bog govorio preko svog predstavnika, neto 42 Vrt lai poput meugradskog telefonskog poziva, samo jo udaljenije od Tope-ke ili Mineapolisa. Sada je naravno znala da je to samo stari otac Donahju, koji se uz potekoe probijao kroz nedeljnu misu i ija je ruka mirisala na cigarete kada bi stavio hostiju na njen ispruen jezik. Ali, saznanje da je re o ostarelom sveteniku nije joj otklonilo neprijatan oseaj u stomaku. Jer, tamo negde, sam Bog ju je osuivao. On je moe uiniti potpunim bogaljem u nekoj olupini automobila ili je potpuno zbrisati nekom boleu poput raka. Pogledaj samo onu sirotu devojku o kojoj im je sestra Perpetua priala, o onoj koja je izgubila veru i pomislila da je trudna, da bi je na kraju hirurzi otvorili i pronali da ona ne nosi dete, ve stravian tumor (ak je imao zube i kosu, rekla je sestra) veliine lubenice. U najmanju ruku sleduje joj istilite. Zamiljala je da Bog zapisuje njene grehe u debeloj crnoj knjizi s bledim zelenim stranama na linije, poput knjige sestre Agnes, u koju je zapisivala negativne ocene i one koji su kasnili. Mora da istilite podsea na kolu - gde svi idu. Samo je bilo pitanje ko e poloiti a ko pasti. Rouz je ubrzano recitovala: Oh, Gospode, od sveg srca prezirem sve svoje grehe, zbog Tvoje pravine kazne, ali najvie od svega jer te one vreaju, moj Boe, koji si sav sazdan od dobra i zasluan moje

ljubavi." Duboko je uzdahnula. Otac Donahju je promrmljao neto na latinskom, zatim uutao ekajui je da nastavi. Rouz je prebacila teinu s jednog kolena na drugo dok je drvo glasno zakripalo. U nepodnoljivoj tiini, zvualo je poput pucnja iz pitolja. Ovo e ga moda ubiti, pomislila je. Dobie srani napad. SVETENIK SE OKIRAO NA SMRT ZBOG ISPOVESTI JEDNE TINEJDERKE. Puls joj je ubrzano lupao sputajui se niz vrat. Usta su joj bila veoma suva i sa enjom je pomislila na napola pojedenu slatku rolnicu u svojoj tani. Rum s puterom, njena omiljena. Ali i to je bilo svetogre, da u ovom momentu pomilja na slatkie. Umesto toga, pokuala je da misli na samoproienje. Oko nje se irila gusta vrelina poput znojave pesnice i grake znoja poele su da se obrazuju ispod pazuha i pronalaze put do stegnute koe oko njenog starog brusa, kojeg joj je dala Mari. Bio joj je bar dva broja manji. Pomislila je na Jovanku Orleanku koju su spalili na lomai. AjlinGua-_____-------_-------------------Muenitvo. Rouz se setila dana kada im je sestra Perpetua prvi 'ala o tome. U petom razredu, kada su povrno sluali sestrinu PU otonu priu, dok su dremali nad iskrivljenim kopijama itija sveDevojke", njen glas se iznenada utiao do dramatinog apata. Ro-uzina lea su se ukrutila od iekivanja. Imam veoma retku i svetu relikviju koju u da podelim s vama. Sada u svima da je dodam, i svaka od vas moe da je poljubi." Prekrstila se a zatim je izvukla srebrni medaljon oko svog vrata. Bio je sakriven ispod njene crne odore. ta je jo sakriveno ispod?, pitala se Rouz. Grudi? Stidne dlake? Ali jedina slika koja je do nje dola je vrea bez oblika prepuna sestrinih klineks maramica koje je stalno zatainjala u svoj rukav. Rouz je fascinirano gledala dok je sestra paljivo otvarala medaljon noktom palca, koji je bio etvrtast, kao kod mukarca. Sestra je pobono stavila medaljon u ve pripremljene ruke Meri Margaret O'Nil, koja je sedela u prvoj klupi. U beloj bluzi, sa savreno ispeglanim rukavima, rie kose, paljivo podiane iznad uiju, Meri Margaret je bila miljenica u sestrinim oima, jer je ona ve primila poziv. Nervozna tiina je ispunila uionicu dok je svaka devojka, irom otvorenih oiju, uzimala medaljon, a zatim se saginjala da bi ga poljubila vrsto stegnutim usnama. Sestra je objasnila da je to bio komadi koe sa muenika koji je spaljen na lomai pre dvesta godina u Meksiku. Rouz je eljno ekala da doe do nje, uz morbidnu znatielju. Kako e to da izgleda? Da li ona moe da natera sebe da ga poljubi? Nakon venosti, bar joj se tako inilo, relikvija je konano dola do nje. Bila je strana, jo gora nego to je zamiljala. Crna i smeurana. i oput izgorelog pareta peenja koje se zakailo sa strane erpe. Skoro da je

mogla da oseti dim, uareni smrad mesa koje gori. A onda je Rouz pala na pamet uasna misao: Moja majka. Ona mora da je tako izgledala kada je umrla. Boe, o boe! I sve to zbog mene. io je sigurno razlog zato mi nana uvek govori da je avolji znak na meni. Ona nije mogla da poljubi relikviju. ak ni dok su je sestra i elo odeljenje gledali i ekali. Radije bi umrla. Nedeljama nakon toga nije mogla da jede peeno meso. Sama pomisao na to bi je terala na povraanje. u zbijenoj tami ispovedaonice, Rouz je zamiljala da je sada ona uenik. Da gori, da joj se telo polako pee ispod bele bluze i plisirane 44 Vrti azi suknje mornarskoplave boje. Da li se moja majka tako oseala? Da li je prolazila kroz stravine patnje? Oseanje kao da gori i sada je bilo jo gore. Vlane kapljice curile su joj izmeu grudi i uhvatila je miris svog znoja, vonj poput zapaljene gume. Andelina je zasluila da umre, to je nana rekla. Ogreila se o Boga i On ju je kaznio. Odvratne reci njene babe urezale su se Rouz u glavu poput mieva iza kuhinjskog zida koji su nou vrljali. Ne, to ne moe biti tano. Ja u to ne verujem. Ali, ta ako jeste? Da li bi to nekako i nju zaprljalo? Da li je nju obe-leio majin greh, ba kao to je Evin obeleio celokupan ljudski rod? Da, ona je bila obeleena. Nakon onoga to je uradila prole nedelje, sada je u to bila sigurna. Ali kako, kako da sebe natera da to prizna i pokaje se? Toliko strasniji od bilo kog greha koji je pre toga poinila. Poeni prvo s oprostivim gresima, rekla je sebi. Polako doi do smrtnog greha, pa moda, na taj nain nee biti tako okantan. Znala je da prvi deo moe da recituje i u snu. Iste grehe je ispove-dala od svoje prve priesti, ali uz povremene varijacije tu i tamo. Progutala je pljuvaku kako bi se oslobodila suvoe u grlu, to je odjeknulo u njenim uima, Lagala sam svoju babu. Vie puta", rekla je. Tiina koja je usledila u njenoj glavi delovala je glasno poput grmljavine. Zatim je ula blag, utav glas oca Donahjua, i da - jeste zvuao kao da dolazi od nekog meugradskog poziva. Kakve vrste lai?" ljubazno je upitao, poput uvara svetionika koji vodi izgubljeni brod kroz mrane vode. Rouz je oklevala. Ovo je bio nezgodan momenat, gde su se sigurne vode zavravale a kamenje poinjalo. Ako ocu ispria sve lai koje je rekla nani od svoje poslednje ispovesti, bie tu do Uskrsa, koji je za dve nedelje. Ne, morae da odabere samo nekoliko. Rouz je vrsto zatvorila oi i znojavim dlanom prela preko svoje plisirane suknje. Ovo je bio deo

koji je najvie mrzela - da u stvari mora da opie svoje grehe. A kako e onda ona da prizna svoj smrtni greh? Da li je svetenik uopte znao za takve stvari? Jo jednom je duboko udahnula i polako izdahnula. Lagala sam za knjige", rekla je. Kakve knjige?" Lovac u itu od D. D. Selindera. Pozajmila sam je iz biblioteke. Ali je nana rekla da ne mogu da je proitam jer je u Indeksu." i_-~._-----_ pomislila je na Moli Kvin, svoju najbolju drugaricu, koja je Indeks branjenih knjiga nazivala Lista sranja". Moli je objasnila da knjiga u Zf ari i ne mora da bude prljava da bi dospela na listu, dovoljno je bi1 da samo sadri reci od etiri slova* I svi su uvek proveravali Indeks, sestre i sva deca, to nije imalo smisla dok joj jednog dana Moli nije rekla zato. Idi do gradske biblioteke", Moli joj je rekla i nasmejala se, pokazujui sjajan niz metala na zubima (tvrdila je da svojom protezom moe da hvata radio-stanice WABC i WNEW)** i skupljajui svoju dugaku plavu kosu iza uiju. Idi i vidi koje se knjige uvek pozajmljuju." Otac se suvo, uljudno nakaljao. Ti si proitala tu knjigu, iako si znala da je to protivno eljama tvoje nane?" Da, oe." Rouz je uzdahnula. Poinila si onda dva greha. Nisi ispotovala svoju nanu a i namerno si je obmanula." Zaista nisam videla ta je to toliko loe u toj knjizi! Mislim, ono to je Holden Kolfild*** pokuavao da kae... pa, tu se zapravo ne radi o seksu..." Rouz je zastala, preplaena. Sveta majko boja, da li sam stvarno to rekla? Zar nisam ionako u opasnim vodama, a da ne moram dodatno da otvaram svoja velika usta? Otac Donahju je proistio grlo. Mora se uzdati i verovati u mudrost starijih, dete moje", neno ju je izgrdio. Imaj na umu da nije na tebi da ispituje crkvena pravila." Da, oe." Moe da nastavi." Uh... to je sve ega mogu da se setim, oe." Jo jedna la. Ali koja je svrha objanjavanja? Otac Donahju ne bi mogao da razume kako je njoj kod kue. Rouz je podigla kosu na leima, kako bi pustila da joj vazduh malo prostruji vratom. Setila se kako joj je nana, dok je bila u obdanitu, brupa engleskih reci od etiri slova koje se smatraju profanim, uklju-ujuci proste ili argonske izraze za funkcije izluivanja, seksualnu aktivnost i genitalije. Veina engleskih psovki u proeku ima etiri slova. Ovaj eufemizam poeo je da se upotrebljava u prvoj polovini XX veka. (Prim, prev.) * Popularne njujorke radio-stanice. (Prim, prev.) Lik iz romana Lovac u itu, (Prim, prev.) 46 Vrt L

pravila pletenicu i tako jako je vukla da bi joj zategla kou na slepoo-nicama, to joj je zadavalo glavobolje. Do ruka, ta masa crnih kovrda bi se ionako razbeala, svaka bi otila svojim putem. Poput male Ciganke", promrmljala bi nana, svakodnevno objavljujui rat Rouzinoj kosi. Sa svakim bolnim potezom etke, Rouz su stalno podseali koliko je razliita od ostalih lanova porodice. Kao neki izrod, maslinaste puti, nemogue kose i ogromnih krupnih crnih oiju. Ne kao njene sestre, koje su bile nene poput lutaka. Nita joj nije potpuno odgovaralo od odee, kada bi joj je Mari i Kler dalje prosledi-le. Pritiskala ju je preko dela grudi i kukova i pravila brazde uasnog izgleda, inila da se osea velikom poput King-Konga. Ali, ta je mogla da uradi? Nana je rekla kako bi to bio greh, da se tako dobra odea odbaci zbog neije tatine. Izmeu ostalog, bile su siromane da bilo ta odbacuju. Kada je jednom ostala sama u kui, Rouz je skinula svu svoju ode-u i stala ispred arenog ogledala u sobi. Znala je da je greh gledati sebe na takav nain; sestre su joj tako rekle. Ali, nije mogla da skloni pogled sa tamnih nagih delova svoga tela. Svuda po telu tamna, ak i na mestima gde se nikada nije sunala. Njene teke grudi s bradavicama velikim poput tacnica, toliko tamnih da su izgledale skoro plave. A dlake? Poput guste i neobuzdane crne ube, koja poinje na prevoju njenih butina. Tamnije i jo kovrdavije, ak i vie od kose na glavi. Rouz se tamo dodirnula, oseajui nalet posramljenog zadovoljstva. Blagoslovena Device, odakle sve ovo dolazi? Mari i Kler imaju plave oi boje razlika i prelepu talasastu kosu boje umbira, kao to je i njihov otac ima. ak je i nana - sada ostarela i prepuna starakih pega, jednom bila plavua i nekako skoro lepa, na nemaki nain - dokaz za to, koliko god to izgledalo neverovatno, nalazio se na braon-kastoj zamrljanoj fotografiji u ramu od kalaja, na jeftinoj polici iznad sofe. Nanini roditelji, kako je reeno Rouz, doli su iz enove, gde im se tevtonska krv pomeala s italijanskom, koja je nani podarila njen nean svetao ten i bledoplave oi. Oseajui vrtoglavicu usled nekog zadovoljstva koje ju je i plailo, Rouz je nastavila da se dodiruje, istraujui udubljenje sakriveno ispod lepravih crnih stidnih dlaica, zatim je pomerala ruke nagore, kako bi dlanovima zahvatila svoje teke grudi, posmatrajui kako joj se bradavice ukruuju poput dva zrna suvog groa. Runa. Ja sam tako runa. Niko nikada nee poeleti da se oeni mnome, da me ovako dodiruje. ._____________________________47 ." ..-----------------------------------------Nana je bovorila kako ju je loa krv" uinila tako tamnom, nago-vajui da to ima veze s Rouzinom majkom. AH kako je to mogu-^6? Mama je bila svetlije puti, imala je svetlosmeu kosu - i sudei ema njenom starom zimskom kaputu, koji je Mari sada nosila - ona

je takoe imala sitne kosti. Rouz je pronala fotografiju svojih roditelja uguranu u unutranji deo naninog albuma. Upravo je tu sliku ne njihovu ukruenu", ve-taki iznijansiranu sliku sa venanja - nosila u svom seanju. Nejasna slika mlade ene u staromodnoj haljini, s koatim ramenima, koja se naslanja na ogradu broda, nakrivljene glave unazad, da bi gledala u visokog oveka pored sebe, prilino zgodnog, u mornarskoj uniformi. Smejui se, oigledno zaljubljena, drala je podignutu ruku u rukavici poput tita kako bi se odbranila od sunca, bacajui senku preko svojih oiju. Sve to ste mogli da vidite bila je njena svetla kosa noena vetrom i srean izraz njenih karminom namazanih usana. Loa krv. Ako je nisam nasledila od mame, onda od koga? Sumornost ispovedaonice joj se nekako uvlaila kroz pore, ispunjavajui je oajem. Poput komara koji je obino sanjala, da pada kroz crni prostor pun crvenih zvezda padalica, s rukama koje su bile ispruene kako bi je doekale i uhvatile, a zatim bi nestale u izmaglici im bi ih dodirnula. Onda se Rouz neega setila. Brajana koji joj je govorio da su sve te prie o looj krvi i zlobnom oku u stvari bapske prie. kae da sam ja dobra i pametna. Da nikada nije upoznao nekoga ko tako dobro ume da reava ukrtenice ili igra karte kao ja, ili da se seti nekih stvari, kao onda kada sam se upetom razredu setila naina da doemo do besplatnih karata za ceo razred, ak i za sestru Perp, da vidimo kako Jenkiji razbijaju Red sokse. U svom seanju, Rouz je mogla da uje Brajov glas koji joj se divio: Boze Rouz, ko bi se setio da napie pismo Kejsiju Stengelu i napie da Jenkiji mogli da iskoriste sve dodatne molitve kojih mogu da se domognu, nakon prole sezone?!" ..Da li si sigurna, dete moje?", otac Donahju ju je prekinuo u razmiljanjima. Ugrizla se za usnu. Da li da mu kae? Sada? Oseala je da je vrelina njenog greha pee i stvara joj rupu u stomaku. 46 Vrt L pravila pletenicu i tako jako je vukla da bi joj zategla kou na slepoo-nicama, to joj je zadavalo glavobolje. Do ruka, ta masa crnih kovrda bi se ionako razbeala, svaka bi otila svojim putem. Poput male Ciganke", promrmljala bi nana, svakodnevno objavljujui rat Rouzinoj kosi. Sa svakim bolnim potezom etke, Rouz su stalno podseali koliko je razliita od ostalih lanova porodice. Kao neki izrod, maslinaste puti, nemogue kose i ogromnih krupnih crnih oiju. Ne kao njene sestre, koje su bile nene poput lutaka. Nita joj nije potpuno odgovaralo od odee, kada bi joj je Mari i Kler dalje prosledi-le. Pritiskala ju je preko dela grudi i kukova i pravila brazde uasnog izgleda, inila da se osea velikom poput King-Konga. Ali, ta je mogla da uradi? Nana je rekla kako bi to bio greh, da se tako dobra odea odbaci /bog neije tatine. Izmeu ostalog, bile su siromane da bilo ta

odbacuju. Kada je jednom ostala sama u kui, Rouz je skinula svu svoju ode-u i stala ispred arenog ogledala u sobi. Znala je da je greh gledati sebe na takav nain; sestre su joj tako rekle. Ali, nije mogla da skloni pogled sa tamnih nagih delova svoga tela. Svuda po telu tamna, ak i na mestima gde se nikada nije sunala. Njene teke grudi s bradavicama velikim poput tacnica, toliko tamnih da su izgledale skoro plave. A dlake? Poput guste i neobuzdane crne ube, koja poinje na prevoju njenih butina. Tamnije i jo kovrdavije, ak i vie od kose na glavi. Rouz se tamo dodirnula, oseajui nalet posramljenog zadovoljstva. Blagoslovena Device, odakle sve ovo dolazi? Mari i Kler imaju plave oi boje razlika i prelepu talasastu kosu boje umbira, kao to je i njihov otac ima. ak je i nana - sada ostarela i prepuna starakih pega, jednom bila plavua i nekako skoro lepa, na nemaki nain - dokaz za to, koliko god to izgledalo neverovatno, nalazio se na braon-kastoj zamrljanoj fotografiji u ramu od kalaja, na jeftinoj polici iznad sofe. Nanini roditelji, kako je reeno Rouz, doli su iz enove, gde im se tevtonska krv pomeala s italijanskom, koja je nani podarila njen nean svetao ten i bledoplave oi. Oseajui vrtoglavicu usled nekog zadovoljstva koje ju je i plailo, Rouz je nastavila da se dodiruje, istraujui udubljenje sakriveno ispod lepravih crnih stidnih dlaica, zatim je pomerala ruke nagore, kako bi dlanovima zahvatila svoje teke grudi, posmatrajui kako joj se bradavice ukruuju poput dva zrna suvog groa. Runa. Ja sam tako runa. Niko nikada nee poeleti da se oeni mnome, da me ovako dodiruje. 47 (i.i___________---------------Nana je govorila kako ju je loa krv" uinila tako tamnom, nago-tavajui da to ima veze s Rouzinom majkom. Ali kako je to mogu-Ve? Mama je bila svetlije puti, imala je svetlosmeu kosu - i sudei 06 ma njenom starom zimskom kaputu, koji je Mari sada nosila - ona je takoe imala sitne kosti. Rouz je pronala fotografiju svojih roditelja uguranu u unutranji deo naninog albuma. Upravo je tu sliku ne njihovu ukruenu", ve-taki iznijansiranu sliku sa venanja - nosila u svom seanju. Nejasna slika mlade ene u staromodnoj haljini, s koatim ramenima, koja se naslanja na ogradu broda, nakrivljene glave unazad, da bi gledala u visokog oveka pored sebe, prilino zgodnog, u mornarskoj uniformi. Smejui se, oigledno zaljubljena, drala je podignutu ruku u rukavici poput tita kako bi se odbranila od sunca, bacajui senku preko svojih oiju. Sve to ste mogli da vidite bila je njena svetla kosa noena vetrom i srean izraz njenih karminom namazanih usana. Loa krv. Ako je nisam nasledila od mame, onda

od koga? Sumornost ispovedaonice joj se nekako uvlaila kroz pore, ispunjavajui je oajem. Poput komara koji je obino sanjala, da pada kroz crni prostor pun crvenih zvezda padalica, s rukama koje su bile ispruene kako bi je doekale i uhvatile, a zatim bi nestale u i/maglici im bi ih dodirnula. Onda se Rouz neega setila. Brajana koji joj je govorio da su sve te prie o looj krvi i zlobnom oku u stvari bapske prie. On kae da sam ja dobra i pametna. Da nikada nije upoznao nekoga ko tako dobro ume da reava ukrtenice ili igra karte kao ja, ili da se seti nekih stvari, kao onda kada sam se u petom razredu setila naina da doemo do besplatnih karata za ceo razred, ak i za sestru Perp, da vidimo kako Jenkiji razbijaju Red sokse. U svom seanju, Rouz je mogla da uje Brajov glas koji joj se divio: Boze Rouz, ko bi se setio da napie pismo Kejsiju Stengelu i napie da bi Jenkiji mogli da iskoriste sve dodatne molitve kojih mogu da se domognu, nakon prole sezone?!" Da U si sigurna, dete moje?", otac Donahju ju je prekinuo u razmiljanjima. Ugrizla se za usnu. Da li da mu kae? Sada? Oseala je da je vrelina njenog greha pee i stvara joj rupu u stomaku. 48 Vrt lai Jednom sam uzaludno upotrebila Gospodovo ime", priznala je i kukaviki se povukla u poslednjem trenutku. Samo jedanput?" Da, oe." Jednom se naljutila na Mari koja joj je stalno neto nareivala -uvek je ila za Rouz i govorila joj da uvue bluzu unutra, da prestane da se pogrbljuje, da uradi neto s tom kosom, pobogu, da oisti svoj deo sobe. Rouz je eksplodirala. Ako eli da ti soba izgleda poput proklete vojne barake, onda je ti oisti!" Nana je iz kuhinje sve to ula. Rouz se priseala kako je bila primorana da klei na kuhinjskom li-noleumu i izgovara molitve i moli Devicu Mariju, Isusa Hrista, Svetog duha i sve koji su je sluali da joj oproste njen najtei greh. Boe, svi ti sati. Bol koji se iri iz modrih kolena. Ponienje. A nakon toga, nije mogla da ustane. Ali, nana je nikada nee videti da plae. Ne, Rouz nee nikada da dozvoli da se to desi. To bi njeno ponienje uinilo jo nepodnoljivijim. I tako, na rukama i nogama, otpuzala je do kupatila, zakljuala vrata i sita se isplakala, priguujui jecaje mlazom vode iz slavine. In nomine Patris et Filii...", otac Donahju je izgovarao poslednji blagoslov, neno je podseajui da ima i drugih koji ekaju na red da se ispovede. Rouz se uspaniila. Njen smrtni greh, ona nije izgovorila nijednu re o tome. Sada e je Bog sigurno

kazniti! Duboko je uzdahnula, borei se da obuzda paniku. Pomeani slatkasti mirisi ispovedaonice - miris tamjana sa sens-sen bombonicama koje je otac vakao - sve joj je to bilo odurno, guilo ju je. Oe, ja sam bludniila", izbrbljala je, a silueta oca Donahjua se po-merila, nazirala. Da li e sada on da doivi srani udar? Da li e to da bude njena kazna, da Bog udari na svetenika... ba kao to je uradio i s njenom majkom? On je glasno kaljao, a zvuk je odjekivao u ogranienom prostoru poput groma. Moje dete...", zaitao je. Da li zna ta govori?" Hvala nebesima, jo je iv. Rouz je zamiljala izraz na njegovom ostarelom rumenom nenom licu, uas koji mora da je oseao. Ona je tako elela da moe da povue svoje rei, da ih izbrie, da sakrije svoj greh. l __________________________________49 Ali, sada je za to bilo i suvie kasno. Pa oe", naterala je sebe da promrmlja kroz stisnute zglobove na rukama, koji su joj pokrivali usta. Proimala ju je sramota, ali ona neobino hladna sramota, koja je inila da se istovremeno osea proienom, poput omraenih tuira-nia ledenom vodom, kada bi joj Mari potroila svu toplu vodu. Rouz bi se tresla i pokuavala da doe do daha, ali nakon toga bi se prilagodila, iako je hladnoa tipala. Ona je to uradila. Srce joj se ohrabrilo. Pitala je Boga za oprotaj. Moda e sada sveti otac" odabrati blau kaznu -uganuti lanak umesto da je obogalji u udesu, ili dva dana stravinog gripa ali ne i leukemiju. Da li si potpuno sigurna?" Njegov aputavi glas se podigao do napregnutog, drhtavog povika. Da, oe." Da li si poinila taj...", nakaljao se,.....in vie nego jednom?" Samo jednom, oe." Rouz je zadrhtala. Znoj koji je sada sa nje curio izgledao joj je kao da e preplaviti itavu ispovedaonicu. Nikada se nije oseala toliko ranjivom, golom, kao da bi je jo jedna gruba svetenikova re probila na smrt. Onda je otac Donahju zapoeo s mrmljanjem svoje uobiajene litanije, to je zvualo poput tihog, otrog jecaja. Zar joj nee postaviti jo neko pitanje? Makar da je izgrdi? Njegova silueta preko puta paravana postala je nejasna dok je rukama napravio znak krsta. O boe, hvala ti, sve e biti... pa, ne tako strano. Morala je da se nagne napred kako bi ula pokoru koju joj je davao. Petnaest Zdravo-marija i trideset Oenaa. To je do sada najvie to je ikada dobila. Ali to joj nee nimalo smetati, bez obzira koliko vremena joj je za to bilo potrebno ili koliko e njena kolena na kraju zadobiti modrica. Idi i ne grei vie", umorno je izgovorio. Zavreno je. Uradila je to. I jo uvek je iva. I otac takoe. Rouz se iskrala iz ispovedaonice u svezu tamu crkve, ispunjene mi-risom tamjana. Stari drveni pod blago je kripao protestujui, dok je ona pratila bele tragove do centralnog oltara. Savijenih

kolena, skli-nula je do prazne crkvene klupe, padajui na noge i poloivi elo na vje ake stisnute za molitvu. Znala je da treba da misli o Bogu, ali 1 mogla da prestane da misli na Brajana. Borila se da ga odagna iz svojih misli i koncentrie se na kilometre uge mune molitve pokajanja koji se pred njom nalaze. 50_______________________________________________Vrt loft Zdravo Marijo, puna milosti, Gospod je s Tobom, blagoslovena da si, medu enama i blagosloven je plod utrobe Tvoje, Isus..." Ali, ne, ona se nije oseala pokajniki, istovremeno se oseala i dobro i loe. Mrzela je ono to je uradila, ali joj je bilo i drago zbog toga. Kada bi ceo dolar koji bi zaradila kao bebisiterka, u nedelju stavila korpu, kao prilog, ili se drala svog obeanja i odrekla se svih slatkia za vreme posta? Potajno je oekivala da podigne pogled i pronae Braja kako stoji ispred ograde za priest u svom starom odelu i namiguje joj. Razmiljajui o tome ta su uradili, osetila je kako joj srce ubrzano kuca i dopire ak do grla. Ali, ne zato to se oseala posramljenom ili ju je bilo sramota. Boe, oprosti mi... Sve pokore na svetu ne mogu da promene injenicu da je volela Brajana. Zbog njega bi hodala i kroz vatru. ak i u paklu. Duboko u svom srcu, znala je da e ponovo uraditi ono to su ve radili, ako je Brajan eli. Ako. Mogunost da je sada on nee hteti, ak ni za prijatelja, sledila joj je srce. Danas je bila subota, a ona ga nije videla jo od ponedeljka, od noi kada su... pa, zaboravili da su navodno samo najbolji prijatelji. Da li je on namerno izbegava? Ona je mogla da ode do njega i pokuca na vrata da to proveri, ali svaki put kada bi na to pomislila, stomak bi joj se potpuno prevrnuo. Zdravo Marijo, puna milosti, Gospod je s Tobom... molim te ne dozvoli da me Brajan mrzi... blagoslovena da si... on je sve to imam... i blagosloven da je plod utrobe Tvoje... Mislim da ne bih mogla da izdrim bez njega, iskreno ne mislim da... Isus." Rouz je prestala da prstima dodiruje svoju brojanicu i gledala je u oltar s belim platnom, sa ije strane su se nalazile figure Isusa i blago-slovene Device Marije od mermera. Gomile zavetnih sveca u predvorju slivale su se i puile na promaji, koja je nekako bila sastavni deo ovog mesta, kao i drvene crkvene klupe i molitvenici s iskrivljenim stranicama. Dok je Rouz gledala ispred sebe, pogrbljena osoba u crnoj haljini i bezoblinom pletenom demperu kleala je pred oltarom, a zatim je, vukui noge, krenula da upali jednu od sveca, ubacujui novi u kutiju za darove uz buni zveket. Rouz je primetila da je drveni poklopac _J______________________________________________51 dubljen a katanac potpuno nov. Setila se da im je sestra Bonifacija govorila da je izvrena kraa.

Crkva navodno predstavlja boju kuu, pomislila je. Ali, ako Bog moe bilo gde da ivi, pitala se Rouz, da li bi On zaista odabrao crkvu Svetih muenika na Aveniji Koni Ajlend i Aveniji R? Sumnjala je u to. Potpuno je sumnjala u to. Rouz je podigla pogled. Kasno popodnevno sunce umorno je sjajilo kroz vrhove prozora, bacajui jako sivkasto svetio na sve oko sebe. Prozori su bili proarani ptijim izmetom golubova, koji su se smetali pod nadstrenicom, ali se niko nikada nije trudio da to oisti. Govorili su da je svetenikovo oevo srce stalo pre dve godine kada je neka ulina banda razbila prelepe vitrae, to je bilo sve to je ta parohija mogla da priuti. Rouz je znala kako se otac oseao. Neto dragoceno mu je oduzeto. Smrskano na delie. Nikada se nee obnoviti. Zauvek nestalo. Isto je bilo s njom. S njenom babom. Jedini san koji je Rouz brino uvala, onaj najbolji, njena nana je uprljala, upropastila, slomila u parampar-ad. . O njenoj majci. ... kurva, jeftina kurva, to je sve to je ona bila... Seanje na nanine reci mrnje potpuno su se urezale u dubinu Ro-uzinog stomaka. Snano je zatvorila oi. Mrzela je ta oseanja, vatrena i otrovna. Znala je da je to jo vei greh od onog koji je poinila s Brajanom. Volela bih da je ona mrtva. Volela bih da je stara vetica izgorela umesto moje majke. Rouz se uzaludno borila da izbrie svoje zlobne misli, pognute glave na stisnutim pesnicama i molila se grozniavim apatom: Oe na koji si na nebesima, da se sveti ime Tvoje, da bude volja Tvoja, kako na nebu tako i na zemlji. Hleb na nasuni daj nam danas, i oprosti nam dugove nae, kao to i mi pratamo dunicima svojim. Ne dovedi nas u iskuenje, i izbavi nas od zla..." Pomislila je na Mari, na to kako je sve poelo prole nedelje, uasnom izjavom njene sestre. Ona, Kler i nana veerale su u kuhinji, uz ustajali miris prepeenog mesa i krompira, kada je dola Mari, kasnei kao i obino. Rouz je od-man osetila da se neto sprema. Neto veliko. Mari je samo stajala nasred kuhinje, ukoenih ruku sa strane, s iskrivljenom vilicom u jednu 52 Vrt lai stranu i plavim oima kojima je gledala s nekim zlovoljnim prkosom. Bila je bez daha, dok su joj se grudi podizale, kao da je trala sva etiri sprata bez zaustavljanja. Nosei usku crnu suknju s kaiem, s roe karminom i s crnim ravnim cipelama na rajsferlus, uskomeala je ustajali kuhinjski vazduh, uinila da nekako zatreperi amor i opasnost. Zatim je bacila svoju atomsku bombu. Pit i ja emo se venati", objavila je tonom ba me briga za vas, kao da je moda rekla Pit i ja smo opljakali banku. Na trenutak se niko nije pomerio. Sve je to podsealo na ivu sliku, neobinu parodiju Poslednje veere, razmiljala je Rouz, koju je brat Pol izvodio svake godine za Veliki etvrtak, u koli Dragocena krv,

koju je Brajan pohaao. Njih tri su se sledile za stolom od plastike s hromi-ranim nogarima, pod fluorescentnim tavaninim svetlom. Nana je nosila crnu haljinu od vetake svile (onu koju je svake nedelje oblaila za crkvu i Veliki petak), a ona i Kler bile su u svojim kolskim uniformama. Viljuke su im stajale iznad tanjira, oiju uprtih u Judu ispred njih. Rouz je posmatrala kako se nanine bledoplave oi suavaju dok je gledala u ogroman demper prebaen oko struka Mari. Iznenada je Rouz razumela. Sve je dolo na svoje mesto - nesreno povraanje koje je ula iza zatvorenih vrata svakog jutra poslednje nedelje, nervoza Mari u poslednje vreme, kako se breca na sve to Rouz kae. I naravno, njeno beanje kako bi bila s Pitom u svako doba dana i noi. Sveta majko boja, Mari je trudna. Nana je prestala da vae i polako je ustala, spustivi irom otvorene dlanove oko svog tanjira na plastinom stolu. Podupirala se rukama dok je ustajala i okrenula se prema Mari, preko puta stola. Svetlost je zatreperila preko naninih stakala na naoarima bez jasno uoljivog rama i na trenutak Rouz je videla odsjaj svog lica, ne vei od muvljeg upljuvka. Duboko je udahnula da bi se umirila zbog iznenadnog prevrtanja u stomaku. Nana je rukom odgurnula svoju stolicu i jo sporije se kreui oko stola, dola do mesta gde je stajala Mari. Podigla je koatu ruku, koju je prekrivala samo mlitava iarana koa, tako da je podseala na skelet za No vetica. Oamarila je Mari ba preko lica. uo se prtavi zvuk, kao kad gazite preko zaleene bare.' Sramota!", zaskiala je nana. Sramota! Ti. Nisi nita bolja od prljave kurve!" Mari je samo stajala, bleda i ukoena. Uzrujanost je sada bila pri-metna na njenom licu boje sira. Oi su joj sijale od Ijutitih neprolive-nih suza. Ali nije se ni pomerila, niti zaplakala. un *~^~ - i ---------Kler je bila ta koja je bolno zajecala. Uz grubi kripavi zvuk pome-ene stolice, pobegla je iz sobe plaui, lica zarivenog u ake. Gledajui . nestalo je Rouzine ukoenosti i plahovito je pomislila: Tako je, tri. Tri prema svojim molitvenicima, kao to uvek radi. Gospoica gumena bombona. Ili si se uplaila da je to moda zarazno, poput bolesti, i da i ti moe da zatrudni? Zatim se okrenula ka Mari i posmatrala svoju sestru pokuavajui da sve to razume. Mari je sada imala skoro dvadeset godina, radila je na tandu s kozmetikom u robnoj kui A i S* - gde je upoznala Pita -poto je maturirala u koli Sveto srce. Iako su njene crne ravne cipele obino bili oderane i uglavnom joj je poneka ica na arapama otila, obrve na licu uvek su joj bile savreno iupane i nacrtane poput Odri Hepbern, a nosila je karmin bledoroze boje. Kosa joj je bila svetlosme-a, s uvijenim rascvetalim, upavim

ikama, koje su joj u lakom ukru-enim fronclama visile preko ela. Mari je imala sve. Nita stvarno loe se nije deavalo Mari. Bila je gruba. Nanin bes se od nje odbijao poput vode koja tee niz odvodnu cev. Uprkos svom besu, Rouz je oseala kako je proima oseanje ponosa i ljubavi prema starijoj sestri. Mari je bila gruba, to je sigurno, ali je umela da bude i dareljiva i blaga. Rouz se setila vremena kada je molila i preklinjala Mari da joj pozajmi narukvicu koju je uvala kao amajliju. A zatim ju je, kada se vraala kui iz kole, nekako izgubila. Bila je sigurna da e se Mari razbesneti na nju. Mari jeste bila ljuta... u poetku. Zatim je, tipino na nain Mari, slegnula ramenima i rekla: Oh, prekini da se dere, nije smak sveta. Znam da nisi mislila da je izgubi. Hajde, idi i istresi nos, a ja u da te izvedem na sladoled." Sraaamota!" Nanin grub glas je trgao Rouz iz njenih misli. Rouz je sa strahom gledala kako je nana koatim prstom pretila Mari. Koj" ti je vrag? Hranim te. Stavljam hranu na sto ispred tebe. Podiem te kao da si mi roena erka. A ti mi ovo radi. Sramota! Radi u robnoj kui i farba lice, to ne rade pristojne devojke. Bei nou poput make lutalice s tim svojim bezvrednim momkom Meksikancem koji nita ne valja." Mari se nakostreila: Pit nije Meksikanac! On je polu-Portorika-nac, po majinoj liniji. Ti nema prava da ga naziva tim pogrdnim imenom!" * Eng.: A&S, Abraham & Straus - uvena njujorka robna kua, otvorena 1881. a zatvorena 1994. (Prim, prev.) 54 Vrt lai On te je obeastio, zar ne?" Ako misli na to da li u da imam bebu, odgovor je da hou. Da, imau dete." Mari je krenula korak unazad, skoro pretei. Rumene usne su joj se s gaenjem iskrivile. I da ti ja neto kaem, stara gospodo. Moje dete e imati bolji ivot nego to sam ga ja imala." Ha!" Nana se podrugljivo osmehnula. Nisi prola tako loe. Na ulici, tamo bi zavrila da te ja nisam primila nakon to je Gospod uzeo mog Doma, bog neka mu duu prosti." Rouz je zurila u peenje na svom tanjiru. Sada se ve ohladilo; po povrini su se obrazovala ostrvca masti. Oseala je muninu u stomaku. Kada bi Mari samo prestala! Rouz se plaila da e njena sestra naterati nanu da uradi ili kae neto, nakon ega e im svima biti ao. Oi Mari su imale neki divlji pogled. Napravila je korak napred s povijenim ramenima i pesnicama stisnutim sa strane. Nije mi ao to sam zatrudnela. Zna li zato? Rei u ti zato. Jer konano odlazim iz ovog prokletog mesta. Nee biti tebe da mi sve vreme govori da sam loa. Moda sam ba zbog toga postala loa jer si mi ti to stalno govorila. ao mi je Kler. I tebe Rouz." Bacila je jadan pogled

saaljenja prema Rouz. Da zna ta je dobro za tebe i ti bi takoe pobegla s ovog prokletog mesta." Ti nisi dovoljno dobra da izgovara ime svoje sestre!" Nana se raspravljala. Kler, ona ima poziv. Ona e da bude sveta sestra. Ona me ni za stotinu godina ne bi osramotila na ovakav nain." Naravno, kada joj ti gura Isusa pod grlo toliko dugo da jadna pomisli kako je to poziv, ukoliko neko kae 'bu'. A Rouz, nju tretira kao da je prljavtina pod tvojim nogama." Besno se okrenula prema Rouz. Kako to da joj dozvoljava da se prema tebi tako ophodi, ha, Rouz? Zato?" Mari, molim te. Nemoj..." Rouz se osetila tako zateenom da je jedva mogla da pomeri usta. Zurila je u svoju sestru, preklinjui je da prestane. Izgledalo je kao da se kuhinja uruava na nju. Pouteli zidovi s izbledelim tapetama i motivima voa. Redovi kuhinjskih kredenaca, nekada plave a sada ispranosive boje. Rouz." Nana je skoro pljujui izgovorila njeno ime, s prezirom na usnama. Njene male bledoplave oi usredsredile su se na Rouz uz zloban osmeh. Ona ti nije sestra.1' Rouz se osetila kao da je zaguljiv vazduh ponovo oiveo, brujao poput roja besnih osa. Mora da sam pogreno ula, pomislila je. Nije mogue daje to nana rekla. Mari je samo gledala u nanu. Da li si ti luda? O emu pria?" AjlinG*L~----------------------------------------------------------------- Ona nije dete mog Doma", insistirala je nana. Ona je kopile, ba " i to to nosi u svom stomaku. Naravno, ja nemam za to dokaza. ", nastavila je, dok je rukom udarala u grudi, postoje neke stvari za koje nisu potrebni dokazi. Samo je pogledaj! Bila je to boja kletva tog dana kada se rodila. Kada ju je Dom prvi put pogledao, zaplakao je. Rekla sam mu: 'ta zna o svojoj modernoj eni sa svilenim arapama i haljinama od pedeset dolara? ta ti misli da takva devojka radi dok joj mu ratuje i nije tu da se o njoj stara kako treba?' Kaem ti, bila je to kletva to je tvoja majka umrla u tom poaru. Kazna koju joj je Bog poslao!" Njen glas se povisio do kretavog gunanja. Rouz je pokrila ui rukama, ali nije mogla da ga ne uje. Svaka re je do nje dopirala kao ubod ose koji joj se zariva u meso. NE!" Uzviknula je Rouz sa svoje stolice, pokuavajui da je opovrgne, kiptei od besa: Lae! Moja majka nije bila takva. Ona je bila dobra i... i..." Nije mogla da pronae reci koje bi tano opisale burne bolne emocije koje su joj se skupljale u grudima. Brajan. Mora da pronae Brajana. On e znati, on e joj pomoi, zaustavie ovo oseanje i uiniti da prestane da ovoliko boli. Rouz je protrala pored Mari i nane, dok su joj suze lile niz obraze. Spotakla se u dnevnoj sobi, trenutno oslepljena mrakom. Zatim je pri-metila sivo svetio koje se probijalo kroz vrsto zatvorene roletne, vo-skasti

odsjaj sofe prekrivene plastikom. Rouz je zamiljala da je buba koju njena baba eli da zgnjei i ubije, poput bubavabe. Borila se sa sigurnosnim lancem na vratima, mrzela ga je, mrzela je sve u vezi s ovom sobom, ovaj uasan stan. Nala se u hodniku, slobodna, jurei uz stepenice do poslednjeg sprata, do Brajana, molei se da bude kod kue. Buka i konfuzija u stanu Maklanahanovih je i nju obuzimala, istog trenutka kada je zakoraila unutra. Brajanova mama ju je pozdravila, drei bebu u naruju, dok joj se drugo dete dralo za nogu. Ustajali i opor miris proimao je dnevnu sobu, koja je bila pretrpana decom, jastucima s kaua po podu i praznim flaicama za bebe oivienim ostacima mleka. Rouz, tebe kao da je sam bog poslao! Hoe li da uzme Kevina dok ja izvadim tortu iz rerne? Dasperov je roendan i ja - oh, ovde." Tut-nula joj je Kevina u ruke, s vlanom pelenom i svim ostalim i odjurila prema kuhinji viui: Brajane! Dola je Rouz. Ako ne izvadi ona iz kade, smeurae se i pretvorie se u zrno kikirikija!" Rouz je dlanom obrisala svoje uplakane oi i uvalila se u kau, iz koga su zjapili federi, poigravajui se s Kevinom na svom kolenu. Hej malia. Hoe da se igramo a-a?" - "4../ Beba se nasmejala irokim bezubim osmehom. Njegova omiljena igra bila je da ga Rouz bacaka uz ritam nevidljivog latinobenda. Bespomono se kikotao. Rouz je poela malo bolje da se osea. Taj nered ju je nekako uveseljavao. Ogroman tepih podseao je na brodolom razbacanih igraaka i bojanki, knjiga za uenje abecede koje su bebe kojima rastu zubi napola ivakale, praznih kutija prve pomoi, minijaturnih kamiona, kaljaa, polomljenih bojica i knjiga s iskidanim naslovnim stranicama. Na vrhu stoia nalazila se gomila nespretno uvijenih roendanskih poklona. Smetena na stari karirani naslonja, na koji je gospodin Maklanahan stavljao noge dok je itao Post, nalazila se dve godine stara Dasmin i mrvila keks izmeu njegovih nogu. Dobro dola u grad gnjavae. Da li si ula? Predsednik Ajzenhauer je ba ovo mesto proglasio za mesto katastrofe." Rouz je podigla pogled i ugledala Brajana kako joj se kezi, nosei etverogodinjeg ona, pocrvenelog od kupanja. Rukavi Brajanove dukserice sa znakom Bruklinskog koleda bili su zavrnuti iznad laktova. Zalutala pena ampona ukraavala je, poput pahuljica, njegove smee kovrde. Rouz se oseala srenom samo zato to ga je ugledala. Pre nego to je mogla da mu odgovori, poloio je ona dole i strovalio se na sofu pored nje. Videla je da prednji deo njegove dukserice ima mokre otiske onovog malenog tela. Hej, Rouz, jesi li dobro?", neno ju je upitao. Izgleda kao da si plakala." Rouz je klimnula glavom, dok ju je stezalo grlo od novih suza koje su pretile da grunu. Dobro sam.

Ali Kevinu treba da se promeni pelena. Mislim da nijedno od nas to ne moe jo dugo da izdri." one", Brajan je vikao preko sobe, povedi rauna o Dezbou, je hoe? Ne daj mu da prie poklonima, u redu?" U malenoj sobi koju je Brajan delio sa svoja dva brata, Rouz i on su zajedno pokuavali da Kevinu prikae istu pelenu, uprkos njegovom migoljenju. Brajan ga je stavio u ogradicu s osakaenom lutkom i svenjem plastinih kljueva. Sve je mirno na Zapadnom frontu", apnuo joj je, zgrabivi je za ruku. Hajde, sada je vreme da se iskrademo pre nego to nam Indijanci pronau tragove." Rouz je pomislila, uz oseanje naklonosti: On zna. On me vodi u tvravu, jer zna da neto nije u redu. Tvrava. Oni nisu ili do tvrave - koliko dugo? Najmanje nekoliko godina. Otkako je Brajan maturirao pre dve godine i upisao se na Bru-klinski koled. Nakon toga je izgledalo nekako... pa, detinjasto. Mogla da se seti vremena kada je to izgledalo poput najzanimljivijeg mesta na svetu. Stan Maklanahanovih bio je na poslednjem spratu. Brajanova majka \e jo odavno ugradila zatitu na prozorima po elom stanu. Ali je Brajan smislio nain kako da doe do zakljuane ostave za ienje javne prostorije. Imala je prozor koji se otvara prema maloj spolja-njoj platformi. Iznad toga se nalaze pomone merdevine koje izlaze na krov. Obine stepenice unutar zgrade izolovane su za stanare otkad se etvorogodinji Dimi Storeli sapleo o ivicu pre osam godina, kada je njegova majka skidala ve sa konopca. Pomone merdevine sastoje se od osam zaralih poprenih stepenika sa strane zgrade, a ispod toga nije bilo niega osim pada sa petog sprata. Ona je imala sedam a Brajan osam i po godina kada su to prvi put otkrili. Seala se kako je bila preplaena da se spusti s platforme, a kamoli da se na nju popne. Ali ju je Brajan nagovarao i ohrabrivao, obeavajui joj da e biti odmah iza nje i da e je uhvatiti ako padne. ak se i sam popeo dva puta i skakao poput majmuna, samo da bi joj pokazao da nije nimalo teko. Boe, kako je bila uplaena. ak je i sada, opipavajui put iza Brajana po sumraku, lagano se podiui sa preke na preku, mogla da se priseti kako joj je onda vetar duvao u rebrasti somotski demper koji je nasledila od Mari. Kako ga je vetar naduvao poput jedra, da je u jednom momentu talasao, a zatim ju je jako udario po zadnjem delu kolena. Potpuno preplaena, pomislila je na jadnog Dimija Storelija i zamiljala sebe kako pada nadole, potom udara o trotoar uz prasak poput uplje lubenice koja se otkotrljala iz prtljanika kamiona u pokretu. Negde na pola puta se zaledila, a noge su je potpuno izdale. Ne mogu!" cvilela je. Brajanov glas je dopirao do nje. Naravno da moe, Rouzi. Znam da moe. Nije teko. Obeavam ti da

nee pasti. Ali, ak i da padne, ja u te uhvatiti." ona mu je verovala. Brajan bi je uhvatio. Naravno da bi je uhvatio, apsolutno, sigurno. Zar se on nije uvek brinuo o njoj? Setila se kada on ispratio do obdanita, tog prvog dana kada ju je Mari, zgroea njenim plakanjem, ostavila ispred dvorita obdanita. Brajan je ve u treem razredu, ali joj je dao lizalicu i doveo do uionice. I drao J.,Za ru^u- To je bio najbolji deo, ak iako su ga svi drugari gledali, ve1 deaci iz kole Dragocena krv, i rugali mu se. Rouz je, skamenjepet spratova iznad trotoara, znala bez sumnje da bi Brajan odrao 58 Vrt lai svoju re, iako je drugi deo nje znao da ukoliko padne, on nee moi da je uhvati. Rouz se smeila dok je podizala nogu preko poslednje preke, na povrinu krova toplog od vremena i prekrivenog katranom. Zaustavila se na trenutak, dozvolivi da joj se oi naviknu na narandastosivka-sti sumrak. Tamo, smetena izmeu dimnjaka i otvora za ventilaciju, nalazila se tvrava. Njihovo tajno skrovite. Pomalo se iznenadila da je ono jo uvek tu. Pre mnogo godina, oni su je sagradili od stvari koje su sakupljali sa gradilita iza Grosove pekare - od ostataka perploe, iverice, rolni staklene vune za izolaciju, nekih starih jastuka, zavese za kupatilo ukraene roe morevima. Kako je samo Brajan bio prijatno zaprepaen kada mu je pokazala kako je smislila da dovuku gore sve te stvari uz pomo uadi i koturova. Njih dvoje, koristei kutiju za alat gospodina Maklanahana Brajan sa savrenom vizijom kako e to da izgleda, dok je ona paljivo premeravala svaku dasku pre nego to su zakucavali eksere, da se sve pukotine zatvore - radili su zajedno kako bi sve to sagradili. Shvatila je, dok je puzila iza Brajana savijene glave da bi izbegla tablu na koju je Brajan urezao reci Brdo dvogleda" (poto je to video u Ostrvu s blagom), da su to sigurno prerasli. Koati deak s kojim se tada igrala, sada je imao skoro dva metra. Ispruen na vazduastim jastucima oslonjenim o zid i s ispruenim nogama s druge strane zida, Brajan je izgledao pomalo smeno. Kao Guliver u Liliputu. Rouz je ipak osetila kako je obuzima udna mirnoa. Boe, svi ti sati koje su ovde proveli! Pomislila je da nita specijalno, u stvari, nisu radili. Samo su se muvali tu. Uglavnom su igrali karte. Kanastu, rat ili tablice. Ili su puili vinston cigarete koje bi ukrao od oca. Ali su uglavnom samo priali, zamiljajui razliite naine kojima njihovi ivoti mogu da pou. Brajan e postati pisac, poput Ernesta Hemingveja. Kada je imao trinaest godina, Brajan je napisao roman. U njemu se govorilo o lovu i bio je prepun scena u kojima heroj u jednom poglavlju bei, poto ga gone nosorozi, a u drugom ga napadaju lavovi. A heroina se uporno onesveivala usled stampeda slonova. Neki delovi su bili toliko sme-ni da su je nasmejali i to je tako volela. Rouzin san nije ni izbliza bio tako velik i uzbudljiv. elela je samo jedno: da izae, pobegne, daleko odatle.

Matala je o tome da pobegne, moda u Kaliforniju, gde je nana nikada nee pronai. Sanjala je kako se kriom unja na brod ili voz i odlazi daleko, dokle god e tim prevo-znim sredstvom moi da stigne. 59 postojao je samo jedan problem. Beanje je znailo da e ostaviti peni za tvoje misli", Brajan ju je prekinuo u tom sanjarenju. "ROUZ je uzdahnula. Bolje neka bude dolar." Toliko je loe?" "sklupala se tako da su joj kolena dodirivala grudi a glavu je naslonila na zid. Godine kie i snega izvitoperile su njihovo skrovite. Ali oni su napravili zid debeo nekoliko centimetara i s dosta ice ga vezali uz dimnjak. Rouz je pomislila da bi izdrao i uragan. Pogledala je u Brajana. Ruke je podboio iza glave, prekrtene na potiljku. U sumraku koji se probijao kroz iscepanu zavesu za tuiranje, lice mu je dobijalo odreene konture i senke. Paljivo je posmatrala dugaak koati vrh njegovog nosa. Njegove oi - to ju je zaista privuklo na njemu. Bile su poput oiju svetaca na pobonim slikama, sre-brnastosive boje i sjajile nekakvim svetlom koje kao da dolazi iznutra. Brajan nije bio nikakav svetac - pomislila je na sve cigarete koje je pozajmio" od svog oca ili kada je uzetom vezao branik brata Pola za hidrant - ali je on bio jedina dobra osoba koju je Rouz poznavala, jedina osoba kojoj je bilo stalo do nje. Pogledala je okolo. Ne bi mogla da podnese da te oi gledaju u nju s gaenjem i sklanjaju pogled s nje. Da li ikada misli o svojim roditeljima... zna... da to rade s nekim ljudima osim jedni s drugima?", pitala je Rouz. Brajan se nasmejao. Sa sedmoro dece? ak i ako bi to eleli, kada bi pronali vreme za to?" Pitala sam se o... pa, drugim ljudima. Da to rade, iako nisu vena-ni." Rouz je dotakla sivu prainu na jastuku. Mari i Pit e se venati ." Hej, pa to je sjajno!" Ona je trudna." Oh." utao je na trenutak. Da li zato places?" Ne. Srena sam zbog nje. Pit je dobar. Radi se o tome ta ona hoe. Ja samo..." U naletu oseanja, ispriala mu je ono to joj je nana rekla. Brajan je dugo gledao u nju. Zatim je sporo rekao, ba na njemu svojstven brian nain: ak i da je to tano, zato bi ti ona to rekla?" Da bi mi se osvetila." Za ta? ta si joj ti uradila?" -,Ona misli da sam ja ubila svoje roditelje. Nju je ba briga za moju niajku. Ona je jedino bila luda za mojim ocem." ..Boe, ti si bila samo beba." 60 Vrt lai On je bio odsutan, radio je kao radio-mehaniar na razarau. Kfa. kon moje majke... on se vratio posle mog roenja... ali samo na nekoli-ko dana. Uvek sam mislila da je razlog zato se nije zadrao bio

taj to je bio veoma tuan zbog moje mame, a kada bi nas video - Mari, Kler i mene - previe smo ga podseale na nju. A onda, kada je poginuo.. ' ja sam u svojoj glavi stvorila heroja od njega. Od majke takoe. Zami- j ljam je kao neku vrstu svetice, poput Jovanke Orleanke. A sada nana govori..." Vrele suze su se stvarale u grlu, uz priguene jecaje. Zaboravi ta je ona rekla", Brajan je Ijutito uzviknuo. To nije ta-no. Ti zna da nije tako. Ona uvek pokuava da ti napakosti, na ovaj ili onaj nain." Ali, ta ako je u pravu? Pogledaj me, Braje. Ja ne liim ni na koga iz svoje porodice. To je kao... kao da sam pala s neba ili neto slino. Niko nema tamnu kou kao to je moja. Da li zna kako me zovu neke devojke u koli Sveto srce? Tetka Dimajma.* Oni kau da mora da je neko od mojih predaka bio obojen." Brajan se potpuno ukoio, a lice mu je pobelelo u senci sumraka. Nikada mi to nisi ispriala", rekao je. Znala sam da e da poludi. U svakom sluaju sam se pobrinula za njih." Deli zadovoljstva se nazirao u svom tom njenom jadu. Napisala sam njihova imena na listu zainteresovanih za celodnevni put do samostana Sent Meri. Kada ih je sestra proitala, bila je tako srena - a niko od njih nije imao petlje da se povue." Rouz je poela da se smeje, ali joj je smeh zapeo u grlu. Iznenada je poela snano da plae, da jeca izmeu uzdisaja i svog bola. Brajan je unuo pored nje, zagrlivi je. Ma sve ih zajebi. Nije bitno ta oni misle. Samo je vano ta ti misli." Podigla je lice, mokro i uplakano od suza. Da li ti misli da je to tano, Braje? Da li misli da sam ja... kopile kao beba Mari?" Ne, ali mene bi ba bilo briga da sam na tvom mestu." Pomilovao ju je po kosi dok joj je lice bilo naslonjeno na njegovu duksericu. Mirisala je na bebi puder, ampon i njegov muevan miris. Uostalom, ta je loe u tome to si drugaija? Ti si hiljadu puta pametnija od svih de-vojaka koje poznajem." Ali, nisam lepa." Shvatila je kako je otrcano to zvualo pa je brzo dodala: I ja ne pecam komplimente. To je tano." Ko kae?" ri <<^___-__ -- . R uz je osetila kako joj vrelina i crvenilo dolaze do vrata i bila je o on jedva moe da je vidi u toj tami. Pa, jednostavno nisam." je neto grublje nego to je nameravala. Uostalom, ba me * enska verzija ia Tome", izraz za Crnkinju. (Prim, prev.) Brajan se povukao i zgrabio je za ramena. Rouz, ti jesi lepa." Oh stvarno? Rugala mu se. Pa, ne vidim nikog drugog ko hita da me bolje pogleda." Moda i bi, da im ne oteava toliko. Toliko si sigurna da se ljudima nee dopasti da digne bradu i pre

nego to ti ita kau. Do avola, Rouz, treba ljudima da prua priliku." Misli, da vie flertujem, kao Dordet?" Nemoj ponovo da poinje o njoj, Rouz", upozorio ju je Brajan. ta sam rekla?" Ne voli je." Rouz se osetila kao da se vozi na Ciklonu,* na Koni Ajlendu. elela je da stane, ali nije mogla. Nije bilo naina da sie. Duboko u sebi je bila ljuta na Brajana otkako je poeo da izlazi s Dordet. To je bilo glupo, ali se nekako oseala kao da gubi svog najboljeg prijatelja. Nikada nisam rekla da je ne volim", suprotstavila se Rouz. Izmeu ostalog, nije vano ta ja mislim. Poenta je da se tebi svia. Moda je ak i voli. Ona je tip devojke kakvu momci jure. Pretpostavljam da to radi s Dordet." To nije tvoja briga!" Brajan je eksplodirao. Odmakao se od nje uz ljutit trzaj, bacivi se na jastuke. U tiini koja je usledila, Rouz je postala svesna da joj srce snano udara. Zao mi je, Braje", neno je rekla Rouz, pokuavajui da mu dodirne ruku. Zapravo joj nije bilo ao to ne voli Dordet. Ko bi mogao da voli nekoga ko se tako zove, nekoga ko izgleda poput barbike, nosi dempere od kamira i ima svetliju kosu od ovarskog psa? Tebi se ona zaista ne svia, zar ne?" ,_,, Samo sam rekla da me podsea na Lesija." Lesi je pas." Pa? Ja volim pse." orajan se uprkos svemu nasmejao. Suoi se s tim, Rouz. ak i da je a Grejs Keli, bilo bi svejedno. Ti je jednostavno ne voli, jer se ja zabijam s njom. Ti i mama. Vas dve ste zaista iste." Verovatno najpoznatiji roler koster, sagraen jo 1927. na njujorkom u. (pnm. 62_________________________________________________Vtofcft Tvoja majka!" Rouz je Ijutito skoila na noge. Udarac glavom o nizak krov, iznenada ju je bolno podsetio da je znatno porasla od etvrtog razreda. Spustila se dole, trljajui svoju lobanju. To ju je manje bolelo od povreenog ega. Njegova majka. Pobogu! To ju je pogodilo. ak iako je on bio njen najbolji prijatelj i nije joj bio momak, bolelo ju je da je poistoveuje s njegovom krupnom, mekanom i nekako, uprkos sedmoro dece, aseksualnom majkom. Za tvoju informaciju, gospodine pametnjakoviu, ja imam dosta iskustva", rekla mu je. I pod tim ne mislim samo na ljubljenje." Sigurno da ima", rekao je Brajan kao da je stvarno tako. Mogla je da vidi kako mu se usne krive da se ne bi nasmejao. Uzdahnula je, poraena. Nije bilo vajde od laganja. Brajan je uvek mogao da je proita. Setila se kada se jednom hvalila da joj je otac bio admiral u mornarici i da je torpedom razorio elu flotu kosookih,

dok je bio u ratu. Ili su ka koli i Brajan je zastao da podigne pocrneli peni sa trotoara. Paljivo ga je prouavao. Da", rekao je. Moj tata ga je znao. Rekao je da je bio super tip. Nije ak ni morao da bude admiral da bi bio super tip, u to se kladim." Stavio je peni u zadnji dep, a kada se okrenuo ka njoj, lice mu je bilo ozbiljno i delovalo je starije od lica dvanaesto-godinjaka. Rouz, gde si ula tu re? Kosooki." Prestala je da poskakuje pored njega, razoruana hladnim pogledom u njegovim sivim oima. Od nane. Ona kae da su ljudi koji su ubili mog tatu podla gomila kosooke ute kopiladi." Pa, nemoj to vie ponovo da izgovara, u redu? To je loa re. Poput onih koje via na zidovima u prolazima metroa. Ti voli Bobija Lija, zar ne?" Naravno da ga volim. On je dobar." Otac Bobija Lija je posedovao Mandarin garden, na Aveniji Okean, a Lijevi su iveli u svojoj zgradi na treem spratu. Pa, ako izgovara takvu re, i njega tako zove. Ima takvih imena i za nas. abar* Mik.**" Rouz se oseala prljavo i postieno. Nisam tako mislila." Brajan joj je razbaruio kosu. Au, Rouz, zar misli da ja to ne znam?" * Pogrdno ime za Italijane. (Prim, prev.) ** Pogrdno ime za Irce. (Prim, prev.) n ^><^^~----------------------[ .nenada ;e Rouz shvatila zato je potpuno mrzela Brajanovu de-\,' To, u stvari, nije imalo nikakve veze s njom, ve zato to je nordet'prela neku vrstu granice s Brajanom. Ne, ne granicu, zid koji odvaja decu od odraslih, Berlinski zid seksa. pa ona je bila umorna od toga da se nalazi s druge strane zida, samo zamiljajui ta drugi ljudi rade. Ljudi poput Brajana (verovatno) i Mari (definitivno). Poljubi me, Braje", rekla je, izgovorivi to kao da je rekla: Hoe li da'odigramo partiju crnih dama? ,ta?" Zazvuao je okirano kao da mu je predloila da sprejom isprska statuu Blaene Device. Samo poljubac, radi vebe", objasnila mu je. Tako da ne napravim potpunog idiota od sebe kada se desi prava stvar. Moe da mi kae ta loe radim. Zar to nije ono emu slue najbolji prijatelji?" Ne ba." Nije vie zvuao toliko okirano, samo postieno. Ali, pa... dobro onda. Pretpostavljam da ne moe da kodi." Da li da stojim ili leim?", pitala ga je iznenada se oseajui nervozno. Usta su joj bila suva poput mirgle. Da li e Brajan to da primeti? Oh, pa dobro, kakve veze ima, ako je to samo poljubac vebanja? Brajan je delovao uznemireno. Ostani tu gde si", naredio joj je. I ako ti deko ikada kae da legne, nemoj, da li me uje?" Ona je zatvorila oi i ekala. Nita se nije desilo. Otvorila ih je i vi-dela Brajana kako namrteno pilji u nju. Ne tako. Sva si se ukrutila. Opusti svoje usne." Da li kaem smeak'?" Ne, osim ako se ne slika." To bi bilo lepo. Slika za moj album. Moj prvi poljubac." Probni poljubac", ispravio ju je. Brajan se pribliio. Mogla je da oseti njegov dah na svom licu, topao i pomalo je mirisao na sladi. Zatim

su Brajanove usne neno krenule ka njenim. Rouz se osetila kao da je u liftu i da je ba naglo krenuo tri sprata nie. Neto mekano i barunasto joj je trljalo zube. Vrh Brajanovog jezi-Otvorila je svoja usta jo vie, oseajui kako joj se toplina iri te-m dok je on gurao jezik u njena usta. Kada se povukao, oboje su teko disali. Brajane", apnula je, uz vr-glavicu, kao onog puta kada su tu prokrijumarili flau pia i elu je PPiH.;,Oh, Brajane!" Boe, oh Rouz, ao mi je. Nisam to mislio..." Obuhvatio joj je lice ukama. Primetila je da su mu se ruke tresle. Nisam mislio da bude tako." 64_______________________________________________Vrtlgju Poljubi me jo jednom", molila ga je. Poljubi me stvarno ovog puta." Ovoga puta se poljubac nije zavrio. On ju je poloio na duek. Ose-tila se nekako neobino tekom. I mokro, tamo dole. Kao kad dobije menstruaciju. Oh, majko boja, da li je ovako poelo s Mari i Pitom? Brajan je zajeao, kao da ga neto boli. Isuse, Rouz." Ruka mu je krenula nagore da joj obuhvati dojku. Mogla je to da oseti, toplu i vlanu ispod utirkanog pamuka njene bluze. Znala je da je to greh. Greh, upozorile su ih sestre, ak i da sebe na taj nain dodiruje. Ali nekako joj nije izgledalo pogreno, ne s Brajanom. Ruka na njenim grudima bila je ista ona koja ju je drala za ruku kada je krenula u kolu. Brajan ju je svuda ljubio, njegovi poljupci su joj dodirivali grlo, kosu. Njegov dah koji je eksplodirao u vrelim, zaprepaenim uzdasima. Gurnuo joj je ruku ispod bluze i nespretno se borio da joj otkopa brus. Iznenada je Rouz shvatila: On to nikada ranije nije uradio. On ne zna kako. Ponesena nekom novom nenou prema njemu, ona je dodirnula brus i otkopala ga za njega. Brajan je zastenjao, trljajui svoje kukove o njene. Dodirivao je njene gole grudi, a Rouz je mislila da e se istopiti od vreline njegove ruke. Bila je i uplaena. Toliko je bilo dobro. Mora da je greh sve to je ovako dobro. Borila se da skine svoju suknju, dok se Brajan iznenada ukrutio, isputajui dubok, prigueni jauk. Rouz je osetila neto vlano izmeu svojih nogu. Prvo je pomislila da se nekako upikila. Zatim je shvatila ta je to: njegova stvar. Stvar kojom se prave bebe. Oseala je sramotu, znajui da su uradili neto strano, to se ne moe izbrisati. Ona je bila ba kao Mari. A onda je stid izbledeo i samo je postojao Brajan, koji je vrsto dri. Njen najbolji prijatelj. Njena dua. Neko vreme je bio miran, lica zarivenog u njen vrat. Mogla je da oseti njegov dah u svojoj kosi, puls koji mu divlje lupa na vratu. Rouz je elela da zauvek ostanu ovako. Konano se pomerio, podigavi glavu. Njegovo izdueno lice je sjajilo u mraku. Rouz mu je u oima videla bolni pogled pa je neno stavila prst preko njegovih usana.

Nemoj", rekla je. Nemoj da kae da ti je ao." Bila je iznenaena onim to je oseala, ali tada nije mogla da kae ta je to tano bilo. Prostrujalo je kroz nju poput snage aviona, briui . zioont reci. Oseala se drugaije, srenije, kao da se ponovo Kada sestra Perpetua opisuje primanje poziva, ovako nekako bi tre-lo da se oseate, pomislila je. Osim to nije Bog uinio da se ovako osea. Bio je to Brajan. Iznenada je sve razumela, kao da je deo nje ostario nekih desetak godina, a ona sada sve to posmatra sa daljine - dete koje je bila samo ore sat vremena, o svim stvarima koje je oseala, ali nije urnela da ih imenuje. Volim te", rekla je. Rouz." On ju je vrsto privukao k sebi, a reci su mu bile priguene njenom kosom. Neto... se dogodilo. Nisam ba siguran ta. Ali ja... mislim da sam to eleo. Mislim da sam sigurno hteo da se to dogodi. Neka mi bog pomogne, Rouz, mislim da jesam." Upravo su te poslednje reci: Neka mi bog pomogne", bile one koje su se urezale u njeno seanje poput trna. Uasna misao pala joj je na pamet: da li e je Bog kazniti jer na ovaj nain voli Brajana? Oni su poinili preljubu, zar ne? Sestra Perpetua je rekla da je preljuba svaka vrsta neiste misli ili dela. Rouz se nije oseala prljavom, ali je znala ta je sestra pod tim mislila. Na seks. A to je bio greh ukoliko nisi u braku i to radi kako bi se pravile bebe. Bilo koja vrsta seksa. Strah je obuzeo Rouzino srce. Pomiljala je na stravine stvari. Da e da zatrudni, ali da e je kola pregaziti dok prelazi ulicu. Ili da padne ispod ina metroa. Ili... Stala je; pritisak u srcu sada ju je boleo. A onda je pomislila ta bi bila najgora mogua kazna. Da izgubi Brajana. ve nas oslobodi zala. Amen." Rouz je zavrila poslednji Oena. Pogledavi nagore, primetila je da je pao mrak i da je crkva skoro prazna. Kolena su je bolela a stomak Joj je krao. Mora da je prolo vreme veere. Uz tekou se podigla i sa strane izala iz crkvene klupe, drhui dok je savijala koleno. Onda je umoila svoj prst u svetu vodu u predvorju i prekrstivi se, izala napolje. Rouz je brzo hodala trotoarom obasjanim suncem koje zalazi. Oblaci su se formirali iznad nje i poela je da pada kia. Velike mlake kapi padale su joj na lice. Brade uvuene u kragnu, pourila je niz Aveniju Koni Ajlend. U ovo doba, ulica je podseala na etalite koje je zimi zatvoreno. Savijene ________________________iii^ji nadstrenice, teki metalni kapci ili kapije s mehanizmom harmonij bili su navueni preko fasada radnji. ak je i ovek koji prodaje perece otiao sa oka. Letimino je videla lea njegovog crnog kaputa kako lepra dok je tekim koracima vukao kolica preko puta ulice.

Pa ipak je avenija vrvela od ivota. Sirene automobila su trubile a ljudi jurili da se sklone sa kie. Rouz je ula krupnog kamiondiju kako se dere na vozaa plimuta koji mu se potpuno priljubio i trubio kao lud: A ja, gospodine, ja u da ti naguram taj tvoj prednji deo u nos!" Ubrzala je hod. Razbacano smee - listovi novina, delovi stiropora, uvijai od slame, prazne pakle cigareta - leteli su po putu. Oseala se usamljenije nego ikada. Nije videla Brajana jo od one veeri na krovu, pre nedelju dana. On ju je izbegavao. Zato? Da li mu je bilo ao zbog onoga to se desilo? Previe se stideo da bi mogao s njom da se suoi? Krivica ju je razjedala. To je moja greka, ja sam ga naterala da me poljubi. Ja sam ga uvela u greh, ba kao to je Eva uradila s Adamom. Da li e ovo biti boja kazna... da mi oduzme Brajana? O boe, molim te, sve u uraditi ako mi ga ponovo dovede nazad. Odrei u se mesa svakog dana u nedelji, ne samo petkom. Posliu punih etrdeset dana za vreme posta. Posvetiu svoj ivot sluenju drugima. Kada je Rouz stigla do stana, nana je gledala Sou Lorensa Velka. Jedva da je podigla pogled sa svog pletiva. Kasni", zakretala je. Ostavila sam ti veeru u rerni." Od one veeri kada je Mari otila, nana se drala podalje od Rouz. Pitala se da li je njena nana zaalila zbog onih stranih reci. U redu je. Nisam gladna", rekla je Rouz. U tami male sobe koju je delila s Mari, drugi krevet je bio ogoljen, posteljina skinuta, a izbledela barunasta resa zategnuta preko dueka. isti krugovi u praini na toaletnom stolu oznaavali su mesta gde su stajale Marine boice parfema i kreme za lice. Takoe su nestale fotografije i trake od dvadeset pet centi koje su bile ugurane u okvir od ogledala. Sa Marine strane plakara, stajale su prazne vealice i odjekivale dok je Rouz kaila svoj demper. Bilo je kao da je Mari umrla. Rouz se stresla i tek delimino svesna onoga ta radi, prekrstila se. Zatim je, unuvi na pod, skinula iskrzanu ivicu itisona ukasto-braon boje. Ispod se nalazila labava daska poda. Pronala je metalnu turpiju za nokte koju je drala na dnu fioke i njom podigla olabavljenu dasku. Ispod toga se nalazio prostor dovoljno veliki da stane kutija za 67 AjtinWL-__.------.--------------omo. Njeno tajno mesto. Niko ne zna za njega. Ni Mari. ak ni Rouz je otvorila kutiju za prvu pomo i prodrmusala pare sivog muka. Polako je odmotala, otkrivajui sjajno blago koje je krila. Minua od rubina, koja joj je svetlucala u ruci poput zamrznute kapi krvi. Odmah se setila svega. Pre sedam godina - da li je mogue da je toliko prolo? U mislima je to videla tako jasno kao da se sve to sada deavalo. Elegantna dama u kaputu od lasice. Rouz ju je jednog dana videla kako prolazi ba pored dvorine kapije. Nije liila ni na jednu od majki. Vie je liila na kraljicu. Ili misterioznu filmsku zvezdu, u toj prelepoj bundi od lasice i sa eirom s

malim velom koji joj je pokrivao oi. Shvatila je da su te misteriozne oi ispod vela piljile u nju. Rouz je prvo bila uverena da grei. ak je i bacila pogled preko svog ramena da proveri da li ima nekog drugog iza nje. Ali, ne, dama je gledala pravo u nju. Oi su joj bile krupne i nekako tune, poput jasnih zelenih klikera iz njene kolekcije, onih koji vrede deset majih oiju. Rouz se paljivo pribliila. Tuno i izgubljeno, tako je ta dama izgledala. Ali, to nije imalo nikakvog smisla. Zato bi bila? Neko ko je ode-ven tako prelepo kao ona mora da je bogat, a bogati ljudi nikada nisu imali brige poput odraslih koje je Rouz poznavala. Bio je hladan dan, a inilo se da ta dama drhti i privlai bundu od lasica sve blie oko sebe. Minue od rubina sjajile su se u njenim uima. ta li ona hoe? I Rouz je krenula do kapije, pored bune gomile svojih kolskih drugara. ena je napravila nekoliko naglih pokreta napred, uzvikujui nenim, jecavim glasom: Saekaj!" Zapanjena, Rouz je zastala, setivi se da su joj nana i sestre govori-e> ne jednom ve najmanje pedeset puta, da nikada ne razgovara s ne-poznatima. Ali nekako nije mogla da potri. Oseala je kao da su joj se C1pele zalepile za trotoar. Noge i ruke su se nekako tu zaledile. Kouz je ekala, kao hipnotisana tim prelepim, ali nekako iscrplje-m licem, a nene kosti su joj trcale s te blede kremaste koe. Nena sa- oje jesenjeg lia, letela je oko lisije kragne. Ona je podsetila Uz na snenu pahulju koja e se istopiti ukoliko je dodirnete. eni-Usta Poput cveta su se tresla. U oima su joj se videle suze. Bila je lvici da progovori, ali se naglo povukla kao da se predomislila, naesto toga, dodirnula ju je rukom u rukavici - ona se tresla, se-se Ruz - i skinula rubin sa svog desnog uva. 68 Vrt I dok je Rouz stajala tamo, u oku, spremna da protestuje, ena \ stavila malenu minuu, potpuno hladnu, na njen dlan. Zatim je p0 begla, dok su visoke potpetice odjekivale po zaleenom trotoaru, b dugakoj elegantnoj limuzini koja je ekala na krivini i nestala, poput oblaka dima. Rouz je u to bila sigurna. Ta dama je bila njen aneo uvar. Svi su imali nekog, rekla je sestra Perpetua. Ali Rouz nije verovala da se to odnosi na nju dok... pa do tog dana. A sada je imala minuu da to potvrdi. Drala ju je uperenu prema svetlu, rubin u obliku suze koji visi na malom zlatnom i dijamantskom klipu. ak i u zamraenoj sobi, sijao je nekom svojom svetlou, inei da Rouz u udu zadri svoj dah, iako ga je pogledala hiljadu puta. Da, magija. Magija poslata s neba. A sada joj je ta magija bila potrebnija vie nego ikad. Ne ostavljaj me, Braje", aputala je, drei je vrsto u svojoj pesnici, sa vie strasti u srcu nego to hiljade brojanica mogu da dozovu. Molim te, nemoj me

nikada ostaviti!" 2. Njujork, 1963 Rejel se namrtila nad svojim tanjirom, na prena jaja stavljena izmeu dva uredno poredana tosta u obliku trougla. Okrugla kao biser i bez ijednog mehura na njima. Znala je da ih je Bridet isprila u modli za kolae, da bi ivice bile glatke, kako bi bila perfektna kao i sve ostalo u kui. Viljuka u njenoj ruci bila je iz maminog kartije escajga i uglancana da blista poput ogledala. Uhvatila je svoj iskrivljen odraz, okrugle plave oi, razbacana smea kosa. ja ne idem", rekla je Rejel, mirno odgovarajui na majino pitanje. Kako bi mogla? Nakon prole noi s Gilom? Da se spremi, flertuje, pretvara se da je sve u redu? Boe, kakva bi to tek bila ala. Gilove reci sada su joj se vraale, ubadajui je: Zato jednostavno to ne prizna, Rejel? Da ti nisi toliko prokleto moralna. Da to nije razlog zato sa mnom ne ide do samog kraja. To je zato to ti, u stvari, ne voli seks. Ti si frigidna. Ili ti se moda sviaju devojke..." Rejel je vrhove svoje viljuke jako prislonila na umance, gledajui kako ono puca i preliva se preko lepog blu vilou tanjira. Posmatrala je alosnu vrbu i tri malene figure kako prelaze most. Bila je besna na Gila - od svih pompeznih upaka na Haverfordu, on je uzeo nagradu! - ali ispod povrine, ta misao ju je kopkala: Boe, ta ako je to tano? Suoi se s tim, govorila je sebi, nije samo Gil taj koji te ostavlja hladnom. Neto je dosad nedostajalo kod svakog momka. , Dvadeset godina i jo uvek devica. Ne zato to je bila moralna, kao s Je Gil naglasio. Ne. Jo gore od toga. Istina je zato to jo uvek tako neto do sada nije osetila. Kejel je zurila u uniteno umance jajeta, oseajui malu muninu. n a je ^ ova bolest nije imala nikakve veze s neredom u njenom taliru ili pivom koje je popi}a proie noi omislila je da se sve svodilo na seks. Sve. Moda. Parfemi. Naslov-stranice asopisa. ak i televizijske reklame za pastu za zube. Izgle- je kao da svi na celome svetu ili razmiljaju o tome, govore o tome Ul to rade. , ta nije u redu sa mnom? 68 Vrt L, I dok je Rouz stajala tamo, u oku, spremna da protestuje, ena je stavila malenu minuu, potpuno hladnu, na njen dlan. Zatim je n0 begla, dok su visoke potpetice odjekivale po zaleenom trotoaru, ka dugakoj elegantnoj limuzini koja je ekala na krivini i. nestala, poput oblaka dima. Rouz je u to bila sigurna. Ta dama je bila njen aneo uvar. Svi su imali nekog, rekla je sestra Perpetua. Ali Rouz nije verovala da se to odnosi na nju dok... pa do tog dana. A sada je imala minuu da to potvrdi.

Drala ju je uperenu prema svetlu, rubin u obliku suze koji visi na malom zlatnom i dijamantskom klipu. ak i u zamraenoj sobi, sijao je nekom svojom svetlou, inei da Rouz u udu zadri svoj dah, iako ga je pogledala hiljadu puta. Da, magija. Magija poslata s neba. A sada joj je ta magija bila potrebnija vie nego ikad. Ne ostavljaj me, Braje", aputala je, drei je vrsto u svojoj pesnici, sa vie strasti u srcu nego to hiljade brojanica mogu da dozovu. Molim te, nemoj me nikada ostaviti!" 2. Mjujork,1963 Rejel se namrtila nad svojim tanjirom, na prena jaja stavljena izmeu dva uredno poredana tosta u obliku trougla. Okrugla kao biser i bez ijednog mehura na njima. Znala je da ih je Bridet isprila u modli za kolae, da bi ivice bile glatke, kako bi bila perfektna kao i sve ostalo u kui. Viljuka u njenoj ruci bila je iz maminog kartije escajga i uglancana da blista poput ogledala. Uhvatila je svoj iskrivljen odraz, okrugle plave oi, razbacana smea kosa. Ja ne idem", rekla je Rejel, mirno odgovarajui na majino pitanje. Kako bi mogla? Nakon prole noi s Gilom? Da se spremi, flertuje, pretvara se da je sve u redu? Boe, kakva bi to tek bila ala. Gilove reci sada su joj se vraale, ubadajui je: Zato jednostavno to ne prizna, Rejel? Da ti nisi toliko prokleto moralna. Da to nije razlog zato sa mnom ne ide do samog kraja. To je zato to ti, u stvari, ne voli seks. Ti si frigidna. Ili ti se moda sviaju devojke..." Rejel je vrhove svoje viljuke jako prislonila na umance, gledajui kako ono puca i preliva se preko lepog blu vilou tanjira. Posmatrala je alosnu vrbu i tri malene figure kako prelaze most. Bila je besna na Gila - od svih pompeznih upaka na Haverfordu, on je uzeo nagradu! - ali ispod povrine, ta misao ju je kopkala: Boe, ta ako je to tano? Suoi se s tim, govorila je sebi, nije samo Gil taj koji te ostavlja hladnom. Neto je dosad nedostajalo kod svakog momka. Dvadeset godina i jo uvek devica. Ne zato to je bila moralna, kao sto je Gil naglasio. Ne. Jo gore od toga. Istina je zato to jo uvek tako neto do sada nije osetila. Rejel je zurila u uniteno umance jajeta, oseajui malu muninu, ^nala je da ova bolest nije imala nikakve veze s neredom u njenom ta-njiru ili pivom koje je popila prole noi. Pomislila je da se sve svodilo na seks. Sve. Moda. Parfemi. Naslovne stranice asopisa. ak i televizijske reklame za pastu za zube. Izgledi0 )e kao da svi na celome svetu ili razmiljaju o tome, govore o tome ili to rade. Dakle, ta nije u redu sa mnom? 70

Vrt L, Da li je to kao kad uite da plivate? Ili si dobar u tome ili potone* kao kamen? Ili je moda takva roena. Normalna spolja. ak i lepa. Rejel se seala kada je bila dete kako ju je prabaka Vili s bundom od lasice . ila svojim zagrljajima ispunjenim parfemom, zatim bi joj rukom u rukavicama zgrabila obraze govorei: Ba je poput malene lutke! Tako slatka! Silvi, mora da je te plave oi nasledila od Deralda! Ali, odakle je dobila to prelepo lutkasto lice? Ne od tebe ili tvoje mame. Pitam se odakle?" Od devojke s kofom za zalivanje", Rejel joj ozbiljno odgovori. Uostalom, tako joj je mama uvek govorila, Rejel je podseala na tu Renoarevu sliku. Pokazala je Rejel tu sliku u knjizi, malenu devojicu sa bujnom crvenkastozlatnom kosom i svetlim plavim oima koje su joj se slagale s haljinom, kako mirno i kruto pozira u bati, sa kofom za zalivanje. Rejel je mrzela tu sliku i kada je jednom bila loe volje, ivrljala je krejonom preko nje. Zato su joj ljudi uvek govorili da je slatka, lepa i dragocena? udela je da protri kroz sobe svoje velike kue koje su odjekivale, umesto da kroz njih neno hoda. Mama ju je uvek podsti-cala da vie punim pluima i vue kolica po tepisima sa arama, da ne bude poput neke lutke ili devojice koja dri glupavu kofu za zalivanje, ve da bude poput ptice ili nekog divljeg stvorenja, da radi ta joj je volja i ne mari o tome ta ljudi o njoj misle. Sada se pitala da li se sve vreme brinula o pogrenoj stvari. Sto je elela da je visoka, snana i surova poput Amazonki o kojima je itala, kada sve vreme neto nije bilo u redu s njom, iznutra. Neki straan neuoljiv deformitet. Da li joj nedostaju hormoni ili ima paraliui nagon prema seksu. Ili ak, ne daj boe, neto nije s njom u redu tamo dole. Rejel, ta te je spopalo?", mamin glas ju je prekinuo u razmiljanjima. Rejel je pogledala. Videla je da je tata duboko zamiljen u itanju svojih novina, ali ju je mama posmatrala tim tunim, delimino zapre-paenim izrazom koji joj se ocrtavao na licu kad god se u neemu ne bi slagale. Moe li ona to da kae mami? Mama, koja se uvek okruivala prelepim stvarima, s kamernom muzikom koja je uvek svirala na stereo-ureaju, svilenim alovima i i/vezenim maramicama, svojim dragocenim ruama. Ona sama izgledala je poput cveta, mrava i elegantna, s tim krupnim oima, zelenim poput ume i bledom, skoro plaviastobelom kosom. Tek je bilo pola devet ujutru a ona je ve imala i nosila lili pulicer kunu haljinu sa arom belih rada kako bi ratila tatu do banke. Ona bi sigurno bila potpuno okirana. Ona nikada ne pria o sekbarem ne sa mnom. Pitam se da li se ikada tako oseala, strastveno prema tati... ili nekom drugom. Jednostavno nisam za to raspoloena, to je sve", rekla je Rejel. Taj teak ispit iz raunanja me je iscrpio;

prole nedelje sam spavala "moda ukupno dvadeset minuta." Uzdahnula je i uzela trouglasti tost, umaui jedan kraj u gnjecavo jaje. Kada sam poela da se pripremam za medicinski fakultet, mislila sam da u uglavnom da seciram stvari poput ovijih oiju i kravljih srca a ne da uim integrale." Rejel je videla da je majka zatreptala. Silvi je jednostavno jo uvek mrzela ideju da ona postane doktor. Rejel je osetila da je delimino iritira. Do avola, ja neu da postanem kao ona. Poput para svilenih arapa, ali koje se mogu unititi. Radi dobre stvari, ali niim ne zaprlja svoje ruke. Zatim joj je na pamet pala jedna nova, uznemirujua pomisao. Pretpostavimo da sam nalik njoj vie nego to to shvatam. Ako mama ne mari toliko za seks - ja jednostavno ne mogu nju da zamislim kako to radi s tatom, onako kako je to Sofija Loren radila s Marelom Ma-strojanijem u filmu Razveden na italijanski nain - ta ako se takva stvar nasleuje, poput boje oiju ili kose? Zabava e biti tek za dve nedelje", Silvi je neno podsetila. Njena majka se blago nasmejala dok je iz srebrne posude sipala mleko u katu i poela paljivo, graciozno da ga mesa, a kaiica je odzvanjala o limozovu solju. Samo sam razmiljala. Sea se kada te je Mejson uio da pliva - mora da si imala etiri ili pet godina. Prve zime kada je tata kupio stan u Palm Biu. Zar nije tako, Deralde?" Tata je pogledao preko svog Volstrit dornala. Mmm? Oh, da, jeste. Ti i taj deak ste stalno smiljali jednu stvar za drugom. Veina toga nije bila ba ispravna." Uhvatio je Rejelin pogled, namignuo joj i za renutak je osetila taj nevidljivi krug koji je zatvarao samo njih dvoje. Zatim je iznenada pomislila: On izgleda tako staro. Ostario je nekako dostojanstveno, poput maminog antikviteta, sre-, rng seta za aj. Videla je pegavu ivicu njegove lobanje ispod sre-rnastosede kose, uredne poput paukove mree, re koja je nekako ^mrljala njegovo lice i skoro da je osetila bol na pomisao kako je bila da ga izgubi. 72 Setila se kako je imao obiaj da je podie u vazduh i ljulja izna svoje glave. A ona bi, visei tako u vazduhu, gledala u njegove sjajne oi, prepoznajui njegovu ljubav prema sebi, savrenu i svetlu, osetila je... oh, blaenstvo. Zatim je pomislila na trenutke kada mu je sedela u krilu, sluajui muziku u njegovoj hladnoj mranoj radnoj sobi koja je mirisala na kou, s takvom zabavom jer je svaka ploa imala neku priu, a tata bi joj govorio, pretvarajui se i glumei razliite karaktere. Neki od njih su bili tako blesavi, a neki tako tuni. Dakle, do svog osmog roendana, znala je napamet svaki libreto. Zatim bi njih dvoje sami otili u Metropoliten operu, za koju je mislila da je najlepe mesto na elom svetu i gledali njenu omiljenu operu Figarova enidba.

Ali sada je, do avola, izgledao nekako ne samo mravije ve i bez snage, kretao se nekako paljivije, oi su mu udno plamtele, kao da je plamtela vatra negde unutar njih i malo-pomalo ga obuzimala. Uz zebnju se setila onog uasnog dana pre tri godine, kada su primili poziv da je tata odveden na intenzivnu negu njujorke bolnice. Odjurila je iz kole previe uzbuena ak i da saeka lift, i poletela uz stepenice. Konano je dola do njegove sobe, razbaruena, bez daha, teko diui. Gledajui u njega, posivelog i zarivenog pod plastinu masku kiseonika poput nekog mumificiranog stvorenja, dok su iz njega virile tube i ice, osetila je meavinu oajanja i besa. Zato oni ne mogu neto da uine, izlee ga, ona ima tek esnaest godina i jedva preko sto pedeset centimetara u arapama elela je da vie na bolniare, medicinske sestre, doktore, na sve one koji nisu nita radili ve meusobno razgovarali i zapisivali beleke na tablama. Zato oni nisu s njim, da uurbano rade kako bi mu bilo bolje? Rejel je tako oajniki elela da ga izlei, uvek se seala tog dana, ak i tanog minuta kada se uhvatila za hladne metalne ipke kreveta, glave oborene o grubu posteljinu, obeavajui sebi i Bogu, da e, ukoliko tati bude bolje, ona postati doktor. Da se vie nikada ne osea tako glupo, bespomono i zavisno od drugih ljudi koji ne ele nita da uine. Rejel je potisnula to seanje. Mejson. Oni su priali o Mejso-nu Goldu, zar ne? Seam se da me je skoro udavio", rekla je uz smeh. Zvao me je glupom enskom kukavicom, a ja sam bila toliko besna da sam skoila u dubok deo i potonula poput kamena." Silvi je pogledala uznemireno, a njene duboke zelene oi su se razrogaile. Nikada mi to nisi rekla." To je najmanje od svega, mama, pomislila je Rejel. [n Gud Slegnula je ramenima. Je bi me ikada pustila blizu tog bazena da sam ti to rekla?" Usledio je momenat preutnog priznanja, pogled koji su razmenili perald i Silvi. Rejel je postala svesna zvukova u kui, koji su je teili svojim ustaljenim ritmom, klopotavih Bridetinih zvukova kako pere po kuhinji, blagog Porinog roptanja ispod stola dok se ekala, zvona sata na kaminu. Pomislila je: Boe, oni pomiljaju kako bi bilo da sam seja udavila, da su me izgubili. Osetila je teret, poput ogromnog ranca prikaenog o svoje rame; previe ljubavi, poto je ona njihovo jedino dete. Kako je ona udela da ima mlau sestru ili brata. Ali, iako je mama drala kolevku u dejoj sobi dugo vremena, beba se nije pojavila. Zato se umesto toga Rejel igrala s beskrajnim nizom lutaka koje su joj uz halabuku poklanjali svakog roendana i za Hanuku, u svetlim kutijama uvijenim velikim satenskim manama - Man lutke, lutke neveste, Betsi, Vetsi i Barbi - ali bi ona uvek izgubila

interesovanje kada bi shvatila da ih nikakva mata ne moe oiveti i pretvoriti u stvarne mlae sestre koje bi drala i volela, i koje bi nju takoe volele. Rejel je posmatrala majku kako nastavlja da mesa kafu dok nije postajala hladna, dugakim mravim prstima skoro providnim poput porcelanske olje. Rejelin pogled je preleteo preko Silvi, zastajui na tamnom odsjaju eraton stola za posue, ukraenog velikim svenja-kom i posuem od srebra. A na drugom zidu, mamin orman za porce-lan s bakarat kristalom koji svetluca iza prozora optoen dijamantima. Prelepo... potpuno kao sastavni deo nje, kao da su se s vremenom avovi izmeu mame i ove kue sjedinili i plovili zajedno, u harmoniji, nerazdvojni. Pa ipak, ta je to s mamom, taj udni nain na koji se ona ponekad zatvarala? Rejel je oduvek to oseala, tu neodreenu tugu, poput senke koja pada izmeu njih. Kada bi je mama grlila, bilo je to i suvie jako, skoro kao da je gui. Kao da se plaila da e Rejel moda pobei. Naroito za njene roendane, kada mama ne bi znala da je Rejel Posmatra, osmesima koji nekako nisu dopirali do njenih oiju. Rejel bi duvala svece, elei iz godine u godinu jedno te isto: Molim te dozvoli da moja mama bude srena. Zato ona nije mogla da bude srena? ta je vie mogla da poeli? Rejel se seala kako se kao dete muila i pitala da li bi druga beba usreila njenu majku. Ili je to bila njena krivica? Da je ona bila drugaija, poslunija i bolja, poput devojice s kofom za zalivanje. Da li bi ~~ onda bila srena? 74 Vrt la Pojedi doruak, duo", Silvi ju je neno opomenula. Hladi se." Nisam ba gladna." Silvino lice se ukrutilo. Da li ti je dobro?" _ Evo, idemo ispoetka. Dobro sam, mama. Re je o tome da nisam l dola skoro do dva; zatim kada sam konano dola do kreveta, Pora je elela da se uunja kod mene." Pogledala je ispod stola u labradora ritrivera pod svojim nogama, koji je sada zadovoljno hrkao. Neno je zagolicala Poru nonim palcem, oseajui nalet emocija i naklonost prema ovom meancu kojeg je spasla jo dok je bio tene. Zatim, pogledavi ponovo u Silvi, Rejel je primetila kako je mama i dalje gleda s nekom zabrinutou. Stvarno, mama. Zdrava sam kao dren." Boe, hoe li ona ikada prestati?! Ceo moj ivot, svako oguljeno ko-leno i udaren lakat; uvek bi pomislila daje epilepsija ili rak. Jadna mama. I kada bih dola kui sva u modricama i izgrebana od pentranja po drveu ili pada sa bicikla, ona bi bila ta koja plae. Rejel se setila vremena kada se izgubila ispred robne kue Saks negde oko Boia. Mora da je imala pet godina i bila jedva dovoljno velika da gura vrata koja se okreu. Mama se zadrala oko nekih stvari na

prednjoj kasi a Rejel je ula zvona, zveckava zvona Deda Mraza napolju, na ulici. Samo u da provirim, pomislila je. Otrae napolje na minut, a zatim e da se vrati nazad pre nego to mama ita primeti. Ali, napolju je bilo previe ljudi. Masa ju je nosila sa sobom poput lista u potoku koji ubori. Nije mogla da se oslobodi skoro do sledeeg bloka. Onda je sneg poeo da pada. Velike pahulje poput loptica pamuka koje lelujaju nadole pa je bilo teko da se ita vidi. Do vremena kada se vratila unutra, cipele su joj bile natopljene ak do arapa a mame nije bilo nigde na vidiku. Rejel nikada nije zaboravila taj trenutak, tu uasnu paniku koja ju je obuzela. ak ni tada se nije plaila za sebe ve za mamu. Znala je koliko je njena mama bila preplaena jer je ona nestala. Rejel je ila svuda po radnji izmeu kupaca, zadravajui suze i u svakom odeljku traila svoju majku. Kada je probala na svim tandovima, ponovo je izala napolje. Moda je mama tamo trai. Neko vreme je stajala pored Deda Mraza, gledala ga kako zvoni svojim zvoncem, a ljudi su stavljali novac u njegovu au. Onda ju je dobar policajac upitao da li se izgubila. Kada mu je rekla kako se zove, saekao je malo s njom, a onda su zeleno-bela kola dola i jedan drugi policajac ju je dovezao kui. Dok su ulazili unutra, Silvino lice se urezalo u Rejelino seanje-Njena koa bila je boje toaletnog papira, oi naduvene i crvene. A tek ___________________________________________75 se uebia, privlaei Rejel u zagrljaj, steui je tako jako da je Rej-1 dva disala! A sve vreme mama je jecala, svuda je opipavala, njenu 06 ruke, kao da je elela da se uveri da je sve stvarno na svom mestu. ti redu je, mama", Rejel je pokuala da je utei, pomalo i sama pla- ' stavljajui lice u slatku svilenkastu maminu kosu. Ne plai. Mo-,. j.g vidi, nisam se izgubila. Ne stvarno. Pronala sam put do kue, potpuno sama. U stvari, policajci su mi pomogli, ali sam ja znala put. Mama? Mama?" Kada je nauila da majke drugih devojaka nisu poput njene? Neobino je to da su se oblaile poput mame, imale iste frizure, kupovale u istim radnjama, iako mnoge od njih nisu imale ni priblino stila kao ona. U jednoj stvari je njena mama bila zanimljivija. inila je da sve to su radile zajedno deluje posebno znaajno. Ostale majke su vodile svoje devojice u park, na lutkarske predstave. Mama je nju vodila u muzeje, u misteriozne grobnice s pozlaenim sarkofazima iz drevnog Egipta, u prostorije prepune prelepih slika i rukotvorina, u itavo japansko selo izrezano od jedne slonove kljove, do slika punijih golih ena i krilatih anela, i sloenih torbica od perli koje su ili Eskimi. A mama joj je, drei je za ruku, sve to objanjavala, inei da sve to podsea na neko udo. Pa ipak, majke njenih drugarica su uglavnom bile znatno oputenije oko svoje dece. One su stavljale

antiseptike i zavoje na oguljena ko-lena svoje dece na isti nain na koji bi namazale pare tosta. Ponekad su vikale i bile zabrinute. Ali ako bi iz kole zakasnile petnaestak minuta ili kui dole krvavog nosa, nisu se jele od sekiracije. Pa ipak, potpuno neobino, u pravim kriznim situacijama mama se dobro drala. Rejel se setila da ju je nakon tatinog sranog udara, kada ju je mama pronala kako jeca pored njegovog bolnikog kreveta, vrsto zgrabila za ruku i izvukla napolje u hodnik. Bila je zaprepae-a videvi mamine zelene oi kako sjaje, bez suza, ali ljutite. Neu to da toleriem!" Silvi je otro vikala na nju, prvi put u ivo-u- Da se ti ovako ponaa, kao da on umire. Bie mu bolje. Bie mu r- I pobogu, pre nego to se tamo ponovo vrati, idi u kupatilo, mij se malo. Neu da se tata probudi i pomisli da organizujemo sivu 2a njega." l^a, mama je ponekad bila prava misterija. Negde je Rejel proitala se svilena vlakna tkaju tako vrsto kao elini kablovi. Mama je bila va, jaa nego to bi iko mogao da pomisli... moda ak ni ona sama. 76 Vrt lai Da li ti toliko znai da ja idem na tu zabavu?" upitala je Rejel, gledajui kako mama podie solju do usana, arko elei da je, ak i sada zamoli da ta neodreena tuga nestane iz njenih oiju. Silvi je neno spustila solju. Oh, Rejel, to nije za mene. elim to za tebe, zar ne vidi? Kada sam ja odrastala..." Neki odsutan pogled priunjao joj se u oima, ali se brzo pribrala. U svakom sluaju, nije to toliko loe. Samo... usamljeno. Da, devojka tvojih godina trebalo bi da izlazi, da je momci pozivaju i poseuju." Rejel se nasmejala. Mladii vie ne pozivaju devojke." Oni se njima poigravaju. Pomislila je na Gila i osetila je hladnou. Videla je da napolju pada kia, da teke kapi udaraju o prozorsko staklo. Jo samo nekoliko dana do Dana zahvalnosti a onda dolazi Hanuka. Kupila je prelep al za Gila, od kamira, mekan i nenoplave boje. Da li sam zaljubljena u njega? Ali nije mogla da se seti da joj se unutra neto stezalo u stomaku, onako kako bi trebalo da se osea-te, ne, ne ak ni na poetku. On ju je armirao, to je tano, nainom na koji se smejao njenim blesavim igrarijama recima, a zatim je sam smiljao jo bolje. Rasejano je nosio svoju garderobu, konu jaknu i arape sa kotskom arom, ili jaknu marke bruks braders s fabriki peskiranim farmerkama i iznoenim mokasinama. Pametne crtae koje je vrljao u njenoj svesci kada bi zajedno uili. Ali, on je bio tako super organizovan, tako... prokleto pompezan, haverfordov student pripremnih studija medicine, a ve je govorio o svojoj specijalizaciji, grudnoj operaciji. Rejel je oseala kako postaje sve vie ljuta na njega, a zatim na sebe. Hej, nije njegova greka to si ti frigidna.

Pomislila je na vreme kada je poela da izlazi s momcima, na leto kada je napunila esnaest godina, na kuu na moru u Dilu. Dopalo joj se kada ju je Bak Voker poljubio; to joj je dalo neki prijatan, topao oseaj. A ponekad kada je on, a potom i Arni apiro, iao i neto dalje od toga. Zatim je u nekom nepoznatom trenutku, to jednostavno... prestalo. Prijatna oseanja, vrela uzbudenost. Ona bi bila svesna ruke na svojoj dojci ili izmeu nogu, ali je oseaj postajao obian, uzbuivao ju je jednako kao i ribanje etkom dok se kupa, ili paretom sapuna. Shvatala je kako se malo-pomalo povlaila. U poetku nije imalo veze s telesnim. Vie je bilo mentalne prirode. Kao da je iskoraila iz svog tela i lebdela iznad njega, poput sablasnog sportskog komentatora. Ha-uard Kosel* u sceni zavoenja. * Howard Cosell (1918-1995), uveni sportski novinar amerike televizije. ----------------------. sada se stvari zaista zagrevaju, narode. On kree, on tri... on je -h govee, pogledajte ga kako se kree pribliava golu. On je otkop- taj brus, a sada radi na njenom rajsferlusu. On zaista duboko die, rode, izgleda kao da se tome potpuno predao. Ali, saekajte, izgleda j neto nije u redu. Ona se povlai, ona gura njegovu ruku... ona je -hajde da to pogledamo izbliza, ako moe - presree kod samog gola. Teak prodor... ula je od deaka, a i od svojih prijatelja, da se mnogo devojaka povue u poslednjem trenutku. Dajui izgovore kao to su religija, moralnost, menstruacija, da ele da se uvaju za svog mua ili su jednostavno uplaene. Zato je onda nju sve to zasmejavalo? Klela se sebi mnogo puta da ovoga puta to nee uraditi, ali bi onda kikotanje poelo i ona nije mogla da se zaustavi. Otkrila je da nijedan deak ne moe da nastavi ukoliko mu se smejete u lice. Pomislila je na prolu no, kada ju je Gil vozio kui sa Brin Mara. Skrenuo je s autoputa i pre nego to je i shvatila gde se nalaze, parkirao se pored sklonita za amce na jezeru Karnegi u Prinstonu. Bio je sumrak, nebo je bilo boje sleza, voda tamna i mirna. Bilo je previe hladno da se due sedi napolju, ali je Gil insistirao. Organizovan kao uvek, on je doao opremljen sa pakovanjem od est komada levenbroj piva, velikom kesom ipsa i starim jorganom za duek. Zatim se Rejel nejasno seala kako joj otkopava odeu, oseajui se kao da joj je neko stavio omu, a elela je da piki vie od svega. Gi-lov rajsferlus se zaglavio, pa je on pocrveneo u licu i poeo da psuje. Iznenada joj je ela ta stvar izgledala nepodnoljivo smena, to opipavanje na nepodnoljivoj hladnoi, i Gil koji psuje od bola zbog prikletene erekcije. Kikot je sam eksplodirao, poput piva koje peni na vrhu konzerve. Briui oi, oseajui se slabo i postieno kada je konano uspela da. obuzda smeh, rekla je Gilu: ao mi

je. Ne znam ta mi je." Gil se vie nije borio s rajsferlusom, ali mu se donja usna durila, kao da se od mladog Gregorija Peka, koji ju je prvenstveno i privukao, Pretvorio u nekog dangrizavog deaka kome je ukradena omiljena igraka. Oh, mislim da zna. Mislim da to veoma dobro zna", rekao je po-vFeenim tonom. Ovo nije prvi put, kao to oboje znamo. A ono to ih ja eleo da znam, ono to bih stvarno voleo da znam, jeste ta je to ) prokleto smeno na meni." -----------------------.----------Izgledao je tako komino, potpuno iskrivljenog lica i kose koja mu se sva izvila; a i ta jezerska voda koja se prelamala o obalu inila je < joj se piki vie nego ikad. Ponovo je osetila da je smeh gui. Ja nisam kao ti, Gile", uzdahnula je. To sam ja. Postajem takva kada sam nervozna. Zna, kao oni ljudi koji se smeju na sahranama. Potpuno sam iznutra stegnuta, a onda... nekako sve to izae na povrinu." Sahrana? Oh boe, kakvo poreenje, pomislila je. Njegova usta su se olabavila a bes mu je pomalo poputao. Do avola, Rejel. ta si ti mislila da je ovo? Brzo valjanje po slami? Da zadovoljavam neki hir? Zato si toliko nervozna? Do avola, pa ja te volim." Zatim joj je smeh, demonskom snagom, krenuo kroz grlo. Ugrizla je jezik kako bi ga obuzdala. Ali hvala bogu da joj je njegova izjava pokazala put, i usmerila ka izlazu koji se nazire u mraku. ao mi je, Gil", uspela je da kae, dok su joj se oi punile suzama - suze bola koje joj je njen brzopleti jezik doneo. Svia mi se. Mnogo mi se svia. Ali pretpostavljam da te ne volim. Ne dovoljno da... da idem do kraja." Da, tako je, a onda sledeeg meseca ili sledee godine, im se zaljubi. Sve e biti drugaije. A onda e ona da oseti sve te stvari koje bi trebalo da osea. Onda je Gil bio taj koji se gorko smejao, poto je sada povukao do kraja svoj rajsferlus. Ljubav? Ti misli da te to zadrava? Isuse, ti si jo zajebanija nego to sam mislio. Istina je da ti ak i ne voli seks. Osim ako moda ne eli neku enu." Poeo je da sklapa navlaku za jorgan naglim pokretima ruku, a zatim je zastao, fiksirajui je mranim pogledom. O emu god da se radi, nadam se da e to pronai. Iskreno se nadam tome. Ali me od sada iskljui iz te prie." Seajui se sada toga, Rejel se trgnula. Zatim je pomislila na prolu no, kako budna lei u krevetu i bolno razmilja o Gilovim recima. Oajniki elei da sebi dokae da nije frigidna, ak je i pokuala s masturbacijom. Ali opipavanje ispod pokrivaa i trljanje sebe tamo dole inilo joj se ak i smenijim od stvari koje je radila s deacima, kao da baulja po mraku bez baterijske lampe. Hoe li ona prepoznati orgazam ukoliko ga nekada doivi? Konano je od toga odustala i plakala je. Zavrie kao medicinski fenomen i o njoj e se napisati

paragraf ili dva u nekoj naunoj monografiji o seksu. Nakaza. Nee imati nikoga ko e je voleti. Niti e ona voleti nekoga. 79 .-~ ket i buka su je ponovo vratili za sto gde su dorukovali, a Rej-V ogledala i videla kako Bridetina iroka lea s gomilom sudova nesfaju ka odaji za poslugu. Uostalom, nisam potpuno usamljena", lagala je Silvi, pokuavajui daloj glas zvui veselo. Imam tebe, tatu i Poru." Tata je ponovo pogledao preko novina. Pa, srean sam to vidim da smo mama i ja stavljeni u istu kategoriju s tvojim psom. Samo, e-leo bih zaista da je ne hrani za stolom." Rejel je povukla ruku koja je bila ispod stola, gde je Pora s njenih prstiju halapljivo lizala poslednje ostatke mrvica tosta. To je sve, ti veliki prosjae", izgrdila je otrcanog labradora pod svojim nogama, a zatim joj doturila poslednje pare svog tosta. ula je kako tata negoduje itajui novine. Zato e Kenedi, do avola, da sprovodi svoju kampanju ba u Teksasu? Kome je on tamo potreban? Morao bi da se pozabavi prvo popravljanjem nekoliko ograda u svom dvoritu. Ne dopada mi se nain na koji se stvari podgrevaju u Indokini. Ponovo mi sve mirie na Koreju." Deralde", Silvi ga je neno izgrdila. Od svih stvari, hajde molim te da ne priamo o ratu." Okrenula se ka Rejel a lice joj se ozarilo. Pomislila sam da moemo da odemo u kupovinu danas po podne ili sutra", Silvi je paljivo opipavala teren. Radi haljine. Nove haljine za zabavu. Kasini ima prelepu novu kolekciju u Bendelu, ekaj dok to vidi." Rejelino srce je potonulo. Najmanje trideset haljina visi u njenom ormanu na ^pratu, od kojih mnoge od njih jo imaju etikete koje vise sa rukava, a mama, od svih stvari, eli da je odvede u kupovinu. Kako bi bilo jednostavno, isto i lako da je jedina garderoba u njenom ormanu ona koju sada ima na sebi vreast ribarski demper, farmerke iznoene do mekoe flanela, stare mokasine za trapac. U nji-jna se oseala sigurno, kao njeno pravo ja". Zamiljala je haljinu koju 1 mama izabrala. Mekanu svilu ili sifon, bledu kao zora, s talasastim rukavima i suknju koja bi joj leprala oko kolena. A onda bi ipak otila Mejsonovu zabavu poput neke prelepo zamotane kutije za poklone, ali potpuno prazne iznutra. Useajui se oajno iznutra, ona se ipak nasmejala, jer nije elela j azcara mamin pogled pun iekivanja, elei da se u njemu za!. ak iako je to znailo da se pretvara da je mamina devojica s kofo izazalivanje. " utra , obeala je. Ii emo sutra, im se otvore radnje." 80 Vrt laf i Dva dana kasnije, Silvi je sela u stolicu s rukama, preko puta tei vizora u biblioteci, a slike sa ekrana su joj

se mutile od suza. Izmeu komentatora, poruka sauea od dravnika iz celog sveta filmskih i novinskih iseaka o njemu kao mladom kongresmenu, o njegovom braku sa Deki, stalno su ponavljali istu nonu moru.: povorku automobila, otvorenu limuzinu s predsednikom koji se osmehuje i Deki, ak i elegantnijom nego inae, s malim okruglim eirom, kako mae publici. Onda se sve pomalo otelo kontroli, iznenada se Kenedi naginje napred, vidi se crna mrlja, krv na njegovom temenu; D ieki koja ga ljulja, zatim se penje do zadnjeg sedita automobila, zadrava je agent Tajne slube. Limuzina ubrzava i odlazi. Silvi je Ijutito ustala i iskljuila televizor. Oi su je bolele.Skoro je bila pono, a oni su bdeli nad televizorom od ranog popodne^a., ona i Rejel, previe zaprepaene da rade bilo ta drugo. I Deraldje zatvorio banku i pridruio im se. Rekao je da se sve zatvara. Ona i Rejel su isprobavale haljine u Bonvitu kada su to ule. Rejel je pristala da ode na zabavu Mejsona Golda, ali ju je bilo nemogue zadovoljiti: svaka haljina joj je bila ili previe sveana ili sasvim obina. Silvi se iznenada setila dana kada joj je pukao voenja! u Berg-dorfu. Osetila je tupo pulsiranje u slepoonicama. Rejel i Deral su otili na spavanje satima pre nje, ali je ona znala da e ako ode gore, samo leati u krevetu, dok e joj se slike koje nije mogla da podnese prevrtati po glavi. Silvi je prola pored zatamnjene radne sobe prepune Deraldovih stvari, kvalitetnog nametaja - ba se videlo da je muka soba - knjige, stare fotografije njegovih roditelja i njihovih roditelja koje su bile okaene po zidovima. Na prednjoj strani komode nalazila su se libreta svake opere koja je ikada prevedena. Stereo-uredaj, a ispod toga, pro-stirui se preko jednog zida, kolekcija ploa. Onih najboljih. Karuzo. Pinza. Kala. Zastala je kod njegovog stola presvuenog koom i prstima, dodir-nula ugravirani srebrni no za pisma koji mu je Rejel poklonila za proli roendan. Stari, teak, s prelepim radom, savrenim za. njega. Ona ga je tako dobro razumevala. Njih dvoje su bili savren par, tako odani jedno drugom. Silvi je zatim osetila bol, kao da joj je taj otvara za pismo probio grudi. Bila je potpuno sama. Deral nikada nee saznati za uasnu odluku koju je morala da donese, nikada nee podeliti s njom bol. Koliko je samo noi propatila leei budna, jecala bez glasa za svojim 81 , d.. otetom Dete iz njene utrobe, koje nikada nee drati ti kako odrasta! ^ ^ p0znaje Rejel, to bi takoe bilo uasno. Silvi nije i zamisli svoj ivot bez Rejel. To je nemogue. P ekad je ipak oseala da u njenoj ljubavi prema Rejel nedosta-Witost, da je neto zauvek otkinuto, neto to se nikada ne mo-]S Ceoraviti.' Kako je samo zavidela Deraldu to to ne zna; on je imao ReieL elu, bez

kompromisa, potpuno svoju. Gledajui u Rejel ovih dana, Silvi je videla dehmicnu slinost s Endi Santini, Rejelinom pravom majkom. Da li je tu svoju tvrdoglavu crtu Rejel takoe nasledila od Endi? Insistiranje da postane doktor, od svih stvari, da posveti ivot svemu to je runo na ovom svetu - bolestima, patnjama, smrti. Toliko sam pokuavala da ona postane moja, da je obrazujem, da od nje nainim damu. Ali ona je osoba za sebe, nije poput mene ali ni nalik Deraldu. udno je to kako je ona tako sitna i nena... a ipak tako svojeglava, tako nezavisna. Silvi se setila Rejel kada je tek prohodala; nije imala vie od dve godine, oaravajue dete sa zimzelenoplavim oima i oblakom ne-nih kovrda boje ilibara. Silvi je na prstima dola da proveri da li se probudila i bila je zaprepaena. Rejel je uspela da izae iz kolevke i zgrabi istu pelenu sa stola za previjanje. Sa starom mokrom pelenom i pantalonama koje su joj visile oko lanaka, muila se da prikai novu. Silvi je potrala da joj pomogne, ali ju je Rejel svojim majunim bebeim ruicama odgurnula i rekla jasnim, skoro odraslim glasom: Ne, mama, hou sama to da uradim." Od tada mora da je te reci ula hiljadu puta. Rejel s pet godina, posaena na sedite novog bicikla, zahteva da Deral pusti ruice bicikla. Njen prvi dan u obdanitu u Daltonu: insistirala je da je ostavi kod vrata, da e ui sama. Seanja su joj navirala poput fotografija u starom albumu. I Silvi je pomislila: Nisam li i ja malo ljubomorna? Izgledalo je da Rejel tano zna ta eli u ivotu i kako da do toga doe. Silvi se pitala kako bi joj ivot izgledao da se nije udala za Deralda. Nije da je zbog toga alila! Ne, ak ni na jedan jedini minut. Oboavala je Deralda i svoj ivot s njim. Ali kakve bi zmajeve ubijala da nije Deraldove za-titnike ruke? Kakve bi talente ona otkrila? Oh da, bilo je trenutaka - ne estih, ali koji su se povremeno javlja-11 ~ kada bi zamiljala da je sama. U kancelariji moda, iza stola poput ovg, gde zvone telefoni, ljudi od nje trae razna miljenja, ele njen 82 Vrt la savet. Ne samo kao supruge Deralda Rozentala, ve kao ene koja je neto postigla sama i sa ekom od plate na svoje ime. Zatim je Silvin moral opao. Ko sam ja da elim vie? Ve imam to. liko toga, vie nego to zasluujem. Najdraeg supruga na svetu, toliko luksuza, vie nego to ovek moe i da poeli. I erku koja je draga, ali isto toliko i tvrdoglava. Ne, ne bi mogla da voli Rejel vie, pa ak i da je od njene krvi i mesa. Ona se brinula svaki put kada bi Rejel izala na ta vrata. elela je toliko stvari za nju... svaku dobru stvar na ovom svetu. Ali je takoe udela da joj vrati ono to joj je oduzela - Rejeline sestre, njene stvarne roake. A nikada nee moi to da

uradi, nikada. Silvi je spustila otvara za pisma. Postojala je samo jedna stvar za kojom je udela, koja joj je bila potrebna, kako bi ispunila prazninu koja je jecala poput hladnog vetra u njenim grudima. Da je dri. Samo jednom. Moje dete. Bebu koju sam nosila itavih devet meseci. erku koja je od moje krvi. Oh, dragi boe, samo da je svojim rukama zagrlim, poljubim. ta bih sve dala za to. Ali, to se nikada nee dogoditi, nikada. Ona je verovatno rizikovala ak i previe, unajmivi tog detektiva da pronae gde joj ivi erka. A ta je dobila od toga, osim jo jednu glavobolju? Saznala je da je Dominik Santini bio mrtav. Rouz je ivela sa svoje dve sestre i babom i jedva su sastavljali kraj s krajem, ivei od socijalne pomoi i male penzije. Silvi je eznula da pomogne Rouz, da se uveri da se o njoj dobro brinu. A onda su joj jednog dana, gledajui televiziju i kviz Milioner oni dali ideju. Ona e anonimno da otvori tednju za Rouz. Preko detektiva je pronala advokata koji e da uradi ono to je ele-la, bez uplitanja u njene razloge. Njegova kancelarija na Drugoj aveniji i Jedanaestoj ulici bila je dovoljno udaljena od prostrane kancelarije Deraldovih advokata, obloene mahagonijem, u Ulici Voter br. 55 poput eskimskih igloa. Zaboravila je njegovo ime, ali se seala te sumorne rupe u zidu, pranjave vetake biljke na vrhu njegovog ormana za kartoteku, mrtvih muva koje su kao neke take leale na daskama na prozoru. Preko njega je sredila da suma od dvadeset pet hiljada dolara - sve to je mogla da sakupi, a da Derald u to ne posumnja bude deponovana u fond na Rouzino ime. Zatim pismo Rouzinoj babi, imenujui je kao staratelja i informiui je da je taj novac od dobrotvora koji je eleo da ostane anoniman. Naravno da je to bilo neodgovorno i riskantno. ta ako je Rouzi-na baba postala sumnjiava? ta ako je stupila u kontakt s advokatom? 83 Ali Silvi je prikrila svoje tragove, dajui mu lano ime i plativi u kesu 'ona je mislila da zaista nita loe ne moe da proistekne odatle. A ovako e malena Rouz imati neto, gnezdo za kasnije, moda za koled ili, ne daj boe, ukoliko se ikada razboli ili povredi. Pa ipak, to saznanje da je Rouz tako zbrinuta nije moglo da izbrie enju iz Silvinog srca. Tu stranu potrebu da je vidi, da je dodirne. I tako, mnogo godina kasnije, uradila je neto zaista nesmotreno; otila je u Rouzinu kolu. Rouz", proaputa je Silvi. Osetila se dobro kada je to izgovorila, makar jednom glasno, a mali kamen joj je pao sa srca. Silvi je pogledala oko sebe, i pogled joj se zaustavio na portretu koji je bio zakaen iznad kamina. Njena mlaa verzija, izgledala je spokojno, ak kraljevski u bledoplavoj odei od sifona, belih ramena poput

uskrnjih ljiljana. Zlatasta kosa bila joj je podignuta u francusku pun-u, glava okrenuta na jednu stranu, otkrivajui rubin u uvu. Setila se kada joj je Derald poklonio te minue, ba nakon Rejelinog roenja izvrsni stari rubini u obliku suze, u starom zlatu, sa siunim ruiastim dijamantima. Rubini su bili Rejelin kamen po roenju, objasnio joj je. A kako je samo zaprepaen bio njenim iznenadnim naletom plaa! Sada, fiksiranog pogleda na tu minuu, Silvi je pomislila kako je umetnik vesto uhvatio njen duboki odsjaj vina, nain na koji je sve-tlost svetlucala kroz nju. Iznenada se nala na trotoaru, pored Rouzine kole. Tog izuzetno hladnog zimskog dana, ekajui da se asovi zavre, da se Rouz pojavi. Istog trenutka kada je ugledala svoju erku, Silvi je uvidela koliko je pogreno ime koje su joj odabrali. Rouz,* po najlepem cvetu od svih. A ona je bila tamna poput Ciganke, sva u nogama i oima, s jagodicama kao u odrasle ene a ne devojice od devet godina. Izgledala je kao u kavezu, u toj nezgrapnoj odei koju je oigledno prerasla, s tom divljom tamnom kosom vezanom u pletenice. Ali istog trenutka kada su te izuzetne tamne oi uspravile pogled ka njoj, Silvi je zaboravila na neobinost svoje erke i osetila da joj se srce lomi na milion komada. Onda je, uprkos svim razlozima, strgla rubin iz svog desnog uva. Stajala je izvan tog ledenog kolskog dvorita i ugurala tu minuu u Rouzin majuni stisnuti dlan, oseajui da ih to nekako povezuje, a ipak elei da to bude neto vie, o boe, ceo ivot majinske ljubavi. Engl.: rose - rua. (Prim, prev.) 84 Vrt L ai Silvi je dodirnula uvo rukom, seajui se. Sada nosi samo dijarnan te, nikada vie rubine. A onu drugu preostalu minduu stavila je na sigurno mesto, tajno i skriveno gde niko ne moe da je pronae i gde nee morati da je podsea na sve to. Od tada nije videla Rouz. Meutim, pre nekoliko meseci, ohrabrila se da telefonira u Rouzin stan. Pretvarala se da je iz telefonske kompanije, da sprovodi anketu. ena koja joj je odgovorila rekla je da ne zna nita, da je samo kominica koja obilazi gospou Santini, jer je nedavno doivela slog. Zatim je dala Silvi Rouzin broj na poslu, s pozivnim brojem 212. Silvi ga je pozvala, ostavi dovoljno dugo na vezi da uje da se radi o pravnoj firmi. Rouz je verovatno tamo radila kao sekretarica. Oigledno je da je preivljavala. Ali, da li je bila srena? Nikada neu saznati. Nikada neu deliti njene misli ili znati tajoj je u srcu. Nikada je neu uzeti za ruku ili osetiti njenu glavu na svojim grudima. ak ni Rejel, koliko god da je volim, ne moe da popuni tu prazninu u meni. Silvi je utonula u glomaznu konu fotelju za muevljevim stolom i savladana emocijama, plakala je. Rejel je stajala na ulazu u balsku dvoranu hotela Pjer, upijajui spektakularnu zabavu dvadeset prvog

roendana Mejsona Golda. Posmatrala je svetlucavu kuglu koja se polako okretala po sredini tavanice, vrtei se i bacajui svetio poput jarkih konfeta po ogromnoj prostoriji. Boe, Mejsonovi roditelji mora da su potroili itavo bogatstvo! Buketi utih hrizantema i belih fresija na svakom stolu, prostrani stolovi prepuni hrane, a gore, na bini, bend u ljokiastim zlatnim sakoima, koji svira Only You" za parove koji se njiu na podijumu za igru. Hvala bogu to je Mejsonova zabava, a ne moja, pomislila je Rejel. Sve ovo... ovo razbacivanje novcem... umrla bih od stida. Tragala je za nekim poznatim licem, ali nije videla nikoga koga prepoznaje. Sve ove devojke nekako lie jedna na drugu i nose te pastelne haljine kratkih rukava koje je u modu uvela Deki Kenedi, a beavne frizure podseale su na vojnike lemove. Momci su takoe podseau na lutke Kena, s identinim smokinzima, zimskim tenom i belim osrn6' sima. Uhvatila je pogled jednog od njih, deaka irokih ramena, plave kratko podiane kose kao da pripada timu veslaa, kako je zamiljeno odmerava, a u stomaku je osetila kao da ju je neko jako udario loptom. O boe, da li se vidi? Nije mogue daje toliko oigledno, zar ne? or ^. ii je jako lupalo; runu torbicu od somota vrsto je priti-1 o kuk i iznutra osetila ravan oblik dijafragme poput nekog tanji S da se oseala kao da su svi prisutni momci gledali u nju. Ali sazato to je nosila tu haljinu koja joj se pripila uz stranjicu i pokaivala pola njenih grudi, ne znai da mogu da kau ta ona namerava da uradi. Ili mogu? Rejel je ispravila lea i izbacila bradu. Do avola, pa dobro, ta onda? Neka znaju da je veeras Rejel Rozental spremna i voljna. I meu svim ovim majmunskim odelima, mora da e nai makar jednog kome nee smetati da, to bi se reklo, slomi svoju flau ampanjca o njen pramac, radi njenog prvog putovanja. Prole nedelje bila je toliko uznemirena zbog Kenedija da je shvatila neto veoma duboko. Ona moe sutra da umre i da nikada ne sazna kakav je seks. Moda se samo radi o strahu - o postizanju tog neopozivog, poslednjeg koraka. Ali kada se to jednom zavri i ona to uradi, moe da se opusti i uiva. To joj je pokrenulo misli o prvom odlasku kod ginekologa, pretvarajui se kod dr Saperstajna da se upravo verila, kako bi joj dao dijafragmu. Zatim je u kui, uei u kupatilu, mrljajui sve tim odvratnim gelom, vebala samo stavljanje dok se nije osetila ranjavom. Sve je to bilo romantino poput zatezanja lanca na biciklu i tako neprijatno. Osetila je takav neuspeh. A nije jo ni poela! Stojei u ovoj uskoj somotskoj plavoj haljini Olega Kasinija, dok joj se dugaka kosa sjajila, naminkana posle dugo vremena, Rejel se osetila nesigurnom u sebe, vie nego ikad. A iznenada joj je itava

ideja izgledala beznaajno. Povaljivanje e sigurno da potvrdi ono to je i sama znala. Da je zaista frigidna. Dubok glas ju je prepao. Od svih kafana na ovome svetu, ti si morala da ueta u ovu." Okrenula se instinktivno poklapajui usne rukom, smejui se kroz Prste kako je radila godinama pre toga. Mejsone! Boe, ne bih te prepoznala. Ipak i dalje slabo imitira BoSiia" 7 "\ & 1- .curila je u visokog stranca tamne kovrdave kose, koji je u svom okingu izgledao poput mnogih drugih gostiju, osim jednog neobi-8 detalja - leptir-mane od zlatnog lamea. Megnuo je ramenima. Neke stvari se nikada ne menjaju. Hej, a ti & eda prilino neprepoznatljivo. Koliko je prolo... pet, est godina?" "Aha, tako nekako. Kako si ti?" 86______________________________________________________________V^ Dobro." Skrenuo je pogled, iznenada delujui neobino, inei da ona jo vie zaali to je dola. Onda je njegov kez opet postao zase-njujui. Pa, ta ti misli? Sjajna zabava, ha? Starac jo uvek nije izgu_ bio dodir sa svetom." Ali sve to je Rejel sada mogla da vidi bila su zbijena tela. Mora da zna mnogo ljudi." Slegnuo je ramenima. Snalazim se po kampusu. Hokej na travi. Jejl dejli njuz. Uostalom, Nju Hevn nije tako mali grad, a ti zna kako se pacovi iz bratstva mnoe kada uju re zabava'." Iznenaena sam jer si se setio da me pozove", rekla je. Mi smo nekako krenuli razliitim putevima." Da ti iskreno kaem, a da se ne uvredi, bila je to mamina ideja. Nekako sam sumnjao da ti ikoga ovde poznaje. Plus, jo uvek sam imao tu sliku u glavi o mravoj devojici s protezom u ustima ija je ideja o dobroj zabavi obaranje ruku." Komarevi ujedi, tako si me zvao", rekla je i nasmejala se. Tada se Mejsonov pogled spustio na njen otkriveni dekolte. Na vratu mu se pojavilo crvenilo, ali je ubrzo opet podigao pogled. Rejel se postidela za njih oboje. Nije mislila da je to poziv na zurenje. Uostalom, Mejson je... pa, skoro kao roak. Sladak roak, morala je da prizna. Promenio se. Od bubuljiavog tinejdera s nogama poput preki bicikla, do ovog sofisticiranog modela iz 1963. godine koji stoji pred njom. Samouveren, ali ne previe. Dobrog izgleda, ukoliko volite visoke, tamnokose i jevrejske tipove, a ona je to volela. Nisam uvreena to nisi eleo da me pozove." Rejel je brzo rekla, smejui se. Moja majka me je nagovorila da doem." Drago mi je to jeste. Drago mi je to si je posluala." Mejson je zvuao iskreno. Neprijatnost se rasprila. Mejson joj je oputeno poloio ruku na rame. Hajde, posluiu te piem i moe da se pozdravi s mojim roditeljima. Onda elim da upozna neke moje prijatelje."

Videla sam tvog oca pored garderobe dok sam ulazila. Rekao mi je da su ga ponovo zvali zbog nekog smrznutog spanaa koji je isprskan pogrenom hemikalijom. Akcije Gold stara su skoile za dva poena za jedan dan. Izgledao je kao da je pobedio u meu teke kategorije protiv Kasijusa Kleja." Dobri stari tata", rekao je Mejson i nasmejao se. Kralj smrznutog povra od doba poplave. Naravno, eli da se i ja ukljuim u posao im diplomiram." 87 ikad razuuaijcue o samoubistvu uranjanjem u bavu krema-"~eraka ili luka? Ja jesam, svakog leta kada bih radio za svog starog, n bi me stavio na traku za sakupljanje. eleo je da osetim kako je to , jna lestvice popeti se do vrha. Moe li da zamisli kako je to kada vake veeri dolazi kui i mirie na Veselog zelenog dina?" Rejel se nasmejala. U drutvu s Mejsonom oseala se kao da opet ima sedam godina, da zajedno u tandemu isprobavaju razna kolica za zabavu, dok se uz vritanje sputaju niz jedno od njegovih brda Skarsdejla. Mejson ju je doveo do grupe koja je sedela za jednim od stolova. Nekoliko momaka odmerilo ju je od glave do pete i osetila je kako se stee, preplavljena panikom, priseajui se onoga to je nameravala da uradi. Zdravo", rekla je, klimajui glavom dok ju je on upoznavao, ne us-pevajui da zapamti njihova imena. Svesna jedino znoja koji je poeo da joj se pojavljuje ispod pazuha, uprkos debelom sloju dezodoransa koji je stavila. U njenim mislima, Hauard Kosel je ponovo za mikrofonom. Sada se spremamo za poetak igre, narode. Tim je sada u gomili. Ovo je ono pravo. Mi emo veeras videti zaista odlinu igru na ovom zelenom travnjaku, pre nego to kui odnesu taj trofej... Rejel je osetila kako je obuzima nalet kikotanja u grlu. Uplaena, pokuala je da to potisne. Dragi boe, ne sada. Priali su o atentatu, o jezivoj igri koju je itava zemlja igrala: Gde si ti bio kada si uo za to? Ja sam bio usred ispita", rekao je riokosi momak. Profesor je izaao u hodnik, ponovo se vratio unutra i objavio nam vest. On je poput planine Ramor, nikada se ne uzbuuje oko bilo ega. Ali, sledea stvar koju smo videli, sputa glavu dole na pult i balavi poput bebe. Bilo je potpuno nestvarno, nisam mogao da verujem da se to deava." Suze su mu sijale u oima dok je govorio. Tamnokosa devojka u beloj haljini otvorenog izraza savila je glavu kao u molitvi, a zatim tihim glasom rekla: Ja sam bila u taksiju. ula sam preko radija. Prvo sam pomislila: ne, mora da je to neka vrsta namestaljke, poput one lane invazije na Mars o kojoj mi je mama pria-"* Ali, mogla sam da vidim vozaevo lice u retrovizoru. Pozeleneo je * Engl, Jolly Green Giant - maskota amerike prehrambene kompanije Green Giant. (Prim, prev.) " 1.1 kao da e da povraa. Zatim je poeo da jeca i rekla sam mu da me n sti da izaem. Plaila sam se da emo da doivimo nesreu..." Ja sam se tuirao i uo sam svog cimera kako je vrisnuo..." Rejel je

osetila se krivom. Mejson se savio nad stolom za koktele i istresao malu koliinu zguvanih braon listia na papir od cigareta. Polako je uvijao, paljivo zatvarajui stranu koju je olizao a zatim urolao krajeve. Rejel ga je posmatrala kako je pali, duboko uvlai dim, a zatim ga zadrava to due moe. Polako ga izbacuje, a slatkasto-opori miris izlazi mu i kroz nozdrve. Zatim dodaje doint njoj, drei ga izmeu palca i kaiprsta. Polako", neno joj objanjava. Polako uvuci dim i dri ga to due moe. Tako e se bre istripovati." Uprkos drhtavim rukama i iznenadnom nedostatku daha, Rejel je uspela da dri doint u svojim usnama i uvue deo tog slatkasto-gu-stog dima. Osetila je grubi, topli bol duboko u pluima. Lepravi oseaj neve-rovatne senzacionalne lakomislenosti. Jo jednom je povukla, i jo jednom. Onda su stvari poele da se menjaju. Oseala je da joj se lice nadulo, da joj je glava ogromna i besteinska poput balona koji je zakaen za icu. Mejson joj je izgledao kao da se smanjuje, kao da ga posmatra kroz kameru koja se okree, dok su druge stvari po sobi p stajale sve jasnije i uoljivije. Boje i motivi persijskog tepiha sada u ____________________91 svetii i magini, preskakali sa jednog oblika na drugi, kao u udesnom kaleidoskopu. A zidovi, zlatne linije na tapetama ele su kao da skau na nju, kao da je u kui zabave. 1Zg Kako se osea?" Mejsonov glas joj se obio o glavu. "Ne znam jo. Nikada se nisam ovako oseala. udan je oseaj, kao , " m ^ko drugi, ali sam ipak ja. I sve izgleda tako udno. Kako ni-, j raniie nisam videla. Pitam se da li je tako bebama nakon roenja." Stondirana si." Mejson se hrapavo prigueno nasmejao u oblaku dima. Rejel je povukla jo jedan dim, duboko ga uvlaei, oseajui se kao iskusni profesionalac. Moda. Izmeu drugih stvari." Kojih drugih stvari?" Oh, ne znam", sigurno se povukla. Mnogo stvari." Moe li ona da mu kae ta joj je na pameti? Ne, to bi bilo kao kad bi ga polila hladnom vodom. Ili jo i gore, moda e se smejati i to pretvoriti u jednu veliku alu. Zna kakva je moja mama. Pa, ona mrzi ideju da ja postanem doktor." Isuse. Sve si naopako shvatila." On je kiljio u nju, zakrvavljenih oiju, kroz oblak dima. Od jevrejskih princeza se oekuje da se udaju za doktore." Ona ga je popreko pogledala. U redu pametnjakoviu, moda to zvui otrcano, ali ja imam tu ludu ideju da pomaem ljudima, da neto promenim na ovom svetu." Sigurno, zato da ne? Ti i dr Kilder." Ona je zurila u njega, fascinirana zelenim i zlatnim takama koje su plivale po duicama u njegovom oku.

Kada si ti postao tako cinian?" Mejson je slegnuo ramenima, dok je ozbiljan izraz zauzeo mesto Pametnjakom cerekanju. Mnogo toga se promenilo otkad smo bili deca. ujem razne glasi> a Studentski korpus rezervnih oficira u univerzitetskom naselju je u Pripravnosti kao da je Jejl najednom Vest point.* aletov prijatelj iz e)t departmenta kae da e uskoro poeti da regrutuju mladie za u Indokini. Isuse, samo se nadam da neu biti jedan od njih." "Nee biti. Ne ako studira pravo." Njegov kez se vratio. Zapamtila si." Sigurno. Ja i dr Kilder. Ti i Peri Mejson." sam ja, istina, pravda i ameriki nain." .: West Point - uvena amerika vojna akademija. (Prim, prev.) 92 93 Mislim daje to Supermen." Pa, i on takoe. Reci mi, jesi li se ikad upitala kako to da on i Loj Lejn nikada nisu...? Mislim, ma hajde vie, ta su ekali?" To je bilo to, on je povukao prvi potez. Srce je poelo jako da joj udara i morala je tome da se odupre kako bi ostala pribrana. Pa, moda je Lois frigidna, a moda je tano ono to su priali o njemu. Zna, bri od metka." Reci su jednostavno izletele, a ona je se-dela, preplaena sobom, ali istovremeno se i zabavljajui. Boe, ja sam stondirana. Onda je poela da se smejulji, neno ali bespomono i znala je da e se, ako brzo ne ode do kupatila, upikiti u gae. Rejel je skinula cipele i naglo ustala, teturajui se, zatim je zgrabila svoju tanu dok se saplitala odlazei do kupatila. Sama u kupatilu s roze-utim ploicama, nespretno je traila dijafragmu. Sada, pomislila je, moram to da uradim, sada, pre nego to izgubim hrabrost. Kroz svoj stondirani pogled, s tekoom je pokuavala da se priseti kako tano treba da je namesti. Prvo gelasti sprej. Da, tako je. Dovoljno da otera te nesnosne momke u prvoj rundi. U redu, sada je presaviti napola... Ona je tako drala, presavijenu kao lepinju kada joj je ispala iz ruke i poletela, odbijajui se o tuzavesu i pala na pod, kao da je pljusnula u vodu. Piljei u nju, kako lei na rozikastom mermeru kraj njenih stopala poput nekog mrtvog morskog jea, oseala se kao da je potpuno izgubila dodir s realnou, kao da e svakog sekunda Rod Serling* moda izai iz tua i najaviti: Rejel Rozental se sprema da ue u... Zonu sumraka." Boe, kako ja ovo da obavim? Oseam se seksi poput ove gumene stvari koju stavljam u sebe. Prestani s ovim, govorila je sebi. Samo to uradi, za ime boga. Izlazei iz kupatila, Rejel je osetila kako joj se napad smeha gO' mila, kada je videla da Mejson

zuri u nju. Bilo je kao da je zakoraila u Zonu sumraka. Rejel, moj boe. Da li si to ti?" Naravno da sam ja. ta ti misli?" Ti si..." Gola. Tako je." " H.mnuila glavom, nekako prevelikom, koja joj se, kao bez Mudr0 je *o'* ata50secala se pomalo smeno dok je tako stajala, teine, vrteia ^ ^ sramQta pomislila je na njihova decbez ikakve odeo ^ u vecernjim vrelim noima na Floridi. Sada se ja kupanja ; De -h kao da je strujao oko njenog tela, gust i topao kao OSCCl pra i sela pored njega, prekrstivi noge. Sluaj, ti ne mora da uiradi zbog ovoga. Mislim, znam da nisi zaljubljen neto tom* slino. Samo sam pomislila da e ovo biti dobra idtieison je nastanio da unezvereno zuri u nju, irom otvorenih usta Onda je zatreptao fc<ao da ga neto boli i Rejel je videla da mu je dzoint fegoreo do samih prstiju. Stavio ga je u pepeljaru, iajui svo, oprlje-ni prst. Ponovo je gledao u Rejel, a onaj zombi izraz je nestao. Sada se budalasto cerio, ka .o da i dalje nije u to verovao. Da li se ti to ali? Jer, Isuse jebeni Hriste, ovo ne bi bilo smeno ako se ali." ... Sluaj, ja sam ssavreno ozbiljna. Ali, ako bi ti radije sedeo i priao o tome, ja u onda d: a se obuem." Isuse, Rejel. uo sam da trava ima udan efekat na ljude, ali nikada nisam pomislioo... o Hriste." Sada je bio sav u pokretu, bacao je svoju jaknu, grubo skidsao kravatu, nespretno baratao sitnom bisernom dugmadi na koulji, pa se onda savio. Do avola, pertle su mi se PtPu;no zapetljale u cvorowe. Kako Klark Kent* ini da sve ovo izgleda lako. Hajde, daj mi .da ti pomognem." Bila je svesna da su joj grudi okr-znule njegovu rukxu kad se sagnula da bi mu pomogla da otpertla cipelu. udan oseaj, ne nuno seksi, ali dobar. U redu. Uspela sam. Hej, jo uvek je tamo, ona kvrga gde si polomio noni palac na skijanju na vodi. Je l' te boli?" : Doi ovamo." Skidajui majicu i bokserice, privukao je dole pored sebe na tepih i poljubio u usta. Vlaan, mekan, taj isti oseaj kao kad se gola kupa, kao da sada uranja u vodu. Duboku toplu vodu. Uh, Mejsone, mislim da treba neto da zna." Malo se udaljila i pokuala da se fokuisira na njegovo zamagljeno lice. Ja sam nevina. ta?" Nevina. Ali ne vidim zato bi to promenilo stvari, zar ne?" * Rod Serling (1924-1975), ameriki scenarista, autor uvene TV serije Zona sumraka. (Prim, prev.) * Supermenov alter ego. (Prim, prev.) 94 Vri -veNe razumem. Zato ja?" Mejson je u nju gledao, potpuno rumen licu, istovremeno se oseajui i sreno i

zaueno, kao da je tek shv tio da je osvojio nagradu na lutriji od milion dolara a nije u to ba rovao. Ne znam. Moda zato to nisi nita oekivao." Sada je osetila neto izmeu svojih nogu, topli pritisak. Pogledala je dole i obuzeo ju je blagi ok. Porastao je", rekla je, piljei u njegovu stvar. Nije vie bio veliine vakae gume od dva centa. Sada je bio poput roket popa.* Mejson se nasmejao, rukom joj obuhvatajui grudi. I tvoje. Ne mogu vie da te zovem komarevi ujedi."** Rejel se priljubljivala sve blie, dok ju je on privlaio k sebi, drhtei, pokuavajui da ne misli o gustom, oporom ukusu marihuane u ustima. Ili o grubom tepihu pod leima. Izgledalo je da se Mejson dobro snalazi u ovome, da je uveban a ne trapav ili grub. On joj je neno, blago gladio butinu, grudi, ljubio njene bradavice. Zar nije sada trebalo da se oseti napaljenom? Bar malo? Svi su govorili da za to ne mora da bude zaljubljen, pobogu. Ali, to je vie pokuavala da svojom voljom natera sebe da se uzbudi, postajalo je sve gore. Kao kad pokuavate da upalite auto, pomislila je, besno stiskate pedalu za gas, nakon to je motor presisao. Poela je da se osea uznemireno, iritirano, sitne stvari su joj odvlaile panju, hladnoa njegovih prstiju izmeu njenih nogu, njegova gruba brada na njenim grudima, neznatni halapljivi zvui koje je isputao. Narode, dobar je to bio ut, ali ekajte... lopta je presretnuta... On je sada ustao, izvukao farmerke iz ormana, traio po depu. ta? Onda je videla. Kondom. Pa, naravno. Od device se naravno ne oekuje da doe pripremljena. Posmatrala je kako crvenog lica klei, nestrpljivo cepajui paketi. Pala joj je na pamet ironija svega toga i kikot joj se prolomio iz grla. Sada je sve gotovo, rekla je sebi, dok ju je stomak boleo, a suze su joj navirale niz lice, ponovo si uprskala. Ali Mejson se nije razbesneo kao Gil. Moj boe, i on se smeje. Neto je bilo smeno u svemu ovome. A ona nije bila jedina koja je to uvi-dela. * Sladoled na tapiu. (Prim, prev.) ** Sleng: male grudi. (Prim, prev.) ________________________95 //0^--.___----------------------------------------------------------M kada ne mogu da otvorim ovu prokletu stvar a da ne izgledam kao neki idiot", rekao je. Mema veze", kazala mu je, samo doi ovamo. " ^a se to dogodilo, stvarno se deavalo. Bol, ne stravian i on je . nj0j polako se kretao. Njoj to nije smetalo. Nije tako loe. Skoro dajeL.lepo. Mejson je stenjao dok je mrdao kukovima. Poela je da se osea toplo tamo dole, kao da joj topla voda curi izmeu slabina. Ali, valjda je oseaj trebalo da bude jai, zar ne? Osea-la je kao da pliva prema neemu, pa iako se dosta muila, nije to mogla

da dostigne. Mejson je jo jednom duboko zastenjao, iskrivivi lice i stresao se od vrhunca. Onda su joj njegove usne, suve i vrele na njenom uvu neto apnule. Jesi li dobro? Nisam te povredio, zar ne?" Ne, nije je povredio. Oseala se kruto, neobino, kao klada u Mej-sonovom zagrljaju. Malo ju je peckalo tamo dole, ali je znala da od toga nee umreti. Ono to se raunalo jeste da ona nije osetila. Nije osetila nita od onih stvari od kojih ti se vrti u glavi, o kojima je itala u romanima ili ula da njeni prijatelji apuu. Nikakvu muziku, nikakve rakete nisu eksplodirale. Nije doivela ekstazu. Ono to je Rejel osetila bila je... hladnoa. Kao da ju je neko izvukao iz tople vode i poloio na pod, tako mokru i drhtavu. Onda je to tano. Ti si frigidna. Ako ovo za tebe nije dokaz, onda nita nikada i nee. Dobro sam", proaputala je, samo pomalo drhtim. Da li krvarim?" Pogledao je dole. Malo. Nije toliko strano. Ne brini, iste je boje kao i boja tepiha." Mejsone, ja..." Htela je da kae da joj je ao to ga je u ovo uvukla. *k je to bila glupava ideja. Ali je osetila kako je neto stee u grlu, ;i njene reci. Mejson ju je vrsto zagrlio, ljuljajui je napred-nazad na bodljika-. m tepihu. Znam", promrmljao je, ne mora da kae. I meni je bilo sJajno.^Najbolje. Stvarno si neto posebno, da li to zna, Rejel?" Neto, odjekivalo joj je u glavi. Da, stvarno sam neto. Pitanje je ta? nvaena izmeu suza i bespomonog smeha, Rejel je poela da uca. 97 3. Bruklin, 1968 Krstim te u ime Oca, Sina i Svetoga duha." Reci starog svetenika su odjekivale u praznoj crkvi. Rouz je po. smatrala oca Donahjua, poput ostarelog vilenjaka* u svojoj zeleno-beloj sveanoj odori, kako prua drhtavu ruku da bi srebrnu kutlau umoio u mermerni sud za svetu vodicu, a zatim svetu vodicu poliva iznad glave koja se promalja iz ebeta u njegovim rukama. Snaan, uvreen glas prekinuo je uljuljkujui mir. Rouz je, stojei nekoliko koraka udaljena od kapije od kovanog gvozda, koja je zatvarala malo predvorje krstionice, osetila trzaj u grudima, ekajui da prihvati svog novoroenog neaka. Ima pravo to plae. Ko ne bi, ako bi te neko probudio prosipanjem hladne vode preko glave? Prvobitni greh. Kako je to nepravedno! Svako novoroene je zapr, ljano, iako ne svojom krivicom, jer je hiljade godina pre toga Adam zagrizao Evinu jabuku. Obeleeno kao stvari na rasprodaji. Nain na koji je ona obeleena grehom svoje majke. I kanjena, ne samo jednom ve itavog svog ivota. Sada jo gore otkako se nana razbolela. Ovi poslednji meseci podseaju na ivi pakao. Boe, ne znam koliko u jo moi da izdrim. Rouz je brzo odagnala tu misao, oseajui se krivom. Kako se usuuje da stoji tu i saaljeva sebe?

Mari je ta koja zasluuje saaljenje. Jadna Mari, jedva da je mogla da izdrava dva maliana u kui, a sada i ovo novo. Pogledala je u Mari, u njene ispijene oi i oteene lanke koji su se videli ispod nejednakog poruba grozne trudnike haljine. Kao da je sve ovo sahrana a ne krtenje. Pored nje se nalazio Pit, mrav i patetinog izgleda u kariranoj jakni koja mu je bila premalena. Izgledao je nekako zauen, kao da ga je neki ubedljivi prodava prevario da kupi neto loe, pre nego to je i postao svestan ta se dogaa. * Engl.: leprechaun - re je o vrsti vilenjaka iz irskog folklora, koji je spreman da otkrije gde se skriva blago onome ko uspe da ga uhvati. gog preselila se u Detroit, tako da nije bilo nikog dru-Benedikta. Rouz je gledala u nju Pitova . . Samo on o'kmglog mirnoglica ispod utirkanog belog pokako stoji po ala na siyog goluba po SVojim navikama i kadupiraca. JM J ^,.^ ^^ preko mravih; tankih kostiju. Rouz je 'ozlojee'nost koja joj je buktala u grudima. H to dobro donosi, sva ta tvoja religija, ako su ti ruke prezauze-nm umesto pravim poslom? utke je optuivala svoju sestru. ti kada ja lomim kimu da bih podigla nanu u njena kolica? Kn da ie hranim ili perem? . Iznenadna zagluujua tiina prenula je Rouz iz misli. Beba ,e prear sada drala, umirivala, ne maenjem ve runom braon cuclom ukasto svetio sa vrha prozora boje ihbara - ta strana predvorja jo uvek je imala one olovne koji su obuhvatili lice njene sestre i pretvorili ga u boju starih kljueva od klavira. Nije samo izgledala umorno, izgledala je staro. Starica u dvadeset devetoj godim. Rouz je s blagim okom primetila da Mari sada delimino podseca na njihovu babu. .. Iskoraila je napred, a njene izme za sneg kripale su po mozaiku ispucalih podnih ploica. Mogu li malo da ga drim?", proaputala je sestri. Mari je slegnula ramenima, predajui joj ebence, koje se za trenutak inilo kao da sadri samo vazduh. Onda se Rouz osetila sigurnom, zbog umirujueg pritiska u ebetu, ne veeg od njenog dlana i okruglog lica koje je zurilo u nju, debelih obraza kao krofne. Iznenada je, neverovatno, cucla ispala iz njegovih usta bez zubia uz slabi mokri prasak; i on se nasmejao. >,Pogledaj!",oduevljeno je uzviknula Rouz. Mari je provirila u ebe. To su samo gasovi. Bobi se nije nasmejao dok nije napunio tri meseca." alosno se nasmeila. Nisam iznenaena. Nije to mogao da vidi od mene, to je sigurno. Nemam stvarno zt)og ega da se smejem, dve bebe i Pit koji je tada bio bez posla, a da ne pominjem gazdaricu koja je svaki minut traila novac za kiriju. A sada sam morala opet da zatrudnim."

Rouz je shvatila, dok joj je srce tonulo, da danas nije dobar dan da Sa svojom sestrom razgovara o nani. Ne traim mnogo, elela je da kae. Samo je ponekad poseti, to je . Sedi s njom jedne veeri da ja mogu da izaem, doem do daha. malo, a meni bi toliko mnogo pomoglo. 98 Vr Seanje na babin poslednji srani udar pogodio je Rouz po hladnog decembarskog vetra napolju. U maju, pre osam meseci, sam to je tada nekako delovalo vie kao zima nego sada. Jedini blagosl0v je to to je nana sada utala, osim nerazgovetnih zvukova koje je ispu tala. Po ceo dan je sedela ispred televizora, usta su joj bila u tom ne obinom iskrivljenom zlobnom osmehu, kao da se smeje u sebi nekoj tajnovitoj ali. Doktor je rekao da e joj se govor vratiti nakon nekog vremena, jer su reci pomeane u njenom mozgu. Kao kada bi rekla vrata" ako telefon zazvoni ili jastuk" kada je morala da ide u kupatilo. Sada je makar mogla da doepa do kupatila pomou tapa. Ipak sam ja ta koja mora sa svim tim da se izbori. Da je oblaim i hranim pre nego to je ostavim s gospoom Slatski, a onda hitam na posao bez ijednog trenutka posveenog sebi, sat vremena u prepunom metrou. Po ceo dan se javljam na telefone, zapisujem, kucam za gospodina Grifina. A onda nou, iscrpljena, elim samo da se opustim i zatvorim oi. Ali prvo dolazi nana na red, da nju nahranim, oistim je, ukoliko joj se omaklo, pomognem joj s lekovima. I da lije ona makar malo zahvalna? Koliko puta me je nou budila, lupajui tapom o zid. Kunem se, to radi samo zbog svog zadovoljstva, da me natera da ustanem, doem do nje, vidim ta hoe. Rouz nije volela da se osea ogoreno, ali to je bilo jae od nje. Pitala se uz udnju, kako bi bilo da moe da ode, napusti baku i tu tamnu, toplu kutiju od stana koji je polako na smrt gui. Da moe da ode odatle. I uda se za Brajana. Onda bi to tako jasno zamiljala, kuu u kojoj bi iveli. Sobe koje mogu da se provetre, okreene pastelnim bojama, prozore irom otvorene kako bi pustili sunevu svetlost unutra. Batu, travnjak, nekoliko lala, jedno ili dva drveta. Samo njih dvoje bi bilo tu, Brajan i ona. Svako jutro bilo bi udo buenja pored njega u krevetu, a onda radost to e ceo dan provesti zajedno, ne samo minute koje tu i tamo ukrade od nane. Onda se njene osvetljene sobe vraaju u sivu realnost. Srce joj tada potpuno potone. Ko bi se onda brinuo o nani? Jedva da je imala novca da plati gospodu Slatski za ono malo pomoi koju prua, uz stalno gunanje, a kamoli stalno zaposlenu bolniarku ili dom za oporavak. Zaboravi na Mari. I Kler takode. Setila se onda kada je pozvala Kler, molila je i pre' klinjala da doe i pomogne joj. ____________99 ^win nean, umiren glas preko meugradske veze. Ne sme da A Skao da si sama u svemu ovome, Rouz.

Bog je s tobom." se ^rovali ili ne, nekoliko dana nakon toga, potom joj je stigao pa-1 Vkome su bili Knjiga psalama u konom povezu i pljosnati medaket 4niim iu je sam pokojni papa Jovan blagoslovio (kako je u poruci Ijon Koj11111 ' piSRouz je obe stvari zafrljaila u kantu za ubre. Onda je plakala, sti-Arfi se sebe zbog svetogra koje je poinila. Hvala oe, cenim to." Pitov glas prekinuo ju je u mislima, "i Rouz je znala, samo ga pogledavi, da se Pit ocu izvinjava0 zbog nnoe to je bilo u zguvanoj koverti koju mu je upravo tutnuo u ruku. Crkva je oekivala minimalnu donaciju, ali s Pitovom platom kao slubenikom u Du-Rajt gvoariji na Aveniji Okean, to je verovatno bio samo deli tog minimuma. Rouz pomisli s krivicom: Evo mene ovde, tugujem u sebi, kao da sam jedina koja ima probleme. O boe, Mari i Pit, kako li oni pobogu preivljavaju? . Uputila se za njima napolje, dok je Kler ostala u predvorju, priajui o poslu s ocem Donahjuom. Sunce je bacalo odsjaj s poklopaca parkiranih automobila na prljavi sneg koji se nalazio na trotoaru. Rouz se najeila, poelevi da ima neto bolje od ovog iznoenog kaputa od ka-milje dlake kako bi se zagrejala. Beba je poela da se mekolji, koprcajui se u Rouzimm rukama. Ljuljala ga je, pretvarajui se da je to njena beba koju dri, njena i Bra-janova. Jednog dana emo se venati, ali to nee biti ovako. Brajan e na Univerzitetu Kolumbija ove godine zavriti svoju disertaciju. Imae mesto asistenta, a mogao bi da dobije puno radno vre-me u Bruklinu ili ak Kingzborou. Moda e tada ona moi da napusti svoj posao i sama upie neki koled. Smestie nanu u neki staraki dom ili e je brzom eleznicom poslati do Kler u Sirakuzu. Kako god bilo, dok god je s Brajanom, sve e biti u redu. Hajde, daj ga meni", rekla je Mari dok joj se lice nadulo poput bele ledene pare. Vreme je za njegovu flaicu. A tek kako te on na to pod-seti! Plua ovog deaka su takva da ne moe u to da poveruje." Rouz ga je predala sestri. Prelep je, Mari. Tako si srena. Tri savrena deteta." /, takode, osloboena nane. Za trenutak je smrknutost napustila lice Mari i oi su joj zasijale, vlane od ponosa i udnje. Aha, oni su u redu." 100 Dok se Mari borila s bebom, Rouz je stavila ruku u tanu. Dv seticu, to je sve to je imala. Za namirnice, a s ostatkom je namerav f da kupi poklon za bebu. Pa, malom Gabrijelu nee nedostajati zvelc ili par cipelica, a Mari e dobro doi novac. Presavila je novanicu napola, i kada Pit nije gledao, stavila ju j Mari u ruku. Mari je zaprepaeno pogledala, onda je brzo spustila pogled, a dve svetle take su se pojavile na njenom

nekada lepom licu. Brzim klimanjem glave joj je zahvalila, nekako ponizno i Rouz je primetila odsjaj suza u njenim oima. Zavrio se taj nelagodan trenutak, i Mari je, s bebom koju je drala u jednoj ruci kao vreu namirnica, koraala napred odluna u svojoj nameri. Hej sluaj, dete, ne volim to naputam tebe i onu Devicu Mariju tamo unutra, ali moramo da idemo. Pit je praktino morao da moli da bi ga pustili, a ako zakasni... pa, zna. Bilo mu je potrebno est meseci da pronae ovaj posao, s usranim efom, smenama, vikendom i svim ostalim. Ostavila sam Bobija i Misi s kominicom Ketlin, a ona ima dva sina. Poee da preskae zidove ako se uskoro ne vratim." U redu je", rekla je Rouz. ta kae da sledee nedelje, posle crkve svratite do nas? Nana je tada obino u prilino dobrom raspoloenju. Uostalom, ona nije videla bebu." Mari se namrtila. Koja je svrha? Samo emo se posvaati, kao i uvek. Nita se nije promenilo. ini mi se da je jo i gora otkako se raz-bolela. Isuse Hriste, ne znam kako ti sve to podnosi." Rouz je elela da glasno zavriti: M ja sama ne znam kako to podnosim. Gore je nego to moe da zamisli. Ali koga jo ima? Ali je to zadrala za sebe. Nema svrhe da time optereuje Mari. Ona je slegnula ramenima i tiho rekla: Moram." Rouz je izdrala sestrin pogled. Zurila je u oi iste neobine plave boje kao i nanine, ali nekako Ijudskije i koje su otkrivale srce koje se krije ispod te grube, lomljive ljuske. Uvek sam ti zavidela", rekla je Mari neto blaim glasom, iskrenijim nego uobiajeno. Ti si snanija. Pametnija. Ne kao Kler i ja. J"1 pronalazimo izlaz lakim putem." Ispruila je ruku i hladnim prtim dodirnula Rouzin zglob. Ne dozvoli da te ona pobedi, Rouz. Nern) nikada da odustane!" Rouz se malo odmakla i izgubila ravnoteu. Bila je zaprepascen Mari? Ljubomorna na nju? Sranje." 101 titinGMlL-'----------------------dreKa prekinula ju je u razgovoru s Mari. Rouz se okrenula i kako liutito pilji u kola, prilino ulubljen zeleni valijant koga Vldelarfzala ra. Kazna je leprala ispod jednog od brisaa. '6 P epao ju je pa se okrenuo da grubo utne crveni parking-sat. minuta, te hulje. Nisu mogli da nam daju samo jo dva jebena miU Hajdemo, Pite, nema svrhe da se sada zbog toga toliko nervira." Mari ga je umorno smirivala. Sada nita ne moemo da uradimo." Okrenula se ka Rouz, na brzinu joj stiskajui ruku. Hej, sluaj, hvala ti za... pa, zna. Svaki dolar pomae. Doi kod nas nekad da nas vidi, kad god hoe. ]a sam uvek kod kue. Do avola, gde u drugo da budem?" Naglo je okrenula glavu ka ulazu u crkvu. Pozdravi Blaenu Devicu za mene, hoe li? Nije mi do toga. Ako jo jedan minut budem zurila u tu njenu kaluersku odoru, oslepeu." Poput make lutalice koja se doekala na noge, Mari je ponovo postala prisebna, ostavljajui Rouz da se

pita da li je onu drugu Mari, od samo pre nekoliko trenutaka, izmislila. Rouz nije mogla a da se ne nasmeje. Bilo je tano to o Kler. Pa ipak se nekako osetila postienom to ima takve bogohulne misli, ba ovde, na pragu crkve Svetih muenika. Hou", obeala je Rouz. Poljubila je Mari u hladan obraz i mahnula Pitu, koji je ve bio u kolima i palio motor. Oseala se rastrzano izmeu ljubavi prema sestri i elje da je ugui. Sada mora da se suoi s Kler, kao da ionako nema dovoljno muka na svojim pleima. Slatka, svetaka, bespomona Kler. Posmatrala je sestru kako izlazi iz crkve i kilji na jarkom svetlu poput bebe, drskih ecjm usana koje su se oblikovale u maleno slovo o" razoaranja kada )e videla da je Mari otila. Mari nije mogla da saeka", kazala je Rouz. Prilino je urila." i'-'iT tO ^6 mo)a krivica", odgovorila je Kler veselo. Otac i ja smo se o zapriali da smo izgubili oseaj za vreme. Bojim se da nam se ls Jenja u neemu razilaze. Otac misli da je loe po crkvu, to vati-nsko vee pape Pavla. Ja u poetku nisam tako mislila, ali pretpo-^ da je otac u pravu..." za KUZ ^ osetua da je to sve vie iritira. Zato Kler nikada ne zadri ? sv)a miljenja? Bolje bi bilo da sa njene kaluerske odore ski-a) stirak i presele joj tu krutost na kimu. S edala je na sat. Imamo dosta vremena do tvog autobusa. Zato a. se ne vratimo u stan? Nana bi to volela." 103 Nana, da." Kler je klimnula glavom. Zna Rouz da ja za varam molitve svakodnevno. ak sam pitala i oca Lohlina da je ni u dnevni blagoslov." ' Rouz je osetila neki udan ukus u ustima, kao da je pojela tkia. Kako ip VP t-n K;i^ ui^~ 1^1 , ao a e pojela slatkia. Kako je sve to bilo lako za Kler, s njenim brojanicama. Sko da je mogla da uje neno udaranje u njenoj ruci. Kako je to dobro d klei u hladnoj tiini crkve, oslobaajui se briga, jedne po jedne, dok su se drugi preznojavali. Dok se prezir gomilao, Rouz se brzim korakom sputala niz stepenice, do trotoara, ne gledajui oko sebe da proveri da li je Kler prati Vie je nije ni bilo briga. Onda je ula glas Kler, pomalo bez daha, kao da je lebdeo na oblaku bele pare poput Svetog duha. Bog je s tobom, Rouz. On uje tvoje molitve. On te nee zaboraviti." Iznenada je Rouz osetila elju da udari svoju sestru. Jesi li ula ta se desilo s Badijem Mendozom?" Badi je iveo odmah pored njih, bio je stari Brajanov kolski drug. Kler se, crvena od hladnoe, okrenula izgledajui kao da ju je neko oamario. Nije tajna da je nekada bila zaljubljena u Badija - sve dok nana za to nije saznala i spreila to. Badi? On je... otiao u vojsku, zar ne?" Bio je u Vijetnamu. Prebacili su ga brodom kui prolog meseca... ono to je od njega ostalo.

ujem da mu je lice potpuno razneto. I vei deo mozga. Odravaju ga ivim pomou aparata." Rouz je ula kako je Kler kratko udahnula i prekrstila se. Istog trenutka se postidela. Za trenutak je zatvorila oi, oseajui se neverovat-no krivom. Pretvarala se u groznu osobu. Groznu i zlobnu, ba kao sto je nana. Stigle su do Avenije K. Prolazile su pored Sadsendads, gde je ona svake subote prala nanine prljave arave, pa pored Evinog kozmetikog salona s nizom pranjavih biljaka na prozoru, gde je vodila nanu na pranje i sedela, dok se ve vrteo u velikim plavim suilicama. Boe, izbavi me zala, molila se u tiini. Zatim je skrenula ka poploanoj stazi do svoje zgrade, do mranog ulaza koji je mirisao na dezinfekciono sredstvo od borovine. S naporom se penjui uz stepenice, Rouz je zamiljala najgore, K i uvek, da je nana mrtva usled jo jednog napada. Osetila bi trenut^ vrtoglave nade, praen slamajuim oseajem krivice. Kako ona mo da poeli da joj baba umre? w^mi^ kliu, a onda ostavila vrata otvorena, kako bi pu-Rouz je okrenu, , ^ i > ..Kler da ue unutra pre nje. 5 da Kler je poela da vriti jakim piskavim glasom, dok je ^T nula prva ka mranoj dnevnoj sobi, osvetljenoj samo avetinj-odsjajem televizora, oseajui miris koji je terao na povraanje, p^t smrada prepunjenog klozeta. Majko boja, ta...? Onda je videla. Nana. Ispruena licem okrenutim nadole na linole-koji se protezao po sobi, rairena kuna roe haljina koja je otkrivala dva mrava bela tapa njenih nogu. Mrtva? Oh boe, ne. A to je ona prouzrokovala, time to je to prieljkivala. Rouz je unula, oseajui se suludo usled meavine straha i lude nade dok je hvatala za zglob koji je bio sama kost obloena mlitavom koom. Onda se nana pomerila, uz jauke. Uasan smrad je sada postajao jo jai, inei da Rouz dobije nagon za povraanjem. Silom progutavi, Rouz je pomislila: Oh Gospode, ona nije mogla da doe do kupatila, pa je to uradila u gae. Mora da je pala dok je pokuavala da ode tamo. Prokleta gospoa Slatskijuje ostavila samu. Iznenada je televizijska galama delovala i suvie glasno, ko da je neko do kraja pojaao televizor, pa je Rouzina glava bubnjala. Neki glupi kviz. Neka ena, u odelu gorile, skakala je gore-dole i vritala iznad friidera da je pobedila. I Rouz je elela da zavriti ili da se besno smeje. Ovo je bila njena nagrada, gumena piletina iza vrata broj tri. Zlobna starica koja lei u sopstvenim govnima. Brzo se okrenula i pogledala u Kler. Pomozi mi da je podignem." Au je Kler samo stajala, pipkajui brojanice koje su joj visile oko uka a plave oi su se rairile i gledale u prazno. Njeno okruglo bebi llc* se od gaenja sledilo. ..Kler!"

, " isli... misli li da treba da je pomerimo?", zabrinuto je rekla Kler. " a^ko Je neto polomljeno?" la ^ Se Sa<^a mekoljila i pokuavala da sedne. Rouz joj je stavi-ja , v u lspod pazuha i uspela sama da je podigne na stopala. Nije bin a' 'e kao kad podiete gomilu suvog lia, vlanog i trulog. Je curila iz uglova njenih usana dok se borila s glasovima u 'Ui da oblikuJe u rei-je Kler i njene brojanice. Zato joj nije pomogla? 104 Bes je ispunjavao Rouz ali je i inio jakom. Pridravajui staricu uspela je da je odvue do kupatila. Skinula ju je i nekako spustila u' du. Pustila je vodu i pruila ruku ka kredencu da izvue sunder za tr ljanje. Sada dolazi odvratan posao - da je opere. Samo ne misli o tome. Ako o tome misli, bie ti samo jo gore. Rouz je zamiljala ogroman pric s novokainom, od koga bi od glave do pete utrnula. Ona bi izvodila te pokrete, ali je u svojoj glavi bila na nekom drugom mestu. S Brajanom. Veeras. Planirali su da provedu no zajedno i nije htela da dozvoli da se ita isprei. ak ni to da gospoda Slatski ne moe da ostane s nanom. Brajan je rekao da mora s njom da razgovara o neemu. Neemu vanom. Dragi boe, neka on kae da ne moe da eka, da e se odmah uzeti, a ne za godinu dana. Toliko mi je potreban. Uasna buka prenula je Rouz iz razmiljanja. Gaarrrrraaaagggaaaa." Konano je Rouz ustala. Kler. Nana je traila Kler. Rouz je zurila u smeurano, sivkastobelo telo svoje bake koje pluta po prljavoj vodi u kadi. Osetila je kao da ju je neko udario u stomak. Nanu je ba bila briga za sve to je Rouz radila; lomila kimu nosei je na svojim leima, gnjeila hranu da je hrani i ovo... ienje njenog odvratnog nereda. Ona je samo elela Kler. A gde je, do avola, bila Kler? Pronala je svoju sestru na kolenima, na linoleumu gde je nana leala, a usne su joj se pomerale u tihoj molitvi. Bila je toliko besna, toliko Ijutita, poput oluje koja kao da duva kroz nju, s tutnjavom u glavi, opekotinama u grudima. elela je da oamari Kler, da je oamari i zanesvesti ba tu gde klei. Onda, brzo kao to je i doao, bes je nestao. Ona eli tebe", rekla je Rouz, previe umorna da bi se svaala, strovalivi se na sofu, sluajui kripanje plastinih ivica. Kler je trepui otvorila oi i nasmejala se, slatka i nevina poput^ bebe koja se budi posle svog popodnevnog spavanja. Da... naravno. Ustala je, ispravljajui suknju, beumno se kreui do susedne sobe u svojim kaluerskim cipelama sa onom od krepa. Misli o Brajanu, Rouz je voljom primoravala sebe, sputajui glavu na stisnute pesnice, borei se da odagna mirise i glasni piskavi smen sa televizije. Uskoro emo biti samo nas dvoje. Zauvek... Rouz je lebdela. Daleko od svoje nane i paklenog stana na Aveniji K. Daleko od svega to joj je zadavalo bol. U toplini udoline koju su inila njihova tela ispod pokrivaa, Braja-novo dugako telo protezalo se pored njenog, oseala je kako plovi po talasima njegovog disanja, otkucajima njegovog srca. Sigurno. Mirno.

Brajan, slatki Brajan. Njen ljubavnik. Kako je to neobino izgledalo na poetku, da o njemu na taj nain razmilja. Setila se svog zadovoljstva prvog puta, krivice koja ju je izjedala, a onda plaa. Brajan je zabrinuto pomislio da ju je povredio. Jedno drugo su razuveravali, a onda su nekako to ponovo radili. Pre devet godina. Majko boja, da li je mogue da je stvarno toliko prolo? Rouz je nakon toga prestala da ide na ispovest. Koja je svrha toga? Nema svrhe da Bogu govori da joj je ao, kad je savreno dobro znala da e i dalje nastaviti to da radi. A kako bi mogla da stane? Ljubav prema Brajanu je jedino to ju je odravalo u ivotu. Mogla je jedino da se nada da e Bog, u svojoj beskonanoj milosti, nekako to da razume i oprosti joj. Rouz se pomerila, podlaktivi se tako da moe da ga gleda u lice. Preko ivice njegovih ramena, mogla je da vidi prozor, uline svetiljke koje gore uz blagi magliasti odsjaj, i gomile snega koje su proarale zelenilo Saut filda. A s jedne strane, cigle i glomazni kriljci biblioteke Batler. Koliko je samo puta tako leala, gledajui napolje prema drugom spratu Brajanove sobe u Hartli holu! Sanjajui o danu kada nee morati da se kriju kako bi bili zajedno. Uskoro, obeala je sebi. Najvie jo jednu godinu. Onda emo da oudemo zajedno, ba kao to smo i obeali. ekala sam ovoliko dugo Pa mogu jo malo da saekam, zar ne? Pogled joj se vratio u sobu. Uzani pregraen prostor s posteljinom, sa stranama u kojima su se nalazile rupe od eksera, poredanim daska-^a i tamnim policama prenatrpanim knjigama. Knjige koje je sanjala da e jednog dana proitati. Hemingvej, Fokner, Ficderald, Dojs, oodler. A u uglu, na izgrebanom hrastovom stolu nalazila se Brajano-va prastara maina za kucanje i gomila otkucanih stranica koje su vi-rile iz poklopca. Roman koji je Brajan pisao pre nego to se zakopao radei svoju disertaciju. 106 Vrtu, Ona je proitala roman i smatrala da je dobar. Bolje od toga. Ob zimao ju je i grejao ponos. Nije imalo veze to je ovaj krevet sav iskriv Ijen i ni on ni ona nisu imali ni prebijene pare. On e jednoga dana postati poznat, u to je bila sigurna. Njegove knjige nai e se u studentskim sobama poput njegove, pored Dojsa i Foknera. Prouavala mu je lice. Sve ravnine i udubljenja na polusvetlu koje je dopirale sa ulice. Grake znoja svetlucale su na njegovom elu i vrhu nosa. Polizala je kapljicu sa njegove slepoonice, naslaujui se slanim ukusom na svom jeziku. Mmm. Mogla bih da te pojedem." Nosom mu je trljala vrat, apu-i mu u uvo: Ali ta bih onda ja radila kada nita od tebe ne bi ostalo?" Rouz." Brajan je brzo ustao, guvajui posteljinu i ebad. Uao je hladan vazduh. Ima neto... to je trebalo ranije da ti kaem..." Okrenuo se, dok mu se profil ocrtavao na prozoru. Isuse, mrzim ovo.

Molio sam boga da mi ovo na neki nain olaka." Rouz je zadrhtala, prekrstivi ruke preko stomaka, pridravajui laktove. Neto nije bilo u redu. Da, oseala je to. ak i onda kada je Brajan vodio ljubav s njom. Tako jako, skoro da ju je zabolelo u toj njegovoj urbi. Brajane, ta je? O emu se radi?" Sela je, prevukla arav preko stopala, oseajui potrebu da sebe zatiti od loih stvari koje je predose-ala da dolaze. Trebalo je ranije da ti kaem - radi se o tome, boe, kada sam te video, samo sam razmiljao da te vrsto zagrlim, da bude pored mene." Ona se nervozno nasmejala. Znam. San svakog deaka kod oltara, zar ne? Dobra katolika devojka. Mislim daje to zbog toga to stavljaju neto u svetu vodu, neku vrstu afrodizijaka. Trebalo bi da je flairaju umesto parfema. Eau de Vatican. Da li misli da bi papa to odobrio? Ako ona nastavi da govori, nee morati da ga uje. Boe, da li se seas onih uasnih napada savesti koje sam dobijala? Znam kako su se muenici oseali nosei koulje od kostreti." Rouz. Moj broj sa regrutacije je stigao. Doao je." Njegove reci zvuale su poput kugle tegljaa koja se obija o kameni zid. Ui su joj zvonile od tog udarca. To je nemogue." Dok je to govorila, miii su joj se grili a hladni prsti kao da su joj etali kimom. Desilo se." Ne!" Zvonjava je postala luda, poput bunog alarma unutar njene lobanje. Samo im reci. To je greka. Neko je pritisnuo pogreno kompjutersko dugme. Ne mora da ide. Tebi su odloili sluenje. Ne mogu A ,'->/ '- 'J ' 'J **'*' , ^ te uzmu. Moj boe, Brajane, Vik Luezi je umro u Vijetnamu. ' dan Badi..." Nije mogla da navede sebe da to izgovori. Svi ne...", zaustio je da kae, ali je ona prekrila ui svojim dlanovimaNe. A/e/Ne ti. Ne ti, Brajane! "ula je svoj glas kako se podie, postaje piskav. Ali izgledalo je da dolazi negde izvan nje, ambulantna sirena na ulici. Rouz, ne ini ovo jo teim." Pokuao je da je privije u svoj zagrljaj, ali se ona opirala, kruto se drei; plaila se da e ako mu popusti, na neki nain prihvatiti ovu uasnu stvar. Oni ne mogu da te nateraju." Primorala je sebe da to tiho izgovori, skoro iapatom. Ti si od toga izuzet." Ne, Rouz, sluaj. Dobio sam prole nedelje obavetenje da odem na iekarski pregled. Nisam video nikakvu svrhu da ti to govorim. Zna, ako se ispostavi da imam neki um na srcu ili neto i oni odlue da me ne uzmu. Ali, danas su mi javili. Jedan-A* Moram da se javim na obuku sledee nedelje u Fort Diks." Stravina bela prepreka pojavila se u glavi Rouz. Kao da se pretvarala u emitovanje komarnih vesti u est

sati, videla je Rajana kako lei u pirinanom polju, krv mu je svuda po uniformi, iri se u jarkocrvenim krugovima po prljavoj vodenoj povrini. Ne. Oh, dragi boe, ne! Odagnala je taj stravian prizor. Ali nije mogla da se otrese hladnoe koja ju je proimala, kao da njeno srce pumpa ledenu vodu umesto krvi. A ovo je bilo stvarno, ne samo neko strano snovienje. Brajan ide u Vijetnam. Da pucaju na njega, rane ga ili ak ubiju. NE!" Rouz je viknula iz kreveta. Rouz", progovorio je Brajan, sputajui noge pored dueka, pruajui moleivo ruke ka njoj. Ali ona nije htela da doe do njega. Proklet neka je. On verovatno eli ovo. Veliki jebeni heroj. ..Kanada", molila je. Sea se Rorija Vokera? On je otiao u Kanadu. Montreal, mislim. Ili moda u Toronto. I ti moe da ode. Pone lspoetka. Ja bih pola s tobom." Brajan je pustio da mu ruka padne sa strane. Njegova senka pada-a )e preko zelene prostirke boje trave na kojoj je ona stajala i do nje * Oznaka 1-A, u amerikoj vojsci znai - sposoban za neogranienu voj-nu slubu. (Prim, prev.) -----------------------------------------lli_fai stizala kao neko tamno predskazanje smrti. Drhtala je potpuno v kontrole, oseajui se kao da je dobila visoku temperaturu. Oseala ' vreli pritisak u oima i udaranje u slepoonicama. Rori je u paklu", rekao je mirno. On ne moe da se vrati nazad, ak ni da poseti porodicu. Odmah bi ga uhapsili." Postoje drugi naini. Da odbije vojsku iz religioznih razloga." Rouz, ti zna aleta. To bi ga ubilo. On je sleteo u Anziju, borio se ak do Alpa. Moj deda je sluio u Prvom svetskom ratu, ranjen je u Verdenu. Seam se da je deda imao tu plianu kutiju, koju je drao zavuenu negde u najvioj fioci ormana." Brajanov glas postao je meki. Nikada mi nije pokazao ta je drao unutra, dok me jednoga dana, kada sam imao moda jedanaest godina, nije uhvatio kako se s Kirkom igram vojnika u praznom odeljku njegove radnje. Onda nas je uveo unutra i pokazao nam je. Svoju Bronzanu zvezdu. Rekao je da smo mi dovoljno odrasli da razumemo ta ona znai. Makar njemu. Rekao je da ljudi koji misle da je u ratu vano postati heroj i dobijati medalje imaju kau umesto mozga. Rekao je da je borba stvarno loa, ali neto to se mora uraditi, kao kad gasi vatru pre nego to se otme kontroli. Nita zbog ega se treba hvaliti. Samo radi ono to mora da se uradi." Ti nisi tvoj deda", odgovorila mu je Rouz u oajanju. Drugaiji je to rat. Niko ak ni ne zna zato se borimo u ovom." Brajan je podigao pogled, a ona nije mogla a da ne vidi svetio u njegovim oima, jasno i sjajno. Moda ne. Ali mnogo momaka ipak odlazi tamo. Momci s kojima smo i mi odrasli. Vik, Badi i Gas o. To neto znai. Nisarn siguran ta. Ali jednu stvar znam, a to je da ako ja izbegnem obavezu, to e samo da znai da e neiji drugi broj da izvuku. Neko drugi ko e moda da izgori, dok je trebalo da ja budem tamo i

gasim tu vatru." Zastao je. Mnogo sam o ovome razmiljao. ak i pre ovoga. Nisam ti rekao kako se oseam krivim jer me svake godine oslobaaju, jer sam znao da e te to uznemiriti. Ali sada..." Mislila je na Dona Vejna u Zelenim beretkama. Mnogo prie o asti i dunosti, ali je stvarnost da su njegovi momci voleli da pucaju iz pitolja. Ali Brajan? Ne, on je govorio ono to je mislio. Boe, trebalo je to da zna. Polako je poela neeg da se prisea, neeg to je potpuno zaboravila-Peti razred, Brajan se vraao iz kole a dlanovi su mu bili crveni i oteeni, sa trakama od pruta. Brat Dozef ga je dobro izmlatio lenjirom. Zato Bra|ane?", pitala ga je, okirana i povredena kao da je i nju neko tukao. ta si uradio da bi te on istukao?" Nita", rekao je slegnuvi ramenima. Oh, kako je samo bio nonsa-lantan! Bio je to Doneli. Polomio je prozor u parohiji. To se sluajno JZ 109 j j ajj on je ve do gue na crnoj listi kod brata Dozefa. On bi io deset puta gore batine." nh Brajane. Ja bih pola umesto tebe, kada bih mogla. Jer, ako se tebi neto desi, ja u takode da umrem. Rouz se stropotala dole, istkana juta joj je presecala kolena. Neladnost u stomaku je postajala jo vea. Oseala se izlomljenom svuda po telu, kao da je nju neko tukao. Kako je bila blesava, to je brinula da e joj Bog uzeti Brajana. Ne, ovo je Brajanovo sopstveno maslo. On je birao ovo, to je isto kao i da je otiao do centra za regrutaciju i sam se prijavio. On je naputa. Bes se u njoj prelomio. Skoila je na noge i zgrabila prvu stvar koja je bila pred njom - teglu punu penija koji su bili na vrhu stola. Bacila ju je o zid. Peniji su se svuda razleteli, odbijajui se o nametaj i kotrljajui se po podu. TI KUKIN SINE! AKO TAMO POGINE, NIKADA TI NEU OPROSTITI!" Neto joj je peklo oi, lice. Suze poput kiseline, koje su je arile, ranjavale. Ba me briga ko ide umesto tebe!", jecala je. Ba me briga ko e da pogine. Mene je samo briga za tebe. Oh, boe! Moj stomak. Boli me. Mrzim te, Braj! Da li me uje. Mrzim te to ovo radi." Onda su njegove ruke bile oko nje, grlile je, drale je da se ne raspadne. Prizemljile je. Utopljavale je. Majko boja, ta ona to govori? Naravno da nee da umre. Naravno. na ga je stegla, jecajui. >,Ne plai Rouz." Glas mu je podrhtavao i osetila je neto mokro na svom obrazu. Suze. Brajanove suze. Znam da je godinu dana dug period i da e mi nedostajati. Hriste, ve mi sada toliko nedostaje da to boli. Ali, biu dobro. Obeavam." Rouz se jo vie pripila uz njega, oseajui kao da joj je neko otkidao srce, tu veliku rupu u grudima koja stravino boli. Kako u ja to da podnesem7., pitala se. ekanje. Od jednog pisma do rugog. Me znajui je li on

dobro. Ako je ranjen ili jo gore, ako... Udaljila se od njega, podigla pogled kako bi se susrela s njegovim P'm sivim oima. Neverovatan bol njene ljubavi probijao se kroz nju ka staklo. Nemoj to da mi obeava, Brajane. Obeanja se pogaze. Samo se rati! To je sve. Samo mi se vrati." 4. Doktor Miel. Urgentno. Odmah. Doktor Miel..." Rejel je urila niz Petu zapadnu ulicu, kroz elina vrata koja se okreu i vode ka poroajnom odeljenju. Letimino je bacila pogled na sat iznad zastakljene prijemnice iza koje su se nalazile medicinske sestre. est i trideset pet. Kasni za jutarnje vizite. Do avola. Samo joj je jo to bilo potrebno danas, od svih dana. Oseala se umorno, usporeno, uprkos dvema oljama kafe koje je popila na prazan stomak i izbezumljenoj jurnjavi iz svog stana po ledenoj kii. Ali na pomisao da e svakog trenutka ugledati Dejvida, srce joj je estoko udaralo, a ruka joj je skliznula u duboki prednji dep be-log lekarskog mantila. Prstima je napipala pare papira. Rejel je mogla to da zamisli, pare rozikastog papiria iz laboratorije, s bledim fontom slova: TRUDNOA, POZITIVNA. ak i sada, te reci od pre dvanaest sati kao da su joj palile prste i stvarale vrtoglavicu. U redu, boe, Sudbino, ko god da si, slatko si se nasmejao ili nasme-jala. ta sada? Prolu no uglavnom je provela budna postavljajui sebi to pitanje, a ni sada nije bila blizu reenja i odgovora. Mama joj je celog ivota govorila da stvari bolje izgledaju ujutru, ali je ovog jutra Rejel mislila da moda ak izgledaju i gore. Shvatila je da je Grejs Biop posmatra i oseala se kao da ju je neko uhvatio kako vae vaku u prvom razredu. Grejs je bila glavna medicinska sestra na poroajnom, moda ak i onda kada se Rejel rodila. Ona nije trpela nikakve kritike, ni od koga. Stajala je u hodniku izvan prijemnice, prekrtenih ruku veliine uvarevog doboa. Oslobodila je ruke kako bi prebacivaki pogledala na runi sat. Svaki pokret je odi-sao neodobravanjem prema enskom staisti, koja je ikada zakoraila na njen sprat. Rejel je sa svojih dvadeset pet godina bila daleko najmlaa - posto je srednju kolu zavrila godinu dana pre svoje generacije, a osam godina koleda i medicinskog fakulteta sabila u sedam - a oseala se ak i mlae, dete koje kasni u obdanite, a vaspitaica se pojavljuje iza nje. Vizite su ve poele", rekla je svojim nejasnim jamajkanskim aK-centom. Bolje bi ti bilo da i ti krene." ,..,_ ______________________________Hi o..-, vi je kruto klimnula glavom i s gorkim zadovoljstvom pomisliL poalicu Dena Rouana* kada ga neko udari i kae: Hvala, to mi Ja na y u je bilo potrebno. Rejel je onda pogledala sebe Grejsinim oima. Iste izguvane pan-lone oker boje koje je i jue nosila,

fleku od kafe na reveru svog belog mantila. Kosa joj je skupljena u razbaruenu pletenicu, lice - pod nemilosrdnim svetlom neonki sa tavanice - bledo poput duha s upilje-nim oima zbog nedostatka sna. Ovoga puta nije mogla da okrivi Grejs to je podozrivo posmatra. Iznenada se onaj stari, poluhisterini napad smejanja pojavio, uz besmislen nagon da kae Grejs: Ne brini se, ja sam kvalifikovana, u redu. Ko e bolje da se potara za enu koja se poraa od trudne doktorke? Ali sada nije vreme za gubljenje kontrole nad sobom. Ona je polubr-zim hodom krenula niz dugaki zeleni hodnik prema Prvom odeljenju dok su joj otkucaji srca podravali bat njenih adidas patika po linoleu-mu, a istovremeno je zamiljala sebe kako to saoptava Dejvidu. ao mi je to kasnim... Ona ga gura u stranu i apue mu: / usput, ja sam trudna. Ne, ne tako. Moda je to u redu za serije. Ali ne i za stvarni ivot. Dejvide, znam da to nije ba ono to smo planirali... ali emo nekako uspeti u tome... Zar nije to videla u nekom filmu? Sa Sandrom Di i Trojem Dona-hjuom. Uz zalazak sunca i nekoliko nenih zagrljaja. Draga, volim te i sfmojeto vano. Sranje", opsovala je kroz zube, skrenuvi malo s puta jer ju je uurbani bolniar naglo gurnuo kolicima koja su se zateturala, a u isto vreme je grdila sebe zbog suza koje su joj se pojavile u oima. Odrasti, zato nee? Nikada ti nije obeao nita, a sada eli sve. Dane zaljubljenih i violine, kutije cigara, plus zgodnog doktora koji beava da e da uradi pravu stvar prema devojci koju voli. Ali, ko e da kae ta je to prava stvar ovih dana? Pre stotinu godina, ak i pre deset, venanje na brzaka. Sada postoji izbor. Opcije. Moe da abortira. Kejel je pokuala da zamisli grudvu u sebi koja je njihova beba, ne eca d glave iode i pogled joj se zamutio od suza. Ona se nekako Potakla, hvatajui se za zid sa debelim crvenim strelicama koje pokalu put ka radiolokom odeljenju. * Daniel Hale Rowan (1922-1987), ameriki komian (Prim, prev.) ____________________________U " tuzi Bilo je to ironino. Uvek je otvoreno govorila u korist abortusa. Strastveno se argumentima borila da ta tema zasluuje da bude osnovno ensko pravo glasa. I takoe se zalagala za nulti razvoj stanovnitva. Ali do avola, ovde se ne radi samo o porastu stanovnitva na grafikonu, ve o ivotu koji u njoj raste. O bebi. Njenoj bebi. Ideja da se ona nje otarasi, da je baci u neku iniju, proizvela joj je stravine bolove u stomaku. Pa ipak, koja joj je bila alternativa? Da rodi bebu i zanemari sve ono za ta je toliko mnogo radila? Godine medicinske kole, oseajui se kao da joj je mozak stisnut u mengele. Formaldehidski smrad koji ne moe da se spere, snovi ispunjeni komarima poluseciranih leeva koji oivljavaju. Ali je nekako i sve to volela. Svare amfiteatar za predavanja, s ljubiastim seditima i sladunjavoustajalim mirisom, dosadnog profesora patologije koji je uvek uspavljivao, dr Duberman s beskonanim kontrolnim

vebama iz hematologije. A onda njeno stairanje na treoj godini, kada je radila s pravim pacijentima, s ljudima kojima je bila potrebna, stvarnim ljudima, po prvi put oseajui kako je to biti onaj koji lei. Sada je dola ovako daleko, na pola puta svog stairanja. Rejel se seala kada je tu dola na razgovor. Duga vonja metroom, od skoro sat vremena, do samog srca Bruklina, uglavnom okruena crnim i tamnoputim licima oko sebe. Izala je na Aveniji Fletbu, s ruiniranim prodavnicama i iznurenim ljudima, a onda nastavila jo est blokova po ispucalom i prljavom trotoaru do ove neobine zgrade -etrnaest spratova aavog sivog kamena i ograeni prozori. Osim injenice da nije bilo ograde koja okruuje zgradu, sve drugo je izgledalo kao da je zatvor, najmanje je liila na mesto gde se ljudi oporavljaju. Ali su pacijenti ovde ipak dolazili, mnotvo njih. Vrlo brzo je nauila: Barbadosani, Haiani, Portorikanci, Dominikanci, crnci bez osiguranja i novca, kojima je medicinska pomo bila preko potrebna. Upravo zato je ona i odabrala bolnicu Gud epard,* uprkos oevim navaljivanjima da ode u Prezbiterijansku bolnicu ili bolnicu Ma-unt Sinaj. Dopadalo joj se ovde. Ukoliko je prihvate, ona je elela da tu ostane na specijalizaciji akuerstva. Sada je skoro dola dotle, jo dva meseca na Urgentnom i zavrie sa svojom specijalizacijom. Kako onda sve to da napusti, da se svega toga odrekne? Ne, nee moi. * Engl.: Good Shepherd - dobar pastir. (Prim, prev.) idz 113 ^reui se desno do samog kraja hodnika, Rejel je primetila gru-belim laboratorijskim odelima van Prvog odeljenja. Lica jo uvek Crvena od spavanja, koja piju kafu iz papirnih aa. Drugi, oni koji su noas bili na dunosti su ve padali od umora, sa svetlim i sjajnim oima. Pod tim fluorescentnim jarkim svetlom, svi su izgledali sivi poput leeva. Ali, jo uvek nema znaka od Dejvida, hvala bogu. On se ljutio kad bi neko kasnio u vizite. A ni nju nije tedeo s kritikama. Na poetku su se saglasili da ni za nju nee biti nikakvih posebnih povlastica. Do Izrejl pozdravio ju je uz zevanje. Propustila si sva uzbuenja. Blizanci. ena je samo upala sa ulice, otvorena deset centimetara i izbacila ih kao tenad." Rejel je pogledala u Izrejla, neobino visokog momka roavog lica, nalik na pikado tablu. Volela je Izrejla, ali kao tenad"? Isuse. Denet Nidam ga je kritiki pogledala. Izrejle, jesi li ikada razmiljao da se prebaci na veterinu?" Denet je bila jedina druga devojka specijalizant. Rejel je pokuala da je zavoli. Ali, to je bilo teko. Denet ni sebe nije volela. Debela, sa smeom masnom kosom, zavezanom gumenom traicom, na licu je veito imala pretei izgled, sumnjajui u svakoga da je neprijateljski nastrojen. Izrejl se kezio na Denet, podiui svoju au kafe: Ako odluim, ti e biti prva koja e to da sazna." O'ladite vas dvoje", zaitao je Pink. Njegovo pravo ime je bilo Vol-ter Pinkam. Rejel je danas prebrajala pet penkala koja su bila zakaena o dep na grudima njegovog belog mantila. On je bio jedini

staista koga je znala da je nosio aktovku. Onda je Rejel primetila Dejvida koji je dugakim korakom iao ka njima. Izgledao je tako visok u svom savrenom belom mantilu bez fleka, sijao od neke namere kreui se kroz hodnik, podsticao pospane staiste da malo isprave ramena i stoje uspravnije. Srce je poelo da joj jako udara. Dragi boe, kako je on imao takav efekat na nju? Znojavi dlanovi, nalet adrenalina, sve se javljalo. Godine verovanja da je frigidna, a sada se plaila upravo suprotne dijagnoze. Akutne nimfomanije. Smeei se u sebi, setila se ta joj je palo na pamet na sastanku upoznavanja: Svako ko tako dobro izgleda mora daje seronja. Savreni odabir uloge za doktora na televiziji, s tim lepim svetlo-zelenim ivim oima i kosom boje peska koja je deaki padala preko njegovog ela, u stilu D. Kenedija. Neka mi je Bog u pomoi, ak i 114 te rupice, s o be strane njegovih usana i jedna brazda kao kod Kl Gebla nasred njegove brade. s Ali malo-pomalo - a sam bog zna zato je on nju odabrao - nj-u bio ju je, udvarajui joj se kao da je bila utogljena uiteljica, heroina viktorijanskih romana; jednog dana bi joj doneo ruu, sledeeg karanfil, cvee, bez sumnje spaeno iz soba pacijenata koji su ili ku ci. ak joj je jednom ili dvaput ostavio poruku u ormariu, ba kao u srednjoj koli. A sada beba, pomislila je, gorko se nasmeivi. Dobro jutro, doktori. ao mi je to ste me ekali. Imao sam hitan sluaj." Dejvid je doao do njih i stao, dok je pogledom brzo preao preko nje, ne susrevi se s njenim oima. Oseajui da mu ne znai nita vie od drugih, Rejel je osetila hladnou. Razumnost se brzo potvrdila. Glupo od nje, on je samo bio diskretan, kao to je morao da bude. Naravno da je voli. Ali je i dalje bila tako napeta, drala se kruto, kao da je ruiasti laboratorijski nalaz u njenom depu pismo-bomba mogao da eksplodira ako ona napravi neki iznenadan pokret. Pridruila se grupi koja je pratila Dejvida na odeljenje. Dugaka prostorija, okreena u bolesnoutozelenu boju, s nizovima kreveta odvojenih plastinim sumornim zastorima. I vrue, stari parni radijatori su zveketali i itali. Zato nikome nije palo na pamet da malice otvori prozor? Dejvid se zaustavio kod prvog kreveta. Jedno bledo lice uokvireno zamrenim klubetom tamne kose mirnulo je uvis. arava navue-nog do grla, gde joj je u udubljenju svetlucao majuni zlatni krst. Izgledala je tako mlado da je to bilo patetino. Ve majka, a jo uvek i sama dete. Dejvid je bacio pogled na njen karton, a onda na Garija Makbrajda pored sebe. Va, verujem, dr Makbrajd?" Gari je podsetio Rejel na preraslog Toma Sojera, deakog izgleda i s pegicama, crvene kose koja je rasla u svim pravcima. Mada, bio je dobar lekar. Mario je za svoje pacijente. Gari nije ak ni pogledao svoje beleke. - Gospoica Ortiz. esnaest godina. Prvorotka. Primljena je

jutros u dva sata, otvorena etiri centimetra. Normalan krvni pritisak. Ali bilo je neto vaginalnog Krvarenja, a otkucaji srca fetusa bili su usporeni. Konsultovao sam se dr Melrouzom o tome, i naredio je carski rez." Kako je na pacijent ovog jutra?", upitao je Dejvid. 115 pritisak je malo nizak. Ima blagu groznicu. Trideset osam sa iri Zalila se na bol, zato sam joj da demerol." Reiel je posmatrala Dejvida kako povlai arav i zadie spavai-eospoice Ortiz, paljivo uklanjajui komadi gaze natopljene be-t ndinom koja je prekrivala njen rez. Rejel je zurila u njegove ruke, seajui strahopotovanje. Boe, bile su lepe. Ruke nekog umetnika, jara jvog mesa. iroki snani dlanovi s dugakim, udno tankim prstima koji su se suavali u ravne blede polumesece njegovih noktiju. Ruke sposobne da izvode uda. Posmatrala ga je prilikom operacija kako vezuje najtronije vene a da ih ne rasturi, videla je kako izvlai krv iz lobanje fetusa zavlaei ruke u matericu njegove majke, jednostavno po oseaju. A zar nije i to bilo neka vrsta uda, to to ju je naterao da osea? Setila se, dok joj se lice arilo, njihove prve noi. Zavoenje, holi-vudski stil. Njegov stan, ampanjac na ledu i tiha muzika (tema iz fil-ma Jedan ovek ijedna ena zadrala joj se u pamenju), zatim padanje na krevet, aravi koji su mirisali na afterejv English Leather. Pronalaenje toga ju je uzbudilo, i u isto vreme ostavilo je pomalo hladnom duboko dole, kao TV veera koja se nije ba sasvim istopila u sredini. A onda, usred njihovog voenja ljubavi, naglo je stao, naslonio se na laktove da bi pogledao dole u nju sa zbunjenim osmehom. Ne uiva u ovome ba mnogo, zar ne?", primetio je. Previe iznenaena njegovom otvorenou da bi slagala, odgovorila je: Ne znam kako." U godinama posle Mejsona Golda bila je samo s tri mukarca. I sa svakim se oseala jo veim promaajem nego s prethodnim. A sada ovo. Poelela je da zaplae. Neno, Dejvid se povukao i pomerio nie na dueku dok mu se glava mje ugnezdila izmeu njenih ukoenih butina. A onda, oh boe, nagli pokret njegovog jezika. Najpre se opirala, previe uspaniena i posramljena da bi ita oseala. A onda lagano, veoma lagano, udni drhtura-Vl oseaji poeli su da se uvlae kroz zidove njene odbrane, oseaji koji u svakako bili zabranjeni a ipak uzbuujui. Njegov jezik je pronaao a)ne take zadovoljstva za koje nije znala da postoje. Naizgled satima, &rajui se s njom dok nije zadrhtala, zavritavi napokon u kreendu toplo uzbudljivom, da je osetila kako e se sigurno istopiti od sjajne vreline toga. A onda se podigao na kolena, cerei joj se dok se vraao na nju. Je

11 sada bolje?" 116 ______________________,_ Je li se to dogodilo te noi?, zapitala se sada. Osam nedelja je otpriH ke bilo od tada. I bilo je nekakve poetske pravde u tome, ako verujete u takve stvari. Zatrudneti prvi put kad otkrijete seks moe biti divno. Prestala je da gleda Dejvidove ruke. Delimino se bojala da e se odati, poeti da isparava, poput likova u knjigama arlote Bronte, u stvari, zaista se oseala pomalo nestabilno. Moda jer nije dorukova-la. Ili moda zato to je... Onda je to dolo do nje, ne samo preskoena menstruadja ili reci na paretu papira, ve sama ta injenica: Trudnoa. Ja sam trudna. Posmatrala je dok je Dejvid opipavao pacijentov abdomen u obliku ispumpanog balona, sav u oiljku. Ali je to posmatrala s nekom novom vrstom fasciniranosti, potpuno neoekivano. Bilo je kao da je na jedan jeziv trenutak iskoraiJa iz svog tela. Vie nije bila doktor, ve samo ena, koju uvode u starce tajne materinstva. Suze su joj navirale na oi, zaslepljujui je za trenutak, dok je, u stvari, zamiljala da se poraa s ovim detetom. Maleno udnovato bie koje je stvoreno iz njenog bia, nakon to je to udo videla mnogo puta kod drugih. Dri ga u rukama, pazi ga, dojke su joj teke od slatkog mleka. Pogreno, sve je to pogreno, govorila je sebi. Nije imala prava da to eli. U njenom ivotu nije bilo mesta za bebu. Moda za nekoliko godina. Ali ne sada. Besno je treptanjem oterala suze i pokuala da se usredsredi na pacijenta, istovremeno u mislima prolazei kroz dijagnozu. Kako ti se ovo ini?" pitao* je Dejvid devojku, koja je napravila grimasu, grizui usnu. On je usmerio svoj prediva n smaragdni pogled ka njoj i d^vojka je odmah postala mirna, kao dete koje je nastavnik u koli prozvao. To je takode deo Dejvidove magije, pomislila je Rejel. Taj pogled. Pogled koji je ulivao potpuno poverenje. Doktor Kilder i Ben Kejsi po-meani u jednoj osobi.* Rejel f e bila prilino sigurna da bi ako Dejvid gospoici Ortiz kae da ustame i uradi pedeset sklekova, ona to bez oklevanja uradila. Da li te ovo boli?" pitao je Dejvid, pritiskajui neto jae. Pomalo", apnula je devojka~ PPUlarne amerike T Y seri)e P"-^ _l je primetila da je ona postala jo blea, ali se nije pomerala ejvid prikovao svoj pogled na nju i nastavio da rukom ispituje. De'vid se ispravio i povukao njenu spavaicu nadole jednim brzim kretom. Okrenuo je lice ka svojoj publici, obraajui se Geriju MakbraOmanja upala ovde. Obratite panju na to. Moe da bude septi"l elim kompletnu analizu krvi odmah, pa opet danas po podne da "tvrdim koji je broj belih krvnih zrnaca." Namrtio se dok je gledao u listu istorije bolesti. Ovde ne vidim ime njenog doktora. Ko je uzimao istoriju pacijenta?" ,-,,..,

Ja... ja sam", promucao je Geri. Ona je pacijent doktora Gejbnjela, ali nisam mogao da doem do..." Ba me briga i da je na Mesecu", upao je Dejvid. elim njegovo ime na listi istorije bolesti, zajedno sa svim ostalim, iako to smatrate nerelevantnim. Doktor." Sarkastino je naglasio re doktor". Rejel je uasnuto posmatrala kako se Geri potpuno zacrveneo, njegove pege su se jo vie isticale, i izgledao je skoro komino; u njegovom izrazu lica videla je kako se oajno oseao zbog Dejvidovog neodobravanja, koga je inae idealizovao. ao mi je dr Sloun. To... to je neoprostivo. Nee se ponoviti." Rejel je elela da se umea, da glasno kae: Ne, Dejvide, ne tako. Ti si mnogo neniji od toga. Ona ga je poznavala, tu njegovu stranu koju drugi nisu znali. udela je da i drugi uvide kakav je on zaista. Onda se iznenada, kao da je proitao njene misli, Dejvid nasmejao, onim predivnim osmehom, poput sunca koje ponovo izlazi iza oblaka i Rejel je osetila kako se osea oputenije. Dejvid je potapao Gerija po ramenu. Siguran sam da nee. Sve drugo si pravilno ispratio. Dobar posao, doktore. Sada..." Dejvid je iao ka sledeem krevetu, do sledeeg pacijenta, ostavljajui Gerija Makbrajda da se iza njega ceri. Njegovo olakanje je bilo tako oigledno da je postalo i pomalo komino. Da, takav e on biti kada mu budem rekla, pomislila je Rejel. Prvo e biti iznenaen, uznemiren, moda ak i malo ljutit. A onda e da me zagrli i vrsto dri u zagrljaju, kae mi da me voli i da e sve da bude u redu. I bie, rekla je sebi. Jednostavno mora da bude. Rejel je osetila da se trese, tako da je brzo stavila ruke'u depove da niko ne primeti. Prsti su joj dodirnuli pare papira. Sada to nije 119 --------------------__iteiizgledalo tako strano, tako nemogue da situaciju prihvati kao nev to je realno. Rei u mu veeras, odluila je. Prvi put u ovih dvanaest sati, otkada je saznala, Rejel je osetila d stvari mogu da dou na svoje mesto. Kopile! Imali smo zastoj zbog poprenog poloaja bebe, a on je na-pipavao poput brucoa medicine. Hriste, ovek je bio potpuno razbijen. ela ordinacija smrdi od njegovog zadaha..." Rejel je gledala kako Dejvid besno koraa napred-nazad preko iz-gaenog bergama itisona u njenoj maloj dnevnoj sobi. Ovo je bila po-slednja horor pria o dr Petrakisu. Dejvid je bio u pravu, pomislila je neobavezno, bilo da je naelnik Odeljenja za akuerstvo ili ne, oveka je trebalo da otpuste pre mnogo godina. Alkoholiar koji nije u stanju da obavlja ni posao bolniara. Ali bilo joj je teko da ga prati. Nije mogla da prestane da misli o bebi. I kako da kae Dejvidu. ak je razmiljala i da mu napie pismo, kriom ga stavi u njegov dep dok odlazi. Dragi Dejvide, imam pacijenta za tebe. Ona je u osmoj nedelji trudnoe i verovatno potpuno psi-hotina... Ali da li bi to bilo ludo, pitala se, da zadri njegovu bebu? Sklupa-na na sofi, Rejel je poloila

svoju ruku na stomak. Prerano je da bilo ta oseti, naravno, ali ona jeste osetila neto. Neku vrstu postojane topline. Nain na koji upaljen prozor po noi obavetava sluajne prolaznike da nekoga ima u kui. Da li e on to razumeti? Setila se kada joj je jednom rekao da je jedna od stvari kojoj se kod nje divi bila njena ilavost, kao i to da nije grozno sentimentalna kao veina ena. A zar njena elja da zadri bebu ne odaje ba to? Ali do avola, ja to nisam traila. On to zna. Ali dok ga je sada posmatrala - njegove privlane oi kao zeleni prorez, lice potpuno opustoeno zbog besa, kako nervozno hoda pravei brdaca na starom itisonu - crv sumnje se pojavio. I kako bi odavde otila da ivi s njim? Volela je ovaj stani u Vi-lidu, uprkos stepenicama do petog sprata i minijaturnim sobama-Volela je da ga deli s Kej Krempel, medicinskom sestrom s diplomorn? koju je upoznala na Belvju univerzitetu, koja je bila zabavnija i bol) prijatelj od mnogih drugih. Bila je to mamina ideja - u stvari, njen poklon, jer je insistirala da to plati i sve uredi - da oguli ispucale i / .i-'e sa slojevima farbe koja datira jo iz paleozoika do 'ele da oljuti farbu do samih greda i samo ostavi drvenariju. da donese biljke u meksikoj grnariji, jeftin nametaj od ratana tucima, ventilator za plafon u svakoj sobi. Rana Kazablanka", ta-v 'a a ie Rejel nazvala, oboavajui ga, iako je elela da mama prestane da toliko obigrava oko nje. fesi H ti luda7. Onda se brecnula na sebe. Naravno da e da napusti ovo mesto zbogDejvida. Ko ne bi? ovek je prokleti manijak. Jebe tube zbog nesavesnog leenja, njega bi trebalo da uhapse. Da ja imam uticaja u Odboru..." Posmatrala je Dejvida kako se zaustavlja ispred prozora bez zavese, koji gleda na Ulicu Grouv. Danju se osea miris prelepog hleba iz penice italijanske pekare koja se nalazi ispod, vide se stari veliki ormani koje unose i iznose iz antikvarnica, posmatraju parovi kako se dre za ruke dok odlaze u Pjerov bistro. Sada je prozor bio taman i Rejel je samo mogla da vidi Dejvidov odraz. Visok ovek dobre grade u ispeglanim pantalonama vojniko-plave boje i plavo-belom demperu na v-izrez. Mokasine bez arapa je ono to se nosi u dananjem oputenijem stilu ivota. Kao da je izaao pravo sa stranica nekog mukog asopisa. Skoro da moete da vidite i naslov ispod toga: PRINSTON. KLASA '60. PRVI TIM. Pa ipak, posmatrajui kontrast njegovog strogog izraza lica, miie na vratu koji su se borili da povrate ponovo kontrolu nad njim, Rejel je imala neki uznemirujui oseaj da tamo negde postoje dva Dejvida koji se bore pod istom koom. Iznenada je uznemireno osetila kao da je na ivici da otkrije neto to je bolje da ne zna. Skrenula je pogled, gledajui u njihova pia koja su se odmarala u barkama izmaglice na malom hrastovom stolu. On svoje nije dotakao a led se ve istopio.

Rejel je ispruila noge i ustala. Doneu jo leda", rekla je uz ve-staku veselost. ta kae da neto pojedemo dok sam tamo?" Reci u mu kada se malo smiri, obeala je sebi. Q,.' ..oia je na meniju?" Dejvid je viknuo dok je ona gazila oko ploa, acanih ^ stereo-uredaja poput karata za igranje. Ona je zastala, Deseci se, i podigla prve dve. Surrealistic Pillow" i Beverly Sills at ventv Garden". U malo reci, razlika izmeu nje i Kej. Rejel je razmiljala o nadrealnom razgovoru koji je imala jutros s e) Pre nego to su obe istrale napolje. Sedela je uurena u stolici naduvenim oima od plakanja. Kej je stajala pored sudopere, ispija1 svoju instant kafu poput revolveraa koji ispija viski u krmi Long 120 -----------------------------^; brand u Dod Sitiju. Kej je visoka svega metar i po s dr sol klornn s urednom uniformom medicinske sestre i pantalonama zategnut' 3' na svojoj debeljukastoj zadnjici, kovrdave tamne kose. Ne mogu ti rei ta da uradi", rekla joj je Kej. Samo, ta god odlui, pobrini se da je to ono to ti eli a ne ono to Dejvid ho " Nasmeila se svojim tamnim osmehom prema Rejel preko ivice svoje olje za kafu. Zna, uvek sam mislila da postoji neki nadgrobni spo menik veoma duboko u svakoj od nas, gde sahranjujemo svoje sopstve-ne elje radi mukarevih. Samo to one ne mogu da budu zakopane tako dugo, zar ne? Nikada stvarno ne zaboravimo na njih..." Rejel je sada zadrhtala, sakupljajui ploe na gomilu. Oh Kej, zato si tako sigurna da se ono to ja elim razlikuje od njegovih elja? Paljivo je posmatrala Dejvida dok joj je prilazio, a izraz lica je dobio meke linije jer se nasmeio. Ona se opustila. Ulazei u staromodnu kuhinju, Rejel je buljila u friider. Mleko. Jaja. Puter od kikirikija. Neki ostaci piletine lo mejn * Makar ja mislim da je to." Pomirisala je ostatke iz kutije. Bolje da odustanemo od lo mejna. Morala bih da odredim starost namirnice pomou radioaktivnih izotopa." Dejvid ju je obuhvatio svojim rukama s leda, nosem trljajui njen vrat. Hajde da preskoimo veeru. Nisam ba toliko gladan. Posle u da nam napravim omlet." Nakon ega?" Ona se izmigoljila iz njegovog zagrljaja da bi mogla da ga pogleda u oi. Srce joj je brzo kucalo, shvatila je. Proklet da je. inio je da ga ona eli, da postaje vlana zbog njega. Jedan dodir, jedan poljubac i ona je bila spremna. Kao alkoholiar koji je izgubljen nakon jednog pia. Dejvid nije znao ni polovinu svega toga, jainu intenziteta njene strasti prema njemu. Ona se ponaala oputeno. Namerno. Budunost je za njega tema koja nije bila naroito prijatna i to je bilo u redu. ona nije bila spremna za brak. Moda na zajedniki ivot, jednog dana, kada oboje osete potrebu za tim. Ali to je bilo pre, kazala je sebi. Pre bebe. Sada e morati da pria3 o budunosti, moraemo da

napravimo nekakve planove... Pogledala ga je, otvorila usta da neto kae, a onda se zaustavila-On ju je tako pogledao da su joj se i kolena pretvarala u vodu, oi su mu bile pospane, zlatne trepavice sa zelenim enkama, uglovi usa* Engl.: lo mein - kinesko jelo s testeninom. (Prim, prev.) ^'^-------------------------estiviiO pomalo iskrivljeni. Ne efikasni, daleki dr Sloun. Samo 113 S 'd Mogla je da vidi vene koje se naziru na njegovom vratu, jednu A h lu vratnu ilu koja nestrpljivo pulsira s desne strane. To ju je nalo da pomisli na njegov kruti penis, proaran venama s mekanim Sviem, vlanim poput latica rue. O dragi boe, pomislila je. Verovatno i sada mogu da svrim. Ovako, satno gledajui u njega. Mogla je da oseti i njegovu elju, dok ju je gurao do otvorenog friidera, dok su joj se hladne reetke usecale u kimu a on pomerao svoje ruke prema njenom grudnom kou, kako bi joj neno obuhvatio grudi. Lepo. Zrelo", promrmljao je. Moda sam gladniji nego to sam mislio." Rejel je poelela da na sebi ima neto izazovnije, enstvenije, svileni ve umesto ove stare dronjave Kejine koulje. Onda je shvatila kako je bila blesava. To nema nikakve veze. Uskoro nee imati nita na sebi. Rejel se priljubila uz njega, zatvarajui friider iza sebe. On je ve grubo otkopavao dugmad na njenoj koulji, nestrpljivo, zanemarujui jedno koje je iskoilo sa svog ava i palo na ogreban crveni linoleum. Ne ovde", rekla je i nervozno se nasmejala, dok joj je glas podrhtavao od uzbuenja. Kej moe uskoro da se vrati. Hajdemo u spavau sobu." Nasmejao se. Rekao sam ti. Gladan sam." Isuse. Nije ga bilo briga ko ih vidi. Hoe li je uzeti ba ovde, na podu? Pomisao na to ju je i plaila i uzbuivala. Osetila se neobino slabom, njene grudi - tee i nekako nenije nego inae - krute, pulsi-rajuce, bradavice vrste ispod grube tkanine njene koulje. Toplota je strujala kroz nju, poput vrueg peska u peanom satu, smetajui se izmeu njenih nogu. Oseala se kao da ju je topla i znojava ruka hvatala tamo dole. U Isuse, slatki Isuse, vodio ju je ka stolu, a sada je pomalo grubo Podizao na njega. Muio se oko njenih pantalona, smaknuo joj na ku-ve, svukao sa nogu, pa su nekako visile sa strane. Osetila je hladnu akovanu borovu povrinu na svom dupetu, grubu slamnu ivicu po-rivaca za sto koji joj se zabadao u telo. On je jo uvek imao odeu na lj sim to je otkopao pantalone i malo ih spustio nadole ispod svjih uzanih kukova. Kejel je zatvorila oi i spremno ekala prvi prodor, oh, tako spre-na- Onda je osetila neto tvrdo, koato, kako joj eprka izmeu no122

a gu, pomalo je iznenadivi, ne njegov penis ve prsti. vrsto ih je gura napred i nazad, u ustaljenom ritmu. Sto, jarko svetio iznad njene glav i pritisak Dejvidovih prstiju su j za trenutak podsetili na neto drugo, neto o emunije elela da g0 vori. Osetila je da polako poinje da se hladi. Na ginekologa, to je. Kao poseta ginekologu, karlini pregled. Ovo Dejvid radi trudnim enama u bolnici, opipan ih dok one lee na stolu u bolnici, s rairenim nogama. Ne, ne, neu da dozvolim da o ovome mislim na laj nain. Nije to isto. To se samo moj mozak igra glupih igrarija. Zbog\ebe. Jer mi je potrebno da on noas bude nean. Ali poigravanje na ovaj nain moe da bude takode dobro. Unutranja vatra ju je ponovo proimala. Da, oh da. Dejvid jetako dobro znao kako da je zadovolji. Ona ovako moe da svri, svakoj trenutka. Hoe li joj dozvoliti? Ne. Dejvid ju je privlaio k sebi, sputajui joj glavu nanie, u ravni s njegovim preponama. Popui mi", rekao je. Rejel je za trenutak oklevala, a onda ga uze u svoja usta. Uvek je bilo ovako, kratak ok u poetku, nekako se oseajud kao da je loe da ovo radi, izopaeno. Ali bi onda poela dobro da se osea, skoro i mono, opipavajui ga kako postaje jo vei, sluajui ajegove krike zadovoljstva, zamiljajui da je ona jedina ena na svetukoja to moe da uradi. Ona e Dejvidu da prui ono to niko drugi ne ti mogao. / to nije prljavo, govorila je sebi, ne ako voli nekoga. Jezik je pomerala du njegove alatke. On je sada bre gurao prstima kroz nju, stenjui, mogla je da uje uporno zveckanje rajsferlusa o ivicu stola dok je pomerao svoje kukove. I prstima je odravao ritam, jo uvek u njoj, gurajui ih u nju i dodirujui je. Toplo. Toliko su bili topli kao da su bili zapaljeni, gorela je. Svrila je poput vatre koja se iri, a istovremeno jei Dejvid eksplodirao; osetila je talas slane tenosti kojom su joj se usta ispunila. Nije joj smetao ukus, iako je ula da nekim enama jeste. Moda bi joj smetalo s nekim drugim, ali je Dejvid jedini s kojim je ovo uradila. Dejvid se sada udaljavao od nje podiui svoje pantalone i pomaui joj da stane na nesigurne noge. Lice mu je bilo cneno, a osim toga mogli su ak i da igraju karte. Bio je hladnokrvan. Nita ga ne moe uzrujati. Ali do avola i sve to, poelela je da je on zagili. Toliko su joj bile potrebne njegove ruke oko nje. k6' 56 .. ! ga }e posmatrala kako odlazi do lavaboa i poinje da pere ru-Re)Caj uasan oseaj koji je pre ovoga imala ponovo ju je obuzeo: da '3 i zi u doktorskoj ordinaciji. Pa, mlada damo, izgleda kao da ste rekao bih negde oko est nedelja, ali emo da uradimo urinotrUt?

i <to da budemo potpuno sigurni. v neivide?, pozvala ga je neno preko pljuskanja vode koja se ula u li ranoj sudoperi. Ona se stropotala na stolicu, ni ne trudei se da p2vo navue svoje pantalone, ve je samo svoja kolena prekrila koUl) Cm'ie okrenuo glavu, gledajui je kao da je izgovorila neku lou alu, a usta su mu se iskrivila sa strane kao da nije bio siguran da li da se ^Rejel, to nije smeno, ak ni ako se s tim zeza", rekao je, smeealim se." Izgledalo je kao da reci dolaze ne iz njenog grla, ve iz bolne upljine u njenom stomaku. Posmatrala je kako mu lice postaje tamnije, kako se udaljava. Zato je on tako gledao, kao da je ona sve pokvarila, kao da nekako ona njeJn a Kriste, Rejel. Jesi li sigurna?" Uhvatio je sebe kako je dlanom udario elo. Do avola, naravno da jesi. Ti si doktor. Kako si zaboga mogla da dozvoli da se ovako neto dogodi?" Ti. Ne mi." Kao da je to samo njena krivica. Nisam ba ni otvarala pasijans kada se to dogodilo", otresito mu je odgovorila. Dva brza koraka, nekoliko mrlja na podu, od vode koja mu se ce-dila sa ruku, i naao se ispred nje, naginjui se ka njoj, sa naslonjenim rukama na sto. Bes se jasno video u njegovim zelenim oima. Sveti Hriste, Rejel. Ti nisi jedna od onih devojaka koje viamo, sa esnaest godina, nepismene, koje neko napumpa jer ne znaju za kontrolu raanja. Rekla si mi da koristi dijafragmu. Ba sam sada pomislio... sranje, zato nisam, u tebi, jer sam se previe napaho i nisam mogao da ekam da namesti prokletu dijafragmu" Oi su mu imale neobian tupi izraz koji je naterao da se krv u njenim venama pretvori u ledenu vodu. Osetila je kako se bes u njemu sakuplja i rasprskava u vazduhu poput struje koja trai uzemljenje. Zurila je u njegove ruke. Nije mogla da gleda u njega. Prst! su ^mu bili raireni po vornatom stolnjaku, lepa zlatasta kosa ispod njegovin zglobova svetlucala je poput kapljica nekog dragulja. Proklet da je. Kukin sin. 124 Vr -----------^< Rejel je duboko udahnula, borei se da savlada svoju povreenost bes. Koristila sam dijafragmu. One nisu potpuno sigurne i nepogre-' ve, kao to zna. Moda sam je izvukla previe brzo. Ili stavila previ kasno. Ili su moda mali zeleni Marsovci izbuili rupe kada ja nisa^ gledala. Do avola, kako ja mogu da znam kako se to dogodilo?" Pogledala je u njega i videla lice koje je sada bilo veoma mirno \ hladno. Moda i zna. Moda to nije takva nezgoda." Rejel je osetila da ovo to je ula, njegove reci - da su one poput leda na dnu njenog stomaka. Oh, boe. Da lije on stvarno to rekao? Ne, nemogue je da on stvarno u to veruje. Ne stvarno. elela je da ga udari, razbije taj izraz hladnokrvnog prezira. Onda je iznenada bes iz nje nestao i osetila se ispumpano, ravno i prazno. Pogledaj, hajde da ne radimo

ovo. Preusmeravanje besa nam nee pomoi. Niko nije kriv. Jednostavno se desilo." Dejvid se uspravio, prolazei prstima kroz svoju gustu kosu boje peska i izdahnuo, kao da se osetio olakanim. U pravu si. ao mi je. Nema svrhe da se potpuno napreemo. U stvari, nije kao da je neto zaista ozbiljno uinjeno." ta misli time?" Pogledao je u nju kao da je dete i to ne ono najpametnije. Abortus. Ii e na abortus, naravno. Ja u to da uredim." Udaljavajui se od njega u svojim mislima, Rejel se oseala kao da stoji na jednom kraju dugakog tunela. Oseala je ogromnu razdaljinu izmeu njih, sigurna u to kao to i ovde sedi, u sigurnosti svoje tople i udobne kuhinje. Znala je da bi je ukoliko prui ruke da ga dodirne, doekala samo hladnoa. Dejvid se, tumaei njenu utnju kao pristanak, sada smeio, doetao do nje da bi je stegao za ramena svojim sigurnim i spretnim dodirom. Sluaj, znam ta te izjeda", nastavio je. One devojke, one koje dolaze potpuno iznutra iseene zbog nekog kasapina u mantilu. Nee biti nita takve vrste. Imam prijatelja sa medicine. On sada ima privatnu praksu. Ginekolog-akuer. Duguje mi nekoliko usluga. Uradie to kako treba. Sigurno. Lagano, kao kad vadi zub." Ona se odmakla i okrenula zurei u njega, s udnim zvukom u uima. Rejel je pomislila o bebi u stomaku, njenom toplom odsjaju i kako je ve poela da zamilja kako e izgledati, kako e ona da se osea dok je dri u rukama. Takoe je razmiljala i o udobnoj kui u kojoj e ona i Dejvid da ive, o sobi koju e dekorisati kao deju. idi 125 """""" na ne bi morala da napusti medicinu, govorila je sebi. Moda e ^-aa uzme nekoliko meseci odsustva, a onda, uz Dejvidovu, mami-mC1 omo dadilje, ona bi jo uvek mogla da zavri svoj sta. "U Ali sada joj je on govorio da ga se otarasi, njenog djeteta, kao daje to **n grozno to se mora skinuti sa ona njene cipele. Rejel je skoila na noge, udarivi kukom o sto. ula je zveket. Podala je nadole sa suzama u oima u razbacane kristale eera i polomljenu porcelansku posudu za eer. Ne", rekla je, iznenaena koliko je sigurno zvuao njen glas. Neu da abortiram." Onda e ti..." Tako je. Rodicu ovu bebu." 'bn je buljio u nju, za trenutak je imao pogled tupe neverice, a onda ie njegovo zgodno lice postajalo sve krue, njegove smaragdne oi uze. ' Tako odbacuje svoju karijeru", rekao je hladno. Zbog grudvice elija". Koliko ve ima, est, osam nedelja? Grudva elija ne veih od tvog nokta na nogama. Neto to mi prouavamo pod mikroskopom na embriologiji, jo na pripremama za medicinu. Ili si to zaboravila? Romantino matajui da se bioloke injenice ne menjaju." Ti, kopile!" elela je da jako udari njegovo zgodno samozadovoljno lice, to jae moe. Ti hladno kopile!" Da li si oekivala da u se oeniti tobom, da li je i to bio deo tvoje

fantazije?" , Ne", rekla je, a glas ju je izdavao. Samo sam mislila da ti je stalo. Upiljeno je gledala u njega, visokog stranca koji je staloeno stajao izmeu pantalona koje su sa zida od cigli visile na iviluku iza njega. Pokuala je da se seti zato je ikada i pomiljala da ga voli. Okrenuo se, pokazujui joj svoj profil, poput rimskog imperatora na noviu. Stalo mi je", rekao je, dok je svaku re odvajao i posebno naglaavao. Stalo mi je da postanem doktor, a stalo mi je i do tebe. Ali ^neu praviti nikakve izuzetke. Nikada ti nisam nita ni na poetku obeao, a neu ni sada. Ako zadri ovu bebu, Rejel, imae je potpuno sama.' Rejel je zurila u razbijenu iniju na podu. itav jedan minut je sve savreno, a ve sledeeg je potpuno uniteno. Osetila je blagu muninu, oamuena njegovom hladnoom. Pomisao na ono to su na ovom stolu radili pre samo nekoliko minuta sada Joj je izgledala prljavo, poniavajue, kao poalica iz svlaionice. A jo gora ala je da je ak i sada, uprkos svemu onome to je rekao, ona elela da je on zagrli i uini da taj bol nestane. Bol poput tupih noeva koji joj razaraju utrobu, inio je da teko die. Odlazi", rekla mu je. Samo idi." 126 Pogodi ta?" Kej je uletela kroz pr.ednr.ja vrata s pimakim rukama prepunim dua torbi, a njeno okruglo l Ilice bilo je potpuno crveno ocd uzbuen Sta?", pitala je Rejel skklupana na kauu izmeu {papirnih m' mica, oseajui se jo go>re odnosu naprolu nosDej*widom ^3" Rejel je posmatrala itokao Kej bacatorbe na sto od b, corovine Mi ukusno zainjenog, iz re rne se kretao k njoj. Samoto jjj-u je to sada h! ralo na povraanje. Rejel je pomislila: Ako je mo zbo^ nekog momka, o>nda mora da je on stvarno poseban. iCej, o originalna/eete,* erlok Ho.lms jevrejskih majki, jo uvek nije prir^etmla da je Eejel leala u mrsaku, u dva po podne, kada je trebalo d# bude u bolnici. Odustajem!" Kej je b^cilae svoj kaput i odigrala svoj kll.epetavi ples u dr sol klompama po golo-m Fprugastompodu. U swjojbedoj uniformi i s naoarima sa zlatnim <?kvuirom, kosom koja se kovrdsala u tamnom oblaku oko njenog okruglog ; lica, izgledala je poput pore -medenog Siroeta Eni. 'ffr5 Nema vie preveliki^ dcoza valijuma", nastavljala jes s brbljanjem Kej. Nema vie grudnih sihlikona. Nema vie operacija mosa. Nema vie Barbara Strejsend koje miasle da mogu da izgledaju popout Grejs Keli." Malo je odskoila da se ^e bi saplela o telefonske kablo.ve, razbacane svuda po podu. Rejel, rno.e li da pcveruje da mi je Dianas ta ena, ta kve,*** hramajui dola uu Urgentni centar. Uganula je prst, samo sluaj sada, u liftu u Sak$u> a dok ona zapomae i ali s-e, dete s viestrukim

ubodima praktin na smrt krvari na svega ne koliko koraka od nje. Ne znam ta se d^silao, ali neto je meni jednostavno puklo. Rekla sam joj da bi ona tfebaalo da svoj dragoceni palac odnese ponovo u Saks i trai da joj to refuundiraju. Onda sam otila mapolje na vaz-duh i poela da razmiljah o i Ebi tajner. Sea se nje? O na je prolog leta pobegla i otila u Vijetnan.m, u neku bolnicu Crvenog ikrsta. Dobila sam pismo od nje. Boe, kako im je sairm tamo potrebna pomo, sestre, doktori - zna, oajniki ii. I muka mi je vie da pravi m neku buku oko ovog rata, a da nita pe rxpreduzimam, tako da sam odluila..." Za* Jevrejska re za torokuu- rim. prev) ** Engl.: Orphan Annie - Skiiroe Eni, junakinja amerikog humoristi-kog stripa iz 1924. (Prim, pr^v.) *** Jevrejska re za osobi) koj j.ja se stalnoali. (Prim, prev.) ,. , >* ______________________________________127 ^ ,,^_------------------------------------------------------------------u nj^no okruglo lice se skupilo zbog iznenadne zabrinutosti. 5 Re'iel, jesi li dobro, jesi li bolesna ili tako neto? ta ti sada radi 'w>d'kue? Mislila sam da si deurna." ,Duga je to pria." "Rejel se trgla dok je Kej dizala roletne, a jaki zimski sunevi zra su joj boli oi. Molim te, ne podii toliko. Malo nie. Dopada mi se mrak. Ne, nisam bolesna, samo pomalo trudna. Kej, nemogue je da to misli ozbiljno." Glupo pitanje, pomislila je. Kada se radi o portvovanim ciljevima, Kej je uvek bila ozbiljna. Rejel se seala etnji medicinskih sestara tog prvog leta na specijalizaciji na Belvju univerzitetu. Kada je Rejel pokuala da se izvue i ode do trajkaa, Kej, kovrdave kose i bunim glasom kao u lukog radnika, zadrala ju je u razgovoru, pobedivi je strastvenim izlivom ljutnje o tome kako uglavnom pacijenti ispataju i pate kada nema dovoljno medicinskih sestara i kada su nedovoljno plaene. Kej ju je toliko zaintrigirala da ju je kasnije pozvala na solju kafe. Od tada su postale prijateljice. Kej se stropotala na sofu pored nje. Ozbiljna kao to je i Riard Nikson u svom pokuaju da se ponovo kandiduje za predsednika." Isuse, Kej. Ne mogu da verujem da e stvarno da napusti bolnicu Lenoks hil. Tek tako. A Vijetnam? To je previe." Znam." Kej se ozbiljno nasmejala, to nije sakrivalo njenu zabrinutost. To nije mesto za damu gde je mogu uhvatiti s pocepanim veom, kao tc bi moja draga mama rekla. Ali samo razmisli o tome, Rejel. Moj boe, ansa da uradimo neto pored sedenja i kljuckanja o tome kako je to sve pogreno." Rejel se nasmeila. Nekako ne mogu da te zamislim da ti ikada moe da sedi i kljuca." Moja majka, sauvaj me boe, kada za ovo sazna, ona e da ode do Vasingtona, nahuka Donsona i svakog lana Kongresa da me u tome zaustavi." ..Oh, Kej." Rejel je poloila svoju glavu na Kejino rame, putajui uze da slobodno teku. Mislim

da si luda. I hrabra. Samo ne znam 0 u do avola sve ovo da pregrmim bez tebe." 1 u jednom ludom trenutku, pomislila je: Volela bih, takoe, i ja da eyn- Tako daleko od ove zbrke u kojoj se nalazim. Onda ju je Kej grlila, i sama pomalo plaui. Rekla si mu, zar ne?" Kejel je klimnula glavom. Prole noi je umorno zaspala pre nego se KCJ vratila kui, a jutros je Kej otila pre nego to je smogla sna-ge da ustane iz kreveta. On eli da abortiram." Da li je to ono to ti eli?" Ne." Rejel je zarila svoje lice u ruke, a bol od prole veeri se ponovo vraao. Ali, toliko je prokleto komplikovano. Bez Dejvida, kako u se ja snai? Da se odreknem svega za ta sam ovoliko radila? A ako to ne uradim, koliko je poteno roditi bebu, kada jedva da u imati vremena za nju?" Kej je slegla ramenima. Ko je rekao da je ivot fer?" Luda stvar jeste da iako znam koliko teko e to da bude, ja to i dalje elim. A sve to iz pogrenih razloga. Ne mogu da podnesem injenicu da je neko izvadi iz mene. I elim da je vidim, da vidim da lii na mene. Ali glavna stvar je u tome to je ve postala deo mene. Oseam kako me menja. Nikada vie ne mogu da budem ista. Reci mi, Kej, da li su to dovoljno dobri razlozi?" Kej je ustala, kreui se po sobi, hvatajui se za kutiju cigareta koje su leale na polici za knjige od bambusa. Zapalila je jednu, isputajui dim kroz nos. Nekako se teko nasmejala. Ko to moe da kae? Da li si ti birala svoje roditelje? A ja? Moja majka, mogao si da jede sa njenog kuhinjskog poda koliko je bio ist, ali je ona mrzela da kuva za svoju porodicu. Ona bi svoj usisiva vukla do Severnog pola i nazad, ali pokuaj samo da je natera da sedi sat vremena i igra se karata sa mnom ili s nekim od moje brae. Pa ipak, znam da nas je volela na svoj udan nain. Kada si dete, znam da uzima ono to moe od roditelja kojima si zapao i drago ti je zbog toga." Pogledala je u cigaretu izmeu svojih prstiju kao da se iznenadila to je tu vidi, a njeno iroko, velikoduno lice se pomalo razoaralo. Ostavila sam ih prole nedelje. Punih est dana bez ijednog dima, a pogledaj me sada. Isuse! Moda bi trebalo da uzmem usisiva u ruke kao mama." Rejel je zatim pomislila na Silvi. Da li elja da zadri bebu ima neke veze s njenom mamom? Sve te godine dok je posmatrala mamu kako tuno zuri u praznu kolevku u dejoj sobi? Sada bi konano dola beba koja bi popunila tu kolevku. Beba koju bi oboje voleli. Onda je ta ruiasta fantazija izbledela. Zamislila je kako bi to stvarno bilo. Svakog dana bila bi rastrzana u dva pravca. Sluala bi iz druge ruke od dadilje ili moda svoje majke o bebinom prvom osme-hu,

prvim koracima. Verovatno bi i sama stvorila istu razdaljinu koju je oseala prema svojoj majci. Oh, zato ini da sve ovo bude jo tee? Zato ne moe da to obe-ruke prihvati ili je jednostavno pusti? 129 Boe, o boe, ta da radim? Buljei u gomilu zguvanih papirnih maramica, Rejel je osetila adni prezir prema sebi. Ovo nije kraj sveta. Ona nije prva ena a je napumpana. Ustala je. Hajde da otpakujemo ove tvoje namirnice koje si donela pojedemo ih pre nego to se ohlade. Moja glava ne moe vie da podnese bilo koju krupnu vest, niti dalje istraivanje due." Kej je istog trenutka zgrabila torbe i izvadila plastine inije umotane u foliju. elela sam da se praktino snabdem raznovrsnom hranom. Saekaj samo da vidi ta sam sve donela. Piletina spremljena na francuski nain s groem. Losos iz Nove kotske. Zakiseljena srca artioke s krastavcima... Rejel? Jesi li dobro?" Rejel je iznenada odjurila ka kupatilu. O Isuse, sada u da povratim. Nakon toga, ispranjenog stomaka i oseajui hladne ploice u kupatilu pod svojim kolenima, s glavoboljom, naslonila se na klozetsku solju. Nakon nekoliko minuta, a njoj se inilo kao da je kilometrima udaljeno, ula je blagu zvonjavu interfona, a zatim bat Kejinih klompi dok je trala da na njega odgovori. Rejel!" pozvala je. To je tvoja majka. Na putu je gore!" O boe, ne sada. Ali da, ona je u jednom momentu, prole nedelje, rekla mami da bi bilo dobro da navrati s tim primercima draperije. Mama se uvek trudila da sve uini da izgleda prelepo. Ona ne zna da mm ja ovde. Rekla sam joj da u biti na dunosti, da bi ona trebalo da se s tim uzorcima konsultuje s Kej. Rejel je pogledala po kupatilu u neredu. Sada je morala da smisli neki razlog zato je kod kue i izgleda kao da e je smrt uzeti svakog trenutka. Otila je do lavaboa i umila se, briui lice pekirom i pokuavajui da umanji nateenost oko oiju. Oh, koja je korist? Mama e istog trenutka da primeti da je plakala. Kada bih samo mogla da joj kaem, pomislila je Rejel, kako bi to bilo predivno da mogu da joj se poverim, da }oj dozvolim da mi pomogne u odluci. Ali je znala ta e mama da kae. Zadri bebu, rodi moje unue. Abortus - bila bi okirana ak i samom idejom. Zato onda da je mesa u sve to, da je uvlai u ovaj haos? Izlazei iz kupatila, Rejel je videla majku ispred prednjeg prozora, kako dri pare materijala i poredi ga s drvenarijom. Rejel! Kakvo 130 iznenaenje. Nisam znala da e biti ovde. Da li ti se ova dopad ' va je lepa sa... draga, ta nije u redu? Izgleda oajno. Jesi li bolesn '?

Rejel je podigla ruku kao da je elela da odagna majinu z\-nutost. Paljivo se okrenula okolo kako bi potraila Kej, ali je m cimerka otila u kuhinju. Rejel je ula kako voda udara u staru em * Hranu sudoperu. '' Nije to nita, samo neki virus koji sam zakaila. Bie mi dobro." Naravno da hoe, ali sada ti je mesto u krevetu! Nema veze za dra perije, one mogu da priekaju. Ti se odmah smesti u krevet, a ja ti napraviti topli aj. I stomak ti je uznemiren, takode?" Rejel je gledala u Silvi, savreno obuenu u strukirani svileni komplet vojnikoplave boje i krutu belu bluzu. Ali taj teak parfem, Chanel 5, inio je da se Rejelin stomak preliva poput prepunog buketa. Ako uskoro ne legne, opet e joj pozliti. Onda se nekako nala u svojoj sobi, a mama je pripremala krevet za nju, stavljajui joj hladni oblog na elo. Ba kao kada je bila mala. Iznenada je sve to bilo previe. Suze su joj navirale, a onda poele da teku niz uglove njenih oiju. O, do avola! Ne elim da plaem. Ne elim da budem slaba. Kada bi me samo ostavila... ba sada ostavila, ovog trenutka... pre nego to ponem da joj govorim stvari zbog kojih u kasnije zaaliti... Rejel. Oh, moja draga devojice, ta nije u redu? Zar ne moe da mi kae?" Silvine zelene oi poput ume sada su sijale od suza, kao da je Rejelin bol takode i njen. Njeno lice, ta lepa napuderisana koa, bleda poput krila moljca, delovala je tuno. Drala je svoju hladnu ruku s mirisom Chanel 5 na Rejelinom obrazu. Mama, trudna sam." Rei su izale pre nego to je Rejel mogla da ih zaustavi. Silvi je zurila u nju. Boja joj se vraala u blede obraze a usne se razdvojile, otkrivajui vlanu rozikastu boju iza linija njenog karmina M>-ralnocrvene boje. Ali, nije zapadala u histeriju, hvala bogu. ta namerava da uradi?" Glas joj je zvuao neoekivano snano. Sada se Rejel osetila zaprepaenom. Ovo nije liilo na marnu, n ni nalik na nju. Kako mama moe ak i da pomisli neto drugo osi to da zadri i rodi ovu bebu? Ali je onda ponovo razmislila i setila kada ju je njena mama poslednji put tako iznenadila, onog dana j<a je Rejel dola kod tate u bolnicu, kako je mama tada bila jaka, a stroga. Ne znam", promrmljala je Rejel. Mamina ruka je skliznula s njenog obraza skrenuvi pogled. 131 4//!'! u _^. - l je pivtila njen pogled. Tamo prema uglu nalazio se orman rovine koji je mama pronala na rasprodaji na ulici. Ona ga je ' 2lala i prelakirala. A pored toga su se nalazili veliko ogledalo i isn!. za ljuljanje iz nekadanje Rejeline sobe. Mama je znala da e S avo savreno izgledati u ovoj sobi, ona je imala oko za ureivanje, rf li ona stvarno razmilja o runom inu o kojem je i Rejel do sada razmiljala? Da li on... otac, mislim, da li on eli ovo dete?" "Rejel je osetila kako se neto u njoj gri. Ne."

Shvatam." Silvi je klimnula glavom, njena usta jarkocrvene boje su se napuila stvarajui jednu vrstu, vidljivu liniju. Koliko ima nedelja?" Nije mnogo prolo. est nedelja. Ali, mama, za mene je ono ve stvarno. Prava beba." Beba..." Silvin izraz postajao je zamiljen, a onda se ona izgleda pri-brala i rekla: Oh Rejel, volela bih da mogu da ti kaem ta da uradi. Ili te makar posavetujem. Ali kako bih to mogla? Pravi odgovor po meni bi moda za tebe bio pogrean." Ali mama, ta bi ti uradila?" Rejel je glasno izgovorila. U moje vreme je to bilo drugaije. Ljudi su bili mnogo... manje otvoreni. Za ene u tvojoj situaciji nije bilo pravog izbora, samo je postojao jedini izbor." Ali, ako odluim da rodim ovu bebu, ona e sve da promeni. Potpuno e mi preokrenuti ivot." ^Silvi se blago nasmejala, gledajui kroz prozor. Bebe uvek to i ra-"e- Zatim se okrenula ka Rejel, jo uvek se smeila, a oi su joj sijale suza- Ti si preokrenula itav moj ivot." Ti eli da je ja zadrim." Rejel je, sluajui optuujui ton u svom asu> mrzela sebe. Nije imala prava da krivi mamu. ve' ^v* Je zatresla glavom. Nisam to rekla. U svakom sluaju, o sto ja elim nije vano. Mislila sam ono to sam rekla, ja ne moo ua te posavetujem. Ali se brinem za tebe, duo moja. Da sam ja na m mestu, ja bih..." oklevala je, pa, nisam sigurna ta bih uradila, aa 'mam izbora." . " ^ mama..." Rejel se uspravila, grabei ebad obema akama, *rst(4 i V* v LU m drei. Volela bih da znam ta da uradim." " ta god da odlui, duo moja, biu tu pored tebe. Volim te. Nika-ua nemoj to da zaboravi." ^G oset^a nalet zahvalnosti koji je naterao da je grlo zaboli. A )e jo neto. Neku novu vrstu divljenja prema svojoj majci. 132 Hoe li da kae tati?", plaljivo je upitala. Ne." Silvi je odmahnula glavom. Tata te voli, ali mukarci ne viH uvek stvari onako kako ih mi vidimo." Mama?" Da?" Da li si me elela pre nego to sam se rodila? Zaista me elela, vie od svega?" Silvi je utala dosta dugo... izgledalo je kao da vazduh treperi izmeu njih. Njene hladne ruke naslonile su se na Rejelino ebe. A onda je usledio usporen, tuan osmeh koji je Rejel toliko puta videla. Da Rejel. Vie od svega." Dejvid je gledao pravo kroz nju. Rejel se oseala kao da je samo jo jedan deo antiseptikog ente-rijera oiene sobe, anonimna poput poploanih zidova i lavaboa od nerajueg elika. Zadrhtala je oseajui hladnou, a stomak je poeo da joj se klobuci.

Molim te, ne radi ovo. Za boga miloga, ne ignorii me. Doktor Petrakis me je zamolio da asistiram", neubedljivo je objasnila, nekako ga mrzei jer se zbog njega oseala kao da mora sebe da opravdava. Pokuavajui da obuzda svoj bes, zgazila je nonu pedalu koja je kontrolisala slavinu i stavila ruke ispod vrele vode. Kada je podigao pogled da se sretne s njenim, Dejvidove oi su de-lovale hladno i daleko, poput ravnog zelenila poploanih zidova. Ona je njegov pacijent", rekao je i blago slegnuo ramenima. A ja sam prokleta budala, pomislila je Rejel, borei se sa suzama dok se hvatala za betadin etku, ribajui toliko jako da je skidala i sloj koe sa zglobova. Nedelja, sedam uasnih dana, a jo uvek je stajala ovde poput aavog idiota, nadajui se, ekajui neku re, znak, neku naznaku ose-anja. Nedelju dana ju je ignorisao i jo gore od toga. Primetila je da bi je s vremena na vreme pogledao kao da je neka vrsta problematinog labavog tereta koji je ostavljen da visi sa urednih konaca njegovog ivota. Da li ju je on kanjavao? Ili ga jednostavno, kao to je Ret Batler rekao, nije bilo briga? U svakom sluaju, ona nee puzei doi do njega. Do avola s njim ako ne vidi ega se odrie. &Gu. -----------------------------------Rejel je podigla ruke koje su se cedile, putajui da joj voda Qurj 0 ktova. Dejvid je upravo zavrio s ribanjem u lavabou pored ^ ona 3 brzo okrenula kako ne bi mogao da vidi suze u njenim oima. Krenula je ispred njega ka leptir-vratima prema sobi za Peracije. jo zelenih ploica, nerajueg elika, hladnih belih plafonjer^j peg_ kiri, rukavice, a onda joj je medicinska sestra navukla sterili^ovanu uniformu. Rejel je klimnula glavom prema drugoj medicinske^ sestrj koja je oko njih kruila, vitkoj devojci bakarnog tena, koja se zaVe viki Sanez i koja je uurbano iznosila sterilizovane instrumente n^ postolje. Skalpele. Hemostate. Igle za uivanje. Iza Viki se nalazila nezgrapna seda figura u izguvanom Helenom hirurkom odelu koja je delimino blokirala Rejelin pogled na Ope_ racijski sto. Doktor Petrakis. I dok se on polako, uz preterar\u brjgu okrenuo da bi licem bio ka njoj, uhvatila je deli vatrenocrverxOg Odra_ za u njegovim oima. Udarac strepnje joj je preplavio stomak. Isuse, on je potpuno nacvrcan. Urgentni carski rez na placenta previa, a evo njega, ne zna ^e se nalazi. U medicinskoj koli vas ne ue kako da resite ovakvu S1tuaciju. Pa ipak se Petrakis nekako drao, prosto neverovatno. Godine prakse, pretpostavila je. Uhvatila je sebe kako mrmljajui izgovara kratku molitvu. Gde je Henson?", viknuo je Petrakis. Da li mi treba ovd^ ja stoji_ mo i gledamo kako pacijent na smrt

krvari, dok se takozvani anesteziolog igra sam sa sobom tamo gore?" Iza Rejel se uo Dejvidov glas, hladan i pod kontrolom. Henson je zauzet. Pozvao sam Gilkrista, doi e svakog trenutka. Sa Pedijatrije takoe. Pomislio sam da je zgodno da nam oni budu pri ruc^ za svaki sluaj. ta se deava s pacijentkinjom?" Petrakis se udaljio, a Rejel je videla sebe, ogromnu planinu sa stomakom koja se izdie iz kovitlaca zelenog hirurkog zastoraj njena koa je obojena bolesnom ukasto-braon bojom od dezii\fej<cjonOg sredstva na bazi joda. Nije mogla a da ne pomisli da sve to na gro_ teskni paganski ritual iz romana H. Rajdera Hagarda.* Ona se dri na osam centimetara", odgovorio je Petr3kis. Beba nee nigde da izae jo neko vreme. Ali je majka izgubila \ekoliko jedinica krvi. A ja ne elim jo dugo da ekam." * Sir Henry Rider Haggard (1856-1925), viktorijanski pisac Avanturistikih romana smetenih na egzotine lokacije. (Prim, prev.) 134 d Iza zastora su sa bledog lica buljila dva tamna oka, poput cigarete na nekoj salveti. Rejel se saalila na nju. U ovom daju optu anesteziju, jer je to loe za bebu. Moda blagu rola. Preplaena mlada ena bila je potpuno budna i svesna. A tai ludeli idiot Petrakis o njoj govori kao da je model folksvagena u gara" kome ugrauju nove priguivae. Rejel se pribliila pokazujui joj oima svoju uverenost. Uskoro e se zavriti, senjora", umirivala ju je. Dobiete bebu i pre nego to budete toga svesni." ena je progovorila grubim apatom da je Rejel morala da se nagne napred kako bi je ula. Oseam je kako dolazi", rekla je. Moram da guram." Alarm je neskladno zvuao u Rejelinoj glavi. Ne, ne, s posteljicom koja se potpuno spustila do grlia materice, guranje je najgora stvar. Ono bi moglo da uzrokuje krvarenje. Verovatno fatalno po nju, po bebu ili za obe. Ali Petrakis je rekao da je grli materice rairen osam centimetara. Jo dva do poroaja. To je obino znailo sate kod prvorotkinje. Pa ipak... Rejel je pogledala u Petrakisa. Ona kae da mora da gura." Izgledao je uznemireno, pomislila je. Pa, teko sranje. Deset ne-delja na ginekologiji, makar je nauila jednu stvar. Kada ena kae da mora da gura, ona to i misli. Nemogue", Petrakis je uzviknuo. Sam sam je pregledao pre samo deset minuta." Dejvid je takode delovao sumnjiavo. Ali on makar nije tek tako eleo da odbaci ono to je mlada ena rekla. Hajde da je ponovo pregledamo." Onda je Rejel videla neto to je uinilo da joj se srce pretvori u brzi toak. Podignutih kolena,

pacijentkinja je gurala stisnutim crvenim licem od bola. Izmeu njenih nogu, pojavljivala se bebina glava. Krug svetlucave tamne glave veliine novia od 25 centi. Sranje", rekao je Petrakis. Pojavila se podeljena sekunda u kojoj je delovalo kao da se sve z mrzlo, vaga koja balansirano visi, eka da se prevrne. Onda je Rejc osetila ok. Nita se nije deavalo. Isuse Hriste. Petrakis je samo tam stajao, otvorenih ustiju, sa iroko rairenim nogama, lagano se njiu poput pijanca na odeljenju za detoksikaciju koji je upravo ugledao P ukove i zmije. 135 2%=^--------**'* . poelo nekako da se ubrzano odvija. Petrakis je medicinskim ma uzvikivao neto nerazumljivo. Dejvid je naglo priao napred, o kontrolu, namestio je ruke u obliku olje kako bi prihvatio PreU srneuranu glavu, a onda u klizavom naletu krvi i amnionske ta^osti maleno ruiasto telo koje je palo sa kraja pupane vrpce. neak. Rejel je pourila da ga preuzme od Dejvida dok je on presecao uoanu vrpcu, balansirajui zamotuljak s tragovima krvi u svojim ukarna, sa siunim rukama kao u ibice koje su okolo mlatarale, sme-"urano lice koje je drealo dok je ona isisavala tenost iz njegovih plua. Sve oko nje je nekako izgledalo kao da nestaje. Videla je samo udo ovog novog ivota, oseala kao da se topla, vrela traka obmotala oko njenog srca. Savreno. Dragoceno. Dragocenije od bilo ega na ovom svetu. Moja beba, takode. Kako mogu da podnesem da ovo ne doivim? Onda je pogledala. Neto nije bilo u redu. Majka je krvarila. Bujica krvi je kiptala izmeu njenih nogu, prskajui po stolu, po sterilizovanim instrumentima koji su paljivo bili poloeni na postolju i stvarala je jezerce tamnocrvene boje po podu. Sestro!" Rejel je ula kako je duboki glas uzviknuo. Naite vene! Ponite s davanjem dve jedinice A pozitivne krvi. Odmah." Dejvid. On je iznenada gurnuo pesnicu izmeu pacijentkinjinih ngu, u svu tu krv, potpuno okantno. Dragi boe, ta on to radi? Onda je Rejel razumela. I pritrala je, pritiskajui joj stomak koji je bio poput pudinga od ta-P'ke, jako je pritiskala pomaui Dejvidu pri masiranju materice, pokuavajui da je natera da se skupi. Donesi mi neki ergometrin", brecnuo se preko ramena na Viki. I zaboga miloga, sestro, dajte joj jo krvi, inae u je izgubiti. Krvni pri-lsak je pao na 80. Ona izgleda kao da e da zapadne u ok." Ne oseam nita!" Rejel je ula sebe kako je uzviknula. Ona se ne zatvara." "Do avola! Neu da je izgubim!" Deividove zelene oi iznad maske Sn V\i /o t u Wesnule ka njoj, toliko sjajne da se osetila zaslepljenom za trenutak. )eno srce je kao odgovor na to

poskoilo, a ruke pritiskale jo jae. Zgri se, do avola. Skupi se", promrmljala je. Onda je osetila, blago pulsiranje, stezanje, o Isuse, da, da. Tako je", dahtala je. Dobra devojka. Samo tako nastavi." Njena maa je bila mokra. Shvatila je da je plakala. 136______________________________^ Krvarenje se smanjivalo. Sada je prestalo. Dejvid je pogledao re i susreo se s Rejelinim pogledom. Oi su mu bile svetle od triju ^ videle su se tamne mrlje na elu njegove hirurke kape poput me 3> koji izlazi. Izvukao je svoju pesnicu, a ona je videla da mu je ruka ^ krivena krvlju sve do lakta. Krvavim prstima dodirnuo je masku i grubim pokretom je skinu Kezio se. Rejel se osetila kao da je neko podigao sa poda nekoliko nu ta, a onda je ponovo spustio. Soba se vrtela, a stomak joj se popeo ta mo gde bi srce trebalo da bude. Oh, jebiga", rekla je, grlei ga. Malo kasnije, Rejel je posmatrala kako Dejvid skida krvave rukavice i baca ih u kantu. Reci su joj nadolazile, ali nita nije bilo dovoljno znaajno da obuhvati sve to je oseala. Videla sam te tamo, elela je da kae, kako si se borio. I videla sam kako si izgledao kad si znao da si pobedio. Niko ko tako izgleda zaista ne moe da uniti jedan ivot. Ne mogu da verujem", rekla je tiho. ta?" Petrakis. Kako nita nije uradio." Prila je do njegovih leda kako bi mu pomogla da odvee odelo, koje je sada uglavnom bilo braon boje od kapljica sasuene krvi. Nije mogla da mu vidi lice, ali je mogla da oseti zategnutost u njegovim ramenima. ovek je danas potpisao svoju sopstvenu smrtnu presudu. Previe ljudi je to videlo. ak ni Donaldson nee moi ovo da ignorie." Ali Rejel nije elela da slua o Petrakisu ili Donaldsonu, tom bandoglavom upravniku. Dejvide", neno je rekla. Nedostajao si mi." Okrenuo se i iznenada je gledao u nju, stvarno u nju gledao kao da je ona jedina stvar koja postoji. Videla je neki sjajan odblesak u njegovim oima. Olakanje. Ne ovde", rekao je tihim glasom, uzimajui je za zglob, vrsto g steui. Previe je ljudi okolo. Hajde da te astim oljom kafe." Dva sprata nie liftom do kafeterije, do mora ljudi i pregrti mirisa-Sauvala im je mesta dok je Dejvid stajao u redu, vraajui se sa prep nim posluavnikom. Doneo sam ti sendvi", rekao je. Izgleda kao da nisi nita jela le nedelje." 137 siv.-iri, Dejvide, i nisam. To se zove jutarnja munina, ali je u jutarnja, popodnevna i veernja munina. Slegnula je ramenima. Prezauzeta, pretpostavljam. Zna kako je." Sranje, da. ta bih sve dao za normalan obrok i za no kada me ne bi probudili iz sna." Kakav si samo posao izveo kod one devojke tamo!" Voleo bih samo da je Petrakis bio dovoljno trezan da sve to vidi", rekao je i nasmejao se ogoreno. Do avola i s Petrakisom. Ti si bio dobar. I nisi se uspaniio. Da sam ja na mestu te devojke, ja ne bih zahvaljivala B..." Stala je. Vrelina koja pee joj je nagrnula na lice, vrele suze na oi. Ne, do avola,

ti nee sada da places. Nikome nije ao zbog tebe. Uzela je aj koji je traila umesto kafe - kafa je loa za bebu ali je Dejvid prvo uhvatio njenu ruku, pritiskajui je izmeu obe svoje. Dragi boe, za im je ona udela, tako jednostavna stvar, a ipak tako predivna, kada je on dodiruje. Sada nije mogla da zaustavi suze. Rejel, boe! I ti si meni nedostajala. Ne mogu da verujem kako smo glupi, da se onako posvaamo. Oseam se kao neki govnar." Zato onda nisi zvao? Zato si me izbegavao? inio si da se oseam kao neki prokleti gubavac. Ne, ne. elela je da prekine taj svoj ljutiti unutranji monolog. I meni je ao takoe", rekla je. Nije trebalo tek tako iznenada da ti kaem. Da ti kaem da elim da zadrim bebu pre nego to sam s to-oc^ o tome razgovarala. Ali, hajde da na to sada zaboravimo. Moemo li da ponemo ispoetka? Ba sada? Ovde?" Reci mi da me voli. Molim te. Da e makar bez predrasuda da razmotri situaciju s bebom, dok ti ne objasnim kako moemo u tome "a uspemo. "n je stegao njenu ruku jo jae, da ju je skoro zabolelo. Sada se e)ao i imao je isti pogled pobede kao i u operacionoj sali. , '"^nao sam da e se osvestiti. Hriste, Rejel, nita vie od toga ne "Ji- A opet e tako da bude. im se postaramo za tu stvar." "ta time misli, Dejvide?" ah , Je u nJu kao da nije mogao da veruje ta ga pita. Pa, na liv iC6' Se oseala kao da tone u dubok bunar, a tamna voda joj pre-Pov i VU> Blokira joj vazduh. I hladnoa. Tako joj je bilo hladno da je na Ra trne' ^okuala je da zamisli sebe kako prolazi kroz to, ide i Sek-rtus- Lagano s jedne strane, samo maleni deli nje. A mogla je 1 da kae, Vidi? Nije to toliko loe. A kada sledei put neko eli 138_________________________________________Vniaft deli njene due, bie toliko lake da se tome preda, jer e biti toliko manje nje same da se bori. Sve do samog kraja, dok nita od nje ne ostane. Nita to se rauna. Ne. Nee. Ona ne moe. Rejel je ustala, prenula se iz te tame, stala na noge i gurnula stolicu Na jarkom svetlu pogledala je u Dejvida i videla ga kakav je u stvari. ta je bilo? Zato me tako gleda?" Nervozno se nasmejao, zgodan ovek u dvostruko tkanom puloveru ute boje s malenim aligatorom naivenim preko desne strane i srebrnom identifikacionom narukvicom koja je labavo visila oko njegovog zgloba. ovek s kiselim izgledom izdaje koji se ogleda na njegovom zgodnom licu. Samo sam mislila da si neko na koga mogu da raunam", rekla je. Pretpostavljam da sam pogreila." Hodala je zaista brzo, udarajui o stolove, stolice, zaslepljena svojim suzama, jedino svesna glasne buke u svojoj glavi i uasnog bola u svom srcu. 5.

Dejvid Sloun je izlazio kroz teka bolnika staklena vrata, uvlaei svoju glavu u odeu zbog jake kie koja je pljutala po njegovom licu, podigao je kragnu na svom kaputu od kamilje dlake pokrivi ramena, psujui svoju lou sreu dok je iao ka Aveniji Fletbu i metrou. Do avola, kia je ba lila, a on se nije setio da ponese kiobran, a kamoli kabanicu. Na taksi ne moe da rauna po ovakvoj noi i u ovom delu Bruklina. Nije mu nita drugo preostalo osim da kui ide peice i potpuno pokisne, prolazei pored raznog oloa. Dejvid je oseao muninu, koja je dolazila iz stomaka. Poeo je da se pita da li e se njegova srea stipendija, visoke ocene, rad u novinama, lanstva u fakultetskim veima i udruenjima za vreme studija na Prinstonu, diplomiranje u prvih deset posto na svojoj godini na Kolumbija univerzitetu, specijalizacija, a sada i ef specijalistikog tima - nekako preokrenuti, neznatno, tu i tamo, i pretvoriti se u sranje. Nije da se neto zaista strano ve dogodilo. Ali je dosta dugo oseao sumnjiavost i bio zastraen u svemu. I uz sve ove godine razbijanja od posla, uvek je i planirao da se odatle izvue i neto stvori od sebe; sada nije mogao da sebi priuti da mu se kakvo sranje strovali na glavu. Svevinji Isuse, ne sada! Sve je poelo prole nedelje s njom, zar ne? Gospoicom s River-sajd drajva, gospoicom Poljubime-udupe jevrejskom princezom. Kuka. Da onako oholo izae iz kafeterije kao da je ela ta stvar njegova krivica. Glupo, glupo ensko! Ali on se pozabavio time. Ona je htela da ide do opasnih dubina. Luda pria, o tome da eli bebu. Mislio je da je drugaija. Ali je sada shvatao da se ona uopte ne razlikuje od svih onih drugih studentkinja, laboratorijskih tehniarki je do sada pojebao. Koja od njih je ikada o njemu razmiljala kada bi irila svoje noge? Sranje, dijamantski prsten za trei prst na levoj ruci je sve to ele. Ali, mislio je da je Rejel neto pametnija. ena s mozgom, koja je znala dobro da se jebe. To jedinstveno stvorenje koje zna kako da mu-i - ledena princeza, s nogama koje ude da se raire. Video je to jo kada ju je prvi put ugledao, a ona nije imala ni predstavu o svemu to-me- Intuitivno je oseao ene, poput mirisa, i odmah bi ih onjuio, a 140 141 njihova celokupna seksualna istorija bi se prosula pred njim -njokolski Romei koji bi joj u uvo aputali kliee, dok bi se istovrem, muili oko otkopavanja brusa. Ili harvardski poetnici, ije elo pno seksualno znanje moe da zabije u jedan kondom, pa mod " poneki smeni roak koji bi se negde sakrio i savladavao svoja ose nja kada ga niko ne bi gledao. Nije devica, ali je odmah do toga - ena koja nema ideju kako da koristi ono to joj se nalazi izmeu nogu, jer joj to niko nikada nije pokazao. Kod ene tako

zamrznute, jedan pravi dodir bi mogao da stvori bujicu, poput izvora na planini koji se topi ena koja je zrela za branje. Pa ipak je u njoj bilo jo neega, neto to nije mogao potpuno da protumai. Tvrda grudva u sredini te razmaene nevinosti poput ne-bruenog dijamanta. Posedovala je neku hladnou koja ga je osvojila i govorila mu da nije dovoljno dobar, poput onih dugakih osunanih nogu devojaka u teniskim ortsevima, koje ispijaju ledeni aj na tremu, u bilo kom letovalitu gde bi se odmarao te godine - Spring Lejku, Si Gertu, Dilu - erke bogatih tatica koje su rasipale mnogo novca za teniske asove, uz povremene jebaine sa strane, ako se ispostavi da im je instruktor sladak. Njihove oi bi brzo preletele preko njega, kada bi on podigao njihove prazne ae s tragovima karmina poput ruiastih poljubaca oko ivica, a zatim nastavio dalje i postajao takica u tamnim staklima njihovih naoara za sunce, dok bi one nastavljale da razgovaraju kao da on nije tu - alei se na hranu, igru u tenisu, nedostatak zanimljivih momaka... Izbegavajui kiu kako bi kupio novine u prodavnici slatkia, na pola puta do metroa, Dejvid je uhvatio sebe kako razmilja o Aman-di Vering. Jedna od tih osunanih plavokosih kuki okupljenih na terasi Spring Lejka. Nakon to je primetio njenu nestrpljivost prilikom estih prekrtanja nogu svaki put kada bi neki zgodan mukarac bio u blizini i snanu, skoro izbezumljenu energiju s kojom je prebacivala lopticu na teniskom terenu, nameraio se da privue njenu panju i da je zadri. Dama kojoj je potrebna dobra jebaina, pomislio je. Ali tog leta je Dejvid znao neke stvari koje nije poznavao ranije, koje je nauio na Prinstonu te godine. Recimo, kako da se oblai kako niko ne bi primetio da je nesreni Poljak iz Dersija, koji pokuava da impresionira bogatae. Spakovao je samo jedan par izbledelih leviski koje su mu pristajale kao da su sastavni deo njegove koe, par iznoe-nih mokasina, dve obine bele koulje i demper od kamira kojeg je neki bogati momak nehajno ostavio za sobom prolog leta. Dakle, ka^i*Ji--------------------------oh>i svoju uniformu konobara koji rasprema stolove, mogao je f Sode kao jedan od njih. A/f ra da je Amanda to pomislila... makar neko krae vreme, razmi-je Dejvid sa slatkastim ukusom u ustima, dok je u ruci drao kao l'3 ur novi od 25 penija i brzo prelazio preko naslova: ASTRONAU-TI SIGURNO SLEU U MESEEVU ORBITU. Ali to ga ni najmanje ije zanimalo da bi nastavio s daljim itanjem. Setio se te velike letnje kue na travnjaku, iza glavne zgrade. Mnogo momaka se nou tamo muvalo, puei cigarete i ispijajui dek de-niielse i sautern komfori* Dejvid je tamo otiao nekoliko puta, a jedne veeri

Amanda ga je pozvala da sedne do nje. Kada je flaa dola do njega, samo se pretvarao da pije dragi boe, popio je ovog otrova vie nego to je trebalo kod kue s aletom. Bio je prilino miran. Bolje je da pomisle da je neki tip koji se stidi, nego da napravi budalu od sebe. Onda je neko pokrenuo igru istina ili izazov i iznenada se tu nala Amanda koja se pijano kikotala, skidala svoje pantalone i gornji deo odee, ostavi samo u svom brusu i gaicama i trala je preko natopljenog travnjaka prema bazenu. Drugi su bili ili suvie pijani ili im je bilo neizmerno dosadno da krenu za njom. Samo je Dejvid potrao za njom, plaei se da ne uradi neto zaista glupo, kao recimo da skoi u bazen i udavi se. Sustigao ju je, naavi se u meseevom odsjaju dudovog drveta, nekih stotinak metara od bazena. Bez daha i sva znojava od napora, ona mu je pala u zagrljaj smeei se. Odveo ju je na vlanu travu, ne iznenadivi se to je bila devica. Nije se takoe iznenadio ni kada je svoje noge obmotala oko njega i ugrizla mu rame, vritei od priguenog zadovoljstva. Sledeeg dana joj je priao, dok je ona laganim hodom ila ljunko-vitom stazom do teniskog terena, a reket joj je nemarno visio preko ramena. Gustu plavu kosu je skupila u konjski rep, a nosila je plisiranu belu tenisku suknju, koja joj se podizala dok je hodala, pokazujui dva meseeva srpa njenog slatkog belog dupenceta, na mestu gde su joj se gaice malo podigle i uvukle u guzu. Kada je Dejvid pomerio svoju ruku nadole ka njenoj glatkoj pota-irmeloj ruci, pokuavajui da je poljubi, ona ga je zgroenim pogledom odgurnula. ' Vrste viskija. (Prim, prev.) 142 Vrt Lai Sluaj, hajde samo da utvrdimo jednu stv^ar", rekla je, prethodno pogledavi oko sebe, da bi se uverila da su satmi. ta god da se dogodilo prole noi, nije se u stvari dogodilo, a ak:o ti kae da jeste ako izusti ijednu re bilo kome - ja u napraviti t:akvu buku i optuiui te da si me silovao. Moj otac je advokat i pravi skcot. On bi mogao da uredi da te otpuste i verovatno uhapse. A mislim da ne bi eleo nepril ike takve vrste, zar ne?" Bez ovog posla, on na jesen ne bi imao noovca za knjige, odea, ianje. A da ne pominje rizikovanje stipendije: ako bi ona odluila da podigne prainu i stvori probleme. Do avola,, on se nije raspadao od posla izigravajui Stivena Feita* ovim bogathm upljoglavcima, da bi video kako sve to propada zbog neke glupave Ikuke u vruim pantsalo-nama i s kratkim pamenjem. Ona toga nije vrredna, ni najmanje. Ono to ga je jedino povredilo bila je injenica da on u stvari nije dovoljno dobar za nju. Ona je u njemu uivala.. Kratkotrajno i s blagjim oseanjem krivice, poput devojke na dijeti kooja provercuje tablu

okolade. Sada ga je jednostavno odbacila poput papirnog omotaa. Dejvid je poslednji put pogledao malo duee u nju, pokuavajui da ovaj momenat ponienja ureze u svoje seanje i da to nikada ne zaibo-ravi. A nikada i nije. ak i sada, dok mu je hlacdna kia udarala po Hicu, urei da uhvati zeleno svetio, Dejvid je mogao da se precizno seti ime-sta na toj osunanoj ljunkovitoj stazi na kojojj su imirovi precvettali bojom kozje krvi, usporenog zujanja pela, daliekog monotonog zvuka motorne kosaice. Ali pokuavajui da se priseti njenog lica, sve to je mogao da vidi bio je sopstveni odraz ranjenim sunanim naoariima, siuan i beznaajan. Ali taj klinac je bio Dejvi Slonovi izDersii Sitija. Mesec dana jpre dolaska na Prinston, zvanino ga je promenio Dejvid Sloun. A Dejvid Sloun nije bio glupak. Ba suprotrno tome. On je birao ene i povlaio je poteze. A ako je, do avola, do .ilo vreme da se veza zavri, on e da bude taj koji e je okonati. Neka prokleta Rejel Rozental ide do avoola! Da pomisli da ga> je oarala, da je skoro napravio budalu od sebe. EDa, ona je doprla do unje-ga, nekako prokrila put do njegovih oseanja. Pomislio je na tu crntku * Stepin Fetchit, pozorini pseudonim amerikog kemiara i filmskog glumca, ije je pravo ime Lincoln Theodore Monrroe Andrew Perry (19002-1985), a iji je pseudonim na pozornici i u filmu oedavno sinonim za stereeo-tipe poniznih, nevetih i priglupih crnaca u amerikim filmovima ranog veka. (Prim, prev.) \\lin Gud 143 koju je viao, medicinsku sestru s predivnim parom sisa i udnog ukusa jer je volela zguza. Hriste, uhvatio je sebe kako misli o Rejel dok je jebao arlin. A nikada ranije mu se to nije desilo. Sranje, nije ni udo da se oseao tako potreseno. Dejvid je primetio kako svetio postaje crveno, dok je dolazio do ugla pre samog ulaza u metro. Jebiga. Nastavio je da prelazi, klimajui ramenima na zvuke sirena, na kripu guma na trotoaru. Jo dva ubrzana krupna koraka i naao se na suprotnoj strani trotoara, gacajui po jezeru prljave vode koja se razlila nakon oluje koja je sada prestala. Kao da tri - Dejvid je oseao kao da uvek negde tri. Prvo od svog oca. Zaista, morate rano da postanete brzi trka ako vam je otac pijanica, da mu se sklonite s puta pre nego to vas oamari zbog mnogobrojnih velikih pogreaka, kao kad recimo zaboravi da veepertle na patikama ili kada previe pojaa televizor ili jednostavno, jer si mu se naao na putu. Vreme kuliranja. Vikendima, nakon tekog posla iza aparata za zavarivanje, u naoj kui bi uvek usledilo vreme kuliranja, to jest, troenje sanduka piva koji se hladi

ufriideru i jo jednog koji je sakriven u prednjem delu ormana. Nakon est ili sedam piva - Dejvid se seao da je nauio da ih broji onako kako osuenik na smrtnoj presudi broji svoje poslednje minute - tata bi od veseljaka preao u zlobnog krvnika. Hej, Dejvi, jesi li ti prokleta vila ili ta?Nos ti je uvekzariven u knjige. Misli da si previe dobar za tvog starog oca, je l' tako? Huh? Pa, hajde da ti pokaem stvar ili dve koje ne moe da naui u tim svojim knjigama... Morao je da naui da tri; u poslednjoj godini srednje kole, stigao je prvi na dravnom prvenstvu u krosu. Imao je skoro sve petice. Malo mu je falilo da dobije osamsto poena na SAT-testu.* Dobio je punu stipendiju za Prinston. Na fakultetu je usamljeno provodio dane, oseaju-i se kao da tamo ne pripada, a onda je upoznao gomilu momaka i od tada je Dersi Siti postao davna prolost. Bilo je kao da je on sada govorio svom ocu: A da sada ja tebi pokaem stvar ili dve. Uskoro u takode izai iz ove ugave bolnice, pomislio je. Smesti-u se u Moristaunu ili Montkleru ili moda Sort Hilsu, gde ljudi imaju para i svi ele da imaju po dva deteta i naravno, dobrog ginekologa. Njihova vrsta, koja se lepo izraava i daje lizalice svojoj deci, ne nervira se kada ih pozovu, uz oseanja goruice ili besa, jer su u panici da e se poroditi. * Test sposobnosti upisa na fakultet. (Prim, prev.) 144 Vrt lai Da, on e konano biti sam svoj gazda, bie slobodan. I neka je proklet ako dozvoli nekoj kuki, ak i bogatoj kuki da ga zauvek vee. Moda e za pet ili deset godina biti spreman za kuu s belom drvenom ogradom, ali ne sada. Sputajui se stepenicama u utrobu metroa, Dejvid je pomislio na neto i automatski ga je oblio znoj. Pretpostavimo da ona stvarno to uradi? Onda e on postati otac, bez obzira da li to eli ili ne. Tamo negde postojae dete s njegovim karakteristikama, njegova krv e tei kroz detetove vene. elee stvari koje on ne moe da prui. A moda e jednog dana i da ga mrzi, kao to on mrzi svog starog. Do trenutka kada je doao do platforme, Dejvid je bio toliko potresen da je ispustio svoj poslednji eton pre nego to je uspeo da ga ubaci u rotirajui krug za prelaenje. Osetio je da ga Rejel plai, onako kako se plaio svog oca s kaiem oko stomaka, sa suvim papirnim ukusom u ustima. Prokleta da je, zato joj je dozvoljavao da mu ovo radi? Setio se jutra kada je Rejel pronala crne ipkane gaice, verovatno arlinine, ispod njegovog kreveta i nije nita rekla, samo se slatko nasmejala i nestala u kuhinji da pripremi doruak. Kada je on zavrio s tuiranjem, ona je ve otila. Postavila mu je sto, bokal svee isceenog dua sa salvetom koju je ukrug uvila oko toga. A na tanjir je preko prepeenog engleskog peciva rairila one crne ipkane gaice koje je nala. Pored toga je ostavila ceduljicu: Bon

appetit."* Ne, iako je ak i ona plakala poput ostalih, ipak je bila vrsta i proraunata, hladna poput srebrne viljuke. A ta ako ga ona povue nadole, bez obzira na to ta on uradi? Kao to je i njegov otac radio. Dejvid je eleo da ode odatle, pobegne otkako je imao trinaest godina, sam zaraujui poneki dolar perui sudove posle kole kod Maldouni-ja. Ali kad god bi doao blizu toga da spakuje kofere i ode, uvideo bi da ne moe. Tata je imao tajno oruje, stvar koja je Dejvida najvie plaila: stari kukin sin mu je nekako bio potreban. Dejvid je osetio nalet ustajalog vazduha, daleko u tunelu je video svetla voza koji se pribliava i to ga je podsetilo na oev dah na svom licu, na te krvave oi upaljene pijanim besom, koje se pribliavaju da nekog ubiju. Misli da si tako pametan, bolji od mene. Ali nikada nee moi da pobegne od mene, DejvL A zna zato? Jer sam ja u tebi. Deo tebe. Svaki put kada se pogleda u ogledalo, ja u iz njega da te gledam... * Fr.: prijatno. (Prim, prev.) Ajlin Gud 145 Dejvid je zakoraio unutra i seo na sedite od tvrde plastike. Pogledao je oko sebe i video zaspalu pijanicu u prljavoj jakni s kapuljaom, kojom se nekako prekrio. Nije iao nigde, samo se drao dalje od ulice i pokuavao da se utopli. Odvratno. Ali je ova skitnica na neki udan nain uinila da se osea dobro. Podsetila je Dejvida koliko je daleko od kue i koliko je postigao u ivotu. Osetio se jaim. Koju god krivudavu loptu Rejel bude na njega bacila, on e se izboriti s tim. Zdravo, Dejvide." enski glas koji ga pozdravlja iz tmine njegove dnevne sobe. Dej-vidovo srce je poskoilo poput kola koja skliznu sa ledenog puta. Ko je to do... Rejel?" Borio se da pronae prekida. Hriste. Rejel, da, ali ne bi je prepoznao. Ona je mirno i uspravno sedela na imz* stolici pored kamina, ruke je prekrstila u krilu, kao veoma dobro dete u koli. Jo jedna neobina stvar. Prvi put ju je video u haljini, kada malo bolje o tome razmisli. I to veoma lepoj. Od neke vrste mekanog pamuka, s lepravom pastelnom arom, moda batik nainom bojenja. Kosa, koja je obino lebdela u nenom zlatastobra-onkastom oblaku boje karamele - na njenim ramenima, sada je bila pokupljena nekom nalom, otkrivajui goli, beli, neni vrat. Ponovo se osetio uplaenim kao na platformi metroa, kao da e se dogoditi neto loe, a istovremeno se oseao znatieljnim.

Najvie su ga plaile njene oi. Ogromne i tamne, pa ipak, neobino odsutne, delimino prazne, poput prozora na koji se navuku zavese. ta god da je razmiljala i sk c,V|alpopn npVh i skoF na

imiljap R>

Ima li neto protiv da i mene ukljui na svoju frekvenciju? O emu ti to jebeno govori?" Vie se nije toliko plaio. Sada je postajao potpuno iznerviran. Hou da kaem da me vie ba briga za nas dvoje. To je zavreno. Ovde sam zbog nje, bebe." Oh, Isuse. Oh, Hriste. Evo ga, dolazi. Sada e da kae da bi trebalo da se venamo, da izgovori neko sranje poput toga, da ne bude kopile147 Ako mu je ikada bilo potrebno pie, to je upravo sada. Do avola s njom. Zgrabio je flau i pustio da mu tenost klizi niz grlo, grejui ga iznutra. Skrenuvi pogled od nje i gledajui po sobi, primetio je kako soba izgleda ogoljeno, zaista prazno. Ovde se preselio pre koliko - est, sedam meseci? Njemu je to izgledalo kao sledei korak. Manji stan, okrenut ka severnoj strani, ali zato na fantastinoj lokaciji - to je uvek impresioniralo ene. U Sedamnaestoj ulici, blizu Central parka. Nije stvarno gledao na park, ali je dovoljno blizu za posmatranje mnotva lepih devojaka u ortsevima i topovima koje etaju tuda svakog leta. Kako je bese to nazvao onaj pederski agent za prodaju? Ljubavno gnezdo? Bolesno. Ali, esto je o tome kasnije razmiljao, a na neki nain to je bilo tano. Hodnik tek to je renoviran, ali su stanovi jo uvek imali te neke starinske detalje. Poput elegantno zaobljenih bronzanih ukrasa na tavanici s nijansama stakla boje mleka. Pa bakarne panoe sa enskim profilima s obe strane okvira kamina. On je preko toga zakaio Muhinu* reprodukciju da bi ljudi znali da on razume taj period, da nije neki nekulturni nepismenjakovi. Ali to je sve. Njegove knjige i druge stvari uglavnom su jo uvek bile u kutijama, uredno poloene pored zida. Osim naravno muzikog ureaja. Kakvo je to zavoenje bez muzike? Imz stolicu na kojoj je Rejel sedela ostavio je prethodni stanar, jo jedan peder koji mu je tako-e prodao ilim Navaho Indijanaca koji se nalazio na sredini parketa. Onda mu je iznenada sinulo zato se nikada nije raspakovao. On je ovde samo odbrojavao svoje vreme, to je upravo ono to je radio. ekao je svoju pravu selidbu. A sada e ova kuka pokuati da ga u tome sprei. ta eli?", zlovoljno je upitao. elim abortus", ree hladno. A elim i da ga ti obavi." Dejvid se skamenio. ta? ta je ona upravo rekla? Osetio je kako mu flaa klizi iz ruku. Njegov mozak takoe je negde odlutao. Kao onda kada je po mraku otrao pravo u Kajler hol, teturajui se sa neke kune urke. U njegovim oima video se jarki odblesak. Zatim bol, koji se brzo razvija, dolazi mu do vrata, iri se kao kada se tupi talasi odbijaju o glavu. * Alfons Maria Muha (1860-1939), eki art nuvo slikar i dekorativni umetnik. (Prim, prev.) 148 Vrt la Sada se stravinost njenih reci ponovo vraa do njega i eksplodira mu u glavi. Isuse, nije mogue da je ona ozbiljna.

Ohladi se, govorio je sebi. Morao je da ostane pribran, da bude iznad svega toga. Ali Hriste, kako ga je glava bolela. Kako, do avola, da resi ovo? U redu", rekao je. U glavi je zamislio da nosi svoj beli mantil s plavom plastinom identifikacionom ploicom na kojoj pie Dejvid Sloun, doktor medicine. Da, tako je sve bilo lake. Osetio je kako mu se disanje usporava. Donela si ispravnu odluku. Videe da je tako najbolje. I kao to sam ti rekao, nameravam da s tobom budem u ovome do kraja. A, eto, potrefilo se da je Stiv Keleher najbolji ginekolog koga ja znam. Hajde da ga ja sada pozovem, vidim da li..." On je ve ustao, iao je preko sobe da bi doao do telefona. Dejvide, ne." Sluaj, znam da ne eli da se za ovo prouje. Ali on je veoma diskretan." Nije stvar u tome. Ba me briga koliko je on dobar ili koliko diskretan. Ja tebe hou." Ponovo taj miran, staloen glas. Isuse, sada se on preznojavao, kao onda kada je gledao svog oca kako se opija i ekao da mu padne druga cipela. Moe da sedi ispod tog kreveta koliko god eli, Dejvi. I da prespava, ako eli. Ali pre ili kasnije morae da izae napolje, a ja u te ekati kada to uradi. Onda u da ti pokaem za ha mije Bog dao ovu desnu ruku. Sigurno da mene eli, pomislio je. Kao to bi i ujka Sem, da nisam uvek bio korak ispred njega. Poput kosaca smrti. Poput mog starog. Pijana si", rekao joj je. Tada se tupo nasmejala, samo jednom, poput usamljene note na gajdama. Volela bih da jesam. Kunem se bogom da je tako." Rejel, sluaj..." Ne, ti sluaj." Ustala je sevajui oima, a bol u njima je bio toliko jak da je morala da pogleda u stranu. Rekao si da je to lako, kao kad se kod zubara vadi zub. Samo elim da ti...", glas joj je malo zadrhtao, a onda je ponovo sigurnije nastavila, to zna, to je sve. Kako to stvarno izgleda. ta mi to stvarno radimo." Dejvid se iznenada setio kako je njegov otac jedanput nogama stravino iutirao njegovu majku. Ne bebu, Hale, vikala je. Molim te, nemoj bebu. U to vreme on to nije razumeo, ali kasnije jeste. Bila je u treem mesecu trudnoe i izgubila je bebu. ilin Gud 149 Sranje, zato ga je terala da se prisea svega toga? A njegova glavobolja, Hriste, potrebna mu je neka tableta protiv glavobolje ili moda neto jo jae. Bes koji ga je obuzeo, postajao je sve jai pa se malo i zateturao. Ti si potpuno jebeno poludela, duo. Kako zna da je to moje de-te? Kako ja da znam s koliko si ti to

mukaraca radila?" uo je zlobu u svom glasu, a jedan deo njega, deo koji je sve vreme stajao sa strane, okirao se kada je shvatio da zvui ba kao i njegov stari. Video je kako je ona potpuno pobledela i za trenutak je pomislio da e se onesvestiti. Ali se ona ipak zadrala na nogama, vrsto se drei za stolicu. Isuse, morao je da je kazni. Videvi bol na njenom licu, za trenutak se postideo. Shvatio je da ona ovo ne radi da bi mu se osvetila. Za trenutak je luaki poeleo da je zgrabi u zagrljaj, da joj kae sve to eli da uje. Tvoje je", rekla je. Nae. Ova beba - ili kako god ti eli da je nazo-ve - zajedno smo je napravili. Ja je nisam elela, kao ni ti, ali sada je to injenica. Da sama odem da abortiram, kao da je to neki manji rutinski postupak, pa... to bi uinilo da sve izgleda nekako jeftino. Kako ja sebe shvatam, kako gledam na ivot, ak i o sebi kao doktoru. Ako ovaj maleni ivot ne znai neto, onda ta ima smisla? I tako Dejvide, to mora ovako da se obavi. Razmiljala sam o tome i ovo je jedini nain. Za mene. Ako hou da ivim s tim." Rejel je ponovo sela, ruke je prekrstila na krilu, razmiljajui o tome kako je sada Dejvid verovatno mrzi, jer svoju iskrivljenu osvetu sada iskaljuje na njemu. Mada, kada se doe do sutine problema, nema ni veze u ta on ve-ruje. ta god da su oseali jedno prema drugom (a sada je znala da je to mnogo manje nego to je ona zamiljala), gotovo je. Nikada vie nita ne moe da postoji izmeu njih dvoje. Ipak, sada moraju ovo da preguraju, ona i Dejvid. Njihova beba toliko zasluuje. Pristojnu sahranu, a ne neobeleen grob na kome niko nee da oplakuje njegov kratki ivot i nita to e da obelei njeno postojanje. Ne, ona nee ovo da anestezira, da se pretvara da to nije nita. Da lei dok joj neki stranac, koji pevui neku glupu pesmu, vadi njenu bebu kao to se iznutrice vade iz ribe. Oseala je sramotu, a Dejvid mora to isto da oseti. U protivnom, kako bi mogla sebi da oprosti? Ali, sada je uvidela koliko je potcenila Dejvida. U njemu je bilo neega to je podsealo na divlju ivotinju kojoj je noga uhvaena u elinu zamku - stvorenje koje je znalo da je jedini nain da odatle izae 148 Vrt la Sada se stravinost njenih reci ponovo vraa do njega i eksplodira mu u glavi. Isuse, nije mogue da je ona ozbiljna. Ohladi se, govorio je sebi. Morao je da ostane pribran, da bude iznad svega toga. Ali Hriste, kako ga je glava bolela. Kako, do avola, da resi ovo? U redu", rekao je. U glavi je zamislio da nosi svoj beli mantil s plavom plastinom identifikacionom ploicom na kojoj pie Dejvid Sloun, doktor medicine. Da, tako je sve bilo lake. Osetio je kako mu se disanje usporava. Donela si ispravnu odluku. Videe da je tako najbolje. I kao to sam ti rekao, nameravam da s tobom budem u ovome do kraja. A, eto, potrefilo se da je Stiv Keleher najbolji

ginekolog koga ja znam. Hajde da ga ja sada pozovem, vidim da li..." On je ve ustao, iao je preko sobe da bi doao do telefona. Dejvide, ne." Sluaj, znam da ne eli da se za ovo prouje. Ali on je veoma diskretan." Nije stvar u tome. Ba me briga koliko je on dobar ili koliko diskretan. Ja tebe hou." Ponovo taj miran, staloen glas. Isuse, sada se on preznojavao, kao onda kada je gledao svog oca kako se opija i ekao da mu padne druga cipela. Moe da sedi ispod tog kreveta koliko god eli, Dejvi. I da prespava, ako eli. Ali pre ili kasnije morae da izae napolje, a ja u te ekati kada to uradi. Onda u da ti pokaem za ha mi je Bog dao ovu desnu ruku. Sigurno da mene eli, pomislio je. Kao to bi i ujka Sem, da nisam uvek bio korak ispred njega. Poput kosaca smrti. Poput mog starog. Pijana si", rekao joj je. Tada se tupo nasmejala, samo jednom, poput usamljene note na gajdama. Volela bih da jesam. Kunem se bogom da je tako." Rejel, sluaj..." Ne, ti sluaj." Ustala je sevajui oima, a bol u njima je bio toliko jak da je morala da pogleda u stranu. Rekao si da je to lako, kao kad se kod zubara vadi zub. Samo elim da ti...", glas joj je malo zadrhtao, a onda je ponovo sigurnije nastavila, to zna, to je sve. Kako to stvarno izgleda. ta mi to stvarno radimo." Dejvid se iznenada setio kako je njegov otac jedanput nogama stravino iutirao njegovu majku. Ne bebu, Hale, vikala je. Molim te, nemoj bebu. U to vreme on to nije razumeo, ali kasnije jeste. Bila je u treem mesecu trudnoe i izgubila je bebu. MUnGud___________________________________________149 Sranje, zato ga je terala da se prisea svega toga? A njegova glavobolja, Hriste, potrebna mu je neka tableta protiv glavobolje ili moda neto jo jae. Bes koji ga je obuzeo, postajao je sve jai pa se malo i zateturao. Ti si potpuno jebeno poludela, duo. Kako zna da je to moje de-te? Kako ja da znam s koliko si ti to mukaraca radila?" uo je zlobu u svom glasu, a jedan deo njega, deo koji je sve vreme stajao sa strane, okirao se kada je shvatio da zvui ba kao i njegov stari. Video je kako je ona potpuno pobledela i za trenutak je pomislio da e se onesvestiti. Ali se ona ipak zadrala na nogama, vrsto se drei za stolicu. Isuse, morao je da je kazni. Videvi bol na njenom licu, za trenutak se postideo. Shvatio je da ona ovo ne radi da bi mu se osvetila. Za trenutak je luaki poeleo da je zgrabi u zagrljaj, da joj kae sve to eli da uje. Tvoje je", rekla je. Nae. Ova beba - ili kako god ti eli da je nazo-ve - zajedno smo je napravili. Ja je nisam elela, kao ni ti, ali sada je to injenica. Da sama odem da abortiram, kao da je to neki manji

rutinski postupak, pa... to bi uinilo da sve izgleda nekako jeftino. Kako ja sebe shvatam, kako gledam na ivot, ak i o sebi kao doktoru. Ako ovaj maleni ivot ne znai neto, onda ta ima smisla? I tako Dejvide, to mora ovako da se obavi. Razmiljala sam o tome i ovo je jedini nain. Za mene. Ako hou da ivim s tim." Rejel je ponovo sela, ruke je prekrstila na krilu, razmiljajui o tome kako je sada Dejvid verovatno mrzi, jer svoju iskrivljenu osvetu sada iskaljuje na njemu. Mada, kada se doe do sutine problema, nema ni veze u ta on ve-ruje. ta god da su oseali jedno prema drugom (a sada je znala da je to mnogo manje nego to je ona zamiljala), gotovo je. Nikada vie nita ne moe da postoji izmeu njih dvoje. Ipak, sada moraju ovo da preguraju, ona i Dejvid. Njihova beba toliko zasluuje. Pristojnu sahranu, a ne neobeleen grob na kome niko nee da oplakuje njegov kratki ivot i nita to e da obelei njeno postojanje. Ne, ona nee ovo da anestezira, da se pretvara da to nije nita. Da lei dok joj neki stranac, koji pevui neku glupu pesmu, vadi njenu bebu kao to se iznutrice vade iz ribe. Oseala je sramotu, a Dejvid mora to isto da oseti. U protivnom, kako bi mogla sebi da oprosti? Ali, sada je uvidela koliko je potcenila Dejvida. U njemu je bilo neega to je podsealo na divlju ivotinju kojoj je noga uhvaena u elinu zamku - stvorenje koje je znalo da je jedini nain da odatle izae 150 Vrtla da sebi odgrize nogu. Stajao je na drugom kraju dnevne sobe, a njegovo zgodno lice delovalo je iznureno, njegova kosa, u normalnim okolnostima savreno osuena, sada je bila razbaruena i vlana, i sa nje su se cedile vlane kapi kie preko kragne i ramena lakosta majice. Izraz na njegovom licu - nikada to nije videla ranije. A onda joj je iznenada sinulo: On je potpuno prestraen. Ne." Usne su mu obrazovale re pre nego to se njegov glas uo. To je... neprihvatljivo. Mora da si luda kad pomilja da u to sam da uradim svojoj..." Zastao je, guei se svojim recima. Svojoj ta, Dejvide?" Kai, do avola, makar to kai. Nita." Izvadio je maramicu i njome obrisao elo. Nikada se nije oseao ovako panino, ak ni za vreme operacije od koje zavisi neiji ivot. Pogledaj, jednostavno moe na to da zaboravi, ovu svoju jezivu emu koju si priredila. Ja sam doktor medicine, a ne jebeni psihijatar. To je ono to je tebi potrebno, duo. Aha. Stvarno si ovog puta prela granicu." Moda", rekla je. Ali to nita ne menja. I dalje smo zajedno u ovome, na ovaj ili onaj nain." ta time hoe da kae?" Njegove oi su se sumnjiavo skupile. Hou da kaem da ako ti ne obavi abortus, onda ga nee ni biti. Onda u da rodim ovu bebu." Da li ti to menipreti?" Ne." A tako je i mislila. Samo ti govorim ta je za mene izvodljivo. S kojim izborima ja mogu da

ivim. Da dozvolim da tvoj prijatelj Kele-her po meni eprka nije jedan od tih." Rejel je osetila hladnou i pomislila da se ljudi sigurno ovako ose-aju kada umiru, ako to moe da se oseti. Takoe je osetila strah. Pogledala je u Dejvida i pomislila: Ti nisi ni pola oveka kakav je moj otac. Daje on na tvom mestu, on ovo ne bi uradio mojoj majci. Ne bi joj dozvolio da ovoliko pati. Sada se Dejvid povlaio, potpuno zaslepljeno i luaki. Njegovo stopalo zakailo se o jedan nogar barske stolice, koja se uz tresak nala na podu. Sagnuo se da je podigne, a njegov torzo se brzo pomerao kao kada se kran pod uglom pokree. Zatim se uspravio i razrogaenim oima buljio u nju, a beonjae su se jasno videle oko njegovih duica u oku. Izgledao je kao da je shvatio da bi mogao da odgrize svoju nogu, a i dalje bi beznadeno bio uhvaen u zamci. Dejvid je stao na neke kartone i zatvorio oi, a lice mu je potpuno pobledelo. 151 U redu", rekao je. Do avola, ti si pobedila. Samo ne znam ta je to to misli da e da dobije iz ove svoje jezive horor scene koju si zamislila. Nadam se da e to da dobije. Molim se Hristu da to dobije." Rejel se osetila prilino tekom, u glavi joj se vrtelo. Bila je pijana. Samo to ranije nije primetila. Pobedila je. Trebalo je da se osea dobro, makar pobedniki. Ali jedino to je oseala je hladnoa i neka unutranja mrtvaka ukoenost. Shvatila je da je vana stvar u ovom momentu samo da izdri, da kroz ovo izae ovako ili onako. Sledei sat je bio potpuno zamagljen. Dejvid, na telefonu s Keleherom objanjavajui mu tiho situaciju i traei mu klju od ordinacije. Onda oni odlaze, vonja u liftu u tiini. Napolju joj kia pljuti po licu, udara je po glavi. Hladnoa. I dalje se tresla, ak i u pretoplom taksiju. Tek kada su doli u Keleherovu ordinaciju, na adresu u blizini Pete avenije, do zgrade s fasadom od mrkog peara, shvatila je ta su radili i to ju je preseklo, kao ubod noem. Kada je Dejvid otkljuao vrata i ukljuio svetla, videla je osvetljenu ekaonicu s udobnim nametajem i Kurijer i Iv* reprodukcijama, boino drvce na stolu u uglu, ukraeno drvenim anelima i kariranim masnicama. Nikada neu videti svoju bebu. Nikada neu moi da je drim u svojim rukama. Zatim soba za pregled, lepe zavese pastelnih boja, poredane rode po tavanici. I slike. Izgledalo joj je kao da ih ima na stotine. Fotografije. Poredane na velikoj oglasnoj tabli i prikaene penadlama u boji. Slike svih beba kojima je Keleher pomogao da se rode. U njoj se javio pla, blokirao joj je dunik da za trenutak nije mogla da die. Nju neko vara, a to je jo gore, sama to radi. Soba joj se zamaglila od suza. Ne smem sada da se raspadnem, pomislila je. Kasnije. Kada se ovo zavri. Ali, o dragi boe, znam

da nikada neu prestati da ih viam. Sve te bebe. Te slatke male bebe. S jedne strane sobe za pregled postojalo je udubljenje pregraeno za-vesom i mekani pamuni ogrta sloen na beloj stolici u uglu. Rejel se Presvukla to je bre mogla, ali su joj se ruke tresle; njeni prsti, dok se borila s dugmadi na haljini, bili su grubi poput nekih drvenih tapova. * EngL: Currier & Ives - amerika tamparska firma iz XIX veka poznata PO svojim litografijama. (Prim, prev.) 152 Vrt lai Gud 153 Preko puta stolice nalazilo se ogromno ogledalo. Poto je navukla ogrta koji se pozadi vezivao, Rejel je za trenutak zastala, prouavajui svoj odraz u ogledalu. Videla je lice koje nije njeno, ispijeno i sablasno bledo, s upalim oima poput otiska palcem u gruboj glinenoj skulpturi. ak joj je i telo izgledalo kao tue, s tekim, oteenim grudima, a tamne bradavice vidljive ak i kroz taj tanak pamuk. Stomak joj je delimino bio zaobljen i nean s obe strane karlice koja je trcala. Ruke je stavila na stomak, neno ga gladei, a oi su joj se punile novim suzama. Zao mi je", apnula je. Tako mi je ao." Hladno i mrtvo oseanje je nestalo, ali je osetila bol u grudima. Neu te zaboraviti, bebo. Kada je izala iza zastora, Rejel je videla da je Dejvid bio spreman. Ruke je oribao, navukao rukavice, a instrumente je poredao po metalnom posluavniku. Ona se uspela na ivicu stola za pregled, a pod golim leima je ose-ala hladnu i grubu papirnu navlaku, koja je neobino podsetila na majku. Potara/ se, dobro se postaraj da pokrije poklopac pre nego to sedne. Ni sama ne zna koje sve bakterije moe da zakai u javnom kupatilu. Rejel se cepala izmeu jecaja i luakog naleta smeha. Pogled je paljivo drala udaljen od Dejvidovih oiju. Ako ga pogleda, ako pogleda u ono ta on sada dri u desnoj ruci, moda bi poela da vriti ili da ludi. Nije prekasno." Zvuk Dejvidovog glasa preleteo joj je preko uva. Mi ne moramo da prolazimo kroz ovo. Mogu ponovo da pozovem tiva, da mu kaem da doe." Njegove reci su je ponovo urazumile, kao da je neko preko nje sipao kofu ledene vode. Ne", rekla je. Uradi to." Rejel je legla na lea potpuno ukruene kime kao da je progutala neki tap i naterala svoje drhtave noge da se otvore. Sada je usledio hladan ok na njena bosa stopala. Njeno telo je oekivalo Dejvidov dodir. Ali kada je Rejel pogledala kroz svoje rairene noge koje su visile u vazduhu i videla ta e se desiti, skoro

da je promenila miljenje. Dejvid. Njegovo lice, koje se nalazilo izmeu njenih rairenih kolena, izgledalo je poput sablasnog meseca u hladnoj noi, a svetlost se odbijala o elini instrument u njegovoj ruci. Obuzelo ju je jezivo predoseanje: To je kao brak, zar ne? Ovo e nas vezati do kraja naih ivota. A onda je znala da je prekasno. Doli su do take gde nema povratka. Na prvi hladan prodor spekuluma, Rejel je ugurala pesnicu u usta kako bi sebe spreila da vrisne. 6. Manonu je toliko dugo trebalo da umre. Silvi se pomerila u svom seditu, delimino uznemirena tim tunim duetom, dok je dirigent mlatarao svojom palicom kao neki luak. elela je da se zavesa spusti. Neobino. Obino je volela da bude ovde, u Metropoliten operi. Da sedi pored Deralda u njihovoj loi u parteru, na kamenom ispupenju iznad elegantne svetine na orkestarskim seditima i direktno okrenuta ka sceni, s najboljim pogledom u operi. Poput kralja i kraljice, to su na neki nain i bili. Boe, na koliko su samo sveanosti i sastanaka prisustvovali, koliko je samo veera i zabava ona priredila, poevi jo od onda kada se nalazila izmeu Brodveja i Trideset osme ulice. A svih tih godina je Deraldova banka bila vodei sponzor. Ali veeras se oseala nemirno. De Grije,* koji je izvodio italijanski tenor za koga nikada ranije nije ula, izgledao je poput zavezane urke s ukrasima iz devetnaestog veka, a to je jo gore, zvuao je kao da je prehlaen. A diva, koja je navodno bila zanosna petnaestogodinja le-potica, izgledala je kao da ima pedeset godina i bila je krupna kao konj. Stvarno je pravi podvig drati njeno telo na izdisaju u svojim rukama. Silvi je svoju ruku poloila na Deraldovu. Iz nekog razloga, u slabo osvetljenoj loi, nije bilo nikoga osim njih dvoje. Ali, Derald to verovatno nije ni primetio. I on bi trebalo da bude nemiran, u svojoj utirkanoj koulji i preuskom smokingu za koji je insistirao da mu i dalje savreno stoji, ali u odsjaju ilibarskog osvetljenja sa pozornice, primetila je ushien izraz na njegovom licu. Glava mu je bila lagano zabaena unazad, oi napola zatvorene, a usne su se same pomera-le izgovarajui libreto. On nije video Manonove napregnute avove ili uo tenorov hrapav glas. Za Deralda je postojala samo Puinijeva nena, poletna muzika. Dragi Derald. Nije li to jedan od razloga to ga ona toliko voli? Njegov talenat da vidi samo dobre stvari, a ne ta se u stvari tamo nalazi. Nain na koji je on u njoj video samo lepotu i odanost. Svih ovih godina on je lep za njene grehe kao i De Grije za Manonove. * Misli se na Puinijevu operu Manon Lesko radenu po istoimenom romanu Prevoa. (Prim, prev.) Mlin Gud____________________________________________155 Silvi je sada dodirivala njegovu ruku i osetila kako se ona obavija oko njene, topla i razuveravajua. Da li je izgledao umornije nego inae? Osetila se pomalo zabrinuto. Ili je to samo zamiljala? Bolelo je

da poredi Deraldovu sliku koju je nosila u mislima - elegantnog i energinog predsednika banke za koga se udala sa pogrbljenim, sedim ovekom koga je veeras posmatrala kako se polako sputa niz stepenice, jednu po jednu, drei se vrsto za ogradu kao oslonac. On ima sedamdeset est godina, pomislila je, besna na sebe. Naravno daje malo usporio. Alije zdraviji nego ikad. Pa ipak, Silvi nije mogla da se otrese jeze koja joj se sputala niz kimu dok je gledala Manona kako umire. Bez njega, pomislila je, ne bih mogla da opstanem. Moj zatitnik, moj najbolji prijatelj. Vie nije bio njen ljubavnik; ve godinama nisu bili zajedno kao mu i ena. Od Deraldove poslednje operacije, nekako nije bio vie u mogunosti da... Ali to nema veze. Sada je oseala da mu je blia nego ikada. Sigurna i voljena. Kada bi etali po Riversajd parku drei se za ruke ili jednostavno ovako sedeli, oseala je dublju bliskost nego svih onih godina kada su vodili ljubav. Od kada se povukao sa mesta predsedavajueg u Merkantajlu, stalno su zajedno. Za vreme hladnih meseci u Palm Biu, itaju romane jedno pored drugog, igraju brid udvoje pored bazena dok im Kala-sova peva serenade sa stereo-ureaja. Pa ono putovanje u Veneciju prolog prolea - kako je predivna seanja preplavljuju! - odsedanje u istom apartmanu u hotelu Griti gde su proveli svoj medeni mesec, skoro pre trideset godina. Silvi je pomislila na putovanje koje su planirali za sledei mesec, krstarenje po Bora Bori i Tahitiju. Malo se opustila. Da, upravo je to ono to mu je potrebno. Dobro e mu doi malo morskog vazduha, a ceo taj Gogenov raj e mu vratiti malo boje u lice, uinie da mu oi opet zablistaju. Sada se zavesa sputala, praena gromkim aplauzom, dostiui vrhunac u ponekim razbacanim uzvicima BRAVO! BRAVISSIMO!" Nekoliko sekundi kasnije, glavni akteri su izali na binu, izgledajui Pomalo neobino u svojim kostimima, kao da su odseeni od svog po-zorinog sveta, pod bletavim osvetljenjem reflektora iza somotske za-vese jarkocrvene boje, nisko se poklanjajui, a debela diva najnia od syih, izgubila je malo ravnoteu prilikom podizanja. 156 Vrt la-. A tek svetla. Lusteri su se velianstveno, magino sputali, sa kraja mesinganih sipki do prostranog svoda tavanice prikazujui pregrt svetleeg i treperavog kristala. Ispod njih su ljudi poeli da ustaju, a neki su jo uvek aplaudirali. Mukarci u somotskim sakoima i smokinzima, ene u dugakim sveanim haljinama od svile, satena i krutog brokata, dok su njihova sjajna krzna nehajno prebaena preko naslona sedita. Silvi je u svojoj glavi ula mamin glas, kao da sedi na

stolici pored nje. Prava dama nosi obian tofani kaput kao da je to njeno najbolje krzno od lasice i prebacuje ga oko sebe kao da joj je hladno. Da ona moe sada da bude ovde, da vidi Silvin ruski crni kaput koji je okaen u predsoblju. Mama, s jednim svojim dobrim crnim kaputom, koji je iz godine u godinu nosila. Silvi je pomislila da bi mama takode volela drago kamenje. Velianstvene komade koji vise oko vrata, zglobova, prstiju i uiju - bulga-ri, kartije, van klifi arpls. Zaslepljujue. Silvi je prstima dodirnula ogrlicu oko svog vrata. Predivni stari smaragdi s filigranskim osamnaestokaratnim zlatom, koju je pre etrdeset godina u Parizu dizajnirao legendarni an Tusen iz Kartijea. Deraldov poklon za njen poslednji roendan. Rekao je da joj se slae s oima, nikada ne pominjui bogatstvo koje mora da je za nju platio. A kako je ona savreno ila sa skapareli veernjom haljinom koju je veeras nosila, jednostavnom somotskom crnom, elegantnom i vanvre-menskom poput smaragda koji su joj sluili kao pozadina. Silvi je ustala i krenula prema vratima loe. Iznenada je shvatila da Derald nije pored nje da joj pridri vrata, kao to je uvek radio. Vratila se nazad i videla da on jo uvek sedi. Dragi boe, kako je on umorno izgledao! Srce joj je bubnjalo do grla. Onda je Silvi brzo umirila sebe. Kasno je, a tako dugo vee, sa etiri beskonana ina, dve pauze, naravno da je umoran. Ko ne bi bio? Pa ipak... Deralde", neno se raspitivala, da li se dobro osea?" On je malo ispravio svoja ramena i uspeo blago da joj se nasmesi. Da li je on elo vee izgledao ovako bledo? Nita o emu treba da se brine, draga moja. Mislim da se samo radi o oteanom varenju. Jeo sam malo vie nego obino." Naprezao se. Zna, stvarno mislim da je dolo vreme da skinem nekoliko kilograma. Ako mi oko struka stvari budu jo tesnije, neu moi da sedim. Znala je da je alom pokuavao malo da je opusti, ali je i dalje bila prisutna ona dosadna briga koju je oseala. Priseala se njegovog dru_______________________________________157 gog infarkta, mnogo goreg od prethodnog; Derald u bolnici Njujork, sa cevicama koje su mu provuene kroz ruke, nos, kateter izmeu njegovih nogu, ice oko grudi. Monitor koji pisti iznad glave i belei svaki otkucaj srca. Kao da je ta iljata zelena elektronska linija jedina stvar koja pokazuje da je on jo uvek iv. A tek svi oni studenti medicine, staisti, specijalisti, laboratorijski tehniari, kardiolozi koji ulaze i izlaze, nikada mu ne dajui ni trenutak odmora. Na smrt su je plaili svojim dugim, ozbiljnim pogledima i svojim teko razumljivim objanjenjima. Na kraju su se ona i Derald odluili za pejsmejker. Ali njemu je sada dobro. Pre nego to smo se vratili sa Floride, specijalista mu je sve proverio i testirao. Sto

posto, rekao je. Ja preterujem, kao i obino. Zato se ovde malo ne odmori?", rekla je, neno poloivi svoju ruku na njega, okirana njegovom slabou, a na ramenima sakoa gde se nalaze naramenice obrazovala se mala koata izboina, to je nekada bilo ispunjeno miinom masom. Nema smisla da urimo ka izlazu dok se guva malo ne smanji. Doneu ti neto da popije, moda neki gazirani sok iz bara?" Uzdahnuo je. Da, tako je. Neto to e mi umiriti stomak, a onda u da budem kao nov. Ne smeta ti to, zar ne? Ja bih sam iao da donesem, ali..." Glas mu se gubio. Naravno da mi ne smeta", rekla je uz usiljenu veselost. Onda ju je on zapanjio iznenada rekavi: Ba sam razmiljao o Rej-el. Imala je osam godina kada je prvi put otila u letnji kamp. Da li se sea? Mi smo je do tamo odvezli, a sve druge devojice su se vrsto drale uz roditelje i ponaale kao da je to smak sveta. A naa Rejel je rekla: - One plau jer su im mame i tate tuni. I vi ste takode tuni. Ali ja neu da plaem. I suvie sam velika za to." Seam se", rekla je Silvi neno. U svojim mislima je u retrovizoru Deraldovog bentlija videla Rejel, devojicu u crvenoj bluzi i na plavom biciklu kako im ozbiljno odmahuje. Silvi je osetila kako joj se srce stee. Njene misli su odletele na jueranje popodne, ok kada joj je Rejel priznala da je trudna. Oh, kako je samo udela da ublai Rejelin bol! Da joj nekako pomogne. Da Uje trebalo dajeposavetujem?, pitala se Silvi. Moje roeno unu-e, beba nakon svih ovih godina, kako bi to bilo predivno! Ali je ipak uspela da od Rejel prikrije svoju sopstvenu enju. Ko ja da neto kaem? Da je ona samo znala kako sam se, kada sam 158 Vrt la bila trudna, molila da pobacim. Kako sam mrzela injenicu da u roditi Nikosovo dete. Da, Silvi je s tugom razmiljala, znam kako je to kada nosi bebu koju ne eli. Ne bih elela da Rejel to doivi, bez obzira koliko ja to elim. Ne, ona mora samo da razmilja o tome ta je najbolje za Rejel. Molila se da e Rejel da uradi ono to je ispravno... za sebe. I zahvaljivala je Bogu da joj se Rejel poverila. Znala je da njena erka nije toliko bliska s njom kao sa Deraldom, ali e sada one da dele ovu tajnu i bie povezane. Silvi je osetila manji nalet pobede: Vidi, njoj sam ipak potrebna. Sutra ujutru e odmah da pozove Rejel i dozna ta je odluila. Po-nudie joj utehu, ako moe. Ali mora da bude oprezna i ne dozvoli da Derald za to sazna. On bi se tako potresao. Deraldov glas je prekinuo Silvine misli: Zvao sam je da veeras poe s nama - zna kako je ona uvek volela . Ali je rekla da mora da bude u bolnici." Blago se zagrcnuo. Toliko toga sam eleo

za Rejel, itav jedan Mesec, pa ak i vie od toga, ali sada, kada ona to i ostvaruje i prezauzeta je za bilo ta drugo, ja samo elim ee da je viam!" Silvi je pomislila na jo jedan razlog zato je Rejel moda odluila da ne poe veeras. Ali nije nita rekla, samo je vrsto uhvatila kvaku kako bi ula u hol. Pogledala je u Deralda pogrbljenog u svojoj stolici ispred, u ove-ka s kojim je ivela tolike godine i kojeg je volela. Osetila je iznenadni nalet emocija. Deralde?" Gledala ga je dok se okretao ka njoj s upitnim osme-hom, a ramena su mu se malo ispravila. Volim te." Bila je svesna da crveni, a osetila se i malo budalasto zbog toga -ona, sredovena ena, koja se ponaa kao neka mlada devojka koja se prvi put zaljubila! Oni su toliko retko izgovarali ove reci naglas, a nikada u javnosti. Deraldov pogled se fiksirao na njoj, a oi su mu svetlele. Onda se zakikotao. Gospodin Puini", rekao je. Bez obzira koliko puta pogledam , on na mene ostavi utisak. Vidim, i na tebe." Srce joj je zaigralo. Moda je ona donela pravi izbor pre mnogo godina. Oh da, moda je tako. Tvoj gazirani sok", podsetila ga je. Odmah se vraam." Hodnik s tapetama s dezenom kupina je bio prepun ljudi koji su pokuavali da dou do stepenica koje su vodile do glavnog hodnikaAilin Gud___________________________________________159 Znala je da se napolju, iza fontane, nalazi predugaak red limuzina koje se sporo kreu, a odmah do staklenih vrata glavnog ulaza nalaze se oferi na svojim mestima, opremljeni velikim kiobrani ma kako bi od jake kie koja je padala jo od podneva zatitili svoje gaz.de i gazdarice. Silvi je prola pored tamnokose ene koja je nosila crnu plianu mini suknju i zlatni top sa ljokicama, i koja je sa svojim pratiocem avrljala na francuskom jeziku. Gde god se okrenula ula je bune glasove, smeh. Izgledalo je kao da svi govore nekim stranim jezikom, jer joj je njihovo nerazumno brbljanje odzvanjalo u uima. Silvi se nasmeila, klimajui glavom u pravcu Adelin Vanderhof, ene koju je povrno poznavala iz Harmoni kluba. Nadala se da Adelin nee pokuati da razgovara s njom. I Silvi se oseala pomalo bolesno, jer su je guili pomeani mirisi krzna i skupocenih parfema. Dolazei u foaje partera, gde se svetina kretala nadole ka stepenicama, Silvi je uz olakanje primetila da bar jo uvek nije zatvoren. A i niko ne eka u redu; svi su eleli da idu kui. A tamo e i ona i Derald da budu za nekoliko minuta, s Emili-om koji ih eka kako bi ih odvezao kui. Onda e ona udobno da smesti Deralda u krevet, moda uz au toplog mleka. Moda e malo da gledaju televiziju; moda ipak mogu da odgledaju poslednje vesti. Derald je spomenuo da e Nikson danas da odri konferenciju za novinare i nadao se da e ovaj novi predsednik da uradi neto znaajno kako bi

poboljao ekonomiju. Silvi se pretvarala da deli Deraldov entuzijazam prema Niksonu, ali mu potajno nije ba ranogo verovala. Podseao je na one prepredene prodavce automobila koji se reklamiraju kasno uvee na televiziji. Silvi? Jesi li to ti?" Taj glas, muevan i s deliminim akcentom ju je prepao tako da je skoro prosula penuavu au sode koju je upravo uzela iz bara. Ne, to ne moe da bude... Onda se okrenula i videla da jeste, a srce je poelo ubrzano da joj kuca. Tu je stajao, sada sa sedom kosom i pomalo zdepast, ali ne previe izmenjen. Vodnjikave crne oi kao na Van Gogovim slikama, otvorene i zemaljske; vrste i velike crne kovrde proarane sedim vlasima. Nikos. Da li je to mogue? Kako je to mogue? Vie od dvadeset punih godina je prolo. Nikada nijedne naznake d njega. Ona se pitala, ili pretpostavljala... ta? Da je on mrtav ili da se odselio daleko odatle. 160 Vrt lai Ili su to jednostavno bila njena nadanja? Da se njen zloin sakrije zajedno s njim, na njega zaboravi, bez povratne adrese. A sada je on tu. Hodao je ka njoj kratkim, snanim, krupnim koracima, dok se sve-tina pomerala s obe strane. Njegovo hramanje sada jedva da se prime-ivalo. Silvi se uspaniila. Ne mogu da se sakrijem ili pretvaram da ga ne poznajem. O boe, ta u da kaem? Silvi! Neverovatno. I dalje prelepa kao i uvek. Jadna Redina, ona nije ostarila tako graciozno, ali je njen glas i dalje kao nekada. Jesi li uivala u Manonu veeras?" Akcenat je bio isti, ali se njegov engleski popravio; zvuao je uvere-no, autoritativno. Oigledno je da je Nikos uspeo da napravi neto od sebe. Silvi je primetila izvanredno odelo s dva reda dugmadi koje je nosio. Pa njegovu ermes kravatu sa zlatnim i od oniksa iglama za manu i manetama koje se s njom slau. Moe li on da primeti kako utie na nju? Oseala je nesvesticu, kao da sve te godine nisu ni prole, kao da joj je opet na terasi, izvan gostinske sobe, nudio cigaretu. Oh, da, veoma", rekla je. Neverovatno, kako je lako rei odgovarajue stvari ak i kada ti srce kuca poput ptice koja je zatvorena u njenim grudima. Moja ena, ona bi tako uivala u veeranjoj izvedbi." Eto vidi. On je oenjen, verovatno ima i mnogo dece, a moda ak i unuice. Pa zato onda stoji ovde i znoji se poput odbeglog zatvorenika koga jure psi tragai. On nikako ne sme da sazna za Rouz. teta to onda nije mogla da doe", Silvi je promrmljala. Da." Njegove tamne oi postale su jo tamnije. Barbara je umrla prole godine." Oh, ao mi je." Silvi se osetila udno to ga je teila. Njena zabrinutost za Deralda iznenada se vratila u naletu. Morala je da se izvini. Ali kao da nije bila u mogunosti da se pomeri.

A tvoj mu?" Nikos se raspitivao. Da li je on ovde?" Oh da. U stvari, on me sada eka. Pa, ako ti ne smeta..." Nikos je neno stavio svoju ruku na njenu. Toliko vremena je prosio, sigurno ima minut koji moe da izdvoji. Za starog prijatelja." Silvi je zurila u njega, oseajui vrelinu na mestu gde ju je on dodirnuo. U jednom stravinom trenutku bila je sigurna da on zna za Rouz i da je mui time to se pretvara da ne zna. Smei se. Ponaa/ se prirodno. 161 Pa, naravno", oduevila se, malo i previe. Kako nepaljivo od mene Dok ja razmiljam kako dobro izgleda, zaboravila sam da te pitam kako si?" Vrlo dobro, hvala. Srea je bila blagonaklona prema meni. Posao dobro ide. Dovoljno da ne sedim dokon i razmiljam u praznoj kui." Stavio je svoje ruke preko njenih, gurajui je blie zidu, van guve u kojoj su bili. Cigaretu?" Silvi je osetila kako joj se vrelina penje uz vrat, ponovo se prise-ajui tople, vlane noi kada ju je prvi put poljubio. Odmahnula je glavom posmatrajui ga dok je vadio svoju tanku zlatnu tabakeru iz depa i izvukao cigaretu. Kakvom vrstom posla se bavi?", raspitivala se, pokuavajui da zvui prijateljski i uljudno. Oigledno da vie nije bio majstor. Zabavio ju je prilino grubim nainom na koji je zapalio cigaretu; izvukao je ibicu iz kutije i kresnuo je o svoj nokat na palcu. Pretpostavila je da je tabakera poklon od njegove pokojne ene. Sada imam svoju graevinsku firmu. Trenutno gradimo stambene kue u Brajton Biu. Nadam se da emo ih zavriti do septembra, uz boju pomo i naklonost prirode." Silvi se zapanjila. To si ti? Ti poseduje Anteros konstrukcije?" Deraldova banka je osigurala taj poduhvat. Setila se kada je on to pomenuo, govorei kako je pametno ulagati i graditi u toj oblasti, ba na samom okeanu, a ipak udaljeno od grada samo kraom vonjom. Nikos je slegnuo ramenima, dok se osmeh pojavio na njegovim punim usnama. Jednu stvar sam shvatio; to ti je vea kompanija, to te vise poseduje, umesto da bude obratno. Mislim da bi se tvoj mu s tim saglasio, zar ne?" Silvi se nasmejala. Da. Kako si znao? To je jedna od Deraldovih uobiajenih zamerki." .,Zna, uvek sam mu se divio." Nikos je povukao dim cigarete, isputajui kroz nos blagi oblai dima. Izvanredan ovek. Pametan... a ima i veliko srce takoe." Potapao se po grudima. Silvi je osetila kako joj opet postaje toplo. Zato on ovo radi? Imao Je puno pravo da mrzi Deralda. To nije imalo smisla, osim ako joj se nekako nije rugao. Da", odgovorila je kruto. Pogledaj, ja stvarno moram..." Ali Nikos kao da nije bio svestan njene nelagodnosti. Zna, zaista ^i je uinio veliku uslugu kada me je

izbacio. Da me nije oterao, mo-^ nikada ne bih sam zapoeo svoj biznis. Ili..." Naglo je zastao, kao da 162 Vrt lai je uhvatio sebe da otkriva neto to nije nameravao. Taj neugodan trenutak je prikrio svojim sjajnim osmehom. Ali uviam da sam sebian to te ovoliko dugo zadravam." U redu je", rekla je, nadajui se da on nee primetiti koliko je njoj laknulo. Pogledala je u au soda vode koja je postala topla u njenoj ruci. Bojim se da u ovo sada morati da zamenim. Izgleda kao da je izvetrila," Dozvoli meni." Pre nego to je mogla da se pobuni, zgrabio je au iz njene ruke i krenuo ka baru. Ali sedokosi ovek iza anka je odmahivao glavom, rekavi da je zatvorio. Silvi je posramljeno posmatrala kada je Nikos izvadio novanicu iz svog novanika i predao je preko anka. A iz halapljivog pogleda an-kera, zakljuila je da se radi o krupnijoj novanici. Trenutak kasnije, Nikos se vratio sa svezom aom soda vode s ledom. Nije trebalo to da uradi", rekla je. Nikos je ponovo slegnuo ramenima. Hajde samo da kaem da sam ostao duan tvome muu. Raunaj ovo deliminim vraanjem duga." Silvi nije mogla da zamisli zato bi Nikos oseao zahvalnost prema Deraldu, ali je osetila iskrenost u njegovom glasu. Moda to ima neke veze s umeanou Deraldove banke u projekat Brajton Bia. Hvala ti u svakom sluaju", rekla je. Pruila mu je svoju slobodnu ruku, a nju je istog momenta zgrabila njegova ogromna i uljevita. Do vienja. Drago mi je to smo se opet videli." Okrenula se da poe dalje, kada joj je Nikos dodirnuo rame. Saekaj. Jo jedna stvar me zanima. Nikada mi nisi rekla. O tvojoj erci. Je li ona dobro?" U tom stravinom trenutku, Silvi je pomislila da on misli na Rouz. Njegovo dete. Oseala je kao da joj je neko stavio pesnicu na srce i zatvorio ga, terajui da se krv izliva napolje. Polako se okrenula kako bi se susrela s njegovim pogledom, pokuavajui da odri prisebnost. Rejel je dobro", rekla je. Mora da je Derald pomenuo Nikosu. To je to. Nikos je samo bio uljudan. Ali sada mora da je video da neto nije u redu, pomislila je, oseca-jui se bespomono. Pogledaj kako su mu oi zasuzile, a lice iznenada ukrutilo. Silvi je uskoila pitanjem, kako bi prikrila tu neprijatnost. Mora da i ti ima dece", brzo je rekla. Ne." Nikos je alosno odmahnuo glavom. Bez dece." Cigareta mu je izgorela do filtera, pa ju je ugasio u visokoj metalnoj pepeljari na poMunGud 163 .-----du do njega. Izgledalo je kao da se nigde ne uri. Barbara i ja smo e-leli decu. Veoma. I svaki put kada bi zatrudnela, nadali smo se da e tog puta... ali, pretpostavljam da nije bilo sueno." ao mi je", rekla je Silvi. Nije li to ve jednom rekla? Nije mogla da se seti. Osetila se

paralisanom, dok su joj misli lutale. Nikos se onda sagnuo, toliko blizu da je mogla da oseti nikotin u njegovom dahu. Silvi, ja znam", tiho je rekao. On nije mislio na njeno saoseanje sa situacijom. Bila je to izjava sama za sebe. Obuzela ju je panika, izbacujui je iz ravnotee. Osetila je kako se neto proliva niz njenu haljinu. Deraldova soda. Prevrnula se, a deo se prolio po prednjem delu haljine. Sada je njen mozak ubrzano radio. On zna, on zna, on zna... ta ti zna?", pitala je, nasmejavi se koketnim nevinim osmehom, za koji je i bez ogledala znala da nikoga ne bi prevario. Sumnjao sam u to dosta dugo", rekao je. Rodila si dete devet me-seci nakon to smo ti i ja..." Ne", zaustavila ga je, grubo koraknuvi unazad, a jo vie tenosti se prosulo po haljini. Grei." Da li greim? Postojalo je vreme kada sam se nadao da greim i stidim se da to kaem." Ovo je ludo", rekla je grubo. Neu ovo da sluam vie nijedan minut." Ali njegova ruka je obuhvatila njen zglob poput eline narukvice. Samo to je sada njegov dodir bio poput vatre, dok je njena ruka bila hladna poput leda. Suze su joj navirale na oi. Molim te, moram da se vratim do Deralda. Pitae se gde sam do sada." Silvi, ja ne pokuavam da te povredim. Mora u to da veruje. elim samo jednu stvar. Da ti to kae, samo da to kae. Samo to. Toliko mi uini. Nikada to ranije nisam traio, iz potovanja prema Barbari. I Deraldu, takoe. I kunem se da ako kae da je to tano, ostaviu te na miru. Nikada ti neu prii..." Silvi se otrgla iz njegovog stiska, nemona da izdri i sekundu vie, glad u njegovim tamnim oima; znao je kao to i ona zna - da ga je izdala, kao i Deralda. Pobegla je, a da je prvi put u ivotu nije bilo briga kako izgleda ili ko ju je video. Derald. Mora da se vrati do njega. Oh, dragi boe, ubi-10 bi ga ako bi to saznao. On to ne srne nikada da sazna. Silvi!", dozivao je Nikos. Saekaj!" Silvi je osetila kako joj lice crveni, zamiljajui kako ljudi bulje, tra-care. te, elela je da mu vikne, molim te, ostavi me na miru. Ah ak i dok je trala du krivudavih zidova partera, sa sodom ruci koja se prosipala preko zglobova, i prola kroz vrata koja vode do njihove loe, uz zvuk srca koji joj je odzvanjao u uima poput voza u nekom tunelu, znala je da, u stvari, nije beala od Nikosa, ve od i uasne istine. Rouz... 7. Pokuavajui da se smesti u prepunom metrou, Rouz se uhvatila za potpornu drku. Klackala se dok se voz naglo kretao napred, a zbijena tela su se nalazila svuda oko nje. Hvala nebesima, makar je ila u eljenom pravcu. Kui. Zatvorila je oi, zamiljajui da je ve tamo. Pela se uz stepenice, do etvrtog sprata, polako, zaista polako,

tako da je uivala u samom iekivanju. ak ni saznanje da je nana tamo nije moglo da joj pokvari predivnu nadu da je moda stiglo pismo za nju - pismo od Brajana. Molim te, boe, neka ovog puta bude tamo. Toliko vremena je prolo, itava dva meseca, a ja sam bila tako strpljiva. Samo jedno pismo, razglednica, bilo ta. Znam da nije mrtav, jer njegovi mama i tata dobija-ju pisma. Mora da postoji dobar razlog zato ja jo nisam dobila neko. Ali ta ako je razlog jer me vie ne voli? Rouz je osetila kako se preznojava, grake hladnolepljivog znoja su se stvarale izmeu njenih grudi, i kruno se irile kao kapi vode na upijajuem papiru, to je inilo da joj se vide znojave mrlje ispod pazuha, a pozadina njene bluze se lepila o pleku ispod debelog vunenog kaputa. Istovremeno je u stomaku osetila ledenu grudvu straha. Molim te... oh, molim te, neka ovog puta tamo bude pismo... Onda je postala svesna da se neko telo, koje joj je doticalo lea, po-meralo. Muko telo koje je toliko smrdelo na cigarete da je to mogla da oseti i leima okrenuta, ealo se o nju. Dragi Isuse, mogla je da ga oseti, njegovu ukruenost, ak i kroz svoj debeo kaput. Bes i prezir su se komeali u njoj. Pokuala je da se izmigolji, ali je bila prikletena sa svih strana, a u meuvremenu se on samo jo vie stiskao uz nju. Do avola, nije mogla ak ni da se okrene da bi videla ko je to. Perverznjak, ljigavac, on verovatno zove devojice i preko telefona im govori gnusobe. Rouz je pomislila na knjigu koju je drala ispod pazuha, izdanje Pravnog pregleda iz 1967. godine. Naciljala je nadole, a svoj lakat je nakrivila, dok joj je teka knjiga pruala eljenu teinu. Osetila je kako neto udara u nju i ula je iznenaen jauk. Pritisak o njena lea je iznenada prestao. Vrata su se otvorila i svi su krenuli ka izlazu, a kondukter je vikao: Avenija de Kalb, sledea stanica Atlantik!" Neki putnici su izali napolje,a jo vie ih je ulo unutra. Rouz je osetila potrebu da se 166 progura izmeu njih i nekako se izvue na platformu. Naredni voz ve rovatno ne bi bio ovoliko pun i tako bi se makar oslobodila perverz njaka. Ali ne. Ona je stegla zube i ostala tu. Morala je da doe kui. Do Brajanovog pisma. Da, danas e stii jedno, u to je bila sigurna. Moda i nekoliko, ela gomila, sva pisma koja joj je on poslao, a koja su se nekako izgubila ili zapela u nekoj pogrenoj poti. Samo jedna stvar, boe", aputala je tiho, a njena molitva je ostala neujna jer ju je buka voza zagluivala. Za svako pismo u da izgovorim pregrt molitvi. I neu da kleim na tepihu. Uradiu to na ploicama u kupatilu, gde je grubo i hladno. I poeu ponovo da se is-povedam... za prvu misu u petak..." Pomisao na misu nekako ju je umirivala, a to ju je podsetilo na neto drugo to je inilo da se dobro osea. Pravni pregled ispod njenog pazuha. Ve joj je veeras jednom pomogao. Naslaivala se injenicom da e ga kasnije prouavati, pucketanjem krutih korica, dok pod prstima osea nenu sveinu njegovih debelih

stranica. Znala je da nee razumeti sve to bude proitala, ali su joj se dopadale te fraze, bogati ritam latinskih izraza i kratki pregledi mnogobrojnih sluajeva, koji na prvi pogled izgledaju suvoparno, ali ako itate izmeu redova i koristite matu, bili su poput nekih pria. Da, bilo je to poput oseanja kada klei dok je u crkvi, ita svoj molitvenik i slua svetenikove pro-povedi. Osetila je blagu zabrinutost. ta ako je on saznao? Da li bi gospodinu Grifinu zasmetalo to je ona pozajmila ovu i sve druge knjige pre toga? Ali, ona nikada nije odjedanput uzimala vie knjiga i uvek ih je vraala sledeeg jutra. Verovatno da gospodin Grifin to ne bi primetio, ak i da ona zadri knjigu i po nedelju dana. Ali zato bi izazivala nevolje? Posao kod njega je najbolji od tri posla koja je do sada imala. Prvi u veleprodaji nabavljaa kancelarijskog pribora koji je bankrotirao, drugi kod advokata koji je u prekovremene sate raunao i odlazak u krevet; ona je nameravala da zadri ovaj trei. Ne, naravno da mu ne bi smetalo. On je bio tako dobar, tako drugaiji od druge dvojice, Vola i Delejnija. I tako pun energije! Ponekad je inio da se osea poput Doroti, koja je uhvaena u nekom tornadu. Sada ga je zamiljala kako seta iza svog stola napred-nazad, sa slualicom pribijenom na uvo, a povremeno bi mahnuo rukama ili ak lupio o sto da neto naglasi. Krupan ovek s nekih etrdeset godina, pomalo debeo u struku, ali lepog lica. Lice oveka na koga moete da raunate, pomislila je. Tako je podseao na Brajana, iako nisu bili 167 nimalo slini. Gospodin Grifin je liio na biveg profesionalnog boksera, ali na onog ko udara recima umesto pesnicama. Jaknu bi prebacio preko stolice, rukave savio do lakata i stalno je prstima prolazio kroz svoju smeu gustu kosu, nakon ega bi se podigla i travo stajala, to je inilo da se prema njemu odnosi s izuzetnom panjom, kao s Brajanovim mlaim bratom Dejsonom, koji je uvek imao neke obloge. Mnogo se i smejao - volela je to kod njega. A kada je poslala pogreno pismo Kresler korporaciji, koje je u stvari bilo namenjeno Dejmo-nu endleru, o tome kako je Kreslerovo pamenje loe i ponekada bi pomeao injenice - boe, kakva katastrofa!, oseala se oajno. Ali, gospodin Grifin je-bio veoma dobar i tada, iako je mogla da vidi da je bio uznemiren. Rekao joj je da je to moglo svakome da se desi i da su nekako uspeli da to isprave. Rouz je pomislila da je on skoro sve mogao da ispravi. Nije morala da slua traare u kuhinji da bi shvatila da je Maks Grifin izuzetan advokat, najcenjeniji u firmi, verovatno jedan od najboljih u gradu. Boe, da je ona jedan od lanova porote, sigurno bi bila na njegovoj strani, kao i ostali ljudi verovatno. U ponedeljak e mu rei o pozajmljivanju ovih knjiga. Nije da bi njemu to smetalo, samo... pa, oseala se

tako glupo i posramljeno. ta ako se on nasmeje? ta ako pomisli da je njena ideja da jednog dana postane advokat glupa, poput neke ale? Sila je deset stanica kasnije, na Aveniji Dej. Dok se gegala niz prljave stepenice koje vode na spoljanju platformu, a potom preko prolazne rampe, pa napolje na ulicu, njeno srce je poelo ubrzano da udara. etnja kroz nekoliko blokova i kod kue je. Rouz je iznenada poelela da produi svoju etnju. ta ako doe kui a tamo nema nijednog pisma od Brajana? Danas je petak, a nekada potar dolazi subotom, ali verovatno da e morati da saeka da ceo dugi vikend proe, pa onda ponedeljak pre nego to neka pota doe. A ona je ve ekala toliko dugo... Stala je kod prodavca voa na Istonoj petnaestoj ulici i kupila est pomorandi, birajui svaku sa vie panje nego to je to bilo potrebno. A onda je u koer pekari preko puta ulice, opijena pomearum aromama cimeta, okolade i rai, kupila pare trudle od jabuke i uobiajenu veknu crnog hleba. Stari gospodin Baumgarten, koji je uvek imao zakaenu olovku o svoje ogromno uvo, dobacio joj je puslicu od badema, onako kako je radio jo kada je bila devojica i tu dolazila s nanom. Pa, tvoja baka, kako se osea?" Dobro." Rouz je pokorno odgovorila. A ti, u kakvu si samo lepu damu izrasla! Radi ak tamo, u gradu Tako si moderna, pa jo nosi visoke tikle!" Dobro sam i ja, gospodine Baumgarten." Rouz je osetila kako joj postaje vrue. Ako bi skinula kaput, pekar bi primetio fleku na njenoj bluzi. Jutros je bila u prevelikoj guvi da bi mogla neto da ispegla, a osim ove nije imala nijednu istu da obue. Tri dobre bluze u itavom njenom ormanu! I dve lepe vunene suknje, koje je naizmenino menjala. Ova siva, kao i plisirana suknja mornar-skoplave boje su od njene stare kolske uniforme. Kakva je ona moderna dama, ha! Pa biu, jednog dana, rekla je sebi. Kada se Brajan vrati kui, kada se mi uzmemo. Tada u da budem profesorova ena, a onda neu ni morati da se oseam otrcano i inferiorno. Ali ta ako se on ne vrati kui?... Bila je na ivici suza. Zahvalila je pekaru i zgrabivi papirnu kesu iz njegove ruke izletela iz prodavnice. Trala je preko Avenije Dej, kroz saobraajnu guvu i ignoriui crveno svetio na semaforu. Ona mora da doe do kue, mora da vidi da li danas... oh, molim te boe... danas... neka danas bude pisma... Trotoar kao da ju je vukao, nekako usporavao, a njene visoke tikle su zapinjale o neravnine na njemu zagazi u pukotinu i polomi-e kimu a kada je dola do nekih devojica koje su igrale kolice, morala je da skrene na kolovoz, manevriui svojim hodom izmeu dva parkirana automobila. Pomorande u

plastinoj kesi su se kotrljale, udarajui je u kuk dok je urila kui. Konano se uspentrala uz tri nia stepenika u predvorju svoje zgrade. Bez daha, jedva da je zastala pre nego to se popela na svoj etvrti sprat. Njeno srce je poskakivalo unutar grudnog koa kada je stigla do vrata. , oh , tako mi nedostaje! Tvoja pisma, to je sve to imam. Ona su mi sve. Danas, molim te da bude neko, danas. Nana je sedela ispred televizora. Gospoa Slatski je uvek odlazila tano u est, pola sata pre nego to bi Rouz stigla kui i ukljuila nanin omiljeni kviz Giliganovo ostrvo. Dok je Rouz ulazila, nana jedva da ju je pogledala. Veera je u rerni", rekla je onako kao uzgred. Ta ena je donela vek-nice od mesa." Ailin Gud 169 Ta ena. Isuse. Gospoa Slatski je jo uvek bila ta ena" nakon koliko tano godina? Kladim se da plivaju u masnoi. Ta ena zna da kuva kao to ja mogu da igram prvu bazu za Doderse." Rouz je primetila da je ovo jedan od naninih dobrih dana. Njena baba nije previe nerazgovetno priala i sedela je pravo, dok su joj oi izgledale bistro i svetio poput stakla. Mora da joj je gospoa Slatski oprala kosu i uredila je, iako nije ba dobro obavila posao. Pa ipak joj je olakala, da Rouz ne mora to da radi i na tome joj je bila zahvalna. Ali nema veze za gospou Slatski. Gde je moja dananja pota? Rouz je pogledala ka hrastovom stoiu, gde ju je gospoa Slatski obino odlagala, kada bi je ujutru donela. Nita. Rouz je etala pogledom po zatamnjehoj dnevnoj sobi. Nije elela da bude previe oigledno. Mora da je nana primetila koliko joj je to znailo. Na kuhinjskom stolu", rekla je nana, kao da je proitala Rouzine misli. Rouz je iznenaeno pogledala u svoju babu. Zategnuti miii na naninom licu se nikada stvarno nisu vratili u normalu nakon modanog udara, a sada je gledala u Rouz s tim neobinim izrazom kao da se zbog neega smeje. Oni su inili da se osea nervozno, ak i nakon ovoliko meseci. Videla je da baka nosi roe ogrta koji joj je Kler poslala prolog meseca za roendan. Ruke su joj mlitavo leale na krilu i podseale su Rouz na one uasne uvijene pilee noice koje im je mesar davao za supu. Rouz je otila u kuhinju, nita ne govorei. A tu, na stolu odmah do tostera, nalazila su se dva pisma i razglednica. Dok joj je srce ubrzano lupalo, uzela je prvu kovertu i okrenula je. Ruka joj se tresla a usta su joj bila suva. Ali, to je bilo samo pismo od Kler. Drugo je bio reklamni flajer kojim se reklamira novi trni centar koji se otvara u Kanarsiju.

Razglednica je bila od Moli Kvin, koja sada ivi u Vankuveru. Mo-lin deko je odluio da napusti zemlju umesto da bude regrutovan pa je i Moli otila. Rouzino srce je potonulo. Nikakvo pismo, nita od Brajana. Ne, ne sada... ta ako nikada... O boe, kako e ona da nastavi da se svakog jutra budi, kako e ona da nastavi da ivi? Kako e sebe da natera da izdri jo jedan dan? Ma jo jedan sat? Spustila je glavu na plastini sto, previe skrhana ak i za suze. 170 Zatim je pokuala da zamisli da je Brajan u susednoj sobi - nje omiljeni nain da sebe prevari i uini da joj neto manje nedostaje" da e svake sekunde on da ueta i razbarui joj kosu i zadirkuje je zbo ~ pravne knjige koju je donela kui. Brajan... 8 Ali sada nije mogla da veruje da joj to ne uspeva, ak nimalo. Doi ra njegove ruke po svojoj koi, ni toga nije mogla da se priseti, koliko god da se trudila. A njegov miris? Kako je on mirisao? Miris. Pomirisala je. Dim je kuljao u vazduhu, neto je gorelo. Ona se smesta prenula. Vekna od mesa gospoe Slatski! Iznenada joj je to izgledalo smeno. Eto nje ovde, brine se za Braja-na, a sve vreme se ivot nekako kotrlja dalje, susree perverznjake po metrou... nana, izgorele vekne od mesa i sve ostalo. Da, to je smeno. Poela je da se smeje. Bespomono, sa suzama koje su joj se kotrljale niz obraze i knedlom u grlu veliine pesnice. 8. Zato ne sednete, gospoice... ah, dr Rozental?" Doktor Dolenc se nasmeio, ali je Rejel videla da se radi samo o osmehu podrke, a ne dobrodolice. Njegovo ponaanje ju je podsea-lo na njenog oca, pomalo zvanino, pa ipak eljno da udovolji. A i ova prostorija za konsultovanje na Park aveniji sa svojim masivnim sjajnim stolom i hrastovim ormanima za kartoteku oivienim mesingom - sve je to podsealo na tatinu kancelariju u banci, onako kako joj je izgledalo kada je bila mala, dok je sedela u velikoj konoj fotelji preko puta tatinog radnog stola, oseajui kako je u toj sobi preplavljuje ose-aj tekog autoriteta, zajedno s mirisom koe i cigareta. Ba tako se i sada oseala, umanjeno, kao da ju je neko progutao, dok je sedala na glomaznu sofu ispod tri visea engleska prizora iz lova. Veoma tiho je sela, sa skrtenim rukama na krilu, ali joj je srce jako udaralo. ta li e rezultati rendgenskog snimka da pokau? est nede-Ija nakon abortusa a i dalje se toga nije oslobodila... a moda nikada ni nee. Tiho se molila: Molim te, ako je tako loe kao i taj plastini osmeh na tvom licu, onda za to ne elim da ujem. Ne elim da znam... Setila se kako je bila bolesna tih prvih dana nakon abortusa... gore-la je od temperature i groznice, ponekad ak bila i u delirijumu. Prvo je pomislila da se radi o gripu, zbog svega toga to joj se deavalo. Poput

arogantne budale, odbila je Dejvidovu ponudu da je smesti u taksi. est blokova je ona po kii pijano lutala, bauljala, sve dok se nije otre-znila... ili opametila... dovoljno da zaustavi neki taksi. Ali do trenutka kada je ula u kuu, bila je potpuno mokra, tresla se od hladnoe i cvo-kotala zubima. Tri dana je imala visoku temperaturu. Znala je da to nije samo grip. Postojao je i bol u predelu stomaka, poput hirurkih klema. Kej ju je konano ubedila da tu doe. Doktor Morton Dolenc. Sada je piljila u njega, u tamnog oveka s maljavim rukama nekako prevelikim za obim njegovog tela i debelim konturama. Ali uprkos svom majmunskom izgledu, bio je iznenaujue nean. On je dijagnostikovao opasno karlino zapaljenje. Loe, rekao je, ali ne toliko loe da zahteva hospitalizaciju. Oh da, ona je znala 2a ovo zapaljenje. Kako ne moe da te ubije, ali moe da te osakati... iznutra. _____________________ > MSI Dao joj je ampicilin, po jedan gram, etiri puta dnevno. Skoro odmah joj je bilo bolje. A onda mesec dana kasnije, predloio je specijalno dijagnostikovanje da vidi da li ima nekih oiljaka u njenim jajovodima i ako je tako, koliko su raireni. Zakazao joj je pregled kod radiologa, a onda prepisao recept za morfijum - rekao joj je da oni ubacuju radioaktivne zrake u jajovod i da e je to boleti. Nedelju dana nakon toga, on se sada podie iz svoje stolice, razvijajui rolnu na velikoj manila koverti i izvlai snimak. Mislim da nema svrhe da kod vas okoliam, doktorko", rekao je. Zato i vi ne pogledate nalaz, a ja u vam rei ta mislim." Posmatrala je dok je stavljao snimak na svetleu tablu na zidu. Polako je i ona ustala i pribliila se, dok joj je puls u grlu snano udarao a stomak se potpuno stegao. Na snimku joj je pokazao dva sivkasta polja gde zraci nisu prodrli. Kao to vidite, postoji veliki broj oiljaka u oba jajovoda. Ovim e vae zaee... pa, hajde da kaemo... biti nemogue. U nekom trenutku u budunosti moda ete morati da razmislite o operaciji. Ali...", slegnuo je ramenima, kao to verovatno znate, rezultati na tom polju jo uvek nisu obeavajui i slabo daju rezultate." Da li je on mislio bez dece? Ikada? Ne... to ne moe biti... o boe, ne... Rejel je osetila nesvesticu, kao da joj se temperatura ponovo vratila. Buljila je u dr Dolenca, posmatrajui veliki mlade na njegovom vratu iz koga su virile tri dlake. Ona mora da pobegne od tog rendgenskog snimka s tamnim mrljama i od svega onoga to joj je on govorio. I dalje je buljila u mlade, pitajui se zato ovek koji ima mo da izbrie itav jedan deo njenog ivota nije pomislio da iupa te odvratne dlake. ao mi je", nastavio je. Voleo bih da sam mogao da vam dam ohrabrujue vesti. Ali u ovakvim sluajevima smatram da je uvek bolje biti direktan... da ne bih... pobudio neija oekivanja. Onda

znate kakve karte drite u rukama, da tako kaem. Uvek moete da usvojite dete, ako va mu..." Rejel mu je pruila ruku da bi se povrno s njim rukovala, zahvaljujui mu i prekraujui njegove pokuaje da joj budunost uini iole svetlijom. Nekako je uspela da izae napolje, drei se veoma uspravno, ukoila je kimu, izbacila napred bradu, kao da e u ovom potpuno vertikalnom poloaju uspeti da sprei da se ta vrelina u njenim grudima ne ispolji. Primeujui samo semafore, proetala se kroz ezdeset blokova 4>$ Gud 173 do svog stana poput nekog zombija, ne zaustavljajui se ak ni kada je imetila se uljevi stvaraju na njenim nogama, pa ak ni kada je kia poela da pljuti. Dola je do stana kada je pao mrak, potpuno pokisla i mokre kose. Stropotala se na stolicu od prua u dnevnoj sobi, ne oseajui elju ak ni da skine svoj natopljeni kaput. Sada joj je bilo hladno. Ali je znala da joj suva odea ili pregrt ebadi nee otkloniti ovu hladnou, kao ni grudvu leda u njenom stomaku. Bez dece... bez beba... o boe, ta sam uradila?... Rukama je prekrila lice. Oh, kada bi samo Kej bila ovde, pomislila je, ona bi me zagrlila i spremila bi mi aj, a onda bismo priale i priale, sve dok moda ne bih pronala neki nain kako da se sa ovim izborim. Ali Kej sada nije ovde, ona je otila, pre skoro tri nedelje... u Vijetnam, svetovima udaljena od mene.... Rejel je spustila ruke sa lica i sklupala ih je u pesnice. Do avola ne, neu ovde da sedim i sebe saaljevam. U redu, to se desilo, ali nisam umrla... Boe, kako bih bila? Ne s ovim bolom koji oseam. Moram odavde da pobegnem, rekla je sebi. Da sve potpuno prome-nim. Moda bi trebalo da budem s Kej. Lekari su im potrebni u Vijetnamu. A verovatno sam Kej sada potrebna isto onoliko koliko i ona meni. Onda bih mogla da zaboravim na ovo, biu negde gde neu imati vremena da o ovome razmiljam. Telefon je zvonio. Nije elela ni sa kim da razgovara. Ko god da je to bio, neka pozove kasnije, sutra. Ali je telefon nastavljao da zvoni, opet i opet i opet... Rejel se nekako nakanila da ustane. Halo?" Rejel, hvala bogu, skoro da sam odustala!" Mamin jasan i veseo glas zvuao je poput kristalnih pehara koji zveckaju jedan o drugi prilikom nazdravljanja. uvi njen milozvuan glas, Rejel se iznenada osetila toliko ranjivom, a njen jad i beda javno objavljeni, kao kada je imala dvanaest godina, kada je plaui dola do mame, jer je taj ljigavac Vil Speri pocepao estitku za Dan zaljubljenih koju mu je dala u koli. Mamino sa-seanje ju je vie pogodilo od grubosti Vila Sperija. Ne, nije mogla da Podnese da je iko saaljeva, a naroito ne mama. Pomisli kako bi tek mama patila - bez unuica koje bi uvala, s kojima bi se igrala i razmazila ih.

Ne, za mamu je bolje da za ovo ne zna. ejel nije mogla da podnese maminu patnju, pored svoje postojee. 174 Vrt laz Izvini, tek sam ula u kuu", Rejel je slagala. Sluaj, mama, mogu li kasnije da te nazovem? Ove rotacije na Urgentnom me iscrpljuju, stvarno sam premorena. Ono o emu sada zaista sanjam jeste da uskoim u kadu i okupam se." Samo jedan minut", Silvi je kratko rekla. Radi se o sutranjem danu; poslaemo po tebe kola u 10.30. To e nam valjda dati dovoljno vremena da do Kold Springa doemo do dvanaest, ak i ako bude guve u saobraaju." ta zaboga ona? Kold Spring... sutra, u dvanaest? Rejel je pokuavala da se priseti i izvue neki zakljuak. O draga, nisi valjda na to zaboravila?", upita Silvi, zvuei razoarano kao da je proitala njene misli. Naravno da ne, kako bih mogla..." Zastala je i u svom zaprepae-nju je poela da se smeje. Mejson. Venanje Mejsona Golda", mama joj je doapnula, i sama se pomalo smejui. Stvarno Rejel, zar ne misli ni o emu drugom osim o medicini ovih dana? Samo nemoj sada da mi kae da nema neto lepo to e da obue, jer u ovog istog trenutka da doem do tebe, kidnapujem te i odvedem pravo do Saksa." O boe, da. Runo ispisana pozivnica koju je dobila prolog mese-ca - delovalo joj je pomalo udno, ne suvie formalna pozivnica kakvu bi oekivala. Bila je zaintrigirana, pomislila kako bi lepo bilo da ponovo vidi Mejsona i upozna tu devojku kojom se eni. Onda je pozivnicu gurnula u neku fioku i oigledno da je na to potpuno zaboravila. Gospode, da je mama nije pozvala, ona bi to potpuno previdela. Pa ipak, bie divno da opet vidi Mejsona. Rejel se prisetila Mejso-nove zabave za dvadeset prvi roendan i njih dvoje kako se nespretno rvu na tepihu u apartmanu u Pjeru koji je njegov otac iznajmio. A nakon toga, kako je on bio paljiv, pokuavao da joj pomogne da se obue, a onda je ispratio do lifta kao da mu je ona bila neka starija tetka. A jezik mu se potpuno zavezao, kao da su bili na lepom sastanku, kao da se nisu poznavali milion godina. Bila je sigurna da ga je time zauvek izgubila kao prijatelja, svog druga iz detinjstva. Ali je onda na zabavi Rejel zgrabila punu aku smrvljenog leda i gurnula mu u pantalone. Mejson je skiao, pomalo skakao naokolo i nazivao je prepredenom kukom, deritem, pokvarenjakuom. Od tada su ponovo bili prijatelji. ... osim ako ne eli da odemo u Blumingdejlz", mama je nastavljala. Kupovina? Boe, samo joj jo to fali. Ne, ona e da izvue neto iz svog ormana. Ali <Gud 175

Me brini mama, imam savrenu odeu." "u deset i trideset onda", rekla je Silvi i uzdahnula. I duo, za boga miloga, seti se da obuje arape i obue kombinezon. Kada si proli Put nosila haljinu, na svetlu sam mogla da vidim kroz nju sve dok si mi stajala okrenuta leima." Oseajui nalet razoaranja, Rejel se pitala da li je to ista Silvi s kojom je bila toliko bliska, kao da su na istoj frekvenciji kada joj se po-verila da je trudna. O mama, molim te - da, dobro, u redu. Nosiu kombinezon, deset ako treba, ako e te to usreiti." Onda se zaprepastila svojom sposobnou da se naali i nasmejala se. Pa, tebe je makar lako zadovoljiti. Mama, znam da e ti da umre srena, samo ako ja uvek nosim ist ve, stavljam papir na tue klozetske olje i prekrtam noge kad god sednem. Mama, volim te. I mama, sluaj, hvala ti za..." Za ta? Da, jer takoe zna ono to je zaista bitno... jer si uz mene i za mene kada je to meni bitno... kada si mi potrebna. Silvi se nije raspala kada joj je Rejel rekla za abortus. Nije plakala niti dizala frku zbog toga ili je gorko optuivala. Samo je zagrlila Rejel, skoro je guei i rekla: Volim te, draga, i uvek u te voleti, bez obzira na sve." Hvala za ta?", pitala je Silvi. Knedla se stvorila u Rejelinom grlu, ali ju je progutala. Oh, nita. Samo hvala ti. Vidimo se sutra u deset i trideset." Venanje Mejsona Golda nije bilo onako kako je Rejel oekivala. Oekivala je sinagogu prepunu cvetnih aranmana, deverue u istim haljinama s pufnastim rukavima, a mlada i mladoenja odeveni u beli saten i frak poput onih na svadbenoj torti. A sada je sedela sa svojim roditeljima, unutar ovog velikog staklenika koji gleda na reku Hadson, posmatrajui dva hipika koji jedno drugom obeavaju ljubav, ast, ali ne i poslunost. Mejson Gold - hipi! Neverovatno. Nevieno. Istina je da ga nije videla nekoliko godina... ali sada, jedva da ga je Prepoznala. Visoki stranac s konjskim repom u beloj irokoj tunici bez kaia i sandalama. Mlada je nosila istu takvu haljinu, a u dugakoj crnoj ktfsi imala je divlje bele rade. Bez svadbenog baldahina. Umesto toga su stajali ispod viseih begonija, a njeni soni beli pupoljci su dodirivali vmove njihovih glava, s rasutim laticama pod njihovim nogama. 176 Vrt L Rejel se nasmejala i pomislila: Dobro za tebe, Mejsone. Ipak si uspeo da se izvue iz smrznute hrane. Pogledala je oko sebe. Dugaki stolovi od iverice ukraeni semenima mladin biljaka u glinenim posudama bili su postavljeni oko staklenih zidova kako bi napravili prostor za oko pedeset stolica na rasklapanje.

Primetila je Goldove koji su sedeli u prvom redu, odmah do vaze sa cinijama. Mamina najbolja prijateljica Evelin sedela je potpuno uspravno i hrabro se osmehivala svojim poluukoenim osmehom. Rejel je primetila da su tiklice na njenim roe cipelama, koje su se slagale s roe kostimom, bile blatnjave usled etnje po vlanom brdu. Oi su joj bile oteene i crvene, kao da je plakala. Pored nje je Ajra Gold, debeo i elav, koji se zbunjeno okretao oko sebe kao da je svakog trenutka oekivao da vidi kako Alan Fant iskae i preko svog megafona objavljuje da su na Skrivenoj kameri. Ovo nije venanje kakvo su Goldovi zamiljali... niti sanjali da e im se dogoditi ni u najgorim komarima. Rejel je s lakoom mogla da prepozna Goldove roake i prijatelje... svima im je bilo neprijatno, mekoljili su se u svojim stolicama, prouavali svoja kolena, razmenjivali posramljene poglede. Ali ne i mama, tako elegantna u bledom kompletu od kamira - jednostavno je izgledala zbunjeno. Rejel je bila ponosna na nju zbog toga. Naprezala se da uje svetenika, bradatog oveka koji je mirno govorio i delovao iskreno, a na sreu je nosio odelo i kravatu. Glasno je itao zavete Mejsona i enon - ona jeste enon, je tako? Da, neto tako ili tome slino koje su zajedno napisali. Neto o tome kako je ljubav slobodna poput orla... i krugovi unutar krugova. Lepo i ne previe glupavo. Rejel je primetila da joj oi suze. Boe, da li ona stvarno plae? Moda je to zbog naina na koji je Mejson gledao u svoju nevestu, buljio u nju s takvom nenou. Potpuno su se prepustili meusobnim pogledima, mogli su tu da stoje u amcu koji tone, a da to i ne primete. Dejvid nikada nije tako u nju gledao. Mejsonovi prijatelji (ko drugi to moe da bude?) - dugokosi momci u farmerkama i irokim kouljama zbijeno su sedeli napred. Devoj-ke, njih etiri ili pet, sve su imale dugake kose s razdeljkom na sredini i jednostavna lica bez minke. Jedna od njih, s neobinom plavom kosom, podseala je na nekadanje reklame tejm kreme za ienje. Nekoliko drugih je sanjivo klimalo glavom i izgledalo prilino odsutno. ta su jo oni ovde uzgajali osim cvea? Mejson je stavio prsten na ruku svoje neveste, a onda se nagnuo da je poljubi, dok mu je lice sijalo i drhtalo od emocija. Neki momak je u turskom sedu drao gitaru u svom krilu i poeo da svira Ket StivensoAilin Gud 177 vu pesmu Moonshadow". Rejel je uhvatila sebe kako i sama pevui ponesena radosnim trenutkom. Nekoliko minuta nakon toga svi su se grlili, prvo Mejson i enon, a onda su im se njihovi prijatelji pridruili, cerei se, smejui se i svi su se meusobno grlili. Stariji ljudi su stajali iza, mrmljajui svoje uljudne, napregnute estitke Goldovima. Rejel je primetila da se Ajra Gold mrtio, dok ga je jo jedan elav ovek, koji je izgledao kao da mu je brat ili roak, saoseajno tapao po ramenu.

Preko puta stolica, Rejel je pogledom uhvatila Deraldov i oboje su se nasmejali. Tata uiva u svemu ovome... to je Ajra sputen za nivo ili dva... Tata je uvek mislio da se on pomalo pravi vaan. Sada je ona krenula nizbrdo, muei se u svojim visokim potpeticama po rupama koje su glodari napravili u kamenju. Kako je to ironino to se ona, u stvari, brinula da li e biti pristojno obuena u ovoj beloj rolci i suknji od jelenske koe. Osveenja su postavljena na okruglom hrastovom stolu u toj sme-noj seoskoj kuici. Galoni svee ceene jabukovae, salate poprskane suncokretovim semenkama i mladicama koje su izgledale prirodno, hleb od prekrupe, zemljani lonci sa slatkim puterom i farmerskim sirom, hrskave vegetarijanske kaserole. U velikoj starinskoj kuhinji, s indijanskim kuhinjskim kredencima i ostavom, Rejel je kasnije konano uspela da Mejsona uhvati samog. Da li je sve ovo pravo?", pitala ga je. Ne mogu da verujem da si ovo ti. ta se desilo s Jejlom, sa Dej presom, sa berzom?" Jesi li ikada probala tapie od celera sa sveim puterom od kikirikija?" Zgrabio je jedan od okrnjenih tanjira sa stola i gurnuo joj ga u usta. Nakezio se, gledajui je dok to pokuava da savae. ajen ih pravi. Prvo mi se nisu dopadale stvari koje jede, ali me je preokrenula." Rejel je naterala sebe da proguta testastu, lepljivu masu. Mislila sam da se zove enon." Jeste, ranije. Sada ga je promenila." Ne razmilja i ti valjda da promeni svoje?" Pomisao da e morati da ga zove Tonto" ili Sigal" naterala ju je na smeh. Nasmejao se. Sigurno. Kako ti se dopada Akapulko?" Smeno. Ba smeno." Sada se i ona smekala. I dalje onaj isti Mejson. Osetila se relaksiranom. ao mi je, to je zlobno s moje strane. Ono to sam rekla o Jejlu. Samo nisam ba naviknuta da te gledam s tim konjskim repom. Ali sam srena zbog tebe Mejsone, zaista." - ~*f~L Nema ljutnje. Hej, eli li da vidi ostatak ovog mesta? en ajen i ja imamo ceo sprat. Dav i Gordi dele drugi s Lisom i Doom. Jesi 1; upoznala Doa? Kua je pripadala Doovom dedi, bio je neki botaniar. Doova ideja je bila da se venanje odri u stakleniku..." Rejel je pratila Mejsona uz iroke stepenice s krivudavom hrastovom ogradom i armantno zaobljenom osovinom. Trei sprat na kome je on iveo je u stvari bilo potkrovlje. Ona ga je pratila po niskoj beloj sobi, saginjui se kako bi izbegla da udari glavom o kosu tavanicu. Neko je - verovatno ajen - saio zavese od krevetskog pokrivaa. Duek na podu za brani krevet bio je jedini nametaj, osim nekih komoda. Mejson je seo na duek, a noge je prekrstio kao Indijanac. Uhvatio je njen pomalo uasnut pogled i rekao: Znam, malo je golo, ali je ovo samo privremeno. Do kraja leta. Onda se selimo u grad. U septembru poinjem rad u Slubi pravne pomoi* - jesam li ti to rekao? Dojadilo mi je korporativno pravo, bogate

seronje pokuavaju da opljakaju jedni druge. Da li ti zna koliko pristojnih ljudi svakodnevno odlazi u zatvore jer ne mogu da priute dobrog advokata? Naravno da e da pronae nekoliko nesposobnjakovia koji rade za Pravnu pomo, oni koji su tamo jer ne mogu da nau nita bolje. Ali, hej, ja ovo biram. elim da pomognem." Rejel je sela pored Mejsona i poljubila ga u obraz. Bila je ponosna na njega, na njegovu hrabrost, na njegovu posveenost, Jadna Ulica Dela", rekla je. Kakve veze Ulica Dela ima s ovim?" Samo sam razmiljala gde bi Dela bio da je Peri Mejson otiao u Pravnu pomo?" Nasmejao se i sagnuo, dohvativi plastinu kesu sakrivenu ispod jednog kraja dueka. eli da popui jedan? Zarad starih vremena?" Smotao je doint i oni su ga razmenjivali izmeu sebe, uivajui u prijatnoj tiini. Oseala je da je ovo dobro, nekako odlino da to podeli s Mejsonom na dan njegovog venanja. Upravo ono to joj je bilo potrebno da skrene misli sa sebe, da umanji glavobolju. Onda je Mejson upitao: Pa, ta se deava s doktorkom Kilder ovih dana? Da nije prezauzeta spaavanjem ivota da bi se zaljubila i udala?" Bila sam zaljubljena jednom", rekla je. Barem sam ja to tada mislila. Mislim da u se sada drati spaavanja ivota, poevi od svog... * Koja se prua siromanima besplatno. (Prim, prev.) 179 y(e\ da li zna da se navikavam na to da ti sada nosi konjski rep. Nekako mi se i dopada. Mora da sam stondirana." Sam je uzgajam." Konjski rep?" Zakikotala se, sve vie i vie oseajui da joj je trava udarila u glavu. Ovo." Podigao je doint. Tamo u stakleniku." Nekako sam to shvatila." Mislim da ale na to sumnja. Stalno me ispituje da li se bakem time. Ubija me. Mislim da mi to i dalje zamera, to neu da se ukljuim u njegov biznis." Rejel je duboko uvukla dim, kaljui zbog slatkastog ukusa trave. Prolo je dosta vremena otkako se ona naduvala, verovatno i previe. Zavalila se na dueku, pridravajui se jednim laktom. Mogla je da vidi prizor kroz nizak prozor, narandasti magliasti odsjaj iznad reke gde sunce zalazi. Da li eli da uje neto stvarno radikalno?" rekla je. Mislim da u da idem u Vijetnam." Mejson je buljio u nju. Sranje Rejel, jesi li ozbiljna?" Aha." Do sada u to nije bila potpuno sigurna, ali je to nekako postalo realno dok je izgovarala. Mejson je buljio u doint koji mu se puio izmeu palca i kaiprsta. Opa! Znao sam da je ova domaa stvar dobra, ali ne da je i toliko dobra." Nasmejala se. U redu, malo sam naduvana, ali sam ozbiljna." Ovo je najlua ideja koja ti je ikada pala na pamet." Njegove smee oi su se previe razrogaile, otkrivajui kominu nevericu. Ne govorim o pristupanju vojsci ili neem slinom. Radila bih za privatnu bolnicu Katolik rilif. Ima previe civila na koje se tamo puca, koji su osakaeni, kao i vojnika. Ne vidim da je to ita gore od

rada za Pravnu pomo." Mejson je razmiljao o ovome, mirkajui oima dok mu se dim izvijao oko glave. Aha, moda si u pravu za to. U svakom sluaju, ko sam ja da te osuujem? Prema mom aletu, skoro da sam potpuno sjebao svoj ivot, pa ko sam onda ja da ti govorim ta da radi? Izmeu ostalog, znam te dovoljno dobro da prosudim da e to ipak da uradi." Mejson je napipao pikavac marihuane u pepeljari na podu, pored dueka, i zavrio svoj doint u tiini. Rejel je pomislila kako bi volela da ima brata, ba kao Mejson. Poslau ti razglednicu", rekla mu je. Samo nemoj da napie voleo bih da si ovde'." __________________________2!^/ Potapao se po grudima cerei se. um na srcu. etiri-R* Nije jatno, ha?" Rejel je stala na noge oseajui se teko, umorno, ali takoe i bolje nego poslednjih nekoliko nedelja. Da, ii e... to je bio odgovor... osta-vie sve ovo iza sebe. Vodice novi ivot, ba kao i Mejson. Hajde da idemo dole", rekla mu je. ajen e se moda zapitati ta ti to ovde radi s drugom enom na va dan venanja." Opusti se, ajen nije takva. Ona ne veruje da nekoga moe tako da poseduje." I on se pridigao sa dueka. Rejel je buljila u njegova stopala u sandalama, u neobino iskrivljen palac koji je jednog leta na skijanju na vodi polomio u Dilu kada su bili deca. Nekako se tada rastuila, kao da je Mejsonov savijen palac na nogama predstavljao bezbrini deo njenog ivota koji je zauvek izgubljen. Onda je strogo odmerila Mejsona. Sluaj, Bastere, samo je nemoj nikada testirati po tom pitanju, uje li me? Ako je voli, ne zezaj se s neim to je dobro." Mejson je salutirao, a jedan krajiak njegovih usana se nakrivio. Nema anse. Jedva i s njom izlazim na kraj, a onda se neto... Sluaj, rei u ti neto to nisam ak ni roditeljima rekao. ajen i ja... pa, ona je u treem mesecu trudnoe. Postau otac. Moe li u to da poveruje?" Snaan bol se pojavio u Rejelinim grudima i osetila se kao da joj je dodirnuo ivu ogradu u srcu. Taj smean sreni pogled na Mejsono-vom licu. To ju je nateralo da pomisli na Dejvida, kako je on bio dalek, hladan. O boe! Onda se pridigla. Ti ne trai vreme, ha?" To su neke druge stvari, zar ne? Ja se enim, dobijam dete. Ti moda odlazi u Vijetnam." Okrenuo se ka njoj dok su ili ka stepenicama. Primetila je da je po bradi imao male posekotine od brijaa. Rekao joj je da je tog jutra obrijao svoju bradu, radi potovanja prema svojim roditeljima. To bi bilo previe, da ga vide da izgleda poput Isusa Hn-sta povrh svega drugog. Samo nemoj tamo mnogo da protura glavu. Onda je dodao: O, do avola, zato sam to rekao? Za tebe je to kao kad se kae 'nemoj da razmilja o slonovima'."

Potapala ga je po ramenu. U redu, obeavam. Neu da razmiljam o slonovima." * Oznaka 4-F, u amerikoj vojsci znai - nesposoban za vojnu slubu-(Prim, prev.) Gud 181 Ha stepenitu je ula neku guvu, neko je vikao, vrata su se glasno zalupila, odjek koraka na stepenicama ispod njih. Rejel? Rejel?" Mamin glas je nestrpljivo dozivao. Neko je povre-den? Pomislila je na one smene stare crtae s Dukom Dugoukom u kojima on skici: Ima li doktora u ovoj kui?" Ali kada se mamino bledo lice pojavilo na stepenicama, Rejel se skamenila. Osetila je kao da joj je srce stalo. O boe, neto loe... mora da se dogodilo neto loe t... Rejel", mama je jedva izgovorila. Tvoj tata..." \ 9. Silvi je sedela u staroj crvenoj somotskoj ljuljae! u svojoj sobi i ui-vala dugme na Deraldovoj koulji. Provlaila je iglu kroz rupice na dugmetu. Tako malena dugmad i tako fino uraena, starinska, napravljena od izglaane koske, a ne plastike. Sve njegove koulje se naruuju po meri u istoj radnji na Savil roudu gde je i njegov otac kupovao pre njega. Silvi je letimino pogledala kroz visoki olovni prozor i s iznenaenjem uvidela da je to popodne skoro na izmaku. Negde je ula zvuk, kucanje. Ali toliko daleko da mora da je dolazilo odozdo. Oh, neka se Bridet pobrine za to. Zamiljala je kako uve-e priprema koulju za Deralda koju e on nositi sutra, s onim lepim plavim kariranim sakoom i prelepom Diorovom kravatom koju mu je prole godine Rejel poklonila za Dan oeva... Kucanje je postajalo sve jae, glasnije i upornije. Pa, ono uopte nije dolazilo odozdo, ve upravo pored vrata njene spavae sobe. A ula je i neki glas. Mama? Jesi li tamo? Mama!" Rejel? Kakvo divno iznenaenje. Moda e da ostane na veeri, Ui, draga", Silvi je veselo uzviknula. Nije zakljuano. Samo zaglavljeno. Ta stara vrata. Dobro ih gurni." Moj boe, kako ona oajno izgleda, pomislila je Silvi dok joj je erka ulazila u sobu. Kosa joj je bila upava kao da je nije prala danima. Lice joj je bilo oteeno, oi naduvene. Jadno dete. Oh, mama." Rejel je prela preko sobe i klekla pored Silvinih kolena. Dok je podizala svoje lice, sunev odsjaj se uzdigao iz te tmine i osvetlio prostoriju poput izmuene due na Gojinim slikama. Neto u njenom izrazu je probudilo Silvi iz letargije i bilo joj je hladno. Hladnoa koja je proimala do samih kostiju i nikakva ebad ne bi mogla da je ugreju. Odlazi, pomislila je. Pusti me na miru. Rejel je zarila svoje lice u Deraldovu koulju koja je bila rairena preko Silvinih kolena. Potom se

uo njen priguen glas prepun suza. Toliko mi nedostaje. Prosto mi deluje nemogue da nikada vie neu da ga vidim. Kada hodam po ovoj kui, on je u svakoj sobi. Oh, boe, mama, kao da je on ovde, tako blizu, da ak mogu i da osetim njegov miris. Samo to ne mogu da ga vidim ili dodirnem." : Cud 183 Rejel je zaplakala dok su joj se ramena tresla, vrele suze su natapale kunu haljinu koju Silvi jo od jutros nije presvukla. ,uti sada." Silvi je rukom gladila Rejel po glavi, oseajui njenu zaobljenu lobanju ispod gipke svilenkaste kose i nenu malu upljinu na njenom potiljku. Kada je Rejel bila beba, Silvi ju je ovako milovala dok je uspavljivala. Ne plai, duo moja." Silvi je osetila neverovatan mir. Kao da je zaista ostavila sadanjost iza sebe, lebdela je u nekom drugom vremenu ispunjenom sreom, s bebom koja je u njenom krilu sa slatkim puderastim mirisom koji je proimao itavu sobu. Onda je hladnoa ponovo poela da je proima. Mama, nedostaje mi tata, ali sam za tebe zabrinuta." Rejeline reci su je nekako vukle, terale je da sve dublje prodire na to tamno hladno mesto gde nije elela da bude. Nisi nijednom zaplakala, a nee ni da jede. ele nedelje nisi izala iz ove sobe. Bridet me je jutros nazvala. Plakala je koliko je uznemirena." Nema razloga da vas dve budete toliko uznemirene", odgovorila je Silvi. Sasvim sam dobro. Samo nemam ba neki apetit, to je sve. A koliko god da volim Bridetino kuvanje, ona ne tedi na puteru i jajima. Ve godinama pokuava da me ugoji. ak kriom stavlja krem u moju kafu kada joj naroito traim obrano mleko. Zna, s njom je to kao da ratuje. A ona jednostavno ne moe da prihvati poraz." Oh, mama." Rejel je podigla svoje lice, vlano i oteeno od plakanja. Zar ne moe makar da places? Mnogo bolje bi se oseala kada bi mogla da zaplae." Silvi je skrenula pogled od njenih oiju koje su delovale toliko po-vreeno. Ne, ne, ona ne sme da dozvoli da plae. Ako bi poela, nikada ne bi mogla da se zaustavi. Poput talasa u okeanu koji bi je epao i udavio. Oh, kada bi samo Derald bio ovde. Ali upravo ju je na to Rejel podseala, zar ne? Da Derald nee da Joj se vrati. Nikada vie. Onda je neto puklo u Silvi, pritiskajui joj grudi, stravian bol se sirio istiskujui vazduh iz njenih plua. Suze su navirale u njenom grlu u ogromnom preplavljujuem talasu. A onda se svega setila. Kako se Derald alio na bolove u grudima na Mejsonovom ven-canju, zatim kako se onesvestio pre nogo to su ona i Rejel mogle da ga odnesu do kola. Onda soba u urgentnom centru, svi ti doktori, medicinske sestre, bolniari koji se guvaju oko njega, udaraju ga po grudima, bockaju ga iglama, icama, tubama, pokuavaju da njegovo srce povrate u ivot okovima.

Ali tada je bilo i suvie kasno. Preka-snn nun G"^L 185 sno.. Sahrana je usledila dva dana nakon toga i sve joj je bilo nejasno glavi. Kako joj je sve to izgledalo nerealno, poput sna ili filma koji je gledala! Hram Emanuel, koji je bio prepun Deraldovih prijatelja, klijenata, njegovih slubenika iz banke, ljudi iz opere. Stotine njih koji su eleli da je stisnu za ruku i poljube je u obraz. A Rejel je stajala blizu nje, tako dobra i jaka, seajui se njihovih imena i mrmljajui reci zahvalnosti. Silvi je u svojim mislima videla groblje koje je sijalo od mrtvakih pokrova pod snegom, te uasne ebadi od vetakog stakla koja su tako pogrena, jo gora od rupe koja zjapi ispod. Neko je pored groba ostavio buket rua bebiroze boje, iako su svi znali da nee biti cvea. Da, ona je tada skoro zaplakala. elela je da ih zagrli svojim rukama, odnese ih pre nego to uvenu. Te prelepe, unitene rue. Silvi je i sama osetila kako vene, ali ju je vrsta muka ruka iznenada zgrabila za lakat i tako pridrala. Nikos. A vie joj nije delovao pretee. Samo jedan od starih prijatelja, neko ko je bio ljubazan prema njoj. On je nee povrediti. Oh, Rejel. Silvi je nekako znala da se Rejel, ak i pre nego to se okrenula prema njemu, lagano mrtila pokuavajui da ga smesti meu mnogobrojne oeve prijatelje i poznanike. Prihvatila je ponuenu ruku. ao mi je", rekao je. I to je sve. Iako je on drao njenu ruku malo i previe, njegove tamne oi nisu skrenule pogled sa Rejelinog lica, a time je poruivao Silvi da je on tu samo da bi izjavio svoje sauee. Kada su skoro svi otili ka svojim kolima, Nikos se zadrao. Tvoga mua su zaista cenili i divili mu se", uljudno je rekao Nikos, a njegove reci bile su poput belog pera na hladnom vazduhu. Cipele su mu ostavljale duboke otiske na zaleenom snegu dok je hodao sa njom do kola. Da, imao je mnogo prijatelja", rekla je Silvi. Bio je... dareljiv ovek." To znam bolje od drugih." Ti?" Zastala je kako bi ga pogledala. Njegovo ostarelo braonkasto lice - da, sada je po danu mogla da vidi malene linije i pukotine, poput stare ispucale koe pokazivalo je samo divljenje. Ima neto to ti treba da zna", poeo je, dok su polako ili ka uzanom putu, putiu izmeu gomile grobnih ploa. Ne vidim nikakvo zlo u ovome to u ti ispriati. A moda e to tebi biti neka vrsta utehe." Silvi je ponovo oseala vrtoglavicu i zgrabila je Nikosa za ruku. Uteha?", zagrcnula se. Kako bilo ta moe da me utei, sada kada njega nema?" Moemo da razgovaramo neki drugi put, ako tako eli." Ne. Reci mi." On je znao", rekao je Nikos. Za nas. Za mene i tebe. Svih ovih godina, on je znao. Kada me je otpustio, rekao mi je da te ne okrivljuje. Plaio se da e ga ostaviti, starca koji osim novca nema ta drugo da ti ponudi." Deo nje je eleo histerino i luaki da se nasmeje. Ali se iznenada osetila toliko umorno i sve to je

elela da uradi bilo je da legne na sneg i zatvori oi. Oh, dragi boe, kada bi on samo znao uasnu stvar koju je uradila, samo da je on ne bi ostavio. Silvi je osetila neto hladno na svom licu i shvatila je da je plakala. Stavila je svoje ruke u rukavicama na obraze. On je znao? Misli, sve vreme je znao?" Dao mi je novac", rekao je Nikos, spustivi glavu. Morao sam da mu obeam da te nikada vie neu videti. Pet hiljada dolara. Taj novac sam iskoristio kako bih kupio stari pikap kamion kojim sam zapoeo svoj biznis, a to je preraslo u Anteros konstrukcije" Anteros." Iznenada se setila. Bog obuzdane ljubavi." Da", priznao je. Voleo sam te. Ali sam znao ono to on nije - da ga nikada nee napustiti, ni zbog mene, niti zbog bilo kog drugog mukarca. Tako da sam uzeo taj novac, da, stidim se da to priznam." Nemoj", rekla je. Ima i gorih stvari od uzimanja novca." Gorih nego to ti moe i da zamisli. Prolazili su ispod senke ogromnog golog brestovog drveta i Silvi se stresla mislei o izrazu: Guska je prola preko mog groba. ..Nisam ga vie video do pre dve godine", nastavio je Nikos. Neko mi je rekao da je on moda zainteresovan za imanje na kojem sam na-meravao da gradim. A meni je bio potreban novac, tako da sam otiao. Ali uglavnom mislim da se radi o tatini. eleo sam da se pokaem, da mu pokaem kako se dobro isplatilo onih pet hiljada dolara koje mi je Platio. Ali ono ega se najbolje seam s tog sastanka jeste slika u srebr-nm ramu na njegovom stolu - tebe i tvoje erke. Tada sam shvatio ko )e bolje proao u toj naoj davnoj pogodbi." Mir koji je usledio nakon Nikosovog priznanja izgledao je dug i bez kraja. Silvi je sluala grane brestovog drveta kako pucketaju pod tere tom snega, lepranje vrabaca koji uzleu. Negde u blizini je ula paljenje motora nekog automobila i zujanje maine za kopanje grobova. Ba tada se sunce pojavilo iza gustih oblaka, a sneni odsjaj, na kome su se fleke liskuna presijavale na granitnim nadgrobnim spomenicima, postajao je svetliji. Silvi je samo stajala, gledajui preko grobova, oseajui da e ako se malo pomeri ili suvie brzo, razbiti taj poklon koji joj je Nikos predao, taj dragoceni uvid u srce oveka koga je ona volela i koji je tako nezaslueno i obilato voleo nju. ak je i svoj bol osetila kao neto uzvieno: lepo oblikovana stvar koju je stalno prevrtala, pregledala iz svih uglova divei se njegovoj komplikovanosti. Mogla bih da mu kaem za Rouz. I on bi to razumeo. Oprostio bi mi... Sve ove godine... Tada se osetila veoma ponienom zbog svoje sramote i Deraldove velikodunosti. Dok je sada sedela u svojoj Ijuljaci, a Rejel kleala ispred nje, s rairenom kouljom na svom krilu, koju Derald vie nee nositi, pomislila je kako mi postajemo zahvalni kada nam se svet rui ak i zbog

najmanje kazne. Nean dodir. Uljudna re. Oprotaj. On je stvarno otiao. Njen dragi Derald. Ona vie nee uti njegove korake na stepenitu. Ili Puinijevu muziku iz njegove radne sobe. Nikada vie nee podii svoj pogled dok kree rue i videti ga kako joj se sa terase osmehuje. Ili dok bi mirno provodili vee, iznenada zastane kako bi joj naglas proitao odlomak iz neke knjige. Ali ona jo uvek ima erku, ima Rejel. I Rejel takoe tuguje. Mama", govorila je Rejel, razmiljala sam... nemoj da se uznemiri, samo sam o tome razmiljala... da se pridruim Kej u Vijetnamu. Mislim da e to biti dobro za mene. Da pobegnem od... ma od svega. Ali mama, ja neu da idem ako ti eli da ja s tobom ostanem, ako sam ti potrebna. Znam da bi tata voleo da se ja brinem o tebi." Silvi je osetila kako joj uarena strela probada srce. Nee i Rejel valjda da ode? Mili boe, koliko toga ona jo mora da podnese? O/z, gdeje Derald? Zato on nije ovde kada mije toliko potreban? Derald je bio tako dobar zatitnik, poput oca koga nikada nije imala. On sigurno ne bi voleo da ona bude sama. Ali Rejel nije trebalo da bude njena zatitnica. Rejel mora da ivi svoj ivot. Gud 187 i-,e", Silvi je ostavila svoje uivanje sa strane i ustala sa stolice. Tako jednostavan pokret, ali koliko joj je samo bola zadavao, kao da je danima bila zatvorena u kutiji. Ipak je dobro da oseti svoje telo, ak i ako je ono boli. Neu da dozvolim da ti svoj ivot odlae zbog mene. Neu da nosim tu odgovornost." Mama." Rejel je samo odmahnula glavom dok je u sobi postajalo sve tamnije, a njeno lice zatamnjeno. Ja elim da budem s tobom." Sada eli. Nekoliko dana, moda i nekoliko nedelja. A onda e ti biti ao. Ne. Mrzim ak i ideju da ti negde ode, bude tako daleko. I gde je tako opasno. Ali u jo vie da mrzim injenicu ako ti ovde ostane samo zbog mene." Stvarno to misli mama? Da li si sigurna?" Silvi nije bila sigurna ni u ta. Osim moda saznanja da e nekako progurati ovu no. Oseala se tako slabo, tako izgubljeno bez Deral-da. Ali ako je mogla da ustane, donese odluku, ak i pogrenu, onda to neto znai, zar ne? Onda je to moralo da znai da ona nee da umre, uvene poput onih jadnih rua na Deraldovom grobu. ivot je pun iznenaenja, pomislila je, a moda u i ja sebe da iznenadim. Silvi je pomerila kosu koja se zalepila za Rejelin vlaan obraz. Hoe li da ostane na veeri? Onda moemo da priamo o tvojim planovima. I pustimo da nas Bridet obe ugoji." in Gud 189 \ 10. Maks Grifin se probudio. Bernis je hrkala blagim groktavim zvukom koji ga je naterao da razmisli,

ovako jo uvek polupospano da je kvaka na vratima kupatila trebalo da se popravi. Osetio je stravinu potrebu za pianjem. Jo uvek trom od spavanja, otkrio se i spustio s jednog kraja kreveta. Onda je usledio ok od dodira hladnog poda bosim stopalima. Hri-ste. Papue. Naslepo ih je napipavao i konano ih je naao; nisu bile tamo gde ih je ranije bacio, ve ispred njegovog nonog stoia, savreno postavljene, s prednjim delom koji je okrenut od kreveta. Ona ih je uvek tamo stavljala u sluaju da u toku noi mora da ide do klonje. Ne, tu re ona ne upotrebljava. Klonja, ve-ce, pa ak ni toalet. enski toalet, mogao je da uje njen glas u svojoj glavi, taj precizan, enstven glas dok je pratila goste do dnevne sobe i uzimala kapute. enski toalet je na kraju ovog hodnika, ukoliko elite da se osveite. Osveite, jo jedan njen eufemizam. Maks je pronaao vrata i prekida za svetio. Jarka svetlost ga je pogodila po licu poput blica, teko jarko svetio koje se odbija o hrom, ogledalo, svetle roe ploice. Ako ranije nije bio budan, sada to sigurno jeste. Mogao je i da odri zavrnu re pred porotom, toliko mu se mozak razbudio. Dok je piao, buljio je u klozetsku solju. Plavo. Voda je bila neprirodno plave boje, boje bazena Organizacije hrianske omladine. A sada je postajala zelena, bolesna ukastozelena boja. Da li je Bernis znala ta se deava kada pia u plavoj vodi? Ne, kako bi? Ona nikada nije gledala, nikada ak nije ni provirila pre nego to bi pustila vodu; od same ideje bi joj se smuilo. Priseao se stvari iz prolosti. Kada bi se vratio kui i zatekao Bernis na rukama i nogama, na kuhinjskom podu ispred zelenog friidera, sa velikim utim gumenim rukavicama, to bi ga navelo da pomisli na Mini Maus - i ribala pod sapunjavom vodom iz plastine kofe. Beba spava?", pitao je. Ona ga je pogledala; crvena kosa joj je bila zakaena plastinom nalom, a nekoliko graki sjajnog znoja je bilo na njenom bledom elu. Dobila je svoju boicu", rekla je Bernis. Pronala sam tu novu spravu, jastuk sa vorovima u koji moe da stavi boicu, tako da se ona ne prevrne. Samo je gurne u kolevku kada je beba gladna. Stvarno mi dosta olakava." Mendi je imala tri meseca. Pored nekoliko jedva vidljivih strija, to to je postala majka nije zaista izmenilo Bernis, pomislio je Maks. Njihova erka je bila samo jo jedna od stvari po kui koje se mogu dobro organizovati. Jo jedna tabla za beleenje iznad telefona u kuhinji, s ramom s bumbarom koji se smei, i svetlim utim podsetnikom sa STVARIMA KOJE TREBA DA SE URADE. Istresao ga je i povukao vodu. Sada se glavobolja polako razvijala, a bolno pulsiranje u njegovim slepoonicama se irilo. Isuse, ovo mu nije bilo potrebno! Ne sa sutranjim uzastopnim suenjima.

Maks je zastao ispred ormaria u kojem su stajali lekovi, gde je morao da se suoi s neprijatnim sredovenim odrazom: krupan ovek koji se pribliava pedesetoj godini, oteenih oiju od spavanja, jo uvek ukoene vilice, a njegova kovrdava smea kosa proarana sedim vlasima. On je otvorio ormari, oseajui olakanje to se njegov odraz izgubio. Ispred njega su bili redovi boica. Nekoliko stvari koje se obino nalaze na ovakvim policama, bez starih recepata koji datiraju jo od njegove operacije kile 1962. godine, bez oporih prologodinjih sirupa protiv kalja, bez otisaka na staklenim policama. Sve je bilo novo i precizno sreeno po kategoriji lekova, urednije nego na policama u apotekama. Gelovi za kupanje. enski cvetni sprej. etiri razliite marke dezodoransa. Plastina kutija u kojoj Bernis dri svoje pilule za kontracepciju. Pronaao je tajlenol odmah do aspirina za decu koji je Bernis dala Manki* kada je imala groznicu. Izruio je dve na svoj dlan. Gde je bila aa za vodu? Sranje, ponovo ju je odnela. Leglo klica. Isuse. Morae da uzme jednu iz kuhinje. Prijala mu je hladna praznina kada se spustio dole. Glavobolja je prolazila. Odlina stara kua koja gleda na zaliv Liti Nek. Setio se kako je na njoj insistirao nakon to su se venali, iako su rate za hipoteku delovale ubistveno. Bernis je bacila oko na jednu od onih takozvanih tjudorskih kua u Bejsajdu. Smatrala je da je znatno laka za odravanje. Ne poput ove, s borovim parketom starim osamdeset godina gde prljavtina ulazi u rupe, s prozorima okrenutim ka okeanu i delimino zatvorenim pukotinama. est meseci su proveli u doterivanju krova, * Engl.: monkey - majmun. (Prim, prev.) menjali oluke i odvodne cevi, Ijutili slojeve i slojeve stare boje pre nego to su se uselili. Ali kada je kreenje, stavljanje tapeta i krpljenje rupa u podu zavreno, Bernis je popustila. ak se i ona zaljubila u kuu zbog njenih ari, vitraa na staklu iznad prednjih vrata. Maks je doao do sudopere u kuhinji bez paljenja svetla. Mogao je dobro da vidi. Meseina je osvetljavala pod od kamenih ploa. Pogled mu je skrenuo ka puteljku od cigle koji se jasno video s prozora. Primetio je da su se sa strane pojavili narcisi, redovi cvea poput urednih straara koji izviruju iz svee zemlje. Maks je osetio nalet sree usled ovog znaka novog ivota. Zatim je pomislio, oseajui se ponovo utueno: Oni su ovde sigurno ve danima, moda ak i nedelju dana, a ja ih nisam ni primetio. Dok sam bio mlai, nikada ne bih propustio prve narcise. Maks je onda poeo da razmilja o svom ocu, seajui se jedne let-nje veeri sa svoja dva starija brata u bati, kako igraju kriket. Maks je imao etrnaest, a tata... koliko je on tada imao godina? Nekako je uvek izgledao isto, uvek sa elom na glavi (osim te male ube iznad ela koju je zvao magarei uperak"), uvek

s pozamanim salom koje se pre-liva preko stomaka i kaia. Svaki detalj te letnje veeri od pre skoro dvadeset godina mu se jasno vraao, prolazei kroz neku vrstu mentalnih vrata, otrih i jakih poput udarca ekiem o drvenu loptu. Miris svee pokoene trave meao se s dimom od hamburgera koje je tata pekao na rotilju, posluavnik sa aama ledenog aja kojeg je mama stavila na ogradu na terasi i kako ga je zglob pekao tamo gde mu je Robi pokazao kako se pravi indijanska vatra". Onda je Edi poeo da mu se ruga za sve one sate koje je u poslednje vreme provodio u kupatilu, a Maks je podigao pogled i video svog oca, u starim bermudama i s bejzbol kaketom, kako stoji pored rotilja s dugakom lopaticom koju je vrsto drao u jednoj ruci i bulji u prazan prostor, dok mu suze teku niz obraze. Maks nikada nije video svog oca da plae. To ga je okiralo skoro poput udara zemljotresa. Prva stvar koja mu je prola kroz glavu bila je da je tata moda izgubio posao. Ali Norm Grifin je predavao matematiku u srednjoj koli Pitsfildjo od Adama i Eve; anse da njega otpuste bile su jednake izgledima da Hari Truman postane republikanac. Ne elei dalje da pokuava da zamilja neke gore varijante, Maks je oajno u sebi govorio: Mora daje od dima, tako je, zbog dima u oima... Ali ovih nekoliko poslednjih godina, Maks je konano razumeo svog oca. Moda mu je samo palo na pamet da je voz stao, da se vie ne pokree, daje to poslednja stanica. Gud 191 Maks je pronaao au u suilici. Napukla ploica iznad sudopere privukla mu je pogled. Moram to da zamenim, pomislio je, a onda se setio zato nije. Dopadala mu se ta nesavrenost, injenica da Bernis ne moe da je pobolja, koliko god da riba i glanca. Poput mene, pomislio je. Ne moe da me promeni, kao ni tu napuklu ploicu, lako sam bogzna da ona u tome pokuava. Kao ni Manki, takoe. Ona je mukaraca, otvorena, pomalo divlja. Svoju erku je tako poeo da zove kada je prohodala, kada je toliko brzo trkarala na ta dva malena stopala, da su njeni prsti poput banane uzrokovali vie nestaluka od Radoznalog Dorda.* Sada je bila zaluena biciklima, skejtbordovima i bog sam zna ta e jo da bude. Bernis mu je jue, krei ruke, rekla o njenoj poslednjoj nezgodi -uhvatila je Manki kako se ljulja na oluku za kiu. Maks je na spratu provirio u Mankinu sobu. Na svetlu od otvorenih vrata koje joj je padalo na lice, nije izgledala starije od etiri ili pet godina, jo uvek je podseala na bebu, dragocenu i nenu. Onda je pogledao ka dugakim nogama koje su virile iz pokrivaa: ogreba-no koleno, izgrieni nokti s okrzanim crvenim lakom. Sada ima devet, a uskoro e da zae u tinejderske godine. Primetio je Donovanov poster na

zidu iznad njenog dejeg kreveta od javorovine. Kada je to nabavila? A gde su one punjene ivotinje koje su uvek bile na njenom krevetu? Iznenada je shvatio: Ona odrasta. Srce kao da mu je oteano radilo i Maks se uspaniio na pomisao da e ga ona jednog dana napustiti i otii na koled; taj dan e uskoro doi, tu je iza oka. Na prstima joj je priao i blago pomerio kosu koja joj se zalepila za obraze. Imala je Bernisinu gustu kovrdavu kosu, ne boje argarepe, ve Ticijanovu ili Rubensovu crvenu. Da li on to umilja ili mu u poslednje vreme Manki deluje krotkije? A nekako i nervozno. Ne bi pojela ni pola hrane koja bi joj bila u tanji-ru. A veeras, kada ju je pogladio po kosi, ona se pripila uz njega i molila ga da je ne ostavi samu u mraku. Bernis je to naravno odbacila uz uobiajenu reenicu ona samo prolazi kroz neku fazu". Ali je Maks imao svoje sumnje. Ponekad se brinuo za Manki. Vie nego to je bilo normalno. * Junak serije popularnih istoimenih dejih knjiga. Radoznali Dord je majmun doveden iz Afrike da ivi u jednom velikom gradu. (Prim, prev.) 192 Priznaj, zato nee da prizna? Plai se da e ona da postane ista kao i njena majka, kada odraste. A ta je bilo toliko strano u tome? Na neki nain, Bernis je bila divna. Ako bi u Americi postojalo takmienje za savrenu domaicu, Bernis bi osvojila krunu. I dalje je bila mrava kao onda kada su se venali, iako je sada morala mnogo vie da se trudi. Prokleto atraktivna ena. Ba je prole nedelje na benzinskoj stanici uo radnika kako svom drugu apue: Ja je ne bih isterao iz kreveta." Maks se u sebi na-smeio. anse da ga Bernis prevari bile su jednake kao i da statua Kipa slobode podigne svoju haljinu. Najbolje od svega jeste to to je Bernis volela Manki podjednako kao i on. Pa zato se on tu preznojava zamiljajui da e jednog dana Manki da se okrene ka njemu i majinim hladnim smeim oima kae: Za boga miloga, zar nikada ne moe da se seti da spusti poklopac na klozetskoj olji kada zavri?" Maks se na prstima iskrao iz sobe, neno zatvarajui vrata za sobom. Njegova glavobolja skoro da je nestala. Moda e sada uspeti malo i da odspava. Ali dok se polako uvlaio natrag u krevet, Bernis se probudila poput hladne lopte koja se kotrlja pored njegovih hladnih stopala. Ona je trepui ustala, zabrinutog izraza, a ria kosa joj je padala preko ramena. Za trenutak ga je toliko podsetila na Manki da mu se srce uskomealo. Setio se kada su se tek venali, kako je Bernis naga spavala na njegovim rukama, sklupana poput nekog maeta. Kako bi on rukama prelazio preko njene kime i vrsto je pogladio po guzi svojim dlanovima; kako bi se ona pretvarala da jo uvek spava, ali bi malo rairila noge, dovoljno da on moe dalje da istrauje.

ta nije u redu?" uznemireno je uzviknula. Jadna Bernis, ak je i u snu uvek zabrinuta. U redu je", umirivao ju je, gladei joj nogu. Vrati se da spava." Spavaica joj se popela do vrata, otkrivajui jednu malenu vrstu dojku. Maks je osetio kako postaje uzbuen i pomislio: boe ne, ne sada. Mrzeo je da je eli, znajui da e ona da mu se preda bez neke stvarne elje. Ali dok je u sebi govorio da se ohladi i vrati da spava, uvideo je da mu ruka klizi po njenim nogama, ubacujui jedan prst u njene elastine gaice. Sada?" grubo je promrmljala. Onda je uzdahnula i rekla, U redu", i prebacila spavaicu preko svog ravnog stomaka, onako kako je Manki skidala svoje farmerke pre nego to bi skoila u okean. jlin Gud 193 Maks ju je malo mazio, nadajui se da e dobiti neki odgovor. Isuse, o Isuse, zato ga ona ne eli, makar malo? I ako se oseala potpuno indiferentno, zato makar nije mogla da mu kae da je ostavi na miru? Ovo... to je ovako uzima... dok ona mirno lei, i jedva die... Hriste. Vie je liilo na masturbaciju nego na voenje ljubavi. Bernis? Draga, da li ima neto to hoe da ja..." Ne, samo ti nastavi", ona je uljudno promrmljala. U redu je." Ne, pomislio je dok je u nju ulazio, nije u redu. Nije uopte u redu. 0 Hriste, zar ti nee makar malo da se pomeri, neto oseti, makar 1 na minut da se pretvara da ja ne moram da se oseam poput nekog prljavog starkelje koji na silu dobija svoje slatkie. Osetio je da svrava, u brzom naletu. Hriste, o Hriste... Obavio je ruke preko Bernis, jako, steui je tako snano da je za-skiala. I za trenutak se osetio dobro to ju je povredio i naterao da neto oseti. Zatim se potpuno postideo. Kako je to bolesno, da on eli da je povredi. Onda je prolo. Bernis se izvukla iz njegovog stiska. Odmah se vraam", promrmljala je. Ne, dozvoli mi da te drim, eleo je da vikne za njom, makar mi to dozvoli. Znam koliko voli da ti masiram potiljak, zato mi ne da da... Prekasno. Mogao je da uje lupanje starih cevi dok je slavina curila, ormari s lekovima koju ona otvara. Maks je leao na leima, buljei u svetio koje se pomeralo po tavanici zbog kola koja su napolju prola. U grudima je osetio pritiskanje, neku vrelinu. uo je kako zavre slavinu. Onda. Oh Makse, za boga miloga", Bernis je uznemireno viknula. Poklopac za klozetsku solju. Zaboravio je da ga spusti, ponovo. Maks se iznenada toliko razbesneo, da je zamiljao kako ga razbija o njenu glavu. Duboko je uzdahnuo. Zato bi se ljutio na Bernis? Sve je njegova greka? Nije mogao nju da krivi to je on velika kukavica da zatrai razvod. Razvod", je bila magina re koju nije smeo da izgovori. A onda je pomislio na Manki, kao uvek kada je zamiljao da ostavlja Bernis. Teke i nevoljne suze tekle su mu niz lice, pritiskale ga poput krvi koja tee, kao i teak kamen u njegovim grudima. 194

Vrt la \Gudz 195 Kasno po podne sledeeg dana, Maks je stajao ispred prozora koji se prostirao du skoro celog istonog zida njegove kancelarije. Posma-trao je ljubiasto nebo i pogled kao sa razglednice Bruklinskog mosta koji se protee preko 1st Rivera, s nosaima poput paukove mree koji postaju hromirani od zalazeeg sunca. Velianstveno, to je jedina re kojom ta scena moe da se opie. Ko je rekao da most nije na prodaju? On svakodnevno za njega plaa, iz ove kancelarije u oku s pogledom koji oduzima dah zbog samog prestia koji lokacija donosi. Plaao ga je svojim vremenom, mislima, svojom strunou. A da li ga je takoe plaao svojim integritetom? Isuse, ovakve misli ga nisu spopadale jo od zavretka pravnih studija. Advokati ne treba na ovaj nain da misle. ta je to s ovim sluajem? Maks se sklonio od prozora i seo na stolicu ispred svog pretrpanog dordijanskog radnog stola. Buljio je u ogromnu gomilu malih automobila sa ureajima za upravljanje, stavljenih izmeu dve ugaone starinske stolice, koje su izgledale poput Kejp Kenedija. Ako tuilac Jorgensen pobedi, Pejs motors e dati dvanaest milio-na, plus jo nekoliko stotina miliona da povuku sve te ciklone* i zame-ne stubove. Maksu su se ti momci iz Pejsa dopadali, vozio je njihova kola ve godinama i zahvaljivao svojoj srenoj zvezdi makar jednom nedeljno to njegova firma zastupa amerikog najinventivnijeg automobilskog proizvoaa. Njegov prvi instinkt je bio da se zalae za nevinost Pejs motorsa, ubeen da je Jorgensen neto umislio i da njegov zahtev protiv Pejsa nije bio nita drugo osim pokuaja da ih opeljei. Ali od ponedeljka i njegovog sastanka s Karavelom, glavnim inenjerom koji se nekako i previe bunio koristei pregrt tehnikih objanjenja, ema i probnih rezultata, sve je to manje govorilo od znoja koji mu je oblivao lice; a u utorak Runi, potpredsednikov PR, uleteo kod njih i u svakoj reenici ponavljao re poravnanje" - pa, Maks nije mogao a da ne primeti naznake da je neto ravo u dravi Danskoj. Stalno je podseao sebe da nije na njemu da osuuje svoje klijente za njihove bilo kakve stvarne ili zamiljene greke koje su uinili - ali ipak, nije mogao da se otrese ovog pomalo munog oseaja u stomaku, poput loeg ukusa nakon neega to je pojeo. Imam one izjave koje ste traili, gospodine Grifm." Umilan i sladak glas prenuo ga je iz razmiljanja. I vau kafu." * Model automobila. (Prim, prev.) Podigao je pogled i video Rouz, s urednom gomilom papira koje je pridravala na kuku, tragajui za mestom na njegovom stolu gde bi jnogla da ih spusti i oljom kafe koja se puila u drugoj. Olakao joj je s kafom, stavljajui je na uti blok papira ivrljan njegovim krabopisom i ve umrljanim

ranijim krugovima od kafe. Hvala." Podigao je izjave koje mu je donela i poeo da pretura po njima. A gde je onaj pojedinani izvetaj inenjera?" U fotokopirnici. Svih dvesta jedanaest strana. Ukljuujui i eme. Upravo pravim kopije, ali e potrajati dok ih sredim." Maks je uzdahnuo i promrmljao za sebe. Mislim da se dame previe ale." Koje dame?" Zovu ih kurvama. Struni svedoci. Doktori, psihijatri, inenjeri koji e nam dati dovoljno lairanih podataka na papiru kojim porote mogu da briu guzice punih mesec dana." Popio je gutljaj crne kafe i napravio grimasu. Izvinite zbog industrijske jaine", Rouz se izvinila uz blagi smeak. To je bila poslednja olja." Onda je smeak nestao i tiho je rekla: Ne mislite da je moda, ovaj, kako vi ono kaete... res ipsa loquitur7." Gde je ona to pronala? Oigledno je da radi mnogo vie od kucanja njegovih papira. Pametna devojka. A i lepa. Ali poto ovih dana svi prave takvu galamu oko enskog pokreta za jednakost, uvek je bio paljiv da mu pogled ostane neutralan. Ali, do avola, prava je poslastica videti enu da izgleda tako svee ovako kasno. Lice joj je sjajno i izgleda kao da se sada umila, oblak tamne kose blago mirie na ampon, bela bluza koja je savreno ispegla-na i uredno uvuena u jednostavnu platnenu suknju mornarskoplave boje, duine do kolena koja vie nije moderna, ali joj bolje stoji od mini sukanja koje ostale sekretarice nose. Ne, nije mogao da je zamisli da nosi neku takvu suknju, kako se saginje iznad kulera za vodu sa ipkastoelastinim gaicama koje se naziru ispod poruba. Izmeu ostalog, ona verovatno nosi smerni beli Pamuni ve, onakav kakav se kupuje kod Sirza u paketima od dva pa-ra. Primeran katoliki ve koji se slae s malenim zlatnim krstom oko njenog vrata. Maks je osetio kako mu se lice crveni. Isuse, dosta. Naterao je sebe da ponovo misli na Jorgensena. Pa, nekako ela ova stvar kao da govori sama za sebe." Odgovorio Je- Zaista, veliki broj nesrea izazvan je nepanjom vozaa. Ali da li niislim da je ovo Jorgensenova greka?" Zastao je. Ne, ne mislim." 196 Vrt Oseao se bolje to je naglas izrekao svoju sumnju, iako je znao da to nije trebalo da uradi. Nekako je oseao da moe da veruje Rouz. Drala se kao neko ko zna da uva tajnu. Pomislio je da su to njene oi. Te njene krupne crne oi, koje su pune tajni. Ali niste sigurni." Rouz je prila, popravljajui jednu od gomila na njegovom stolu. A ako Kvent Jorgensen govori istinu, da nije bio pijan te noi, onda mora da tamo ima na desetine, stotine neispravnih volana. Da li vi na to ciljate?" Bila bi dobar advokat", rekao je i nasmejao se. Da li si ikada pomiljala da se upie na pravo?" Mogao je da vidi da je pogodio ivac i istog momenta je poalio zbog svojih praznih reci. Isuse, kako je mogao da bude toliko nepaljiv? Uprkos Rouzinoj neumornoj panji oko svog izgleda, primetio je dve iste

suknje i tri ili etiri bluze koje ona stalno nosi, iste crne cipele na koje paljivo stavlja nove donove svake godine. Pravo? Ona jedva da sastavlja kraj s krajem. Crvenilo joj se pojavilo na obrazima, pa je njen tamnoput maslina-sti ten dobio boju zapaljenog sena koje ga je nekako podsetilo na brda Toskane gde je jednom bio stacioniran tokom rata. Pokrila je to brzim osmehom. Ko bi onda pazio ivavu gospoe Van Helsing?" Maks se nasmejao i prisetio kako je jednoga dana gospoda Van Helsing gegajui se ula kod njih kako bi razgovarala o testamentu svog pokojnog mua. Ona je jednostavno predala Rouz svoju ivavu u spolj-noj kancelariji, kao da se radi o kaputu ili eiru. A na njegovu venu zahvalnost, Rouz je uzela psa bez pogovora, ozbiljnog izraza. im je starica okrenula lea, ona je kue smestila u kartoteku u svom stolu, zajedno s polovinom danskog peciva. Ima pravo", rekao je. Ako bi postojao neki nain da sigurno znate za volan, da li bi to stvarno olakalo stvari?" pitala ga je, savijajui se kako bi podigla nekoliko savijenih papira koji su promaili kantu za otpatke. Primetio je kako se savila na kolena, okrenuvi ih na jednu stranu, a rub suknje jedva da se pozadi podigao. Kaluerice su je dobro nauile. Pogladio se po bradi, koja ga je grebala jer je ve bilo pet sati. Ne, ne neto posebno. Teko da mogu da priutim sebi da naim najveim klijentima kaem kako mislim da su laljivci, zar ne? Uostalom, to nije moj posao. A moda je sva ova pravednost koju oseam samo moj maskirani ego... Volim da imam sve karte na stolu, dobre i loe, a ne da bauljam po mraku i spotiem se. Kako stvari stoje, ako se ono na ta ja 197 sumnjam ispostavi tanim i Jorgensenov advokat mi baci neke krivu-dave lopte na sudu... pa, bez svih injenica, mogu da se savijem i izgledam kao kralj idiota." Ali s druge strane", Rouz je mirno nastavila, ako se ispostavi da su vae sumnje neosnovane, zar se ne biste oseali mnogo bolje? Makar ne biste morali da razmiljate da e neki drugi jadnik da zavri u kolicima ili da se desi neto to je jo gore." Ima kristalnu kuglu pri ruci?", pitao je i nasmejao se. Ne, neto mnogo jednostavnije." Ona se ispravila i pogledala ga tim neverovatnim oima. Oi tako mirne i duboke, samo uz poneki prodorni pogled ili odsjaj emocija koje su plivale u tom dubokom, dalekom moru. ta je to?" Kola. Zato ne isprobate jedna na putu. Sami se uverite." Nacerio se. Voleo bih da je to tako lako. Ovaj kvar... bez obzira da li je pravi ili ja to umiljam... ne moe da se javi na svakom volanu ili bi Pejs bio preplavljen parnicama do sada. Mislim da je to razlog zato oni nisu sto posto iskreni sa mnom. Verovatno

ni oni ne ele to sebi da priznaju. Taj kvar moda postoji u svakom stotom modelu ciklona ili svakom hiljaditom. A moda se ni samo po sebi ne manifestuje u to sumnjam - verovatno samo kada se brzo vozi i pod odreenim uslo-vima." Ko zna", rekla je Rouz, moda vam se posrei." Nije se smejala. Do avola, bila je ozbiljna. Kakva je ona ena? Maks je osetio kako se neto u njemu podie, kao da je za trenutak zaplivao. Do avola, moda je ona u pravu. Moda ima smisla to pokuati, ak iako su anse bile slabe. Paljivo je rekao: Nedaleko odavde nalazi se Pejsov salon. Znam njihovog menadera." Moete da kaete da elite da kupite jedan", ubacila se, da ga u vonji testirate." Maks je ustao, pomerajui se od svog stola, oseajui se bolje nego sto se nedeljama unazad oseao i neobino je bio uzbuen. I ti ide", rekao je, cerei se kao neki idiot. Da, ti. To je bila tvoja ideja, sea se? Uzmi kaput i hajde da to uradimo." * EngL Tappan Zee - prirodno proirenje reke Hadson na jugoistoku drave Njujork. (Prim, prev.) \ Malo kasnije, proli su poslednju rampu pored pilane, a onda konano krenuli ka autoputu. Kada su preli Tapan Zi,* sunce je zalo iza horizonta i nazirao se samo zreo mleni odsjaj koji se povremeno video kroz guste topole, koje su se nalazile pored bankina sa obe strane autoputa sa est traka. Maks nije mogao da se seti kada se poslednji put oseao ovako uzbueno kao tinejder, dok je udisao miris novih kola i plastike. Pogledao je u Rouz na vozaevom seditu pored sebe, kako kon-centrisano gleda na put i obema rukama pritiska volan tamnocrvene boje koja se slagala s enterijerom vatrenocrvene boje, a njena dugaka bronzana noga je pritiskala pedalu poput zategnutog elinog kabla. Onda je pogledao u crvenu iglu na brzinomeru, koja je sada bila na sto deset. Ona je insistirala da vozi. Ne, insistiranje je pogrena re. U salonu je jednostavno skliznula na sedite sportskih kola s okruglim naslonom, pogledala u volan s blagim osmehom poput malog deteta koje seda na svoj prvi tricikl i rekla: Ne smeta vam, zar ne? Uvek sam se pitala kako je to kada vozite jednu ovakvu mainu." I zaista je to bila prava vonja, u poetku pomalo oprezna i nervozna, ali joj se samopouzdanje polako poveavalo. Skoro pola sata nisu progovorili ni re, zaista nije ni bilo potrebe. Oseali su se neobino prijatno. U stvari, Maks kao da je skoro i zaboravio zato oni ovo, u stvari, rade. Mislim da sam ba probila B i B prepreku", Rouz je konano rekla, delimino ga pogledavi, a njene pune usne su se obrazovale u smeak. Bilo je neobino toplo za april i Maks je konano osetio blagi,

neobino zavodljiv miris njenog znoja koji se irio kroz otvoren prozor. B i B?" Skraenica za Bruklin-Bronks. Kau da ako si roen u jednom od ova dva dela Njujorka, nikada zaista nigde ne ode. Nikada ne ide dalje od onoga gde metro moe da te odvede. ak i o Long Ajlend eleznici mnogi ljudi u mom komiluku priaju kao da je Orijent ekspres." Maks se nasmejao. A ta je s tobom?" Zeleno-beli znak s oznakom Nju Pale 60 kilometara je ostao za njima sa desne strane. Malo su se uspeli, a potamnele ume pri nonom osvetljenju su se prostirale ispred njih. Pretvarala sam se da je ovo moj auto zaboravila sam na mogu e kvarove - i na putu sam do... saekajte samo jedan minut, jedan se-kund, oh, znam... do onog fantastinog letovalita u Ketskilsu. Ja sam AiiinGud 199 poznata glumica i neverovatno sam bogata i... tamo se sastajem sa svojim tajnim ljubavnikom da bismo proveli nepristojno lud vikend. Taj izraz sam pokupila iz knjige, nepristojno lud. Zvui kao neto to bi Klerk Gebl i Kerol Lombard uinili, zar ne?" U pravu si, zvui tako. Dopadaju ti se stariji filmovi?" Bacila je pogled u retrovizor, onda brzo prela u levu traku, preti-ui plavi bjuik i uti opel kadet, dok su se poslednji zraci sunca prostirali preko glatke crvene haube. Brzinomer je sada pokazivao sto trideset kilometara na sat. Upravo ispred njih se nalazio deo izlazne rampe i neverovatno ali istinito, bez saobraaja. Nemojte nikome da kaete", rekla je. Ljudi e da pomisle da sam udna, ali istina je da mi se ne dopada nita to je snimljeno posle 1940. godine. Seate se starih filmova irli Tempi - u svakom je plesala s Bilom Robinsonom. I Nilson Edi i Denet Makdonald u Nevaljaloj Marijeti. ak sam i plakala kada se Sada, vojader zavrio. Znate kada Beti Dejvis kae: 'Nemoj sada da traimo mesec, imamo zvezde'. Ili je to bilo obrnuto?" Maks je gledao u nju pomalo iznenaeno i zabavljajui se. Ovo je najvie to je rekla u jednom dahu od kada je poela da radi za njega, pre dve godine. Izgleda da su oboje potpali pod ari ovog sportskog auta. Ne seam se", rekao je i nasmejao se. Samo dve cigarete. Pol je uporno palio cigaretu za sebe i Bet u skoro svakoj sceni. Pretpostavljam da je kancelarija Hejzovih mislila da je rak plua bolji od strastvenog ljubljenja." Govorite kao neki cinik. Upravo ste se odali, znate li to. I ja sam takva takoe. Volim da se vraam na to da li idem previe brzo za vas? Izgledate malo uplaeno." Ne", slagao je. Poeo je zaista da se znoji ispod pazuha. Isuse. Stvarno su leteli. A koliko je iskusan voza

ona bila? Slika Kventa Jorgensena mu je preletela kroz glavu. U pripremnom pokazivanju pre suenja, Jorgensenov advokat je mudro postavio dve fotografije jednu pored druge: fotografiju svog klijenta kako preskae Prepone na Olimpijadi, s kasnijom fotografijom njega kao bogalja koji je pogrbljen u svojim invalidskim kolicima. Dok je Maks s pravom oekivao da e sudija da zadri te fotografije za porotu, ipak se arko nadao da e nivo alkohola pronaen u njegovom krvotoku nakon nesree znaiti da je bio van kontrole. Ona je bacila pogled na brzinomer. Pretpostavljam da je ovo to vi zovete malum prohibitum." _____________________________ - lUZl Krenje zakona bez loe namere", preveo je Maks. Da, mislim da bi se prekraj zbog prebrze vonje svrstao pod tu kategoriju. U stvari ako vas policija zaustavi. Pod drugim okolnostima, doktor bi moda imao drugi izraz." Za ta?" Mrtav po dolasku. Sluaj, moda je bolje da malo uspori. A ta je to s ovim pravnim terminima?" Moram da vam se ispovedim. Neke od vaih pravnih knjiga sam odnosila kui." Delimino ga je pogledala, kao da je oekivala da e se naljutiti. Samo po jednu knjigu iz jednog puta, i uvek bih je vratila nazad. Veoma sam paljiva. Stvarno." Ona je sada ponovo crvenela. Dakle, jeste bio u pravu da se ona ozbiljno zanimala za pravo. Ne smeta mi. Ali moda otvara Pandorinu kutiju. Da li je to stvarno ono to eli?" Ne znam ta elim" rekla je. Oi su joj se zamutile. Ranije sam mislila... oh, nema veze, ionako sam ve i previe rekla." Ne. Molim te. Ja..." Nije mogao da se seti niega to nije zvualo poput reenice iz nekog loeg filma, tako da je neubedljivo rekao: Moda mogu da pomognem." Ugrizla se za usnu, kao da bi sebe spreila da zaplae. Ne, ne mislim da u. Nekako je... lino." Kao momak'?" Obrazi su joj jo vie crveneli i dobijali boju izgorelog sena i Maks je osetio nalet ljubomore koja je bila potpuno neosnovana. Ponovo si u pravu, Seme, staro mome. On je u vojsci. U Vijetnamu je skoro etiri meseca. Tri meseca i dvadeset jedan dan. Ja..., to jest mi, planiramo da se venamo kada se vrati kui. Ali stvar je u..." Glas joj je doao skoro do vriska, a onda je utihnuo. Moj boe, znala sam da e se ovo dogoditi, uvek plaem kada priam o njemu..." Besno je obrisala oi dlanom svoje leve ruke. Vidite, nisam nita o njemu ula ve neko vreme. Tri meseca, da budem preciznija. Samo jedno pismo..." Zvuala je kao da e ponovo da pone da plae. Stvarno ga voli, zar ne?" Glupo pitanje. Toliko je bilo oigledno. Pa ta s tim. Samo zato to on nije verovao u branu sreu nije znailo da je to izgubljena stvar za sve druge. Klimnula je glavom, ne skidajui pogled s puta. U oima joj se sada nazirao povreen, ljutit izraz i novi gr

oko usana. Video je da se miii na listu njene noge zateu dok joj je stopalo neprimetno oputalo \ilin Gud 201 pedalu za gas. Buka motora je dola do visokog cviljenja koje je podse-alo na veliki putniki avion koji se priprema za poletanje. Rekla je: Umrla bih bez njega. Znam da je to izraz koji koriste u filmovima. Ali ja to i mislim. Bukvalno. Da li ste ikada toliko voleli nekoga?" Maks je pomislio na Bernis. Ne. ak ni kada su se venali nije mogao iskreno da kae da ju je toliko voleo da bi za nju mogao da umre. Zurio je u ovu mladu devojku pored sebe kojoj je vetar razbaruio kosu. Duboki i tajni intenzitet koji je i u drugim prilikama osetio, sada se otkrio pred njim, poput jelena koji ukopano stoji na ivici proplanka. Uplaio se da e on da nestane ukoliko napravi bilo kakav iznenadni pokret ili neto brzo izgovori. A onda se neto dogodilo. Nekako je mogao da pronikne kroz prizmu tamnocrvene boje koju mu je ona pokazala. Iznenada je mogao da zamisli kako bi to bilo voleti enu da bi za nju mogao da umre. Maks je shvatio kako zavidi tom oveku, ko god on bio. Tako oseam za svoju erku", rekao je. Kada smo je prvi put doveli kui iz bolnice, seam se da sam stajao iznad kreveca mislei po prvi put, da, razuman ovek moe da izvri ubistvo. Ako bi neko ikada pokuao da povredi Mendi, ne bih oklevao da ga ubijem." Ona je srena to vas ima." Rouz za trenutak nije govorila; samo se uo zvuk motora koji ubrzava. Ja nikada nisam upoznala oca. A ni svoju majku. Ona je umrla u bolnici te noi kada sam se ja rodila. Kako to zvui za filmski scenario?" Glas je imao gorak prizvuk. Zao mi je." Oh, ne seam se toga. Nakon toga sledi pria s jezivim detaljima. Kako me je dole spustila jedna od bolniarki uvijenu u ebe. I kako je moja baba dola da me preuzme - u to vreme je moj otac bio na prekomorskoj dunosti - i pomislila je da mora da je u pitanju neka greka. Vidite, ja nisam liila na svoje dve sestre, niti na svoje roditelje. Ali vidite, bila sam poslednja. Sve druge bebe su preuzete. Da li mislite da bi me majka elela da je ostala iva?" Rouz je svoju ruku stavila preko usana. Boe da li sam stvarno to rekla? Ne mogu da verujem da vam sve ovo priam." U redu je. Ja sam dobar sagovornik. Samo nastavi." ..Ostatak je prilino dosadan. Ne biste eleli to da ujete." Linije na usnama su joj postale jo zategnutije. Jednom sam videla taj stari film Tarzanu i tu je bila ta scena gde je Doni Vajsmiler upao u ivi pesak ~ u stvari, mislim da se on zaglavljivao u pesku u svakom filmu - ali koliko god otrcano to zvualo, ja tano znam kako se oseao. Kako je ______________________________________________________y_it LOI to kad se osea uhvaenim u klopku, polako tones, a to se vie bori da odatle izae, postaje sve gore."

Kazaljka se popela do sto etrdeset kilometara na sat i sada se polako pela do sto etrdeset pet. Motor je doao do kretavog zavijanja. Da li znate kako je to?" rekla je glasno. Da, znam." Pomislio je na Bernis i osetio je neku vrstu izopaenog zadovoljstva zamiljajui kakva bi bila reakcija njegove ene kada bi saznala za ovu njegovu ludoriju. Rouz, stvarno mislim da bi trebalo da uspori." ta je s Kventom Jorgensenom?" Ako bismo mi poginuli, mislim da bi to na kraju pomoglo njegovom sluaju, a to ba ne bih preporuio." Mislim, zar ne elite da saznate..." Ona je iznenada prikoila, lagano se naginjui napred, dok su joj prsti vrsto stezali sjajni crveni volan, a zglobovi potpuno pobeleli. ta nije u redu?" Maks je iznenada osetio kako se stegnuo, kao da mu se koa skupila za nekoliko brojeva. Sveta majko boja", opsovala je. Zaglavljeno je. Ne mogu..." Borila se s volanom koji se izgleda zaglavio i dozvoljavao je da se pomeri samo nekoliko centimetara u jednom ili drugom pravcu. Tada je Maks video krivinu ispred njih. I saobraajnu guvu odmah ispred. Rouz je sklonila nogu sa gasa i sada je pritiskala konicu, prebacujui u manje brzine. elo telo joj se ukrutilo, a lice pobelelo kao kre. Hriste. Uspaniila se, previe jako je stiskala konicu. ula se uasna kripa tokova, oseao se smrad gume koja gori, a zadnji deo auta se zavrteo, to ih je prebacilo preko dve druge trake. Zatitna rampa se polomila, uz iznenadni direktan udarac. Maksa je obuzeo strah kao da mu je neko stavio dak preko grudi. Isuse Hri..." Za trenutak kao da su lebdeli u vazduhu, ne razmiljajui o prolosti ili budunosti; samo su videli tu polomljenu belu prepreku i strmu nizbrdicu ispred sebe, kao i beskonanu kripu guma. Rouz se sada pretvorila u divlju enu koju jedva da je mogao da prepozna, krupnih crnih oiju uperenih na njihov trkaki automobil i glasno je uzviknula dok se borila da povrati kontrolu. Maks je zbaen napred usled treskanja, a elo mu je bolno udaralo o hromirano pare du oferajbne. Eksplozija poput jarkog belog blica pojavila se pred njegovim oima, a zatim je osetio kao da padaju kroz neku provaliju. Ailin Gudz 203 Kroz zujanje u uima, pomislio je da je uo kako ona uzvikuje neije ime. Zvualo je poput: Brajane!" Sada mu se glava razbistrila i posmatrao je kako se Rouz svom snagom koja joj je preostala baca na volan. Zatim se ula priguena buka prekidaa unutar zaglavljenog volana. Volan se pokrenuo i Rouz je ponovo preuzela kontrolu, polako usporavajui automobil. Stala je sa strane i konano se, hvala bogu, zaustavila.

Maks je otvorio usta da neto kae, ali reci nisu izlazile. Mogao je samo da bulji u ovu enu pored sebe, ovu dobru devojku, katolikinju, koja se pretvorila u luakinju: tamna kosa joj je bila potpuno zamrena i prebaena preko ramena, bluza joj je bila raspojasana i virila preko kaia, a lice grozniavo rumeno usled naleta adrenalina. On je bio i suvie potresen, previe uzbuen. Moj boe", konano je zaustio. Moj boe, Rouz. Kada si nauila tako da vozi?" Nisam ni znala da umem", rekla je i uzdahnula uz eksplozivan nalet smeha, iako su joj se suze zaprepaenog olakanja nazirale u oima. Vidite, tek pre nekoliko meseci sam poloila vonju." 11. Bila je to najrunija modrica koju je Rouz ikada videla, vie crns nego plava, i naduvena skoro kao lopta kakvom su se igrali kada su bil: deca, ona koja vam prorie razliite sudbine, u zavisnosti na koju stranu se okrene. Sada Rouz nije bilo potrebno nikakvo proricanje sudbine da shvati ta se desilo njenoj sestri. Stajala je u hodniku ispred stana Mari i buljila u modricu koja se pojavljuje iza zakljuanih vrata, a bes u njoj je rastao. Mari, moj boe, tvoje oko." Da, znam, znam. Alfred Hikok bi voleo da ja glumim u njegovom sledeem filmu." Mari se suvoparno nasmejala dok je skidala katanac i otvorila vrata kako bi pustila da Rouz ue unutra. ak i u zatamnje-nom hodniku, Rouz je mogla da primeti da je njena sestra sama kost i koa ispod izbledele odee umrljane bebinom hranom, a prljava kosa joj se priljubila uz lobanju. Najgluplja stvar koju si ikada videla. Nale-tela sam na vrata. Moe li u to da poveruje?" Ne, Rouz je elela da kae, ne verujem. ta je ono bese bilo proli put? Stepenice. Mari je rekla da je ruku polomila tako to je pala niz stepenice. A pre toga se saplela o minijaturni auto i nekako polomila nos i izbila jedan zub. A naravno, prosto je bila sluajnost da je svaki put Pit bio u kui i bez posla. Ali je Rouz zadrala svoje misli za sebe. U oima Mari videla je pogled koji je upozoravao: Moja je stvar to me mu tue, tako da svoje miljenje zadri za sebe. Pratila je Mari do dnevne sobe, zbijenog minijaturnog prostora s tapetama s pahuljama koji je liio na jeftinu motelsku sobu. Pit je nemarno sedeo zavaljen ispred televizora i vrsto je u ruci drao limenku hladnog badvajzer piva. Bobi i Misi su se igrali na podu, pored radijatora. Jesi li me zato pozvala?", pitala je Rouz, instinktivno zagrlivi sestru kako bi je uteila, a onda je pustila da joj ruka padne sa strane dok se Mari neprimetno povukla unazad. Ovo?" Meri je dodirnula svoje oko, pomalo trepui. Nije to nita. Mogu da se brinem o sebi. Hoe li solju kae ili neto? Imamo pasulj." Pit je podigao pogled sa Kamenka i Kremenka. Ponovo? O Hri-ste, Mari. Zna da od toga imam gasove. Do avola, mogu da otvorim

l in Gud 205 svoju sopstvenu benzinsku pumpu sa svim tim gasom koji mi se od toga stvori." On se likujui smejao svojoj ali, a onda doviknuo. Samo izvoli, Rouz. Ja ionako idem. Neto u da prezalogajim dole kod Tonija" Toni je bila lokalna pivnica. Mari ga je besno pogledala, a onda se savila da podigne bebu. Mali Gejb je jaukao, glavu je zabacio unazad i toliko otvorio usta da je Rouz mogla da vidi ne samo njegov etvrti zubi i sjajne desni, ve ak i do samih njegovih krajnika. ta si mu uradio?" Mari se brecnula na Bobija, koji je sada nevino odmotavao dugaku uvijenu traku sa tepiha maslinastozelene boje koja je virila s poda. Bobi je naprio donju usnu. On me je prvi udario, l to jako. Svojom flaicom." Ja u tebe da udarim sledei put", rekla je Mari. On je samo beba. Ne zna ta radi." Bobi je pretee pogledao u Gejba i nastavio sa svojim odmotavanjem. Imao je tamnu kosu kao otac i sitne, ljutite oi. Rouz je prila do njega i sela. Hej, Bobi. Donela sam ti neto." Izvukla je mali papirni kiobran iz depa svog mantila, onakav kakve polineanski restorani stavljaju u koktele. Gospodin Grifin ga je doneo sa ruka u Trejder Viku. Za sreu, rekao joj je uz osmeh, spustivi ga na njen sto. Onda joj je priao o svom prijatelju Semu Blenkenipu i Fips fondaciji, mogunosti da dobije stipendiju za koled, a moda i za pravo, ukoliko eli da ode toliko daleko. Kako je gospodin Grifin bio drag ovek! Sveta Majko, zar to ne bi bilo neto, da studira filozofiju i ekspira, ui moda francuski jezik... iako sam bog zna gde bi francuski mogla da upotrebi! Pa ipak, kako bi to bilo predivno ako bi mogla... Ali je onda njena divna fantazija izbledela. Kakve to ima veze, ako je bez Brajana? etiri meseca, dragi boe i nijedno pismo. Je li mogue da me je on zaboravio? Da je prestao da mari? Ne, nije tano, nije htela sebi da dozvoli da u to veruje. Mora da postoji neko objanjenje. Rouz je teko progutala veliku knedlu koja je grebala u grlu. Nema vie suza, rekla je sebi. Dosta si plakala. Ako pusti jo neku, zaista e dobiti neki ozbiljan manjak soli. Bobi je sumnjiavo buljio u mali kiobran. Da li e Gejb i Misi da dobiju jedan ovakav takode?" Samo ti", rekla je. Ali nemoj da im kae. To je naa tajna." Gud 207 On se onda nasmejao, poput sunca koje se probija iza oblaka. Rouz je osetila kako joj srce pomalo poigrava. Bie dobra majka", rekla joj je Mari dok su sedele za utim plastinim stolom u kuhinji i pile kafu.

Zvuala je zamiljeno, pomislila je Rouz. Kao da ni sama nije u to verovala, kao da je dobra majka bila poput dobre vile i Deda Mraza. Zato ne? Doktor, pravnik, poglavica Indijanaca. Sve bih mogla da ih poduim." Rouz je ponovo razmiljala o Maksu - insistirao je da ga zove Maks, a ne gospodin Grifin (rekao je da to deluje pomalo aavo, nakon to zamalo nisu poginuli). Sledeeg jutra je bila zabrinuta kada ju je pozvao u svoju kancelariju - nakon svega, bila je njena pametna ideja da iznajme ciklon i malo ga provozaju. Umesto toga joj je rekao da za rukom ima neku vrstu iznenaenja za nju. I tog popodneva, kada joj je rekao o mogunosti za stipendiju, Rouz je bila toliko zapanjena da nije mogla nita da izusti osim Hvala vam". Ispriala je to Mari, pokuavajui da obuzda uzbuenje koje joj se naziralo u glasu. Toliko je snana bila reakcija na Marinom modrom licu, da se Rouz zapanjila. Usta njene sestre su se tresla, a mali prorez grozno oteenog mesa kroz koji joj se naziralo levo oko je sijao poput nerdajueg elika. Uradi to", rekla je, nagnuvi se napred, a njene mrave ruke su zgrabile solju kafe koja je bila ispred nje. Rouz, uradi to radi jebenog Isusa, ovakva ansa ti se vie nikada nee pruiti. Koled. Volela bih da sam ja imala takvu ansu. Nemoj da je protrai kao ja, Rouz. Nemoj da uradi nita glupo." Suza je tekla niz oteeno bledoplavo oko njene sestre. vrsta suza poput leda, koja nije dalje ila niz obraz. Rouz je osetila saaljenje i tugu za svoju sestru, uhvaenu u klopku u ovom stanu, u kuhinji koja je prepuna prljavih sudova i mrvica tosta, a jedini san koji je Mari mogla da ostvari bile su osenene kolumne iz Tajmsa u kojima trae neku pomo. Nita jo uvek nije sigurno", rekla je. Gospodin Grifin, mislim Maks, je samo bio na ruku s tim ovekom. To verovatno nita ne znai. Izmeu ostalog, ipak bih morala da radim, makar i pola radnog vremena, a ako bih to radila, plus obaveze u koli, ko bi se brinuo za nanu?" Mari se naslonila na stolicu, tupog pogleda u oima, kao da ju je potpuno obuzelo razmiljanje o njenim proputenim ansama. Gorkim glasom je rekla: Pitala si me zato sam te zvala? Pa, kada ti ovo kaem, moda e dvaput razmisliti o traenju svog ivota izigravajui Florens Najtingejl za svoju dragu nanu." O emu pria?" O ovome." Mari je ustala i otvorila fioku sa starim gumenim trakama, zatvaraima za deje flaice i delovima uvijenih kravata. Preturala je po njoj, a onda izvukla pregrt pisama, bledoplave avionske koverte koje su povezane kanapom za namirnice. Ono na vrhu je imalo desetine potanskih markica i bilo adresirano na nju Brajanovim krutim, krivudavim rukopisom. Rouzine slepoonice su poele jako da udaraju. U glavi je oseala zujanje, nepokretnu buku i iznenada je osetila vrtoglavicu.

Pruila je svoju drhtavu ruku da preuzme gomilu koverti od Mari i ta njihova prisutnost nakon toliko enjivih dana i noi, hladan zguvan papir u njenoj ruci, njeno ime koje je ispisano Brajanovim rukopisom, sve je to inilo da se osea sve nestabilnije i nestabilnije. O dragi boe, on nije zaboravio. Kako si dola do svega ovoga?", uspela je da je pita drhtavim glasom. Ali za jedan luaki trenutak, nije je ak ni bilo briga za to. Sve to je bilo vano jesu pisma u njenoj ruci. Srce joj je ubrzano kucalo. O boe, dragi boe, on me voli, on me jo uvek voli. Mari je stavila svoju koatu ruku na njene grudi. Uradila sam ono to me nagovara da uradim svih ovih meseci. Bila sam u kupovini i pomislila sam: dobro, u redu, navratiu do stare, samo jedanput. I, o boe, kako je njoj bilo drago da me vidi Jednostavno nije mogla da prestane da pria. Reci nisu bile toliko jasne, ba kao to si rekla, ali sam je dobro razumela. Ona te mrzi iz dna due, Rouz. Jedino o emu je mogla da govori jeste kako je ti ceo dan ostavlja samu, kako je ignorie kada si kod kue, ne daje joj hranu koju ona hoe, kako ne bi htela da izgovori ni dve molitve ukoliko bi ona pala i polomila kuk pokuavajui da doe do kupatila." Ne razumem", rekla je Rouz, dok je vrtoglavica polako nestajala i postajala neto hladno, teko. Kakve to veze ima s Brajanovim pismima?" Ona ih je vrsto drala obema rukama i u tom trenutku joj je izgledalo da e ako ih pusti, pasti zajedno sa njima na pod. Marine usne obrazovale su zajedljiv osmeh. Sve to vreme dok je govorila o tebi, mogla sam da vidim koliko je preplaena. Uplaena da e ti jednog dana da je napusti i nee imati nikoga koga e da kritikuje. Potpuno je prestraena kad ostane sama. Ali je napravila jednu veliku greku. Pretpostavila je da sam na njenoj strani, tako da mi je rekla za pisma, ak i gde ih sakriva." 208 Vrt Tutnjava u njenoj glavi bila je toliko glasna da je Rouz jedva ula ta joj je Mari govorila. Nana? Pisma? Oseala se kao da je gledala Mari na televiziji, jednu od onih sapunica koje je nana gutala jednu za drugom, poput ipsa u tami dnevne sobe. Gospoa Slatski donosi potu po podne", Rouz je ula sebe kako odgovara, a glas joj je bio odsutan i nepovezan. Nana se tome raduje. ak i onoj nebitnoj. Flajerima i reklamama. Pa i onim kovertama koje kau da moe da osvoji sto hiljada dolara u nekoj opkladi, ali nee znati ako je ne poalje..." Rouz je zagnjurila lice u ruke. O boe, Mari, ne mogu da verujem. Ona ne bi trebalo to da mi radi." Ali ak i dok je to izgovarala, Rou? '" ^nala da njena nana bi. Sve je to imalo neki savreno uasni smisao.

Kakav sam samo idiot bila, nadajui se da e ona jednog dana da pokae da me stvarno voli. Pomiljajui da e sve ono to sam za nju uradila da neto promeni. Seala se oka koji je osetila, pre mnogo godina, kada je videla fotografiju svog oca s izbuenim praznim prostorom pored sebe, kao prostor koji ostane prazan kada iseete papirnu lutku po istakanim linijama. Strana rupa na slici bila je njena majka. Nana je isekla ma-kazama za papir, kao da je elela da izbrie svako seanje na nju. ta namerava da uradi?", pitala je Mari, malo se naslonivi unazad, izgledajui pomalo uplaeno, kao dete koje se igra ibicama pa zapali neto, poar se proiri, a ono ne zna kako da ga ugasi. Rouz je buljila u svoje ruke, savijene u pesnicu na vrhu plastinog stola. Paralisala se od besa, koji ju je obuzimao poput plimskog talasa. Mislila je na Brajana, na ljude koji na njega iz dungle pucaju na drugoj strani sveta, o njemu koji joj alje pisma, ekajui njen odgovor, usamljen i uplaen, moda i oajan. etiri meseca. Ona mu je pisala pisma makar svake nedelje, ali je onda morala da prestane da ih alje. Nije se usuivala da nastavi, jer su joj pisma bila prepuna povreeno-sti i besa. A sve vreme se Brajan bez sumnje pitao da li ga je ona zaboravila ili ak i volela. Gnev ju je sasvim obuzimao, postajala je potpuno crna. Crna kao smrt. Crna kao avo. Crna kao pokvareno srce koje kuca u smeura-nim grudima njene babe. Rouz je tada pomiljala o ubistvu svoje babe, o tome kako svoje ruke stavlja oko koatog naninog vrata i davi je dok to njeno crno srce ne prestane da kuca. Uradiu ono to je trebalo da uradim pre mnogo vremena", rekla je Rouz. 209 ...Izbavi nas od zla, sada i zauvek. Amen." Buljila je u krhku sedu figuru koja je na kolenima kleala na grubom podu od linoleuma pored svog kreveta i molila se. Ogroman, taman viktorijanski krevet poput udovita, od koga je Rouz imala none more kao dete, koji je nejasno sijao ispod poutelog i ispucalog laka tokom godina. Jedna lampa je slabije gorela na nonom stoiu od mermera, bacajui sumporasti odsjaj u uzanoj sobi koja je liila na eliju. Iznad naninog kreveta visilo je prastaro plastino raspee, ispucalo i poutelo poput zuba vrlo starog psa. Ispod toga, uramljeni venac za aljenje, ispod stakla, koji je napravljen od sede kose naninog mrtvog oca. Rouz je poslednjih nekoliko sati provela na jednoj od klupa na kojoj sede stariji ljudi, koje su oiviavale Oun drvored i vie puta itala Bra-janova pisma, smejui se i plaui, a ljudi su zurili u nju kao da je neka luda ena, a onda je etala dok joj se bes nije stiao do glatke eline grudve i smestio kao hladan metak u njenom srcu. Sada je taj metak poeo da se hladi i tupi crvenkast odsjaj se pojavio u njenim grudima.

Ti licemerna stara kuko. Kako se usuuje da tu klei i moli se. Kao da ti ima ikakva prava na boju milost. Nana je zapoela, pa je onda pogledala nagore. Usne su joj se skupile, kao da vrsto dri slamku u ustima. Svetlost se presijavala na njenim naoarima, odbijajui Rouzin odraz tokom jednog sablasnog trenutka. Dakle. Mi Amerike se konano setila da doe kui", progunala je nana, a njene blede oi iza sjajnih stakala su bile pune prezira. Doi ovamo i pomozi mi da se dignem." Rouz je sve ove sate provodila radei s njom, pomaui joj da hoda, uila je da ponovo govori. Trebalo je da je ostavim da istrune. Pomozi sama sebi, ti stara kuko." Rouz se sada tresla, kolena su joj drhtala, a srce udaralo brzim, kratkim otkucajima. ta?", nanina seda glava se iskosila s jedne strane, poput neke ptice. Njene zaprepaene usne su se ukrutile i obrazovale tanku liniju. ta si rekla?" ula si me. Ili jo bolje", nastavila je Rouz, drei se za kvaku na vratima radi oslonca, zato ne pita Boga da ti pomogne? Sve ove godine provedene u molitvi, sve molitve Devici Mariji i Oenai koje si 210 Vrt la deklamovala kao kad gura novie u parking-sat, moda e neto i da dobije od toga." Prljavtina!", zaskiala je nana. Kako se usuuje da govori takve prljavtine u mojoj kui!" Rouz je gledala kako se bori da sama ustane pridravajui se za ivicu kreveta, da bi ponovo pala na kolena, to je zvualo poput glasnog udarca zgloba ake o vrata neke prazne kue. Rouz je bilo hladno, tako hladno! ak i u ovoj pregrejanoj, zaguljivoj sobi, koja je mirisala na unutranjost neke police u kojoj stoje lekovi. Tvoja kua", odjekivalo je, a njen glas je postajao hladan, ali je i dalje iskazivao bes. Da, tako je, nano. Ja ne pripadam ovde. Nikada me nisi ni elela, verovatno si prieljkivala da sam i ja umrla u poaru, zajedno sa svojom majkom. Mari me je jednom davno pitala zato dozvoljavam da se tako prema meni ponaa, zato jednostavno ne odem. Vidi, uinila si da se oseam tako prljavom, da sam mislila da e me ako uspem da budem ista, voleti onako kako voli Kler. Ali ta prljav-tina se ne skida, A sada znam i zato." Ona je dugo gledala u svoju babu, koja je bila teine kremen-kame-na, a onda rekla: Jer ta prljavtina ne potie od mene. Ona je sve vre-me od tebe." Nana se jo jednom uhvatila za ivicu kreveta i uspela je da se podigne. Glomazna daska kod uzglavlja je kripala, zaljuljala se, kuckajui nepovezanu Morzeovu azbuku o malterisani zid iza nje. Sada je bila na nogama, napipavajui tap koji je bio oslonjen o zid i stala ispred Rouz gledajui je ona je bila potpuno zakrljala ena, iskrivljena, i hramala je od artritisa, ali je ipak nekako izgledala pretee.

Droljo!" zaskiala je, a lice joj je bilo neobino iskrivljeno - slog joj je jednu stranu paralizovao poput neega to se pravi od gline za oblikovanje koja se povue u suprotnom pravcu. ubre koje dolazi pravo iz slivnika. Da, ja znam ta ti radi iza mojih lea... lei s tim dekom i sam bog zna s kim jo. Tamo si bila veeras, zar ne? Leala s nekim mukarcem poput jeftine kurve. Ba kao to je i tvoja majka i ona tvoja drolja od sestre, koje sramote mene, sramote ime mog sina. Rouz je osetila kako njena mrnja postaje sve izraenija, poput ara oko srca. Dakle ti si sakrivala Brajanova pisma. Krila ih, da bih ja pomislila da mu nije stalo do mene." Nanine blede oi sijale su od zlobnog trijumfa. Da, krila sam ih-Neka bude boja volja. A poroni e se kajati ili e ih pregaziti boji gnev." f"-- A-""~^ Boe, o boe!" Rouz je prekrila svoje lice rukama, a sav taj uas se na nju svaljivao, iznenada je obuzimao, poput tame nekog ormana koji se na nju svaljuje. Samo je ovog puta ta tama bila u njoj, crna rupa u grudima zauzela je mesto njenom nekadanjem srcu. A nanin glas iti i iti, poput neke avolje zmije. Sigurno da ti sada trai Njegovu milost. Ali je prekasno. On e te kazniti. Ba kao to je kaznio Endi. Ona je izgorela zbog greha blud-nienja. A onda emo da vidimo. Kako se pravednici uzdiu a nemoralni preziru. A kakvo dobro e onda ta tvoja dragocena pisma da ti donesu, droljo? Kakvo dobro onda, ha?" Neto je puklo u Rouz, iznenadno i brzo kao istruleli most za pe-ake koji se rui, baci je u potpuno razbesnelo oseanje, tamo gde je tinjalo crveno sunce njenog besa. Rouz se uz jecaj strovalila na nju, desnom rukom je zamahnula, a lakat je iskosila. U uima joj je neto opasno zujalo i imala je ukus krvi u ustima. A sve o emu je mogla da misli jeste da dovoljno jako izudara nanu, kako bi otkinula tu glavu sa njenih koatih ramena. Kuko! Ti laljiva stara, zlobna kuko!" Ali neto dublje od besa ju je zaustavilo da udari nanu, neto razumno i pristojno, zakopano u samoj njenoj dui. Umesto toga, prila je i zgrabila raspee sa zida, iskidavi pocrne-li nokat u tom mnotvu plastinih delova. Zafrljaila ga je preko drugog kraja sobe o teak toaletni sto, poput straara koga neko baca na zid, pravo u gomilu flaica sa lekovima i farmaceutskih boica. Razbilo se u paramparad. Flaice i boice su popadale, poletele preko ogledala na toaletnom stolu, prevrnule se preko ivice, udarile i odbile se 0 linoleum. Jedna boica se nakrivila sa strane i iz nje je curila gusta rozikasta tenost niz okrnjenu stranu furnira. Miris mente se irio u slatkastom talasu. Nana je skiavo uzviknula i naglo sela na duek, kao da joj je neko istrgao tap iz ruke. Eto ti tvoj Bog", Rouz je plaui uzviknula, gledajui u smeuranu staricu na krevetu. Krv joj se i dalje

komeala i dalje je bila uznemirena, a oseala se kao da je bez teine, kao da je ba sada bacila ogroman 1 teak teret sa svojih lea. Neka se on sada brine za tebe." 8. april 1969 Dragi Brajane, Nisam ba sigurna kako da ponem ovo pismo, niti kako u da ga Zavrim. Ruka mi se toliko trese da jedva mogu i pero da drim, l ne 212 mogu da prestanem da plaem. Upravo sam zavrila sa itanjem tvojih pisama po petnaesti, esnaesti put. I mogu jedino da se nadam da e mi kada primi ovo pismo oprostiti to ti ranije nisam pisala. Vidi, tek sam jue dobila tvoja pisma. Nana ih je skrivala od mene. Da li te ovo podsea na gotske romane arlote Bronte? Pa, ne mislim ni da bi arlota Bronte uspela da opravda moju dragu, slatku baku. Ali ako postoji dobra stvar u svemu ovome, to je da sam konano skupila hrabrost da uradim ono to je trebalo pre mnogo godina, da odem. Sino sam nakon SCENE spakovala sve to sam mogla da stavim u jedan kofer. Trenutno sam kod svoje prijateljice Ejpril Luis (jedne od devojaka koje rade sa mnom), dok ne pronaem mesto za sebe. Vero-vatno nee biti nita specijalno, jer sa zaradom koju imam ne mogu mnogo toga da priutim, ali, oh Brajane, sama pomisao na to, moje mesto gde u da ivim daleko od nane, to je poput sna. Jo uvek ne mogu da verujem da to radim. Kladim se da ni nana u to ne veruje. Sino sam nazvala Kler iz govornice, dok sam ila do Ejpril. Rekla sam joj ta se dogodilo i pre nego to je rekla moliu se za tebe", operater se umeao i rekao da moram da ubacim jo dvadeset pet centi. Skoro da sam se tada nasmejala, stvarno jesam, iako sam bila toliko besna. Rekla sam Kler daje ako ona ne eli da nana umre od gladi ili padne sa stepenica i polomi svaku sebinu kost u svom telu, bolje da ona spaku-je svoju odoru i spusti se sa bilo kog oblaka na kome je i doe da se sama brine o nani. A zna li ta? Mislim da mi Bog nimalo nee to uzeti za zlo. eli li da uje neto jo lue? Kada sam jutros otila na posao (piem ti ovo na pauzi za ruak), moj ef, gospodin Grifin, rekao mi je da ima dobre vesti za mene. Razgovarao je s jednim svojim starim prijateljem koji rukovodi stipendijskim fondom za starije ljude (to sam ja!) koji ele da se vrate u kolu, i sada je to praktino sve ureeno. Ja idem na koled! Da, ja! Neu imati mnogo novca, samo toliko da se plati kolarina i takve stvari, ali mi je gospodin Grifin obeao da u honorarno moi da kucam koliko god mogu da izdrim, tako da u meuvremenu ne gladujem. Jako sam uzbuena zbog svega ovoga, a takoe sam i uplaena. Da li sam dovoljno pametna? Da li e me u uionici ismejati ve prvog dana? Ba sada sam

nazvala Moli, a ona mi kae da sam potpuno glupa, to pretpostavljam da znai da ona misli da sam dovoljno pametna. Boe, nadam se da je tako. Pored toga u da budem najstariji, najgluplji bruco na Univerzitetu Njujork. Sve ovo ti moda zvui trenutno pomalo neobino i radikalno, ali ti obeavam daje sve to za nas. Kada se vrati, moemo ponovo ispoetka, iGud Ajlin u a biemo samo ti i ja, bez ikakvih molitvi. Bez Vijetnama. Brajane, toliko mi ponekad nedostaje da pomislim da to vie ni minut ne mogu da izdrim. Da lije tamo toliko loe kao to kau? Ne govori mnogo u svojim pismima o tome kako ti je, o uslovima, o borbi. Da li je to zbog toga to ne eli da me sekira? Pie da me voli i da ti nedostajem, ali ako ti pati, a to mi ne kae, onda e nas to jo vie udaljiti. Radije bih da brinem nego da budem iskljuena. I tako, molim te, molim te pii mi o svemu. Molim se za tebe svakoga dana, svakog minuta. Ali najvie od svega, nadam se da e ovo pismo da stigne do tebe pre nego to potpuno izgubi nadu u mene. Volim te zauvek, Rouz P. S. Prilazem i polaroid fotografiju kada me Ejpril sino slikala, iako izgledam kao neto to make unose u kuu (ne pokazuj je nijednom od svojih drugara, ako moe). I ne pitaj me zato nosim samo jednu minuu. To je neka vrsta amajlije, poput deteline sa etiri lista. Dve bi to pokvarile, zar ne misli tako? Nosim je samo za tebe. Neu da je skidam dok mi se ne vrati. 12. Vijetnam, 1969 Da li ikada razmilja o tome ta se deava kada umre?", blago ga je upitao crnac iz Alabame koji je iao iza njega na mranom utabanom putu. Mislim na odlazak u raj i slina sranja?" Ne", apnuo je Brajan, Lupio je neto to mu je gmizalo po obrazu, ali nije mogao da vidi ta je. Tama u kiovitoj dungli je bila potpuna. Pomerio se voden jedino tihim kripanjem Matinskijevih izama odmah ispred sebe. Davno je prola pono. Njegov vod je marirao jo od etiri po podne, a osetio se kao da je od tada prolo hiljadu godina. Pre pet ili est kilometara, jedan od njihovih ljudi - Reb Parker - nagazio je na razornu minu koja ga je bukvalno raznela na dva dela. Umro je sa izmama na... osim to mu tada noge nisu bile prikaene za telo. Ne, Brajan nije verovao u raj. Ali je sigurno mogao da zamisli kako izgleda pakao: beskrajni vlani prolazi u dungli. Ogromna trava do pojasa koja se usecala u ake i ruke poput brijaa, kia koja nikada ne prestaje i svuda se osea truli smrad tela koja se raspadaju. Zato ne?", klinac je navaljivao, smetajui se pored njega. Brajan je samo mogao da razazna iroke

smee linije ispod njegovog kamu-flanog lema i oseti njegov otar dah od vakanja duvana. Ti si katolik, zar ne? Video sam te kako se prstima krsti." To nita ne znai." Ne znai ta?" Znai da ako sam katolik, to ne znai da prihvatam sve to mi crkva govori." Veruje u Boga, zar ne?" Nisam vie tako siguran." ovee, nemoj to da govori. Ve irnam dovoljno nedoumica." Ovo je tvoje prvo patroliranje?" Brajan je dosad bio na vie od desetine. Izvukao je patroliranje prvog dana kada je tek doao u zemlju, a Alabama se tek pridruio njihovom vodu. ovee, voleo bih da jeste. Toliko dugo tumaram ovim umama; da mislim da je doao red da odem. Ovo je moja trea uniforma. Ne mogu svaki put da pronalazim neprijatelje." _______________________________215 Brajan je stao. Sluaj. Da li uje? Reka. Mislim da smo skoro tamo. Biemo dobro kada tamo stignemo. To je naa primarna zona." To to uje je samo kia, deko." Klinac, ije je ime Brajan zaboravio, slatko se nasmejao. Nita drugo osim kie otkada su me ovde prebacili. Gospode, dao bih svoje levo jaje za par suvih arapa i za cigare. A nee moi da uje nijednog utaa, jer oni ne nose izme. Oni nisu toliko zauzeti sanjarenjem o suvim arapama da e im zbog toga neko otkinuti jebene glave." Blago se nasmejao, a smeh se pretvorio u bujicu histerinog kikotanja koje je pokuao da prigui, tako da je to zvualo poput visokog krika nekog trkakog motora. Brajan se pitao da li klinac gubi prisebnost. Hriste, nije li tako sa svima njima, na ovaj ili onaj nain? Ti misli o suvim arapama, pa nee da misli o umiranju. Ti uje reku da ne mora da misli o tome koliko jo ima do eljene destinacije. Brajan je pomislio i to da nikada nee uti nekoga da govori koliko je dugo u zemlji, ve samo koliko mu je ostalo do kraja, koliko jo me-seci ima pre nego to se vrati kui. Kua. O boe, ne smem o tome da razmiljam. Kua je mesto na koje te alju kad pogine. Znao je za vodove u kojima su vojnici nosili svoje vree i ak u njima spavali kako bi ostali suvi. Razmiljao je o svom prvom danu. Sletanje u Sajgon Kontinenta-lovim avionom, a sa zvunika se vrtela muzika Glen Jarbrou, dok je zgodna plavua u uniformi stjuardese cvrkutala: Dobro doli u Vijetnam, gospodo, videu vas ponovo sledee godine." Onda sati koje je proveo stojei na vreloj betonskoj ploi ispred hangara i ekao da ga raspodele u jedinicu, zajedno s trideset ili etrdeset veseljaka. Momci su se meusobno alili, opijeni od vreline i od osamnaest sati provedenih u vazduhu. Jedan mladi je glasno traio da ga rasporede u jedinicu na liniji fronta, kako bi mogao da isprai njihove bulje". Brajan se nije previe brinuo. Na osnovu onoga to je do sada video, zakljuio je da su prie koje je uo o Namu* uglavnom bile preuveliane. Onda je veliki helikopter sleteo, a njegova posada je poela da baca velike torbe od grubog materijala. Prvo

je pomislio da se radi o nekoj vrsti tereta, a moda je ak i mogao sebe da ubedi da... da nije bilo tuPe gnjecave buke iz torbi, kada bi udarile u betonsku plou. Onda se jedna otvorila i u groznoj sekundi pre nego to se onesvestio, Brajan je * Skraeno od Vijetnam. (Prim, prev.) lai _________________________U t. lati doiveo svoju pravu dobrodolicu u Vijetnam: gomila krvavog i _ kaenog mesa koje je nekada predstavljalo ljudsko bie. Dok je sada teko gazio kroz dunglu, pokuao je da blokira svoje misli, onako kako ga je Trang uio. Moda on stvarno uje reku, moda se oni stvarno pribliavaju. Ali uo je samo kiu. Klinac - Dekson, zar ne? - uutao je i samo se ulo beskrajno sipanje kie, vlano zapljuskivanje lia o plastine kabanice. Mora da se oblak podigao jer je Brajan, gledajui kroz tu nepreglednu tamu, sada mogao da razazna zamagljeni oblik ispred sebe (da li je svanulo? Isuse, molim te, da), grbu Matinskijevog ranca ispod kabanice, antenu njegovog PRC-25 koja viri pored njegove glave. Podseao je na nekog neobinog insekta, moda na Bubavabomena iz Kafkine Metamorfoze. Iza Matinskog se nalazio porunik Gruber, koji je hodao ispred komandanta jedinice i Brajan je sada u daljini, kroz trsku, primetio obrise Trang Li aka, koji se sa izvanrednom spretno-u kretao kroz gusto rastinje. Pomislio je: Ako tamo ima ikakve Avijacije Severnog Vijetnama (AS V), Trang e je primetiti. Kit Karsonov izvia Trang poznavao je ovo pare dungle bolje od ikoga, a imao je oi i reflekse kao leopard. Sa etrnaest godina su ga na silu regrutovali lanovi ASV, a kada je sa esnaest godina odatle pobegao, nauio je takve trikove, poput oslukivanja aktivnosti neprijatelja, tako to stavi malo pare drveta na zemlju i na to poloi uvo, i otkrivanje i lociranje ica nagaznih mina po noi samo pomou jedne vlati trave. Neki od momaka nisu bili ba toliko sigurni u Tranga. Jednom uta, uvek uta", bio je Matinskijev izraz. Ali je Trang, a ne Matinski, spasao Brajanovo dupe u jednoj od ovakvih patrola pre manje od me-sec dana. Oni su hodali po brdima iznad Tjen Sunga, a Brajan je tada iao napred, iscrpljen nakon vieasovnih pokuaja da odre svoju poziciju na strmom grebenu. Do zore je Brajan bio toliko iscrpljen da bi se ispruio i u pirinanom polju punom pijavica, ako je to znailo da moe malo da odmori oi. Do sela su doli ba kada je sunce poelo da baca svoje prve crvenkaste zrake iznad drvea. Uspavano seoce potpuno uvueno i sakriveno u brdima, sa pirinanirn poljima poput stepenica koje do njega vode. Dim koji kovitla iznad slamnatih koliba - izgledalo je potpuno strano, kao iz odlomka neke pastoralne pesme. Tu su se zadrali neko vreme proveravajui selo, ali nije bilo znaka Vijetkongovcima, samo starci i majke sa decom. Jedna starica je kuvala pirina u velikoj zdeli. Gud

217 Nita nije izgledalo neobino. Ona se krezubo nasmejala ka Brajanu i uvila malo pirina u bananin list. On je pruio ruku da to uzme, kada a je Trang iznenada zgrabio i gurnuo na stranu. Sekundu nakon toga iznenadna manja eksplozija raznela je tlo na kome je Brajan stajao. Dva momka su nasela na to pre nego to su mogli da dou do zaklona. Kako si znao da uleemo u zasedu?" pitao je Brajan kasnije Tranga. Trang ga je pogledao onim ravnim crnim oima, neobinog izraza i rekao: Pirina. Kuvala je previe pirina za jedno selo." Ali sada je Brajanovo bolno telo teko moglo da se usredsredi na Tranga ili bilo ta drugo, osim na svoju sopstvenu patnju. eleo je par suvih arapa podjednako kao i Dekson. Oseao je da su mu stopala kao dva trula sunera u cokulama. Bole ga i na samu pomisao ta e da vidi kada konano otpertla i izuje ove proklete vojnike izme. Ali sada nita tim povodom nije mogao da uradi. Ne moete da po-begnete od trulei u dungli, kao ni od buba, pijavica i kie. Ali Hriste, zar ovo nikada nee da se zavri? Blato kao da se lepilo za njega i vuklo ga nadole sa svakim sledeim korakom. utavi zvuk koji se uo negde daleko u bunju naterao ga je da uspori korak i naulji uvo. Reka? Nije mogao da razazna. Verovatno jo ne. Dikson s onim smenim papirima rekao je da im je ostalo jo dva, moda tri sata pre nego to dou do reke. Ali to je bilo pre vie od sat vremena, zar ne? Voleo bih da i ja imam jedan takav dalekoseni dvogled", Brajan je iza sebe uo neki glas kako mrmlja. Njime moe da vidi zmiju kako pia u mraku, na dve milje daleko od tih budala." Jedan jo umorniji glas je rekao: Ama ovee, ja samo elim da sam kod kue." Onda niko vie nije govorio. uli su se samo udaranje lia, kripa izama koje gacaju po blatu, blagi nejasan zvuk Matinskovog radija. Kua, pomislio je Brajan. Rouzina slika se stvorila u njegovoj glavi. Osetio se kao da je progutao vatreni poklopac. Vatra se formirala i pela iz njegove utrobe i smestila ba iznad Adamove jabuice. Video ju je u svojoj sobi na Kolumbija univerzitetu, kako gola klei na podu sa noviima penija oko sebe, s licem u suzama. Video je sebe kako se sputa do nje, uzima je u zagrljaj, vodi ljubav sa njom, ba tu, na podu. Seanje je bilo toliko ivo da se svega priseao, ak i hladnih penija koji se zarivaju i stvaraju krugove po njegovoj koi, besne vreline izmeu tih dugakih nogu koje su obmotane oko njegovih. Ne naputaj we, Braje, nikada me nemoj napustiti... 218 Vrtlai Onda je viziji nestala. Ponovo je bio u dungli. Kia je dobovala po njegovom lemu_ ' odbijala se o kabanicu. Zvuk reke je sada bio samo apat u njegovoj glavi. Brajan je imao elju da zaplae. Kada

bi samo mogao da se pri^ea nje, jo samo malo, dok ne dou do reke. Osvesti se ovee, ona te je potpuno zaboravila. Ne, on nije &leo da veruje u to. Nije mogao. Ali suoi se s tim, ove-e, proli su mes&ci otkada od nje nisi dobio pismo. Ona je mogla nekoga da upozna, tloda i jeste. Ne, to nije imalo smisla. To moda moe da se desi nekoj cdrugoj devojci, ali ne Rouz. Ali ste jeste p^ imalo vie smisla? Ovde u ovim dunglama, video je stvari, monstruozne, koje nikada ranije nije mislio da su mogue. Sada je mogao da veruje u skoro sve. Zapadni Diznilend. To je bio argon za Nam. Mesto iluzija. Ali ov-de i sada, bio je stvaran kao neto to je pojeo, neto teko i hladno to se smestilo duboko u njegovom stomaku. Kua vie nije izgledala stvarna. Brajan &e jedva seao kakav je to oseaj kada se eta po trotoaru, lei u krevetu u istoj posteljini ili ceo dan provede bez osvrtanja iza sebe u iekivanju da neko pokua da puca u tebe. ak ni Rouz xiije vie delovala potpuno stvarno. Kada mu je dolazila u misli, obi no je to bilo ujutru, onih prvih nekoliko sekundi pre nego to se osvesti. U tom stanju izmeu sna i stanja borbene pripravnosti, osetio bi njen topao dah na svom obrazu, siguran da e je kada otvori oi pronai kako spava pored njega; videe gomilu tamnih kovrda svom jastuku, jednu zlatastu mravu ruku koja je prebaena preko njegovog stomaka. Onda bi se neko prevrnuo na krevetu iznad njega ili poeo da lupa o metalnu stranu svoje pljoske i njena slika bi nestala poput slabe jutarnje izmaglice. I u stvarnom svetu se momci ostavljaju. Onaj jadnik O'Rajli se stalno hvalio kako nj egova ena nikako ne moe da ga se zasiti. A onda su prole nedelje, i stigli su papiri za razvod. ak ni neko uljudno pismo kojim bi mu objasnila situaciju. Isuse Hriste! Kada bi mu samo Rouz pisala! Samo jedno pismo. To je sve to trai. Brajan je osetio kako drhti. Kia je natopila njegovu kabanicu i kvasila mu uniformu- Pomislio je na notes koji je paljivo umotao u votano platno na dnu svog ranca. Dnevnik koji je vodio od prvog dana ovog komara. Ako ikada uspe da izae odavde, koristie mu taj dnevnik, moda jedino sebe da ubedi da se to stvarno dogodilo. Iznenadna buka. Brajan je zastao. Sutanje, ali glasnije i blie nego ranije. Tamo dalje je bacio pogled na Tranga koji je uao i svoju M-16 puku drao na nianu. , jlinGud 219 Brajan se bacio na stomak, pripremio svoj M-16, ubacio metke u leite, kao da se neki prekida ukljuio u njegovoj glavi. Pored njega je Dekson uradio isto. Ispred njih se Matinski trapavo borio da pronae zaklon, krupan, usporeni farmer iz Nebraske, a radio se talasao i njihao na njegovim leima. Brajan je uo pucnjavu, poput petardi koje se lanano pale i Matinski je oboren, padajui u bunje

poput oborenog helikoptera. A onda je nastupio pakao. Jo pucnjave iz automatskih puaka, a onda je tama zamenila me-sto zagluujuoj eksploziji narandaste vatre. Minobacai, o Isuse, oni na nas bacaju granate! U jednom stranom momentu, no se pretvorila u dan, a dungla kao da se Brajanu prikazivala u plamenu jarkih boja. Granje i puzavice su se uvijale poput zmija, prikrivale se u izmaglici i bljuvale vatru minobacaa poput sjaja posle Noi vetica. Nije bilo znaka o neprijatelju - ali, o boe, zvualo je kao da ih ima na stotine, te puke koje ih obasipaju paljbom, pucaju po njima iz svakog buna, svakog prokletog drveta. Delovi crvene gline leteli su okolo i pekli mu lice. Krater veliine svee iskopanog groba na samo desetak metara od njega sa leve strane, ogoleli koren drveta koje kao kandama napipava svoj put ka povrini, poput ogromnih prstiju nekog kostura. Tamo dalje na liniji ljudi su vritali. Ranjeni. Neki su verovatno umirali. Drugi verovatno mrtvi. uo je Dejla Sorta, njihovog tobdiju kako je otvorio paljbu iz oruja protivavionskog kvad-50. Brajanov mozak vrteo se poput prazne puane cevi. Obuzeo ga je paraliui strah. Oni tuku po nama. Reka. Nikada neemo stii do reke. uo je glasan grleni uzvik i video Deksona kako se savija na kole-na, kao da se moli. ela jedna strana Deksonove lobanje je raznesena. O sveti Hriste, ne... ne... ne... Kratak sivkasti film premotavao se u Brajanovoj glavi. Zvonilo mu je u uima. Iznenada je osetio kao da mu je puka teka na stotine ki-'ograma. Kao da se sve odigravalo usporeno. Kao da je u pitanju nona mora. Ima smisla onoliko koliko to snovi imaju, uz neku vrstu egzistencijalistikog obrazloenja. Gdeje, do avola, porunik Gruber? Zato on neto ne naredi? Jo jedan zaslepljujui minobacaki napad i uo je buku na Matin-skovom radiju i neki drugi glas koji tutnji preko radija: Delta Bravo, Javi se, javi se, da li me ujete? Delta Eho ovde. Pogoeni smo. Izgleda da su nas napali sa svih strana. Ovde e nam biti potrebna pomo i to brzo. Koordinate su VD na 15 sati... Sra..." 220 Vrt lai Glas je prekinut. Opkoljeni sa svih strana. Hriste, kada bi on samo mogao da ih vidi! Brajan je iz bunja opalio iz svoje M16. Ispod sebe je osetio kao da se zemlja obruila od napada neprijateljskih AK-47. Pokuavao je da ne misli na telo pored sebe, koje je bilo potpuno razneseno. Plaio se da mu ne pozli. Onda mu je, ipak, pozlilo, povraao je od smrada bezdimnog baruta, krvavog i zapaljenog mesa. Slatki Isuse, oni nas gaaju kao da smo patke u nekom lovitu. Sa sputenim laktovima na zemlji, Brajan je dopuzao do buna koji je predstavljao mreu puzavice i

visoke trave. Stao je, a stomak mu se ponovo prevrtao. Par slepih oiju je zurio u nebo na samo dva metra od njega. Gruber. O boe. Kia je padala po njegovim buljavim oima, punei mu one duplje. Brajan je osetio da se u njegovom stomaku obrazuje vrisak. Vrisak koji bi mogao da otkine krov onoga to je ostalo od njegovog zdravog razuma. Ali neto mu je pritiskalo rame, nateravi ga da se spusti dole. Brajan je okrenuo glavu i suoio se sa orijentalnom facom proaranom narandastim blatom i parom neprodornih crnih oiju. Lice poput zarale otrice sekire. Trang. Mau lenl" Trang je zaitao, pokazujui na ipraje bambusovine koja se nalazila sa njihove leve strane, dva, moda tri metra udaljeno od njih. Reka je ovuda. Prati me." Brajan se osvrnuo oko sebe. U stravinom odsjaju, video je da se njihov kraj krune odbrane razbucao. Nije bilo vidljive linije odbrane, nije bilo nekog komandanta koji bi izvodio manevre. Gruber je mrtav. Radio Matinskog je potpuno uniten, bakarne ice pokidane i zamrene, kao i strujna kola, a plastina futrola potpuno zatvorena. Narednik Starki je leao mrtav u lokvi krvi, vrsto drei stisnut runi telefon. Pucanj pre nego to moe da im radiom javi koordinate. Reka. Da. Kada bi samo on i Trang stigli do reke. S druge strane re-ke postoji peani reljefni sprud gde helikopter moe da sleti, rekao im je Dikson. Kada bi mogao da ostane miran dovoljno dugo, otvori vatreni poklopac i iskopa rupu u zemlji, infracrveni zraci helikoptera bi moda mogli da ih primete. Brajan je skinuo runu bombu s pojasa, povukao oroz i ispalio u bunje kako bi im raistio put. Pojavilo se bletavobelo svetio zasle-pljujue poput blica, koje se pretvaralo u crveni dim, a nekoliko sekundi kasnije, uo se i gromoglasni tresak. 221 U deliu pre eksplozije rune bombe, uo je umilni zvuk vode koja ubori. Tako blizu. Nema vie od stotinak metara. Ali isto tako moe da bude i kilometrima daleko. U redu, oni moda mogu da stignu do reke. Ali u jednom komadu? Pa ipak, pratio je Tranga, koji je sada nisko po zemlji puzao i u tiini, poput gutera, presekao dijagonalno preko bunja i rastinja. Ispred njih se nalazilo gusto ipraje bambusa, isprepletano senkama koje su podseale na neke utvare. Prasak. Metak je proiao pored njegovog uva. Brajan je puzio sa stomakom priljubljenim na zemlju, oseajui udar svake eksplozije iz minobacaa poput tupog udarca u stomak. Koristio je kolena i laktove kako bi se kretao, lagano i uz tekoe, dok mu se granje i korenje zari-valo u lice, a usta se napunila prljavtinom. Ne misli o umiranju. Ne misli o raju ili paklu ili bilo emu drugom; samo misli na to kako e se odavde

izbaviti. Oi je uperio prema Trangu koji je puzao ispred njega, jedva se usuujui da trepne da ga ne bi izgubio iz vida. Samo jo malo. Molim te, boe. Samo da izdrimo jo nekoliko koraka. Sada mu je otro lie poput brijaa bolo lice. Tanke trske bambusa svetlile su poput uglaanog zada i savijale se na stranu uz podmuklu buku. Kolena su mu se zarila u reno blato i mulj, a sve je smrdelo na trule i raspadanje. Zvuk tekue vode odjekivao je u njegovim uima; najlepi zvuk na svetu. Kroz bambus je mogao da vidi meseinu koja se presijava kao preko crnog satena, o Isuse, reka. Srce mu je zaigralo. S druge strane se nalazila delimino prostrana peana obala, dovoljno velika da helikopter moe tu da sleti. Poput uda, kao odgovor na molitvu, Brajan je u daljini uo buku rotora motora negde iznad sebe. Oni nas trae. Osetio je olakanje. Nespretno je preturao i pokuavao po torbi da pronae lampu sa infracrvenim zracima. Ruke su mu se tresle dok je otvarao pakovanje i izbezumljeno rukama pravio rupu u muljevitoj zemlji. Neprijatelj je nije mogao videti, ali te infracrvene zrake mogu da primete njegovi. Ba tada se mravo Trangovo telo odvojilo od zemlje i unuo je, kreui se kao uljana mrlja na vodenoj povrini. Iznenada je bambus eksplodirao i pojavio se crveni odsjaj vatre. Brajan je osetio kako ga neto udara poput voza koji ide sto pedeset kilometara na sat. 220 Vrt lai Glas je prekinut. Opkoljeni sa svih strana. Hliste, kada bi on samo mogao da ih vidi! Brajan je iz bunja opalio iz svoje M16. Ispod sebe je osetio kao da se zemlja obruila od napada neprijateljskih AK-47. Pokuavao je da ne misli na telo pored sebe, koje |e bilo potpuno razneseno. Plaio se da mu ne pozli. Onda mu je, ipak, pozlilo, povraao je od smrada bezdimnog baruta, krvavog i zapaljenog mesa. Slatki Isuse, oni nas gaaju kao da smo patke u nekom lovitu. Sa sputenim laktovima na zemlji, Brajan je dopuzao do buna koji je predstavljao mreu puzavice i visoke trave. Stao je, a stomak mu se ponovo prevrtao. Par slepih oiju je zurio u nebo na samo dva metra od njega. Gruber. O boe. Kia je padala po njegovim buljavim oima, punei mu one duplje. Brajan je osetio da se u njegovom stomaku obrazuje vrisak. Vrisak koji bi mogao da otkine krov onoga to je ostalo od njegovog zdravog razuma. Ali neto mu je pritiskalo rame, nateravi ga da se spusti dole. Brajan je okrenuo glavu i suoio se sa orijentalnom facom proaranom narandastim blatom i parom neprodornih crnih oiju. Lice poput zarale otrice sekire. Trang.

Mau len\" Trang je zaitao, pokazujui na ipraje bambusovine koja se nalazila sa njihove leve strane, dva, moda tri metra udaljeno od njih. Reka je ovuda. Prati me." Brajan se osvrnuo oko sebe. U stravinom odsjaju, video je da se njihov kraj krune odbrane razbucao. Nije bilo vidljive linije odbrane, nije bilo nekog komandanta koji bi izvodio manevre. Gruber je mrtav. Radio Matinskog je potpuno uniten, bakarne ice pokidane i zamrene, kao i strujna kola, a plastina futrola potpuno zatvorena. Narednik Starki je leao mrtav u lokvi krvi, vrsto drei stisnut runi telefon. Pucanj pre nego to moe da im radiom javi koordinate. Reka. Da. Kada bi samo on i Trang stigli do reke. S druge strane re-ke postoji peani reljefni sprud gde helikopter moe da sleti, rekao im je Dikson. Kada bi mogao da ostane miran dovoljno dugo, otvori vatreni poklopac i iskopa rupu u zemlji, infracrveni zraci helikoptera bi moda mogli da ih primete. Brajan je skinuo runu bombu s pojasa, povukao oroz i ispalio u bunje kako bi im raistio put. Pojavilo se bletavobelo svetio zasle-pljujue poput blica, koje se pretvaralo u crveni dim, a nekoliko sekundi kasnije, uo se i gromoglasni tresak. AjlinGud 221 U deliu pre eksplozije rune bombe, uo je umilni zvuk vode koja ubori. Tako blizu. Nema vie od stotinak metara. Ali isto tako moe da bude i kilometrima daleko. U redu, oni moda mogu da stignu do reke. Ali u jednom komadu? Pa ipak, pratio je Tranga, koji je sada nisko po zemlji puzao i u tiini, poput gutera, presekao dijagonalno preko bunja i rastinja. Ispred njih se nalazilo gusto ipraje bambusa, isprepletano senkama koje su podseale na neke utvare. Prasak. Metak je proiao pored njegovog uva. Brajan je puzio sa stomakom priljubljenim na zemlju, oseajui udar svake eksplozije iz minobacaa poput tupog udarca u stomak. Koristio je kolena i laktove kako bi se kretao, lagano i uz tekoe, dok mu se granje i korenje zari-valo u lice, a usta se napunila prljavtinom. Ne misli o umiranju. Ne misli o raju ili paklu ili bilo emu drugom; samo misli na to kako e se odavde izbaviti. Oi je uperio prema Trangu koji je puzao ispred njega, jedva se usuujui da trepne da ga ne bi izgubio iz vida. Samo jo malo. Molim te, boe. Samo da izdrimo jo nekoliko koraka. Sada mu je otro lie poput brijaa bolo lice. Tanke trske bambusa svetlile su poput uglaanog zada i savijale se na stranu uz podmuklu buku. Kolena su mu se zarila u reno blato i mulj, a sve je smrdelo na trule i raspadanje. Zvuk tekue vode odjekivao je u njegovim uima; najlepi zvuk na svetu. Kroz bambus je mogao da vidi meseinu koja se presijava kao preko crnog satena, o Isuse, reka. Srce mu je

zaigralo. S druge strane se nalazila delimino prostrana peana obala, dovoljno velika da helikopter moe tu da sleti. Poput uda, kao odgovor na molitvu, Brajan je u daljini uo buku rotora motora negde iznad sebe. Oni nas trae. Osetio je olakanje. Nespretno je preturao i pokuavao po torbi da pronae lampu sa infracrvenim zracima. Ruke su mu se tresle dok je otvarao pakovanje i izbezumljeno rukama pravio rupu u muljevitoj zemlji. Neprijatelj je nije mogao videti, ali te infracrvene zrake mogu da primete njegovi. Ba tada se mravo Trangovo telo odvojilo od zemlje i unuo je, kreui se kao uljana mrlja na vodenoj povrini. Iznenada je bambus eksplodirao i pojavio se crveni odsjaj vatre. Brajan je osetio kako ga neto udara poput voza koji ide sto pedeset kilometara na sat. - ~**<.L Onda je sve postalo zagluujue tamno, tama koja se spustila poput seiva na giljotini. Izgubio je svest. Kada se osvestio, osetio je kao da se ogroman uareni kolac zario u njegov stomak i pritiskao ga ka zemlji. Pokuao je da vrisne, ali izgleda da nije bilo vazduha u njegovim pluima. Samo je postojao taj ogroman uareni ambis agonije u koji je nekako upao. Jo jednom je upao do nesvesne granice sivila. Nejasno je uo glasove. Ljudi su vikali. Svuda su se uli mitraljezi i puke. Brajan je polako uz napor uspeo da sedne, borei se sa sivilom koje mu je pritiskalo mozak. Buljio je u pocepane delove svoje kabanice. O Isuse, stvarno je dosta povreen. Krv. Bilo je puno krvi. Pitao se da li e umreti. Nikada nije bio tako uplaen. Nije eleo da umre. Najvie od svega, nije eleo tu da umre, u ovoj jami koju je i Bog zaboravio, kao neki ostatak koji se kvari na prljavom tanjiru. Obeao sam Rouz da u se vratiti. Obeao sam... uo je bolno zapomaganje i pogledom je traio po tami. Onda je video. Trang. Lica zarivenog u glib, primetio je deo smrskane kosti koja viri tamo gde mu se nalazilo desno stopalo. O Isuse... mina... Sapleo se o minu. Ne obazirui se na vrelinu koja ga je izjedala i prevrtala utrobu, Brajan je dopuzao do njega i stavio svoju ruku ispod Trangovih slabih ramena. Kleei je podigao Tranga tako da mu je glavu stavio u svoje krilo. Moramo da odemo odavde, drue", uzdahnuo je. Moramo da preemo na drugu stranu." Brajan je buljio u nebo. Video je crveno svetio kobra helikoptera u napadu kako se okree u velikom luku, a onda tresak praen eksplozijom, ogromni belonarandasti pupoljci vatre koja se probija kroz drvee poput nekog prelepog otrovnog cvea u Rapainijevoj bati. Didi mau! Didi maul" Trang je odmahivao glavom, a lice mu je u polutami imalo pepeljastosivu

boju. Ne", Brajan je teko disao, nema ni govora da u da te ostavim." Trang mu je jednom spasao ivot. Brajan to nije zaboravio. Jo jae je obuhvatio Tranga i osetio kako mu se neto prevre u utrobi. Onesvestio se uz glasan krik u glavi koji ga je podseao na zujanje komaraca u dungli. Pokuao je da doe k sebi. Kasnije, ovee, ne sme sada da se pogubi. Tako si blizu. Niko ne odustaje na kraju. Reka, reka. ..., Gud 223 da stignem do druge strane obale. Desnu ruku je stavio ispod Trangovog pazuha, pomaui se svojim levim laktom kao potporom i poeo polako da se kree i puzi po blatu i bambusu do vode koja je bila na manje od pet metara od njega. Hriste... On hoda po vodi... okree se... Stareva reka, nastavlja samo dalje... da se okrene... i okree se... Trang je bio teak, tako teak... kako je mogue da... taj mravi klinac bude tako teak? Onda je kolenima gacao po dubljem glibu i voda mu je punila usta, nozdrve. Brajan je podigao svoju glavu nagore, davei se, kaljui. Sivkasta izmaglica se udaljavala i primetio je da je u vodi do struka. Voda je bila svuda oko njega, podigla ga je, a jedino ta je on mogao da uradi jeste da odrava Trangovu teinu da ih struja ne bi dalje odvukla. Borio se da ih oboje odri na povrini, zabacujui unazad glavu jer mu je tamna voda ulazila u usta i prodirala u nozdrve. Pogledao je u nebo i video da se razvedrava. Nebo je bilo ukasto-rozikasto, boje modrice koja bledi, a nekoliko zvezda se probijalo poput delia kosti. Skoro da je svanulo. Poeo je da plae... Tako blizu, a on nee stii. Mogao je da oseti kako njegov poslednji atom snage nestaje zajedno sa strujom koja ga nosi. Ogroman i straan bol se uveavao, poput planine napravljene od polomljenog stakla na koju mora golih ruku i nogu da se popne. Onda je uo glas, udaljen, ali jasan poput odjeka na kraju dugakog hodnika. Rouzin glas. Obeao si mi, Brajane. Obeao si mi da e se vratiti. Obeao si... Ali njegovo obeanje se vie nije raunalo. Toliko dugo je prolo od kada je drao Rouz u svojim rukama. Negde u tom beskonanom hodniku vremena izgubio ju je. Ili je ona njega izgubila. Prestala da ga voli... A sada je bilo vreme da to pusti. eleo je da pusti. Da se prepusti ovoj uarenoj agoniji i samo mirno pluta, da besteinski pluta poput granice ili vlati trave du struje koja se sporo kretala. Onda je osetio kako se Trang bez snage bori na njegovim rukama i znao je da ne sme da ga pusti, jo ne. Makar ne zbog Tranga. Prikupljajui svu snagu koju je imao, Brajan je zaplivao, a srce skoro da mu je puklo od napora da obojicu odri na vodi. 13. Tjen Sung, 1969 Leevi su poredani poput gajtana o betonski zid operacione sale. Njihov jednolino-ukoen izraz sa

osuenom krvlju, slepe oi koje zure u tavanicu sa tupim bezizraajnim pogledom. Rejel se pribliila i primetila da je jedno telo na vrhu te gomile jo uvekivo. Sledila se od uasa. Oi su mu se okretale na licu koje nije vie bilo lice, ve maska zgruane krvi. Krenula je ka njemu i pokuavala da ga izvue, pre nego to su joj ruke konano pale na njegova ramena. Oajno se borila da ga oslobodi iz te gomile. Moda jo uvek moe da ga spasi, moda ima jo vremena za to. Onda su suze poele da mu naviru iz oiju, presecajui blatnjave brazde niz njegovo uniteno lice. Usta su mu se otvorila i on je uzviknuo: Zato si me pustila da umrem? Ja sam tvoj sin. Zato si..." Rejel se iznenada probudila uz trzaj. Uspravila se u svom uzanom gvozdenom poljskom krevetu, oblivena hladnim znojem, a srce joj je privremeno zastalo kao da joj se u grlu naao hladan kamen. Protrljala je oi svojim lepljivim, drhtavim rukama. Komar, to je samo glupavi komar, rekla je sebi. Ali, o boe, tako je realan. A to lice. Ta krvava maska. Ona ga je poznavala. Deak koga je ubila. Rekao je da je moj... ali ne, neu o tome da mislim. Ako ponovo ponem da razmiljam o abortusu, povrh svega ovoga, poludeu. Sada se uo klepetavi zvuk. Neko je lupao na vratima. Doktorko Rozental!" vikao je enski glas. Lupanje je prestalo, vrata su se otvorila desetak centimetara i neija glava se nazirala u mraku. Nene crte lica, ravna kosa skupljena unazad. Jedna od vijetnamskih medicinskih sestara. Doktorko... molim vas, morate da doete!" ta... je bilo, Lili?" Rejel se oseala umorno, dezorijentisano. Telo joj je bilo tromo, kao da je drogirana. Noas je prvi put da je legla da se odmori u poslednjih etrdeset osam sati. Oseala se kao da nije ni zaspala poteno otkako je stigla u Vijetnam pre est nedelja. U mraku se neuspeno borila s mreom za komarce, prebacila je noge na jednu stranu poljskog kreveta pokuavajui da navue pan-talone oker boje, koje su leale zguvane na podu, navlaei ih preko muke majice sa kratkim rukavima koja joj se vukla skoro do kolena. lifi Gud_ 225 ja sam. Sanitetski helikopter je upravo doao", odgovorila je Lili, DOIIialo zvuei kao da je bez daha. Osam ranjenih. Veina ih je u vrlo loem stanju. Doktoru Makdugalu ste potrebni na Trijai." Koliko je loe?", pitala je Rejel. Ustala je i povukla lanac kojim se ukljuivala jedina sijalica u prostoriji- Jarko svetio ju je potpuno razbudilo i ona je pogledala okolo po betonskoj sobi koju je delila s Kej. Bila je to malena, jednostavna soba poput zatvorenike elije, ali joj je nekako neobino odgovarala. Dva gvozdena poljska kreveta obavljena mreom za komarce i jedan jedini rasklimatan toaletni sto. Drvene roletne umesto prozora.

Zidovi potpuno goli osim napuklog ogledala iznad toaletnog stola i jedan poster koji je Kej selotejpom zalepila iznad svog kreveta. Primetila je da je Ke-jin poljski krevet prazan. Jo uvek je na deurstvu. Dobro je. Kej e joj biti potrebna. Lili takoe. Pogledala je u Lili koja je stajala na vratima, odevena u izguvanu odeu medicinske sestre sa krvavim flekama. Siuna i nekako krhkog izgleda, savreno izvajana poput figura od slonovae... pa ipak je imala energiju i snagu bivola. Mogla je danima da izdri bez spavanja i nije delovala umorno, a Rejel je jednom videla kako se na zemlji rve sa marincem na heroinu od sto kilograma. Njihov vod je uleteo u zasedu", rekla je Lili. Njen engleski je bio savren. Njen otac je bio visoki vladin zvaninik pre rata. Petorica su ubijena." Zastala je i neno dodala: Kako izgleda, ovi su oni koji su imali sree." Rejel je pomislila na mladog marinca koji je jue umro zbog njene greke. Mladi iz njenog sna. Preplavilo ju je seanje paraliue bespomonosti. Pomislila je: Ne mogu tamo da idem. Ne smem to ponovo da dozvolim da se desi. Ali je znala da e da ode. Oseanje panike bio je luksuz, a nije bilo vremena za to. Reci Maku da dolazim", rekla joj je Rejel. Lili je klimnula glavom i pourila nazad, ostavivi odkrinuta vrata. Rejel je svoja bosa stopala ugurala u par sandala napravljenih od pareta stare gume i platnenih traka uivenih preko vrha. Kupila ih je od ulinog prodavca u Da Nangu za trideset pet pijastera. Skupe izme koje je kupila u Njujorku su se raspale posle dve nedelje gacanja po monsunskom blatu Tjen Sunga. Zastala je ispred ogledala kako bi skupila svoju talasastu zlatno-smeu kosu koja joj je dosezala do leda u gusti rep, zavezala je u labavi _________________________________Vrt^ vor i prikaila je sitnom iljatom nalom od kravlje koe kako bi ng. pravila punu. Jedan trenutak je buljila u svoj odraz na napuklom ogledalu, u svo-je bledo lice i ljubiaste upale podonjake ispod oiju. Boe, izgledam poput misionara iz neke melodrame, koja se bori sa kugom i mravima ubicama u najdubljem srcu Afrike. Leora u Erousmitu. Osetila je deli mrzovoljnog zadovoljstva, nakon ega je usledilo oseanje sramote. 77 kanjava sebe, zar ne? Kajanje i proienje, s Rejel Rozental u glavnoj ulozi. ta e dalje da usledi, koulja od kostreti ili samobievanje? Da, u redu, moda je tako poelo. Dolazak ovamo je verovatno bio nain da sebe kazni zbog Dejvida i bebe. Ali ne sada, ne vie. Sada je e-lela da pomogne, da neto promeni, ma kako neznatno i malo to bilo. Rejel se okrenula i nestrpljivo je gurnula napola odkrinuta vrata, hodajui tekim i krupnim koracima po pokrivenom hodniku koji se nalazio paralelno u odnosu na betonsku zgradu u obliku baraka sa kojom je bio

povezan. Primetila je da je jutro dok je otvarala svoje zakrvavljene oi. Sunevi zraci su se odbijali od meavine nabranih limenih krovova. Selo je poelo da se budi, ak i ovako rano. Primetila je kupaste slamne eire medu visokim stabljikama u pirinanom polju. Mogla je da uje tuan tihi zov bivola, tokove na volovskim kolima koji kripe du nekog izbrazdanog puta. A zatim jo jedan zvuk, potresan, neusklaen, zvuk helikopterske elise koja preseca ustajali vazduh. To ju je podsetilo zato je tu gde jeste. Potrala je, a potpetice su joj udarale o beton uz prigueni zvuk. Utabani hodnik se iznenada pretvorio u prljavi puteljak koji je vodio kroz stabla palmi do bolnice, nekih etrdesetak ili pedesetak metara odatle. Rejel je osetila da upada kroz blato do lanaka. Sranje", tiho je opsovala. Polako se po bledoj svetlosti probijala kroz improvizovanu stazu od dasaka, od dve i etiri daske umrljane blatom. Prokleti da su monsuni, uvek bi radije odabrala njujorku gradsku bljuzgavicu od ovoga. Probijala se po daanoj stazi, obuzdavajui nagon da potri. Konano se pred njenim oima pojavila osenena zgrada bolnice. Dva sprata ruiniranog gipsanog maltera boje vanile sa puzavicom tamnocrvene boje i lijanama debelim kao muki zglob. Staro zdanje, armantno, francusko kao i bilo ta to moe da se pronae u samom srcu Pariza... i poslednje mesto na ovom svetu na koje bi zdrava osoba elela da ueta. 227 l udruujui istoni zid - gde se prilazna staza nalazila na glavnom ulazu u dvorite - Rejel je primetila helikopter, veliki transportni ik. i<runo seivo je u luku lenjo presecalo nebo crvenkastobeliaste boje, a prostor za skladitenje je bio potpuno otvoren. Bolniari u zelenim uniformama i belim povezima na ruci su neto istovarivali sa nosila. Neto uvijeno u krvave zavoje. Iznenada se prisetila scene iz estog razreda. Njen razred je otiao na jednodnevni izlet u prodavnicu hrane na veliko u donjem delu Me-nhetna. Setila se da je videla redove iskasapljene govedine koja visi na kukama, krvari, oguljene koe, sa jasno vidljivim venama i ilama i kako je ona ispovraala svoju uinu, mleko i orios kolaie, ba tamo, na prljavom podu. Ono to se nalazilo na tim nosilima imalo je bolesnu slinost sa jednom od tih krvavih leina. Obuzeo ju je talas panike. ta ako se to ponovo dogodi. ta ako zbog mene jo jedan momak umre. ta ako... Ne, morala je da odagna tu misao iz svoje glave. I potra. Ne misli, ne oseaj. Samo ubaci svoje prokleto dupe u brzinu. Rejel je mogla da uje Kejin promukli glas u svojoj glavi: Ovo je poput roletni. Ti povue traku i vidi samo ono to mora da se vidi, a blokira sve ono ostalo. Inae e potpuno da poludi.

Osim kada se to poredi sa trijaom; ako poludi, to jo deluje i najlake. Trijaa je bila jedna od scena iz Danteovog Pakla. Rejel je duboko udahnula i ula unutra. Soba je vie podseala na fabriku nego na Urgentni centar. Pomagala za trijau su improvizo-vana u stilu vojnih hirurkih jedinica za koje je Korpus Kristi civilna katolika bolnica - sluila kao potpora. Nogare za seenje drva kao nosila, ica koja je visila iznad glave koja je sluila za krv i infuziju, ako ste u urbi. A u jednom uglu, ispod polica sa zalihama, nalazilo se bure sa dvesta litara vode gde su se krvlju natopljeni parii gaze stavljali u vodu, a kada bi doli do povrine, prali su se i ponovo koristili. Nije ilo nikakve moderne opreme, nikakvih nosila za hitne intervencije, tedina slinost sa dvadesetim vekom jeste struja koja je radila pomou bunog starog generatora, ije je podmuklo zujanje moglo da se uje Preko povika doktora i medicinskih sestara i zapomaganja mukaraca u agoniji i na umoru. Ranjeni vojnici su prepunih Trijau, irei se po Urgentnom centru: neki su vritali od stravinih bolova. Krvi je bilo svuda na umrljanim 228 zavojima i blatnjavim uniforma, ikljala je iz arterija i rana i gomilala se na betonskom podu. Rejel je u uglu primetila Ijana Makdugala, krupnih ramena, kako se pogrbio od umora, a njegova proseda ria neuredna kosa se nadvila nad jednim momkom kome su obe noge raznete do kolena. Klinac boje usirenog mleka nije izgledao starije od sedamnaest godina. Grio se u agoniji i vikao: Mama! Mama!" Rejel je osetila kako se neto gri u njenim grudima, poput mekanog blata koje se skuplja niz neku strminu. Dragi boe, tako mlad, nikada neu moi da se naviknem na to. Oni su samo deca... Doi ovamo da mi pomogne", pozvao je Mak onim svojim grubim kotskim akcentom. Delovao je izmoreno. Prikai klemom tamo gde krvari. Dri dok ga ja istim. Tako, istije od ovoga ni ja ne bih mogao da uradim. Dana!", pozivao je jednu od medicinskih sestara. Otvorite listu, odvedite ga u predoperativnu salu i za njega napiite Odloeni" Kada je Rejel podigla svoje obrve i zaustila da ga zapita, odgovorio je uz svoju uobiajenu grubost: Preivee. Nee moi da igra fudbal sa svojini drugarima, ali e ostati iv." Mama", momak je cvilio i drao se za Rejelinu ruku. Srce joj se skamenilo i u tom stravinom trenutku pomislila je na svoju bebu koju je izgubila i o bebama koje moda nikada nee moi da ima. Ovla ga je pogladila po licu uz knedlu koja joj se stvarala u grlu, a zatim ga je brzo predala Dani. Rejel je pogledala po prostoriji i videla Kej s druge strane, dragu Kej, njenu zdepastu figuru u beloj odei medicinske sestre isflekanoj od krvi, vrstog lica ispod te cube tamnobraon kovrda, kako viui izdaje nareenja ostalim sestrama i pomonicima koji su pod njenim nadzorom.

Hajde, neka ta infuzija potee. Nemoj da mi kae da ne moe da pronae venu... upotrebi batensko crevo ako mora... ali je pronai. Uhvatila je Rejelin pogled i sumorno joj se nasmejala. Dobro dola na Jenki stadion. Misli da emo noas pobediti Redsokse?" I Rejel se sumorno nasmejala. Nije im ba bilo do crnog humora, ali ih je on odravao zdravim. Veoma daleko od njenog prvog dana ovde. Pre samo est nedelja. Izgledalo joj je kao da je prola itava godina. Nakon dva dana po avionima, stigla je u Da Nang, a zatim je usledila beskonana, dombasta vonja dipom do Tjen Sunga, da bi uetala u scenu poput ove. Moda ak i goru. Okolno selo je bilo granatirano. Deca su bila potpuno ra-zneta, bebe, trudnice. A ona je tamo stajala, teko disala, prestraena '11>^2^----------------------------tim uasom, potpuno paralisana, sve dok joj neko nije stavio ma-k ze u ruke i naredio joj da dvogodinjem deaku odsee stopalo, koje . visilo o samo jednu tetivu na njegovom lanku. Ali, ona je nauila. I to prilino brzo. Prvo deluj, pa onda panici. Kako razvrstati one koji umiru od onih koji imaju neku ansu. One za koje su oekivali da e umreti odvodili su iza paravana, smetali u o-ak i ostavljali ih da na miru izdahnu. Hitni sluajevi su se slali u predoperativnu salu, s naznakom Prioritet ili Odloeni. Kada smo bili deca", rekla joj je Kej, igrali smo se doktora. Sada se igramo Boga." A ponekad pravimo greke, pomislila je Rejel, jer nismo bogovi ve samo ljudska bia koja rade najbolje to umeju, ali nikada stvarno ne odmeravaju stvari. Poput onog marinca iz Arkanzasa sa bebi facom jue; molio je da ga ne ostavlja, rekao je da e da umre, a ona mu je rekla da se ne brine. Polomljena aica u kolenu, to je sve. Zakazala ga je za operaciju iza dva druga hitna sluaja, koji su bili u gorem stanju od njega, pomislila je. Kada ga je pet minuta posle toga proverila, bio je mrtav. Srani udar. Onda je shvatila zbog ega. Masivna pluna embolija usled povreene noge. Podseanje na to je uinilo da je novi nalet bola proeo njeno telo. Boe, molim te, ne dozvoli da napravim jo neku takvu greku. Rejel se pomerila kako bi doekala nova nosila koja su unosili unutra. Hoe li biti nade za ovog vojnika? Makar je bio u jednom komadu. Bio je visok, bila je to prva stvar koju je primetila. Njegove blatnjave izme su visile na drugom kraju nosila. I bio je neverovatno mrav, lice koato i upalo. Uniforma mu je bila mokra i blatnjava, kao da su ga pronali zarivenog u pirinana polja. Zavoji oko njegovog sredinjeg dela tela su bili natopljeni

krvlju. Bio je u nesvesti, a lice sablasno ble-do, skoro prozirno, boje parafina. Boje smrti. Iznenada nije elela da zna ta se nalazi ispod tih zavoja. Osetila je kako je jeza proima i podilaze marci kroz kimu, kao da je hladan vetar duvao u njena lea. ledva da je mogla da mu opipa puls. Krvni pritisak mu je bio osamdeset sa dvadeset. Oh, ovo je bilo uasno. Klasian ok. Usta plava, po-^odrela. Takoe je imao tekoa sa disanjem. Isuse, ona ga je gubila, Urnirao je ba na njenim rukama. Napravi tamo mesta!", povikala je ka Meridit Barns, kruei oko njenog lakta. esnaestica. Otvori etiri tube radi utvrivanja. Bie mu Potrebno est jedinica krvi. l nekoliko grama penicilina za poetak." - *4ZI Rejel je ubacila nazogastrinu sondu da bi ispumpala njegov stomak. Zatim je, uzevi makaze, poela da see zavoje koji su mu pokrivali abdomen. Isuse! Oh, Isuse! Bilo je mnogo gore nego to je mislila Duboka i otvorena rana, kao da je profesionalni bokser u nju udario svojom rukavicom. Sivkastobeli delovi creva su trcali van njegovog stomaka. Onda je s velikom sigurnou osetila da e umreti, kao da joj neki jasan, ist glas to govori. Bez obzira na to ta ona uradi, on e umreti. Najbolje to moe za njega da uradi jeste da uini da mu bude udobno i stavi ga iza zastora. Ponovo je bacila pogled na njegovo lice i ostala bez daha. Telo joj se skamenilo. Nije mogla da se pomeri, die ili guta. On je sada ponovo bio svestan i gledao je pravo u nju. Oi su mu bile jasne, iste, neobine svetlosive boje, koje su sjajile poput jutarnjeg svetla u upalim onim dupljama na licu koje umire. I smeio se. Rejel je osetila neto potpuno neobino. Kao da se neto to je zakopano negde duboko u njoj ponovo otvorilo i trailo svoj put ka sve-tlu, poput vlati trave koja se probija kroz trotoar. Proao je trenutak pre nego to je shvatila o emu se radi. Prolo je dosta vremena otkada je to osetila. Nada. Suze su joj navirale na oi i tekle niz obraze. Ranjeni vojnik je podigao ruku ka njenom licu i pogladio je po obrazu, a vrhovi prstiju su mu bili neni poput lia. Rouz", promrmljao je. Ne plai, Rouz. Vraam se. Rouz..." Jedan od bolniara, krupan crnac, odmahnuo je glavom. Doziva to ime otkako smo ga izvukli iz reke. Najudnija stvar koju sam ikada video. Stomak mu je potpuno izreetan, u potpunom sranju, a on pliva ka nama kao da je neki Isus Hrist... Usput je i vukao svog mrtvog druga sa sobom." Ponovo je odmahnuo glavom. Izgleda kao da je i ovaj za PE." PE. Posmrtna evidencija. Gde obeleavaju mukarce, stavljaju u kese i alju kui njihovim porodicama koje

ih oplakuju. Hladnoa se pretvorila u bes i pobunila protiv pomisli da se takode i ovaj otkotrlja kao jo jedan kofer i ubaci u poseban odeljak za teret u avionu. Ne, ako ja mogu neto da uradim", rekla je Rejel, podstaknuta takvom vrstom odlunou da su svi miii, sve kosti u njenom telu nekako vibrirali poput zategnutih ica. 231 Bacila se na posao, klemama mu zatvarala arterije, istila ranu i iz-1 ila najvee parie rapnela. Dezinnkovala je ranu sterilnom gazom potopljenom u petrolej. Mogu li da pogledam?" Dubok glas ju je prepao. Pogledala je nago-re "pokier Makdugal se mrtio, a njegove guste, crvenkastobeliaste obrve su padale preko ogromnih, tunih, smeih oiju. Brzo, ali detaljno ga je pregledao. Nakon toga, povukao je Rejel na stranu. Izgubio je dosta krvi. I izgleda da emo morati da odstranimo taj levi bubreg. Vidim dosta curenja iz trbune maramice. I ogromnu povredu na tankom i debelom crevu. Gospode, devojko, ovom momku e biti potrebno mnogo vie od tvoje ruke tokom operacije. Bie mu potrebno prokleto udo. A ak i ako se izvue, uz ok i zapalje-nje trbune maramice, ne moram da ti govorim kakve su mu anse za oporavak." Poloio je krupnu oinsku ruku na Rejelino rame. Rejel, znam da ne voli da gubi. Nikada nisam video nikoga ko se toliko bori za pacijente kao ti, ali najbolje to moe za njega da uradi jeste da ga udobno smesti i pusti da spokojno umre." Rejel je istrpela Makdugalov tuan, izmuen pogled neko vreme, a zatim je odgovorila: Molim te, pusti me da pokuam, Mak. Za ovu operaciju si ti potreban, ali ja mogu da asistiram. Ne kaem da moemo da ga spasemo, ali moemo makar da mu pruimo tu ansu." Mak je spustio pogled i izgledalo je kao da razmatra njenu molbu. Rejel je zadrala dah. Ijan je bio njen pretpostavljeni. Mogao je da je odbije. Konano je podigao pogled, gledajui je poput oca koji poputa svom tvrdoglavom detetu, uprkos svojoj boljoj moi rasuivanja. Uradi onda to mora", rekao je i uzdahnuo. Rejel je signalizirala bolniarima da pacijenta odnesu u predope-raciono. Onda je ponovo pogledala u te prodorne oi, u taj pogled, i znala je da ne bi mogla da se odrekne ovog oveka isto kao to ne bi rnogla da okrene lea nekom svom najrodenijem. Rejel je bacila pogled na njegovu vojnu linu oznaku, napisala njegovo ime i identifikacioni broj na tabli. Redov Brajan Maklanahan. Dri se Brajane", apnula je, samo se ti dri za mene, u redu?" Rejel se probudila uz zvuk kie koja je dobovala po nabranom lijenom krovu betonske straare u kojoj je ivela. Otvorila je oi. Bi-* je tamno, ali je mogla da raspozna ogromnu bubu koja je milila po ______________________________WJai zidu ispred nje. Jo uvek delimino pospana, oseajui se kao u snu ' dezorijentisano, pratila je njen vijugav

napredak. Ali je neto postojalo u njenom mozgu... neto ega je morala da se seti. Onda je doprlo do nje, nalet uznemirenosti koji ju je potpuno razbudio. Brajan Maklanahan. Tri dana je prolo od njegove operacije stomaka a jo uvek je bilo nejasno da li e se izvui. On moda ba sada umire, dok ona lei tu, u kre... Rejel je odgurnula svoje tanko pamuno ebe sa strane nestrpljivim trzajem i ustala. Delimino se obukla kada se Kej promekoljila u svom poljskom krevetu i ustala, trljajui oi. Kej je zevnula i bacila pogled na slabi odsjaj kazaljki na svom runom satu. Jesi luda?" promrmljala je dubokim glasom. Tri sata je ujutru! Prva mirna no koju smo imali u poslednjih nekoliko nedelja. ta nije u redu?" Ona zna da ja neu da koristim klozet pre nego to svane, pomislila je Rejel, ne kada to znai stajanje u vodi do kolena i okruena buhama i zmijama. ao mi je to sam te probudila", rekla je Rejel. elela sam da pro-verim jednog svog pacijenta. Malo sam zabrinuta za njega. Temperatura mu je rasla kada sam sino zavrila sa deurstvom." Sada se Kej potpuno razbudila, skoila sa svog kreveta i upalila svetio. Mrtila se na Rejel, a smee oi su joj bile crvene i naduvene i nekako izgledale ogoljeno bez naoara. Nosila je izguvani donji deo pidame i svetlocrvenu majicu sa kratkim rukavima koja je po sredini imala natpis: TA AKO ONI RATUJU A NIKO NE DOE? Da nije sluajno ime tog pacijenta Brajan Maklanahan?" Kej je hladno pitala. Isti taj Brajan Maklanahan oko koga bdi poput kvo-ke otkad je izaao iz operacione sale? Dana mi je sino dola sva uplakana, rekla mi je da si na nju vikala jer ti nije odmah rekla da je dobio temperaturu. Kao da medicinske sestre nemaju nita drugo da rade po ceo dan nego da stoje okolo i mere im temperaturu." Nije trebalo da se tako izderem na Danu", Rejel se izvinila. Ona je dobra medicinska sestra." fete joj bilo ao, ali do avola, Brajan je poseban. Neka vrsta uda. Zar oni nisu mogli to da vide? Jedva da se izvukao sa operacije, kao kroz iglene ui, istina, ali je iv, a ona e do avola da proba da se potara da tako i ostane. Kejine smee oi su treperile. Dobra? Nego ta nego je dobra. Ona je sjajna. Sve moje medicinske sestre bi trebalo da dobiju Orden asti. Ali umesto toga ih utiraju u dupe. Godinama smo sebi govorile da e biti drugaije kada bude vie ena doktora. Ali rei u ti neto to sam Gud 233 nauila na tei nain, kreten u belom mantilu je kreten, bez obzira ta se nalazi napred." Zastala je, duboko uzdahnula, a onda je bes iznenada prestao i poela je da se cereka. Jo jedna stvar, ne moe nigde tako da ide."

Kako?" U tim pantalonama." Rejel je navukla pantalone, a sada je pogledala i videla da je grekom obukla Kejine oker pantalone. Visile su joj oko kukova, a zglobovi su joj se nazirali ispod dugmadi. Sela je na krevet i poela da se smeje. Onda je shvatila da ne moe da se zaustavi. Mislim da poinjem da ludim", rekla je, briui suze dlanom svoje ruke. eli o tome da pria?" Kej je skoila na njen krevet i zapalila cigaretu. Rejel je buljila u poster Grateful Dead iznad Kejinog kreveta, u kostura koji je okruen cveem na fluorescentnoj ljubiastoj podlozi. Reklama za koncert u Vinterland dvorani oktobra 1966. godine. Komplikovano je", rekla je. Nisam sigurna da li i sama to razu-mem. Samo oseam da... ako ga pustim... samo mogu... ne znam... da se popnem na aavi voz, jednom i zauvek." Ne sme." Rejel je posmatrala kako se dim vijugao u vazduhu oko Kejinih usana i nestajao u mrei za komarce. Ovo je kraj puta. Svi smo ovde pomalo ludi, Rozentalova." Ovo je drugaije. To je... ne radi se samo o ratu. Radi se i o meni. O svemu. O tome ta se dogodilo pre." Uradila si ta si morala", rekla je Kej prebrzo. I Rejel se setila kako je Kej tada bila dobra prema njoj, poput stene, kao to je i sada. Setila se ne tako davne noi kada ju je Kej kidnapovala" i uredila im vonju u Da Nang u vojnim ambulantnim kolima. Tada je prvi put probala kim ci u restoranu u nekoj zabaenoj ulici, u kome su se nalazili samo jedna stara ena, kuvar i tri rasklimatana stola. Onda su otile do bara prepunog bunih marinaca i glasne amerike muzike, gde se napila, sluajui Otisa Redinga, njegovo tiho pevuenje Dock n the Bay" i razmiljala o domu. Boe, kako joj je samo posle toga bilo muka! Sav taj kim ci i votka koji su objavili rat njenom stomaku! Kej Joj je drala kosu unazad dok je napolju povraala u bunju, a zatim, kada su usledile suze, ponudila joj je rame za plakanje. Tada je to delovalo kao ispravna stvar", rekla je Rejel i ponovo poela da se smeje. Samo to sada nije bilo smeno. Smeh joj je zastao 4 grlu poput pareta drveta koje nee da se spusti dole. Kada god o _________________________j^j- tome mislim... pa, oseam kao da umirem iznutra. Kada sam bila mala sve to sam ikada elela bilo je da dobijem mladu sestricu. A mama bi' mi uvek govorila da u jednoga dana da dobijem svoje bebe, svoju decu koliko god elim. Nikada mi nije palo na pamet, nijednom, da neu rnoi... da imam decu. Pa ak nijedno dete. Jednu bebu. Da li ja toliko mnogo traim? Da li?" Hej, pogledaj me", rekla je Kej. Sumnjam da u ja ikada pronai nekoga dovoljno udnog da se mnome oeni, a kamoli da imam dete." Pokuavala je da alom natera Rejel da zaboravi na svoju muku, ali je Rejel primetila da su joj oi zasuzile, dok je mirkala kroz oblak dima. aljena. Sranje, ne traci svoje vreme. To i deset centi e ti obezbedi telefonski poziv kui." Rejel se na silu blago nasmejala. Koga bih pozvala?" Ne znam. Moda Boga. I sluaj, kada Ga dobije,

hoe li neto da mu kae za mene? Kai mu da okona ovaj rat kako bih ja mogla da prestanem da puim ove prljave cigarete. Ubijaju me." Glas joj je pomalo bio hrapav, a zatim je zgnjeila cigaretu u praznu konzervu sardine na podu pored svog kreveta. Rejel se nasmejala. Pretpostavljam da smo svi navueni... na ovaj ili onaj nain." Jednom sam proitala priu O. Henrija", rekla je Kej, o jednoj de-vojci koja je stvarno bila bolesna; imala je zapaljenje plua, mislim da je to bilo. Sve to je mogla da radi bilo je da lei u krevetu, bulji kroz prozor i gleda drvo brljana koje je raslo preko zida. A onda je jednom svom prijatelju, nekom umetniku koji je iveo ispod nje, rekla da e kad poslednji list sa tog drveta padne, ona umreti. Vidi, zima je. I svi listovi su pali, osim tog jednog poslednjeg lista. Jednostavno i dalje nastavlja da bude tu. I ona ne umire. U stvari, bude joj i bolje. A kada joj je bilo dovoljno dobro da moe da izae iz kreveta, ona saznaje zato taj list nikada nije otpao - njega je slikar, njen prijatelj naslikao. Ironija je u tome da je on taj koji na kraju umire, jer je ostajao na kii i hladnoi slikajui taj prokleti list na zidu." Ne brini", rekla je Rejel i nasmejala se, izlazei iz Kejinih panta-lona, a zatim pronala svoje koje su bile ispod kreveta. Neu da se razbolim. Moda od malarije. Ili toplotnog udara. Ali sigurno neu da zaradim zapaljenje plua." Nisam na to mislila. Pitala sam se", Kej je ustala i pronala novu paklu sejlemsa* na stoiu i polako skidala celofan, ta bi se desilo to; * Engl.: Salems - marka cigareta. (Prim, prev.) 235 jevojci da taj poslednji list jeste otpao." Prila joj je, stavila svoje ruke na Rejelina ramena, nateravi je da se sretne s njenim pogledom. popusti malena. To tvoje srce moe da izdri jedan ili sve kilometre "koje mu nabija. Prihvati moj savet, ostavi to za sada. Nita dobro nee da ti donese na ovom mestu." Kia je prestala da pada. Ali put koji je vodio do bolnice bio je more blata. Rejel se polako probijala kroz put od dasaka koji je postavljen iznad blata kada je ula visok pitavi zvuk koji se probijao s neba. Minobacai. Bacila se na zemlju, udarivi stomakom po toplom blatu, upravo kada se zagluujua eksplozija prolomila kroz vazduh. Podigla je glavu i posmatrala tupi, otrovni narandasti odsjaj iznad drvea, na samo pet stotina metara od nje. Hladan zrtoj ju je oblio. I ranije su trpeli granatiranja, u dungli oko sela, ali nikada nije bilo ba ovako blizu. ta ako nas pogode? ta ako... Blago je jauknula, vrsto zatvorivi oi zbog stravinog naranda-stog bleska, poklopivi rukama ui koje su odzvanjale, dok je jo jedna mina fijukala iznad njene glave, a zatLm eksplodirala, ovog puta jo

blie, sudei po zvucima. Uplaila se, ali ne za sebe - to je bilo neobino. Pomislila je na Brajana koji lei u krevetu na odeljenju za Intenzivnu negu, bez svesti, mrav i bled, do brade uvijen u zavoje. A ko pretrpi i najmanju traumu, umree. Morala je da doe do njega, da se uveri da je dobro. Potiskujui svoj strah da e poginuti, Rejel je poela da puzi na rukama i nogama, polako se probijajui krcz blato ka bolnici. Rakete su sada dolazile jedna za drugom, poput proslave za etvrti juli koja se Potpuno izmakla kontroli. Izgledalo je kao da se vazduh teturao usled udaraca, kao kad neko popije previe puna. Vetaka zora je oslikavala nebo iznad narandastih, utih i crvenih linija. Osetila je neto gorko na svom jeziku. Barut. O Gospode, oni su tamo iznad nas. Kada je stigla, u bolnici nije bilo struje. Mora da je uniten generator, shvatila je to sa neizmernim aljenjem. Probijala se kroz tamu, Preko zasvodenog hodnika koji je vodio do otvorenog poploanog dvorita. Prastare ploice su polomljene i podignute zbog konstantne vlage i skoro da se spotakla nekoliko puta dok je ila prema dvokrilnim vratima kroz koja se ulazilo u odeljenja. Unutra je zakoraila u taman hodnik iznenada osvetljen zaslepljn. juim svetlom. Neko je uperio lampu u njeno lice. Zatreptala je i n0_ vukla ruku nagore. Jo vie lampi oko nje, koje su bacale svetlost poj nekim udnim uglovima i stvarale neko udnovato osvetljenje po ode-Ijenju. Dok su joj se oi na to privikavale, primetila je Lili koja se bori da povue pacijenta koji je u komi, oveka dva puta krupnijeg od sebe pod krevet koji je najblii vratima. Infuzija mu se olabavila i svetla krvava mrlja se polako irila preko zavoja oko njegovog grudnog koa. Rejel je prila da pomogne Lili, ali je Lili odmahnula glavom i gurnula je sa strane. Nema vremena. Stavi ostale dole. Sigurnije je ispod kreveta, u sluaju da nas pogode." Rejel je za trenutak potisnula svoju brigu za Brajana i osetila iznenadni napad panike, dok se pitala ta e se desiti sa ovim jadnim momcima, koji su svi na neki nain bili njeni, ukoliko neka bomba padne direktno na zgradu. Ili ak i ako moraju da se evakuiu, da prou kroz tu agoniju i mogue posledice svojih povreda. Boe, molim te, pomozi im... uini da ovo prestane. Munja je prodrmala zgradu i udarci s neba boje cinobera buktali su izmeu tankih daica na otvorenim prozorima. ula je vrisak u daljini, skianje svinja i shvatila da granata mora da je pogodila selo na uzviici do njih. Da li e iko od njih biti siguran ukoliko granata pogodi ovu staru zgradu? A Brajan? Toliko je bio bolestan prole noi, sa visokom temperaturom. Mak je bio u pravu za zapaljenje trbune maramice. Uprkos njenoj opreznosti da oisti i sterilise njegove rane, da izvadi svaki najmanji deli rapnela i prljavtine, nita to nije davalo mnogo nade. U Brajanovom oslabljenom i izmuenom

stanju, sve je to bilo opasno i neizvesno, pa i u najboljim moguim uslovima, ali ovo... Molim te, Boe, samo neka on bude dobro! Dozvoli mu da pregura ovu no. Ja u za ostalo da se postaram. Poletela je kroz prolaz koji je odvajao redove kreveta sa obe strane zida, prolazei pored medicinskih sestara i bolniara koji su umirivali neke pacijente i borili se sa drugima. Brajanov krevet je bio poslednji. Primetila je krevet na treperavom, slabom svetlu. Prazan. Potmuli bol je ario i eksplodirao joj je u pluima, kao da ju je sama granata pogodila. Ne!" zaplakala je. Ne!" Potpuno izbezumljena, Rejel je zgrabila ruku medicinske sestre koja je brzo kraj nje preletela. Bila je to Dana sa svetloplavom kosom, koja se borila da pobegne ukosnicama, a lice joj je bilo bledo i uplaeno. Dana je drala infuziju Ringerovog rastvora i na Rejelin dodir je Gud 237 oskoila, a boca je izletela iz njenog stiska. Glasna lomljava. Mlaka tekuina se prosula po Rejelinim stopalima. Deli stakla joj se zabio u lanak. Kada?" pitala je Rejel, stiskajui Daninu podlakticu mnogo jae nego to je nameravala. ula je svoj piskavi histerian glas: Kada je umro?" Dana se otela iz njenog stiska i oslobodila ruku, zakoraila unazad i sumnjiavo gledala u Rejel kao da je poludela. Onda je Rejel shvatila kako mora da joj je izgledala, prekrivena blatom, sa raupanom i divljom kosom. Poput onih poludelih pacijenata na odeljenju za ovisnike, koji su popuili previe cigareta sa opijumom i marihuanom. Dana nije morala da je pita na koga je mislila. On nije mrtav... jo uvek", rekla je. Doktor Mak ga je odveo u operacionu salu. Imao je srani napad minut ili dva pre nego to je granatiranje poelo." Rejel je obuzelo oseanje olakanja, praeno hladnim talasom panike. Mora da ode tamo, da mu pomogne. Ona je bila veza, poslednji list koji ga je nekako odravao ivim. Zar oni to nisu razumeli? Rejel se okrenula i vraala istim putem kojim je dola. Operacio-na sala je bila dugaka i uzana sa desetak operacionih stolova. Svetlost lampe se videla na samom kraju prostorije, koja je bacala izvrnutu senku na zid i preko tavanice. Dok se pribliavala, videla je da su tamo dr Mak i Meridit Barns. Meridit je drala svetiljku u levoj ruci i hemo-stat u desnoj. Mak je bio nagnut nad telo koje je lealo na operacionom stolu. Brajan. Njen Brajan. Rejelino srce je preskakale od straha. Intubirali su ga. Vetaki su mu ubacivali vazduh u plua. Krv je bila svuda po Brajanovim mravim, golim grudima. Primetila je dugaak rez na levom gornjem medurebarnom delu, ba ispod bradavice. Mek se borio sa miiima u tom delu. Iao je na otvorenu sranu masau. Hvala bogu da jo uvek ima anse. Hvala bogu da nije dola

prekasno. Mak ju je pogledao zaprepaeno ispod svojih gustih sedih obrva. Rejel je ve navlaila par rukavica. Nije bilo vremena za ribanje ruku, ovo e morati da poslui. Dozvoli meni", molila ga je. Moje ruke su manje." Jesi li ovo ranije radila?", pitao je Mak, zvuei neverovatno umorno, previe umorno da bi mogao sa njom da se svaa. Ne. Ali sam videla kako se to radi. Ja to mogu." Oseala se neobino smirenom, kao da se nekako, negde duboko u sebi, sve vreme pripremala za ovaj momenat. 238 Vrt L Dobro. Nema vremena za greke. Ionako je ve dosta vremena prolo. Prestao je sa disanjem pre pet minuta. Dao sam mu vetako disanje i est injekcija epinefrina, intrakardialno. Ako ovo ne uspe, izgubili smo ga." Rejel se koncentrisala kako bi se prisetila svega to je uila o hitnoj torakotomiji. kiljei u otvorenu ranu pod slabim svetlom baterij-ske lampe, pronala je sranu kesu i uzduno zasekla svojim skalpelom, pazei da izbegne frenini nerv. Ubacila je svoju desnu ruku kroz za-sek, oseajui put kroz pulmonalnu arteriju i gornju uplju venu. Nita. ak ni najmanji drhtaj. Oh, boe. Osetila se neobino mirno, hladno kao elik, kao da je i njeno srce stalo sa otkucajima. Pa ipak su nekako, neverovatno ali istinito, njen mozak i telo nastavili da funkcioniu. U jednom trenutku, njena ruka je napipala njegov miran, slabi srani mii i osetila kao da je sve nekako zastalo: ova soba, ova bolnica, itav svet. Granatiranje je prestalo ili ga ona jednostavno vie nije ula? Jedino je ula ustaljeno lupanje pulsa u uima. Ona je neno i uz ritam poela da ga stiska. ivi, molim te ivi, Bra-jane, mora da mi pomogne, ja ne mogu sve sama da uradim, oh molim te... Nita. Grake znoja su joj kapale sa ela i padale niz slepoonice. Borila se da ne pone da panici. Odravaj ritam, to je bio jedini nain. Mirno. Boe, molim te, zato nee da mi pomogne. Svako ulo se pojaalo. Mogla je da oseti ustajali Makov miris znoja i miris cvea, parfem koji je Meridit imala na sebi. Kao da je i krv nekako lebdela u vazduhu poput neke izmaglice, ukus na njenom jeziku, gorki ukus bakra. Pritisak njene ruke na njegovom mirnom srcu odgovarao je ritmikom pulsiranju u njenoj glavi. Hajde. Zaivi. HAJDE. Sada. Molim te. SADA. Mak je sa aljenjem odmahivao glavom. Dosta dete! Ne vredi. Uradila si sve to si mogla, dala si sve od sebe." Rejel je oseala jecaje koji su joj navirali i guili je. Ne", molila je-Samo jo malo. Molim te. elim da budem sigurna." Jo jedan minut, to je sve. I drugima smo sada potrebni." Kao da je venost prola kroz taj jedan

minut. Rejel je oseala kako on nestaje bez njene kontrole, preti da je proguta. Sada se nije borila samo za Brajana, ve i za sebe, za svoje duevno stanje. Ba kada je gubila svaku nadu, osetila je neznatni gr. A onda jo jedan. Jedinstveni otkucaj srca. Uf! \-/n.t->*. Nekoliko beskonanih sekundi je prolo bez ijednog, a onda je Bra-janovo srce poelo da kuca nekim svojim usporenim ritmom. Rejel se skoro zateturala usled naleta zaprepaujue radosti koja ju je obuzela. Grlo joj se oslobodilo, a suze navrle na oi, i sa njene brade padale na mirno, plaviasto lice koje je nesvesno lealo na operacionom stolu. Ono kuca!", uzviknula je. Ono kuca! On je iv!" Izvukla je svoju ruku iz Brajanove grudne upljine i pogledala u Maka, susrevi se sa njegovim skeptinim pogledom i nevericom. Zraci lampe su poskakivali i pokrivali tavanicu dok je Meridit oduevljeno poskakivala. Neka sam...", apnuo je Mak. Prokleto udo, to je ovo, ako sam ikada video jedno. Jesi li sigurna da nisi katolikinja?" Rejel se nasmejala, a suze su joj tekle niz obraze. Ne koliko ja to znam. Zato?" Za jedan sekund, mogao bih da se zakunem da sam video anela na tvom ramenu." 14. Brajan je otvorio oi i video more belog oko sebe. Bele zidove. Bele arave. Bele drvene prozorske kapke koji su bili otvoreni kako bi unutra pustili miris kie i vrelo, plavo tropsko nebo. Ovo sanjam, zar ne? Kod kue sam, u svom krevetu, odmah do Ke-vinovog, a mama je u kuhinji i mesa ovsenu kau u velikoj emajliranoj erpi, a ja... Pomerio se kako bi mu bilo udobnije, a pokret mu je prouzrokovao stravian bol u sredinjem delu tela i u trenutku stvorio vrelu agoniju, praenu talasom grmljavine zbog oka koji je usledio nakon toga. O Hriste, ako ovo nije san, staje onda? Sada se potpuno razbudio. Jauknuo je, a suze bola su se pojavile u uglovima njegovih oiju i polako tekle niz slepoonice, ka kosi. Kroz izmaglicu suza, video je nejasne obrise nekoga ko je stajao iznad njega. Zatreptao je i osoba pred njim je postajala jasnija. ena. Bila je sitna, nena, poput vijetnamskih ena, ali je imala bledi ten> skoro i previe bled, a kosa joj je imala prelepu bakarnosmeu boju. Bila je sakupljena na kraju nenog vrata i prikaena nalom za kosu. Oi su joj bile jarkoplave boje, da ga je skoro bolelo da u njih gleda, kao kad direktno gledate u letnje nebo. Polako je primeivao i neke druge delove njenog tela. Maleno, srcoliko lice. Otra, "tvrdoglava" vilica i prav, jasan nos. Usta konvencionalne lepote su bila za nijansu preiroka. Izgledala je umorno i uznemireno.

Imala je ljubiaste tamne krugove oko oiju a koa oko slepoonica i donjeg dela njenog vrata je bila modrikasta. Nikada je ranije nije video, ali se osetio nekako neobino, kao da ju je poznavao. Dobro jutro", rekla je, a te njene duboke plave oi su se fiksirale na njega uz potpunu koncentraciju, nijednom ne skrenuvi pogled na neku drugu stranu. Kako se osea?" Video je da nosi oker pantalone, sandale i izbledelu zelenu potkoulju sa stetoskopom koji joj viri iz dubokog prednjeg depa. Je li ona medicinska sestra? Ovo je neka vrsta bolnice, zar ne? On lei u krevetu u nekoj dugakoj sobi. Drugi kreveti - u stvari, gvozdeni poljski kreveti poredani du belih zidova od cementa. A u svakom jlin Gud___________________________________________241 krevetu se nalazi po jedna osoba sa zavojima, neko jedva prepoznatljivo ljudsko bie. Brajan je osetio vrtoglavicu i da su mu usta suva poput flanela. San? U noslednje vreme mu se inilo da upada i izlazi iz nekog dugog sna, pa vie nije znao ta je realnost a ta nije. Oseao je kao da mu je itavo telo, od vrata pa nadole, pregaeno buldoerom. Bolelo ga je ak i dok die. Poput Sonija Listona posle petnaest rundi s Kasijusom Klejom", rekao je, uspevi da se polunasmeje. Kao da je ona neto ekala od njega, neki znak, zategnutost na njenom licu je popustila. Nasmeila se. Prelepim osmehom koji kao da je podseao na neki fiziki dodir, koji ga hvata i uzdie. Mnoge opklade na tebe su se isplatile", rekla je. Nismo bili sigurni da li e da preivi, ali si se dobro borio. Da li se bilo ega od toga sea?" Brajan se podigao samo nekoliko centimetara na tvrdom dueku svog gvozdenog kreveta. Bol se ponovo javio. Ponovo se zavalio, teko diui. ta se to za boga miloga njemu dogodilo? Ne mnogo", odgovorio je, a bol je sada postao potmuo i tup. Koliko dugo sam ovde?" Skoro tri nedelje", rekla je. Uglavnom si sve to prespavao. Morfi-jum je u tome pomogao." Zatvorio je oi. Svetlost ga je bolela. Pogled na mukarce u drugim krevetima - koji mu izgledaju verovatno isto kao i on njima, poput mumija ispod tih metara gaze i zavoja, sa cevicama koje su sa svih strana virile - sve to je inilo da bol bude jo tei. Njen neobino miran glas ga je pratio u glavi, gde je bilo tamno i hladno. Moda bi bilo bolje da ne pokuava da se priseti svega odjednom", rekla je. Poznavao je taj glas, zar ne? Skoro da je bio... poznat. Kao neto to je moda sanjao. Sada mu je malena, hladna ruka dodirnula obrvu, i-nei da se stravian bol malo ublai. Neobini, nepovezani delovi seanja su izali na povrinu, iz nekog dubokog mesta u njegovoj glavi. Pokuavao je da ih sve zajedno sastavi. Bili smo u patroli", rekao je. Uleteli smo u zasedu. Pogoen sam. Da, sada se seam toga. Trang je... nagazio minu. Reka..." Brajanove oi su Se potpuno otvorile. Pokuavao je da se pridigne, ali ga je stravian bol renutno paralisao, poput eksplozije crvenih zvezdica iza njegovog eaSaekao je da se taj bol malo umiri, a onda je upitao: Trang? Da li Je on..." 242

ena je odmahnula glavom. ao mi je", ljubazno je rekla. Molim te, ne pokuavaj jo uvek da sedi. Bolje je ako samo lei. Mogu li da ti donesem neto?" Brajan je osetio kako ga obuzima tuga. Bes takoe. Ipak nije uspeo da spase Tranga. Kakva je onda svrha da vie i pokuava? Koja je vie svrha svega, svih tih momaka koji umiru, samog rata? Refleksno se prekrstio rukama. Jadni Trang. Koliko jo drugih, pored njega? A zato ne ja. Zato sam ja poteen? Iznenada nije eleo da zna. Bio je umoran, tako umoran. Mozak je ponovo poeo da mu lebdi. Oblizao je usne i osetio neto slano. Krv. Usta su mu bila ispucala i gruba poput starog kartona. Vode", rekao je. Jesi li ti medicinska sestra?" Doktor", rekla je, smeei se. Ali molim te... zovi me Rejel. Ose-am se kao da smo stari prijatelji." Napunila je vodom iz bokala papirnu au, koja je bila na malom metalnom stolu pored njegovog kreveta, i prinela je njegovim ustima. Njen dugaak konjski rep ga je okrznuo po obrazu, neno poput poljupca i delimino je uhvatio limunasti miris. Taj miris je doneo jo jedan deli seanja koje je polako plivalo na povrinu. Neto poput sna, ali moda se neto slino tome zaista dogodilo. Bio je na tamnom mestu, u tunelu, hodao ka svetlu s druge strane. Svetio tako jako da mu je peklo oi, kao kad gledate u sunce. Ali ga je neto vuklo ka njemu, poput magneta. Sto mu se vie pribliavao, bio je sve sreniji. I neobino laki, kao da je gravitaciona sila postajala slabija sa svakim korakom. Pourio je, kao da je lebdeo. Onda se tunel iznenada ispunio snanim mirisom koji skoro da ga je nadvladao. Teak miris koji je bio meavina limunovog cveta, letnje trave i dobrog mirisa svee ispeglanih haljina koje vise u ormanu njegove majke. Takoe se seao i glasa, enskog glasa. Nije mogao da uje ta je govorila, ali je osetio kako ga rukom doziva. Odvlai ga... od sve-tla. U poetku se borio s njom, ali je sila bila prejaka. A onda joj se predao... Dok je sada pio mlaku vodu, oseajui njen miris, pomislio je: To je bila ona. Ova malena ena koja se zove Rejel. Ona ga je izvukla iz nekog ponora. Smrti? Dragi Hriste, da li je mogue daje bio tako blizu. Da li je trebalo da osea zahvalnost? Da, verovatno. Ali sada, sve to je oseao je bila uzaludnost svega toga. Samo je eleo da spava... Kada je ispio pie, ona mu je neno poloila glavu na jastuk. Nosi si ovo kada su te doveli." Stavila mu je neto na dlan. Hladno. Metaln Gud 243 l medalju svetog Kristofera. Rouz mu je to dala onog dana ka-A je isplovio. Imao je to na sebi, a onda

zaboravio da je to nosio. Sa-* uvala sam je za tebe. Pomislila sam da ti je moda... potrebna." Hvala", rekao je, zatvarajui pesnicom tu medalju. Pokuao je da priseti Rouzinog lica, ali nije u tome uspeo. Jedina slika koja mu je pala na pamet bila je fotografija koju je nosio u novaniku. Slikao ju je prole zime na Koni Ajlendu. Seao se, bio je to savren dan. Ceo dan samo za njih dvoje. Jeli su hot dog i prene rakove kod Nejtana, a zatim su etali po naputenom etalitu gde je vetar ibao, oseajui se kao da su jedini ljudi na ovome svetu, sve dok im se prsti nisu smrzli u rukavicama bez prstiju. Tada je fotografisao Rouz, koja je pomalo grubo pozirala pored jednog razbijenog ulaza za neku atrakciju na etalitu, crna kosa joj je padala preko lica, bila je rumenih obraza, usiljenog osmeha, kao da ni sama nije mogla da poveruje u svoju sreu i delimino oekivala da e je svakog trenutka neto pokvariti. Rouz, draga Rouz, zar nisi znala da si sigurna sa mnom? Zar nisi to mogla da vidi? Spavaj sada", rekla je Rejel. Vratiu se kada se jo malo odmori. Ne oekuj previe od sebe u poetku. Dosta toga si preiveo i proao." Iznenada nije eleo da ona ode. Molim te", apnuo je, hoe li da sedi pored mene dok ne zaspim? Samo jo nekoliko minuta?" Nasmejala se i sela na samu ivicu njegovog poljskog kreveta, sta-vivi svoje prste preko njegovog runog zgloba. Video je da mu je ruka bila previjena zavojem, a igla za infuziju zabodena u venu ba iznad njegovih zglobova ake. Ali to mu nije smetalo. Ostau koliko god to eli", rekla je. Nedelju dana nakon toga, Brajan je sedeo u krevetu. Jastuk iznad kolena mu je sluio kao sto za izguvanu svesku nad kojom je bio nagnut. Ruka mu se tresla; toliko je prolo otkada je drao olovku ili sedeo ovako uspravno, osim kada bi morao da se olaka u noni sud. Ali kada je jednom poeo da pie, reci su lagano potekle: Danas je 1. jun. Bobiju ajldresu su pre dva dana izvadili kateter. Jutros su ga odveli u vojnu bolnicu u Okinavi. Pre nekoliko sati su dove-1 Jo jednog momka kome cevice vire iz stomaka, a jedna ruka mu nestaje. Neko je rekao da je pokupio neku kurvu iz Kvang Trija, a ona e ostavila mali poklon pre nego to se iskrala u no. Dek Forester je 244 Vrt L, govorio u ime svih nas kada je rekao: teta to nije gonoreja. To te n tera na razmiljanje". Nikada se ne radi o dobrom ili loem, samo su u pitanju stepeni. Koliko loe je loe kada lei do momka s parom drve nih nogu umesto sopstvenih? Ili kada devetogodinjem klincu nedostaje pola lica? Dok ovo piem, nekoliko momaka igra poker na krevetu preko puta mog. Veliki Don, Komarac Lukas i Stidljivi Mejhju. Komarac deli karte a neko sakuplja karte za Velikog Dona, jer Velikom Donu, koji bi

da je kod kue dobio stipendiju da bi za njih igrao fudbal, nedostaju samo dva prsta na levoj ruci. A momak koji dri Mejhjuevu ruku za njega ali se o slepoj srei". Mejhju je udario licem u konicu i pele su mu otetile optiki nerv. Nikada vie nee moi da vidi, ali je sebe smatrao neverovatno srenim to se nije izvrila lobotomija, uz komplimente SAD-a. Najudniji deo svega ovoga jeste to oni sa svim svojim ostacima te-la zajedno, ine jednu celinu. Ne, bolje od toga. Tu je re o dareljivom duhu... Ne znam kako to da objasnim... samo da nikada ranije nisam video tako neto, ak ni u borbi. Kvalitet milosti, po recima starog Vila ekspira. /ue sam video taj kvalitet kod jednog paraplegiara koji je nekako uspeo da se spusti s kreveta i kaikom nahrani druga kome je bilo toliko loe da nije mogao da ustane. Oni nou plau. Podsea na vetar koji duva kroz drvee, ali se na to navikne. Zvuk mukaraca koji tiho plau na svojim jastucima. Svi elimo da idemo kui, ali se i plaimo toga. Svet je isti, ali smo mi drugaiji. Neki od nas su se promenili spolja, a svi smo promenjeni iznutra. I svi se pitamo kako li e to da bude. Kako emo uspeti da se vratimo i pokupimo ostatke, kada nijedan deo vie ne odgovara? Upravo sada razmiljam o Rouz. Kako ona izgleda, kako se osea. Moram za to dosta da se potrudim, kao da crtam sliku u svojoj glavi. To me plai. Znam daje volim isto kao i uvek, ali to se vie trudim da se nje prisetim, deluje mi sve dalje. Da li ona jo uvek misli na mene? Da li e me eleti nazad? Ali, ak i ako hoe, nisam ba siguran koga e to ona da dobije. To nee biti momak koji se o njoj brinuo, koji se o n)0) starao jo otkako je bila klinka. Sada nisam siguran ni da li mogu o sebi da se staram, a kamoli o nekom drugom. Ponekada se nou uplaim. Mislim o Trangu i Gruberu i Matinskom, i onda plaem. Plaem p~ put neke proklete bebe i to me na smrt plai. Zato onda ne bi i Rouz na smrt plailo takoe? Sluaj Rouz, ako si tamo negde i slua ovu stanicu, za boga milog'1' pii mi. Reci da me voli. Reci da me voli bez obzira koga pronae da je u mojoj koi kada se vratim. Reci... AI:,H Gwlz___________________________________________245 Pismo kui?" ' je podigao pogled i video Rejel kako stoji iznad njega, s nekim neobino zamiljenim izrazom lica. Koliko dugo ona tu stoji? Moe to tako da nazove", rekao je. Odloio je pero na paljivo ispisanu stranicu i osetio da hrapava napetost u njegovim miiima nestaje. Bilo mu je drago da je vidi. Priznaj ovee, raduje se njoj. Pa dobro, to je bilo tano. Preraslo je u naviku da je oekuje negde predvee. Kada je bilo mirno, kao to je bilo poslednjih nekoliko dana, uvek bi navratila. Kao da do ovog momenta nije ni shvatio koliko mu je to znailo, koliko ga njeno prisustvo umiruje. Istinu govorei,

bilo ga je pomalo sramota da to prizna, ak i samom sebi. Hej, doktorka!", pozvao je Veliki Don. Mahnuo je svojom desnom rukom, a tamno lice se pretvorilo u osmeh, irok poput Misisipija. Igraemo ispoetka ako eli da nam se pridrui." Rejel se nasmejala i odgovorila mu: Slabe su anse za to, naroito ne nakon to si me odrao proli put." Veliki Don je zabacio glavu osmehujui se. Sestro, ako sam imao neke keeve u rukavu, ti bi bila prva koja bi to saznala." Brajan je znao da je ovo vrsta potovanja, to zadirkivanje. Znali su da je njoj stalo, ali su takoe znali da nije trpela nikakva sranja. Sumnjao je da je njih nekoliko verovatno bilo zaljubljeno u nju. Veliki Don se vratio svojoj igri. Rejel je sela na kraj Brajanovog kreveta. Veeras je imala putenu kosu i izgledalo je kao da pucketa po njenom licu, poput nekog magnetnog polja. Upravo ju je oprala i crveni pramenovi su se isticali, treperili poput varnica ispod tekog odsjaja gole sijalice iznad njegovog kreveta. Ona je bila ista, mirisala je na juno tropsko voe i na tome joj je bio zahvalan. Bilo mu je dosta trulog mirisa smrti na ovom odeljenju, a svaki put kada bi ga posetila sa svojim osmehom, velianstvenim plavim oima, sve je to bilo kao neki manji poklon koji se mora polako odmotati i u njemu uivati. Sada je eleo da ima neto da joj ponudi za uzvrat. To je dnevnik koji vodim", objasnio joj je, kada je primetio da ona sa znatieljom posmatra njegovu svesku. Poeo sam da ga piem na Poetku svoje slube. Svaki dan napiem poneto. Moj tap za izdrljivost, moe se tako rei." Neki momci su nosili tap sa zarezima na njernu, za svaki od preostalih dana svog vojnog roka. I svaki dan bi na-Pravili jo jedan zarez noevima, sve dok na njemu nije bilo vie mesta 1 dolo je vreme da idu kui. Neka vrsta talismana, pretpostavljao je. legnuo je ramenima. Dri me prisebnim." Vrt la i i- U Klimnula je glavom. Iz njenog izraza je video da nema potrebe da dalje objanjava. Ona je sve tako dobro razumela. Rekla je: Postaje sve manje zaliha prisebnosti na ovom mestu, tako da to crpi odakle god moe. Dobro sam se setila, donela sam ti neto." Stavila je ruku u dep svojih oker pantalona i izvadila okoladu. Girardeli* - ekstra slatka. Krenula mu je voda na usta samo dok je u nju gledao. Moja majka ih alje. Voli da se pretvara da sam u letnjem kampu, ba kao to je bilo kada sam imala deset godina. Dobro doli u kamp aavih junaka." Dala mu je, a njen pogled je ponovo pao na njegovu svesku. ta e s njom da uradi?" Jo uvek ne znam. Moda da je jednostavno zadrim kao neki pod-setnik. Ako ikada budem imao sina, eleo bih da on to zna." Voli decu?" Izgledala je tuno. Sigurno da volim. Imam estoro mlae brae kod kue, bolje bi mi bilo da volim. Uvek sam

planirao da i sam imam tuce dece jednog dana." Tuce?" Pa, za poetak." Pridruila mu se smeei se, ali je primetio da joj je smeh delovao nekako napeto. Iznenada mu je palo na pamet da je imao neto to bi ipak mogao da joj da. Da li bi elela da ga proita?" Mogu li?" Brzo je podigla glavu, a izraz sree se mogao videti na njenom licu srcolikog oblika. Brajan je pomislio kako je to bilo neobino da se nije osetio posti-enim to e svoje, ak i najintimnije misli da otkrije njoj. Ali onda, koliko je to stvarno bilo iznenaujue? Poznavala je njegovo telo bolje od njegove majke. Na neki nain, kao da ga je ona i rodila. Vratila ga je u ivot, dodirnula je svaki njegov deo, istila njegovu prljavtinu, hranila ga, negovala. Bilo je prirodno da se ve nekako osetio povezan s njom. Predao joj je dnevnik, oekujui da e da ga stavi u jedan od svojih depova i kasnije proita. Ali ga je iznenadila time to ga je odmah, tu pred njim, otvorila. Poela je da ita i nije stala niti se pomerila osim da okrene stranice, sve dok nije zavrila poslednju. * Ghirardelli - ameriki ogranak vajcarskog proizvoaa slatkia i okolada Lindt & Spriigli, sa seditem u Kaliforniji. Nekadanja fabrika u San Francisku sada je pretvorena u jednu od znamenitosti grada ai skver ispred fabrike dobio je isto ime. (Prim, prev.) Gud 247 lj lo je vie od sat vremena. Prolo je deset sati, a od okolade e sada ostao samo onaj sladak ukus na jeziku. Partija pokera se privodila kraju, momci su se polako vukli do svojih kreveta nesigurnim koracima starih pijanaca. Lili je obilazila i proveravala sobe, infuziju i rastvore, davala lekove. Svuda po odeljenju se ulo nametanje i kripanje metalnih dueka, mukaraca koji svoja osakaena tela nametaju u poloaj koji e im moda dozvoliti da zaspu. Kada je Rejel pogledala nagore, Brajan je video da su joj se oi ca-klile od suza. Dobro je", rekla je, a glas joj je bio krut. Uinio si da neto osetim, a do avola, ja ne elim da oseam!" Znam ta misli", rekao je, o tome da ne eli da osea. Pomislio sam da napiem knjigu o tome kada se vratim kui. Zato sam i poeo da piem dnevnik, da nita od ovoga ne zaboravim. Ali sada ne znam da li to elim. Bilo bi to kao da sve ovo ponovo proivljavam." Klimnula je glavom. Razumem te. Ali to je jo jedan razlog vie za to, zar ne? Kako emo drugaije da zaustavimo ovo ludilo?" Brajan je pokuao da razmisli. Podigao je penkalo i vrteo ga izmeu palca i kaiprsta. Pred njom se oseao toliko ogoljenim, ne samo spolja ve i iznutra. Korak po korak, pomislio je. ovee, sada ne mogu

da se izborim s neim to je vie od toga. ak i da je napiem, ko bi poeleo da je ita? Javno mnjenje eli da razapne porunika Kalija za Maj Laj. Oni ne razumeju kako je tako neto moglo da se dogodi. Ako pita nekoga na ulici ta misli da je najgore to moe da mu se desi, odgovorie 'smrt' devetorice od desetorice. Ali to nije neto ega se ljudi plae. Mislim da se mi najvie plaimo sebe samih, ta bismo mogli da uradimo ako nas neko dovoljno jako na to natera. Ljudi poput Kalija me ine nervoznim jer se duboko u sebi pitamo da li postoji deo koji je sposoban da uniti itavo selo." Gledala je u njega dosta dugo pre nego to je progovorila. Konano je rekla: Naravno da si u pravu. Ali ako ne nateramo sebe da u to gledamo, kakvu nadu emo imati da ikada zaustavimo da se ovako neto ponovo dogodi?" Nagnula se napred i vrsto uhvatila njegovu ruku sa svoje dve. Dodirnula ga je mnogo puta, na mnogo mesta, ali uvek hladnim, efikasnim rukama jednog doktora. Sada je znao da ga dodiruje na jedan drugaiji nain i to ga je potpuno okiralo, protreslo poput struje visokog napona. Napii svoju knjigu, Brajane. Sve je tu. Nemoj ak ni da se brine o tome ko e je proitati. Samo je napii." Posmatrajui njene vatrene plave oi, Brajan se osetio kao da ga je neko zgrabio, oborio s nogu i pustio da pluta ka puini, da je ostao bez daha, potpuno opinjen njenom strau, njenom voljom koja ga celog obuzima. Moda i hou. Moda ba i hou." 248 Dve nedelje nakon toga, Brajan je leao u krevetu i pripikilo mu se pitajui se da li je mogue umreti od ludila usled nepomeranja. Zgrabio je gvozdenu ogradu s obe strane svog kreveta i podigao se u sede-i poloaj. Oseao se tako slabo da mu je ak i ovaj jednostavan pokret stvarao bol poput otrih udaraca ekiem. Ali neka on bude proklet ako e ovde bespomono da lei poput neke novoroene bebe. Ispia-e se poput mukarca ovog puta, stajae sa svoje dve noge, ak i ako to znai pucanje konaca u njegovoj utrobi. take." Promrmljao je re kroz stisnute zube. Ovo je protiv saveta tvog doktora, elim da to zna." Rejel je stajala iznad njega, ruku prekrtenih na grudima. Nosila je zelenu doktorsku odeu i sandale, a kosu je vezala u labavu pletenicu koja je bila potpuno razbaruena. Obrazi su joj se zarumeneli, a oi sjajile od meavine oekivanja i besa. Hriste, nije mu valjda bilo toliko loe, zar ne? Jo uvek ima noge, iako se, naravno, posle mesec dana leanja na leima oseao pomalo slabo. Na silu je izvadio noge iz posteljine. Dok je u njih zurio, ispunjavalo

ga je gaenje, jer one oklembeeno vise sa ivice dueka poput arapa neke starice koje su okaene za suenje. Koe tako blede da je izgledao poput mrtvaca. Delovalo je okantno u odnosu na svetle proreze krivudavog oiljka na butini. Isuse, na njima ne bih mogao da drim ni paket slatkia! AH morao je makar da. pokua, zar ne? Do avola s medicinskim savetima", rekao joj je. Ako padnem, moe da me podigne. Ali neka sam proklet ako dozvolim da mi vise brie dupe kao nekom dvogodinjem detetu." Rejel mu je kruto predala take, a lice joj je bilo ozbiljno. Pa, ako je to sve to te brine, ja sam videla vie golih zadnjica od pomonika u mukoj svlaionici i veruj mi da ni tvoja nije nita specijalno." Doson se u krevetu do njega malo pridigao pomou jednog lakta i namignuo okom koje nije bilo prekriveno zavojima. Ako eli da vidi neto stvarno specijalno, doktorka, doi i proveri ta imam u gaama. Hvala ti, vodnie. Imau to na umu." Uhvatila je Brajanov pogled i zadrala ga gledajui ga u oi, odluno i odmereno, kao da gleda kroz cev M-16 puke. Ali vama momcima bi bilo bolje ako biste razmilja'1 onim to vam je izmeu uiju a ne izmeu nogu." Doson je prasnuo u smeh, ali je Brajan ostao ozbiljan u svojoj na-meri. ^tiGuM___________________________________________249 Moram da izaem iz ovog kreveta, pa onda neka to bude sada." 'iJspeo je nekako da stane na noge i odmah je zaalio zbog svoje hrabrosti. Noge su mu se ukoile i tresle. Poljski toalet je iznenada izgledao daleko kao Hong Kong. Stavio je take ispred sebe, dva puta nesigurno povukao noge, a onda zastao da se odmori. Od vrata pa nadole sve ga je peklo, vatra ga je arila iz stomaka, plamenovi obuzimali ispod kljune kosti. Bio je tako slab, tako prokleto slab. A ono to je video, uhvativi deli svog odraza na staklu police za lekove, takoe mu nije ulivalo previe poverenja. O Isuse, jesam li to stvarno ja? Proziran odraz upalog skeleta koji je gledao u njega, pod-seajui ga na one slike preivelih iz koncentracionih logora iz Drugog svetskog rata koje je video. Samo jedno ga je sada dralo na nogama - nit odlunosti koja se protezala od njegovog mozga preko udova. A do trenutka kada se napola dovukao do drugog dela odeljenja, ta nit se razvukla do take pucanja. Znoj mu je curio sa pleki. Oseao se poput prekuvane ribe kojoj samo jednim potezom moe da skine kimu. Ostali momci - Dek, Henson, Buolc, Pardo - sa iekivanjem su ga posmatrali kao da je Vajti Ford na svom vrhuncu. Osim Bostona -to mu nije pravo ime ali su ga svi tako zvali - koji se okrenuo kako bi gledao u zid. Jadno dete, obe noge su mu amputirane do kolena. On nikada vie nee moi da hoda. Brajan je pomislio: Ja sam od onih srenijih. Ali se u ovom trenutku nije oseao kao srekovi. Tako je eleo da legne. I pod bi mu posluio. Toliko se umorio da je samo eleo da zatvori oi i spava. Ali, pomisao da lei u svojoj sopstvenoj mokrai, terala ga je napred.

Brajan je jo etiri puta nesigurno zakoraio, a drveni naslon za ruke na takama ga je stravino sekao u meso ispod pazuha. Onda je pogledao preko ramena i video da se Rejel nije pomeri-la- Jo uvek je stajala tamo gde ju je ostavio, na oko desetak metara iza n)ega i besno ga gledala. .Ne gledaj me tim krupnim kravljim oima", Ijutito je rekla. Toliko S1 eljan da mi pokae kakav si ovek i mukarac, pa onda nastavi do kfaja sam." Nisam ni traio nikakve usluge", rekao je, a bes je polako kljuao u n)emu i pogurao ga jo nekoliko metara napred. Ovde imaju pravilo: kada jednom postane ambulantni pacijent, ni te narednim avionom poalju u Okinavu. ujem da tamo imaju lrne. I kupatila s vodom." U glasu joj se oseala neobina napetost. 250 _____________________________Vrtla& Ne mogu to da doekam." Osetio je nove miie - miie koje nije toliko dugo upotrebio da je zaboravio da su tamo - elju za ivotom. Do avola s Rejel, ta nju briga gde on odlazi? Bie stotine novih odakle je i on doao. Uostalom, ta je on bio njoj, osim imena i broja na linoj oznaci? Sigurno je da je ona spasla njegov ivot, ali to je ono to doktori i rade. Nakon to je dovukao svoje mrtvo teko telo du tamnog poploanog hodnika to mu je delovalo kao venost, medicinska sestra mu je prstom pokazala put do vrata koja vode do poljskog toaleta. Kada se naao napolju, mirkao je zbog jarkog sunca koje se nakrivilo iznad vrhova dalekog drvea. Trepui kroz crvene take koje su igrale iza njegovih napola zatvorenih kapaka, video je blatnjav put preko golog kompleksa ograenog icom od etiri izbledela drvena ode-Ijenja s nabranim limenim krovovima. Jedno od njih je imalo grub natpis ispisan rukom: AKO MOETE DA DOETE DOVDE, ONDA NISTE MRTVI. Brajan je poeo bespomono da se smeje. Suze su mu tekle niz obraze, tresao se i bio na ivici da kolabira. Kako je to istinito, pomislio je. Ako uspe da pia na svoje dve noge, onda si dovoljno jak ovek da kontrolie svoju sudbinu. O tome se dakle ovde radi, zar ne? O preuzimanju kontrole. Uspostavljanju nekog reda koji se u poslednje vreme ; nekako izmakao kontroli. s Svakog dodatnog dana koji bi ovde proveo, oseao je da mu njegov stari ivot klizi iz ruku. Seanja na kuu izbledela su poput starih fotografija koje ubacimo u poslednju fioku. Jo gore, njegova lojalnost je postala sumnjiva, nesigurna. Svaki dan ga je sve vie pribliavao Rejel, a jedan korak dalje udaljavao od Rouz. Ja sam budala, pomislio je Brajan. Zamenjujem zahvalnost za... ta? Ljubav? Ne. To je smeno. Rejel se s njim sprijateljila, to je bilo sve. On nije smeo da pretvori to u neto

vie. elja za pianjem je iznenada postala toliko jaka da je izbrisala sve drugo. Brajan je uo buku iza sebe. Brzo se okrenuo na takama i skoro izgubio ravnoteu. Rejel ga je pratila. Zastala je nekoliko koraka iza njega na stazi, zabrinuto ga posmatrajui kao to majka gleda bebu koja ui da hoda ali se ne pomera napred da bi joj pomogla. Sada je izgledala jo sitnije kada je i on bio na svojim nogama i tako mlado sa tako sakupljenom kosom. Izgledala je poput neke uenice. Zamiljao je da joj skida gumicu i iU 251 krajeva kose, polako odmotava guste pletenice i oslobaa joj kosu, i S riva svoju glavu u tu svilenkastu istu kosu koja mirie na limun. Meka ona ide do avola to je uinila da mu bude potrebna. Za ovo mi nije potreban doktor", grubo joj je rekao. Kada sam po-le'dnji put pogledao, moja alatka je sasvim dobro radila." Znam to. Samo sam elela da kaem..." Rejel je stala i uo je kako je neto kljocnulo u njenom grlu dok je gutala pljuvaku. Oi su joj iznenada postale veoma svetle. Sluaj, ao mi je. Nije trebalo da se tako istresem na tebe." Moe li to da saeka?", rekao je skoro molei. Stvarno moram dal" Zastao je i obuzeo ga je uas kada je shvatio da nee uspeti. Osetio je kako se neto oputa u njemu i iznenadni talas tople lepljive tenosti koja se iri po prednjem delu njegove pamune pidame. Iznenada je sve., bilo... tako... tako prokleto previe... O Isuse", jauknuo je i poeo da plae. Zagrlile su ga ruke, mrave i jake poput nekog kabla, pridravale ga. O da, pomislio je, tonui u njenu mekou. Naslonio je glavu na njeno rame i pustio suze da teku. Onda je usledilo oseanje sramote, uz vreli miris urina koji se irio oko njega. Hriste, ta ja to radim? Jebeni dvogodinjak ima vie kontrole. Stojim ovde u svojoj sopstvenoj piaki i plaem joj na ramenu. Pokuao je da se izvue, ali su se njene snane ruke samo jo vre oko njega obavile. Oseao je njenu kosu, toplu od sunca i mekanu, tako mekanu na njegovom obrazu. Miris limuna je lebdeo oko njega. Ti idiote", rekla je, a glas joj se guio od emocija, da li misli da je mene briga za tol Gledala sam te... i mrzela... to si tako hrabar. Nisam elela da ide do avola." Brajan je bio toliko zaprepaen da nije znao ta da kae, osim: Zato?" Volim te", jednostavno je rekla. A ti sada odlazi." Oseao je vrtoglavicu, glava mu je plivala, kao da je previe bio na suncu. Oseao je da je govorila neto vano, a ipak su njene reci zvua-e nekako razbacano, nisu mu ulazile u glavu, a on je ostavljen s ovom stranom prazninom. Pomislio je: O Isuse, kako daje ostavim"?

Ali nije mogao da pronae reci koje je eleo da kae. Smrdim", rekao je. j rdi. Ali ja sam mirisala i gore od toga." Nesigurno se nasmeja- Hajde, hajde da te oistimo i obuemo u neto isto." 252_____________________________________________Vrtjazi Stajala je malo po strani i dala mu je svoju ruku umesto taka. S lakoom ga je pridravala, ova gipka ena, ija snaga i nenost nikada nee prestati da ga iznenauju. U tom momentu je znao od ega je beao. Volim je. Iznenada je sve izgledalo tako jednostavno... pa ipak nekako nemogue. On odlazi. Odlazi kui da vidi ta je ostalo od krhotina koje e s Rouz da pokupi. To je bilo ono to je eleo. Toliko je to eleo i toliko dugo, da je liilo na neku litaniju, na molitvu ije reci uporno ponavlja, ak i onda kada si zaboravio njihovo znaenje. Ali sada je eleo Rejel. Bila je to potreba dublja od puke elje. Nekako mu je bila potrebna - kao disanje, spavanje ili jelo. Ali ta on moe njoj da obea? Kako on moe da uzme nju a ne izda Rouz? I Rouz je deo njega, na neki nain ak i dublji, poput kotane sri u njegovim kostima. Pridravajui se za Rejel dok su ili preko dvorita, Brajan je pomislio kako je to ironino da od svega to je propatio, ljubav prema njoj boli najvie. Dola mu je dve noi kasnije. Mogao je da vidi njen odraz koji se pomera od vrata, a onda se kree ka njemu kroz reetkaste prolaze metalnih kreveta na meseini, izmeu redova kreveta prepunih mukaraca. Mukaraca koji spavaju i sanjaju - molio se bogu - bolja mesta od ovog. Imala je putenu kosu koja se presijavala na meseini, dobivi takvu svetlu boju da mu je srce dolo do grla od tog prizora. Zatim je osetio njenu hladnu ruku na svom obrazu i taj letnji miris koji ga obavija poput zagrljaja. Sutra", rekao je, podiui se. Znam. Dola sam da se pozdravim." Bila je tako blizu, sedela pored njega u toj polutami, da je mogao da oseti njen dah na sebi, topao i sladak, ba kao i njen miris. Iznenada je tako arko eleo da je uzme u naruje. Samo jednom... da bude u stanju da je utei... jer, o Isuse, znao je da ako to ne uradi, leae ovde ele noi i verovatno do kraja svog ivota alie to. Istovremeno je osetio da bi to bilo pogreno. To bi moglo potpuno da otvori neto to bi trebalo da ostane zakljuano. Voleo ju je, ali nije mogao nita da joj ponudi osim toga... samo tu injenicu, jednostavnu ., ilinGud_________________________________________253 i beskorisnu kao kaika bez tanjira hrane koja se nalazi ispred tebe. Dakle, moda je bolje da to jednostavno

batali. Nedelju dana u Okinavi, a onda, uz sreu, otpustie ga zbog medicinskih razloga i poslae ga kui. Kui ka Rouz... ako ga ona jo uvek eli. Prisetio se nje kada je imala sedam godina, kleala je ispred oltara u beloj haljini za priee i s velom poput neke najmlae mlade na svetu, ruku u belim rukavicama prekrtenih ispred sebe. Malena mlada koja je potpuno sama. I ponovo se osetio kao i onda, osetio je elju da je zatiti, svoju jadnu malenu Rouz kojoj je toliko bilo potrebno da je neko voli. Neprijatan glas u glavi ga je muio, govorio mu: Ona je tebe zaboravila. Ni jedno jedino pismo. Nala je nekog drugog ko e o njoj da se brine. Rejel je progovorila, razbivi mu tok misli. Pretpostavljam da se vraa kui, u Ameriku." Klimnuo je glavom. Ako mi daju otpusni list zbog medicinskih razloga. Zaista ne bih voleo da me iz Okinave vrate ovde. Kako ide ona poslovica... jednom moe da prevari avola, ali ne i dvaput?" avolu se ne bi ovde dopalo. Previe konkurencije. U svakom sluaju, preporuila sam da te otpuste. Moda si opet na svojim nogama, ali te i dalje eka dalek put pre nego to opet bude spreman za borbu." Isuse, da li je iko ikada spreman za to?" Nije nita govorila neko vreme. Brajane, obeaj mi neto." Sve to kae, doktorka." Obeaj mi da e da napie tu knjigu. Ti ima talenta. I neto vano da ispria. Ljudi bi trebalo da znaju. Ljudi kod kue... o ovom ratu." Ljudi kod kue. Ponovo je mislio na Rouz. Ne, ne bi mogao da zamisli da njoj o ovome pria. Kako ona ili bilo ko, ko ovo nije doiveo - moe da razume? Pomislio je da Rejel zna. Njoj ne mora nita da objanjava. Ako ga napiem", rekao je, bie to samo da bih ja to sam razumeo. A nisam ba siguran da i to nije preveliki zahtev." Dodirnula mu je ruku, prelazei neno svojim prstima preko kvrgave koske koja strci iz njegovog mravog zgloba. Osetio je takvu tugu u tom dodiru... eleo je da otvori ta zakljuana vrata izmeu njih i otkrije ta se jo tamo nalazi... Pobrini se da dovoljno jede", rekla je. Gojenje e ti dobro doi." Pia", rekao je i nasmejao se, sve dok mi ne izae na ui. Isuse, mislim da bih trampio sav pirina iz ove proklete zemlje za jedno pare pie u Aveniji Dej." 254 Vrt lai Dimljene pleke na rai u Karnegi deliju, ja o tome sanjam. S tamnim senfom i krupnim krastaviima s

mirisom mirodije. Hoe li da uradi to, Brajane, hoe li da ode tamo kada stigne kui i pojede jedan obrok za mene?" Sve, ak i ako do tamo moram da odem na takama." Nedostajae mi, Brajane. Ne znam kako ovo da kaem, ali..." Podigao je ruku, neno joj stavio jedan prst na mekana usta. Ne mora. Znam." Ja... nedostajae mi", ponovila je, a kada se nagnuo napred da je neno poljubi u obraz, osetio je slani ukus suza na njenom licu. Volim te, eleo je da kae. Ali je rekao: Napisau je. Knjigu." Posvetie je njoj, iako je moda nikada vie nee videti. Drago mi je", rekla je. U tami obasjanoj meseinom, video je lepe, snane obrise njenog lica, ponosnu kosinu njene vilice, i nikada u svom ivotu nije toliko alio kao sada kad je morao da kae: Zbogom, Rejel." 15. Brajan je prihvatio au glenlivet viskija koju mu je Den Petri dio. Nagnuo je glavu unazad i uzeo jedan veliki gutljaj, dok ga je ukvus viskija pekao u grlu. Poslednjih deset dana u Okinavi su najdui daniti u njegovom ivotu i pokuavao je - neuspeno, ali se iskreno trudio - o da jo jedan izgura tako to bi se potpuno razbio od pia. Nekako klizi po ovom toplom vremenu", rekao je samouvere^ni mladi Australijanac i nasmejao se. Poslednji put kada sam se ovaltko napio je bilo na ribarskom brodu u Meksikom zalivu gde sam loksao rum s Fidelom Kastrom. Ako je ikada postojao neko ko je mogao da : se poredi sa mnom u piu, to je bio taj crnobradi kukin sin. Ali ni ti t nisi lo, drue. Problem je u tome to ovo ne ubija problem koji eli oda potisne." Brajan se usredsredio na siunog momka kose boje peska koji je edeo na narandastoj plastinoj stolici preko puta njega. Petri ga je podseao na trenera male lige iz nekog gradia. Dopisnik Junajtesd pres interneenela je na sebi imao izguvan plavi komplet, desna rulJka u povezu, a nataknuta mornarska kapa pomalo zabaena unazad oot-krivala mu je kratku frizuru. U pola sata, koliko su priali u holu D\~va istono, Brajan je primetio njegovu zajedljivost ispod sveg tog egaSe-nja. Plave prodorne oi su izgledale kao da su mu zakucane u glavu, a posedovao je i tu lukavu vetinu da izgleda kao da vas uopte ne slu dok upija svaku re koja se kae. Dobio sam obavetenje danas", rekao je Brajan. Otputaju me. dan bubreg manje i tri metra debelog creva me odmah kvalifikuje BERGS* i ratno odlikovanje za izuzetnu hrabrost na ratitu, Purpurno srce." Den je pribliio bocu ustima, otpio gutljaj, a onda dlanom obrisato usne. Rat e uiniti udo za tvoje vienje stvari i rezonovanje, ali i rua-Praviti haos tvojoj anatomiji. Ne izgleda presreno zbog toga.

Mislirm Na odlazak kui, ne na Purpurno srce. ta si ono bese rekao, u kojoj j e-dinici si bio, drue?" Engl.; DEROS - Date Eligible for Return from Overseas - u amerike^ )sci ova skraenica oznaava datum kada vojniku prestaje prekomorska jna sluba i kada e biti vraen kui. (Prim, prev.) ^1 P[ ______________________________________^_; Sto dvadeset prva peadijska", rekao je Brajan, rukavom briui vrh flae pre nego to mu je vratio nazad. Bili smo stacionirani negde izmeu Da Nanga i sela Tjen Sung. Vojna jedinica Alfa." Siuan Australijanac je klimnuo glavom. Aha, tano znam gde se to mesto nalazi. Trebalo bi... bio sam tamo. Prokleti pakao. Izgleda da si se izvukao tano na vreme." Brajan je osetio kako se ukoio, a grlo mu se panino skupilo. Bio si tamo?", glas mu je odjekivao. Petri je pokazao na svoju ruku u zavoju onom drugom, zdravom, kojoj se nalazila skoro prazna flaa. Upravo tamo sam pokupio ovaj suvenir. Pare rapnela veliine proklete alke na vratima." Nacerio se. Preseklo mi je lakat napola. Sada imam dve smene koske umesto jedne. Ali biu u redu." Zastao je, zurei u Brajana. Hriste, nisam ba siguran za tebe. Drue, izgleda poput pogrebnika na sopstvenoj sahrani." Brajan se oseao uznemireno, a munina ga je sve vie obuzimala. Prostor u kome su se nalazili je bila runa prostorija bez prozora ispunjena plastinim stolicama i rasklimatanim kartakim stolovima, gde mukarci koji se dosauju sede i igraju besmislene kartake igre u ogrtaima i pidamama - i iznenada gube ravnoteu. Zgrabio je obe strane svoje stolice, u sekundi se uplaivi da e moda iz nje da ispadne. Bio je pijaniji nego to je mislio. Ali nedovoljno da bi ga spreilo da oseti hladnou koja se stvarala u njegovom stomaku. ta se dogodilo?" pitao je, s gorkim ukusom krede u ustima. Bio sam u Da Nangu, pratio neke SEATO* gluposti. Ba tada smo uli neto o toj akciji. Do trenutka kada su me tamo odveli, sve se skoro zavrilo... arlijevci su tvoje drutvo ponovo potisnuli u brda i infiltrirali se u itavu oblast." Brajanovo grlo se toliko skupilo da nije mogao da guta. Tamo... tamo se nalazi bolnica. Katolika bolnica. U Tjen Sungu. Korpus Kristi. Bio sam tamo pre nego to su me ovde prebacili. Da li zna da li su ih evakuisali?" Nita nisam uo, ali sumnjam. Dobro je da si odatle izaao ba kada jesi. Mesto je sada prepuno Vijetkongovaca oni su tamo prebacili sve svoje ranjenike." ",ud 257 (j joe, samo da on nije u pravu. Samo ovoga puta. Ali Petri je bio hunski izveta. Ako je iko imao validne injenice, onda je to sigurno bio on. pomislio je na Rejel - ona mu nije izlazila iz glave na vie od minuta ili dva u ovih deset dana

otkako ju je napustio. U grlo mu se vraao gorak ukus viskija. Dosta je uo o tome ta Vijetkongovci rade belim enama... Hriste, a ta je s one dve francuske kaluerice koje su pronaene mrtve, vezane za drvo sa iupanim jezicima. Boe, nadao se da im je ona i previe bila potrebna kao doktor da bi je podvrgli strahotama koje su mu prolazile kroz glavu. Siuan glas u njegovom mozgu je rekao: Ona ume da se uva. Ona e da izae ako postoji neka opasnost. Ko je uostalom tebe imenovao za njenog spasioca? Iznenada se Brajan osetio potpuno treznim. Zategnutost je nestala iz njegovog grla. Znao je ta mora da uradi. Nagnuo se napred, a soba se iznenada sama nekako ispravila. Petri, moram tamo da se vratim", rekao je tihim glasom. O nekome koga ja znam - doktoru elim da se uverim da je dobro. Da je odatle izvuem ako je jo uvek tamo." Novinar je prsnuo u smeh. Ti i ela prokleta vojna sluba. Izvini drue, ali si gledao i previe filmova Dona Vejna. Izmeu ostalog, zar ti niko nije rekao - da je prokleti rat u toku?" Brajan je ekao. Nakon minut ili dva, cinino keenje je nestalo sa Petnjevog lica. Onda je Brajan rekao: Nemam mnogo vremena. I bie mi potrebna tvoja pomo." Australijanac mu je ispriao kako su ga kada je pratio estodnevni rat, Sirijci uzeli kao taoca na Golanskoj visoravni i kako je na prevaru uspeo da se odatle izvue, pre nego to su mu odsekli jaja. Pa ak i da je pola prie isto sranje, njegova dovitljivost je bila dostojna Roberta Luisa Stivensona* Ako bi Brajan uspeo da ga pridobije, on e mu i te kako biti dobar saveznik. ..Hriste, ta ti misli ko sam ja, prokleti lan Zelenih beretki?" Brajan je osetio da mu usta obrazuju neiskreni smeak. Miii na 'icu su ga boleli od samog tog pokuaja. Oni ne daju Pulicerovu nagradu Zelenim beretkama." * Engl.: SEATO - Southeast Asia Treaty Organization - Jugoisti jska mirovna organizacija. (Prim, prev.) :ocna azi* Robert Louis Stevenson (1850-1894), kotski romanopisac, pesnik i Putopisac, najpoznatiji po svom romanu Ostrvo s blagom. (Prim, prev.) Pot258___________________________________ Sa Petrijevog lica mogao je da proita da je sada imao njegovu punu panju. Ovde lei jedna pakleno dobra pria", nastavio je Brajan, pokuav jui da polako doe do kulminacije prie. Ja sam bukvalno bio mrta a ona me je... otvorila i masaom povratila moje srce. Izmeu osta log..." Zastao je. Izmeu ostalog ta? ta je on nameravao da kae? Nita to nisi pomislio hiljadu puta, odgovorio je sebi. Petri je ekao, sada bez kape na glavi, i kratkim kockastim prstima je prolazio kroz svoju kao je kratku kosu. Njegove nemirne plave oi su se usredsredile na Brajana, kao da se on sada spremao da odri propoved. ...Ja u odatle da je izvuem i oenim se njom", zavrio je Brajan.

Da li je to tano? To nije znao. Ali Isuse Hriste, oseao se dobro kada je to rekao. A to bi bila i te kakva pria. Sranje." Petri se udario po kolenu, cerei se vie nego ikada. Pa sada, to jeste pria. Moda ak i za film. Do avola, kladim se da ak moe da nae i Dona Vejna da u njemu glumi. Da li je lepa, ta tvoja doktorka?" Brajan nije znao ta da kae u tom trenutku. Nikada nije tako razmiljao o njoj. Lepa je bila devojka golih lea s dugakim tamnim nogama koja proe pored tebe u letnjoj haljini. Ali se tako nekako ne bi mogla ni priblino opisati Rejel. Ona je ena kakvu nikada ranije nisi video", rekao je Brajan. Den Petri je ispio poslednju kap viskija. Obrazi su mu bili rumeni od uzbuenja a oi se caklile. Bie potrebno i mesec dana dok se tvoja naredba ne promeni, ako te ikada puste, to je mogue koliko i da ja dobijem Pulicerovu nagradu", rekao je Petri. Ii u bez odobrenja ako treba. Nema veze za mene. Staje s tobom-Mogu li da raunam na tebe?" Optuivali su me da sam nesmotren, ali nikada da sam prokleti idiot. Sledei put bi moglo da se desi da ostanem bez glave." ta je s Golanskom visoravni? Ni to nije ba bio nedeljni piknik? To je bilo drugaije." Kako?" Tamo u pustinji makar moe da ih vidi kada dolaze. Ne puca) na tebe iza drvea. To jest, ako ak i doe tako daleko. Prvo, da vidi kako planira da se tamo ubaci?" A/: :_,- Gudi 259 l-Tttpostavljam da to nee bit li najtee... nema mnogo budala koplaniraju da pobegnu bez odobi.renja i vrate se u taj pakao. To je polednje mesto na kome e da me - trae. Ali do avola, potrebna mi je tvoja pomo." Petri je malo razmiljao, dreoi se za bradu. Morao bih da okrenem nekoliko telefona i traim od .nekih usluge. Jedan moj drugar radi za Stars endstrajps* on bi moda .mogao da nas uvede. Ipak, ne mogu nita da obeam." Brajan, koji je sada bio oajan, i i dalje ga je nagovarao: Petri, za ovo u da ti dam ekskluzivan materijal. Do avola, moe ak i da mi bude kum na venanju. ta kae?" Isuse, pomislio je, ta ja to goworim? Kakvo venanje? Ako uspemo ovo da izvedemo, bie to prokleto j'itbeno udo. Ali znao je da bi za Rejel obes ao bilo ta. Petri je lagano klimnuo glavom, ali mu je izraz lica i dalje bio sumnjiav. Videu ta mogu da uraditm drue." Deak nije izgledao kao da irtma vie od etrnaest godina, moda petnaest. Ali na njegovom licu puunom

oiljaka i kosim crnim oima, Rejel je videja neto to nikada raenije nije videla. Mrnju. istu i ubilaku mrn;_ju. Oseala se kao da je progutala neto hladno na prazan stomak. Bol joj se protezao iznad desne obrve.:. Koa na rukama joj se potpuno najeila. Osetila je da bi je deak koji l lei u krevetu i zuri u nju tim paklenim oima, u bilo kom trenutku uibio da za to ima dovoljno snage. Ja sam neprijatelj. On ne shvatta da e umreti bez moje pomoi. Radije bi umro nego dozvolio da ga j a dodirnem. Rejel se stresla, od gra su i r-uke poele da joj se tresu. Igla za infuziju koju je drala je ispala i uz ttresak pala na betonski pod. v se> nareivala je sebi. TTisi doktor, ne vojnik. Tvoj posao je da 'ei. Jednostavno je tako. Otvorila je novi paket celofarma s novom iglom i zgrabila deakov fuitav, krvlju umrljan zglob i trajila venu. Moda e mu biti potrebne etiri jedinice krvi, ali je izgledalo kao da mu rane nisu toliko strane ako je na prvi pogled pomislila. . Moda mu operacija ak nee ni biti Potrebna. Ona e da ga oisti i deszinfikuje, uije. Onda... EngL Stars and Stripes - no-wine koje objavljuje amerika vojska za svje prekomorske trupe. (Prim. prsv.) Neto mokro ju je pogodilo po obrazu. Prestraena i zaprepaena, Rejel je pogledala i videla da se on ke zi, a usne su sijale od oseanja trijumfa, umrljane od njegovog krvavog ispljuvka. Tresui se, Rejel je zgrabila isto pare gaze i obrisala obraz tamo gde ju je pljunuo. O dragi boe, ovo se ne deava, nemogue je da se ovo deava. Ja imam kontrolu... U glavi joj se neto zamutilo i sve je postalo sivo i talasasto, kao da gleda kroz prljavu zavesu od gaze. Osetila je da e se onesvestiti ako ne legne. Nije stala poslednja dvadeset etiri sata. Sada je deko vikao, s jasno uperenim prezirom prema njoj. Rejel se polako povlaila, jo uvek s iglom, osamnaesticom u rukama. Pogledom je uhvatila vojnika Vijetkongovca koji je uvao strau na ulazu u odeljenje. Neto u njegovim oima ju je prodrmalo do samih kostiju... gledao je u nju kao kada zmija posmatra zeca dok odluuje da li e njega da ulovi za svoj sledei obrok ili ne. Pre etiri dana sam im bila potrebna, za njihove ranjenike koji su preplavili Urgentno... ali se sada situacija poboljava... a Lili je rekla da je ula njihovog komandanta koji je govorio da e da dovedu svoje doktore. Dakle, ko zna koliko e jo proi pre nego to za njih postanem potrona roba? A ta onda? Sada se Lili umeala. Yen Idngch!", otro je izgrdila. Tiina, pseto. Zgrabila je iglu iz Rejeline ruke i zabila je u njegovu. Lili je izgledala isto tako iscrpljeno kao i Rejel. Pramenovi sjajne crne kose koji su joj pobegli iz punde, padali su na beliasti vrat boje slonovae. Oi su joj bile sjajne i proarane kapilarima.

Prednji deo uniforme bio je ukroen osuenom krvlju. Kada je poslednji put bilo ko od njih spavao? etiri dana, otkako je Tjen Sung zarobljen, izgledala su kao tri godine. Selo je sada bilo puno Vijetkongovaca. Kako je mogla da zna da e ovako da ispadne, kada se sama volonterski javila da ostane, tokom poslednje nedelje evakuacije, da bi se brinula o onima koji su bili previe bolesni da bi mogli da se pomeraju? Sada je najgori deo svega toga zavren, ali su svakodnevni sukobi jo uvek dovodili mnogo ranjenika. Pomislila je na Brajana i za jedan trenutak se osetila jaom, ivljom nego to je bila poslednjih nekoliko dana. Hvala bogu da se makar on izvukao na vreme. Onda ju je sivilo ponovo progutalo. Boe, kako joj nedostaje! Viala ga je u mislima, njegove srebrnaste oi, njegovo ispijeno lice. Pogled 261 kraiut tuge koji joj je uputio dok su ga smetali u helikopter do Da Otiao je. I ona ga verovatno vie nikada nee videti. I oh, kako to boli! Boli mnogo vie nego to je to mogla da zamisli. Ali ne srne da dozvoli da se onesvesti. Ne sada. Ovi Vijetkongovci su ljudska bia, ona im je potrebna. A sve dok im ona pomae... oni e je sigurno pustiti na miru. Rejel je dola do sledeeg kreveta. Bdc-si", obratila se smeura-nom starcu recima upoznavanja a on je u nju zurio praznim, bezizraajnim oima. Doktor. To znai da sam ja ovde da ti pomognem, koliko god oboje mrzeli tu ideju. Shvata poruku? Oigledno nije. Oi su mu ostale prazne poput praznog arera. Izgledao je kao da ima sto godina, a izraz na sitnom majmunskom licu govorio je da moe da ivi jo stotinu i ne vidi nita vie od stvari koje ga iznenauju. Nije teko ranjen, u poreenju s drugima. Duboka bona rana na nozi je izgledala poput otre rane nainjene noem, od kolena do prepone. Ali to lice... Anh bao nhieu tuoi?", pitala ga je svojim loim vijetnamskim. Koliko imate godina? Glasom isto tako tupim kao i oima, odgovorio joj je: Muoi chin." Devetnaest. Oh, dragi boe... Rejel se borila sa histerinim nagonom za smehom. Pomislila je da e ako odavde uskoro ne izae, verovatnije pre izgubiti razum nego ivot. Brajan se drao za ivicu dipa koji je pljusnuo kroz rupu na putu dovoljno veliku da potopi vodenog bivola. vrsto se drao usled tog velikog poskoka. Hriste. A on je mislio da je glavni put lo. U poree-nju s ovim, to je bio svee asfaltiran autoput. Jesi li siguran da on zna kuda idemo?", viknuo je Brajan ka Denu letriju preko buke motora, dok je usredsreenim pogledom posma-trao lea i potiljak vozaa Vijetnamca. su bili ni na jednoj od rand makneli* mapa puta, to je bilo prokleto sigurno. Nisu videli nikakve znake

civilizacije poslednjih pet l.: Rand McNally & Company - istaknuti ameriki izdava mapa, atlasa i globusa. (Prim, prev.) .l _________________________'jj^azi kilometara. Ovo je ono to je Dorfmejer, drugar iz njegovog voda imao obiaj da naziva zemljom hladnog znoja. Nita drugo osim visoke tikovine i mangrova koji prave lijane, paprati koja vam dopire do kukova i dinovske trave. Nemam ni najmanju predstavu", veselo je viknuo Den. Ali zato da brinemo, uskoro emo saznati." Brajan je posmatrao Ngujena za volanom, koji je okretao s nevero-vatnom spretnou, oko jo jedne ogromne rupe. Put se vie pretvarao u puteljak, jedva je bio dovoljno veliki za dip, a skretanja su ih bacakala i bacala unazad preko bankina, ostavljajui tragove utabane trave i ulegnutog blata za sobom. Zato da se brinu. Sto puta je uo da Petri izgovara ove reci u po-slednja dva dana. Kao da se oni voze Dvozom do ipshed zaliva. Hri-ste. Svakog trenutka mogu da ih ubiju. Ali ih je Den Petri, samo je Bog znao kako, i dovde doveo sigurno. Prvo su avionom doleteli do Sajgona. Petri je nekako uspeo da dobije lana dokumenta da je Brajan jo jedan reporter iz njegove stanice, a onda ih je doveo do aviona C-130* punog novih regruta. Neverovat-na srea, dok potpukovnik iz Brajanove divizije nije zatraio da vidi dokumenta. Isuse, kako se tada preznojavao! Ali komandant jedinice ga je, gledajui pravo u njega, pustio da proe. Brajan je shvatio kako mora da je izgledao. ak ni sam sebe ne bi prepoznao. Laki nekih dvadesetak kilograma, moda ak i vie. Momak kakav je bio pre est meseci nije isti kao ovaj sada - sada vie lii na nekog Hoiminovca. Pre est sati, Petrijev drugar iz novina Stars end strajps neoekivano je naleteo na oficirske prostorije na aerodromu i odveo ih do inuk helikoptera. Uskoro su doli u Da Nang, posmatrali predeo iz ptije perspektive, plavu vodu i peane plae oker boje oiviene zelenilom, lepe kao sa neke razglednice. Niko ne bi pretpostavio da se tamo dole ljudi meusobno ubijaju. Srea ih je napustila, ili se tako inilo Brajanu, kada je Den pokuao da na prevaru ubedi vodnika koji je zaduen za vozni park da im pozajmi dip. Ali je Den samo izvadio jo jednog zeca iz eira, u obliku nekog novog asopisa s devojkama i paklom cigareta s opijumom i dip je bio njihov. A onda su unajmili vozaa Ngejena, to je jo jedno Petrijevo nadahnue... ili je tako, u tom momentu, Brajan mislio. * Engl.: Lockheed C-130 Hercules - tip amerikog vojnog aviona. Gud 263 l Kada su skrenuli sa autoputa, Brajan je pomislio da im je zasigurno srea okrenula lea. Tada se dogovorio s Petrijem da bi bilo sigurnije da idu okolnim putem do Tjen Sunga. On nije bio toliko prometan i nisu ga tako dobro uvali. Ali sada se plaio da su odabrali pogrean

put... Bili su na teritoriji Vijetkongovaca, mogao je to da oseti. Oseao je da mu se glava stee, smanjuje. A ako se njegovi testisi popnu neto vie, doi e mu do grla. Kaje se?", pitao ga je Petri, tim prodornim plavim oima kojima je piljio u Brajana, ispod ivice svoje kape. Ne", odgovorio je Brajan. Ovo moda moe sve da ih ubije, ali je makar morao da proba i doe do Rejel. Ona onda mora da je neto." Petri je poeo da zvidue pesmu iz filma Most na reci Kvaj. Brajan se koncentrisao na uzani put ispred njih. Svakog trenutka mogu da nagaze neku minu. Ili da ih pogodi snajper. Hriste, poeleo je da ima svoju M-16. Ili makar pitolj. Ali je u Da Nangu Den insistirao da ne nosi oruje. Civili - ovde, nagnuo je svoje lice blizu Braja-novog - tako oni ulaze. To je bila njihova zatita i njihova jedina nada, koliko god za to imali slabe anse. Uostalom, ak i s nekoliko puaka, ne bi mogli nita da urade protiv vijetkongovskih snajperista. Petrijeve reci su dale Brajanu ideju. Pored pitolja, oni mogu da imaju drugo oruje. Jutro pre nego to su napustili Da Nang, posetio je katoliku crkvu u samom srcu grada. Sada se seao kako ga je svetenik, mravi Evroazijac koji je govorio engleski s francuskim akcentom, poveo kroz niz uzanih kamenih stepenica, zatim napolje do malene ograene bate. Kameni zidovi su bili pokriveni ladoleom i orlovim noktima, nekom vrstom mahovinaste trave koja je rasla na breuljcima izmeu paljivo postavljenog kamenja, a malo jezerce s lokvanjima koji su bili u sredini, bilo je poput nekog dragulja. Najlepa bata koju je Brajan ikada video. Na klupi od tikovine u hladovini drveta hibisku-sa, otac Sebastijan ga je posluio oljicom gorkog kineskog aja, a nakon toga je Brajan kleknuo na mekanu travu i zajedno se s njim molio. Oseao je da se udaljio od Boga, ali su ga prastare reci i njihov ritam nekako umirivale, kao da mu je majka stavila ruku na obrvu. Nakon toga ga je svetenik poslao s blagoslovom i onim radi ega je Brajan doao... to moe da mu, nadao se, obezbedi sigurnost. Sada je to bilo ispod njegove jakne. Sakrio je. ak ni Pptri za to nije znao. Bacajui naglim trzajem Brajana napred, voza se iznenada zauU^stavio m Vh ' 't-' Nekih tridesetak metara ispred, neko je blokirao put. Dete u ' arni i sandalama. Izgledalo je kao da ima oko esnaest godina i m gao je da bude seljak koji ide ka pirinanim poljima... osim to je nosio puku. Sovjetski AK-47. Dung lai!", naredio je deak. Brajan je posmatrao, oseajui se bespomono; svaki mii mu se ukoio, dok je Ngujen spretno iskoio sa

vozaevog sedita u dipu i potrao ka njemu, a blato se lepilo na pete njegovih sandala. Usledilo je jednolino pevuenje na vijetnamskom izmeu njih dvojice, uz pregrt divljih pokreta naprednazad i gestikulacije. Da se nisi ni makac pomerio!" apnuo je Den, spustivi ruku na Brajanovo rame. Smei se kao da su te izabrali za pratilju na takmienju za mi Amerike." I Brajan se smeio. Toliko se smeio da je pomislio da e mu lice zauvek ostati u tom poloaju. A sve vreme, ostatak tela mu je bio u pripravnosti, miii su se grili, znoj mu je kapao sa ela, strah ga je izjedao iznutra. Ngujen se iznenada okrenuo i poao ka dipu. Izgledao je kruto, oiju koje su se suzile od prezira. Petri je blago opsovao. Ovo nije uopte dobro. Nee da nas pusti. Sreni smo da nas nije upucao." Nakon kratke pauze, Ijutito je dodao. Osim ako moda ne tedi najbolje za kraj." Brajan je pomislio na Rejel. Morao je da doe do nje. Morao je da rizikuje. Odjednom, kao da su mu se svi miii sjedinili u jedan, podbovi ga u akciju. Izvukao je ruku iz Denovog stiska i iskoio. Prekasno, shvatio je da je trebalo da se kree opreznije. Iznenada se pojavio narandasti plamen. Zvuk poput kapi vode koja udara uareni tiganj. Brajan je oseao vrelinu na obrazu. Toplo blato je smrdelo na ubrivo. Leao je na stomaku, s rukama koje je zatitniki stavio iznad glave, s vrelim vrhom poluautomatske cevi pritisnutim sa strane njegovog vrata. Umreu. Nakon svega. Ubijen na putu poput zeca. Isuse Hriste, kakva propast. Nakon odreenog vremena leanja u mirnom poloaju i pitanja kakav je oseaj kada umire, shvatio je da to moda nee da se dogodi... bar ne odmah. Spustio je ruke i podigao glavu. Ispred njega su bile prljave noge u sandalama. Polako se podigao na kolena, drei ruke gore ispruenih prstiju, kako bi pokazao da ne misli nita loe. Kada je sada pogledao u to okruglo tamnoputo lice svog neprijatelja, video je da je i klinac podjednako uplaen kao i on. Ugrabivi tu priliku, Brajan je pokazao da eli da otvori jaknu. De-" k je podigao puku i uperio je u Brajanovo elo... zatim je klimnuo glavom. Brajan je otkopao vetrovku. Ispod nje je nosio sveteniku crnu koulju i okovratnik. Prekrstio se molei se, uz vei strah nego ikada u svojim molitvama izgovorenim hiljade puta dok je kleao ispred oltara, da makar ovaj deak bude katolik, a ne budista. Srce mu je lupalo u uima a znoj curio niz nos, bradu. Jato komaraca je zujalo i ubadalo ga, ali se nije usudio da ih otera. Ostao je savreno miran. Video je da se vodomar spustio sa drveta a sunce se presijavalo na njegovim krilima u jarkim duginim bojama. Nakon venosti, deak je polako, kruto spustio svoju puku. Rukama je pokazao Brajanu da ustane. Paljivo, ak i pobono, deak je pruio ruku i kaiprstom dodirnuo medaljon svetog Kristofera koji je

visio iznad Brajanovog svetenikog okovratnika. Brajan je skinuo lanac preko glave i predao ga deaku, smeei se, da bi pokazao da eli da mu ga pokloni, kao ponudu pomirenja. Ukoenost je nestala sa deakovog lica i on se nasmeio. Moda e sve biti u redu, pomislio je Brajan. Osetio je olakanje. Noge su mu klecale dok je pokuao da ustane i dva puta je posrnuo pre nego to je uspeo da se uspravi. Brajan je brzo govorio, bez okretanja, upuujui reci Ngujenu. Reci mu da moram da stignem do bolnice. Tamo je doktor... doktorka... potrebna nam je... za svetenika u Da Nangu koji je veoma bolestan. Reci mu da e taj svetenik umreti ako je ne povedemo sa sobom." Ngujen je preveo brzim, prilino piskavim vijetnamskim jezikom. Nakon pet minuta, dip se peo uz strmi planinski put do Tjen San-ga, s deakom u pidami koji je puku zakaio o telo i izgledao oduevljeno i ponosno zbog svoje nove vane uloge. Den se okrenuo ka Brajanu, a lice mu se naboralo od pritajenog osmeha. Isuse Hriste! Ima i te kakvu petlju! To je bila prokleto najbolja mogua predstava od Poslednje veere" Brajan se nacerio. Na Poslednjoj veeri nisu sluili svadbenu tortu." Rejel je pogledala u ormari s lekovima, zatim se okrenula ka stepenicama koje su vodile na drugi sprat, balansirajui posluavnikom Punim neotvorenih priceva i etiri ampule morfina i penicilina. Bacila je pogled na vijetnamskog straara koji se oslonio na zid s druge __________________________________J2*feastrane hodnika, drao puku prebaenu preko grudi i sve oko sebe n ljivo posmatrao. Vie ga se nije plaila. Skoro da je poelela da je n godi i okona njenu patnju. Tri dana nije spavala. Bila je na ivici da kolabira. Da nije bilo Kei gde bi ona bila? Kej je takoe izgledala poput smrti, ali ona kao da je' cedila snagu iz neke unutranje duboke rezerve. Pa ipak je i Kej ima. la svoju granicu. Neto ranije danas, Rejel je videla kako se zatetura-la od premorenosti i skoro da je ispustila pregrt novih zavoja koje je nosila. Kada bi samo mogle da pobegnu... Sada sam kao neko ko gladuje, ije telo poinje da jede svoje sop-stveno meso, pomislila je. Ali u mojim mislima, koje ude za spavanjem, ude da sve ovo okonaju, to mora da je izjedanje sebe. Misli su joj opet kruile oko istog utabanog puta. Oh Brajane, ljubavi moja! Da smo samo mogli otvoreno da se volimo, ak i na sat vremena, koliko bi to bilo bolje od ovoga. Prihvatila je Rouz. itajui Brajanov dnevnik, poela je da razume njegov i Rouzin odnos bolje nego da je on sam pokuao da joj objasni. Da, ispravno je da joj se on vrati. Oni e se uzeti, imae veliku porodicu kakvu Brajan eli, decu koju ona verovatno nikada ne bi mogla da mu podari. Kao to i treba da bude. Ali i samo razumevanje boli. Pri-hvatanje joj nije odagnalo hladnu prazninu u srcu. Izgledalo je kao da se pod pomera i svetluca poput upeklog asfalta na toplom suncu. Vrtelo joj se u glavi.

Sa strane hodnika su sada bila dva straara. Izgleda da su vodili neki ljutit razgovor. Trei Vijetnamac, bez oruja, koji se tu etkao i smeio, govorio je na prijateljski nain. Uhvatila je re cigarete". Onda su sva trojica nestala kroz vrata koja su vodila u dvorite. Dvojica straara postala su neto oputenija u poslednji dan-dva. Zahvaljujui dolasku dva ruska lekara, Ijanu Makdugalu su ak dozvolili da isprati dvogodinjeg vijetnamskog deaka na neophodnu operaciju, koju je on mogao da izvede samo u bolnici u Da Nangu. U kakvoj se ona situaciji nalazi zbog toga? Primetila je da ju je jedan od uvara posmatrao na odreen nain od kojeg joj se krv ledila i naterao je da pomisli da je on imao na umu gore namere od ubistva. Sada su se dvojica mukaraca vraala i hodala pravo. Svetio je bilo slabo. Sve to je mogla da primeti jesu njihovi oseneni obrisi. Jedan je bio visok i mrav, a drugi nizak i ilav. Onaj visoki je zakoraio napred. Svetenik. ta je svetenik W radio? ,y Gud 267 Gada je videla njegovo lice. Ispijeno, upalo od bolesti, ali i dalje naj-I pse lice koje je ikada videla. Prvo u to nije verovala. Mora da je to bio san' . j -i Brajane , jedva je izgovorila. uo se tresak. Pogledala je dole u polomljeno staklo pod njenim nogama. Ispustila je svoj posluavnik. Onda je poela da tri ka njemu. Kao u svojim snovima, noge su joj bile teke, smotane, kao da je trala kroz dubok pesak, a svaki korak je vukao nadole. Ispruila je svoje ruke... a onda ju je neko podigao poput zmaja... vetar joj je zujao u uima... nosio ju je napred... On ju je drao u rukama, grlio je. Osetila je da je neko stee, tako jako da je znala da to nije bio san. To su Brajanove ruke, lice, telo. On se vratio po nju. Brajan, koji je uinio da se osea dostojnom, vanom, blagoslovenom i da blista od ljubavi. A sada, pravo udo, on je doao daje spase. Brajane, oh Brajane!" Privila se uz njega, zarila lice u krute nabore njegove koulje i plakala. Nije je bilo briga zato je on obuen u svete-niku odeu, samo to da je doao po nju. Rejel", mrmljao joj je u kosu, a glas mu se guio. Rejel, hvala bogu. Oh, hvala bogu!" Poljubio ju je, prljavim rukama je obuhvatio njeno lice, obrazi su mu bili grubi od strnjike, ali oh, kako predivni... Eksplozija unutranjih svetlih crvenih zvezda se kroz nju prolomila i ona je zatvorila kapke. Otvorila je oi, i zaprepastila se kad je videla siunog majmunolikog oveka koji je stajao pored njih, mahao kamerom i kezio se kao da mu je neko predao bronzani trofej. Odlino uraeno, drue", likovao je. Taj poljubac e videti ceo Prokleti svet!" 16. Dip se teko probijao kroz malene rovove koji su se stvarali po nn teljcima u dungli na glavnom putu.

Granice su cvrale po haubi i sa strane, a onda iznenada, delujui nekako udnovato, pojavili su se oblaci, nebo, prostor. Sada su se kotrljali po autoputu s dve trake, ispu-calom i prepunom rupa, ali je ovde bilo ljudi, selo... i delimino sigurno. Rejel je primetila zadnji deo vojnog transportnog kamiona koji se polako penje uzbrdo. Osetila se neto veselije. Uspeli su. Svi oni - ona i Brajan, njegov nizak, smean Australija-nac. I Kej takoe, hvala bogu. Nekako su svi oni, a samo je bog znao kako, uspeli. Rejel je oseala Brajanovu ruku koja se stee oko njenih ramena dok im je dip udario u rupu, a blatnjava voda poletela sa tokova dipa. Da Brajane, dri me, pomislila je, molim te dri me vrsto ili u ja da iskoim iz ovog sna... Svanulo je, a oni su se kotrljali, delovalo je kao venost po tom jedva obeleenom putu kroz dunglu. Ali je sada njihov voza zastajao zbog volova, pasa i dece i smeuranih kosookih majki, savijenih pod ogromnim teretom koje su nosile na svojim glavama, dok su prolazili kroz predgraa Da Nanga. Pred njima su se pojavljivale kolibe od bambusa i pirinana polja, videli su naselja sagraena od straara i zaralih limova, jarke prepune prljave vode, palili vatru od rane zore da je to izgledalo kao da je sve prepuno svitaca. Sigurna, pomislila je. Sigurna od snajpera, zaseda, nagaznih mina. Osetila je da napetost nestaje. Ovo mesto je bilo tako sumorno, tako odvratno prljavo, pa ipak se radovala toj kakofoniji zvukova i glasova, volova koji muu. elela je da zagrli svaku osobu koju je videla. Slobodna, ona je slobodna. I Brajan, dragi boe, on se vratio. On ju je toliko voleo da rizikuje da i sam pogine da bi nju spasao. Prouavajui njegov profil, njegovu travu vilicu umrljanu blatom, jake kosti koje tre, osetila je takvu ljubav da ju je zabolelo, bol u stomaku se irio kroz njene grudi i hvatao je za grlo. Tu", Kej je pored nje promrmljala. To e biti prva stvar. Boe, smr-dim gore od neke koze. Nije ni udo da su me oni Vijetkongovci pusti i da krenem s tobom. Verovatno su se molili da im se sklonim s puta. Den Petri se okrenuo ka njima sa prednjeg sedita, njegove P'ave oi sa crvenkasto-umrljane maske od njegovog lica zurile su u , ilud 269 , je aamignuo ka Kej. Do avola da jesu. Da nije bilo oca Bra-23 svi bismo se prijavili u Hanoj Hilton. Ali moram da ti priznam, Jf ' ; potapao je kameru u svom krilu, onaj snimak kada ti Vijet-kongovcu pokazuje srednji prst, to e da ue u istoriju." Moja;'eto narav. Dobra stvar je da on nije znao ta to znai. Nain a "koji se smejao, verovatno je mislio da to znai da sam mu poelela sreu ili neto tome slino." Kejino lice, okruglo kao u Bude, pretvorilo se u irok osmeh dok je podigla ruku sa srednjim prstom visoko iznad

svoje glave. Pa, ovo je za sve nas!" Sada je Brajan drao Rejel obema rukama, a onda ju je poljubio, strasno. Oseao se i mirisao kao onih tridesetak kilometara loeg puta koje su upravo preli, lice i ruke umrljane od sasuenog blata, ali ona nikada nije upoznala nita slae od toga. Osetila je kako su mu ruke dodirivale vrat. Tresao se. Udaj se za mene", mrmljao je, stiskajui je jo blie. Ali da li je on to rekao ili ona umilja? Do avola, to nema veze. Nije morao da to kae glasno. Ona je znala ta on osea, kao to i on zna ta mu njeno srce poruuje. Kada?" pitala je. Brajan se uz osmeh malo udaljio od nje, ali njegove oi - te nevero-vatne sivkaste oi koje su je nekako zarobile pre nego to je sa njom i re progovorio - bile su ozbiljne. Sada. im stignemo u Da Nang. Petri zna kapelana, pravog kapelana , rekao je i nasmejao se. On kae da mu taj tip duguje uslugu. Iako, poznajui Petrija, ne elim ni da pomislim za ta." Rejel je duboko u sebi, uzbuenih emocija, osetila neku mirnou, smirenost. Da, to je bilo ispravno, i sueno da tako bude. Snaga ak i jaca od njihove uzajamne ljubavi je nekako o tome odluila. >,Da", rekla mu je. Da", ponovo je rekla, dovoljno glasno da bi Kej i Jetri to uli, da uje itav svet. Da, udau se za tebe!" Sada je ona plakala. Udau se za tebe u Da Nangu... ili Njujorku... ili Diznilendu... bi-lo gde, gde me ti eli!" Brajane, oseam se drugaije nego to sam se ikad u ivotu oseala, ao "-a sam u nekoj drugoj zemlji; prela sam neku maginu granicu, a Sada ne elim da se vratim nazad. . J"ve do sada, Dejvid... abortus... svi oni mrtvi i vojnici na samrti... Vi-J kongovci...to se desilo u nekom drugom svetu, nekoj drugoj Rejel. Petri je podigao dva prsta obrazujui znak V, znak pobede. Kej nije rekla ni re, samo je zgrabila Rejelinu ruku i jako je stigla. Njene smee oi, iza pranjavih stakala na njenim naoarima, CaKlile su se od suza. 270 Izgleda da ti je zapalo da mi bude kuma", rekla joj je Rejel. Samo jedno pitanje", rekla je Kej. Da li mogu prvo da se istuiram? Otac Rork je bio pijan kao smuk, ali je mogao da se kree... dodue jedva. Rejel se osetila malo nesigurno na nogama dok je u kapeli stajala pored Brajana u izguvanim oker pantalonama. Dah mu je zaudarao na alkohol, ljuljao se, ruke su mu se tresle dok je nespretno drao molitvenik u rukama. Podigla je oi i zurila u mapu otvorenih kapilara i vena preko njegovog nosa i obraza. ovek verovatno nije imao vie od trideset godina, ali je izgledao kao neki ezdesetpetogodinjak. Ona je morala da zabelei svaki detalj u svom seanju, runo zajedno s lepim. Jednoga dana e se oni, stari brani par, sklupani zajedno u udobnoj toplini svojih kreveta u svojoj udobnoj kui, smejati ocu Rorku i itavoj ovoj sceni, a to e jo vie da ih priblii jedno drugom. Pogledala je oko sebe. Ova siuna prostorija iza bara gde je Petri konano - nakon obilaenja desetine drugih barova - pronaao kapelana, kao

da je dola pravo iz filmova arlija ana. Zavese od perlica, narandasti papirni abauri, zvuk muzike i jednolino pevanje u pozadini. Sve je to urezala u seanje. Ona e se u svom seanju stalno vraati na ovo mesto. Ponovo je pogledala u Brajana, a on se nasmejao, delei njeno zabavljanje. Onda je pomislila na venanje Mejsona Golda, kako je ono neobino izgledalo. Kada bi Mejson samo mogao ovo da vidi! Brajan je bio u smokingu koji su pozajmili od pohlepnog narednika nabavke. Bio mu je nekih desetak centimetara krai u rukavima. Bra-janovi koati zglobovi su toliko trcali, da je gurnuo ruke u depove. Kej je prikaila cvet hibiskusa za njegov rever nekoliko minuta pre toga, a sada je Rejel primetila da je prepun mrava. Ali njegovo drago lice, nain na koji mu se glava pomalo krivila na jednu stranu dok joj se osmehivao, njegove tamne kovrde koje su se opustile i pobegle od tragova elja kroz kosu. Ona ga ne bi menjala, ne, ni za koga. Da li ti... Rejel... um... ah... Rozental... uzima ovog oveka da postane tvoj... ovaj... zakonito venani mu? Da ga..." Da", odgovorila je, previe nestrpljiva da uje i ostatak. A ti Brajane..." Sa svoje desne strane mogla je da uje Kej kako neno brie nos. ^ Blagoslovena da si, draga moja Kej, pomislila je. Kej je ak pronala ovu belu dugaku tuniku sa licevima sa strane, uz odgovarajue pa"' 271 Ione - tradicionalna vijetnamska odea. Kej je nosila jednu od crve-g pamuka, koja joj je prekrila punake obline, to je Rejel nateralo i pomisli na vilenjaka u jednodelnom odelu. ,... u bogatstvu i siromatvu, u bolesti i ovaj, hm... mmm... da li ti... ne> ve sam to rekao, zar ne? ... Da vidimo, ovaj, ah, da... dok vas smrt ne rastavi?" Brajan je gledao u njene oi to je izgledalo kao venost, a ona je oseala da ljubav izmeu njih jaa, raste, hvata je i obuzima joj srce. Trebalo bi ovo da zaustavim... da mu sada kaem... pre nego to huje suvie kasno. Ne mogu da mu podarim decu, da li bi on i dalje eleo da se oeni mnome? Hou li mu biti dovoljna...? Da, znala je da je morala to da mu kae. Ovog istog trenutka. Dok jo uvek moe da promeni miljenje ukoliko to eli. Ali reci za koje je oseala da joj je dunost da kae nisu izlazile; izgleda kao da su joj zapele u grlu. Nije mogla da podnese da zaustavi Brajana od obeanja ljubavi i toga da e zauvek paziti... kao njen suprug... Onda je ula Brajana kako kae Da." Iznenada se osetila previe srenom da bi se koncentrisala na bilo ta drugo osim na Brajanov zagrljaj,

njegov poljubac, oseanje da je podie tako da su joj stopala jedva dodirivala pod, a njihova tela i usne su se spojile. Blicevi su sevali, zaslepljujui ih belilom, a crveni odsjaji su bletali ispred njihovih oiju. Venani! Ona i ovaj predivni, hrabri, mili ovek su se venali... Vrhom prstiju je Rejel pratila oiljak koji je u cikcak iao po Braja-novom stomaku poput tamnocrvenih munja. Ba sada me podsea na Flea Gordona", zadirkivala ga je, ba-karei se od zadovoljstva dok je gola leala na krevetu pored njega, a carav joj je bio zapetljan oko stopala. Volela sam te stare epizode na televiziji. On je bio moj veliki heroj, jo onda kada sam nosila spanki Pantalone, i Meri Dejn." A ta je sada?" .,Oh, ne znam. Mislim da mi se sada vie dopada ludi Irac. Izvodi na Povrinu Morin O'Haru* u meni." * Maureen O'Hara (1920), uvena crvenokosa irska glumica i pevaica koja je esto radila s reiserima Donom Fordom i Donom Vejnom i najee je glumila strasne heroine. (Prim, prev.) 272 Vrt lai Morin O'Haru?" Zar je nisi nikada gledao u Mirnom oveku, tu svadljivu crvenokosu koja trai da je stave umesto Dona Vejna." A koje je to mesto, pitam se?" Rejel se iroko nasmejala, oseajui se nevaljale. U krevet, gde drugo?" Sada im je taj rasklimatani krevet s ulegnuem u sredini bio kao jedno od najlepih mesta na elom svetu. A i ova prljava hotelska soba s rasklimatanim stolicama od bambusa i poutelim slikama Ajfelove kule i Trijumfalne kapije. U osvit dana, soba je izgledala jo sumornije u odnosu na prolu no, kada je taksi prolazio kroz lavirint zastraujue uzanih uliica do ove rupetine u zidu, hotela Trijumfalna kapija. Rejel je primetila golo drvo koje je virilo na nekim okrnjenim mestima na crvenom lakiranom stolu. A prozorski kapci sa kojih nedostaje po nekoliko letvica, kroz koje je strujalo, zajedno s beliastom svetlou pregrt zvukova - voda koja je kapala o amce u oblinjoj reci Sajgon, zveket grnarije i amor ujednaenih glasova koji pevaju. Osetila je aromatian miris umbira, pirina na pari i kim aja dok se kuvaju. A pored njih se oseao blagi miris trule ribe i urina. Onda se prisetila i iznenadno oseanje radosti ju je preplavilo. Mi smo se venali, stvarno venali. A sutra idemo kui! Kui. Mama e verovatno da se onesvesti kada uje vesti, neka joj bog pomogne. Nee imati dobrog jevrejskog doktora ili pravnika za zeta. Umesto toga, ona - Silvina erka je mlada irskog katolika bez para. Ali do

avola, ona je srena. Bila je srenija nego to je ikada mislila da je to mogue. Mama e to da vidi i potpuno e zavoleti Brajana. Tati bi se ti dopao, Brajane, pomislila je, smeei se. Zna, ti si jak kao i on i nean. Volim te!", rekla je, okrenuvi se i udobno se ugnezdivi sa njegove strane, a njene obline su se neno smestile medu njegove upljine. Jesam li ti rekla koliko te volim?" Reci mi opet dok sam potpuno budan, inae u da pomislim da sam sve ovo sanjao." Drao ju je vrsto u rukama. Mogla je da oseti kako mu srce brzo lupa. Poelela je da ovako mogu zauvek da ostanu, samo njih dvoje; i onda nikada nee morati da objanjavaju svoje postupke bilo kom drugom. AH to je san, taj smean san, nije li tako? Pre ili kasnije, morae da se suoe s drugim ljudima. A kada to usledi, elela je da bude na vrstom tlu. Gud 273 Priaj mi o Rouz", neno je rekla. Rejel je odmah primetila da se on ukoio. Preplavilo ju je iznenadno oseanje straha. Ako i sam pomen Rouzinog imena ima takav efe-kat na njega, boe, ta moe da se dogodi kada je on ponovo vidi, kao to e se sigurno i desiti? Usledilo je dugo, strano utanje pre nego to je Brajan rekao: S njom sam odrastao. Ona i ja... pretpostavljam da moe da se kae da je ona devojka iz susedstva." Da li bi se ti... njome oenio?" A onda, oekujui njegov odgovor, Rejel je zadrala dah. Brajan je na njenim rukama leao kruto poput daske drveta, nekoliko trenutaka je utao, a njoj se inilo da traje sat vremena. Oenio sam se tobom, nije li to ono to se rauna?" Da, ali samo ako je to ono to ti iskreno eli. Ako si siguran da zbog ovoga nee jednoga dana da zaali." Zato ona ovo radi? Zato sebe ovako mui? Brajan je bez reci leao. Rejel je oseala da joj se strah sakuplja u grudima. ta ako je on ve zbog toga zaalio? Da li mu Rouz - ili da li mu jo uvek toliko znai? Hajde da ne priamo o 'jednom danu'", Brajan je konano rekao. Hajde da priamo o sadanjosti. Volim te, Rejel. Vie od bilo koje druge ene." To nije dovoljno dobro, elela je da vikne. Ti mi nisi odgovorio, nisi mi razjasnio! Ali se u isto vreme Rejel posramila to je tako oajniki elela da je on razuveri. Bila je pomalo histerina, zar nije tako? Nakon svega, on se njome oenio, a ne Rouz. Ne daj boe da se ona pretvori u one ene koje stalno zvocaju, uvek moleivo trae dokaze odanosti od svojih mueva poput pasa koji trae ostatke veere ispod stola. Ostavi to na miru, nareivala je sebi. Zato da ga primora da ti prizna neto to ne moe da podnese da uje? Milovao joj je grudi, onda ih obuhvatio rukom i neno se palcem igrao njenom bradavicom. Gospoa Kalahan. Ima i lep prsten, zar ne misli tako? Poslednja ena u mojoj porodici je zavrila sa

sedmoro dece. Misli da si spremna za to?" Ona je sada osetila da postaje hladna, kruta. Kakav sam ja samo li-cemer! Pomislila je. Pitam ga da mi sve ispria o Rouz, dok mu sama ne govorim istinu o sebi. Ne, pomislila je. Brak mora da se gradi na iskrenosti, na potpunom poverenju. Morala je da mu kae. Na kraju e ipak to morati da sazna. Od samog poetka, jo onda kada je imala obiaj da lei pored njegovog 274 Vrt L azi kreveta u Korpus Kristi bolnici, itala njegov dnevnik, sluala ga kako glasno sanja o budunosti i o tome kako je jasno rekao da eli porodicu. Brajane..." Ali izgleda da joj se grlo skupilo. Ovo je bio savren trenutak, moda najbolji dan u njihovim ivotima; ne bi bilo fer da to pokvari. Ne, ne sada. Bilo je prerano. A bilo je i prekasno. Oseala se kao kukavica. Trebalo je to ranije da mu kae, da mu prui ansu da se odmakne pre nego to je onaj pijani kapelan uz tekoe izgovorio konane blagoslove. Ali sve se dogodilo u takvoj nejasnoj brzini... osim jednog, to se i tada i sada jasno isticalo. Ona ne moe da ga izgubi. Ne ponovo. To e je unititi, poelee da umre. ... ne staj", promrmljala je umesto toga, dopustivi sebi da oseti ne-verovatnu slatkastu jezu dok mu je ruka klizila niz njen stomak. Otvorila je noge, doputajui njegovim prstima da se u njoj kreu. O boe, ba tako, ba tako... o dragi, ako ne prestane, ja u da svrim." Saekaj..." Onda je on bio u njoj, stvarno u njoj, kreui se uz jake pokrete svog tela koje se treslo, a svaki novi pokret je stvarao malene izlive zadovoljstva. Izvila je kimu, savila se kako bi se s njim stopila, a istovremeno je rukama prelazila preko njegove zadnjice - oh, taj njihov predivan izdubljeni oblik! - oseala je neravnine po njegovoj najee-noj koi, a prsti su joj se kretali dalje, nie sve do njegovih testisa. Oh Brajane, kada bih samo mogla da ti jednoga dana rodim dete... kada bih samo... Osetila je vreli izliv emocija, monog seksi doivljaja koji ju je elu prodrmao, i bio jo intenzivniji usled njene arke elje. Onda je i Brajan svrio, mogla je da oseti kako u njoj svrava. Za trenutak se osetila izgubljenom, odseenom od svega, kao da je izlete-la iz orbite. Ovo nije nain da se brak pone. To je pogreno, pomislila je, to je pogreno, da Brajana ovako obmanjuje. Red mu, nareivala je sebi. On e to razumeti. On te voli. Otvorila je usta pokuavajui da izusti te reci, ali nije mogla da ih prevali preko svojih usana. Za jedan stravian trenutak, jo jednom je videla beloplaviasto svetio na hirurkom nou od elika u Dejvidovoj ruci i ula Dejvidov ljutit, uplaeni glas: Zaalie zbog ovoga jednog dana. Zaalie to si me

naterala da ovo uradim. Onda je ta slika nestala. Sada je samo oseala vlanu toplinu Bra-janovog tela koje je obavija, njegove ruke koje prave jastuk za njenu glavu - ruke toliko velike, da je poela da razmilja o svom ranijem /7/ Gud_____________________________________________275 detinjstvu, o najranijim seanjima kada ju je otac drao a njena malena glava sigurno uurena leala u njegovim rukama poput jajeta. Ispustila je prigueni jecaj. ta nije u redu?", pitao je. Nita", slagala je. Onda ga je svojim rukama, koje su leale na njegovom grudnom kou, toliko jako stisnula da je mogla da uje njegov glasan izdisaj. Toliko sam srena, to je sve. Plaem kada sam srena a kada sam uznemirena ili nervozna, ja ponem da se smejem, stvarno ponem da se kikoem poput neke luae." U tom sluaju, nadam se da te nikada neu naterati na taj kikot." A ono emu se Rejel nadala iz dubine svoje due jeste da stvari izmeu njih ostanu ba ovakve kakve jesu. Zauvek. I ona e da mu ispria za abortus... uskoro. I on e to da razume. Razumee. Onda e stvarno sve da bude savreno. Nee biti lai izmeu njih dvoje. Onako kako je bilo izmeu mame i tate. 17. Otkako je Brajan otiao preko okeana, Rouz je postala strasni italac novina, tragajui svakog jutra i po Tajmsu i Njuzu za izvetajima sa ratita, borbama, bombardovanjima, bilo kakvim napretkom u vezi s pregovorima za prekid rata, bilo kakvom informacijom, koliko god nevanom, koja e joj uvrstiti nadu da e se rat uskoro zavriti, da e Brajan da se vrati kui pre nego to mu se vojni rok zavri. U metrou je proitala Tajms, a sada je na svoj sto stavila - uvek be-sprekorna i eljna da proita novine kao prvo to uradi na poslu, otvorila poklopac svoje kafe i novine Dejli njuz. Na treoj strani je videla priu iz Vijetnama, a nejasna slika joj je privukla panju - momak u sakou koji grli svoju nevestu. Naslov je bio: VENANA ZVONA ZVONE ZA HEROJA I NJEGOVU GOSPOU LEKARKU. Rouz je preskoila uvodni deo prepun imena i godita i odmah prela na priu, brzo preleui preko teksta. Pria je usredsredena na doktorku u borbenoj zoni i vojnika na samrti kome ona spaava ivot. Isti vojnik koji kasnije, prkosei nareenjima, bei bez odobrenja, odlazi iza neprijateljske linije da bi je spasao. Ljubavna pria, bajka. Rouz se nasmejala, dok joj je srce zaigralo. Vidi, sreni krajevi ponekada ipak postoje. Oni nisu nemogui. Rouz je ponovo bacila pogled na prvi paragraf, elei da zna ove ljude, njihova imena, odakle su. Jedno

ime joj je iznenada privuklo panju: Redov Brajan Maklanahan. 121. peadijska. Novinski lanak je lebdeo pred Rouzinim oima, sa zamuenom slikom. Ne njen Brajan, ne, ovo mora da je neki drugi vojnik s istim imenom. Naravno da je to sluajnost, to je sve to moe da bude. Zato ju je onda srce toliko peklo? emu onda to ledeno oseanje u njenoj utrobi? Majko boja, da li je mogue da je to on? Oseala je vrtoglavicu, u glavi joj se luaki vrtelo, kao da e po-ludeti. A ipak, znala je da nee. Prisebnost je bila ovde, svuda oko nje. Sainjavala ovaj sto, ovaj posao. Da, ovo je bilo stvarno, razumno, ova papirna aa na njenom stolu koja se puila, ova kaseta diktiranih pisama koja ekaju da budu prekucana. A za nekoliko minuta, Maks Grifm e krupnim korakom uetati kroz ovaj hodnik i dobaciti joj svoj osmeh koji je poruivao ja i ti protiv celog sveta" i poeleti joj dobro jutro, to joj je uvek podizalo raspoloenje. \\lin Gud 277 Ali ova slika, ovo lice koje lii na Brajana ju je guilo, otvorivi crni ambis u njenoj glavi tako da je mogla da oseti da poinje u njega da upada. Sada joj se soba nekako deformisala, stolica i tepih na podu ispod nje su se pod njom iskrivili. vrsto je zgrabila ivicu svog stola kako bi se umirila i sruila je kafu pored telefona koja se jo uvek puila. Kafa se prosula po otvorenim papirima, irila se po staklenom stolu i padala joj u krilo. Zatim je osetila vrelinu, stravian bol, kao da joj neko na butine pritiska uareno gvoe. Boli... oh, to boli... Brajan... Naterala je sebe da pilji u sliku, ovoga puta paljivije, pokuavajui da se na nju usredsredi. Njegovo lice, o boe, to je bilo njegovo lice. lako je sada slika bila natopljena kafom i izvijena, ona je prepoznala to lice, to dugako iskoeno lice, te upale oi. Brajan. Njen Brajan. Njen najgori strah od svih. Da se Brajan zaljubi u neku drugu. Ne, ak je i strasnije od toga... jo je gore nego to je mogla da zamisli. On je oenjen. Obuzeo ju je stravian bes. Trebalo je da pogine, to bi bilo bolje. Makar bi i dalje bio moj. Rouz se naslonila tresui se. Boe, ona je zaista gubila razum. Da li je mogue da je zaista tako neto pomislila? Brajan da pogine? Ne, to ne... nikada to. Ovo se ne dogaa, govorila je sebi. Samo sam umorna nakon prole noi, taj poziv od nane, to njeno zavijanje i kukanje kako je sve boli, kako je niko ne poseuje. Taj stari imi je mislio da jo uvek moe da mnome manipulie, ak iz Sirakuze. Kako sam mogla nakon toga da spavam? Nije ni udo da sam iscrpljena. Da, ovo mora daje neka vrsta halucinacije, neka vrsta none more... Rouz je besno pokupila pokvaene novine i bacila ih u korpu za otpatke. Nema tamo niega, apsolutno niega. Zato ja jednostavno ne poistim ovaj nered? A ovu haljinu, ovu prelepu haljinu sa cvetnim dezenima koju mi je Brajan kupio za proli roendan, bolje da je potopim u hladnu vodu ili e na njoj ostati

fleka... Da, to treba da uradi. Da sada ode kui, ovog minuta. Pre nego to ta fleka na njoj ostane. Jer ako se jednom tu smesti, nikakvim ribanjem ne moe da se otkloni, nikakva koliina sapuna ili odstranjivaa fleke. Prelepa haljina koju joj je Brajan poklonio. Ona moe da bude zauvek unitena. A onda joj se ta slika projektovala u mozgu i setila se teksta: 278 Vrt la ... Mladog diplomca sa Kolumbija univerziteta je trebalo da iz O/-nave poalju kui s Bronzanom medaljom... ali je on falsifikovao nareenja kako bi se nelegalno vratio u borbenu zonu, gde je pre samo nekoliko nedelja skoro poginuo... prkosei skoro nepremostivim izgledima kako bi izbavio prelepu doktorku koja mu je spasla ivot... enu koju je voleo... enu koju je voleo, pomislila je Rouz. Ali to sam ja. Ja sam ta koju Brajan voli. Mi emo se venati. im se on vrati kui, im se... Moram da skinem ovu fleku. Do avola, verovatno do sada ne moe da se skine. Moram da odem kui. Moram... Digla se oseajui se neskladno, poput lutaka, marioneta sa zamrenim koncima, ruke su joj se trzale i u nedogled rastezale kao da su elastine, na krajevima su je podseale na neto to se posmatra s pogrene strane teleskopa. Hodala je, a hodnik s vratima koja su vodila do pravnih kancelarija izgledao je poput beskrajnog tunela. Itison kao da je bio napravljen od ivog peska, vukao ju je za noge. Nastavi da hoda. Idi kui. Da, moram da skinem ovu fleku, Brajan bi mogao da doe kui... Glomazna vrata do liftova. Kola koja se otvaraju, zatim druga. Ljudi prosto iskau u hodnik, brzo prolaze kraj nje, neki joj klimaju glavom. Svi osim jednog oveka, koji se drao po strani dok su drugi urno ili ka svojim kancelarijama. Krupan ovek, nije visok, ali pristojne grae - ona ga je zamiljala stabilnim i jakim poput debla nekog drveta - nosio je utosmedu jaknu, aktovku, sa irokim, privlanim i rumenim licem, kao da je jurio uz stepenice umesto liftom, a posedela smea kosa se naborala od tragova eljanja. Maks Grifin. Rouz je osetila da joj zbunjenost i konfuzija pomalo poputaju. Ovaj ovek e joj pomoi. I ranije joj je pomagao, zar nije tako? Jesenas, oko njene stipendije. A s njom razgovara ne kao ef, ve kao njen prijatelj. Primetila je deo papira koji je virio iz njegove ispucale kone ta-ne. Videla je to kao da je posmatrala kroz lupu: njegovu ruku u kojoj je vrsto drao izlizanu konu drku, snaan zglob - svi ti meevi na tenisu - i roleks na toj ruci. Prednja strana sata je bila izgrebana, to verovatno on nije ni primetio. Ali je on sada spustio svoju aktovku, zakoraio napred da bi je zgrabio za ramena, skoro pridravajui itavu njenu teinu.

Rouz! ta nije u redu? Bela si kao duh. Jesi li bolesna? Jesi li se po-vredila?" \jlin Gud_________________________________________279 Odmahnula je glavom. Zato bi bila bolesna? I kako je ona mogla da se povredi? Ne... nita tako strano... samo je re o ovoj glupavoj mrljiProsula sam kafu", rekla mu je. I ona se prolila po meni, i ja... moram da idem kui." Pomislila je na to kako joj glas zvui tiho, neobino. Maks je neobino gledao u nju... njegovo etvrtasto pobedniko lice je izgledalo kao da postaje jo vre, a njegove plave oi otrije. Hajde onda", rekao je neno. Ja u da te odvedeni kui." Osetila se bestelesno, bez snage da protestuje. Da, kui." Uveo ju je u lift, steui je vrsto za ruku. Onda su uli u taksi i kretali se po gustom saobraaju sa sputenim prozorima, dok se leplji-vi letnji vazduh pomalo hladio. Da, oseala je hladnou, takvu hladnou kao da je na zemlji svuda okolo bilo snega, pa i u njoj samoj i ledilo joj srce. Buka poput meave joj je tutnjala u glavi. Sve se nekako spojilo zajedno, sve boje grada, svetle letnje enske haljine, veseli asopisi koji su bili na ivicama trafika, miris hot doga sa tandova, svi su se pomeali zajedno i pretvarali u blato. Poela je da se trese, a zubi su joj cvokotali. elela je da se zaustavi, ali nije mogla. Maksov glas kao da je dolazio iz daljine, kroz tu zagluujuu buku, i govorio joj: Bolesna si, Rouz. Mislim da treba da te odvedem lekaru." Lekaru? Zato? Sve je u redu s njom. Odmahnula je glavom i obmotala ruke oko sebe, odluna u elji da prestane da se trese. Dobro sam", insistirala je. Ovo je smeno. Ne bi trebalo ni da budete ovde, da traite svoje dragoceno vreme. Za sat vremena morate da budete u sudu." Nema veze za sud. Odloiu. Ali za tebe se ja brinem, Rouz. Mora da mi kae ta se dogodilo. Izgleda kao da je neko umro." Da. Glas u njenoj glavi se i pored buke javio. Brajan, on je otiao. Isto je kao i da je mrtav. Rouz je podigla ruke ispred sebe, kao da je elela da se odbrani od nekog udarca, kao da neko sa strane cilja neim na nju i sprema se da je udari. Ne", zaplakala je. Ne!" Maks ju je onda zagrlio, jako je steui za ruke. Rouz, za boga miloga, ta je? ta se dogodilo? Reci mi!" Ona je estoko odmahnula glavom. Molim vas... ne terajte me da vam kaem. Ako vam kaem, tako e sve postati jo stvarnije. Samo elim da ti pomognem", bio je uporan. Ali ne mogu ako mi ne kae ta nije u redu. Rouz? Rouz?" 280 Vrt lai Nita. Sve je u redu." Osetila je iznenadnu muninu. Oh Makse, mislim da e mi pozliti." On ju je vre zagrlio i drao sve dok nije osetila da joj munina polako poputa. Neto kasnije, pomogao

joj je da izae iz taksija, pridravao je, ne, nosio je preko dosta stepenika do njene malene garsonjere. Sve e biti u redu, Rouz", smirivao ju Maks. ta god da je, bie bolje. A i ja sam ovde. Ja u da se brinem o tebi." Ne, elela je da mu vikne. Ne. Brajan je trebalo da se brine za nju. Brajan se uvek brinuo za nju, zar ne? Samo, gde je on sada? Tako joj je sada bio potreban, vie nego ikada ranije. Ali se oseala tako slabo, jedva da je mogla da se kree. Dozvolila je Maksu da joj izuje cipele, zatim skine haljinu... njenu unitenu haljinu... a onda, u kombinezonu, jo uvek drhtei po stravinoj vrelini... dozvolila mu je da je uuka u krevet kao da je dete. Soba joj je iznenada delovala premalo, previe tamno, ova garso-njera na Louer 1st Sajdu zbog koje je bila tako oduevljena kada je potpisala ugovor o zakupu. Staromodna minijaturna kuhinja, duboka izgrebana kada, ovaj kau koji se pretvarao u krevet. Ali je sada pri-meivala kako je stvarno mrano izgledao; nijedan zrak sunca nije se promaljao kroz njen prozor koji je gledao na uvuenu ulicu, s groznim harmonika-vratima. Videla je da su se geranijumi koje je stavila na poarni izlaz polako suili i potamneli. Njeno posebno mesto joj je sada liilo na zatvoreniku eliju, sumorno i opasno. Sve e biti u redu", Maks joj je ponovo govorio. Ne mora o tome da pria. Samo se odmaraj. Evo, popij ovo." Prineo joj je au usnama, nateravi je da neto proguta. Biu tu. Neu te napustiti." Njegova dobrota je pokrenula neto u njoj, kao da je pritisnuo neko dugme i pustio stravian bol, bol noeva koji je probadaju i seku. Nije mogla da se pomeri ili die. Ona e da umre, sigurno e da umre od ovog bola. Pomozi mi." Pronala je svoj glas. Zgrabila je Maksovu ruku, njegovu sposobnu ruku s nenim irokim dlanom i jakim prstima; vrsto ih je uhvatila svojim rukama kao da se davi i za njega se dri da se ne bi udavila. Ovde sam", ula ga je i pored tutnjave u uima. Ovde sam, Rouz." DRUGI DEO Nije teko priznati krivina dela, ali je teko priznati ona smena ili ona koja nas sramote. Ruso, Ispovesti" 18. 7974 Silvi je odrezala uvenuli ruin pupoljak. Sramota, pomislila je, nije joj ak ni dozvoljeno da procveta pre nego to uvene. Savila se da pregleda grm, primeujui fina bela vlakna koja su poput pauine obavila neke od listova. Paukove grinje, rekla bi po njihovom izgledu. Pa, elu batu e morati da isprska a veinu grmova da isee. To joj nije izgledalo nekako pravedno. Na ovaj predivan junski dan, dok sunce ija. Nije dan za unitenje. Silvi se spustila na kolena s makazama u rukama i nije se pomerala. Samo je sluala uspavljujui

zvuk insekata, udisala prelepi vreli miris rua i gledala u batu. Volela bi da sada ima bocu svog omiljenogpia! Ova rua je malo prerasla, izgleda kao francuska ipka pretrpana pupoljcima kremastoroze boje koji se guraju izmeu plaviaste boje nila i lavande, a rua puzavica se popela preko reetke i zauzimala ceo juni zid. Ona je ne bi nikada ovako zapustila do pre nekoliko godina... sigurno ne dok je Derald bio iv. Ali u proteklih est godina, toliko toga se promenilo! Ona se promenila, odmah je shvatila. Vie nije bila glupa kokoka koja se plai sopstvene senke. Nije se vie izvinjavala zbog onoga to jeste... I to nije: ta mogu, a ta ne mogu da uradim. Pa, ipak postoje mukarci koji misle da sam atraktivna, ak i poeljna - Alan Fogerti, koji me izvodi na veeru kada je u gradu, alje cvee... Denis Korbet u banci, prole nedelje ju je nazvao da joj kae da ima dve karte za balet. Naravno, tu je bio i Nikos... Silvi je primetila kako joj postaje toplo, kao da je sunce pee kroz deu. Zamislila je Nikosa kako krupnim koracima hoda izmeu nagomilanih blokova od ljake i elinih greda na svom gradilitu u pla-vj radnoj koulji sa zavrnutim rukavima, sa snanim potamnelim Podlakticama, s gomilom skica i ematskih planova u pesnici, njegove crne oi koje krue svuda okolo i ve zamiljaju zgradu kakva e biti kada se zavri. A s njom, da li je video neto vie u budunosti s njom? Da li je on 'kada mislio o onom davnoprolom vremenu kada su bili ljubavnici? Boe, ta se deava, pitala je samu sebe. Da lija njega elim? 284______________________________________________VrUai Iznervirala se kada je primetila da joj se ruke tresu i da osea lent rie u stomaku. Nateravi sebe da se ponovo usredsredi na svoje rue, Silvi je r>o ela da ih ree. Prvo zdrave pupoljke, tako da se sve iskoristi. Drala je savrenu ruu koju je isekla iz grma. Snenobelo-crvena, jedna od njenih omiljenih, a takoe i najreda. Savreno bela u sredini, koja postaje tamnocrvena oko ivica svake latice. Izvrsna, pravo malo udo. I eto nje, sredovene ene - napunie pedeset dve godine - klei u prljavtini, zadovoljna poput deteta koje pravi pite od blata, to je takoe neka vrsta uda. Kako je ivot neobian! Moda je to samo zbog ovog dana - nakon tolike kie. Silvi je suneve zrake osetila na svom potiljku, tople i utene, poput ruke starog prijatelja. Uskoro e postati pretopio i ona e poeti da se znoji i otie. Ali se sada oseala najlepe na svetu. Oseala se snanom i... kao da moe da uradi sve to naumi. Otkinula je jo jedan cvet i paljivo ga stavila u svoju korpu. Misli su joj ponovo otile na Nikosa. Setila se njegove ljubaznosti u tim mranim mesecima nakon Deraldove smrti, dok je Rejel bila u Vijetnamu. Kada bi je nazvao telefonom da proveri kako je,

ispriao bi joj smenu priu da je razveseli, dao joj do znanja da je tu ukoliko joj zatreba neko da je saslua, rame na kom e se isplakati. Pomalo se postidela. Previe se oslonila na njega i nesumnjivo iskoristila njegovu dobrotu. Pa ipak, da nije bilo njega, gde bi ona sada bila? On je bio taj koji ju je ohrabrivao da preuzme kontrolu nad svojim ivotom, svojim novcem. Derald to ne bi odobrio, ali Derald nije vie bio tu da je titi. I tako je ona prionula na posao, oseajui se poput istraivaa koji zalazi na neobeleenu i verovatno opasnu teritoriju. Kakva je to bila divljina! Veinsko vlasnitvo u. banci, drugih deoni-ca, akcije zajednikih fondova, gradske obveznice, novanice, sindikati nepokretne imovine, a da se i ne pominju velike kue u Njujorku, Delu i Palm Biu. Njihov advokat Pakard Hejmz je insistirao i savetovao da njega ovlasti da se za to stara; i bilo bi veliko olakanje da mu je to prepustila. Ali ponekad - da, verovatno Nikos - inio je da se grize iznutra ukoliko izabere taj laki put. Tako je dakle otila do Pakardove kancelarije u Ulici Voter br. 55 koja je podseala na antikvarnicubiblioteku. Dragi stari Paki. I dalje je mogla da se seti njegovog crvenog Hca> sjajnih oiju koje je pokroviteljski prate, njegove krupne suve ruke koja je tape po ramenu dok ju je postavio da sedne u konu fotelju preko Gud 285 uta svog stola. Podsetio ju je na Rejmonda Mejsija onako visok, rumen i gustih obrva, dok odie oinskom zabrinutou. Stvarno nema zato da se brine, moja draga Silvi. Deraldova imovina je stabilna kao kamen, mi i banka moemo da se o tome staramo, a ti moe da uiva do kraja ivota. Ti se dakle samo brini o sebi, jedi malo vie, idi na jedno od onih krstarenja... neko juno more ili lepo mesto na Karibima e ti dosta pomoi, zna", savetovao joj je, smeei se svojim ujakim osmehom, to joj je u prolosti uvek nekako prualo utehu. Meutim, u tom momentu ju je strano nerviralo. A setila se kada je Nikos jednom rekao da novcem obino najbolje barataju oni koji rizikuju da izgube svoju sopstvenu koulju ukoliko se posao dobro ne obavi. Iznenada je odgovorila: Odluila sam da od sada sama vodim svoje fmansije." Nije mogue da si ozbiljna", Paki se pobunio. ta ti zna o..." Apsolutno nita", presekla ga je. Ali nisam glupa. Mogu da nauim, zar ne?" I tako je ona nauila, uz Nikosovu pomo. A kada su dugake kolone sa ciframa, bilansi stanja, izjave o profitu i gubitku, izvodi o dobitku i gubitku poeli da joj se pojavljuju pred oima, zatraila bi Nikosove reci ohrabrenja. Nije toliko komplikovano", rekao joj je, samo tako na poetku izgleda. Uvek se seti dve stvari.

Prvo, nemoj nikada da se plai da postavi pitanje. I drugo, nikada nemoj sebi da dozvoli da poveruje da ne moe da razume odgovore." Njena radoznalost je polako rasla, kao siuno seme zasaeno u njenoj glavi, da moda moe da uradi vie nego samo da bude zauzeta, kao to je uvek radila, svojim batovanstvom, kupovinom, rukovi-ma s Evelin Gold, od povremenog sakupljanja novca za operu, veere s Rejel i Brajanom. Ipak je tu prvenstveno banka. U poetku, sama ideja pojavljivanja na mesenim sastancima odbora kao jedina ena meu svim tim mukarcima! - nakon toga joj je zadavala glavobolje u krevetu. Ali onda, dve godine nakon Deraldove smrti, firma Pelam sikju-ritiz je bankrotirala a banci je dugovala skoro dvadeset miliona. Vizu-elno je zamislila kako sav Deraldov teak rad dugi niz godina nestaje kao pupoljak na njenim obolelim ruama. To joj je dalo hrabrosti da neto uradi. Iskopala je da je taj lo zajam delo Hainsona Pajna. Pompezna stara budala; ona ga je uvek pre-2irala, a sada bi bilo katastrofalno ukoliko mu dozvoli da nastavi kao 286__________________________________________Vrtlog predsedavajui. Njegovu naduvenost je mogla da oprosti ali ne i to to je budala. Za sledeu sednicu odbora, ustala je u est ujutru i dan zapoela dugakim vrelim tuem za oputanje nerava. Zatim je dorukovala to je obino izbegavala, gutajui dva jaja i nekoliko kriki tosta. Jezik moda moe da joj se zavee, ali makar nee da se onesvesti pred svim tim mukarcima. Silvi se takoe setila s kakvom se panjom tog jutra obukla. Prave svilene arape iz Pariza i anelov kostim koji je Derald toliko voleo -dvostruko tkan, s belim spiralama oko ivica sakoa. Oko vrata je stavila bisere, jedinu lepu stvar koju je dobila od mame. I naravno halston eir, jedan od onih koji deluju enstveno. Dugo se posmatrala u ogledalu radi krajnjeg rezultata. Malo je bila premrava - izgubila je dosta na teini nakon Deraldove smrti. Izgleda ilavo, dok ene njenih godina nekako postanu oble i krukaste. Ali, sve u svemu, izgledala je veoma elegantno. Pomislila je da bi Derald bio ponosan na nju... ako se ne bi osetio pomalo nelagodno zbog onoga to je nameravala da uradi. ak i sada, dok se Silvi naginjala napred i skidala iaran braon pupoljak iz buna, stomak joj se prevrtao na samo priseanje na taj dan, kada je uetala u sobu za sastanke Upravnog odbora, videla to mrgoenje i podignute obrve. Seanje na to kako se oseala (isto kao kada je imala dvanaest godina i sluajno je upala u muko kupatilo kod Alek-sandera, videla redove ljudi koji uriniraju, mukarce koji nehajno dre svoje penise kao mesar koji meri virlu), istovremeno uplaena i uzbuena, kao daje nezakonito kroila u neki tajni svet, na potpuno muku teritoriju.

Taj prvi put je jednostavno presedela na sastanku, prestraena da bi govorila. Bilo je dovoljno to je uopte i dola. I drugi put, takoe. Ali kada je trei put dola, i dalje se oseala prilino nelagodno, ali joj je strah ieznuo. Sada skoro da je mogla da uje njihove misli i kako je etiketiraju: dosadno joj je da samo sedi kod kue, usamljena je, eli da postane deo neega. Ovo joj daje ansu da se obue u tu svoju elegantnu odeu, ako nita drugo. Ona predstavlja samo puko odvraanje ~ nje, ali nema stvarne opasnosti od nje. Kako pogreno!, pomislila je Silvi, kikoui se u sebi, seajui se nji' hovih zaprepaenih i besnih pogleda. Ko bi pomislio da e Deraldo-va utljiva udovica da ustane i predloi, odvano poput lavice, da oni izaberu novog predsedavajueg, nekog koga je ona ve imala na umu, mladog potpredsednika Adama Katlera. On je bio sin obuara iz Se-verne Karoline i dovde je doao na tei nain. U krugovima Upravnog ilinGud___________i____________________________ 287 Odbora> Katler jednostavno nije pripadao in grupi", ali je Silvi jedini jelovao zaista pametno. Trenutak koji je usledio posle njenog predlog urezao joj se u seanje. Dugaak sto od orahovine tako uglaan da je mogla da vidi njihove odraze, blede duhove na furniru. Onda je Pajn, krutog lica i delimino crven od prikrivenog besa, ustao, dobacivi joj elian osmeh. Svi mi ovde prisutni... ukljuujui i mene... pozdravljamo intereso-vanje koje iznenada pokazujete za nau banku, gospodo Rozental", rekao je glasom koji kao da je snizio temperaturu u prostoriji za nekih dvadeset stepeni. Ali oseam da je u naem najboljem interesu da vas podsetim da se mi ne bavimo organizovanjem koktel zabave ili sreujemo zakasneli raun izSaksa" Silvi mu je bila zahvalna, da, zahvalna, to je u njoj izazvao i pod-stakao bes. Njene ruke, koje su se pre nekoliko trenutaka tresle, sada su bile mirne, a ljudi koji su sedeli za stolom nisu joj izgledali strasnije od radnika, ofera, prodavaa, slubenika s kojima se uvek obraunavala u kui i u prodavnicama. Vi pokuavate da me ponizite", otvoreno je rekla. I tano je, to to kaete, da sam se tek odskoro ukljuila." Gledala je u ta siva lica, jedno po jedno, primoravajui sebe da se susretne s njihovim pogledima. Ali jedino zbog ega treba da se stidim jeste to se ranije nisam ukljuila. A sada da vas podsetim, ja posedujem ezdeset posto Merkantajl trasta. Ukoliko ne elite da me uzmete za ozbiljno, smatram jedino ispravnim da vas obavestim da imam kupca koji mi je ponudio dobru cenu za moj deo akcija..." Ne vidim da bi nam bilo loije nego to sada jeste", grubo je dobacio znojavi Sol Kacman, a Silvi ga je besno gledala kako nameta kravatu, trza je preko svoje kragne na runo saivenoj i naruenoj koulji, kao da namerava njome daje obesi. Mislim da vas nekolicina ve zna kupca o kome govorim", neno je nastavila, saekavi malo pre nego to

baci bombu. To je gospodin Nikos Aleksandros." Usledila je tiina; poelela je da zatape od ponosa. Ona je svojim Kartama odigrala ba kako treba. Jasno je bilo da e se oni radije pozabaviti enom, nego nekim strancem, autsajderom. Pa jo i Grkom, koga su se nesumnjivo plaili da bi ih kinjio sve dok ne izvue najbolje iz njih. ak i pre nego to su glasali, Silvi je znala da je pobedila. Jedino je DUO pitanje hoe li uspeti da izae odatle a da se ne onesvesti u liftu. Pa, nisam, nije li tako? Silvi se prenula iz sanjarenja da bi se podi-la na noge, drei se za tap radi potpore. Za trenutak joj se zavrtelo 288 Vrt u glavi. Narandastocrvene suneve pege su joj igrale pred oima S e joj je prebrzo kucalo. Pomislila je da je vreme da ude unutra, posmatrajui popodnevnu senku ispod ruinog grma, leje dinja od alabastra i pomorande koje su se nalazile pored puta od cigli. Ako pouri, jo uvek e imati vremena da pozove Manuela zbog prskanja bate pre nego to se spremi za ruak s Nikosom. Imao je neke uzbudljive vesti koje je eleo da podeli s njom. ta to moe da bude? Moda je upoznao nekoga, pomislila je s iznenadnom zaviu - enu kojom eli da se oeni. A zato i ne bi? I dalje je bio tako vitalan, privlaan. Najbolje od svega je to je bio tako dobar i drag. Naravno da nije bilo razloga zato se ne bi oenio. To je samo, pa, nije o tome ranije razmiljala. I... oh, da li e to znaiti da e oni morati da prekinu s ovim odlascima na rukove kojima se toliko radovala? I dobrotvorne priredbe kada bi je Nikos spasao od sedenja pored nekog patetinog starca koji tek to je izgubio enu? Dragi Nikos. Toliko mu je dugovala. Najvie od svega Rejel. Upr-kos mnogim negiranjima, Nikos je i dalje verovao da je Rejel njegova, pa ipak nije navaljivao s tim pitanjima. Nikada. Uvek ljubazan i prijateljski nastrojen prema Rejel, to je bilo sve. Silvi se osetila toliko zahvalnom da bi mu sve dala za uzvrat. Naravno sve, osim istine... o Rouz. Svih onih godina sam lagala Deralda, a sada laem Nikosa. Ta misao ju je ubola poput otrog ruinog trna. Ako bi on saznao za Rouz, preokrenuo bi nebo i zemlju da je pronae. A nije li on zasluio da ima dete koje je toliko eleo? Bog zna da je pokuala da mu kae, pa ipak, reci ne bi izale. Jer je tu bila Rejel o kojoj je morala da misli. A takode i o Rouz... i o samoj sebi. Silvi je podigla korpu od slame prepunu rua: cvetovi svih nijansa ute, roe i crvene - tako su je zaprepastili svojom nenou i izuzetnom lepotom, da su joj se oi napunile suzama. Moja draga Rouz, pomislila je. Ti me ne poznaje, ali ja mislim na tebe svakoga dana. Uz manje bola nego ranije, to je tano. Godine su bile blage prema meni u tom smislu. Ali... drago moje dete... koliko samo udim...

Silvi je izvukla jedan prelepi tamnocrveni cvet iz korpe i njime do-dirnula svoj obraz jedan dui potresan trenutak. Zatim se uspravila i ponovo ubacila ruu u korpu. Moda je i prev se bila na suncu i sebi dozvolila da se ovako ponaa. ...______________________ 289 i A morala je i da pouri da ne zakasni. Osetila je nalet panike. Plai-j se Nikosovih novosti. Nije joj bilo potrebno novih iznenaenja u i-Otu za sada. ! Dakle... ta misli?", pitao je Nikos, cerei se na nju sa drugog spra-|ta kue u koju ju je doveo nakon ruka. Jesam li budala ili genije? Stotine hiljada dolara mi govori da sam verovatno budala." Silvi se susrela s Nikosom na vrhu elegantno uvijenih stepenica. Pola je s njim ovde, do ove oronule zgrade blizu Gramersi parka, uz ove stepenice koje su se ulegle od teine, pitajui se ta je to to on ima ra joj pokae. Sada je razumela. Pogled joj je prelazio preko prilino oteene prostorije koja je sva bila u kru, koja je nekada predstavljala edvardijansku gostinsku sobu. Ogromna ukraena vrata koja su visila sa velikog zaobljenog luka, sa stravinim ostacima stare farbe, polovina prelepih izgraviranih napuklih okana ili ih uopte nije bilo. Visoka i prelepa tavanica s okrnjenim gipsanim rozetama i napuklim draima venaca podseala je na vrh svadbene torte koju su potpuno izjeli pacovi. Kua. To je eleo da mi kae. Hvala bogu, to nisu loe vesti. Silvi se osetila lakom, skoro kao bez teine, zbog olakanja. Onda je poela da razmilja ta e sve biti potrebno - i novca i nerviranjar-da se ova stara rupetina pretvori u mesto za stanovanje i postajala je zabrinuta za Nikosa. Nije vie bio mladi, sada je imao vie od ezdeset godina. Silvi ga je pogledala, sada stojei ispod svoda medu delovima otpa-log gipsa i gomile polomljenih ploica vinil poda. Ali izgledao je jedar kao i pre trideset godina. Neto krupniji oko stomaka, ali sigurno ne mlitav. Kosa mu je bila gusta kao i uvek, samo to je sada bio sed. Skinuo je jaknu prebacivi je preko jednog ramena. U drugoj ruci je drao savijene nacrte. Glavu je zabacio unazad dok je razgledao sobu, a sjaj neke budue vizije mu se nazirao na licu. Prolo je dosta vremena otkada je videla takav sjaj u njegovim crnim oima. Tokom ruka, poput deteta koje puca da oda neku tajnu, slao joj je udne poglede, a zatim naruio flau ampanjca. Nije ni udo da joj se vrtelo u glavi. Nisu li se oni pomalo napili? , Mislim da ima... potencijala", konano je rekla, izbegavajui da ka| e neto pogreno. !| Nikos se okrenuo i pogledao je tim tamnim oima, zatim se veselo l nasmejao to je odjekivalo u ovoj oronuloj praznoj prostoriji. Sranje. 290 Vrt lai

J Mrzi je. Kakav si ti lo laov, Silvi. Izgleda kao da si zagrizla neto to je veoma loeg ukusa." Pa, bie potrebno dosta posla." Osetila se postieno. Ali zato bi? Oh Nikose, nisi ozbiljan oko kupovine ovoga, zar ne? Mislim, pa, lokacija je dobra. Tako blizu Gramersi parka i samo pet blokova od tvoje kancelarije. Ali samo je pogledaj. udo je da je neko nije proglasio neupotrebljivom. A koliko si rekao da je velika?" Tri sprata pored ovog. Hajde, doi da pogleda?" Pre nego to je mogla da odgovori, on ju je zgrabio za ruku, vodio je uz jo jedan niz krunih stepenica - a Silvi je alarmantno pomislila - prilino opasno klimave stepenice. Bile su opasne, dola je do zakljuka, oseajui kako se poneki ste-penik ljulja pod njenom teinom i kripi poput brodskog jarbola na jakom vetru. Daske na stepenicama su tu i tamo nedostajale. Da je bila manje vitalna, mogla je tako lako da padne, moda ak i ugane lanak. Oko njih se protezao otar, neprijatan miris, poput trulih borovnica. Teko dahui dok je dolazila do vrha, primetila je tamni obris koji iskae iz mraka i prelazi preko hodnika. Srce joj je poskakivalo. Onda je primetila da je to samo maka. Dakle, zato ovo mesto tako smrdi. Nikos joj je na treem spratu pokazao veliku, prostranu sobu s bledim kaminom od mermera; verovatno spavaa soba. Sa aavog prozora koji je smeten sa leve strane, Silvi je mogla da primeti zelenu travu s prelepim cvetnim lejama i urednom ljunkovitom stazom. Mlade ene su gurale deja kolica, ljudi sedeli na klupama, s knjigama u krilima na suncu. Iznenada je, oh da, mogla da primeti sve te mogunosti. Izuzetno mnogo posla, ali na kraju... Silvi se okrenula od prozora i tamo je bio Nikos, uao na podu, odmotavao planove, a na krajeve papira je stavio po pare cigle sa od-aka. Vidi... ovde i ovde... ovde bih sruio pregrade, napravio vee sobe, s vie suneve svetlosti. A pogledaj ovde, nema vie malene kuhinje. Uveo bih jednu veliku. Jutros na Ulici Grin sam video stare mesarove nogare, ogromne koje bi bile savrene za ovaj zid. Ali za ova vrata nisam ba siguran. Mislim da bi ona moda trebalo da budu ovde..." Pre nego to je shvatila ta radi, Silvi je kleala pored njega zaraena njegovim entuzijazmom. Majls bi verovatno dobio napad kada bi video ta ona radi svom pamunom klasino krojenom kostimu koji je za nju kreirao; Silvi je ve primetila tamnu mrlju na svojoj bledoj svilenoj bluzi boje keksa. Pa ta? Ona se zabavljala! MlinGud_______________________________________ 291 Udiui otar, vokasti miris nacrta, Silvi je pratila Nikosov prst dok se kretao iz sobe u sobu odlunim,

kratkim pokretima. Ne", prekinula ga je. Mislim da ne treba da stavi tamo vrata. Izgleda skueno. Zato ne bi otvorio itav juni zid i stavio dvokrilna vrata? Pretvori ovaj deo pored bate u osunanu terasu. Vidi, ovamo ima previe prostora za trpezariju umesto toga." Da... Mislim da si u pravu." Zamurio je kao da je time pokuavao da zamisli kako bi to izgledalo. A ta misli o ovome ovde? Trebalo bi da napravim neku ostavu, zar ne? Mislim da je premalen prostor za prostoriju za doruak." Ne, ne, ne uopte, ukoliko izvadi ove zidove od komoda. Vidi, ovde ima dovoljno prostora da napravi pult u sredini. Mislim da je mnogo efikasnije. Pult moe da koristi sa obe strane, s prostorom ispod za kredenac. I mesto iznad glave za efektne erpe od bakra." Nikos je naglo skoio na noge i buljio u nju. Neverovatno! Silvi, ti me uvek iznenadi. Kako si uspevala da u zidu sakriva svoj talenat tako dugo?" U grmlju", ispravila ga je uz osmeh. I nema veze za mene. Kako e ti da izvede sve ovo? Nikada nisi renovirao staru kuu. To moe da bude mnogo tee od pravljenja nove iz temelja." Setila se kada su pre mnogo godina kupili svoju prvu kuu u Delu, giganta starog sto godina - ali ni tada, ni priblino ovako ruiniranu kao ova - i svih onih vikenda koje je tamo provodila nadgledajui gipsare, stolare, molere. Uz tvoju pomo", odgovorio je bez oklevanja. Moju? ta ja znam o tome?" Upravo si mi pokazala. I... ", ispruio je svoju ruku, prekidajui svako dalje protestovanje, ima oko za lepe stvari. Ova kua je enskog roda, mogu to da osetim, zar ne moe i ti? Potrebna joj je enska ruka." Oh Nikose..." Silvi je gledala u te tamne crne oi i videla da je potpuno ozbiljan. Ti si najneverovatniji ovek koga sam ikada upoznala." Smatra nemoguim da kae ne, zar ne?" Iscerio se. Samo ne znam..." Razmisli o tome, molim te." Zatim ju je uhvatio za bradu svojim grubim rukama mogla je da oseti mastilo sa nacrta na njegovim prstima, gipsanu prainu na svojoj ; vilici, koju je on drao i poljubio ju je. Oseajui vreli ok zbog njegovih usana na svojim, Silvi je pomislila: Dragi boe, ja sam ta koju ludi. Pre trideset godina me je isto ovako poljubio. Ali sada? Ovo se ne deava. Mi smo samo stari prijatelji. Davno smo prevazili ovakvu vrstu gluposti. 292 Vrt la azi Ali je shvatila da se predaje tom oseaju, koji je bio i predivan i sve-proimajui. Osetila je vrelinu, preveliku toplotu, kao da junski zraci pravo kroz prozor padaju na nju, peku je onako kako je ona lupom

palila svoje ime na paretu drveta kada je bila dete. Koliko dugo je prolo otkada se ovako oseala? Godine i godine. Dragi Gospode, ta me je nateralo da pomislim da sam previe stara? Da li je on sve vreme ekao, dok nije bio siguran da je spremna? Povukla se unazad pomislivi da je videla odgovor u njegovim oima. Da, ekao je dovoljno dugo. Sada su bili toliko razliiti od onih nesmotrenih budala koje su pre toliko vremena uivale jedna u drugoj u sramoti. Bilo im je potrebno mnogo vremena, da, mnogo godina da naue da potuju jedno drugo. Da upoznaju jedno drugo kao dve osobe, kao dva prijatelja. Sada ju je samo jednim poljupcem podsetio da je ona jo uvek ena a on mukarac. Njegove oi su joj govorile: Ja sam ovde, ako me eli, ako si spremna. Ne jo uvek, preutno mu je odgovorila, ali moda uskoro. Da, mislim da bi to moglo da bude uskoro. Silvi se povukla, oseajui iznenadnu hladnou. Duguljasta senka sunca na kojoj su kleali popela se ak do zida. Ogromna maka je iznenada odnekud iskoila i skamenjeno stajala na vratima i posmatrala ih besnim oima, maui prljavim belim repom. Zapanjena, Silvi je poela da se smeje. U redu je", Nikos ju je umirivao, gladna je, to je sve. Pita se da li imamo hranu za nju." Izgleda kao da bi i nas pojela." Onda je maka otila, nestajui u senci kue. Nikos je ustao i pruio ruku da njoj pomogne. Hajde, moja draga Silvi. Odveu te kui gde divlje make nee da te pojedu. Onda u da se pozdravim s tobom. Do sledeeg ponedeljka sam slubeno u Bostonu. Moda kada se vratim moemo opet na veeru?" Da, mislim da to moemo da uredimo. U svakom sluaju", rekla je, dok je on spaavao svoje nacrte, ponovo ih savijao i stavio ispod mike, to e mi dati ansu da sve ovo pregledam." iroko se nasmejao, a sjajni beli zubi su se videli ispod tog njegovog tamnoputog lica. Jo jedanput je osetila da joj srce poskakuje, a ona stara udnja je ponovo oivela i postajala teka poput neroenog dete-ta u stomaku. Silvi je, ruke uukane u Nikosov topli, vrsti stisak pomislila: O boe moj, u ta se ovo ja uputam? 19. Maks Grifin je pijuckao svoju kafu i gledao Temzu, koja se presijavala poput pocrnelog, zatamnjenog srebra na jutarnjem suncu. Ovo sunce je pravi bonus. Obino je u Londonu stalno rominjalo. On je uivao u svom omiljenom doruku u Savoju, u omiljenom pogledu na reku. Do avola, zato se onda oseao tako trulo? Mamurno, kao da je sino u sebe ulio previe rozea. Samo to nije ni kap okusio. Mora da je to zbog Rouz. ta drugo? Jue su u avionu sedeli jedno pored drugog etiri sata, skoro se kukovima dodirivali, zatim su stigli u London, zaglavili su za veeru u tom skuenom restoranu u elsiju,

uzevi jedini sto koji je preostao, maleni separe u oku gde su praktino sedeli jedno preko drugog. ele veeri je mirisao njen parfem, oseao njen topli, vreli smeh, gledao iskre u njenim oima. Sino je toliko arko eleo da prui ruku i uhvati je. Koliko je ona bila blizu, njena butina pripijena uz njegovu u tom malenom separeu, njena ruka ga dodiruje dok mu je gestikuliui neto objanjavala. A mogli su i da ostanu u kancelariji. to je upravo ono to je trebalo da uradi. Strogo poslovno? Do avola, koga je on zavaravao? Pa, sada je prekasno. On jednostavno mora da resi ovu situaciju najbolje to moe. Bie to samo tri dana. I manje, ako utogljeni britanski advokat samo prihvati neverovatno velikoduan sporazum za koji ima ovlaenje da ponudi. Maks je gledao dole na Viktorija park, na pare zelenog travnjaka iarano cvetnim lejama i oivieno urednim kamenim stazama. Ispod toga se nalazio nasip prenatrpan vozilima u saobraaju, a na trotoarima su ivahno hodale sekretarice i slubenici, a izgledalo je kao da nigde ne ure, s kiobranima koji su se njihali dok su ih drali vrsto pored sebe, merei im korake poput klatna. Bog blagoslovio Britance, pomislio je. Sunce ija. Nebo je isto poput savesti novoroene bebe. I niko nije bez svog kiobrana. Mnogi nose eire i kabanice uredno presavijene preko jedne ruke. Igraju na sigurno, pomislio je. Ali onda, zar to svi mi ne radimo? Maks je u svojim mislima video ta vrata. Vrata koja su njegov apartman povezivala sa sobom pored njih. Ofarbana u pastelnoplavu boju, s umetnutim ploama, kovano gvoe, bez brave ili kljua. Samo ogromna mesingana reza, koju on ili bilo ko s lakoom moe da otvori. Sino je pun sat vremena stajao tamo, ruke su mu se znojile, puls mu 294 295 je luaki lupao, nesposoban ak i da pokuca, a kamoli da otvori rezu Toliko je eleo da proe kroz ta vrata, uzme Rouz u svoje naruje i kae joj ono to toliko dugo osea: da je njome bio opsednut, da je oajniki eleo, da ju je najiskrenije voleo. A ako bi se usudio, kako bi ona odreagovala? Verovatno bi u poetku bila okirana. Onda bi je preplavilo oseanje saaljenja. Jadan stari Maks. Bio joj je drag. Lako bi ga se oslobodila. Poput starog psa koga briljivi vlasnik lagano mora da izbavi te bede. Aha, moda bi ga ak i pozvala u krevet, iz zahvalnosti, oseajui da mu to duguje. Hriste, da je ima na taj nain... to bi bilo hiljadu puta gore nego da je uopte nema. Spremni da naruite, gospodine?" ustar glas ga je prekinuo u razmiljanjima. Maks je zatreptao prema konobaru u savrenom sakou i sa crnom leptir-manom, mekanom salvetom od damasta presavijenom preko njegove ruke. Lice mu je bilo potpuno neosetljivo, smea ravna i sjajna kosa

zalepljena za lobanju poput vidrinog krzna. Ne, ne jo", odgovorio je. ekam nekoga. Doi e svakog trenutka." U redu, gospodine." Konobar je nestao poput vazduha. Maks je bacio pogled na druge ljude koji su dorukovali. Sedeli su pored prozora kroz koje je sijalo sunce, savreno obueni Londonci, i sekli svoja jaja i usoljenu ribu; nekoliko bezoblinih sredovenih ena u kostimima od tvida, bez minke i u laganoj obui, pijuckalo je svoj aj i grickalo kifle. Poput scene iz Poarita remek-dela* Morao je dobro da razgleda okolo kako bi pronaao mane. Nasumino parkirana kolica pored stuba prepunog prljavih tanjira i kaastih fleka u aama za sokove smetenim pored srebrnih bokala punih leda koji se topi. Muva koja zuji na stolu iznad korpe sa pecivima. Velika fleka od kafe na tepihu. Razgledajui ogroman enterijer u samoj trpezariji, primetio je tamnokosu enu koja se probija pored beliastog oivienog podijuma u sredini, gde je pijanista lagano svirao na klaviru. Visoka, dugakih nogu, kretala se prikrivenom Ijupkou ene koja nije svesna svoje lepote. Zapanjeni Maks je osetio kako se neto razbuktava u njemu, kao da je upravo ispio elu solju vrele kafe u jednom gutljaju. * Engl.: Masterpiece Theatre - amerika dramska antologijska TV serija koja je prikazivala najbolja filmska ostvarenja britanske knjievnosti. (Prim, prev.) Boe svemogui, est godina, a ja sam jo uvek napaljen kao tinejder kada je vidim da ulazi u neku prostoriju. posmatrao je dok se kretala izmeu stolova prema njegovom, Ka-ravao u sobi punoj Sardenta, ozarene koe boje masline, divlje crne kose koja joj pada na ramena. Kao da eli da izjednai svoju egzotinu sladostrasnost, nosila je ravnu suknju od tvida, jednostavnu belu svilenu bluzu, otvorenu na vratu, s jednostavnom niskom bisera. Setio se kada joj je poklonio te bisere, smetene pored mark kros akten-tane, onog dana kada je poloila pravosudni ispit. Nain kako je nosila tu jednu minuu bio je neobian. Samo jednu, poput pirata. Godinama, uvek tu jednu minuu od rubina u obliku suze koja joj visi sa desnog uva. Njena amajlija, rekla mu je. Rekla je da joj donosi sreu. Kad ga je primetila, video je osmeh na njenom licu. Zdravo! Lagano mu je mahnula sa razdaljine od nekih dvadesetak koraka, a Maks je primetio na desetine glava koje se okreu i pilje. ak su i uredni Britanci znali ta je dobra riba kada je vide, Maks je primetio uz osmeh. Rouz je sela na fotelju preko puta njega. Obrazi su joj bili rumeni, kao da je teko disala, kao da je bila u prevelikoj guvi da bi ekala lift - koji se u ovom velianstvenom starom hotelu kretao od sprata do sprata poput ostarelog porodinog sluge i do dole trala niz stepenice. Njen miris je podseao na svezi vazduh iz bate kada se prozor brzo irom otvori. Izvini to kasnim. Potpuno sam se komirala. Umor od puta i vremenske razlike, pretpostavljam. Trebalo je da mi pokuca na vrata pre nego to si siao."

Boe, kada bi ona samo znala koliko je sino bio blizu neemu to je mnogo vie od samog kucanja. Pretpostavio sam da ti je potreban odmor", rekao joj je. Izmeu ostalog, imamo vremena na pretek. Sastanak s Ratbonom je tek u jedanaest. Izgleda da na klijent osea da je neobino vano da spava ak i due od odreene advokatice iz Njujorka koju ja poznajem." Rouz se nasmejala. Hvala. Ali samo da se zna, pola noi sam bila budna i sreivala sam svoje beleke. Moj boe, svi ti prikupljeni papiri staju u jednu poluprimedbu! Reci mi, je li ta kafa jo uvek vrua? Mogla bih da uzmem malo. Dugo me eka?" U stvari, upravo sam doao. Uivao sam u pogledu." Pozvao je konobara. Nema veze za kafu, naruiu ti neki aj. Pri tvojoj prvoj po-seti Londonu, mora da popije aj makar jednom, po mogunosti u Savoju. To je zakon. Oni ti udare peat u pasou." J 296 Vrt lai Mora da je to njihov nain da nam se osvete za bostonsku ajanku." Nasmejala se, ali je u njenim oima uhvatio onu istu staru senku, istu duboku setu i tugu. Poznato beznae ga je preplavilo. est godina je prolo, to je dosta dugo. Hoe li mu ona ikada dovoljno verovati da bi mu se otvorila i poverila ta se desilo? Primetio je kako joj pogled prelazi preko njega, dok se oslonila na oba lakta, dlanovima obuhvatila svoju solju i sve upijala - prelep pogled, panoramu Temze. Posmatrajui kako se svetlost poigrava na njenom licu i u njenim krupnim tamnim oima primetio je detinjasto uenje, i eleo je tako da je dodirne da je skoro poeo da se trese. Onda mu je na pamet pala njegova mama, s jednom od onih svojih uvenih cininih izreka: Nema vee budale od stare budale. Osetio je kako mu srce iznenada posustaje, kao da mu je zamka pala na grudi. Glupane, glupane, kako si samo mogao da zamilja...? Da se petlja s oenjenim ovekom, zato bi to uradila? I to jo nekim koje dvadeset godina stariji od nje. Daleko je ona iznad tvog domaaja, umoran unutranji glas mu se rugao. Nju je ba briga da li si ti oenjen ili nisi. Za nju si ti samo prijatelj, dobar ef, dobra stara oinska figura, ljubazan ostareli mentor. Neto izmeuEdmunda GvenaiFrederikaMara* Jednog od ovih dana e ona da se uda, i ako nikada ne preboli to kopile koje joj je ostavilo taj sumoran izraz na licu. Ima trideset jednu godinu - do avola, ve je i prela tu granicu. Poelee decu pre nego to bude prekasno. Zamiljao ju je trudnom, ogromnu, s detetom, s njegovim detetom. Onda se zgrozio nad samim sobom. Gospode, koliko e on jo sebe ovako da mui? Predivno je, zar ne?" prekinuo je njeno ushieno posmatranje pre-dela.

Rouz se okrenula od prozora i spustila ruke u krilo. Oh Makse, ovo je raj. Nikada nisam bila ni na jednom mestu poput ovog", nagnula je glavu i glasno se nasmejala, pa, ako hoe da zna istinu, nikada nigde nisam ni bila. Ne van Njujorka. London je... oh, poput bajke. Oekujem da ugledam Petra Pana kako leti." Lepo reeno." Nasmejao se, podseajui se da je njihov protivnik na dananjem sastanku, Devon Klark, ovde u Londonu glumila Petra Pana. Reeno je da je zbog toga postala popularna, poput Meri Martin** u Njujorku. Poznata i po nekim drugim stvarima. Kao to je spavanje sa svakim mukarcem iz ekipe, od tehniara osvetljenja do kapetana Kuka. Gud 297 Pomislio je kako je to ironino, da su ih preljube Devon Klark ovde dovele. Da je njen bivi mu samo doao do Maksa pre nego to je predao svoj rukopis, sa svim prljavim veom na videlo, on bi uspeo da ga malo opameti i ubedi ga da izbaci te poslastice. Ali sada je bilo jasno da ponatan But eli da se javno osveti Devon to ga je varala na svakom koraku i uinila rogonjom, kao i ona u tome da ga kazni. Neverovatno, ali je ona odbila ak i da se poravnaju van suda. Zahtevala je da se sve to pretvori u pravu aradu. A zatim je prole nedelje primio taj oajniki poziv od Donatana. Izgledalo je da je Devon konano spremna da razgovara, ali samo ako Donatanov advokat doleti u London kako bi pregovarali... o Donatanovom troku, naravno. Rouz je pisala sve molbe za taj sluaj i istraivala, tako da ju je on pozvao da poe s njim. A takoe je eleo da oproba svoju slutnju. Rouz je imala taj neverovatan talenat da prilazi problemu sa strane, poput raka. U ovom sluaju taj talenat moe da napravi znaajan rasplet dogaaja. Maks je primetio da su se Rouzini obrazi zarumeneli, uokvirujui krivinu oko njenih jagodica. Onda se nasmejala. Petar Pan? O boe, upravo sam se setila tog dela Donove knjige, kada ju je pronaao u krevetu sa esnaestogodinjim sinovima blizancima ledi Hepfil. Boe, kako je to udno!" Naravno da znamo da to nije radila iz zabave." Maks se namerno veoma uozbiljio. Ona je metodina glumica. Ona je samo vebala za svoju ulogu, pokuavala da... kako je ona to objasnila? Oh da se... prebaci' u duu deaka tinejdera." Rouz se zakikotala, a onda rekla: Ona zvui interesantno, ta Devon Klark. Verovao ili ne, ali ja se u stvari radujem ovom sastanku. Jesi H siguran da e ona da bude tamo?" Da i verovatno e da nosi ljokice i zvona. Mislim da ona u svemu ovome uiva. Dobar publicitet za njenu novu predstavu. Ona glumi u rimejku filma Bezbrian duh. U poetku je pozorite Hejmarket bilo delimino prazno, a sada ujem daje svake veeri rasprodate. Naruio je aj za damu konobaru koji se odnekud stvorio ispred njihovog stola. Maks, ne znam. Misli li da u moi sama da izaem na kraj sa enom kakva je ona?"

Zaboravlja da si ti neustraiva. Sea li se one nae sportske vonje, kada smo oboje skoro izgubili glave da bismo dokazali da taj 298 Vrt lai prokleti auto nije siguran? Obeavam ti da Devon Klark nee biti J ti ni izbliza toliko zahtevna. Niti toliko opasna." Dodao joj je korpu prelfekri-venu salvetom koja je bila ispred njega. Kiflu?" Hvala. Umirem od gladi." Posluila se slatkim pecivom. Kada v> ve govorimo o ciklonima, ljudskim ili nekim drugim, zna, bio si n pravu kada si ono uradio. Jesam li ti ikada to rekla? Koliko sam ti se divjiivila kada si onako rizikovao svoj posao." Maks je utao dok se toga priseao. Sastanak s Grejdonom VWilk-som, predsedavajuim Pejs auta, dva dana nakon te zastraujue 2 vonje. Maks ga je otvoreno optuio da prikriva vane informacije. Isllsto ga je tako iznenada obavestio o tome kakve bi posledice bile ako biioi takva informacija ikada postala dostupna javnosti. Imae takvo mnotvo tubi u rukama da nee znati gde da a se okrene", rekao je Vilksu. Izazvae itavu novu vrstu onih koji te gone iz invalidskih kolica - advokata koji e se specijalizovati u tuba-ma protiv Pejs auta, poput onih koji ne rade nita drugo osim azbesssta ili DES tubi. Oni e ti potpuno istresti kesu, dovesti te do bankro'ota. Sram te bilo! Bie srean ako ti ostane koa na leima." Vilks je posiveo poput odela boje ajkule koje je nosio. Onda je MHak-sa pogledao s takvom mrnjom, da je Maks bio siguran da e da ga a otpusti. U stvari, on bi sam dao otkaz, odetao kroz vrata, da Vilks nrtije, nakon beskrajno dugog minuta, spustio pogled i rekao: U redu. Haj(;jde da povuemo taj auto." Maks se setio koliko je visoko tada leteo, a tako nekako se i saada osea, videvi nain na koji ga je Rouz gledala, ponosno i zadovolji)no. Ne, nikada mi nisi rekla", rekao je. Rouz se namrtila, a oi su joj potamnele i postale zamiljene. Sada se Maks spustio na zemlju, oseao je kao da pada, treska o zemlju poput povreenog sokola. Mnogo toga se tada deavalo..." poeo je, dodavi uz ustruavanje-Bilo je to ba nakon to si se... kada si se onako razbolela." Oh. Da... naravno." Pogledala je na drugu stranu, ali ne pre nej-g0 to je opet primetio tu setu u njenim oima. Do avola, zato ona nee o tome da razgovara? Zar est godiina nije dovoljno dugo? est godina. Misli su mu se vraale na te nedelje kada je Rouz bii*a bolesna, nekoliko dana imala groznicu, a zatim bila toliko slaba da niJ)e mogla da ustane iz kreveta. Ne, istina je da nije elela da iz njega ustai*16-Nakon nekog vremena, toliko je smrala da bi ga uplaila kada bi vida0 te mrtvake upljine na njenom licu, njenu upalu kljunu kost. Nakc?n Ajlin Gud 299 toga je svakog dana pronalazio vreme da je poseti, za vreme pauze za ruak ili nakon posla. Donosio bi joj

hranu, mamei je punjenim golubom, vrelom pitom od spanaa, hrskavim sveim hlebom iz Balduija jednog dana, sledeeg nekom brzom hranom. Donosio bi joj asopise, romane u depnom povezu i konano, kada je poela da pokazuje neto vie interesovanja kao naznake da joj je bolje, gomile dokumentacije s posla. Polako, veoma polako ju je doveo u zemlju ivih ljudi. Maks je znao ta je uzrok tome; znao je za Brajana. Sastavio je priu na osnovu ono malo stvari koje mu je Rouz otkrila, ali uglavnom iz pisanih medija - nakon prie u Njuzu, pojavljivali su se tekstovi u Njuzviku, pria s fotografijama u Lajfu, ak i spot u emisiji Danas. Otprilike nekih nedelju dana su bili ameriki omiljeni ljubavni par. Ali Rouz nikada vie nije govorila o Brajanu nakon te nedelje. Znao je da je patila. Videlo joj se u oima. Boe, te oi! One su ga opsedale, ak i kada nije bio s njom. A samo su nebesa znala ta joj je na srcu, u njenom jadnom izmuenom srcu koje je tako opustoeno. udno, ali nekako nakon toga, ona je postala jo marljivija, jaa, nekako... pametnija. Izrezan i izbrueni dijamant nakon tragedije. Prvenstveno je stalno uila za svoju diplomu. Onda su usledila prava, uz istu jedinstvenu energiju koja ju je odvela u Lou rivju na Kolumbiji. On i njegovi partneri joj nisu uinili nikakvu uslugu kada su je ponovo primili, kao pomonika. Pre je bilo da je obrnuto. Dolazak aja prenuo je Maksa iz sanjarenja. Osetio je kako mu neraspoloenje nestaje i postaje neto bolje raspoloen, dok je posmatrao kako Rouz sve to upija svojim krupnim oima. Visok efild ajnik s poklopcem, srebrna cediljka za aj koja je savreno odgovarala vrhu olje, inija prepuna sjajnih braon gromulji-ca demerara, beli porcelanski bokal prepun vode koja se pui, posuda prepuna penastog mleka. Ona je zurila u poredak opreme na belom stolnjaku od damasta. Ne znam odakle da ponem. Jesi li siguran da uz ovo ne nude neki kurs?" Deje zaprepaenje na njenom licu ga je toliko podsealo na Man-ki, da je njegova erka odmah poela da mu nedostaje. Pomislio je na to kako ga je posmatrala dok se pakovao za ovaj put, sedela na ivici pokrivaa na krevetu - sva u nogama i mravim rukama i s riom kosom do sredine lea ozbiljno pratei kako slae svoje koulje, kravate i arape u kofer. Ovo je bio njihov ritual pre svakog putovanja, otkada je bila beba. Nekada bi kada bi zavrio s pakovanjem, stao tamo, s rukama na kukovima, naprenim usnama i rekao: Hmm, izgleda da sam 300 Vrt lai I zaboravio neto. Pitam se ta je to." Onda bi Manki uskoila u otvoreni kofer i poela da se cereka. Mene!" uzviknula bi. Mene, tata!" Ali ovoga puta se nije uhvatila na tu foru. Kada je izgovorio te ritualne reci: Pitam se ta?, ona je jednostavno prevrnula oima i uz dostojanstveni prezir odgovorila. Oh

tata, pa ja sam prestara za tako neto." Petnaest. O Hriste, kako je vreme proletelo? Plaila ga je lakoa s kojom ljudi koji se vole mogu da se udalje. On ne srne da dozvoli da se to dogodi s Rouz. Ne, mora da je zadri... kao prijatelja, ako ne kao ljubavnicu. Maks je podigao teak beli porcelanski bokal. Evo, dozvoli mi da ti pokaem." Istog trenutka je sa aljenjem pomislio, Henri Higinse, ti glupi starce, zar ne zna kada da prekine? Prvo mleko, ovako. Sada procedi aj kroz ovo. Paljivo, samo dopola. Veoma je jak, zato se slui topla voda, da ga razblai. A sada eera koliko eli. Voila!" Posmatrao je dok Rouz uzima prvi, probni gutljaj. Nije loe. Ali sva ova zbrka oko obine olje aja, nije ni udo da su izgubili rat protiv nas." Popij ga." Maks je ponovo bacio pogled na sat. Britanci jo uvek nisu izgubili... ne dok mi ne vidimo beonjae u oima Devon Klark", naalio se. Maks se nestrpljivo prevrtao u konoj stolici. Bilo je dvadeset do dva, a kancelarija Adamsa Retbona, eskvajera, postala je vrela poput saune. Nisu se ni pribliili konanom dogovoru, nita vie nego pre dva i po sata. Oseao se kao da je u nekom dosadnom komadu gde likovi viu jedan na drugog, ali se nita, u stvari, ne deava. Pomislio je da je ak i ova kancelarija izgledala poput scene na pozornici. Prenatrpana je jeftinim viktorijanskim ukrasnim predmetima - sofom od konjske dlake s mnogo jastuka, starinskim goblenom pored vrata, koljkom ukraenom rezbarijama iznad kamina. Tu se nalazila i stolica u oku prenatrpana knjigama (verovatno samo radi efekta). Tako dikensovski da je prosto smetalo oima, sve do vatre u kaminu, iza reetke - nema veze to je napolju bilo dobrih dvadeset osam stepeni. Zvezda njihove malene predstave, Devon Klark, nalazila se na centralnom delu pozornice - sedela je na jednom kraju sofe, a njena siuna stopala jedva da su dodirivala teko izlizani orijentalni tepih. Ova siuna ena u ranim pedesetim je podseala Maksa na malog duAjlin Gud 301 gorepog papagaja, s rozikastom bojom koe i istaknutim crtama lica, svetlozelenom haljinom i oronulim plavim alom umotanim oko vrata. Tano preko puta nje, iza ogromnog orijentalno izrezbarenog stola je sedela ta karikatura od njenog advokata, taj zdepasti osedeli gospodin u prsluku, sa depnim zlatnim satom na lancu i neverovatno uzanim okovratnikom. Maksov klijent But ga je ovlastio da im ponudi ezdeset hiljada funti kako bi ga skinuo sa grbae. Ali je izgledalo da je Devon Klark zainteresovana samo za uzbuenja. Za sada je uspela samo da se samosaaljeva kroz osam ili priblino tome verzija Knjige o poslu, s tom zveri, Donatanom Butom, koji je satanski uzrok svih njenih nevolja.

... Hoete li da znate pravi razlog zato je on napisao tu takozvanu knjigu, tu svoju prljavtinu koju naziva knjigom?", pitala ih je, palei stotu cigaretu. Pitam se...", Maks je nameravao da ostane staloenog dranja, da li takve spekulacije zaista mogu da pomognu u ovom naem dananjem poslu." Jer sam odbila", nastavila je ona kao da Maks nije ni govorio, da igram u njegovom komadu. Rekla sam mu i ta mislim o tome - da je to gomila budalatina. I tako dosadno, dosadno, dosadno!" Maks je proistio grlo. Dosta. Ovoga puta je nameravao da je spusti na zemlju, da ovo takozvano pregovaranje spusti na zemlju. Gospoice Klark, moj klijent i ja zaista duboko alimo zbog vaeg ogorenja kroz koje ste proli. I verovali ili ne, Donatan je voljan da napravi neke ustupke. U stvari, on smatra da e to takoe biti u vaem, kao i u njegovom najboljem interesu..." Mom najboljem interesu?" Devon ga je prekinula glasnim, veselim smehom. Mom najboljem interesu? Oh, izvinite me, ali je to tako plemenito. To je neverovatno, neprocenjivo. Mogu li da vam kaem kako se ta prokleta zver, va klijent, ponaao na naem medenom mesecu? Naem medenom mesecu, za boga miloga. Bili smo na Majorki, i bila sam veoma bolesna, imala sam taj stravian stomani virus. A gde je bio on? Sa svojom mladom koja je u bolovima? Ne, nijednog trenutka. Ne, ni na pet prokletih minuta. Rekao je da ga bolest ini depresivnim, poput nekog ostarelog Hamleta. Tako je rekao taj podlac!" Maks je bacio pogled ka Rouz, koja je sedela u stilskoj stolici na ljuljanje u uglu, pored vatre. Sada je ona ustala, izgledajui nekako neodreeno i priglupo. ta li je ona namerila? 302 Vrt laz ao mi je to vas prekidam", rekla je. Ali gospodo Klark, pitala sam se da li biste mi pokazali put do enskog toaleta. Ovo mesto je nekako previe komplikovano, a ja sam uasna u snalaenju, bojim se da u se izgubiti..." Maks je morao da se uzdri da ne bi prasnuo u smeh. Rouz je mogla da pronae put i na Himalajima usred meave. Ona je jedina ena koju je znao da nije gubila orijentaciju u Blumingdejlzu. to. li nameravdl, zapitao se. Dve ene su se konano vratile, izgledajui neobino zavereniki. ta se to, do avola, deavalo? ak je Retbon izgledao zabrinuto. Iznenada se glumica izvetaeno okrenula ka Maksu i rekla: Ranije ste govorili o nekom poravnanju? Pa, ko zna, moda Donatan zaista radi pravu stvar. itava ova situacija je bila prava nona mora, u stvari, zastraujua. I ja ne bih elela vie da prolongiram ovu agoniju..." Maks je pogledao u Rouz, a ona mu se pobedonosno nasmeila. ... U stvari", usiljeno se smekala, iznenada oseam migrenu. Tako da u vas dvoje da ostavim da sve zavrite s Arturom." Okrenula se ka svom advokatu. Dragi Arture, ne budi dosadan i ne dozvoli ovim finim ljudima da ceo dan ekaju.

Oni su nam dali velikodunu ponudu i ja sam je prihvatila." Lepravi miris sifona, vazduasti miris anela 5 i Devon Klark je otila. Oseajui se euforino i pomalo zaprepaeno, Maks jedva da je mogao da veruje u svoju sreu. Ni njen advokat se nije mnogo o ovome pitao. Na zadnjem seditu taksija, dok su se vraali ka hotelu, Maks se okrenuo ka Rouz. Kako..." Jednostavno", Rouz je samozadovoljno objasnila. im smo ostale nasamo, rekla sam joj da sam saglasna s njom. Mukarci su takve zve-ri. Onda sam joj napomenula da ona moda gubi svoje vreme tuei Donatana, kada joj je najbolja osveta upravo ispred nosa." A ta je to, ako smem da pitam?", pitao je Maks zabavljajui se. Da, naravno, napie svoju sopstvenu biografiju. Mislim, sluajui sve te prie, svako moe da vidi da ona jednostavno puca da elom svetu ispria sve to je ikada uradila, s naroitim naglaskom na zverskom Butu. Sve to sam uradila jeste da sam je gurnula u ispravnom smeru." Neverovatna si, da li to zna?" Maks je tako oajniki eleo da je poljubi. Aflin Gud 303 Onda, ne shvatajui ta se desilo, on ju je poljubio. I bilo je ba kao u njegovim fantazijama: Rouz mu je odgovorila na poljubac, nenih usana, voljno, s hladnim i svilenkastim rukama oko njegovog vrata. Ali trenutak kasnije, inilo mu se skoro sekundu nakon toga, ona se odvojila od njega uz drhtav, postien osmeh i rasprila fantaziju. On Makse, znam kako se osea. I sama se oseam pomalo ludo. Takvo udno jutro. Ali, hajde da se ne zaboravimo previe." Maks je osetio muninu u stomaku. Ona mora da misli da sam ja samo jo jedan sredoveni oenjeni mukarac koji na slubenom putu trai neto na brzaka sa strane. O Hriste... Da je samo tako jednostavno. Ali ono to je on eleo je bilo mnogo vie, mnogo vie od toga... a onda, i ne tako razliito od toga. eleo je Rouz. Tako jednostavno. I tako komplikovano. Da je nou dodiruje i oseti je kraj sebe. Da je za dorukom vidi preko puta sebe, ne samo danas, ve svakog dana. Zamiljao ju je uvijenu u njegovu staru odeu, sa upavom kosom od spavanja, kako pijucka kafu iz olje, a mrve od tosta padaju preko hrastovog stola u njegovoj kuhinji. Onda se setio svog oca na Edmor plai: izgleda poput kuvanog krompira u vreastim plavim kupaim gaicama, glupira se piljei u lepe devojke dok pored njega prolaze u svojim dvodelnim kostimima. A njegova mama se pravi da je ljubomorna i udara ga boicom losiona za sunanje. Nema vee budale od stare budale, imala je obiaj da ga zadirkuje, kao da je sama ideja o starom Normu Grifinu i jednom od tih devoja-ka prava ala. Nema vee budale od stare budale. To bi mama i za mene sada rekla. A kada bi znala koliko elim Rouz, verovatno bi se nasmejala. I bila bi u pravu. On vie nije bio zlatni deak, ponos i dika Grifinovih, dobitnik stipendije za Harvard, korporativni

magnat koga su odabrali za partnera za samo deset godina. Ne, on je samo bio sredoveni Maks Grifin, koji postaje mekan poput svog starog i zaljubljuje se u lepe devojke. Stara budala. Pokuao je da spase svoj ponos, rekao je: Ne brini", ruke prebaene preko njenih ramena, delujui oputeno i nehajno, kao da nije ni primeivao da je ona jo uvek tu. Ti si, draga Rouz, jedna neverovat-no atraktivna ena, ali si mi toliko draga da ne bih dozvolio da nam se ita isprei." 304 Vrt Mogao je da vidi da je Rouz delovala znatno rastereenije. Nasrne jala se i rekla: Oh Makse, zaista te volim." Isuse, reci za kojima je udeo. Na hiljade puta je zamiljao kako ih ona izgovara. Ali ne ovako, ne onako usput kao da je rekla koja joj je omiljena haljina ili omiljeno jelo. Maks je, oseajui se kao da ga je neko udario u stomak, zurio kroz prozor na Strand pored koga su prolazili i primetio je da je kia poela da pada. 20. Da li stvarno izgledam dobro? Nisam se valjda previe nakinurila?" Rouz se borila s rukavom. Pomislila je da je verovatno blesava to se oduevila ovom haljinom. Ali ta ona zna o ovakvim zabavama? Kako ona moe da zna ta e ti ljudi da obuku? Pepeljuga je makar imala dobru vilu da zavrti maginim tapiem iznad nje; ona e, jednostavno, morati da se zadovolji ovim. Prestani da se brines", uveravao ju je Maks. Haljina je prelepa. ovoj zabavi nee biti nijedne ene koja e izgledati tako glamurozno kao ti." Rouz ga je pogledala. Maks je sedeo na sofi boje tamne breskve ispred kamina. (Kamin od mermera u spavaoj sobi? Jo uvek nije mogla da poveruje u to.) Izgledao je potpuno oputeno u svom veernjem odelu - a zato i ne bi? Ovo je bio Maksov svet - sve to - londonska elegancija, hotel Savoj. Pogled joj se kretao po sobi koja je bila dekori-sana roe, krem i belom bojom, prelepim francuskim stolom i stolicama sa zaobljenim nogarima, i ogromnim krevetom prekrivenim roe satenskim jorganom na mekanom sjajnom somotu. Da, Maks je tome pripadao. Ali gde se ona uklapala? Ali upravo zbog toga se i brinem", zakukala je. Zato on to ne moe da razume? Nije elela da ljudi pilje u nju. elela je samo da se uklopi. Rupert Everest, ovdanji izdava Donatana Buta, bio je u rodu s kraljevskom porodicom. Jednom je u Tajmu itala o njegovoj zabavi: Mik Deger je ispijao ampanjac iz papue Duli Kristi. ta ona moe da kae takvim ljudima? Rouz je zakoraila u kupatilo kako bi se pogledala u velikom ogledalu. Trenutak istine. Stajala je savreno mirno, bez mrdanja i vrpoljenja kako bi se vi-dela iz razliitih uglova i da proveri da li joj je porub nakrivljen. ena u ogledalu nije uopte bila ona - ne, nije mogue. Prava Rouz Santi-ni je nezgrapna devojka sa avenija K i Oun, u mornarskoplavoj i beloj kolskoj uniformi i mokasinama. Ova

visoka, mrava ena elegantnog 12gleda, na visokim tiklama, s podignutom kosom sjajnim eljiima bila je, bila je... pa, prelepa. Maks ju je po podne odveo u kupovinu u Liberti, u Rident stritu. *i hrastovi paneli na zidovima, ukraene izrezbarene ograde na ste-Penitu, stilske fotelje i mali tapacirani divani s prelepim paunovim 306 arama su, kako joj je Maks objasnio, proslavili Liberti. Rouz je i oseaj da je umrla i otila u prodavnice u raju. Oarana tim prelepim mestom, ona je novac potroila na barberi kini mantil i al od kamira s istom arom... i na ovu haljinu. Maks je bio u pravu, haljina jeste prelepa. Inspirisana renesansnim dizajnom, saivena je od sjajnog tamnoljubiastog somota. Padala je tano iznad kolena, a onda se irila na ravne plisirane nabore poput latica na cvetu - oiviene ipkom boje sleza. Rukavi na puf su bili od iste vrste ipke i nabrani na ramenima i laktovima, potom uzano pratei liniju podlaktice i obrazujui v" izrez na zglobovima. Tamni, osvetniki trijumf je isplivao iz nekog dobokog i zatvorenog mesta u njoj. Kada bi sada mogao da me vidi, moj dragi verni Brajane, da li bi ti bilo ao to si me ostavio? Da li bi me eleo nazad? Ponovo je videla taj lanak iz Njuza i sve druge koji su nakon njega doli - prema Lajfu, s tim dramatinim snimcima spaavanja i ven-anja, onda njih dvoje izbliza, snimci Brajana i njegove ene, zajedno sklupani na kauu svog stana na Marej hilu; i jo jedna Brajanova slika za pisaom mainom - pisao je roman o svojim iskustvima u Vijetnamu, otkrivao je naslov u novinama. Rouz ih je sve iscepala u sitne komade, sve te strane i slike, ali su joj se ipak urezali u seanje. Njen mozak se iznova i iznova na njih vraao, onako kako bi njen jezik opipavao zub koji boli. I svaki put bi joj se isto pitanje motalo po glavi, beskrajna zagonetka bez odgovora. Zato? Zato Brajane? Ponovo se setila kako je elela da zauvek ostane u krevetu, da se sakrije u svom tamnom stanu do kraja svog ivota. Ali nakon tri mrane nedelje, jednog jutra se probudila oseajui halapljivo elju da ustane, pobegne. Ali ak i nakon obilnog doruka, jedva da je mogla da doe do vrata, jer je bila tako slaba. Sledeeg dana je uspela da izae i spusti se niz stepenice, drei se vrsto za ogradu. Dok se vukla tri bloka do Vaington skvera poput neke starice, iznenada je shvatila, poput Bogojavljenja: svaki slede-i korak koji napravi je dokaz da nju ne mogu da poraze. Ona je neko. I jednog dana e i Brajan to da uvidi. Jednog dana e on da shvati svoju greku. I zaalie zbog toga. Setila se kako je i u drugim stvarima ojaala. Nauila je da ignorise nanine zastraujue telefonske pozive, njene zahteve da je poseti, ee zove ili makar pie pisma. Do trenutka kada je Rouz diplomira*3 na Njujorkom univerzitetu, oseala se kao da je prela milion kilometara izmeu svog novog i svog starog

ivota na Aveniji K. 307 iV,ajko boja, ak ni sada Rouz ne moe da poveruje kako je uspela da pregura sve te naporne ispite -i pogreno ime, ako je ono ikada i postojalo - za Lou rivju. Njen ispit o deliktima (u graanskom pravu) je bio ubica. Sluaj za koji je morala da pripremi lano pismo. Boe, kako e ona ikada zaboraviti sluaj Lambert protiv Vestern sikjuritiza! Zbog toga se nedeljama preznojavala, ubijala sebe proveravajui injenice, istraivala presedane, prouavala odlomke i pododlomke Akta o obezbeenju i razmenama. A profesor Hju je bio najtei, najzahtevniji profesor na dravnom Njujorkom univerzitetu, legenda u kampusu. Kruile su glasine da on nikada nije dao bolju ocenu od C+, ali je Rouz bila odluna u svojoj nameri. Bila je ubeena da e ga njena upornost osvojiti i da e je nagraditi sa A. Kada je dobila svoj rad nazad s ocenom C-, oh kako je bila razoarana! Profesor Hju je na dnu navrljao svoj komentar: Vai argumenti e, iako paljivo proueni, imati male anse da ubede porotu." ele noi voena besom, ona je napala" svoj sprat, svoj stan, etkom i usisivaem, istila je svaki orman i fioku. Do jutra se mesto sjajilo a ona je bila iscrpljena. Ali je imala jednu ideju, nain kako moe da ubedi Hjua da joj ponovo razmotri ocenu. Sledeeg jutra je otila do njega s predlogom: Ako ona inscenira lano suenje na asu i porota" bude na njenoj strani, da li e on ponovo da razmisli o njenom radu? Hju je dugo piljio u nju svojim plavim oima poput ovrslog elika, pa je Rouz osetila kako je hrabrost naputa. Onda se nasmejao a kosa mu se nakostreila. Moda ste potpuno neozbiljni, gospoice Rouz", rekao je. Ali imate petlju. Ja se divim ljudima koji imaju petlju. U redu onda, prihvatam va predlog." Na dan suenja, bila je skoro paralisana od nervoze. Ali puka snaga njene volje - volje da se dokae, sebi, Brajanu, elom svetu da je ona, do avola, neko i neto, naterala ju je da ue u sluaonicu, sa svim tim ljudima. U poetku je imala potekoa da je oni u poslednjim redovima uju, ali onda, poput oluje koja sakuplja snagu, postajala je sve manje stidljiva, zaboravljala na nervozu dok je ista snaga njenih ubeenja osvajala. Njena zavrna re je bila da se Vestern sikjuritiz ne moe smatrati odgovornim za insceniranu prevaru u fondu koja je njima objanjena, a sada prekinuta, i koja se sama od sebe razvila. Nije bilo namernog loeg upravljanja"; zbog toga je, na osnovu lana 10-b iz Zakona o obez-beenju i razmenama, nevalidno. 308 Vrt laz Polako je primeivala kako dosadni, cinini izrazi na licima porot-nika nestaju, najpre zamenjeni znatieljom, a zatim postepeno i iskrenim interesovanjem.

Kada se na kraju porota vratila i donela presudu u njenu korist, itava sluaonica je ustala na noge i pozdravila je. Nakon likovanja, otila je do Hjua. Sada e on bez sumnje da joj da A. Ali je na radu, ocena Cprepravljena samo na B-. Jo uvek nisam saglasan ni s vama, ni s porotom", napisao je, ali vam estitam na hrabrosti." Prvo se osetila slomljenom, prevarenom, ali je onda shvatila - da je ona stvarno pobedila. Uspela je da izmeni Hjuov izuzetno teak kriterijum ocenjivanja i ta ocena B ju je smestila u sam vrh. Ona e diplomirati kao summa cum laude, u prvih deset posto u svojoj klasi. I to je jo vanije, znala je da u ivotu moe sve da postigne, koliko god da je strano ili rizino, sve to bi zaista iskreno elela da uradi. Ali, zar ona deo svog uspeha nije dugovala i Maksu? Bez njegove podrke i pomoi, bez njegovog propitivanja, grdnje, navijanja, ona ve-rovatno nikada u tome ne bi uspela. Sada se okrenula ka njemu - oh, moj dragi, odani prijatelj - i zaista se iskreno nasmejala, oseajui da stari bes prema Brajanu polako nestaje. Izgleda, kako bi Britanci rekli, veoma zanosno", rekao je. Nosio je crni veernji sako sa crnom satenskom manom i iroki tamni pojas s paunovim arama koji je kupio u Libertiju. Nikada ga nije videla da izgleda tako dobro, ak i elegantno, kovrdava smea kosa uredno zaeljana, a plave oi su je podseale na vedvud porcelan koji se na to-ploti presijava. Podsea me na Nika arlsa."* Maks se nasmejao, podiui se sa sofe. U tri krupnija koraka, naao se pored nje, zakainjui gornju kopu na leima njene haljine, usled ega joj se u glavi zavrtelo, inei da se osea savreno zbrinutom. Dragi Maks. Najdivniji prijatelj na svetu. Malena omaka, to je bilo sve - kada ju je jue poljubio u taksiju. Oboje, u svem tom uzbuenju zbog sporazuma bez suenja, za trenutak zaboravljajui ko su... Da, slabaan glas u glavi joj je aputao, ali nisi to onda pomislila, zar ne? Kada te je on ljubio, ti si se osetila... pa, uivala si, zar ne? I bila si sigurna daje i on mislio... * Nick Charles (1946), ameriki sportski komentator i novinar. lin Gud 309 A kada ga je veeras videla kako se isticao svojim izgledom i da je -priznaj, zato ne prizna? potpuno seksi, osetila je isto treperenje i zapitala se: Kako H bi me poljubio u krevetu? Rouz se osetila postieno i uznemireno. Kakav je ona idiot! Maks se verovatno u taksiju posramio zbog tog poljupca isto kao i ti. A ta ako jeste eleo da vodi ljubav s njom? On je oenjen, pa bi za njega to bila samo prolazna afera. A nakon toga bi se u drutvu oseali neprijatno, nesigurni gde se nalaze. Ne, ona je Maksa cenila i previe da bi dozvolila da se tako neto dogodi. Premlada si da bi se setila Treeg oveka", Rouz je ula Maksov glas kraj uva, blag i veseo, zbog ega su njene zbunjene misli nestale poput osuenih latica maslaka. A gde je onda tu misterija?" Imam jednu za tebe. Moda moe da mi kae zato su, kad smo oboje ostavili cipele napolju

ispred vrata, samo tvoje vratili uglancane?" To je elementarna stvar, draga moja. Britanci moda mogu da trpe enu na prestolu, ali glancanje njenih cipela bilo bi previe." Imam za to odgovor." Rouz se savila, smeei se, skinula jednu od visokih potpetica koje je sama oistila i stavila na teku mesinganu ruku na vratima odmeravajui je s druge strane sobe. Pala je na sredinu uz zadovoljavajui udarac i odmah se osetila bolje. Ne samo zbog zabave ve i svega ostalog. Vratila se do Maksa uz trijumfalni pogled. Hoemo li onda da krenemo?" Ponudio joj je ruku, jo uvek se smeei, a plave oi kao da su mu poigravale. Ushiena Pepeljugo." Oslanjajui se na Maksa, Rouz je skakutala do mesta gde je bila cipela, pitajui se kako je Pepeljuga uspela da pobegne niz stepenice nosei jednu staklenu cipelu. Sve je mogue u bajkama... ak i ono 'Sreni do kraja ivota'... Na vratima joj je Maks pridrao novi kini mantil. Dok je ona gasila svetio, bacila je pogled na prozor izmeu tekih zavesa. Starinske uline lampe ovenane bledim krugovima magle. Slabo ukasto treperavo svetio se naziralo iznad Temze. Zamiljala je da uje tupe udarce kopita, kripu tokova na koiji. Magine koije koje e je odvesti u no. Iznenada se Rouz osetila srenom, srenijom nego to se godinama osetila. Ovo je bila bajka. London... zabava s lepim ljudima... ova haljina. Neto to pripada nekom drugom vremenu. Mesto gde je sanjarenje sigurno. 310 Vrt lai Taksisti je bilo potrebno dosta vremena da pronae kuu Ruperta Everesta. Sve kue na ejni Voku su bile udaljene od Kings rouda i mraku su grane ogromnog drvea i bujno lie sakrivali njihove garave fasade, tako da je brojeve bilo skoro nemogue proitati. Rouz je pogledala na sat, jedva razaznajui slabi odsjaj brojeva. Kasne. Skoro sat vremena. Pa, moda nee ni imati veze ta ona nosi. Do vremena kada oni tamo stignu, zabava e moda da se zavri. Maks je, kao i obino, ostao hladan. Rouz je osetila njegovu ruku na svojoj, kao i to da ju je malo stisnuo. Ne brini se. Bie takva guva da Rupert nee ni primetiti. On promovie nekog novog autora mislim da je Amerikanac - i verovatno je pozvao ceo BBC, svakog kolumnistu traara iz Flit strita i neke rokere, radi domae atmosfere. On uvek to radi. Kada je promovisao Donatanovu knjigu, Rupert je iznajmio pozorite Oldvi i tamo, na pozornici, napravio zabavu." Namignuo joj je. ak je pozvao i Devon Klark." Iznenadna kripa konica ih je oboje skoro izbacila sa sedita, a onda je taksista uspeo da se zaustavi do trotoara, pored visoke ograde od kovanog gvozda. Ovo mora da je ta kua", izjavio je gunajui.

Rouz je izala iz taksija i u tami primetila nekoliko statua anelia s krilima, po jednog na vrhu svake kapije, od predivnog kovanog gvozda; izgledalo je kao da e svakog trenutka da polete. Prola je kroz nekoliko visokih izrezbarenih vrata u hodnik s mer-mernim podom veliine jedne garsonjere, s duplim krunim niama ispunjenim ruama; na desetine i desetine njih su se nalazile u ogromnim efektnim saksijama - na jednom zidu sve tamnocrvene boje, a na drugom samo bele. Osetila je pomalo zaguljivu vlagu, usled tekog parfema. Kroz dvokrilna staklena vrata koja su se otvarala u hodniku, Rouz je primetila iroke stepenice koje krivudavo vode na gornji sprat i ula je buku pomeanih glasova odozgo. Kapute je sloila slukinja koja kao da je dola iz filmova tridesetih godina, u crnoj uniformi, sa ipkastom keceljom i kapicom. Onda se ispred njih, na vrhu stepenica, stvorio nizak elegantan ovek u smokingu boje ljive i krenuo kako bi ih doekao i pozdravio. Maks je pojaao svoj stisak podrke preko njenog lakta i apnuo joj-On je pomalo ekscentrian. Takoe i armantan." Kakvo zadovoljstvo to te vidim... Oduevljen sam da si mogao da doe", izgovorio je njihov domain u jednom dahu. Rouz je uz ;//* Gudz 311 zadovoljstvo pomislila: On nema ni najmanju ideju ko smo mi. Ali, srdanost njegove dobrodolice je potisnula njegovo slabo pamenje. Onda je Rupert pogledom preao Rouzinu haljinu i pljesnuo svojim rukama - malenim i zbrkanim kao u bebe - po grudima, kao da se moli. Izgleda preslatko, draga moja. Gde si pronala tu haljinu? Ne, nemoj da mi kae. Uasan sam u tajnama, a svaka ena na ovoj zabavi e to eleti da zna. Hajdemo uz stepenice. Hou da upoznate naeg poasnog gosta." Poznati pisac, zar nisi tako rekao?", uspeo je da se ubaci Maks. Rupert se nagnuo blizu njih, tako blizu da je Rouz mogla da vidi i svaku linijicu oko njegovih zelenih oiju boje zada. Njegov prvi roman, u stvari, ali usuujem se da kaem da e ubrzo da postane poznat. I za mene je to genijalno takoe. U stvari, jedna ptiica mi je ni uvo apnula da e neko iz Tajmsa za njega da napie da je literarno otkrie decenije. Vidite, neka vrsta Hemingveja, ovek je u stvari pucao na ljude u Vijetnamu. Verujem da je naziv knjige neka vrsta vojnog argona - Dvostruki orao. Moda ste je ve proitali?" Rouz je osetila kako njeno srce prestaje da kuca, kao da je pesnica pala na njega i uasna hladnoa je krenula polako da joj se penje uz kljunu kost. Brajanova knjiga, oh boe, oh da... Setila se oka kada ju je videla na polici u knjiari Dabldeja na Petoj aveniji. Podigla ju je i piljila u

sjajnu i prainom pokrivenu fotografiju oveka koga je tako iskreno, tako dugo volela, oseajui kao da ju je neko pogodio pravo kroz centar. Rouz je elela da vrisne, da ovog oveka laljivca zgrabi za ramena i protrese taj blesavi osmeh sa njegovog lica. Ti ga ne poznaje, i nita ne zna o meni, pa kako se onda usuuje da se ovako umea u nae ivote? Iznenada je njen bes nestao i ova kua, sve oko nje je iznenada postalo sivo, dosadno i daleko. Osetila se neizmerno umorno, glava joj je kilometrima lebdela iznad tekog i beskorisnog tela poput panja. Molim te boe, pomislila je Rouz, ne mogu ponovo da prolazim kroz to... ne dozvoli da se to dogodi... Rouz?" Otar glas je prekinuo zujanje u uima. Rouz... jesi li dobro?" Maks, pomislila je, drei se tog glasa poput konopca za spaavanje. Hvala bogu da imam Maksa. Sivilo je nestajalo i Rouz je primetila da gleda u Maksa. Videla je oveka koji izgleda kao bivi bokser, kosa mu postaje seda, ali oh, tako )e predivno da je tu, ovek na koga moe da se osloni, uvek. 312 Dobro sam", ula je sebe kako izgovara, hladno poput ledene vode Samo sam umorna. Vremenska razlika. Mislim da sam iznenada ose-tila umor." Zato ne prilegne malo, draga moja?" I njihov domain je bio dobar i zabrinut. Gore ima koliko hoe spavaih soba gde te nee drugi uznemiravati... iskreno, zaista izgleda pomalo kao komadi Madam Tiso." U redu sam", ponovila je Rouz jo odlunije. Stvarno." Primetila je svoj odraz na dugakom art deko ogledalu od ebanovi-ne i hroma na dnu stepenica i duboko je udahnula. Boe, zaista je bila bleda. Rouz se zatim kao u snu pela uz stepenice, bolje rei lebdela je, jer nekako njene noge kao da nisu pripadale njenom telu. Smeila se i graciozno klimala glavom elegantnim ljudima pored kojih je prolazila. Evo me ovde i nije smeno, jer ja u stvari nisam ovde, samo se pretvaram da jesam. Onda su doli u ogromnu sobu na vrhu, s prelepom belom tavanicom i belim zidovima, a zanimljivi oblici i boje su se pojavljivali pred njom - tamnocrveni zmajevi na crnom lakiranom kineskom ormanu, ogromno Mondrijanovo platno sa utim i crvenim kvadratima, ogledala koja se presijavaju od drugih odraza, itava plejada mukaraca u smokinzima i ena u ljokicama koje se presijavaju. I iznenada ga je primetila: stajao je pored ogromnog prozora koji je povezivao tavanicu s podom, leima okrenut, naslonjen i delimino pognut, a njegovo lice je poput duha svetlucalo na zatamnjenom staklu i nita drugo, niko drugi nije postojao. Brajan... Rouz je osetila da se ampanjac koji je upravo popila pretvorio u kiselinu. Palio joj je grlo i dalje nastavljao da ari, sve nie ka njenom stomaku. Prisetila se prvog oveka s kojim je spavala nakon Brajana. Jedan od njenih profesora sa Njujorkog

univerziteta, nizak, zdepast ovek, guste tamne kose i brade poput krzna, koji nije uopte izgledao kao Brajan, osim to su njegove naoari imale isti okvir od kornjaevine kao Brajanove koje je nosio dok bi itao. I otila je s njim u krevet zbog toga. Zbog njegovih naoara. Izveo ju je na pivo i piu, diskutujui non-stop o Prustu, a onda je ona otila do njegovog stana, popela se na njegovu prljavu posteljinu i dozvolila mu da s njom vodi ljubav. Nije osetila nita drugo osim tuge. Ai:;n Gud ________________________________________313. Ou tada je bilo i drugih mukaraca, nekoliko, mukaraca koji su joj dopadali, s kojima je flertovala, mukaraca u ijim je telima uivala. Ali nikoga nije volela, ni za kim nije ni suzu pustila, niko ne bi mogao da joj uniti ivot kao Brajan. O boe! Kako da mu prie? Da s njim pria, da se ponaa kao da je sve savreno normalno, samo pomalo iznenaujue da se dva stara prijatelja iznenada sretnu na neobinom mestu... Nekako je uspela da doeta do njega, da se odvoji od Maksa i krene prema Brajanu kroz vazduh gust kao voda. Zvui oko nje su bili prigueni, kao da je pod vodom. Razgovor je doao do niskog uma, ali je zvuk leda u neijoj ai njoj zvuao poput nagle lomnjave stakla. Onda se suoila s njim i pruila svoju ruku ka njemu - ruku koja nije njoj pripadala, ve nekom stvorenju iz muzeja votanih figura koje je upravo postala. Primetila je ok na njegovom licu kada ju je prepoznao. Trenutak pukog bola. Onda je postao isti ovek kao i minut pre toga. Suv i gladan. Te reci su joj pale na pamet. Klie iz nekog razvodnjenog romana. Ali je svejedno opisivao Brajana. Lice koje je nosila u svom srcu poput kameje svih ovih godina, samo s neto otrijim crtama, duom kosom, koja se kovrda iznad kragne njegove braon jakne od rebrastog somota, sa senkom prerano osedelih vlasi na slepooni-cama. Te srebrne oi, koje izgledaju kao da su odnekud iznutra upaljene, sada su samo kao ogledala u kojima je videla svoj sopstveni odraz. Zdravo Brajane", pozdravila ga je. Moj boe, ne mogu da verujem... Rouz!" aa u ruci mu je ispala, ali je uspeo da je uhvati brzim naglim pokretom, a kapljice tenosti boje ilibara su se prosule na beli tepih. To joj je dalo trenutak da ispliva na povrinu, uhvati dah pre nego to ga je ula da uzvikuje: Ti si poslednja osoba na Zemlji koju bih oekivao da vidim ovde!" Ona se kratko, veselo nasmejala osmehom koji je smetao i njenim uima. Pa, i ja takoe. Mislim, ti si poslednja osoba koju sam oekivala da vidim. Kako 5/ ti?" Dobro. Bolje nego ikada. Napisao sam knjigu. ak sam uspeo i da naem izdavaa i prodam nekoliko primeraka. Gospodin Everest je vde u Engleskoj medijski propraa." Smejao se, a to je bio takav vetaki, usiljen osmeh da je Rouz ele-ia da ga udari, ba kao to je elela da udari one kartonske postere postavljene u knjiarama. Fraze su joj prolazile kroz glavu, delovi kritika kJe je proitala.

- debi monog knjievnika... 314 Vrtio* ...vie ogoljene snage od NAGOG I MRTVOG, dirljivije od NA ZA PADU NITA NOVO... ... DVOSTRUKI ORAO je prava ifra za vojne operacije u Vijetnamu... ali je takode i simbol razoaranja njenog heroja u svoju zemlju Nemojte da itate ovu knjigu ako se ne spremite da vam se srce slomi a nain na koji razmiljate o modernom ratovanju vam se zauvekpro-meni... Ona ju je proitala, elela je da je mrzi, ali ju je knjiga toliko ganula da je satima nakon toga plakala. Rouz je i sada elela da zaplae. Tople suze su pretile da je izdaju i sakupljale su se u dnu njenog grla. Zamiljala je da se tanuna linija lomi i lagano se iskrivljeno kree sa uglova njenog nesigurnog smeha. Onda je ula Brajana kako govori: Rouz, elim da upozna moju enu..." Neverovatno, ali ona je bila tu. Sve vreme je stajala pored njega, a ja je jednostavno nisam videla. Sada je iznenada izgledalo da je Brajanova ena jedina osoba u prostoriji. ... Rejel..." Rouz je uz bol pomislila: Ona je prelepa. Nisam oekivala da e biti tako lepa. Siuna i nena, lepog lica i za glavu nia od Brajana, ali nita nije bilo lutkasto na ovoj eni. Ona je zraila snagom, nekom znaajnom svrhom. U njenim oima, svetlim i plavim poput plaviastog plamena, i siunim miiima koji su se videli na njenoj koi, Rouz je sebe videla kako se osmehuje i pozdravlja s njom. Neni prsti su se obavili oko njene ruke u vrst i iznenaujue teak pozdrav. Sve u vezi s Rejel je bilo svee i vrsto, svetio, vrelo, pu~ calo od intenziteta. I razliito. Nekako, ona nije podseala ni na jednu enu u prostoriji. Svuda su se videle perlice i ljokice uivene na obojenu svilu, a eto, ona je nosila jednostavan laneni kostim kao jednostavne poruke zahvalnosti koje se piu na jednom jedinom paretu skupocenog kancelarijskog materijala. Kosa joj je bila boje svetlog ili-bara, brendija iz neke dobre godine, sa razdeljkom po sredini, a padala je u blagim talasima preko siunih ramena, nekako udno slobodna. Rouz se smeila, drmala joj ruku i nije mogla da skine oi sa tan-ke zlatne burme na treem prstu Rejeline leve ruke. elela je da joj Je strgne s ruke. Ona nije tamo pripadala. Taj prsten je moj. Trebalo je da ja budem ta koja e da ga nosi. jan bi trebalo daje moj mu, a ne tvoj. , ,lif-, Cud_________________________________________315 Suze su se borile da izau na povrinu, vrele i guee i Rouz je znala da ne moe vie tu da stoji ni sekundu i ljubazno se osmehuje. Izvukla se i pobegla, probijajui se kroz gomilu - idite, do avola, svi vi, ba me briga ta mislite - niz stepenice. Dugaak hodnik, vrata iza njih, i iznenada se Rouz nala u bati. Bati staroj koliko i sama kua, tamnoj i tihoj poput bunara. Zidovi od cigle su bili pokriveni engleskim brljanom, a fontanu, prekrivenu mahovinom,

uvao je bezglavi kameni Kupidon. Bilo je mirno, osim zvuka vode koja kaplje sa lia na put od cigala, upalj i nekako bezduan zvuk. Rouz je sela na vlanu kamenu klupu i primetila da jo uvek dri praznu au. Poput nekog lika koji pati zbog neke gorke ale na kraju komada Noela Kauarda. Poela je da se smeje, ali se smeh pretvorio u neto drugo i iz nje su se uli prigueni jecaji. Podigla je svoju praznu au prema bezglavom Kupidonu. Ovo je za nas, Braje. Neka poivamo u miru." 21. Rouz... ao mi je." Iza sebe je ula nean Brajanov glas koji ju je u toj tiini iznenadio. Rouz je osetila kako joj se koa najeila. Srce joj je kucalo glasno i ne-ravnomerno poskakivalo dok se naglo okretala licem prema njemu. ao zbog ega?", gorko je pitala. ao ti je to si veeras ovde? ao ti je to ja imam lepe manire pa sam dola da se pozdravim? Ili ti je samo ao to si me bez reci otkaio nakon svih onih godina? Zna li, Brajane, da je tano ono to kau da jedna slika vredi kao hiljadu reci. Nema pojma koliko je to tano..." Zavrila je slomljeno. Zurila je u njega, traei na njegovom licu ono to se nadala da e da pronae. Povreenost. Bol. Dragi boe, neka on oseti makar maleni deli svega onoga to sam ja propatila. Ali kada je u tom razvodnjenom odsjaju svetlosti koja je padala s prozora iznad njih videla koliko je on bled, kako je ubijeno i nesreno izgledao, jedino je elela da mu prie, baci svoje ruke oko njega i utei ga. U tom trenutku je Rouz znala zato ona nikada nee moi njega da se oslobodi. Jer nije mogla da odlui da li da ga voli ili mrzi. Boe, zato si sve morao da uini tako tekim? Zato, kada bi mrnja prema njemu bila mnogo laka? Nije bilo tako", rekao je. I nije mi ao to si veeras dola. Rouz... ja... mislio sam da te zovem, toliko puta. Ali..." Bespomono je rairio ruke, to je govorilo i sve i nita. Rouz je bila svesna svojih ruku koje su se tresle, nokte je zarivala u dlanove. Dah joj je grebao grlo vrelim, suvim uzdasima. Majko boja? zato ona ponovo mora kroz sve ovo da prolazi? Ali je duboko u sebi znala da iako je elela da pobegne, to nije mogla. Ovo je nekako bila njena sudbina; kao da su ona i Brajan bili na nekoj stazi, dolazili iz suprotnih pravaca, a ovaj susret je neizbean sudar. Da sam znala da e veeras da bude ovde", rekla je, ne bih dola. Svoje stisnute ake je prinela licu, hladnom kao da je bilo od leda. f boe, Brajane, zato? Zato si to uradio? Sve ove godine... samo elim da znam zato. To me je ubijalo. to ne znam zato. Zato si se njome oenio?" Usledila je duga pauza, a onda je Brajan neno rekao: Nije to bilo zato to te nisam voleo, Rouz. elim da to zna. Ako je to moglo ^-----------------------------neto da promeni, ja... pa, pokuao sam da te vidim kada sam se vratio, ali ti..."

Spustila sam ti slualicu, je tako? Koliko se seam na desetinu puta. Da li misli da to ita menja? Iskreno, Brajane? Isuse, je li trebalo da se negde na ruku naem s tobom, sasluam tvoja bedna opravdanja i objanjenja, dozvolim ti da sve to upakuje u jedan lep paketi za kraj? 'Do vienja, drago mi je bilo da sam te poznavao i uzgred, hoe H taj govei sendvi u oku sa senfom i salatom od kiselog kupusa?'" Ona je sada plakala. Bili smo bolji od toga, zar ne, Brajane? Bili smo neto vie od nekoga iz Bruklina ko se zajebava na krovu." Rouz... Rouzi..." Pruio je ruku prema njoj, kao da je eleo da je utei, ali nije znao kako. Te dugake ruke su bile tako blede u tami da su delovale skoro nestvarno. Toliko ga je volela, a on ju je tako dobro poznavao, intimno. I dalje bih voleo da postoji nain da ti to objasnim. Samo... ono to sam eleo da zna... jeste da nije bilo tako jednostavno. Nije to bila ishitrena odluka, da sam jednog dana samo odluio da e to da se dogodi, da e tako da bude." Rouz je posmatrala kako mu ruke padaju sa strane. Svalio se na klupu, ukoeno piljei u tamu. Bespomono je pomislila: O Isuse, srce mi se epa samo kada pogledam u njega. Stariji, mraviji, pa te koske koje tre sa njegovog lica poput kamenih vrhova na planini i - jo uvek ne mogu da verujem - ti osedeli delovi oko slepoonica. Mnogo ljudi e pokuati da ti ispria kako je bilo tamo, u Vijetnamu", kolebajui je poeo da govori. Ali niko, ni ja, niti iko drugi, nee uspeti da te ubedi da je stvarno bilo tako. Bilo je poput... pa, pa, kao tamo, rat, dungla - to je jedino to je tamo ikada postojalo i nita drugo nije bilo stvarno. Ni kua, ni moja porodica, pa ak ni ti. Svi vi... zamiljajui vas ta radite... to je bilo kao kad gleda neki od onih starih crnobelih zabavnih programa gde je prijem lo i zna da iako ga kupuje i slua sve te glupe razgovore, zna da su to samo glumci koje plaaju da glume i koje ba briga jedne za druge. Nije bilo vano koliko sam puta rekao sebi da me ti eka, da me voli, ali... nikako nije izgledalo stvarno. A onda kada mi nisi pisala..." Rouz se osetila kao da joj je zabio no u srce. Tvoja pisma. Nana ih je krila od mene. O boe. Zar nisi dobio moje..." Dobio sam tvoje pismo. Prosledili su mi ga u bazu. Ali tek kada su me otpustili. Kada smo se Rejel i ja..." Glas mu se stiao. Dakle vidi kako je bilo." Brajane, da li od mene trai da ti oprostim? Da li stvarno hoe da ti poverujem da si se njom oenio jer si pomislio da sam prestala da te volim?" 318 Vrt L

Okrenuo je lice ka njoj i ndela je suze u njegovim oima. Vie nita ne znam, Rouz. Toliko vremena je prolo. Stvarno ne znam ta sam mislio tada. Samo znam kako sam se oseao i da to verovatno nije imalo nikakve veze s tobom ili s onim to je stvarno. Kada sam bio ranjen... postalo je jo gore, to oseanje. Bilo je kao da sam spavao, pa se upravo probudio, a sve to se desilo pre toga je bilo poput sna. Nekih od tih snova jedva da sam se i seao." Poput mene?" Ne. Seao sam se tebe, Rouz. Ti si samo... ti si bila iluzija. Jedina realnost oko mene je bila ta bolnica, taj krevet u kome sam leao i stravian bol. I Rejel. Ona mi je spasla ivot, Rouz. Ona... ona je bila stvarna." Rouz je pomislila: / ovo je takoe stvarno, kako se ja sada oseam. Mrzim ga to ovo radi, to pokuava da me natera da sve to razumem. to mi sve ovo govori i jo vieme povreduje. Ali deo nje je razumeo. Bio je daleko od kue i neto strano mu se dogodilo... i to neto je uzelo njihove ivote i potpuno ih razdvojilo. Sada je takoe razumela, nakon svih ovih godina, da Brajan nije eleo da je povredi. Ali onda,zar nije ona sve ovo vreme znala - u najdubljem delu svog srca, gde oprotaj lei zakopan? Rouz je na njegovom licu videla da on govori istinu, najbolje to zna. Njegove oi ispunjene suzama su se na svetlu na momente presijavale jarko i svetio poput polomljenog stakla. Konana istina joj je iznenada sinula: da ga ona ak i sada voli i da e i dalje da ga voli, bez obzira na sve. Brajane..." Guila se. Iznenada je osetila slabost u kolenima. Stropotala se na klupu pored njega, zarila svoje vrelo lice na izlizane linije njegovog somotskog sakoa, privila se uz njega kao nekada kada je bila dete i sanjala prelepe snove, oseajui da ukoliko uspe da se uz njega dovoljno snano privije, i dalje e ga imati kada se probudi... Rouz je osetila kako se njegove ruke privijaju uz nju, kao da on tei izgubljeno dete i s bolom u srcu se prisetila svih onih trenutaka kada ju je on ovako u naruju drao. Kao da su to uloge koje su za njih stvorene i nastavie se do kraja njihovih ivota. Poljubi me, Braje", plakala je, udaljivi se malo od njega uz podignutu glavu kako bi joj se lice srelo s njegovim. Ne radi mi ovo. Ne te-raj me da te za to molim. Samo me... za boga miloga... poljubi." Rouz, ne mogu..." 319 Neka je proklet. Ona e da ga natera da je poljubi. Morala je da zna da H u njemu postoji neki deo, koliko god duboko zakopan, koji je i dalje voli. Rouz je stezala svoje ruke oko njegovog vrata vukui ga ka sebi kao da se davi, a on pliva ka njoj kako bi je spasao. Boe... o boe... koliko je samo puta ona udela za ovim? Sanjala da on po nju ovako

dolazi? Molim te, Brajane, molim te, poljubi me samo jednom... samo jednom... Onda ju je on poljubio, otvorio je usta, naglo i slatkasto, eljan nje, uz prigueni jecaj u svom grlu... Vidi... oh Brajane... ti me voli... Ne!", uzviknuo je. Ne... ne mogu. Ne smemo. Rouz, sve ove stvari koje sam ti ispriao, sve je to tano. Ali je to bilo pre dosta vremena. Ja volim Rejel. Ona je moja ena. Ovo... ovo nije smelo da se dogodi. ao mi je." ao?" Slab osmeh se nazirao na njenom licu. ao ti je kada zgazi nekome nogu ili kada srui lampu. Ali ne i kada srui ceo neiji svet. Brajan je ustao i stajao iznad nje sa izrazom neizmerne tuge. ele-la je da vie na njega, da ga udari. Ne saaljevaj me, ti kopile! A/e elim tvoje saaljenje! Stvarno mi je ao, Rouz." Nita nije ostalo da se kae. On se sada udaljavao, i nosio sa sobom sve to je ikada u ivotu elela. O boe, boli, tako prokleto boli... Rouz je plakala od besa i bola, bacila je na njega praznu au ampanjca koja je stajala na kraju klupe, kako bi ga povredila isto onako kao to je i on nju povredio. Ali se umesto toga njena ruka nekako izvila oko ae. Usledio je otar zvuk i stravian bol. Rouz je pogledala ka dole i videla tamnu i gustu krv, otre delie stakla koji joj tre iz ruke. Boe, ta sam uradila? ta sam to uradila7. Sedela je drei se za zglob i kao hipnotisana zurila u stravian prizor krvi koja se irila, obrazovala jezero u njenom dlanu, klizila niz njen zglob i padala joj u krilo pravei fleku na somotskoj haljini koju je nosila. Rouz... o Isuse, ta..." Brajan. Zar nije otiao? Ne. Jer je on bio tu, ba tu, pored nje, drao je, ispirao njenu povreenu ruku, a svetle kapi krvi su uflekale prednji deo njegove bele koulje poput malih crvenih cvetova. Izgleda duboko", govorio je, dok mu je glas podrhtavao. Moda e morati da se uije. O boe, Rouz..." Onda je on zaplakao, potpuno se zgrio i ispustio uasan krik, poput neke strano ranjene ivotinje i uo se zvuk koji nije namenjen ljudskim uima. Oseanje nekog uvrnutog zadovoljstva se javilo u njoj. Rouz je tada shvatila, u nekom delu svog mozga koji se oslobodio bola, da je on bio njen. ta god da se dogodi, koliko god oni sebe ili jedno drugo povreivali, Brajan e uvek biti njen. Dok ju je Brajan vodio uz stepenice, s krvavom rukom zavijenom u njegovu maramicu, Rouz se osetila neobino razdvojenom. Pomislila je: Nita od ovoga se stvarno ne deava. Samo gledam film o sebi. Jednu od onih drama sa BBC-ja koje prikazuju u Poaritu remek-dela. Masa ljudi je postajala neto tia i pomerala se u talasima, kao da ju je neko izvebao na taj nain. Razdvajanje Crvenog mora, in prvi, pomislila je, a jedan deo nje je sada uo zamiljen smeh.

Izgledalo je da se utogljena i uredno sreena soba nekako razdvojila, a zatim ponovo uredila kao u nekom bizarnom kolau. Malene stvari su iskakale pred njom, drmale je i potresale. Cigareta koja je potpuno dogorela u ruci visoke plavue koja je samo skamenjeno stajala i sa uasom sve to posmatrala. Bela persijska maka se spretno kretala izmeu gomile nogu. ara mokrih krugova koji se na povrini stola za kafu prepliu, poput talasa u jezeru. Onda, pojavljujui se kao neko privienje, ona je bila tu. Rejel. Ramenima se probijala kroz gomilu, krupnim koracima se kretala na-pred i izgledalo je daje iskoila pravo iz ove izmaglice crvenila... sve je sada bilo plavo, plavetnilo njenih oiju, plavetnilo snova, dima i nesta-lih obeanja. Moja bliznakinja, pomislila je Rouz, da, to si ti. Moja sijamska bli-znakinja. Ti me ne poznaje. Ali sam sa tobom godinama ivela. Povezana s tobom. Mrzela te. Pitala se zato si nju izabrao umesto mene... Dozvoli mi da ti pomognem", hladno je rekla Rejel. Rouz nije mogla da veruje ta uje. Ali su onda ti njeni jaki prsti stezali njen zglob. Ja sam doktor." Ovo je film, pomislila je Rouz. Ovakve stvari se ne dogaaju u stvarnom ivotu. Rouz se povukla, udaljavajui se od Rejelinog dodira, mrzei njenu nenost, njenu strunost, ak i vie nego gruba, opasna. Ne... ne... biu u redu. To je... ne mislim da je duboko... hvala ti, ali u uspeti da..." Ne budi blesava!" Rejel ju je ponovo vrsto uhvatila za zglob, po put starije osobe koja vodi tvrdoglavo dete preko opasne ulice. ,JS 321 k krvari. Mora da je duboko. Kako se to dogodilo?" Oi su joj se "krenule ka Brajanu. Samo na trenutak, ali je Rouz videla znak pitanja u njima. Ponovo je osetila onaj potajni blesak trijumfa koji je osetila u bati. Ovoga puta se nije udaljila. Obuzela ju je neka vrsta znatielje. Iznenada je elela da upozna ovu enu. A ako bi se njoj pribliila, moda bi to znailo da e se pomalo pribliiti Brajanu, zar ne? Da vidi Rejel kroz Brajanove oi i sazna ta je to u njoj to je nateralo Brajana da se u nju zaljubi. Upoznaj neprijatelja. Nije li to ono to Biblija kae? Moda e uspeti da otkrije Rejeline slabosti. Mesto gde bi mogla da nabije klin. Na au od ampanjca", rekla je. Polomila mi se u ruci. Mora da sam je previe vrsto drala." Daj da vidim." Rejel je poela da odmotava krvavu maramicu, a onda je pogledala okolo, a njen elinoplavi pogled je osmotrio ljude koji su se gurali u gomili. Ne ovde. U kupatilu." Rouz je osetila kako je neko gura napred, vrsta ruka na njenom laktu. Pogledala je i videla poznatu osobu koja je izletela iz te guve. Maks. Izgledao je uznemireno. Rouz. Svuda sam te traio. Jesi li..." Zastao je, upiljeno, a njegovo ozbiljno lice se nekako smeuralo, u trenutku ostarilo pred njenim oima. Neno je rekao: O Rouz, o, duo moja."

Rouz se odmah osetila bolje i preplavio ju je ogroman talas smirenosti. Maks je bio tu. Maks e prekinuti ove lude misli koje joj se motaju po glavi. Maks e ponovo uspeti da je urazumi. Maks... dobro mi je", rekla je, a to je i mislila. Samo mala nezgoda. Saekaj me. Doi u za nekoliko minuta. Onda me, molim te... molim te, odvedi nazad u hotel." Cekau te", rekao je Maks, a u tom trenutku je Rouz u njegovom glasu, u njegovim oima primetila neto to ju je nateralo da se zapita da li... Onda ju je Rupert Everest, stiskajui ruke uveo u kupatilo, u fantaZ1ju art dekoa. Ploice od crnog mermera i jarkoroze porcelan, ogrojttna kada s priborom u obliku bronzanih vodenih nimfi. Ogledala su na svakom zidu, osenena blagim rozikastim osvetljenjem, umnoavajui svaki ugao i pretvarajui sve u pravi zabavni ou. Rouz je sela na stolicu s jastucima, pored staklene posude prepune trancuske morske soli za kupanje. Rejel je zatvorila vrata. Ostale su same. 323 Rouz je za trenutak osetila da i realnost zadrava dah, ostavivi n' - njih dve - u nekoj vrsti nadrealnog vakuuma. Mesto gde sve.. [ n-ta... ima neki smisao. Kao to se sada nekako oseala da je ona nekada bila Rejel. Foto grafije iz novina nisu mogle da imaju taj efekat. Bile su tako nejasne a lice joj je uglavnom bilo sakriveno iza Brajanovog. Ne, bilo je to neto vie. Neto zaista poznato... to je bilo ono najudnije od svega. Rejel je podseala na nekoga koga je dobro poznavala... samo nije mogla da se seti na koga. Taj lik je nekako nestao onog trenutka kada bi pomislila da se setila. To je samo moja mata, rekla je sebi. Rejel je otvorila jedno od ogledala iznad lavaboa i preturala traei kutiju za prvu pomo. Onda je kleknula na debeli podni roe itison, skinula maramicu i pregledala ranu: dugaka posekotina je dijagonalno ila preko njenog dlana poput usta koja se keze, ali nije bila dublja od nekoliko centimetara. Rouz se osetila bolje. Nije bilo toliko loe kako je prvo pomislila. Sad je manje bolelo. Zurila je u teme Rejeline glave, u bledu rozika-stu liniju koja je izgledala kao da ju je neko lenjirom izvukao, u sjajnu talasastu kosu boje ilibara koja joj je padala preko lica. Pomislila je da uzme jednu od art deko statua bacaa diska koje su stajale na mermer-nom pultu i jako je spusti dole, na tu savrenu rozikastu liniju. Onda je Rejel makazama izvukla dugako pare stakla iz rane i Rouz se trgla. Svezi talasi bola su izbrisali njene grene misli. Rejel je pogledala u nju i sama saoseajno iskrivila lice. Jaoj. To sigurno boli. Ali nee biti potrebni konci. Samo u da ti oistim ranu i stavim na nju zavoj." Hvala ti", jedva je izgovorila Rouz. Stvarno, oseam se glupavo zbog svega ovoga. To je tako glupava nezgoda."

Nezgode se deavaju. Nisi ti kriva." Opet taj znak pitanja koji joj se nazirao u oima. ta se tamo desilo izmeu tebe i Brajana? Rouz je to proitala u tom zamagljenom pogledu. Pustiu te da to sama zakljui, odgovorila je preutno Rouz. Ostala je mirna, posmatrajui Rejel kako isti ranu antisepticima s jakim mirisom, a onda je umotava gazom. Potajno se divei vesting spretnim pokretima njene ruke, Rouz je zamiljala te ruke na Braja novom telu, kako s njim vodi ljubav, igra iznad njega tim dodirim leptira... Stani. Odmah stani, naredila je sebi. Ovo je ludo. Ti se ponaa Rejel ie ustala i okrenula slavinu kako bi oprala ruke. Ostavi taj voi dan ili dva." Glas joj je nadjaao vodu koja je tekla. Sada je brisala ke jednim od mekanih roe pekira poredanih na postolju za pekia zatim se ponovo okrenula ka Rouz. Pogled joj je skliznuo ka njoj, zatim je odmahnula glavom. teta za haljinu. Prelepa je. Nadam se da nije unitena." Njena haljina? Nije na to ni pomislila, a sada se osetila poraavaju-e. Pa, moe da se oisti. Kada bi samo i njen ivot mogao tako lako da se uredi, ivot koji je trebalo da ima s Brajanom... Ali, to je kao kad poelite da se Vijetnam nije nikada dogodio. Ili poar u kojem je njena majka stradala. Savladana, Rouz je poela teko da die usled priguenih, bespomonih jecaja, oslonivi svoje elo na hladne mermerne ploice. Sluaj", rekla joj je Rejel, uz profesionalnu notu glasa, doivela si ok. Vrati se u hotel, uzmi nekoliko aspirina, odmori se." Borei se da zadri svoje emocije, Rouz se kroz suze koje je zadravala u oima fokusirala na Rejel. Brajan mi nije rekao", kazala je, gde ste odseli. Va hotel. Da mogu da ti poaljem ek za tvoju uslugu." Rejel se ukoila. To nee biti potrebno", rekla je. Ne bih ni pomislila da naplatim neijem prijatelju. Brajanovom", brzo je dodala. Prebrzo, uz duboko rumenilo koje joj je dolo do vrata, pretvarajui njenu beikastoruiastu kou u runu iaranocrvenu boju. Rouz je osetila zadovoljstvo u dnu svog stomaka. Dobro. Dakle, i ona ima Ahilovu petu. A to je, kao to je i sumnjala, Brajan. Dugujem ti onda", rekla je Rouz. Rejel je zastala kod vrata, okrenula se i bacila na nju jedan podui pogled. Rouz je pomislila: Mi smo u Felinijevom filmu, dok je gledala Rejelin odraz u roe ogledalima, sve vie i vie nje, na desetine Rejel poredanih poput domina, siunih i zlatastih, sa oima kao u nezabo-ravka. Jo jedanput je Rouz imala to tajanstveno i jezivo oseanje da odnekud poznaje to lice... ..Nita mi ne duguje", rekla je Rejel, a slabaan osmeh joj se pojavio na licu. Smatraj da smo se poravnale." Ne jo, pomislila je Rouz, dok joj se gorina usaivala, ne, sve dok ti lna Brajana. 325

22. Rejel je ponovo proverila svoje gaice, da bi se uverila. Nema krvi. Talas veselog olakanja ju je preplavio dok je sedela na klozetskoj olji u malom kupatilu na klinici. etiri dana, pomislila je. A njena menstruacija skoro nikada ne kasni. Pa ipak, prerano je da bi se unapred radovala. Osim to jeste bila uzbuena. Ruke su joj se tresle. Stomak joj je poigravao. Dok je stajala i povlaila gaice nagore, nametajui svoju suknju od somota, kolena su joj bila kao od gume. Zacrvenela se, a zatim je ruku stavila ispod tanke pamune bluze kako bi namestila brushal-ter. Poslednjih nekoliko dana joj je postao neto tenji, nekako neprijatan; a grudi su joj bile tee i nenije, bradavice krute. Svi znaci su bili tu. Dok je prala ruke u zaralom lavabou, Rejel vie nije mogla da obuzda svoju nadu. Pretpostavljala je da je trudna. Nakon svih ovih godina. Uvek je postojao taj jedan sluaj u hiljadu. Ba pre neki dan je imala pacijenta, enu koja je godinama pokuavala da zatrudni i konano je digla ruke od toga, pomislila da je u menopauzi. Sada je u etrdeset sedmoj zatrudnela sa svojim prvim detetom. Sluajno. Ali se deava. Molim te boe, neka se to meni dogodi! Nama. Brajanu i meni. Pomislila je na one bolne testove plodnosti. Poslednji put je ak uzela morfijum. A ta su oni dokazali, osim onoga to je ona ve znala? I sada, posle toliko godina, ona je svakog jutra merila temperaturu, beleila je na grafikonu, poput laboratorijskog pacova. A tek svi ti odlasci u kupatilo i proveravanje sumnjivih mrlja! Opipavala je grudi, proveravala njihovu osetljivost. Nadala se, nasuprot svim oekivanjima. Molila se. I uvek, na kraju, nita. Ali ono to je bilo strano, jo strasnije od njenog razoaranja jeste saznanje da ga je ona lagala. Pustila je Brajana da veruje da nema r zloga zato oni ne bi mogli da imaju dete. Kada bi on znao... est godina, pomislila je. Ni posle est godina ona nije pronas a pravi trenutak da mu to saopti. To je naravno njena greka. Brajan n je mogao da bude neniji, ni saoseajniji. Znala je da bi razumeo ka bi mu rekla, ali ipak nije mogla sebe da natera da izgovori te reci. A s to due od njega tajila, to je sve tee bilo, postajalo je kao neka vrsta prevare. AH, te prve godine su bile tako lepe da nije imala srca da pokvari jedan jedini dan, jedan minut. U Njujorku, dok je zavravala svoju specijalizaciju ginekologije u bolnici Bet Izrejl, a Brajan je poput luaka radio na svom romanu, imali su toliko malo vremena za sebe, da je svaki sat koji bi zajedno proveli bio dragocen. Setila se jedne snene veeri, kada se vukla kui nakon deurstva od trideset est sati... i iznenada se u taksiju setila Karnegi hola, da imaju karte za Rubintajnov koncert to vee. Oboje su se tome nedeIjama radovali - vee nebeske muzike, a onda veera u Ruskoj ajdi-nici. Ali tada... jedino to je ona

elela, jedino za im je udela je bila topla kupka i no koju bi provela izleavajui se u krevetu. Ali kako je mogla da izneveri Brajana? Uvek je bio tako strpljiv kod njenog prokleto nepredvidivog radnog vremena, nikada se nije alio, nikada nije uinio da se zbog toga osea krivom. Toliko mu je dugovala. Kada je stigla kui, Brajan je bio doteran i sijao je u svom najlepem odelu i kravati, dugo je u nju gledao, a onda rekao: Ne mogu da se takmiim s Ruskom ajdinicom i njihovom klopom, ali znam da pravim dobar omlet. ta misli da nas dvoje ostanemo veeras, sami, ha?" Oh, Brajane..." bila je na ivici suza od umora i olakanja, ta je s koncertom? Znam koliko si eleo da ide..." Bie i drugih veeri. Karnegi hol se nee sutra sruiti. Ali izgleda kao da ti hoe. U svakom sluaju", nasmejao se i nacerio, tim prelepim naherenim kezom koji bi je toliko oraspoloio, ti si mnogo zanimljivija za gledanje od starog Rubintajna. A uvek moemo da pustimo plou i sluamo." I tako se ona dosta dugo relaksirala u kadi, dok je Brajan spremao veeru, a onda su zajedno sluali muziku dok su jeli. Posle toga ju je dveo do spavae sobe i polako i neno je svlaio. Poeo je da joj lie grudi i nenu upljinu izmeu njih, ostavljajui vlaan trag svojih usa-na na njenom stomaku. Onda je zbacio svoju odeu i povukao je na duek. ,,A sada za desert", mrmljao je i opasno se smejuljio. Prodro je u nju i obuzeo ju je dubinski talas njegove strasti... koja se Polako rasplamsavala, podizala je iznad umora, terala je da vriti, i da lzvija kimu kako bi ga celog uzela, to je vie mogla. Zaspavi na njegovim rukama, osetila je takvu sreu... razmilja-a je kako je udata za ovog predivnog oveka i ceo ivot i ovakve noi S4 pred njima. A moda e jednoga dana udo da se dogodi i ona e da zatrudni - specijalista je rekao da je to nemogue, ili jedva . , ^ ,------------,~ ~ "v-.^g^c, jeava mogue Moda se to sada deava, ba u ovom momentu... beba... Brajanova h ba... a onda e sve /aisfa Ha c--.,.-;; Boe, kada smo poslednji put vodili ljubav?, zapitala se dok je staja la iznad lavaboa i brisala ruke. Te noi kada ju je probudio iz vrstog sna svojim dodirima a njegova elja bila tako intenzivna. Ali, ona e sve to uskoro da mu nadoknadi - im uspe da dobije nekoliko slobodnih dana, oni e da odu negde gde je romantino, moda na Antigu. To mesto je vredno njene rtve, zar nije tako? Njena klinika gde e uspeti nekako da nadoknadi, moda ak i zaboravi smrt sa kojom je ivela u Vijetnamu, mesto gde siromane ene mogu da dobiju dobru prenatalnu brigu. Boe, bilo je tako teko izboriti se s birokrati-jom advokati, preporuke, razgovor za razgovorom, gomila aplikacija i formulara samo zbog njihove

male svote novca za finansiranje prekoraenja. Takoe je bilo teko pronai nekog dobrog doktora poput nje, da eka dok Kej zavri svoj kurs za medicinsku sestru-babicu, da pronae odgovarajue mesto. Setila se dana otvaranja Zdravstvenog centra za ene na 1st sajdu. Vedra uta boja koja skoro da se osuila na zidovima mesta koje je vie od ezdeset godina bilo radnja tehnike opreme, a na podu se sjajio novi pod od vinil ploe sa sveim slojem laka. ekaonica - s delimi-no uleglim polovnim kauima, biljkama koje vise, korpama sa svetlim plastinim igrakama - itav dan nijedna osoba nije ula na vrata, a mesto je bilo naputeno kao metro stanica u tri ujutru. Onda je Kej dobila inspiraciju za kafu. Na prozor su stavili novi znak, na engleskom i na panskom: BESPLATNA KAFA I KROFNE. Tog dana su se pojavile tri ene. Postiene, tamne kose, sputenog pogleda i s uljudnim osmesima, balansirajui debeljukaste bebe na svojim kukovima. Do kraja nedelje, ekaonica je bila prepuna. Posle godinu i po dana, sve je dolazilo na svoje mesto. Ove ponosne, opore ene su poele da joj veruju. Ona ih je poraala, sluala njihove probleme, pomagala kada god i koliko je god mogla. Naravno, elela je da provodi neto vie vremena s Brajanom, ali je i ovim ljudima ovde bila potrebna. Na neki nain, bili su kao njena deca. Kvaka na vratima se pomerila, prekidajui je u mislima. Rejel, jesi li unutra?" pitala je Nensi Kandinski. Ja izlazim. Znam da i ti ide, ali mislim da ovo treba da vidi. Traila te je Lila Rodrigez. Ona... Pa> videe i sama." Rejel je uzdahnula. Prolo je sedam sati. udela je da stigne kuci-Da oseti Brajanove ruke koje je doekuju. Nee mu rei u ta sumnja* mu se nada, ne jo, ne dok ne bude sigurna. Oboje su se toliko puta Cezoarali. Ali oh, samo eli da bude s njim. Onda se setila. Brajan e veeras da govori na Skupu veterana. Imao je toliko zahteva da odri predavanja, pojavljivanja na televiziji i u radio emisijama otkako se knjiga pojavila, da nije mogla sve to da popamti. Jedno je sigurno: nee doi kui do kasno uvee. Trea no zaredom ove nedelje da odlazi u krevet bez njegovog dugakog toplog tela koje se uz nju priljubi. On ne mora da dri sve te govore, da toliko uvee izlazi. Da li je mogue da se on umorio od ekanja? Mene, deteta? Ako ja ne mogu to da mu podarim, vrlo je mogue da e on to potraiti na drugom mestu? Jo neeg se setila. Zabave od pre dva meseca u Londonu. Rouz. Prelepa, s tom tamnom kosom i tenom, tim prelepim upalim oima. Pa nain na koji su te oi gledale u Brajana. Hladna jeza od straha se zabila u Rejelino srce. Ako sam trudna, sve e se promeniti. Bie sve u redu s nama. Po-staemo porodica.

Sutra, obeala je sebi. Ranije u doi kui, za pramenu u da spremim ruak. Neto divno, to ide uz ampanjac i svece, potpuni doivljaj. A kasnije emo da vodimo ljubav i bie kao to je bilo prvi put. Reci gospoi Rodrigez da u doi za trenutak", kroz vrata je dovik-nula ka Nensi. U redu. Ja odlazim. Vidimo se sutra ujutru." Izlazei iz kupatila, Rejel je primetila deli narandastocrvene kose poput argarepe kako nestaje niz uzan hodnik koji je vodio u prostoriju za pregled. Nensi nikada nije hodala. Sve to je radila, radila je u trku. Sada je i Rejel urila, traila je Lilin karton iz pretrpanog ormara za kartoteku u svojoj tesnoj kancelariji, a zatim je ula u sobu za pregled. Lila se pogrbila na stolici u oku, ispod prozora okovanog gvo-zem koji je gledao na sporednu uliicu. Bila je siuna, osim to je imala ogroman stomak. Lice joj je izgledalo strano. Oteeno i u modricama, poput gumene maske za No vetica. Oi oteene. Sledeegputa e je ubiti, pomislila je Rejel, prestraena, dok je bes u n)oj kuljao. Duboko je udahnula i trudila se da ostane nepristrasna. Zato je ova 2ena dozvoljavala svom muu da je tue? ak je i titila tog bednika; Proli put je rekla da je pala niz stepenice. Do avola! 328_________________________21^ Senjora", pitala ju je, neno je uzevi za ruku koja je bila strav" mlitava i hladna. Digame quepaso?"* Lila je odmahnula glavom, a masni crni pramenovi kose su joj dali preko ela. Mi nino? Esta bien? Esta bien mi nino?"** Rukama zatitniki drala za svoj prilino veliki stomak. Hajde da pogledamo. Biu veoma paljiva, obeavam." Rejel joj je rekla da se namesti na stolu za pregled i podigla joj je suknju. Nema vaginalnog krvarenja, hvala bogu. Ali je pronala ogromnu modricu ba ispod grudnog koa to je zabrinjavalo Rejel. Moda ukazuje na povredu. Amnionska tenost e morati da se testira zbog mekonijuma. Vaa beba je verovatno u redu, ali bih elela da ostanete u bolnici preko noi", rekla joj je Rejel. Samo da bih bila sigurna. Entiendes, senjora?"*** Lila je razumela. Na re bolnica lice joj je od sjajnoutog potpuno posivelo, a oima je snano zakolutala. Uplaena je, pomislila je Rejel, uplaenija od bolnice nego od odlaska kui oveku koji je tue. Lila je zatresla glavom, onda sila sa stola za pregled, kreui se s naporom, poput vrlo stare ene koja balansira pakovanje jaja. Ne", rekla je tvrdoglavo. Bez bolnice. Uzee mi bebu." Ve je bila na vratima, vukui dugmad na svom iznoenom roe demperu, pre nego to je Rejel uspela da je zaustavi. Gospoo Ro-drigez, molim vas, sasluajte. Ono to se desilo ranije, kada ste imali pobaaj, to je bilo drugaije..." Ali je Lila ljubazno i odluno odmahivala glavom. Gracias. Doctor. Gracias... pero no."**** Rejel je elela da potri za njom, uhvati je za rame i prodrma je. Zar ne znate ta rizikujete? Zar

nemate predstavu koliko ena bi sve dale da mogu da dobiju jednu bebu? Samo jednu ansu da zatrudne! Ali to ne bi pomoglo. Lila to ne bi razumela. A onda bi potpuno prestala da dolazi na kliniku. Zar biti delimian doktor nije bolje nego uopte to ne biti? Rejel se sjurila dole, prola kroz vrata koja su bila povezana s njenom kancelarijom i traei meu fasciklama na stolu, brzo pronas* p.: Recite mi ta se dogodilo? (Prim, prev.) ** p.: Moja beba? Je l' dobro? Je dobro moje dete? (Prim, prev.) *** p.: Razumete, gospodo? (Prim, prev.) **** p.: Hvala, doktorko. Hvala. Ali, ne. (Prim, prev.) 329 i to s u-1 )e elela: SOCEDO ALMA. Na svom putu kui, svratila je u bolnicu i proverila Almu. Ovde je makar neto mogla da uradi. Kej je proturila svoju glavu sa upavom kosom kroz vrata. Idem napolje. Treba li da ti donesem neto pre nego to odem? Sendvi, ka-fu, transfuziju? Izgleda slomljeno, Rej." Odmoriu se kada odavde izaem. U ovo doba noi, moda ak usnem i da naem sedite u metrou." Preturala je po pepeljari prepunoj gumica, spajalica, olovaka i izvukla suvenir iz metroa. Bacila ga je prema Kej. Evo. Uzmi jedan i za mene. Uzgred, jesmo li dobili rezultate krvi Alme Socedo?" Jo ne. Sutra ujutru, ako uspem da ih izvuem bakljama za vatru. Zna te ljigavce u laboratoriji obeanja, obeanja. eli da im kaem da je u pitanju vanredan sluaj?" Kej je izgledala umorno, s tamnim podonjacima, neto tanjim dodue. Sutra ujutru e biti u redu", odluila je Rejel. ,,'no Kej. I sluaj... uvaj se, da li me uje?" Nekoliko minuta kasnije, Rejel je zakljuavala - dve brave, reze na vratima, harmonika kapiju s duplim katancem a onda krenula ka niijoj teritoriji na Istonoj etrnaestoj ulici. Trotoar je bukvalno bio u haosu: psei izmet, polomljene flae, prepune kante za ubre, razvaljene telefonske govornice. Vazduh je bio nekako truo. Zidovi ikra-bani grafitima - VIVA LA RAA! CIKO VOLI ROKSI! SMRT SVIM KEROVIMA! A izgledalo je da sa svih prozora treti neumorna latino muzika. U poetku ju je sve to plailo. Setila se kako se u poetku oseala kao astronaut koji sputa nogu na neobinu i opasnu planetu. Ili kao Margaret Mid meu Aboridinima. ta li su oni mislili dok su je posmatrali sa svojih prozora - je li ona u njihovim oima bila samo jo jedna osoba iz grada koja se trudi da neto dobro uradi ili su samo e-leli da joj ukradu tanu? Ali je sada uz osmeh pomislila: Ovo je moja planeta. Mahnula je eni koja je sedela na stepenicama s kolicima koja je stavila pored sebe. Anita Gonzales. Pre sedam meseci, ona je porodila tu bebu u kolicima, ^etila se da je to bila teka trudnoa. A na kraju se pojavila malena be-blca s potpuno crnom kosom. Sada je izgledao krupno, zdravo, i isticao se u svojoj odei. Srce joj je zaigralo. Zvuk ambulantne sirene joj je prekinuo misli. Uskoro se nala na ulazu u ogromnu, runu zgradu od cigala. Cr-^na slova sprejom ispisana na velikim

staklenim vratima su glasila: ARIO JE ZAJEBAN. Neko je takoe skinuo veinu mesinganih slova iji je pun naziv nekada bio: BOLNICA SVETOG VARTOLOMEU Ono to je ostalo je SVETOG VAR. Rejel je kripavim liftom otila do estog sprata, prola pored u pavanog staiste i istaice sa ogromnim kolicima za ienje na koji ma su se nalazili prljavi aravi. Alma Socedo se nalazila na odeljenju C, u krevetu najblie vratima Spavala je. Njeno lice je podsealo na prelepu boju kameje slonovae, a tamna kosa joj se presijavala na jastuku. Samo esnaest godina, pomislila je Rejel. Ona bi trebalo da sprema test iz istorije, da se zabavlja s momcima, ide na urke, a ne da eka bebu. Rejel se setila kako joj je Alma bila simpatina kada se prvi put pojavila na klinici. Srameljiva, lepa devojka u mornarskoplavom kolskom demperu koji je prerasla. Posle pregleda, koji je pokazao da je negde u etvrtom mesecu trudnoe, itava dirljiva pria je izala na videlo. Njen prvi deko. Rekao je da je voli. I obeao joj je da nita nee da se dogodi. Sada nije eleo da ima nita s njom. Ni ona nije elela bebu, ali njeni roditelji nisu dozvoljavali abortus. Oni su katolici, a to ubistvo" bi bio smrtni greh. Sada, etiri meseca posle toga, izgledalo je kao da ta beba moda ubija Almu. Rejel je bacila pogled na tabelu pored njenog kreveta. Krvni pritisak joj je jutros skoio: 140 sa 110. Edem nepromenjen uprkos magne-zijum-sulfatu. Alma je primala laktatni Ringerov rastvor, ali je njena proizvodnja urina znatno opala. Do avola. Morau ubrzo da izazovem poroaj ako se situacija ne pobolja. Mogu obe da ih izgubim, Almu i bebu. Sutra ujutru, im vidim te rezultate analize krvi... Doktor Rozental! Oh, tako mi je drago da ste doli!" Zaprepaeno, Rejel je videla da je Alma budna. Izgledala je uznemireno. Suze su se sakupljale u njenim smeim oima nateenim od spavanja, a onda joj klizile niz obraze. Rejel je sela na ivicu kreveta, uzevi Almu za ruku. Osea se prilino loe, ha?" Onaj ovek", apnula je tako lagano da je Rejel morala da se potpuno nagne ka njoj da bi je ula. Molim vas... ne dozvolite mu da me ponovo dodirne." Je li to Alma sanjala? Koji ovek?" pitala je Rejel. Doktor, ne znam mu ime. Visok i... pa neke devojke bi rekle zgodan." Iskrivila je lice; oigledno je da ona nije delila njihovo miljenje-Doao je s gomilom doktora, neto ranije..." Gud 331 iM-iel ie klimnula glavom. Veernje posete. To je rutina." Ne. Ne." Alma je zatresla glavom negodujui. On... nije bio poput drugih doktora. Ne samo... znate, da me pregleda. Bio je tako hladan. Kao da sam ja neto za prodaju u radnji. Nain na koji me je dodirnuo. Osetila sam se tako..." Zarila je lice u svoje ruke i priala kroz vrhove prstiju, uz priguene jecaje. Nije me ak ni pitao. Samo mi je razdvojio noge i... i pred svima... s tom metalnom stvari... sve vreme je priao

o meni kao da nisam tu... o boe, elela sam da umrem" Rejel je pobesnela, kao da ugalj gori usred njenog stomaka. Kopile. Volela bih da ga ponizim, ko god da je. Jo bolje, da pustim nekog sadistikog proktologa da ga pregleda. Bio je to jedva primetan rat koji je svakodnevno vodila protiv neo-setljivih doktora koji su se prema svojim pacijentima odnosili s onoliko potovanja kao prema leevima na kojima se ue na medicinskom fakultetu. Naroito ovde, na Akuerskom odeljenju. Izgleda da je meu staistima i stalnozaposlenom osoblju vladala uobiajena pretpostavka da bilo koja ena koja zatrudni zasluuje da joj se intimni delovi javno izlau poput jabuka i banana na nekoj tezgi. Razgovarau s dr Taunsendom o tome, pomislila je. Misli mu esto odlutaju, ali mu je srce na pravom mestu. Neka ovde uradi jednu dobru stvarpre nego to se penzionie. Onda se setila da se Hari Taunsend penzionisao. Pravili su mu oprotajnu zabavu, na koju ona nije mogla da doe. Ali ko je doao umesto njega? Priseala se da je ula nekoliko imena koja se pominju kao mogui kandidati, ali ona nije nikog znala. A nije li ula prie da e oni da pokuaju da namame neku zverku iz Prezbiterijanske bolnice? Neno je stegnula Alminu ruku radi podrke, a zatim joj je dala pa-pirnu maramicu iz kutije koja je stajala na emajliranom nonom stoi-cu. Praznina u Rejelinom srcu se irila dok je posmatrala kako Alma Posluno duva nos u maramicu. Da li se ovako osea majka? eli da Prui zatitu, ali je bespomona da uradi neto vie od davanja papirne maramice? Majka. Dragi boe, ba to bih ja postala ako sam trudna. Srce joj je zaigralo za trenutak. Ako, ako, ako... Kada bih to samo znala sa sigurnou. Rejel je duboko uzdahnula. Sluaj Alma, ja znam kroz ta prola-2ls- Sve ti je sada nelagodno, a poslednje to eli jeste da te veliki broj iLia-fj doktora pregleda. Ali veruj mi, jedini razlog to si ovde jeste kako b' smo pomogli tebi i tvojoj bebi. Probaj sada da malo odspava. Svratiu do tebe sutra ujutru." Alma je klimnula glavom, a onda joj je zgrabila ruku, vrsto je steui dok se ona spremala da krene. Obeajte mi, doktorko Rozental Obeajte mi da ete me vi poroditi. Ne elim nikoga osim vas." Rejel je za trenutak zastala. Kako ona moe tako neto da joj obea? Devet od deset je ansa da e da porodi Almu i njenu bebu. Ali ta ako se neto dogodi, ako se negde drugde zadri... Rejel je zaustila da uveri Almu, da joj kae kako ima drugih doktora koji su dobri, moda ak i boljih. Ali ju je zaustavio pogled pun izmuene molbe na Alminom licu. Ako sada izneveri Almino poverenje, kada joj je ono najvie potrebno, to e devojci da stvori vie problema od jednog obeanja koje moda ne

moe da ispuni. Obeavam", rekla je. Ispod vrata na kojima je pisalo EF AKUERSTVA I GINEKOLOGIJE, videla je svetio. Pa, ko god da je zamenio Harija, sposobna je i predana osoba, im ostaje ovako kasno. Rejel je blago pokucala na vrata. Uite", nehajno je neko rekao. Rejel je otvorila vrata i ula unutra sa eljom da upozna Harijevu zamenu. Videla je glavu savijenu iznad stola, razbaruenu plavu kosu koja je sjajila iznad stone lampe, par muevnih podlaktica poloenih na otvorene fascikle, rukave na koulji savijene do lakata. Onda je podigao glavu i Rejel je videla taj par umornih zelenih oiju. Trepnula je oima, pomislila da je preumorna, da umilja. Nakon svih ovih godina... o dragi boe, on. Dejvid Sloun. Neto stariji i malo krupniji, ali jo uvek zgodan... ali nekako neprijatan. Imao je podonjake i nezdrav naduven izraz na licu. Umesto da nekako prirodno, lepo stari, on kao da se kvario i p"' seao na trulo voe koje padne sa grane. Za trenutak se potpuno skamenila, kao da joj je sva krv iz tela istekla. Jedan drugi Dejvid joj je pao na pamet, onaj mlai, u beloj jakn dok dri no za kiretau u svojoj drhtavoj ruci. Ali je ubrzo odagnala tu sliku. Davna istorija, rekla je sebi. Sada da se oboje bave istim poljem medicine, pre ili kasnije su putevi mora li da im se susretnu. 333 situacija, ali u nekako morati da je iskoristim najbolje to mogu. Gledala ga je dok je pomerao prastaru Taunsendovu stolicu za ljuljanje i ustao da se s njom pozdravi. Pa zdravo tamo." Nabacio je osmeh svetao poput reflektora. Rejel je ispruila svoju ruku, usiljeno se nasmeila, oseajui se nekako neobino, kao da je stajala izvan svog tela, poput marionete na koncima. Zdravo Dejvide. Prolo je dosta vremena, zar ne? Poslednje to sam ula je da si u Prezbiterijanskoj bolnici. Predlagali su nekoga odatle, ali nisam ni sanjala da si to ti." Poslednje to sam uo...", vratio joj je lopticu nazad, bila si tamo u dungli i igrala se dr visera. Pa, lepo je videti te da si se vratila u jednom komadu. Izgleda prelepo, Rejel." I ti takoe." To uopte nije tano, pomislila je. Izgleda uasno, poput neke karikature nekadanjeg lepukastog i zgodnog momka. Poput Dina Martina u tok-ou-programima, s oteklim oima kao od alkohola, ali je i dalje armer. Boe, kako je ikada mogla da pomisli da ona voli ovog oveka? Pozvao bih te da sedne", rekao je, ali kao to vidi..." Rukom je pokazao prema dopola punim kartonskim kutijama pored vrata. Gomile knjiga i fascikli su bile neuredno poredane na svaku stolicu osim one na kojoj je sedeo. Usred sam ienja kue. Hari Taunsend je bio pa-cov. uvao je sve, od kutija ibica do izvetaja sa autopsije starih dvadeset godina. Takoe je na isti aljkavi nain vodio ovo odeljenje.

Dakle, izgleda da u ovde morati dosta da se namuim." Pa, Sveti Vartolomej nije ba Prezbiterijanska bolnica. Ali sam ovde neko vreme, moja klinika je u susedstvu, tako da mogu da ti pomognem ako ti neto zatreba..." Nee koditi da se malo dodvorim. Da budem na njegovoj strani. On moe s takvom lakoom da mi ovde otea posao. Da ti neto kaem", rekao je, ponovo se nasmeivi tim lanim smehom. Ba sam se spremao da za veeras ovde zavrim. Zato ne demo negde na jedno pie? Da nadoknadimo u ime starih vremena. Ua mi nabaci nekoliko ideja koje moda ima kako da promenimo YU mrtvanicu. ta kae?" Afe, pomislila je Rejel. Poslednje mesto gde elim da budem je - s ejvidom u nekom baru i ispijam pia. -------------------------^tazi Ali onda, s druge strane, ako ona to odbije... pa, on to moe pogre" no da shvati. A runa injenica je bila da ne srne da dozvoli da se od njega otui. Ona nije tu radila, samo je imala privilegije za operacije A privilegije mogu da se opozovu. Izmeu ostalog, koliko to moe da joj nakodi? Volela bih", slagala je, ali e to stvarno morati da bude samo jedno pie. Oekivala sam da u kod kue da budem pre sat i po vremena." On je ve pruio ruku ka svojoj jakni - od somota, veoma skupoce-noj, modernoj - i preko jednog prsta je prebacio preko ramena, kao da je Dems Din. Rejel je bila u iskuenju da se nasmeje. Kui svom muiu?" Iza tog osmeha se sakrivala podrugljivost, ali je ona ve odluila da se ponaa diplomatski, ak i ako je to uniti. Podesila je lice na neto to se nadala da izgleda poput prijatnog izraza. U stvari, da. A ti? Oenjen?" Ko, ja? Ne, jo uvek ne. Jo uvek volim da se poigravam. ena bi se brzo mene zasitila. Zna na ta mislim?" Uhvatio ju je za ruku, poveo je na vrata, a ona je morala da se sama sa sobom izbori da se ne istrgne iz njegovog stiska. Dakle, ah da, pretpostavljam da moe da se kae da sam se tako izvukao. Pretpostavljam da vie volim teak rad od doivotnog zarobljenitva." Smejao se svojoj poalici. Rejel je iznutra tonula. Primetila je da oko vrata svetli neto sjajno. Zlatni lanac. O boe, da li je ona zaista pristala da popije pie s ovim ljigavcem? Jo neto se naziralo pored njegovog maco humora, to joj se motalo po glavi. Da, neto to ima veze s Prezbiterijanskom bolnicom. Njena stara prijateljica Selija Kramer, medicinska sestra na Akuerskom odeljenju joj je neto pomenula u vezi s Dejvidom. Neku vrstu skandala? Ali ta? Oh, pa dobro, i ona e to na kraju saznati. Nasmeila se najblistavijim osmehom koji je uspela da nabaci na lice. Pa, pretpostavljam da ne moemo svi da budemo srenici." A gde se nalazi to mesto gde me vodi?", pitala je Rejel, dok joj se neto stezalo u stomaku kada se taksi okrenuo u jo jednoj uzanoj uliici pokraj Vilid strita.

Sada je poelela da mu nije dozvolila da je nagovori da ode u Gor-dov bar preko puta bolnice Svetog Varta. Bio je jadan, televizor je nekada bio preglasan, ali je poznavala mnogo ljudi koji su stalno tarn ili. Mirno mesto", odgovorio je Dejvid, gde moemo da razgovaram Gde emo imati celokupan lokalni kolorit koji ide uz svetog Varto meja. Ne brini, skoro smo stigli." ui 335 Zabrinuta? Zato bih se brinula? Nas dvoje smo samo dvoje kolega koii idu na pie posle posla. Jeste, nekada davno smo se zabavljali, I ti si me napumpao, ali... Taksi se zaustavio, zatim je Dejvid platio vozau i izaao napolje. l ep kraj, pomislila je. Primetila je mnotvo drvea, redove starih kua od cigli sa svee okreenim ogradama, lepo odeven par koji seta svog psa. Kue, ali ne i barove... Dejvide...", okrenula se ka taksiju, ali je par transvestita u veernjim haljinama ve u njega ulazio. eleo sam da ti pokaem svoje novo mesto", pomalo naivno joj je objasnio. Tek to sam se prolog meseca ovde uselio. Stvarno sam pogodio, iako je re o zgradi bez lifta. Hajde, ne izgledaj tako, na drugom je spratu. Mirno je i moemo da popriamo." Osetila se nelagodno iako nije mogla tano da kae zbog ega. U redu, ali stvarno, mogu da ostanem samo nekoliko minuta." Nakon neto vie od sat vremena, Rejel je sedela na ivici Dejvido-vog belog konog kaua, s piem oslonjenim na jedno koleno, koje je formiralo tamne krugove na njenoj plavoj suknji od rebrastog somota. Ve mu je dvaput rekla da mora da krene, ali je on svaki put insistirao da jo malo ostane i popije jo jedno pie. Ona nije ni prvo zavrila, ali je primetila da je Dejvid sada ispijao treu au skoa. Nain na koji je izgledao, taj staklasti pogled i nain na koji je sedeo, sa strane kaua kako bi bio okrenut ka njoj, s jednom nogom oslonjenom na jastuke, rukom prebaenom preko naslona - sve je to izgledalo nekako pogreno. Da, inilo se... kao da je planirao da s njom ostane ele veeri. I ovaj stan je izgledao potpuno pogreno. Poput sobe iz Bluming-dejlsa, koja je bila okreena u nijanse be boje i boje ostrige, nametaj je imao otre uglove i inilo se nekako kao da je bez due. Dejvid verovatno nije ni znao da je bakrorez na zidu preko puta nje Ikartov. Neki dekorater je to verovatno nasumino izabrao da bi se slagao sa stolom. Dejvid je sada priao o Prezbiterijanskoj bolnici, a ona je pokuavala da se koncentrie na to ta je on govorio, ali su joj misli lutale. Do sada bi Brajan trebalo da je na putu kui, pomislila je, ako ve nije stigao. Boe, volela bih da sam s njim. C* J oada je Dejvidov glas postajao neto glasniji, dangrizav zbog ne-Cega. Rejel je postala paljivija i svoje misli usredsredila na ono to govori.

336 ... Da, zvui neobino, to je tano. Moja diploma sa Prinstona nij nita znaila na tom mestu. Dolazi sa pogrene strane ulice, a oni te ne ele u svom klubu. Sve je to veoma uglaeno, pretvaraju se da rrio e, a onda te dobiju na neki sitan, nebitan nain... kao kad te recimo zovu punim prvim imenom, dok oni svi meusobno imaju neke nadimke... i nekako, nikada nema dodatne stolice za tebe pored njih kantini. A onda mi ta kopilad smetaju. Najvie sam radio, takoe sam imao savren uinak. Zasluio sam da postanem ef Akuerskog ode-Ijenja. Bio sam najbolji, bez ikakve sumnje, daleko najbolji." Sada je tee disao, a lice mu se zacrvenelo. Rejel je osetila da je na ivici da izgubi prisebnost. Spustila je pie na sto i nameravala da ustane. Volela bih jednom da ujem elu tu priu, Dejvide, ali sada stvarno moram da idem..." Iznenada je ispruio ruku i zgrabio je za zglob, poput elinog okova. Ne idi jo... molim te, nisi mi nita rekla o sebi, kako je bilo tamo u Vijetnamu. A nisi ni zavrila svoje pie." Dejvid je ponovo pokuao da upotrebi svoj arm, ali je nekako iskli-zavao, poput maske koja postaje labava. Iz nekog apsurdnog razloga je pomislila na Lona ejnija, fantoma iz opere. Iznenada nije elela da vidi ta se nalazi ispod toga, nije elela da zna ta se nalazi iza tih krvavih oiju, tog maninog osmeha. On ne puta moj zglob. On ne... Iznenada su joj noge postale slabe, nekako gumenaste i ona je sela. Poeala je svoj zglob koji ju je malo boleo. Ali verovatno Dejvid nije nita time mislio. Ne, ona samo zamilja da on moe da bude opasan. Ponaala se blesavo. Dola je ovde da sa njim popria, o Svetom Vartu, o Almi Socedo. I eto, to je upravo ono ta e da uradi. A onda, kada se on smiri, onda e ona da ustane, krene ka vratima, spusti se niz dva sprata stepenica, pozove taksi... Jo deset minuta, najvie, obeala je sebi. Onda ide kui. Dejvide, elela bih tvoj savet u vezi s jednom mojom pacijentki-njom." Poela je nehajno da se nameta na kauu, kako bi sela paralelno u odnosu na vrata. Onda mu je sve detaljno objasnila o Alminom stanju. Ne dopada mi se ideja da joj prepiem pitocin. anse da beba preivi e onda da budu manje od pedeset posto. Ali s druge strane, ako ekam..." Prvog dana na poslu sam obiao sva odeljenja u bolnici." Izgleda da je Dejvid polako dolazio k sebi. Pedijatrija je uasna, a ni ostala me-ta nisu nita bolja. Govorimo o ansi od pedeset odsto u najboljem MUn^^.----------------------< m Rekao bih i etrdeset, moda i mnogo manje, ako urauna s nciardni faktor na Urgentnoj pedijatriji i esnaestogodinju glupau ja je verovatno u poslednjih osam meseci ivela na ipsu i koka-koli."

To je prilino pesimistino. Ne bih rekla da je ovo najbolja situaci-. aii je Alma pametna devojka. Ima sve petice u koli. Svesna je ta se deava i vodila je rauna o sebi." Daje bila neto paljivija, moda ne bi zatrudnela." Rejel je osetila kao da ju je neko udario. Dejvid je gledao pravo u nju. Bolje rei, besno je gledao. O boe, ona to ne zamilja. On namerava da je epa. Ona je samo tamo paralisano sedela i posmatrala Dejvida kako u jednom gutljaju ispija ostatak skoa iz svoje ae. I sam sam je pregledao", nastavio je, dva ili tri sata pre nego to si se ti iznenada pojavila. Nije izgledala kao da je dobila nagradu igrajui tango, ali da sam na tvom mestu, ne bih urio ni sa im. Daj joj dan ili dva pre nego to neto uradi." Dakle ti si taj, pomislila je. Mogla sam to da pretpostavim. I dalje si kralj meu kretenima. Rejel je iznenada ustala, udarivi kolenom o sto. Pie joj se prosulo, ostavljajui mokri trag na uglaanoj plavoj povrini. Iznenada ju je to jako zabolelo. Imae modricu. Ali je nije bilo briga. Sve to je sada elela jeste da izae odatle. Hvala ti na piu", rekla je. Zaista moram da urim. Sluaj, ne mora da ustaje, sama u da se snaem." Ali je on ustao, namerno se trapavo kretao, blokirajui joj izlaz nekoliko koraka od vrata. Rejelino srce je poelo ubrzano da lupa a u stomaku joj se lagano prevrtalo. Zato toliko uri?" Primetila je da je besan jer su mu vene na vratu iskoile a oi se suzile. Sedam godina, do avola, nisam te video poslednjih sedam godina, a ti iznenada kao da sedi na zapaljenoj gumi, toliko si zapela da doe do vrata. Pitam te, da li je to nain na koji se tretira stari prijatelj?" Sluaj, Dejvide, hajde da ne kvarimo stvari. Bilo je divno videti te, ali kao to sam rekla..." Ima li jo nekoga, pored svog muia, ko te eka? Dete, ili moda dva?" Nemam dece." ak i izgovaranje tih rei je bolelo. Do avola, od svih ljudi, nije on trebalo da je na to podsea. ____________________________________________________-ILL Smeno je to, zna, jer sam uvek mislio da bi bila divna majka", na stavio je, naslanjajui se na vrata. Uzmi moju marnu, na primer. l\fj je elela da se ita isprei izmeu mene i mog oca. Ne, ak ni kada bi me tukao. Sada je sve to zdrueno. Moj stari i ja, da, mi smo bili takvi" Podigao je dva prsta koja su bila spojena. Primetila je da mu se ruke tresu. Ne zameram mu to, a zna li zato? Jer je ona bila jedinstvena Sebina kuka. Nita nije bilo dovoljno dobro za nju. Uvek je elela da stvari budu po njenom. Ona ga je na to naterala. Ona je jednostavno otvorila jebeno pie i jednostavno ga naterala da svake veeri ispija

po est pakovanja. Ako bi se dogodilo da mu se maleni Dejvi nae na putu, pa, to je jednostavno bilo loe." Dejvide, stani." Sada ga se plaila, a u stomaku joj se potpuno komealo. Vie ak nije ni zvuao poput sebe. Zvuao je starije, grublje.. gorina u glasu nekog nastojnika, ne Dejvida koga je ona poznavala, harizmatinog mladog lekara u istom belom mantilu. Hej... tek se zagrevam. Zna, sedam godina je dosta dugo vremena. Mnogo misli padne oveku na pamet za sedam godina. Nikada ranije nisam ni primetio koliko me podsea na moju staru." Njegove teke i besne oi su se fiksirale na nju. Rejel je osetila hladnou koja joj je prola kroz telo. Dejvide, deluje potpuno rastrojeno. Zato ne pokua da se odmori, malo odspava. Priaemo ujutru." Paljivo je zakoraila unazad, prema vratima. Krenuo je napred, zgrabio je grubo za ramena svojim izgrienim prstima. Vrisak joj je zastao negde izmeu Adamove jabuice, ali se nije uo. Nije mogla da se pomeri. Sledila se, kao da je u komaru. Lice mu se sada nalazilo na svega nekoliko centimetara od njenog, a smrad alkohola njegovog daha ju je obuzimao poput magle koja stvara dosta problema i sada je videla ta se nalazi ispod te maske. Ona je imala posla s jednim luakom. Ne!" glasno je uzviknuo. Sada emo da razgovaramo. Sada'." Ti si lud", rekla je. Borila se da se oslobodi njegovog stiska, ali ju je on gurnuo uza zid i tu je prikovao. ula je neto blizu uva, neto poput udara. Eksplodiralo joj je u glavi poput fontane crvenih varnica. Osetila je krv. Ugrizla se. Osetila se kao onda kada je pala sa bicikla dok je brzo ila nizbrdo; imala je osam godina, potpuno se ukoila, bila dezorijentisana i ponaala se pomalo budalasto. Nije mogue da joj se ovo dogaa. Nije rnO' gue... Dejvid je na silu priljubio svoje usne uz njene. O dragi boe, ne... NE... Osetila je njegov grubi jezik pojut mirgle kojeg joj je ugurao u ta Povreivao ju je. Osetila je krv. Boe... o boe... Dobar je oseaj, zar ne, duo?", dahtao je. Aha, on da, seam se kada si zbog toga vritala. I sada to eli, zar ne? eli da te pojebem u ime starih dana, da te nateram da svri. Nisi li zbog toga ovde dola?" Osetila je u sebi vreli nalet adrenalina. Sada je bila besna. elela je da ga ubije. Ti, kopile!" viknula je, besno ga udarajui obema pesnicama. Usle-dio je udarac od koga ju je ruka zabolela. Dobro... uh, dobro je. On je podigao ruke kako bi zatitio lice od njenih udaraca. Sa uasom je primetila da su mu zubi potpuno krvavi i da mu se krv cedi sa uglova usana... Uhvatila je kvaku na vratima, estoko se borila da je otvori. Osea-la se kao da se bori da se kree ispod

vode, vazduh je bio teak, a njeno telo poput olova. Nikada neu uspeti. Nikada neu uspeti da izaem odavde. Onda je pronala rezu ispod kv^ke na vratima, okrenula je i ula klik. Vrata su se sada otvarala. Hval a bogu, hvala... Rejel je s lea osetila kako je neto povlai i iznenada joj se sve za-vrtelo. Onda je sve nekako posivelo i postalo lepljivo. Pokuala je da razmisli o tome ta se dogaa, ali nikako nije uspevala. Kuko." Glas joj je dopirao do uva. Dau ti to to si traila." Glava kao da joj se sada polako bistrila, osetila je stravian bol na vratu, kao da joj je neko stavio vreo ara. Onda je videla. Dejvid. Kleao je iznad nje. Luaki je otkopavao svoj kai, naglo sputao rajsferlus na pantalonama. O boe. Ne. Molim te... Osetila je kao da ludi. Sve te godine koje je nekako progutala. Lea-'a je na stolu u naputenoj lekarskoj ordinaciji, sluala kiu koja udara u prozor, videla groteskno belo Dej vidovo lice koje se nalazi iznad njenih kolena... Dejvid je sada na silu pokuao d a joj rairi noge, nateravi je da onu ncnu moru od pre mnogo godina ponovo proivljava na jo gori nain. Ne!Ne! Stani!" ula je svoj glas. ula je kako se neto epa. On je grubo vukao njenu suknju. Onda Je osetila njegovu teinu na sebi, koja je lomi, gui. Nije mogla da die. Vazduh, potreban joj je vazduh. Neto meko i vlano joj je gurnuo iz-meu nogu. Kuko. Ti, jebena kuko. elim da te ujem kako vriti." Osetila je njegovo itavo telo koje je lealo na njoj. Ali stvar koju je pokuavao da u nju ugura je ostala mlitava. U jednom kratkom, ludom trenutku je Rouz razumela. Dolo je do odlaganja situacije. On ne moe da me siluje. Ne moe da mu se digne Histerian smeh se javio u njoj. Stegnula je jako zube kako bi smeh zadrala u sebi. Moda on ne moe da me siluje, ali jo uvek moe da me povredi. Onda se Dejvid sruio. Skinuo se sa nje, dozvolivi da joj se vazduh ponovo vrati u plua. I znala je da je sve to gotovo, kao da se prava linija razdvojila na dva dela. Rejel je ustala, osetivi se dezorijentisano, kao da je posmatrala neku nadrealnu sliku. Dalijev portret neurednog, nekada zgodnog o-veka, koji lei na leima na be tepihu meu istopljenim kockama leda iz prosutog pia. Plakao je, suze su kapale niz uglove njegovih oiju, padale niz njegove moderne guste zulufe. Grudi su mu se nadimale gore-dole i sputale straan, suv zvuk koji para ui. Ne mogu", jecao je, jedva razumljivo. Ne mogu to da uradim... ni s tobom... ni sa jednom... sedam godina... o Isuse... ta si to uradila? ta si mi, u Hristovo ime, uradila te veeri?" Njegove besne i vlane oi su se sada na nju fiksirale, sijajui od zlobe. Trebalo je tebe da ubijem, ne dete... Trebalo je da te

ubijem" Rejel je nesigurno stala na noge. On je bolesna... bolesna ivotinja... ona to nee da slua. Uspela je da doe do vrata. Ovog puta ih je s lakoom otvorila i izletela kao da je vodi neko elektrino oko. Paljivo sada. Jedan po jedan korak. Rukama je pritisnula ui kako bi blokirala glas koji ju je pratio; ali nije mogla. Izgleda kao da joj je u glavi, vritao. Osvetiu ti se. Nekako. Osvetiu ti se zbog ovoga to si mi uradila." Napolju je, na sreu, videla taksi s upaljenim svetlom. Kada je sela u taksi, u talasima i naletima su usledili jecaji. Gospoo, jeste li dobro?", upitao je taksista hrapavo. Ne", zajeala je. f Neko vas je povredio? elite da odemo do policije?" Ne, ne." Gospodo, izvinite, ali ja moram od neega da ivim. Dakle, g" idemo?" ;.- , -. r>ud 341 l)aia mu je svoju adresu. Da, do Brajana. Samo kod Brajana i niko-a drugog. Potreban mi je. O boe, koliko mi je potreban. ^ elo telo joj se treslo od jecaja, suvi bol koji kao da je nekako zao pO sredini njenog tela i onda se setila. Ne mogu. Ne mogu... kako da mu kaem? Ako mu ispriam za to vee, onda u morati sve da mu ispriam. O abortusu, o svemu, kako sam ga sve ove godine lagala. Osetila je kako joj sada postaje hladno. Pomislila je na jadnu, prebijenu Lilu Rodrigez. Dakle, to je razlog zato mu ona ne uzvrati. Ne zbog straha. Ve sramote. Kako se i sama sada oseam. Prljavo. Krivo. Kao da sam zasluila to to mije uradio. Onda se setila. Moda postoji razlog da se iz svega ovoga izvue. Postojala je ansa. Moda je trudna. Onda bi Brajan bio tako srean. Ne bi onda brinuo zbog prolosti. Zatvorila je oi i zamiljala ga kako u Central parku s ponosom gura jedna od onih velikih, sjajnih engleskih kolica, a onda neno sklanja mekanu ebad za one koji su zastali da unutra provire. Ali, koliko god da se trudila, Rejel nije mogla da zamisli kako bi izgledala ta zamiljena beba. Onda je osetila vlagu meu nogama. Neznatan, uporan gr u donjem delu stomaka. Pomislila je, O boe, ne... molim te... ne. Ali u to nije bilo sumnje. Menstruacija. Muzika sa radija se ula i na zadnjem seditu taksija. Bobi Dentri je dubokim glasom pevao o noi kada je Bili Dou Makalister skoio sa mosta Talahai. Zurei u jake farove automobila, svetla sa semafora, upaljene izloge radnji na Aveniji Medison s oholim, krutim lutkama u izlogu, Rejel je takoe poelela da i sama moe da skoi sa mosta. 23. Brajan je pogledao u svoju publiku. Grubo je procenio da ima oko stotinak ljudi. Uglavnom veterani, nekoliko ena, supruga koje sede na sivim metalnim stolicama na rasklapanje. Kruta lica. Isfrustrirane ljutite, umorne face. Lica iji je kameni izraz poruivao: Nema nieg goreg od onog to smo ve videli.

Ispravio se, poravnao svoju karticu sa oznakom. ta oni od njega oekuju? Nadu? Nadu da nekako on moda ima klju, lek za sve ono to je sjebano u njihovim ivotima? Brajan je osetio kako se znoji ispod svoje teksas jakne. Kako ja mogu da im pomognem7., pitao se. ak ni ne znam ta je to zajebano u mom ivotu, s Rejel i sa mnom. Toliko ljudi je elelo da uje ta on ima da kae. Uglavnom veterani iz Vijetnama. Ljudi koji ne mogu da pronau prave reci, kojima je neiji glas bio potreban. Neko poput njih samih, ko e otvoreno da govori, da ispria kako je tamo bilo. Neko ko e da ih podsea da ono kroz ta su proli nije kraj sveta, da se dobro i dalje moe pronai na ovom svetu. A sada, itava ova gungula oko votergejta, pomislio je, sasluanja, svi neto spekuliu. Hoe li Nikson da prizna? To je kao da ela zemlja boluje od amnezije. Zaboravili su da se Vijetnam ikada dogodio. Poput prljavtine koju oistimo ispod otiraa. A ovi ljudi koji su sluili i borili se, oni su sada samo gomila neeljenih podsetnika. Dok sam odrastao", zapoeo je govor nagnuvi se napred da bi ga bolje videli, oslonjen o jedan lakat, deca iz mog kraja su znala svaku vulgarnu re koja postoji u engleskom jeziku. Na panskom, italijanskom, hebrejskom takoe. A kada se meu sobom nismo svaali i uzvikivali te rune reci, pisali smo ih po zidovima zgrada. Ali, bila je jedna runa re koju nismo znali. Ona je neto kasnije izmiljena." Zastao je, ekajui da se i poslednji um utia. Onda je u toj tiini izgovorio: Vijetnam." Potpuno tano!" neko je viknuo iz publike. Brajan se nasmeio. Vi momci znate o emu govorim", nastavio je. To je re koju niko ne eli da uje, je li tako? Kada pomene Vijetnam, oni okreu glave. Ili polude, optuuju vas da ste tamo ubijali ene i decu. Kau da tamo nije ni trebalo da budemo." Zastao je jer je primetio da nekoliko mukaraca klima glavom. Onda naui da dri jezik za hirna, da o tome ne govori. Moda oni ak uspeju da te navedu da oseti kao da si lo momak. Onda kae sam sebi: 'Hej ovee, pa to ije poteno! Ja sam se borio za svoju zemlju. Trebalo bi da sam heroji'" Saekao je trenutak, a onda je lupio akom o sto, to je odjeknulo po sali. Pa, zaboravite da ete postati heroji. Ovde sam da bih vam rekao da mi nismo heroji. Nismo ni loi ljudi. Mi smo samo mukarci. Mukarci koji su radili ono to su mislili da treba, i koji su iutirani zbog toga..." Pola sata nakon toga, Brajan je primetio da je dodirnuo ta kruta lica u publici. Tu i tamo bi poneki ovek tiho plakao, dok bi mu suze padale niz lice puno oiljaka. Zatim je lagano usledio aplauz, koji se prolomio u Ijutitom, skoro nasilnom talasu potvrde i priznanja. Ja sam srean. Pisao sam o tome, uspeo sam da to isteram iz sebe. Nisam ak ni brinuo da li e neko to ikada da proita. Brajan je pomislio da ako moe da uporedi pisanje Dvostrukog orla s bilo kojim drugim iskustvom, onda bi

to bilo kao kad dobijete malariju. Reci su ga arile poput groznice, a na kraju dana su ga ostavljale iscrpljenim, obogaljenim i u znoju. A to to je knjiga dobila zavretak kakav zasluuje, to je na kraju poprimila oblik romana - to moe da zahvali Rejel. Ona je svaku stranu iz pisae maine paljivo itala, nudila predloge, utehu, pomogla da se ta vrela, Ijutita eksplozija reci pretoi u pravu priu. Setio se tih dana i noi kada je ona bila na specijalizaciji, kada bi se iscrpljena vratila kui, pa ipak nekako skupila snage da proita strane koje je tog dana napisao. Jasno, kao na fotografiji, i sada je video u svojoj glavi kako na kariranom pokrivau sedi na kauu u njihovoj jazbini, s otkucanim stranama koje je razbacala po krilu i olovkom koju vrsto dri u zubima. Poput deteta u koli, ona je odsutno vakala olovku dok je ne bi potpuno ogulila do samog grafitnog dela. Da, izgledala je ba poput kolarca, sa eljiima u kosi, u nekoj njegovoj velikoj staroj koulji koju je nosila preko farmerki. Kada bi je se tako setio, neto bi mu se iznenada steglo u srcu. Brajan bi se onda setio i nekih drugih vremena - tri nedelje na ostrvu Fajr, svakog avgusta, pre nego to bi postala suvie zauzeta na klinici. Njih dvoje bi se pored obale trkali dok ne bi pali dole, bez daha, na topao pesak. Nou bi usledili slatki lagani poljupci pored kamila. Vodili bi ljubav na aravima od peska, a tela bi ih pekla od previe sunca. . Boe, mi smo roeni jedno za drugo, zar ne? - -.. Brajan je osetio bol u srcu. O njihovoj srei on razmilja u prolom vremenu. Ne, to nije tano. Voleo ju je isto kao i uvek. Samo nije bilo isto. Tada je izgledalo kao da oboje naseljavaju isti prostor, udiu isti vazduh... a sada ive u dve razliite sfere. Pomislio je na svoj i njen set pekira koje je neki njen roak poslao kao poklon za venanje. Kako su se tada tome smejali. Sada to vie nije izgledalo smeno. Njegov i njen. Da, to je nekako sve samo po sebi reklo, nije li tako? Sada se prostorija praznila, nekolicina se tu jo uvek zadravala, nevoljna da krene kui. Ljudi su eleli da se oslobode seanja na Vijetnam, ali su istovremeno eleli da se podsete neverovatnog prijateljstva koje su tamo sklapali, doiveli neku vrstu bliskosti koju nisu dobijali od svojih ena, niti od drugih ljudi na ovoj planeti. Delovi razgovora su dolazili do njega dok je silazio sa govornice. Sto prva? Ne zezaj? I ja, takode. Delta. Vi momci ste nam pokrivali lea u Pu Baiju, nakon Tet..." ... vukli se po zemlji. Sranje ovee, mi smo bili u vazduhu i primali metke. ak sam bio i u Sliku kada su vam odvojili rep i pucali..." Brajan je iznenada poeleo da svi oni odu. Oseao je glavobolju koja se stvara u predelu slepoonica. Tup bol u sinusima. Ono to je sada eleo jeste da ide kui... i zatekne Rejel da ga tamo eka. Sprema

veeru. Ili da je jednostavno tamo. Da ga eka da ue na vrata i uzme je u naruje... Prestani ovee. Ona nee biti kod kue. Ona je ili na klinici ili u bolnici. Verovatno spaava neiji ivot. Ali u jedno moe da bude siguran, a to je da ne spaava tvoj. Brajan je pogledao oko sebe i primetio enu koja je sedela negde na desnom kraju sale. Za jedan luaki trenutak je pomislio da je to Rejel. Osetio je nalet sree. Ona je nala vremena i dola po njega. Divno! Fantastino! Onda je uz razoaranje primetio da to nije Rejel. Previsoka je. Pre-tamna. Nosila je eir koji joj je sakrivao lice. Rejel nikada nije nosila eire. Uvek je govorila da su eiri za visoke ene; s njima, niske devoj-ke izgledaju poput peurki. Ova nije bila nikakva peurka. Visoka poput vrbe, visoka i graciozna. Posmatrao je dok se probijala kroz gomilu mukaraca, a bela pamuna suknja joj je leprala na zlatastim listovima oko nogu. Neto mu je bila poznata... ena je podigla bradu i ivica eira se nakrivila. Brajan je samo de-limino video njeno lice i osetio kako ostaje bez daha, kao da ga je neko loptom za bejzbol udario i lupio po grudnom kou. Mlin Gud 345 l Rouz. Gospode boe! ta ona radi ovde? Posmatrao je kako preseca put izmeu trojice mukaraca i ide ka njemu, onda prua ruku - s dugakim mravim prstima koji se stapaju s njegovim, toplim i iznenaujue nenim. Polako je podigla glavu, a stidljiv osmeh se nazirao ispod ivice eira. Brajanova nelagodnost je odmah nestala, a zamenilo ju je oseanje prisnosti. U glavi je video malenu devojicu koja sama stoji u kolskom dvoritu, ranjava kolena tre ispod haljine koja joj je premala a lice ispunjeno nekom misterijom. Setio se da ju je uzeo za ruku, a osmeh koji mu je tada pruila, pogled takve radosti, tu stidljivu, runu devojicu -pretvorio je u prelepo stvorenje da mu je neto zastalo u grlu. Brajan se i sada tako osetio, kao da nije mogao da doe do daha u pluima. Rouz, ta ti radi ovde?" Lep ti je nain da se pozdravi sa starim prijateljem." Nasmejala se, a on je s olakanjem sluao taj veseo odjek. Ne, ovo nee biti ponavljanje kao iz Londona. Naravno, dola sam da te vidim. Pa, u stvari, da te ujem. Nisam bila sigurna da u uspeti da sednem u prve redove, pored svih ovih ljudi. Ali mi je drago da sam dola. Htela sam da ti kaem da si bio predivan tamo gore. Uvek sam znala da ume da pie, ali to... pa, stvarno si me oborio." Zvuala je iskreno. Iznenada mu je bilo drago to je vidi. Sluaj, moe li da saeka nekoliko minuta? Ovde ima

nekoliko momaka s kojima jo moram da razgovaram. ta kae da onda negde svratimo na kafiu? Na uglu je neki restoran." Oklevala je kratko, u osmehu se videlo oklevanje, dok se svetlost presijavala u njenim oima. Onda je odgovorila: U stvari, prijala bi mi kafa. Radim na nekoj zavrnici. Verovatno u do kasno ostati na poslu. U stvari, ne bi ni trebalo da sam ovde. Ali jednostavno nisam mogla da odolim kada sam videla obavetenje u novinama. Mesto gde ja radim je samo nekoliko blokova odavde." Divno. Daj mi pet minuta." Brajan se vratio do grupice koja ga je ekala na podijumu, ali mu je gungula na kraju sale, pored izlaza, privukla panju. Dva mukarca su se tukla. Primetio je odsjaj noa. Sranje. Brajan je osetio kako bes u njemu raste. Do avola. Zar oni ne ra-zumeju? Rat je zavren. Naglo se spustio sa bine, samo delimino svestan guve koja se stvorila i metalnih stolica koje lete oko njih. Napravila se grupa po-smatraa oko dvojice momaka koji su se ukali, a on je uskoio izmeu njih i rukama pokuavao da ih odvoji. U tom krugu, Brajan je __________________-leg primetio pesnice, iskrivljena lica, krvavu kaubojsku koulju pocepan na rukavu. Mravi belac je prebijao zdepastog crnca. Jebi se, ovee!" onaj u kaubojskoj koulji je pljunuo. Ja sam bio u ezdeset osmoj, uestvovao sam u akciji Hju. Kukin sine, ja nisam ne ko ko je samo stajao sa strane!" Hej", crnac je besno viknuo, izgubio sam nogu u ofanzivi Tet i zato mi ne govori o akciji." Brajan je primetio da on nekako stoji pod udnim uglom, da mu je jedan kuk vii od drugog proteza. Ali, do avola, to nema veze, oni sve ovo kvare. Kauboj je s noem u ruci krenuo napred, a Brajan je osetio kako mu je u glavi neto kliknulo, kako su mu se borbeni instinkti vratili, i metke u pitolju. Sve je bilo tu, ba kao i u Vijetnamu, vreli nalet adrenalina, zujanje u uima, a onda iznenadan gubitak gravitacije. Brajan je skoio na kauboja, zgrabio ga je za zglob, a drugu ruku mu blokirao i stavio mu je iza lea. uo je besne krike, osetio da mu se miii i tetive napreu, dok pokuava da ga zadri u svom stisku... a onda je kauboj iznenada olabavio stisak. No je pao na zemlju. Kauboj se sagnuo, a zatim potpuno skrhao. Brajan ga je snano zagrlio, a onda je zauo njegov glasni jecaj. U redu je ovee", Brajan je mrmljao. Ne mora nita da dokazuje. Gotovo je. Rat je zavren." Brajan ga je drao dok je jecao i gledao druge kako posmatraju, neki s prezirom, neki sa aljenjem, a na mnogim licima se videla meavi-na i jednog i drugog. Ne bi trebalo da plaemo, pomislio je Brajan, ali u tome je problem, je li tako? Zato se mi i borimo. Ali, do avola, ta da radi kada ne zna ko ili staje tvoj neprijatelj?, pitao se, razmiljajui o svom braku, poelevi da moe da odbaci sve ono to je loe sa takvom lakoom kao i izbijanje noa ovom

momku. Kauboj se sada povlaio uz postieni uzvik i iao ka izlazu s nekolicinom svojih drugara. I onaj jednonogi ovek je nestao. Samo polako!", viknuo je za njim Brajan. Ali kauboj nije ni pogledao. Onda je Brajan osetio neni dodir na svojim ramenima. Okrenuo se i tu je bila Rouz, ogromnih crnih oiju i nenog izraza. Zaboravila sam kako si prekidao sve one svae i tue u kolskom dvoritu", rekla je. Nisi se promenio, Brajane. Jednog dana e i sebe da povredi pokuavajui da nekoga izbavi iz nevolje." Slegnuo je ramenima. Ovi momci... oni kao da hodaju s runim granatama. Nije potrebno mnogo da povuku oroz. Oni u stvari ne ele nikog da povrede." 347 ! ljudi bivaju povreeni... ak i ako to ne namerava." Pomislio je , je video senku na njenom lepom licu, a onda je brzo uvukla glavu i tavila svoju ruku ispod njegove. Hoemo li sada da odemo na tu kafu? Mislim da nam je oboma potrebna." Nakon kraeg vremena, sedeli su jedno preko puta drugog u jednom od crvenih separea u restoranu u Dvadeset treoj ulici. Rouz je ispijala kafu i rekla: Mislim da sada razumem... o emu si noas priao... o tome kako je sa svim tim momcima. Pre nekoliko meseci sam imala klijenta. Ubio je oveka jer ga je presekao na autoputu za Derzi. Sav taj bes oko jedne tako beznaajne stvari tada mi nije imao smisla. Sada ima." Brajan je imao elju da prui ruku preko stola i dodirne je, ali se uzdrao. Pena se puila iz bele olje koja se nalazila ispred nje, a njeno lice je sjajilo poput nekog privienja. Bes je samo jedan deo svega toga", rekao je. Tu je takoe i krivica. Viao si toliko svojih drugara koji tamo ginu, pa se onda pita zato si ti dobio orden. Sta te to toliko ini posebnim. A kada se na to vraa, pone da razmilja da ti moda i nisi tako poseban, da moda i ti zasluuje da umre." Jesi li se ti tako oseao?" Jedno vreme. Ali je to sada prolo. Mnogo pomae ako o tome razgovara. Ja sam veinu toga izbacio kada sam napisao knjigu. Sluaj, hoe li neto da pojede? Hamburger, moda neku pitu? Pita od borovnica nije loa..." Ne hvala. Videla sam kolike su porcije. Ogromne, za kamiondije. Bila bi mi potrebna ela no i plus lopata da se izborim s jednim par-cetom." Nasmejala se i lagano se nagnula napred. Da li sada radi na neem novom? Na nekom drugom romanu?" Kada za to imam vremena. To je..." Brajan je oklevao. Da li da joj kae? Nova knjiga se zasniva na njegovom odrastanju u Bruklinu, pedesetih godina. A ona je i te kako bila vaan deo svega toga. ..... Prerano je da kaem o emu je re. Za sada vie stranica zavri u korpi nego na mom stolu." Oh, Brajane..." Nagnula se preko stola, smeei se tim prelepim osmehom, zbog ega se oseao kao da je

pomalo uzleteo sa konog se-dita ovog separea. ... Srena sam zbog tebe. Stvarno. Pretpostavljam da sam veeras dola jer sam elela da ti kaem da mi je ao zbog onog sto se desilo u Londonu. To je bio... ok kada sam te tamo videla. Nisam te oekivala. U redu, bila sam ljuta, ali to se nikada nije ispreilo tome da sam ponosna na tebe. Uvek sam znala da e jednoga dana d napie orelenu kniicm " Mora da si imala kristalnu kuglu. Pre toga sam napisao neke lino loe." Nasmejala se. Seam se. Pa ipak, ma koliko one bile loe, imao si odreeni... pa, dar. Koliko heroina zgaze slonovi, jure nosorozi, dave pitoni, a jo uvek imaju energije da igraju badminton?" To nije toliko loe kao onda kada heroj oivi u mojoj krimi misteriji, jer sam zaboravio da sam ga ubio u drugom poglavlju." Suoi se, Braje. Nisi bio stvoren da isti cipele Majka Spilana." Poela je da se smejulji. Onda je i njega zarazila, pa se zagrcnuo od kafe. Pomislio je na vrele letnje noi s Rouz na terasi na poarnom izlazu, o mirisu pereca koji je do njih dolazio iz Hot pota na aveniji. Na njih dvoje kako mljackaju dok jedu belo groe i pue tatine laki trajk cigarete. Hriste, sve je tada bilo mnogo jednostavnije. Vreme pre Vijetnama, kada mu je pomisao da e napuniti trideset delovala neverovatno kao i umiranje... eleo je da ta oseanja zauvek traju. ta je s decom, Braje? Znam da si uvek eleo porodicu..." Do tada je nekako lebdeo u vazduhu, pravio prelepe lukove na tam-noplavom nebu, a onda ga je iznenada neto udarilo i poeo je da pada. Pokuavamo", rekao je. Jo uvek nemamo sree." ao mi je." Nemoj. Nije beznadeno. Samo je prokleto frustrirajue. eleo sam veliku porodicu. Sada bih bio srean i s jednim detetom." Tvoja ena... itala sam o njenoj klinici." Rouz je praktino prome-nila temu. To je predivno, to to ona radi za taj kraj." Ona je posveena ena." Pomislio je da su na neki nain Rejel i Rouz bile nekako jedinstvene. Obe su posedovale neku vrstu unutranje vatre, ali je kod Rejel ona nekako bila rasprena u mnogo pravaca. Ona je elela da spase svet. Rouzin ar je bio neto manji, vreliji, fokusiraniji. Brajan je pomislio na tu no u Londonu, nain na koji ga je ona gledala. I sada ga je tako gledala, tim tamnim, nepokolebljivim oima kojim ga fiksira, tim mirnim Mona Lizinim osmehom koji je tako dobro poznavao. O Hriste, eleo bi da ona prestane... da prestane s tim... da prestane da u njemu budi oseanja koja ne bi smeo da ima. Taj ovek na zabavi", pitao je. Hoe li da se uda za njega?" Za Maksa?" Delovala je zaprepaeno, a olja joj se tresla dok ju }e prinosila usnama. Deo kafe joj se prosuo po ruci, pa je brzo to obrisala salvetom. Brajan je primetio oiljak na njenom dlanu koji je iao u _4;/;.f Gud_____________________________________________349 kcak i nesvesno se trgnuo. Pa pogledaj ta sam uradila. Braje, zar se sea kako sam uvek padala sa bicikla i grebala kolena? Pa, nisam se nimalo promenila. Ba prole

nedelje..." On je zaljubljen u tebe." Obrazi su joj se potpuno zarumeneli. Ne budi smean. Maks je... pa, Maks. Bez njega ne bih mogla da se sastavim, ali smo mi samo... oh, ovo je smeno, zato mi priamo o njemu?" Zato ne? Zar i ti nisi u njega zaljubljena?" Ne, naravno da nisam. U svakom sluaju, Maks je oenjen." Oh. Shvatam." Jarko crvenilo na licu joj se rasplamsavalo, pomeano s besom. Spustila je oi. Ne, ne shvata. Mi nismo... nije to to ti misli. Maks je predivan prijatelj. Bilo je vreme... prolazila sam kroz vrlo lo period, posle tebe... pa, hajde da kaemo da je Maks bio uz mene. Sumnjam da bih uspela da zavrim prava da nije bilo njega." Brajan je pomislio: Ili si ti jako lo laov ili budala. Video sam kako te je gledao te veeri. Morao bih da budem slepac da to neprimetim. Bilo je jasno da ta god da je bila istina, ona nije to elela da zna. Uostalom, on nije imao prava da se petlja u njen ivot. Mogu da se kladim da si prokleto dobar advokat", rekao je. Voleo bih da te nekada vidim u akciji." Ne govori to." Nasmejala se. Moda e elja da ti se ispuni. Maks kae da smo mi advokati poput pogrebnika - oni su nam pre ili kasnije potrebni, ali bolje kasnije nego ranije." Zvui kao da je pametan ovek, taj tvoj Maks. Voleo bih nekad da ga upoznam." Jednog od ovih dana e ga upoznati", odjekivao je njen glas, pratei prstima vlane krugove na vrhu isflekanog plastinog stola. Brajan je primetio njen odraz na prozoru. Na tom bledom tragu se odslikavalo neto tako hrabro i usamljeno, poput gravure njegove ba- koju je uvao, Meri Tejg Maklanahan, koja je do dvadesete godine prela okean i izgubila dve bebe. Onda se Rouz uspravila i bacila pogled na svoj sat. O boe! Pogledaj koliko je sati! Ostau budna ele noi. A moram da budem u sudu sutra rano ujutru." Sada znam zato Peri Mejson ima te kese ispod oiju." Nasmejala se, blago mu dodirnula ruku uz neni, topao dodir. " rag mi je da smo se ponovo ovako videli, Braje. Stvarno to mislim. elela bih da nas dvoje ostanemo u kontaktu." 351 Brajan je pomislio: Trebalo bi da ovo odmah zaustavim. Ona je jo uvek u mene zaljubljena. Trebalo bi to da dokrajim, da joj kaem da nema svrhe. To ne moe nikuda da vodi. Ali nije mogao sebe da natera da izgovori te reci. Umesto toga se osetio nekako slueno, sa sakrivenom eljom da je ponovo vidi. Uskoro emo da ruamo. Zovem te." Obeava?" Ustala je i krenula, za trenutak zastavi, a njene oi su traile njegove. Obeavam, zaklinjem se i ako to ne ispunim, neka umrem." Poto je i dalje tamo sedeo nakon to je ona otila, setio se obeanja koje joj je dao pre mnogo godina. Obeanja koje je prekrio. Ne bi trebalo to da joj sada radi, sve iz poetka. Ali sada, on e je u

svakom sluaju povrediti, ta god da uradi. Da li je jo uvek voli? aputao je krut, hladan glas u njemu. Da li? Istina je da ne zna. Na neki nain, on e je uvek voleti. Ali, je li ljubav ikada bila tako jednostavna? Da odabere jednu stvar ili drugu? Da opie ta osea prema Rouz, bilo bi kao da pokuava da isee deli neba. Kada je doao u stan na Istonoj pedeset drugoj ulici, Brajan se iznenadio kada je video da je mrano. Bila je skoro pono. Rejel? Jesi li tu?" Neno je pozvao i ukljuio prekida za svetio. Bez odgovora. Izmeane senke u dnevnoj sobi su odmah postale jasnije i pretvorile se u svetlu, jasnu sliku. Lepo mesto, pomislio je Brajan. Sve je to primetio s nekim novim oseanjem zadovoljstva - zguvanu, cicanu sofu s pufnastim, razbacanim vezenim jastucima, staru, teku policu s metalnim fiokama, sto od borovine, na kojem se sada nalazila gomila reklamnih materijala izdavaa koji su eleli da posreduje preko njih, snop kritikih pregleda koje mu je njegov izdava poslao. Pa onda ta luda adirondajk stolica pored kamina - kupili su je u Mejnu onog prvog leta kada su se venali. Brajan se nasmejao, prise-ajui se da se Rejel, nakon tumaranja po toj staroj tali punoj pocepanih i prljavih starih stvari, skoro sakrila iza gomile izanalih okvira koji su bili naslonjeni na zid. Ona je izvukla tu jednu stolicu, onda je kruila oko nezgrapnog kostura, razgledajui nogare i naslon za ruke. Rekla je: Ovo je najrunija prelepa stvar koju sam u ivotu videla, a ako je ne kupimo, ja u da budem prilino razoarana, sve do kue. Stari farmer koji je vodio rasprodaju nije bio ni seljak ni gospodin, &" .. hteo da je proda za manje od trideset dolara, to je tada praktibilo bogatstvo i njihov skoro celokupan budet za taj vikend. Ali Reiel ;e insistirala, pa su je kupili, dogurali je do automobila i smesti-li u prtljanik. Dok su se vozili kui, raspravljali su o tome gde e da je smeste. Rejel je elela da je stavi u sredinu dnevne sobe; -on je mislio da e najbolje da bude ako stolicu stave u neki zamraeni MJgao. Ali kada su konano doli kui i oistili je, oh da, on je video kak*o je ona bila savrena. Kako jedinstvena i predivna. Jedinstvena, kao i sama Rejel. Brajanu bi se neto stvorilo u grlu kada bi gledao u stare porodine fotografije. Slike svoje majke kada je bila mlada i mrava, pre nego to joj je kosa posedela; slike svoje brae na triciklima. To je nekako pobeglo od nas, pomislio je. Neto se oealo o njegovu nogu. Sagnuo se i podigao veliko uto-belo mae. Zdravo tamo, generale Kaster, uva tvravu mene, je tako? Ili si samo izaao da neto prezalogaji, ti stari procdrljive." General Kaster je poeo glasno da prede; taj zvuk je podseao na zaralu testeru. U stvari, to je bio Rejelin maak, demokratski nastrojen u nekim stvarima. Dozvoljavao bi da ga bilo ko nahrani.

Brajan je u kuhinji, u friideru, pronaao konzervu rmaje hrane prekrivenu folijom sa strane, i viljukom sipao miriljavu meavinu u Kasterovu iniju pored radijatora. Za trenutak je stajao poored prozora i posmatrao osvetljenje na mostu Kvinsboro koji se pro tezao preko reke, a onda je primetio paprat u saksiji, na dasci na prozoru. Malo je poutela, poela da se sui. Opipao je zemlju svojim prstima. Potpuno suva. Napunio je au vode iz slavine i zalio biljku. Ovo mes~to je poelo da ga podsea na stanove koji su preko leta zakljuani, a njihovi stanari negde u Nantaketu na ostrvu Fajr. Osim to sada nije bilo leto, ve je april mesec. A oni nisu na odmoru. Nije mogao da se seti kada su po-slednji put imali makar slobodan vikend. ak je i stan mirisao ustajalo, suvo a ipak nekako memljivo, kao kada ebe izvuete iz plakara a ono mirie na naftalin. Ali je sada oseao neto drugo. Dim. Dim cigarete. Mali alarm mu se ukljuio u glavi. Rejel je puila, ali je pre nekoliko godima prestala. Brajan je pratio miris niz hodnik. Pronaao je Rejel slclupanu na velikoj mekanoj stolici za ljuljanje od javora pored njihovog kreveta. I .e Je bilo mrano, a uline lampe od natrijuma su na sobu bacale ) iasti odsjaj. Brajan je primetio da ona ne spava... ali i da nije bia potpuno budna. Cigareta u ruci je do filtera izgorela, a pepeo je bio acan po isheklanom avganistanskom pokrivau oko rajenih nogu. ;/, /Z Ona je zurila negde u daljinu, lice joj je bilo nestvarno bledo i nekak udno smireno, a od pogleda se potpuno najeio. To je lice nekoga ko je izmuen borbom, prisetio se. Rejel?", neno ju je pozvao, skoro apui njeno ime. Duo." Nikada je nije ovakvu video. Hriste, ta se dogodilo? A onda, kao da je on bio neki hipnotizer koji je pljesnuo rukama ona je trepnula oima, a s lica je nestao taj zastraujui izraz i okrenula je lice ka njemu. Zdravo", rekla je. Brajan je priao i poljubio je u elo. Kosa joj je bila vlana, kao da je upravo oprala. Nisam mislio da si kod kue. Nisi se odazvala." Nisam te ula. ao mi je." Neno je uzeo pikavac koji se jo puio iz njene mlitave ruke, od-neo ga do kupatila, bacio ga u klozetsku solju i pustio vodu. U sobi nisu imali pepeljare, samo one u dnevnoj sobi u sluaju da im doe neko od drutva. Vratio se i seo na krevet prevuen amikim jorganom koji su kupili u Pensilvaniji pre nekoliko godina. U oku, pored kreveta, nalazila se stara kolevka na ljuljanje. Brajan je pokuao da se priseti scene bebe koja spava koju je imao kada su je kupili, tog prvog leta kada su odluili da ele da osnuju porodicu. Ali mu ta

slika nije dolazila. Sve to je sada video jesu razbacane slike koje su se nakupile u njemu - stari asopisi, knjige koje je poeo da ita, ali ih nije zavrio, par starih izama za planinarenje kojima je preko potrebna popravka dona. eli o tome da razgovara?", pitao je. Ona mu se blago, prazno nasmeila. Ne, stvarno ne. Ako ti ne smeta." Smetalo mu je. Osetio je kako mu bes raste a glas postaje krui dok izgovara sledee reci: U redu. Preskoiemo taj deo. 'Kako ti je proao dan, duo?' Kada si ponovo poela da pui?" Nisam. Samo sam poelela da zapalim cigaretu. Molim te, Braje, hajde da se ne svaamo. Stvarno nisam za to veeras raspoloena." Pomislio je da je stravino izgledala. U redu, nee da je pritiska. Ona e mu ve ispriati ta se dogodilo. Na kraju. ekao je, pustivi da ga tiina preplavi, sluajui blago zujanje elektrinog sata na nonom stoiu, saobraajne zvuke u daljini. Dobila sam", konano je rekla. Reci su pale poput krupnog, ravnog kamenja u mirno jezero. tio je kako mu se ruke obrazuju u pesnicu a bes polako jaa. 353 ^Miie poteno, pomislio je. etrnaestogodinjakinje zatrudne na za YYI seditu evija kada prvi put to urade. A pogledaj mamu. Sedo dece. Pa, zato onda Rejel ne moe? Aha, blokada u njenim Dalima. Ali svi ti tretmani, sve to planiranje, jurnjava kui da bismo dili ljubav kada joj temperatura poraste. Podupiranje njenih kukova 'astukom kako bismo unutra zadrali dragocenu spermu. A sve to, zbog ega? Nije Rejelina krivica. Nije ni njegova. Samo jedna od onih stvari. Pa zato se onda ovako oseao? Ogoreno, Ijutito... nekako prevareno. Bolelo ga je da bude s njom, bolelo ga je to ga je uinila ranjivim. e-leo je da vie na nju, da je optui za neto drugo, zato to je toliko zauzeta, toliko optereena poslom da ju je jedva viao. A kada se nekako dokopaju kreveta, sve se svodilo na mehaniko voenje ljubavi. Sada je mrzeo to sve to tako stoiki podnosi. Zato nije plakala, vikala, izbuila rupu na zidu? Makar bi se istresla. A ne ova stravina mirnoa. udovite iz Loh Nesa koje vreba da ispliva na povrinu njihovih ivota. Brajan je piljio u kolevku u oku a suze su mu pekle oi. Nije to vie mogao da izdri. Otarasie je se sutra ujutru. Samo da ne mora kad uvee ide u krevet ona tu da ga podsea. Iznenada se osetio krivim. Eto mene, saaljevam sebe, prezirem Rejel. Isuse, mora da je njoj sve ovo mnogo tee nego meni. ao mi je", rekao je. I meni. Ovog puta, stvarno sam mislila..." Ugrizla je usnu. Nema veze." Razgovaraj sa mnom, pokuavao je da joj porui, zar ne moe makar sa mnom o tome da razgovara. Rejel", paljivo je poeo. Jesi li razmiljala o onome o emu smo razgovarali? O..." ..Ne", prekinula ga je. A ni sada ne elim da o tome razmiljam. Nisam spremna za usvajanje

deteta, Braje." Moemo da predamo molbu. Za to su potrebne godine. U meuvremenu..." Ukrutila se, gurnula ebe iz svog krila i ustala. ao mi je. Ne mogu. Ne sada. Moda jednog dana." Zgrabio ju je za ramena i toliko jako je stisnuo da je mogao da oseti nJene kosti ispod koe i miia. Kada? Nikada nee o tome da razgo-Vara, za boga miloga!" ..Zato moramo sada o tome? Zato ne moemo o tome da razgova-ram sledee nedelje, a moda ve i sutra?" 354______________________________________________Vrt lai. U glavi mu je udaralo a bol tutnjao u uima. Zar ne vidi da na ivot nije nita drugo osim te reci - sutra. Sutra u da uzmem neto slobodnog vremena sa klinike. Sutra emo priati. Muka mi je da to vie sluam. A ta je sa sadanjou?" On se sada tresao, oseajui da je nekako van kontrole. Priaj sa mnom", molio je, privlaei je blie k sebi, pritiskajui svoje usne na njeno elo. Reci mi ta osea. Reci mi da idem do avola. Bilo ta. Ali molim te, Rejel, nemoj da me iskljuuje." Jednom je, kada je bio deak, ptica uletela u njegovu sobi i onesve-stila se pokuavajui da izae kroz zatvoren prozor. On ju je uzeo u ruke, oseao kako se vraa u ivot, postaje toplija, drhti i kako je neverovatno krhka. Upravo tako se sada Rejel oseala, dok se tresla u nje- . govom zagrljaju. udeo je za njom. Ali je svoju frustraciju jo ee oseao. eleo je da je prodrma. Da je natera da mu odgovori. Ona se iznenada ukrutila i istrgla iz njegovog zagrljaja. Jedan trenutak ga je gledala, a lice joj se borilo s patnjom koja je bila nekako vea od samih reci. Brajane... postoji neto to ja..." Zastala je, a misli su joj ubrzano radile. Noas, nakon to sam napustila bolnicu... jedan ovek... me je napao..." Rejel je povreena, o boe... a on je pritiska sve vreme. Brajan je osetio ist nalet besa, kopile. Ubiu ga, smrviu ga ako ju je povredio, o Isuse Hriste na krstu... Zagrlio ju je i vrsto je drao. Hriste, o duo, jesi li dobro? Je li te on povredio?" On..." Povukla se i drhtave ruke je stavila na lice, kao da je htela da se uveri da je sve tu, da je sve na jednom mestu. Onda je priguenim apatom rekla: Ne... zapravo ne. On me je oborio, to je sve. U redu sam... samo sam malo potresena." Zato mi to nisi rekla im sam uao? Isuse, Rejel, sve ovo to sam rekao! Zato me nisi zaustavila?" Ne znam... Boe, ja ne znam. Toliko sam se uplaila kada se to dogodilo. On me je sruio na zemlju, ali sam uspela da pobegnem. Onda sam osetila takvo olakanje... Nisam elela o tome da priam... ili ak da pomislim na to." Jesi li ga videla? Jesi li videla kako izgleda?" Rejel je spustila pogled a on je mogao da oseti njenu jezu. Bilo je... mrano", promrmljala je. Ne, nisam

mu videla lice." ta je s policijom?" A;lin Gud 355 Brajane, rekla sam ti, nema ta da se prijavi. Nije me povredio, a nisam mu ni videla lice. Molim te... oh, molim te... moemo li jednostavno na to da zaboravimo? Ne elim vie o tome da priam." Glas joj se prelomio. Brajan je video bledi oaj na njenom licu, osetio je kako se neto teko i ledeno u njemu prelama, poput snega koji pada s planinskog vrha. Ona ga nije nikada, za sve ove godine koliko su zajedno, ovako molila. Uvek je izgledala tako jako... tako sposobno. A sada je on video sve te slojeve elika koji se Ijute; prvi put ju je video golu i ranjivu. eleo je da je zatiti, da je nekako izlei. I eleo je da ubije tu osobu koja joj je to uradila. Neno ju je poloio na krevet i drao je dok joj se disanje nije sta-bilizovalo a ruka mu utrnula. Nije promenio poloaj sve dok se nije uverio da je vrsto zaspala, jer nije eleo da je probudi kada se pome-ri. Dok je leao na krevetu, dozvolio je da mu suze poteku i nemo klize niz vrele slepoonice ka vilici. Isuse, da se ita njoj dogodilo... da je stvarno povreena. Ja ne znam ta bih bez nje radio. Volim te, duo", apnuo je, okrenuvi glavu prema njoj. Na odsjaju ulinog osvetljenja, Rejelin profil se isticao na jastuku poput kameje. Posmatrao je jednu venu koja joj pulsira na glatkoj slepoonici i preplavila ga je nenost. ta im se to dogodilo? Zato joj je toliko teko da mu o tome pria? Na poetku su jedno drugom sve govorili... Toliko su se voleli da se ponekad pitao da li je mogue da nekoga voli i previe. Kao da je strast prema njoj nekako iskliznula iz svog obaveznog omotaa, fizike koe koja joj je potrebna da bi preivela. Moda su se oboje pomalo povukli. To je u redu, to je neto to je normalno. Ali sada... Brajan ju je rukom gladio po obrazu: Previe smo se udaljili jedno od drugog... Ironija je u tome da ju je voleo istom snagom. Moda ak i vie. Ali ti si i Rouz voleo, lukavi glas mu je aputao u uvo, pa si je ipak izgubio. Rouz... Da Uje sama ljubav prema nekome dovoljna?, pitao se. Ilije Bog poput Strombolija, puta nas da mislimo da kontroliemo svoju sudbinu dok nas sve ne namagari? Isuse, voleo bi kada bi to znao. eleo je... eleo je da na kraju sve ispadne dobro za njih dvoje. l 356 --------------- ---------------------------_^Ji Kada bismo samo dobili bebu, svoju bebu! Osetio je prazninu s tio se svoje mlae brae, kada bi ih mama dovela kui iz bolnice; o njegova braa bi se poredali na prozore, gledali dole i posmatrali kak tata pridrava mamu dok izlazi iz taksija, s rundavim malim zamo tuljkom u rukama. Onda bi usledilo uenje i divljenje tim malim nr stima i stopalima, i sladak bebin miris koji bi ispunio ceo stan poput neodoljive

arome hleba koji se pee. Brajan je eleo da o tome moe da razgovara s Rejel. Ali svaki put bi se od njega udaljila, postajala bi nekako zatvorenija. Da li je njoj to toliko teko padalo? Ili - gorka misao se polako javila u njemu moda ona nije ele-la bebu tako arko kao on. Moda je to razlog zato ona uuti. Da li je mogue da je vie brinula o toj prokletoj klinici nego da stvori sopstvenu porodicu? A moda joj je neto na njemu smetalo...? Brajan je odagnao te misli i iznenada se uplaio. Ako je to tano, ha onda? Vodei rauna da je ne probudi, paljivo je ustao iz kreveta i pokrio Rejel pokrivaem. Da, neka spava. Toliko joj je to potrebno. A sutra, oni e poeti iz poetka. Priae... da, oni e da razgovaraju. 24. Rouz je zevnula, gledajui s naporom u rairene papire na kuhinjskom stolu. Pasusi overenih pismenih izjava i zakoni, sve joj se to nekako mutilo pred oima. Toliko je bila umorna da vie nije mogla da razmilja, mozak gnjecav poput zrna kafe u lavabou. Zavrie to sutra, "oranice ujutru, ustae im svane. Bacila je pogled na sat iznad friidera. Dva ujutru. Ve je bilo sutra. Majko boja! Ostalo joj je etiri sata za spavanje. Sat da se istuira, obue, na brzinu popije instant kafu, a onda spremi svoje argumente pre nego to se pojavi u sudu. Koga ti zavarava? Otar glas ju je prekinuo iz pospanosti. Ionako ne bi spavala. Leala bi u krevetu, buljila u tavanicu, razmiljala o Brajanu. Pitala se kada... ili da li e ga ponovo videti. Molila Boga da to bude uskoro. Telefon je zazvonio naglo prekinuvi tiinu. Rouz je skoila, automatski pomislivi: Desilo se neto loe. Mari? Da li ju je Pit ovoga puta smestio u bolnicu? Povredio nekog od dece? Ili je to nana? Klara je ponovo zove da joj kae da je nana bolesna? Onda je usledio slatki nalet nadanja. Brajan? O boe, molim te! Nagnula se ka telefonu koji je stajao na zidu pored pulta. Rouz?", javio se glas istog trenutka kada je podigla slualicu. Poznat. Umoran. Maks!", uzviknula je. Usledio je trenutak razoaranja, a nakon toga nemir. Maks je nikada ranije nije zvao ovako kasno. ta se desilo? lesi li dobro?" Onda se ula kraa pauza. U redu je. Sluaj, ao mi je, znam da je kasno. Jesam li te probudio?" >Ni govora. Radim na sluaju Metkalf. U svakom sluaju, nema ve-^e ni da si me probudio. Neto se desilo? Inae me ne bi nazvao ovako kasno." Ovo je ludo, znam... ali mogu li da svratim? U telefonskoj govornici sam, tu na oku." ..Naravno", rekla je, ne oklevajui ni za trenutak. Maks nikada nita 4e od nje traio. Nakon svega to je za nju uradio. ^nala je da noas uopte nee spavati, da e sutra ujutru da bude Preurnorna, a verovatno e tako i da izgleda. Ali ta sad? -------------------------------------Lli^Jf

Spustila je slualicu, uz aljenje primeujui da nosi svoju naist riju, najotrcaniju odeu. Oh, pa Maks ju je video i u gorem izdanju od ovoga. On ne dolazi kod nje zbog sastanka. Ali stan - dragi boe - prvi put da ga Maks vidi, a izgleda kao Ar magedon. Ona je odjurila u dnevnu sobu, poela je da sakuplja olje sa skorelim ostacima kafe, razbacane novine, odeu prebaenu preko stolica. Kada je poslednji put usisala? Bog to zna. Pre nekoliko nedelja Od urke koju je Petsi napravila kada je dobila ulogu Malke u Violinisti na krovu jedne putujue druine. Sada je Petsi bila u Leksingtonu Kentakiju ili bese u Luisvilu? U svakom sluaju, Rouz nije mogla nikoga da krivi osim sebe. Setila se kako se zaljubila u ovo mesto, u taj nered kada je prvi put dola da vidi stan na poslednjem spratu zgrade s fasadom od tamnog peara u Dvadeset prvoj ulici. Stan je bio osvetljen, sunan poput staklenika, s obiljem svetla koje ulazi kroz visoke prozore. Sa leve strane su se nalazile biljke visile na ipkama na zavesama, putale klice u teglama od majoneza na prozorskim daskama, zasaene u ogromne meksikanske saksije od gline koje su bile na podu. Na zidovima su visile luake tapiserije od starih pozorinih oglasa i filmskih poste-ra. Veliki pufnasti marokanski koni jastuci razbacani svuda po podu umesto kaua, ogromna mesingana nargila u uglu sve je to izgledalo kao da ste upali u Alisu u zemlji uda. Petsi je bila poznanica poznanice i bavila se pevanjem-igrom-glu-mom. Ona je traila cimerku da bi zamenila prethodnu, takoe neku glumicu, koja se preselila u Los Aneles. Rouz se oseala skueno u svojoj zaguljivoj i tamnoj garsonjeri na Louer 1st sajdu i preselila se te iste nedelje. A poto e sada Petsi biti na putu skoro godinu dana, potpuno sama je ivela u stanu. Maks e kroz ceo ovaj nered da vidi koliko je ovaj stan predivan, rekla je sebi. / sigurno e da razume da sam prezauzeta poslom i da nemam vremena za ienje. Odeu koju je sakupila odnela je u spavau sobu i sruila na sredinu kreveta - njenog predivnog kreveta, sa stilskom ogradom od^ko-vanog gvozda bele boje. Pokriva na krevetu je bio predivan, rucn istkan od mohera boje zalaska sunca u pustinji. Potroila je na njega bogatstvo na sajmu rukotvorina, zamiljajui kako bi se Brajanu sv deo. Kako bi lep oseaj bio da se sa njim bakari u krevetu ispod ti runastih nabora! Zatim je uz aljenje pomislila: Molim te boe, neka Brajan doe a mene. Toliko dugo ve ekam. _________________________________________359 7 niava na vratima ju je prenula. Maks. Pritisnula je dugme na in-terfonu i pourila da otkljua vrata. U hodniku je gledala nadole i posmatrala ga kako se penje uz ste-enice. Kad je doao do poslednjeg sprata, primetila je da izgleda ble-do nekako izguvano, a oi su mu se potpuno zakrvavile. Njegovo sivo odelo se potpuno naboralo, a kravata se iskosila poput ome nekoga ko pokuava da se obesi. Zdravo", rekao je, i nekako se iskrivljeno ka njoj nasmeio. Rouz se povukla unazad pomalo se prestraivi. Nikada ga nije videla takvog. Maks, jesi li pijan?"

On se susreo sa njenim pogledom sa izrazom potpune trezvenosti. U stvari, ne. Pokuao sam, stvarno sam probao da se napijem - an-ker u baru P. /. moe to i da posvedoi - ali ao mi je, jer nikakav efe-kat nije usledio." Onda je primetila da je nosio malu putnu torbu. Ide nekuda?", pitala ga je. Moe se tako rei." Zastao je i duboko uzdahnuo. Iselio sam se iz kue. Iao sam ka gradu. Blizu kancelarije postoji jedan pristojan hotel. Ali pretpostavljam da mi je veeras prijatelj potrebniji od mesta gde u da prespavam. Hvala to si mi dozvolila da doem." Zna, ekala sam pravi trenutak da te pozovem kod sebe." Nervozno se nasmejala. Kada se stvari malo stabilizuju na poslu. Kada naem vremena za pravo ienje. Ali to nikako da se desi." Poto je uao unutra, razgledao je dnevnu sobu a onda rekao. Ne menjaj nita. Savreno je ovako kako jeste." Iznenada se osetila srenom i rastereenom. Onda je osetila kako to nestaje; upravo joj je rekao zato je sada ovde. On se iselio. Ostavio je enu. Trebalo je da se iznenadi. Ali nije. Moda zato to Maks nikada nije priao o svom braku. Da, ona je osetila melanholiju, neku vrstu sakrivenog oajanja koje se krije ispod te ive energije, njegovog brzog osmeha. Takoe je primetila neke detalje - kada bi Maks nesvesno ze-Vao dok telefonom razgovara sa svojom enom, ponekada bi tipkao yrh nosa, kao da ga ee. Pa zatim, kako bi mu se lice ozarilo kada bi n)egova erka Mendi svratila u kancelariju, a kada bi Bernis, njegova zena navratila, bio bi nervozan, ak i malo snebivljiv. l osmatrajui ga, Rouz je osetila da joj padaju na pamet uobiajeni ogovori. Zao mi je... moda vas dvoje to moete da izgladite... stvari Uvek bolje izgledaju ujutru. 360 izi Ali je mogla da vidi da je Maksu sada najpotrebnije da ga neko s slua. Bez previe otrcanih fraza. Koliko dugo poznajem Maksa? God' nama. A u stvari toliko malo o njemu zapravo znam. ta se to deav unutar njega7. Poelela je da ona Maksu bude prijatelj kakav je on bio njoj. Ma kakav hotel", rekla je. Ovde ima dosta mesta. Moe da bude u Petsinoj sobi. I za boga miloga, ui unutra. Sedi. Spremiu ti solju kafe. Izgleda kao da ti je potreban ceo bokal." Nisam mislio... ne, ne bih to mogao da uradim." Moja kafa nije ba toliko loa." Zna ta mislim. Lepo je to od tebe, Rouz. Ali... do avola, ovo je moj problem. Moram s tim sam da se izborim." Hoe li da jednom u svom ivotu, Makse Grifine", izgrdila ga je, prestane da izigrava 'gospodina vrstog momka' i dozvoli da ti neko, za promenu, pomogne?"

Oklevao je, ali pre nego to je mogao neto da kae, ona je prola pored njega i otila u kuhinju. U sobu sa svoje leve strane moe da ostavi stvari", doviknula je preko ramena. Ukljui svetio da se ne bi sapleo o opremu za vebanje. Petsi je luda za vebanjem. A meni pomae da odrim formu. Jedan pogled na tu spravu za muenje, i zauvek sam izleena od elje za okoladnim kolaima i sladoledom." Kada se vratila s kafom, Maks je sedeo na jednom od jastuka i izgledao je nezgrapno, kao da je pao sa Marsa. Zadnjicu je smestio nekako tromo, kolena su mu visila u vazduhu a lanci su se videli. Podse-ao je na turistu u nekoj neobinoj zemlji koji se trudi iz petnih ila da se uklopi. Uzdrala se od smeha dok je uao pored nje i stavila poslu-avnik na otrcani orijentalni ilim izmeu njih dvoje. Jesi li ikada koristila tu stvar?" pitao je Maks, pokazujui na nar-gilu. Gospode, ne. Nisam ak ni sigurna za ta je to. Hai, pretpostavljam." Izgledao je zamiljeno. Jednom sam branio nekog klinca zbog p' sedovanja. U pitanju je bilo nekih tridesetak grama marihuane. Sudija je eleo da ga strogo kazni. Uspeo sam da smanjim na manji prekraj. Klinac nije mogao da mi plati, ali mi je neto ubacio u dep dok srno naputali zgradu suda. Cigaretu marihuane, doint. Doneo sam je kui i rekao Bernis da treba da je popuimo, da vidimo oko ega je ceJa ta halabuka. Da li zna ta mi je rekla? Rekla je da bi pre gurnula svoju glavu u klozetsku solju." Usledio je osmeh, koji se potom izgubioAi 361 nw se na elom licu videlo oajanje. Jednog dana se probu-!r skoro nakon dvadeset godina, i shvati da smo udaljeniji jedno od . ' Og nego to smo bili onda kada smo se sreli... o Hriste... da nije Ivlendi..." Zastao je, a oi su mu se caklile od suza koje samo to nisu potekle. Rouz ga je uzela za ruku. Zna, ne mora da pria o tome, osim ako to zaista ne eli", rekla je. To to si ovde te ne obavezuje." Gledao ju je i pomno prouavao njeno lice. Rouz je osetila kako joj se hladna jeza penje uz kimu i prisetila se onog kinog dana u Londonu kada ju je poljubio u taksiju. Poelela je da je i sada poljubi. Ludo, pomislila je, ja ne volim Maksa... ne na taj nain. Ali oh, tako je elela da oseti muke ruke na sebi, topao dah na svom vratu, nago telo priljubljeno uz svoje. Toliko je vremena prolo. Prestani, govorila je sebi, ti eli Brajana a ne Maksa. Brajan. Oh, da. Dok je u tom restoranu sedela preko puta njega, elela je Brajana vie od bilo ega za im je u ivotu udela. Osetila je vrelinu u svom grlu. O Isuse, ne dozvoli mi da sada zaplaem, pomislila je. Kako je to sebino od mene i nepravedno! Maks nije ovde doao kako bi mene telio. Sipala je kafu u masivne oljice od keramike i dodala mu jednu, po-elevi da pronae ba tu pravu re

koju treba da mu kae ili da uradi neto, da uini da njegov bol nestane. Maks je sedeo i obema rukama drao svoju solju. Neto je na njoj drugaije, pomislio je. Ona je sada nekako ivlja, nikada je nisam takvu video. I tako prelepa. Hriste, ona ija kao... Kao ena koja je zaljubljena. Osetio je kako mu se srce u grudima stee. Je li ona nekog upoznala? Da li se zaljubila? pomisao ga je bolela, naroito nakon ovog to je veeras doiveo. v ozdravljanje s Manki, koja je jecala i vrsto se za njega drala. Najtee sto je ikada uradio. Bolelo ga je, kao da je jedan deo njegovog tela bukvalno otkinut od njega. Naravno, znao je da je na kraju to najbolje. Viae je esto. Ii e ajedno na putovanja. On e da iznajmi neki stan u gradu, pozivae nJene prijatelje na piu, a ako neko prospe koka-kolu na tepih, nee rati da se plai da e od toga njena majka da doivi srani napad. Al1 Je ipak tako prokleto bolelo! Suze su mu pekle oi poput zrna peska. ao mi je", rekao je. Sad ba nisam neko drutvo." Ne izvinjavaj se." Osetio je njenu toplu i utenu ruku na ramenu Smeno je to, zar ne? Godinama skupljam hrabrost da odem. sada se oseam poput neke kukavice. Oseam se kao da sam napustio Mandi. Sve te knjige Dudi Blum, koje ona uvek ita, sav taj tinejderski... pa, sada e to i da doivi. Vikend erka. Boe, toliko je volim! Boli kada nekog toliko voli." Znam." Rouzine tamne oi su bile ispunjene bolom. Nasmeila se. Mislim da je tvoja erka zaista srena. Ja bih dala svoju duu da imam oca kao to si ti. ak i povremeno, preko vikenda." Maks je sada osetio toplinu kafe, kako dopire do njegovih prstiju, do njegovih ruku. Draga, predivna Rouz. Ona zna da kae tano ono pravo. Kada bi samo... Stani, ne. On je ovde doao da bi mu ponudila svoje prijateljstvo, delimino saoseanje. I to je sve. Izvukao je maramicu iz depa. Uredno ispeglanu, presavijenu u savreni trougao. Kao da je to bio Bernisin hitac za rastanak. Pomislio je na Bernis koja ga je suvih oiju i krutog lica posmatra-la sa kreveta dok se pakovao. Traila je samo da joj ostavi broj telefona, u sluaju neke hitne situacije". Svaki trenutak s Bernis je hitna situacija. Kap koja se prelila u ai se desila jue, kada je pronaao uplakanu Manki, sklupanu u kadi, a mokra kosa joj je padala preko lea, dok je hladna voda kapala po njoj. Ja sam prljava", guila se. Mama kae da sam prljava. I to nee da se opere. Ne elim da me iko ikada dodiruje." Maks je osetio kako se u njemu javlja oseanje panike. Isuse, da li je re o deaku? Da li ju je neki deak dodirivao, naterao je da neto uradi? Je li Bernis za to saznala? Da li je o tome ovde re? eleo je da je obema rukama uzme, umota je u pekir, kao onda kada je bila mala. Ali kada ju je video tako sklupanu, s tim kocatim kolenima, kako drhti i osea se oajno, znao je da joj je dostojanstvo potrebnije od utehe. Doneo joj je pekir i drao ga otvorenim tako da ona moe da izae iz kade a da je on ne vidi

golu. Bila je toliko stidljiva s petnaest godina, tako svesna svog tela. On ju je zagrlio tek kada s obmotala pekirom i rekao joj je da nita ne moe da ga natera da pr stane da je voli ili pomisli da je prljava. Kada se Manki smirila, otiao je da potrai Bernis. 363 Pronaao ju je u perionici. Kosu je uvila alom. Ruke su joj bile u elikirn utim gumenim rukavicama. Lice Ijutito. Gurala je odeu, posteljinu i jastunice u mainu za pranje. Pored nogu se nalazila ogromna gomila vea, a jo vie u plavoj plastinoj korpi na vrhu maine za suenje. ta nije u redu s Mandi?", viknuo je, bolestan od brige, do sada zamiljajui ak i gore stvari od onih koje deak njene dobi moe da uradi - moda neki perverznjak koji je napada, stariji ovek na njoj. Bernis ga je Ijutito pogledala. Danas su je iz kole poslali kui s porukom od kolske medicinske sestre. Vai. Ona ima vake." Usta su joj se iskrivila od gaenja i zakoraila je malo unazad, pomislivi da je i on, poto je dodirnuo Mandi, moda zaraen. Maks je tada razumeo. Bernis je ponizila Mandi, uinila da se osea prljavom, nevoljenom. Sve to zbog neega to jadno dete ne moe da kontrolie. Tada je uradio neto to nikada, nikada ranije nije uradio, i nikada i nee. Opalio je Bernis amar. Oseao se kao svetski glupan to je to udario. Ali se oseao jo vie postien zbog svih ovih godina koje je proerdao ostavi u braku sa enom koju nije voleo, koja njega nije volela. Samo zbog Manki je ostao s Bernis. Glupo. Ono to su on i Bernis oseali jedno prema drugom je povreivalo Manki. Ne, bilo je vreme da pobegne odatle, spasi ono to se moe spasti, za sebe i za svoju de-vojicu. I dakle, eto tu je sada. Osetio je nalet panike. ta ako sada sve ponovo omai? ta ako sada, poto je slobodan, i dalje nema nikakve anse kod Rouz? Gde e odatle da ode? Hoe li postati jedan od onih patetinih sre-aovecnih mukaraca koji puste zulufe, ponu da nose modernu odeu, Vlse u barovima za samce i pokuavaju da pokupe neku devojku koja je duplo mlaa od njih? Onda je pogledao u Rouz, u njeno sjajno lice. Ona je bila ta, jedina ena koju je eleo. A ako postoji i najmanja ansa, on e ekati. Koliko god da traje. Maks je poeo da se osea smirenije, snanije, bolje nego to se ete noi oseao. Hvala", rekao je. -------------------------------^"tZl Za ta? to sam te pustila da prespava?" Nasmejala se. Da ti !< em istinu, oseala sam se pomalo usamljeno otkad je Petsi otila R e zabavno." Samo na nekoliko dana", podsetio ju je. Dok ne pronaem net drugo." Ostani koliko god eli." Ponovo mu se nasmeila. Ima samo ne to to elim odmah na poetku da ti kaem. Nisam ba najurednija osoba na svetu, kao to si verovatno primetio. I to ne nameravam da

promenim samo zato to si ti ovde." U redu, to se mene tie." Vie nego dobro! Predivno! A sada", rekla je, moram da ti se ispovedim." ta je bilo?" Ona je malo pocrvenela, pomislio je. Pa, poto si to pomenuo... Petsi mi je dala ovaj doint pre nego to je otila, neka vrsta poklona za odlazak. Od tada lei u mojoj fioci. Bila sam prevelika kukavica da to probam. Da li bi eleo da ga ispui sa mnom?" Maks se nacerio. Ma do avola. Zato da ne?" Maks je osetio kako ta unutranja teina, ta gvozdena teina u njegovom srcu polako poputa. ta li je to bilo, nada? Toliko je dugo prolo da je skoro zaboravio to oseanje. Sto godina. Pomislio je: Moda nije ba toliko kasno za mene. Moda nisam ba toliko mator da ponem sve iz poetka. Minut kasnije, prihvatio je upaljeni doint koji mu je Rouz dodala i prinevi ga ustima, duboko je uvukao taj gusti, slatkasti, miriljavi dim. 25. Iznenadna glasna muzika je doprla do Rejel. Odmah se probudila, ispravila u krevetu, s kiselim ukusom u ustima. Onda je videla. Vreme na tajmeru. Navila ga je na est sati. pokusirala se na svetlocrvene brojke ali joj je i dalje bilo mutno. Devet i trideset? O boe. Nensi i Kej su do sada ve pale od posla u klinici. Morae da pouri, preskoi tuiranje i na brzinu neto usput pojede. Rejel je dlanom lupila po dugmetu za ukljuivanje i iskljuivanje na tajmeru i Pol Makartnijeva pesma Rocky Raccoon" je odmah prestala. Ustala je iz kreveta. Grlo joj je bilo suvo i nekako ju je grebalo, kao da je prevueno staklenom vunom, a u slepoonicama joj je bolno tutnjilo. Onda se setila prole veeri, a zatim je ponovo utonula u krevet, nekako se slabo oseajui, dok su je vrele suze pekle u grlu. Dejvid. Menstruacija. Svaa s Brajanom. elela je da kae Brajanu. Sve. O Dejvidu, kako je Dejvid taj koji ju je napao a ne neki stranac. I poela je... ali kada je videla Brajana da je potpuno pobesneo... dragi boe, zamislila je taj bes uperen ka njoj, ok i gnev koji bi osetio kada bi saznao potpunu istinu. Zato ona ne moe da zatrudni. I kako je to svih ovih godina krila od njega. Zato je izgubila hrabrost, povukla se... Onda je primetila da je Brajanova strana kreveta hladna, kao da je satima pre nje ustao. Nejasno se seala kako ju je sino smestio u krevet i uukao je ebetom. Ali gde je on sada? Brajane?", pozvala je. Nije bilo odgovora. Zgrabila je njegov jastuk i privila ga uz sebe. Jeziva misao joj je pala na pamet: ako je Brajan ikada ostavi, budila bi se u praznom krevetu.

Ali on me nije ostavio, staloeno je smirivala sebe. Samo se iskrao na nekoliko minuta, u etnju, na tranje ili da kupi neto. Nije eleo da We probudi, verovatno je pomislio da mi je potrebno neto vie sna. Onda se setila. Naravno. Brajan je u ovo vreme uvek iao po jutarnje novine, a onda do Levija na vrue perece. Kada bi ujutru provodila vie vremena s Brajanom, umesto to uvek juri na kliniku, odmah bi se toga setila. 366 Vrt Gud 367 Rejel je naterala sebe da ustane iz kreveta, oseajui se nekako kruto i ugruvano. Tupi bol se u talasima irio njenim stomakom. Grevi. Najgori do sada. Sagnula se u kupatilu dok je preturala po kredencu da pronae tampon. Kutija je bila skoro prazna, samo su joj jo dva ostala. Odloila je kupovinu novog pakovanja. Nadala se da joj nee biti potrebno Sada je pomislila: Ja sam budala. Nikada neu zatrudneti. Trebalo je to da kaem Brajanu. Trebalo je bar toliko da mu kaem. Istinu. Ali dok se staro oseanje tuge ponovo u njoj gomilalo, pokuala je da to oseanje odagna. Dosta, rekla je sebi. Ima posao koji mora da obavlja, druge ljude o kojima, osim o sebi, mora da razmilja. Rejel se umila. Onda je u kupatilu navukla farmerke i neki komotan demper. Na putu prema vratima, polako i oprezno se kretala. I dalje se oseala nestabilno. olja kafe e mi pomoi, pomislila je. Onda odlazim. Prvo u da svratim do bolnice da proverim Almu. Da se uverim da je ona dobro. Ali, oni bi me zvali da neto nije u redu s njom. Rejel je bacila pogled na telefon na stilskom stolu u hodniku, a stomak joj se u trenutku prevrnuo za sto osamdeset stepeni. Iskljuen. Setila se prole noi. Dok je ulazila u stan, telefon je zvonio i zvonio dok se ona borila s kljuevima. Uletela je da se javi, pomislivi da je to moda Brajan. Molila se da je Brajan. Ali je to bio Dejvid. Glas mu je zvuao besno. Ti jebena kuko... misli da moe od mene dapo-begne... Unitiu te... Zalupila je, a onda pomerila slualicu sa strane, prestraena da on moe ponovo da zove. Dok se Rejel pribliavala, mogla je da uje da telefon pokazuje zauzee. Tu... tu... tu... Poput bebe koja plae s druge strane ice. Paljivo, kao da je od stakla i da u ruci moe da joj se polomi, ponovo je vratila slualicu na svoje mesto. Setila se obeanja koje je dala Almi. Srce je poelo ubrzano da joj lupa, ta ako se neto zakomplikovalo? ta ako je bolnica pokuala da je zove, ali nije mogla da je dobije. Molim te boe, molila se, neka ona bude dobro. Neka njena beba bude dobro. Nekoliko minuta nakon toga je bila u taksiju koji je brzo iao niz Drugu aveniju prema bolnici Svetog Vartolomeja.

l ...Osam centimetara. anse su nekih deset posto. Uopte se ne uje njen glas. Bolje da tamo to pre uete. Izgleda kao da je spremna da ode." Sluajui i zurei u krupnu glavnu medicinsku sestru, crnkinju iza prijemnog pulta, Rejel je osetila kao da je neki div podie, a onda naglo baca na zemlju. Misli i oseanja su joj se smenjivali potpuno ne-kontrolisano. Alma. U nevolji. Krvari. Beba u nevolji. Pokuala je da doe k sebi, primoravi misli da se vrate u kolosek. Ko je s njom?", pitala je Rejel. Doktor Hardmen. On je deurni doktor. Pokuali smo da vas pozovemo." Marvine braon oi su se skupile, a odbrambena nota joj se javila u glasu. U stvari, nekoliko puta. Naravno, nismo znali da je hitan sluaj. Sve to je devojka elela da kae jeste da eli da razgovara sa vama. Delovala je uznemireno, to je sve. Nije rekla da je u bolovima. Pa neka onda niko ne pokazuje prstom u mene...", naglo je zatvorila policu s evidencionim kartonima, kao da ja nemam pametnijeg posla od itanja neijih misli." Rejel je, povreena, jurila niz jarko osvetljen hodnik poploan prastarim zelenim linoleumom koji je pucketao pod njenim ubrzanim koracima. Nema vremena za izgovore. Kasnije e uslediti pregrt vremena za krivicu i kajanje. Zamiljala je Almu kako se budi usred noi u poroajnim bolovima. Prestraena, a nije elela nikog drugog osim dr Rozental da je porodi. A kada su joj rekli da s doktoricom ne mogu da kontaktiraju, rekla je da e da saeka. Nije im rekla da se poraa... Glupavo, detinjasto. Ali onda, Alma i jeste dete. Slatko, uplaeno dete koje je elelo da veruje da je njena doktorka Bog. A ja sam je pustila, pomislila je Rejel i srce ju je zabolelo. Ja sam odgovorna. U poroajnoj sali broj l, Rejel je pronala mladog staistu koji nervozno izdaje nareenja medicinskoj sestri. Hardman. Jedan od novih doktora, jo uvek neiskusan. Njegovo bledo lice koje se kupa u znoju je uplailo Rejel mnogo vie od rairenih Alminih nogu na stolu u poloaju litotomije, podignutih na stremenu, s ogromnim stomakom pokrivenim sterilnim plavim aravom. To joj je govorilo da oekuje problem. Veliki problem. 366 Rejel je naterala sebe da ustane iz kreveta, oseajui se nekak kruto i ugruvano. Tupi bol se u talasima irio njenim stomakom G evi. Najgori do sada. Sagnula se u kupatilu dok je preturala po kredencu da pronae tampon. Kutija je bila skoro prazna, samo su joj jo dva ostala. Odloila je kupovinu novog pakovanja. Nadala se da joj nee biti potrebno Sada je pomislila: Ja sam budala. Nikada neu zatrudneti. Trebalo je to da kaem Brajanu. Trebalo je bar toliko da mu kaem. Istinu.

Ali dok se staro oseanje tuge ponovo u njoj gomilalo, pokuala je da to oseanje odagna. Dosta, rekla je sebi. Ima posao koji mora da obavlja, druge ljude o kojima, osim o sebi, mora da razmilja. Rejel se umila. Onda je u kupatilu navukla farmerke i neki komotan demper. Na putu prema vratima, polako i oprezno se kretala. I dalje se oseala nestabilno. olja kafe e mi pomoi, pomislila je. Onda odlazim. Prvo u da svratim do bolnice da proverim Almu. Da se uverim da je ona dobro. Ali, oni bi me zvali da neto nije u redu s njom. Rejel je bacila pogled na telefon na stilskom stolu u hodniku, a stomak joj se u trenutku prevrnuo za sto osamdeset stepeni. Iskljuen. Setila se prole noi. Dok je ulazila u stan, telefon je zvonio i zvonio dok se ona borila s kljuevima. Uletela je da se javi, pomislivi da je to moda Brajan. Molila se da je Brajan. Ali je to bio Dejvid. Glas mu je zvuao besno. Ti jebena kuko... misli da moe od mene dapo-begne... Unitiu te... Zalupila je, a onda pomerila slualicu sa strane, prestraena da on moe ponovo da zove. Dok se Rejel pribliavala, mogla je da uje da telefon pokazuje zauzee. Tu... tu... tu... Poput bebe koja plae s druge strane ice. Paljivo, kao da je od stakla i da u ruci moe da joj se polomi, ponovo je vratila slualicu na svoje mesto. Setila se obeanja koje je dala Almi. Srce je poelo ubrzano da joj lupa. ta ako se neto zakomplikovalo? ta ako je bolnica pokuala da je zove, ali nije mogla da je dobije. Molim te boe, molila se, neka ona bude dobro. Neka njena be bude dobro. Nekoliko minuta nakon toga je bila u taksiju koji je brzo iao Drugu aveniju prema bolnici Svetog Vartolomeja. 367 Osam centimetara. anse su nekih deset posto. Uopte se ne u- njen glas- Bolje da tamo to pre uete. Izgleda kao da je spremna da ode." Sluajui i zurei u krupnu glavnu medicinsku sestru, crnkinju iza prijemnog pulta, Rejel je osetila kao da je neki div podie, a onda naglo baca na zemlju. Misli i oseanja su joj se smenjivali potpuno ne-kontrolisano. Alma. U nevolji. Krvari. Beba u nevolji. Pokuala je da doe k sebi, primoravi misli da se vrate u kolosek. Ko je s njom?" pitala je Rejel. Doktor Hardmen. On je deurni doktor. Pokuali smo da vas pozovemo." Marvine braon oi su se skupile, a odbrambena nota joj se javila u glasu. U stvari, nekoliko puta. Naravno, nismo znali da je hitan sluaj. Sve to je devojka elela da kae jeste da eli da razgovara sa vama. Delovala je uznemireno, to je sve. Nije rekla da je u bolovima. Pa neka onda niko ne pokazuje prstom u mene..." naglo je zatvorila policu s evidencionim kartonima, kao da ja nemam pametnijeg posla od itanja neijih misli." Rejel je, povreena, jurila niz jarko osvetljen hodnik poploan prastarim zelenim linoleumom koji je

pucketao pod njenim ubrzanim koracima- Nema vremena za izgovore. Kasnije e uslediti pregrt vremena za krivicu i kajanje. Zamiljala je Almu kako se budi usred noi u poroajnim bolovima. Prestraena, a nije elela nikog drugog osim dr Rozental da je porodi. A kada su joj rekli da s doktorkom ne mogu da kontaktiraju, rekla je da e da saeka. Nije im rekla da se poraa... Glupavo, detinjasto. Ali onda, Alma i jeste dete. Slatko, uplaeno dete koje je elelo da veruje da je njena doktorka Bog. A ja sam je pustila, pomislila je Rejel i srce ju je zabolelo. Ja sam dgovorna. U poroajnoj sali broj l, Rejel je pronala mladog staistu koji ner-vozno izdaje nareenja medicinskoj sestri. Hardman. Jedan od novih Doktora, jo uvek neiskusan. Njegovo bledo lice koje se kupa u zno- je uplailo Rejel mnogo vie od rairenih Alminih nogu na stolu u poloaju litotomije, podignutih na stremenu, s ogromnim stomakom pokrivenim sterilnim plavim aravom. To joj je govorilo da oekuje Problem. Veliki problem. -------------------_^_izz Oitavanja?" pitala je Rejel. Nije elela ni da se potrudi za ribani pre operacije. To e joj oduzeti previe vremena. Odavde je mogla d vidi dokle je edem doao. Almina stopala su bila oteena, a meso oko njenih lanaka veoma naduveno. Nije dobro", rekao je Hardman. Krvni pritisak je 180 sa 120, jedva da oitavam bebine otkucaje. Pukao joj je vodenjak?", pitala je, navlaei rukavice. Ba pre nego to ste stigli. Pregledao sam je. Glava se nazire i samo to ne krene. Doktorko Rozental, ako hoete da je porodite carskim rezom, ja ne bih vie ekao." Hardman je moda bio neiskusan, ali nije bio glup. Njeni izbori su bili sledei: vaginalni poroaj ili carski rez. Dama ili tigar. U svakom sluaju, ta god da odabere, vreba je tigar. S Alminim tako visokim pritiskom, njen krvni sud bi mogao da pukne ukoliko bi pokuala da pogura bebu. Ali carski rez je, prema statistici, znaio jo vei rizik. Rejel je dola s druge strane stola, do Alminog lica koje se od bolova potpuno zacrvenelo na belom aravu. Lice joj je bilo potpuno iskrivljeno od kontrakcija a krupne oi su joj se razrogaile i izgledale jo krupnije. Preosetljiva, u redu. Boe na nebesima, nije li uvek tako!? Onda su kontrakcije popustile a Almine usne su se rairile i obrazovale umoran osmeh. Usne su joj napukle i od osmeha joj je krenula krv. Zgrabila je Rejelinu ruku poput osobe koja se davi. Znala sam da ete doi", dahtala je. ekala sam vas." Skoro da je kraj, draga." Rejel joj je odgovorila stiskom, pokuavajui da otera knedlu koja joj se u grlu stvorila. Kao na tanjiru. Glavna stvar je da se ne plai. Samo misli na bebu. Uskoro e je drati u naruju."

Nju", dodala je Alma. Bie devojica. Jednostavno znam. Nazvau je... oh doktorka, boli me. Oseam kao da mi unutra sve gori." Rejel je glavom pokazala sestri da prie. Drite je ovako, da skoro sedi. Tako nee morati previe da gura. Ti", pogledala je u Hardmana, oslobodi joj noge." Ali doktorka, to nije uobi..." Ba me briga da li je to protokol ili ne!", vrisnula je. Samo to uradi!" Hardman je sumnjiavo pogledao a zatim odvezao kone remene koji su Almina stopala drali privrena za metalno postolje za noge. Sada je izgledao uplaeniji nego ranije, tamne mrlje znoja su se videle na prednjem delu njegove hirurke kape. 369 Da se ja poraam, poslednji poloaj u kojem bih elela da budem jeste da leim ravno na leima, s nogama vezanim za stremen, pomislila je Rejel. Ovako je lake za majku. Prirodnije. Sada je osetila da je Alma spremna da gura. Rejel se i sama name-stila, dobro pogledala u grli materice, a zatim joj je neno rekla: U redu duo, sada guraj. Svom snagom!" Alma je stisnula usta i gurnula, potpuno pocrvenela od tog napora, a bolno stenjanje joj se otelo iz grla. Glava je sada izlazila, krui tamne kose veliine novia od 25 centi, koja je postajala sve vea, a zatim nestala. Rejel je zgrabila ma-kaze i ekala da vidi da li e Alma da se otvori. Istovremeno je sluala Hardmana koji joj je oitavao pritisak, koji je bio sve vii. Nestrpljiva i uplaena, Rejel je oseala kako joj srce ubrzano kuca, kao da uestvuje na nekoj trci. Boe, dozvoli mi da u ovom pobedim, molila se. Onda je primetila bebina ramena, kao odgovor na svoje molitve. Ona je u urbi!", likovala je Rejel, neno okreui zgrena ramena za ugao od 45 stepeni, pridravajui bebinu siunu glavu drugom rukom. Preostali deo novoroeneta je doao u lepljivom naletu. Deak!", viknula je Rejel. Zgrabila je klemu i stavila je na pulsirajuu pupanu vrpcu boje tirkiza. Alma je plakala, a suze su joj tekle niz lice. Deak", ponovila je u nekom udnom zaprepaenju. Mogu li da ga drim?" Naravno da moe. On je tvoj. Moe ak i da ga podoji ako eli." Rejel je siunu bebu, jo uvek vezanu pupanom vrpcom za majku, spustila u Almine ruke. Njegovo maleno lice se priljubilo uz njene grudi, onda pronalo bradavicu i poelo da sisa. Talas tuge je preplavio Rejel. ]a to nikada neu imati. Nikada neu saznati kako je to. Ali je dobila tu trku, to je ono to se rauna. Beba je bila dobro. Alma je bila u redu. Osetila se snano, ushieno, kao da se popela na Materhorn i postavila svoju zastavu na vrh. Neto kasnije, dok je pijuckala mlaku kafu u prostorijama za lekare, Hardman je uleteo, jo uvek u svom izguvanom zelenom hirurkom odelu. Lice mu je skoro pozelenelo. Pre nego to je otvorio usta, znala je da se neto strano dogodilo.

Radi se o Almi Socedo. Onesvestila se u Odeljenju za oporavak. Ne mogu nikako da je povrate. Sada je vode u operacionu salu." ------------------------------------------___J2t/a Rejel je skoila na noge a srce joj je od straha preskakale. )r boe, pomislila je. ta sam to uradila7. Kada je stigla kui negde oko deset uvee, Brajan je ve negde of ao. Na friideru ju je ekala poruka zalepljena magnetom u obliku leptira: Prijatelj je svratio. Otiao sam malo napolje. Ne ekaj me. P. S. Nahranio sam Kastera. Rejel se naslonila na vrata, odmarajui elo na hladnom belom emajlu. Doi kui, pokuavala je voljom da ga dozove. Potreban si mi. Ba sada. Sada si mi potreban, molim te. Vie nego ikad ranije. Ali kako je to mogla da oekuje od njega? To nije bilo poteno. Koliko je samo noi on nju ekao, sam, u ovom stanu? Koliko mu je samo puta ona bila potrebna kada je nije bilo? Zurila je u poruku. Prijatelj. Ali koji prijatelj? Nije to rekao. To moe da bude bilo ko. Ili ona... Taj prijatelj moe da bude Rouz. Rejel je pokuala da otkloni tu sumnju. Ne, to je smeno. Brajan se ne via s Rouz. On me voli. Oenio se mnome a ne njom. Da, hladnokrvniji unutranji glas je odgovorio, ali je to bilo pre mnogo godina. Pretpostavimo da je od tada promenio miljenje? Pretpostavimo da on ali zbog svog izbora? Rejel je jako odvrnula slavinu, kao da mlaz vode moe da utopi sve te misli. Napunila je ajnik i stavila ga na ringlu. olja aja e je umiriti. Moda uz med i limun, onako kako joj je mama spremala kada je bila devojica i bolesna leala u krevetu sa zapaljenjem grla. Kada je poslednji put razgovarala s mamom? Pre nedelju ili n102' da i vie? Mama je nekada zvala bukvalno svakog dana. Ali naravno, u poslednje vreme je i sama prezauzeta. Rejel je odmah shvatila da joj majka nedostaje. One su se skoro u svemu razlikovale: po nainu na koji su ive razmiljanju, oblaenju, ponaanju. Ali je mama bila jedina osoba z koju je mogla da garantuje da e je uvek voleti, bez obzira na sve. Rejel je brzo okrenula telefon. -Iz 371 ~~ Ren-ci!" Silvi je zvuala iznenaeno i uzbueno, kao da je Rejel " 0 izgubljeni prijatelj koji zove iz Najrobija. Da li je toliko dugo emena prolo? O draga, tako mi je drago da si se javila! Zatekla si me ba na izlazu kod vrata." Neu onda da te zadravam." Rejel se osetila razoaranom. Onda je pomislila kako je to sebino, da oekuje da ona sve ostavi zbog nje. Ne budi blesava. To je samo jedna od onih mnogobrojnih dosadnih dobrotvornih veera za prikupljanje novca. Oni nee bre da pronau lek za rak ako ja zakasnim. U svakom sluaju, i sama bih te pozvala, ali jurcam od ujutru do uvee. elo jutro sam bila u D&D, a onda po podne..." D&D?"

Izlobeni prostori za dizajn i dekoraciju. Na Treoj aveniji. Tamo imaju najlepe tapete i materijale idraga, jesi li dobro? Zvui pomalo udno. Da li si bolesna?" Rejel se nasmejala. Ne. Samo nisam navikla na tu novu ti, to je sve." Novu jal" Sada se Silvi nasmejala. Do avola, to zvui tako stravino. Poput onih novih, poboljanih deterdenata. Da li sam se toliko promenila?" Ti si..." Rejel je s mukom pokuavala da pronae reci, srenija, pretpostavljam. Otkako si poela da radi na toj kui za Nikosa. Ali mi je drago zbog tebe. Iskreno." Bila je pomalo i ljubomorna. udela je da se oseti srenom, onoliko i onako kako joj je mama zvuala. Nekako ne zvui kao da to odobrava." Usledila je pauza. Da li je u pitanju Nikos? injenica da u poslednje vreme provodimo toliko vremena zajedno?" Ne, naravno da ne. Dopada mi se Nikos. Ti to zna. On je tako dobar i oigledno je lud za tobom. Da li spava s njim?" Rejel!" ula je vrisak nakon kratko udahnutog vazduha. Onda je usledio jo jedan zvuk. Neto tii, skoro neujan. Podseao je na sme-anje. Nikada ne prestaje da me okira, je li tako? A odgovor je ne. Nikos i ja smo samo dobri prijatelji." Prijatelji ponekada spavaju zajedno." Iskreno, ja samo... o draga, evo, on je sada doao. eka me dole. Da svam ^ rekla da mi je on pratilac? Moram sada da urim. Da li ima s o emu si elela da razgovara sa mnom?" e> mama. Nita specijalno. Ve onako, o svemu." 372 Rejel je u tom trenutku arko elela da je ponovo devojica H popne na mamino krilo, odmara glavu na njenim grudima koje im ^ nekakav sladunjav miris. Pa onda..." Zdravo, mama. Lepo se zabavi. Poljubi Nikosa za mene." Kada je prekinula, ajnik je zvidao. Rejel ga je sklonila sa ringle i sipala vrelu vodu u solju. Preturala je po policama traei neku kesicu aja. Sve je mirisalo na ustajalo. Kada je poslednji put ila u kupovinu? Ili skuvala veeru? Rejel je osetila glad, ali je bila preumorna da bi ita mogla da spremi. Odnela je svoju solju u dnevnu sobu i ukljuila televizor. Iste stare stvari. Eksperti o votergejt sasluanjima, koja se ujutro uivo daju na televiziji. Don Din, sa svojim okvirima od kornjainog oklopa, sagi-nje se da bi odgovorio u mikrofon. Njegova ena Mo sedi pored njega, tako elegantna, stoikog dranja, farbane plave kose vrsto vezane u punu tako da je izgledalo da je samo ta jedna stvar odrava. Ali kako da Rejel saaljeva tako lepu i oigledno zdravu Mo Din? ak i njena patnja nekako izgleda kao da je stavljena u iu javnosti da u srce dirne svakog gledaoca. Rejel je pomislila na Almu Socedo. Koliko e ljudi da zna ili da brine o njenim mukama? Ba ovog trenutka, ona lei na neurologiji, u komi. Masivno cerebralno krvarenje. Verovatno se nikada nee probuditi

iz kome. Ni drati svoju bebu. Rejelin stomak se stegnuo. Moja greka. Nikada nije trebalo da joj dam to glupo obeanje. Trebalo je da budem jaa. Zato sam za boga miloga to uradila? Boe, kada bi se samo Brajan vratio, pomislila je. Toliko ga elim' Toliko mi je potreban. Rejel je iskljuila televizor i otila u drugi deo stana. Odmah pored njihove spavae sobe se nalazila jo jedna prostorija koju je Brajan koristio kao svoju kancelariju. Soba koju su nameravali da pretvore u deju. ekae ga tamo dok se ne vrati. Makar e se oseati manje usa mijeno, okruena njegovim stvarima. Zavalila se u veliku konu fotelju ispred Brajanovog stola, zurila pisau mainu, u staru runu mainu marke smit korona koju je ima jo od koleda. Zvao ju je svojom srenom pisaom mainom. Na njoj se sada nalazila delimino otkucana strana. I gomila stranica u metalnoj kutiji pored maine. Njegov novi man. Izgleda kao da je napola zavren. Kako je to mogue? Nije i & tek poeo? Ili je jednostavno re o tome da nije obratila panju. ------------Osetila je neko iganje, seajui se koliko su ona i Brajan bili bliski k ie radio na Dvostrukom orlu. Svakog dana bi itala ono to bi on oisao, govorila mu ta smatra dobrim a ta su, po njenom miljenju, h'le suvine reci koje bi trebalo da izbaci. Kada bi ih, dok itaju, do kostiju" pogodila njegova seanja, plakala je zajedno s njim. Smejali su crnom humoru kojeg niko, osim onih koji su bili tamo, ne moe da razume. Pa, gde je sva ta bliskost nestala? Mora da je makar jedan njen deo ostao, zar nije tako? Rejel je zatim uzela tu stranicu iz maine i poela da ita. ...mrano, ali je on pronaao merdevine, dok su mu dlanovi napi-pavali metalne stepenice jo uvek tople od sunca, koje je satima pre toga zalo. Nije bilo meseca, ali je on prilino jasno mogao da vidi usled svih upaljenih prozora iznad i ispod njega. U stvari, proklet da je ako nije mogao da vidi ak do Koni Ajlenda, koji je osvetljen poput boi-njeg drvca. Lora ga je ekala u tvravi koju su zajedno izgradili kada su bili klinci. Dve cigarete lakija koje je ukrao od oca za vreme ruka je sigurno smestio u svoj prednji dep. Po jednu za svakog. Razmiljao je o tome kako e da bude: Lora pored njega, njena ramena se priljubljuju uz njegova, gole noge se naziru ispod njene prekratke haljine, dugake i nekako tamne, poput javorovog sirupa. Osetio je vrelinu, ak i pored hladnogpovetarca koji mu je duvao u potiljak. I iznenada je bio besan na sebe Moda je vreme da prestane da se ovde sastaje sa njom. Sada je imao skoro etrnaest godina i vie nije sumnjao u to da su Lorina usta stvorena i za drugo a ne samo za duhovite opaske i puenje tatinih

cigareta... Rejel je pustila da stranica padne na pod. Osetila je hladnou, kao da se neka rupa u njoj otvorila i sva krv je curila iz nje. Rouz. On pie knjigu o njoj. Zato mi to nije rekao? ta to znai? Rejel je poela da se trese. Uplaila se. Pitala se da li se sada vie Plaila nego kada je bila u Vijetnamu. TREI DEO Ti moe da polomi, moe da razbije vazu ako eli, ali e i dalje da se osea miris rua. Tomas Mor l 26. Ne, ta je pretamna. Previe formalna. Ali ova..." Silvi je odabrala uzorak tapeta i stavila je na zid. Eto, vidi li kako privlai svetlost? Skoro da se osea kao da si na nekoj Van Gogovoj slici" ,.Da", Nikos je zamiljeno klimnuo glavom. Mislim da si u pravu. jo jedanput. Ali mora da mi oda priznanje za jedno - to sam znao ta je ovoj kui najpotrebnije." Okrenuo se smeei se ka njoj, dok su mu tamne oi sijale. Ti." Silvi je osetila njegovu toplu i teku ruku na svom potiljku. Uzorak vilijam mori tapeta, sa svetlim suncokretima boje senfa, iskliznuo joj je iz ruku i pao na pod. Kako je samo bilo mirno. Moleri su otili kui, a poslepodnevno sunce je ispunjavalo prostoriju odsjajem boje tamnog divljeg meda. Merdevine na prozorima su bacale dugake, talasaste tragove senke po platnenim materijalima rasutim po podu. Spolja je primetila golubove kako guguu na oluku za kiu. Pomalo zastraena, dok joj je srce ubrzano lupalo, Silvi je pomislila: ta u da uradim? elim ga. Ali, da li sam spremna da uzmem sve to uz to dolazi? Ljubav, moda i brak? Ne. Moda. Ne, ne znam. Ne mogu da mislim. Ne, kada me on ovako dodiruje. Toplina Nikosove ruke irila se niz njenu kimu, ispunjavajui je laganim, vrelim talasima poude. Dragi boe, kako je prelepo oseati se ponovo ovako. Posle toliko godina. Silvi se pomalo stresla, posmatrajui kako se delii praine kruno Pokreu na iskoenim ukastim zracima sunca. Onda je osetila onu Poznatu tminu prestraenosti. Ukoliko Nikos sazna istinu o Rouz, da li bi je i dalje eleo? Ako sa2na kako ga je lagala, negirala da je istina ono to je eleo najvie od svega? A njen ivot? Da li je elela da se promeni? Sve te godine dok je po-savala da uradi ono to je ispravno, to se od nje oekuje. Sada je ra-1 asarno ono to sama eli... i dobro se oseala. Lagano se udaljila. ^ Od prua", rekla je. Tako bih uredila ovu sobu. Poput bate, s lm narnetajem od prua, a jastuke napravila od jednog od onih 378 Vrt L,

razmetljivih japanskih materijala... a tamo pored prozora, stavila h'K korpu suenog cvea..." Ali je mogla da primeti da je Nikos nije sluao. Sada joj je masir ramena, oputajui joj te stegnute miie dubokim, krunim pokr tima. e" Nikose...", blago se pobunila, ti ne obraa panju. Unajmio si me... Premrava si, Silvi", prekinuo ju je. Mogu da osetim tvoje kosti Poput vorka." Vrapca", nervoznim osmehom ga je ispravila. Da li eli da prestanem?" Da... ne... oh, prija mi. Ali, Nikose, mislila sam da eli da pregledamo ove uzorke. Ja mogu da ti kaem ta mislim da e najbolje izgledati, ali ti mora da donese konanu odluku. Najzad, ovo je tvoja kua." Meni se dopada ono to se tebi dopada." Ruke su mu sa ramena prele na milovanje njenih golih ruku, jer je nosila letnju bluzu s kratkim rukavima. Osetila je kako joj se koa najeila. Nikose... ovo e trajati itavu venost ako ti ne sarauje." Dosta sam sebian, jer zbog ovoga nema vremena da radi neke druge poslove, je li tako?" Druge poslove?" Voenje banke nije posao?" Nasmejao se, a bore na njegovoj braon-kastoj koi su postale nekako dublje. Silvi je razumela. On se nije alio. Ponovo je u glavi presluavala njegove reci da izgleda da je nekako prevazila sebe i videla se onako kako ju je Nikos verovatno video. Kao enu koja s godinama umesto da slabi postaje nekako jaa. Kao enu koja sada ima neto vie od ostataka mladalake lepote. Kao pametnu enu koja sada konano ui kako da upotrebi svoj mozak. Da, banka je bila velika odgovornost. Ne onako kako je bilo sa Dze-raldom. Ali ipak, kada bi ovih dana uetala na neki od sastanaka odbora, vie nije bilo proiavanja grla, prevrtanja oima. Mukarci su je pozdravljali s potovanjem, gledali je direktno u oi, sluali njene ideje. Boe, svi ti strahovi kojih se svih ovih godina vrsto drala, ba poput onog uebanog starog prekrivaa kojeg je Rejel, do svoje druge godine, svuda sa sobom vuikla. Sada se prvi put, nakon pedeset osam godina, Silvi osetila slobodnom. Zaljubljivanje u Nikosa e samo da pokvari stvari. l ____________________________________________379 . " Sada joj je on ljubio vrat, usne kao da su neto aputale j, a telo joj se potpuno treslo od tih predivnih slatkih polju-Uzdiui, Silvi se opustila i naslonila u sigurnost njegovih mi-"avih ruku i irokih ramena. Osetila se tako slabo. Nije mogla da naredi sebi da prestane da ga eli. Istroio sam te", promrmljao je. Ja sam ljubomoran ovek." "Ba me zanima na koga si to ljubomoran? Na gospodina Kasvela iz banke? On ima osamdeset godina, ali ujem da je prilino vitalan. Pa tu je i Nil koji mi sreuje kosu, ali mislim da bi me vie voleo da sam

muko..." Ne, ne, ne. Na ovo. Ovu kuu." Neno joj se nasmeio na uvo. Bojim se da vie brine za kuu nego za mene." Razmislila je o ovome. Zna, zaista volim ovu kuu. Ali ne onako kako ti misli. Volim ovo to radim. Na neki nain, to je kao da si umetnik, zar nije? Ova kua je prazno platno. Nikose, eli li neto da zna? Uvek sam elela da postanem slikar. Sve to vreme koje sam kao klinka provela po muzejima. Jadna mama, imala je tako velike snove za mene. Nismo mogli da priutimo ak ni meso, ali mi je ona donosila blokove i vodene bojice. O boe, kako sam bila uasna u tome. Svi moji konji su nekako vie liili na pse." Neko moe to isto da kae i za Pikasa." Silvi se okrenula prema njemu, malo podigla bradu da bi mogla da ga direktno gleda u oi. Za to moram tebi da zahvalim, Nikose. to si mi pokazao ono u emu sam dobra. Da nije bilo tebe..." Sama bi to s vremenom otkrila", zavrio je umesto nje. Silvi, ti si izuzetna ena. Nedostaje ti jedino... vera u sebe." .,Oh, Nikose..." Polako i neno ju je poljubio, uz brigu jednog starog prijatelja. Onda mu je poljubac postao neto strasniji, poljubac ljubavnika. Nestrpljiv. Njegovi snani prsti su joj prolazili kroz kosu, oslobaali je svih tih ukosnica. Silvi je osetila da gubi ravnoteu usled svoje uzavrele krvi. Bolno ju je uhvatila elja da ga vrsto zagrli i pobegne odatle. Nikos je promrmljao: Hoemo li da je krstimo, moja draga Silvi, vu kuu koju ti voli? Ovde? Sada?" Silvi je tada znala ta eli. vo, pomislila je. Ba kao to kae. Ovde. Sada. Ba ovog trenutka, bez osvrtala unazad ili gledanja unapred. Ba sa sunevim zracima pod ovim uglom. Tvoje usne, dodir tvojih vrhova prstiju na mojoj koi poput poetkice. Sliku. Venu. 380________________________________ Silvi je malo zakoraila unazad i polako poela da se svlai. pr bluzu. est bisernih dugmeta, po jedno za svaku godinu od kada je l gla s mukarcem, osetila muki dodir na svom telu. A sada suknju Oh sada su joj se prsti tako tresli! Paljivo, da rajsferlusom ne zakai av Onda kombinezon. Gaice. Hvala bogu da se uvek trudila da kupuje kvalitetne. Od prave svile, sa ipkom. Na kraju je skinula ogrlicu, narukvicu, minue i sve to stavila na pranjavu dasku na prozoru. Konano je skinula prsten - izvanredan dijamant okruen safirima, star najmanje dvesta godina prsten kojeg joj je Derald stavio na prst kada su se venali. Tako. Predivno, sunce na njenom golom telu koje podsea na ogromnu nevidljivu ruku koja je ljulja. Osetila se... oh, kao da ima esnaest godina... mlada devojka koja je na ivici da postane ena. Budalo. Davno si navrila pedeset. Sva si izborana i sama kost i koa... zar i on sam to nije rekao? Zar on ne vidi ljubiaste vene na tvojim nogama, sede vlasi u kosi? Kako je mogue da te eli?

Silvi je zurila u Nikosa. On je skinuo svoje pantalone oker boje, radnu koulju i nag stajao na dnevnom svetlu. Primetila je da je i on ostario, malje na grudima posedele, nekada snani miii su sada oputeno visili i prikazivali svoj neizbeni proces starenja. Poput starog osedelog tigra, pomislila je. Ali dok ga je tako gledala, samo ga je jo vie elela. O dragi boe, samo pogledaj koliko te on eli! Onda ju je poveo prema sveim materijalima u uglu sobe. Uvek u se ovoga seati, pomislila je Silvi. Svakog, pa i najsitnijeg detalja. Grubog platna na mojoj goloj loi. Mirisa svee farbe. Gugutanja golubova. Ovog oveka i svetlih graki znoja na njegovim snanim tamnoputim ramenima. Tog njegovog prijatnog mirisa zemlje, poput svee pokoene trave, poput hleba koji je tek izaao iz rerne. Pa zatim, oh, te njegove vrstine. Osetila je kako ulazi u nju, a slatkoa tog oseaja podsea je na dolazak kui nakon neodreenog odsustva. Oi su joj preplavile suze. Njen zamagljeni pogled je preko Nikosovog ramena primetio tracaK izvanredne lepote. Poslednji zrak sunca koji pada na dijamant njene burme poloene na prozorsku dasku, raspruje se u zaslepljujuu pnz mu, u buket razliitih boja. Molim te razumi, moj dragi Deralde. Nije da ja volim Nikosa vis nego to sam tebe volela... uopte nije tako... ve sam ja u pitanju, f-nano poinjem da upoznajem osobu koju si ti voleo. enu koju voli... 381 Onda je Silvi viknula: Nikose!" Usne je priljubio na njenu slepoonicu, dok se njegov topao dah ra-livao po njenoj kosi i ponovo je imala trinaest godina, plutala u napunjenoj kadi koja je stajala u majinoj kuhinji, putala da joj topla voda pada niz upljine i nie, tee u te tajne pritoke, na nene bradavice grudi koje rastu, niz blage niti stidnih dlaica koje se poput trave talasaju izmeu njenih butina. Nikos ih je ispunio, sva njena skrivena mesta... o boe, da li postoji neko bolje oseanje od ovog? Predivno. Slatko. Oh Nikose... da... da... Onda se sve zavrilo, a ona je leala u njegovom naruju, oseala smirujui dah na svom slatkastolepljivom telu i kako se ubrzani, vreli dah polako vraa u normalu. Nikos ju je stegnuo za ruku, prilino jako, a miii na njegovoj ruci su se napinjali i izgledali vrsto poput cigle. Udaj se za mene, Silvi." Silvi je osetila da se ta predivna stvar koju su stvorili polako raspruje, poput bisera koji haotino padaju sa pokidane ogrlice. Zato, oh zato sve mora da bude tako komplikovano? Plaim se, pomislila je. Ako budem imala nekoga na koga mogu da se oslonim, ja u to da uradim. I ponovo u da postanem slaba, poput rua koje ne mogu same da opstanu ako se jednom naviknu na oslonac. Ne mogu", rekla je, izvukavi se iz njegovog zagrljaja, a zatim je sela. Oseala je hladan vazduh.

Tresla se. Piljio je u nju delimino osenenog lica a crne oi su mu sjajile po-put zvezda. Ali zato?" Moja erka...", poela je. Onda je pustila da joj reenica zamre. ta je nameravala da kae? Da to nee biti poteno prema Rejel? Ali sutina nije bila u tome. Silvi je podigla ruku i pomazila ga po obrazu, sada ve grub na kraju dana. Osetila je da joj naviru suze, teke suze koje joj peku oi, zabijaju joj eksere u grlo. Ne mogu da se udam za njega. Ali postoji neto to moram da ura-m- Moram da mu kaem. O Rouz. Predugo sam to krila od njega. Trideset dve godine je ona sakrivala tu tajnu. A sada e morati da mu veruje. Toliko je zasluio, zar nije tako? yn e moda da je zamrzi, verovatno hoe... ali e makar da zna... i moda e moi da vidi Rouz, naravno iz daljine... da sazna neto vie 0 njoj... Mada, morae da razume koliko bi bilo rizino da prie Rouz> je time rizikuje da ona sazna istinu. On e to da uvidi, zar ne? On je inteligentan i oseajan. Nikose, dragi moj, ima neto to moram da ti ispriam... neto to je trebalo da ti kaem pre mnogo godina", poela je, nekako se udno oseajui, kao bez daha. O mojoj erki. O naoj erki." Nikos je seo a lice mu je bilo u napetom iekivanju. Naoj erki", teko je dahtao. Da, uvek sam znao da je tako. Rej-el uopte ne izgleda kao ja - ona je lepa i divna, kao ti Silvi. Ali sam u svom srcu oseao da je moja. Oh, najdraa moja Silvi, nema pojma koliko je dobro uti istinu." Nije Rejel", ispravila ga je. Nikos je zurio u nju kao da je poludeo. Za jedan krai trenutak, Silvi je pomislila da je ona poludela. Zato bi se inae ovako oseala, kao da se smanjuje, postaje sve manja i manja? Ko, onda?", pitao je besnim apatom. Ona se zove Rouz." Onda mu je ispriala. Sve. Kako je bila oajna, kako je bila uplaena. Prljava bolnica, poar. Luda odluka koja je njen ivot pretvorila u uasnu obmanu. Godine i godine udnje da dri svoje dete u rukama ili da je makar vidi. Ispriavi svoju priu, Silvi se osetila pobeenom, kao da je jo jednom morala sve to da preivljava, iznova i iznova, samo sada je bilo jo gore, jer je morala da se suoi sa svojim zloinom koji se ogledao u Ni-kosovim crnim skeptinim oima. Da li e on da je zamrzi? Moda je bolje ako tako bude. Bolje od daljih lai, daljih prevara. Moe li on da je mrzi vie od svih ovih godina koje su protekle mrzei samu sebe? Iznenada je prostorija postala hladna; jarko sunce se povuklo, pretvorilo u sivkasti sumrak. Pokuala je da ustane, ali su joj se noge toliko tresle da nisu htele da je dre. Vid joj se zamaglio, kao da gleda kroz vetrobran na koji pljuti kia a soba joj se okretala.

Zatim je usledilo ono najneverovatnije. Osetila je kako je Nikos pridrava. Stavlja svoje ruke oko nje i vrsto je grli. Grudi su mu podrhtavale a lice se potpuno ovlailo od suza. Oh Silvi... moja jadna Silvi..." Ovo je poput uda, zaprepaeno i zahvalno je pomislila. 383 jvjjegove rei kao ja su joj vratile snagu i osetila je da ogroman teret bola velikim delom nestaje. On je razumeo. Oprata joj. A ako on to moe da uradi, zato onda i sama ne bi poela da oprata sebi. Onda je Nikos rekao glasom koji je zvuao kao da dolazi sa dna najdubljeg bunara: Hvala bogu, hvala bogu. Moje dete. Moja erka. Pronai emo je, Silvi. Zajedno emo da joj kaemo. Nije prekasno... nije..." Ne, ne, on je pogreno razumeo. Morala je da mu kae... ali nije mogla da govori. Osetila se neve-rovatno krhkom, kao da e se, pa i od najmanjeg pokreta, raspriti na hiljada komadia. elela je da vikne, udari ga pesnicama. Ali nije mogla da se pomeri, nije mogla da die. Jedino je mogla da bespomono i bolno zuri moleivo u Nikosa. Ali ne, nije to Nikosova greka, ve je samo njena. Bog neka joj pomogne, dala mu je mo da uniti nju, da uniti obe njene erke. 27. Deko u konoj jakni, koji je sedeo s druge strane stola, besno j gledao u Rejel. Hej, ta ti misli, ko si? Ti mi govori o mojoj staroj? Ona nosi moje dete. Pa moe odmah da prekine sa svim tim. Ja mogu sasvim dobro da se brinem za Tinu." Do avola moe", odbrusila je Rejel, a zatim se zaprepaeno i rastrojeno naslonila u stolicu koja se okree. Rekla je sebi: Prestani. Ti bi trebalo da se kontrolie. Da bude staloena, da pomae ifokusira se samo na svog pacijenta. Ali je ve nedeljama Rejel oseala da je na ivici nerava. Napeta, rastrojena. Skae za svaku sitnicu. Pa, ja jesam na ivici nerava, podsetila je sebe. Dejvid se sprema da mi se osveti, optuuje me za Almu, sve u Svetom Vartu okree protiv mene. Da, to je to. Ovaj klinac je podseao na Dejvida, iako nisu bili ni nalik jedan drugom. Neto u njegovoj neosetljivosti, ta potpuna nemarnost za dobrobit njegove devojke. Sada se iz nagnutog poloaja malo ispravio i zauzeo oprezan revol-veraki stav. Crna kosa mu je padala na masno elo prepuno bubuljica. Rejel je naglo, nervozno ustala da se susretne sa njegovim pogledom. Sluaj", rekla je, ovo nije vreme za izigravanje maco mukarca. Tvoja devojka je dola do mene jer je u nevolji. Velikoj nevolji. Moe da izgubi bebu. elim da bude iskren sa mnom. Da li se vas dvoje drogirate? Nema anse..." Skrenuo je svoj pogled nadole i oblizao usne. Videla sam tragove na njenim rukama. Rekla je da su stari. Ali mi to nije tako izgledalo. ta ti kae, Anelo?" Reko sam ti ve, gospoo. Tina i ja, mi se ne drogiramo."

Rejel se provukla oko stola u skuenom prostoru izmeu zida i mara za kartoteku. Stala je tano ispred Anela, dovoljno blizu da os ti ustajali miris cigareta i znoj koji ga je oblivao. Ne verujem ti", rekla je gledajui u njega, pokuavajui da ga nate da je pogleda pravo u oi. . Pa, jebi se onda!" Vlana pljuvaka ju je udarila po licu. Ane vo lice se sada iskrivilo od besa. U svakom sluaju, to nije tvoj jet>e ' (juuz 385 x" gblem1." Krenuo je ka njoj, a oi su mu se potpuno suzile. To je mo' stvar, gospoo. Ti si ovde dola i misli da moe da pokae nama l^sikancima kako da ivimo. Pa, nije nam potrebna tvoja pomo." \[akezio se i izgledao kao da mu je neto tako gnusno iznenada palo na jjjjnet. Kez je liio na polomljenu flau, a prednji zubi su bili potpuno iskrivljeni i uti. Nainio je jo jedan korak dok ona nije osetila njegov dah na sebi, a onda je podigao ruku i stavio svoj prljavi prst na njen obraz uz preteu nenost. Zna li ta ja mislim? Mislim da si ti ljubomorna na sve te ene s velikim stomacima. Aha. Kladim se da nema mukarca a ni dece. eli da te napumpam onako kako sam napumpao Tinu?" Neto je u Rejel puklo. Jedino je bila svesna visokog, brzog zvuka u uima. Pred oima joj se sve crvenelo. Zgrabila je ianu korpu punu jueranje pote i bacila je na Anelovo bubuljiavo lice. Onda je krenula korak unazad, prestraena svojim postupkom. Anelo se sledio. Pismo napisano na plavom papiru, napola presavijeno, sada se nalo na njegovom ramenu. Gomila belih papira poput snega je leala na podu i nekako se smestila oko njegovih ogrebanih izama za motor. Na licu mu se ogledalo glupavo zaprepaenje, a oi sjajile od neprolivenih suza. Rejel je tresui se zurila u njega a srce joj je ubrzano udaralo u grudima. On me nee povrediti, pomislila je. Samo je glumio grubog momka. Zato sam ja tako poludela? Posmatrala ga je kako se okree i oholo odlazi, zastavi samo kako bi joj pokazao srednji prst pre nego to je zalupio vrata. Diploma sa zida je pala na pod. Rejel se naslonila na sto i zarila lice u ruke. Oseala je takvu muninu u stomaku. Isuse. Stvarno sam uprskala. Iznenada je shvatila ta ju je bolelo. Alma Socedo. Nije elela da se tako neto ponovi - jo jedna nena, bolesna tinejderka, jo jedna potencijalna tragedija. Setila se svoje poslednje posete Almi, posmatranja tog beivotnog stvorenja koje je nekada bilo lepa, trudna tinejderka. Jo uvek nema ^kakvog poboljanja, a prola su tri meseca. Oi su joj zatvorene. Di-" ^ je pomou maine, a jedini zvui koji su se uli jesu tupo ita-respiratora, blago pitanje i otkucaji njenog srca sa monitora iznad.

 ------------------------rsfca Rejel se borila s nagonom da klekne pored njenog kreveta i za oprotaj. Pa ipak, ponovo i ponovo oivljavajui tu situaciju u sv ' ' glavi, pod datim okolnostima, ona bi opet uradila isto. Ona je izd l Almu jedino to nije mogla da odri obeanje. Ali izvinjenja sada nee pomoi Almi. Izmeu ostalog, nije jedini problem s Almom. Tu je i Dejvid ta kode. Vodio je gerilski rat, podlo napadao, ali se nikada nije otvoreno pokazao. Njeni laboratorijski rezultati bi iznenada nestali; ponaanje medicinskih sestara koje su nekada bile prijateljski nastrojene prema njoj postalo je hladno; saradnja je bila minimalna a vie nije bilo ni pomoi od specijalizanata. Pa onda Dejvid, koji bi se ukoio kada god bi ona prola. Uvek bi joj neto iza lea uradio, a onda inio da izgleda poput idiota kada nije znala ta se deava s njenim pacijentima. Morala je da pronae nain da ga zaustavi. Da mu se suprotstavi, da ga skine sa svoje grbae. Morala je da kae Brajanu kako je pokuao da je siluje. I zato. Ali dok je sebe zamiljala kako to radi, hladan znoj je poeo da je obliva. Staje to sa mnom? Ja mogu s ovim da izaem na kraj. Uvek sam ve-rovala da mogu da izaem na kraj sa svim i svaim. Ali je u poslednje vreme oseala kako joj ta kontrola klizi iz ruku. Manji problemi s kojima se ranije s lakoom borila, sada bi je slomili poput neke snane podvodne struje. Svakodnevno se borila s plimom, plivala svom svojom snagom. Do popodneva bi se iscrpla i bila spremna da se preda. Rejel se sagla na svetli ekvadorski otira ispred svog stola i poela da vraa papire u korpu. Zgroeno je primetila da su joj se ruke tresle. Osetila je nalet vetra kad su se vrata otvorila i kad je ula neije korake. Ukoila se. Pusti me da ti pomognem s tim." Ne, samo Kej, hvala bogu. Prijateljica je unula pored nje i pokupila ostatak otpadaka jednim potezom svojih zdepastih ruku. Dobro ciljanje, loa municija", rekla je Kej, ponovo ustavi na nog zdepasti, kovrdavi patuljak u crnim kineskim pidama-pantalon ma i belom laboratorijskom mantilu. Smee oi iza okruglog okvira s^ ^ se fokusirale na Rejel. ula sarn sve. Trebalo je time da ga pogodi Skoila je na noge, zgrabila heftalicu sa stola - sa upljinom u sredi ispunjenom kristalima ametista. 387 Trebalo je da ostanem prisebna, to je trebalo da uradim", oajno je ^govorila Rejel. Oseam se poput kretena." Ponovo to radi." Kejine oi su zasuzile. Ita?" Optuuje sebe. Ti si doktor. Da li to znai da uvek treba da bude predivna? I ti si takoe ljudsko bie. To ti daje za pravo da ponekad izgubi kontrolu." Kej je uzdahnula, gledajui u svetlucavo kamenje u svojoj ruci. Zna, ponekad pomislim da nikada nismo otile sa borbene linije. Samo je ovo drugaija vrsta rata." Rejel je poela da sakuplja tu gomilu razbacanih papira. Pa, ose-am se kao da gubim ovaj."

Kej joj je spustila ruku na rame i Rejel je osetila prijatan miris pa-uli ulja. Nipoto, malena! Sluaj, imam savrenu strategiju. Uzmi neke slobodne dane. Zgrabi onog svog predivnog mua i idite nekuda, u jednu od onih staromodnih gostionica s kamenim kaminom, ogromnim krevetima. Ma zna, sa itavom Noran Rokvel scenom." Kada bi sve bilo tako jednostavno, pomislila je Rejel. Ne mogu", rekla je. Zato ne? Nensi i ja moemo nekoliko dana da odravamo tvravu." Nije poteno. Ni vas dve niste bile na odmoru." Neko mora da bude prvi. U svakom sluaju, da ja imam mua - ne mora da bude tako seksi kao tvoj elela bih ponekad da raspalim vatru. Nikada ne bih dozvolila da se kae da sam stala na put ivotu, slobodi i prilikama za dobar seks." Hvala, Kej. Razmisliu o tome." Kej se iroko nasmejala. Za jednog ginekologa, zna iznenaujue malo o pticama i pelama. Potrebno je mnogo vie od 'razmiljanja o tome', draga moja." Zahvalna za podizanje njenog raspoloenja, Rejel se nasmejala i Pomislila: Pa, zato da ne? Da makar i nakratko zaboravi ekaonicu prepunu ena s velikim ornacirna, decom koja se dre za njihove suknje, da zaboravi na ruve s predstavnicima Ministarstva zdravstva i razgovorima o novom lansiranju, o Almi Socedo... Najvie od svega, da zaboravi na Dejvida Slouna. osmatrala je Kej kako ustaje i odlazi do malenog lavaboa u uglu, rec* Prozora, gde su se nalazili aparat za kuvanje kafe i vreli tanjiri. ) Je preturala po policama s gomilom kesica aja, paketima eera i Vfc natrena, pojedinano zapakovanih akalica, plastinih kesica so iz kineskog restorana brze hrane. Izvukla je paketi marke Upton ' k* ila je ka Rejel. a~ Gotova Upton pilea supa", rekla je. Samo dodaj vrele vod meaj." ' Rejel se ukrutila, oseajui ta se sprema. Zato imam oseai ri ' J 1_ 1 * i f c ' ** e ovo da boli? Rejel." Kej joj se sada suprotstavila i bila ozbiljna. Mora da prestane. To te ubija. Sloun je manijak. Ali, zar ne vidi? Ti mu pomae Tvoje utanje on koristi protiv tebe." Stala je. Nisam elela ovo da ti kaem, ali se meu sestrama pria da Sloun pokuava da ti ukine privilegije." Rejel se osetila kao da ju je neko udario. Kopile." Trebalo bi da je u zatvoru zbog toga to ti je uradio", Kej je besno nastavila. A da me nisi naterala da obeam da u da sauvam tu tajnu, ja bih ovog trenutka tamo uetala i objavila je preko razglasa." Ne plaim se ja Dejvida", rekla je Rejel, ve Brajana. Kada bi on znao..." Kucanje na vratima ju je

nateralo da prestane da pria. Bila je to njihova sekretarica Glorija Fuentes. Izgledala je nervozno dok je tamo stajala, a pramen dugake tamne kose je vrtela oko svog prsta. Neko je ovde, doktorko Rozental", rekla je Glorija. Mukarac. Ima neto vano za vas. Vano je, kae." Verovatno neki prodava, jedan od onih to prodaju razne preparate, pomislila je. Oni misle da e to to torbare da spasi svet. U redu", rekla je i uzdahnula. Uvedi ga unutra." Bio je veoma debeo. Mogao si da vidi deo njegove potkoulje izmeu nategnute dugmadi koulje koja se ne pegla. Na nogama je imao jarmulke izvezene zlatom s imenom Dejv". Pomislila je da nije prodava. Moda neko iz neke organizacije koja trai donaciju. Vi ste dr Rozental?", pitao je tekim bruklinkim akcentom. Klimnula je glavom. Predao joj je dugaku, tanku kovertu, a zatim se okrenuo i nesta na vrata. Rejel se iznenada uplaila. ta je bilo u ovoj koverti? Osetila je p trebu da je potpuno neotvorenu pocepa u milion najsitnijih komada baci u klozetsku solju. Ali je otvorila. Oi su joj prelazile preko neobino otkucanog dokumenta. Okrug Njujork. Drava Njujork. Tuioci Hektor i Bonita Socedo protiv tuene dr Rejel Rozental. 389 - roditelji je tue zbog nesavesnog leenja. Rejel je osetila vrtoglavicu uz uasan vreli bol koji je probijao kroz grudni ko. Naglo je zatvorila oi i primetila trake svetla unutar onih kapaka. Dejvid, pomislila je. To je on. On se krije iza ovoga. Znam da je tako. Mora da je on. l on nee da se zaustavi, nee da prekine dok se ne zavri, dok me potpuno ne baci na leda, ba kao i ranije. Da bi mogao opet iz poetka da iz mene isisava ivot. d 391 28. Sluaj Tajler protiv Krupnika je bio neobian, s tim je saglasna R uz je u to sumnjala kada joj je prolog etvrtka Berni Stendal predao predmet uz namigivanje i reci upozorenja: Zabavi se." Dok je sada uvodila imona Krupnika u svoju malu kancelariju koja je sastavni deo konferencijske sale, Rouz se zapitala kako e da se izbori s ovim ovekom. Krupnik je izgledao poput nekoga ko je izaao iz vremenske maine, liio na posetioca iz geta 19. veka. Napolju je bilo 27 stepeni Celzijusovih a on je nosio dugaak, dvoredni zimski kaput i teak crni filcani eir. Lice mu je bilo bledo, oi iza debelih naoara podseale na krticu - kao da je ceo svoj ivot iveo u tunelu. Dve dugake spiralne lokne visile su pored njegovih slepoonica, a brada, koja je izgledala kao da su je moljci pojeli, samo je delimi-no pokrivala

njegove blede obraze. Sveti Isuse, pomislila je, ta da mu kaem? Pruila je ruku. Tako mi je drago da se upoznam s vama, gospodine Krupnik. Gospodin Stendal alje svoje izvinjenje. Bojim se da on nije mogao ovde da doe." Neto nije u redu, pomislila je, oseajui se neprijatno. Krupnik je samo stajao i zurio u njenu ruku kao da u njoj dri mrtvu zmiju. Promrmljao je neto poput: Zadovoljstvo je moje", ali i dalje nije prihvatio njenu ruku. Onda se setila. Prijatelj Jevrejin joj je jednom rekao. Barvudosi* ne dodiruju ene osim svojih ena. Nikada. Rouz se zacrvenela u obrazima i brzo je povukla ruku, pogladivsi njome svoju suknju i pravei se kao da sve to nije ni primetila. Pitala je: Da li mogu da vas ponudim oljom kafe?" Odmahnuo je glavom, a zatim je primetila njegov zaprepaeni izraz dok je podizao obrve. Onda je shvatila. Naravno. Neiste olje, nije koer. Dragi boe, jedva da sam poela... a ve sam dobila dva udarca-Zato ne sednete", rekla je pokazujui na mali kau od somota W dozelene boje, koji se slagao s redovima konih poveza na polici izna toga. ' Najortodoksniji pripadnici jevrejske religije. (Prim, prev.) Po Rouz ustrajui ga kako kruto seda na oe jednog jastuka sa kaua, se setila Jevreja barvudosa koje je viala kao dete. Drugaije ode! ljudi koji jure Avenijom Dej, u crnim kaputima koji oko njih le-afu, gledaju pravo ispred sebe i izbegavaju bilo koji enski pogled. Kada su jednom proli pored njih, nana je gurnula Rouz i besno zaski-"ala: Oni nose te eire kako bi sakrili svoje rogove. To je avolji znak. Da nas podseti da su oni ubili naeg Gospoda spasioca Isusa Hrista, hladnokrvno ga ubili kao da je pas." Ovo je prvi put da ikada razgovara s jednini barvudosom, pa je bila veoma nervozna. Poelela je da je Maks tu. On bi znao ta da kae. Razmiljanje o Maksu ju je nekako smirilo. Zamiljala ga je kako otvara flau ohlaenog ardonea na kraju dana, tano znajui ta joj je potrebno. ak i odabir muzike. Vivaldija, Dona Renburna, Keta Stivensa, Led cepelin, Betovenovu Devetu simfoniju, ako bi osetila elju da popije neto alkoholno. Dva dana, rekao je. A sada je prolo dva meseca. On je traio stan, ali mu nijedan nije nekako odgovarao. Istina je da se i ona navikla da je pored nje. Ne, vie od toga, njoj se to dopadalo. Nateravi sebe da se usredsredi na klijenta, Rouz je pogledala na predmet koji se nalazio ispred nje. Krupnik je optuen da je napao Tajlera, koji je drao novi drveni kiosk ispod autoputa Kings. Tajler je policiji rekao da je Krupnik po-besneo kada je meu poredanim novinama video cionistike novine, izgleda setmirke sekte - estoko se usprotivio cionizmu rekavi da sam Bog nije stvorio Izrael kao svetu zemlju - i zahtevao od Tajlera da ih ukloni. Tajler je to odbio, kada je Krupnik, navodno, oborio Tajlera na zemlju i vie puta ga udario. Posmatrai su ga pojurili i uhvatili o-veka za koga su sumnjali da je poinilac. Tajler ga je identifikovao kao osobu koja ga je napala. Krupnik je sve to negirao. On je od tog kioska bio udaljen itav blok 1 zatvarao svoju tampariju.

Ljudi su uleteli i zgrabili ga s lea. Crvene mrlje na njegovim rukama su od crvenog mastila, a ne krv. Pa ipak su ga uhapsili. Optube su odbaene zbog nedovoljno dokaza. Nijedan svedok, osim Tajlera, nije mogao da se zakune da je Krupnik poinilac Krivinog dela. Tajler je onda podigao graansku parnicu, zahtevajui odtetu od trista hiljada dolara. Da H u morati da svedoim?", iznenada je progovorio Krupnik, olc je nervozno stiskao svoje dugake bele prste. ----------------------------------------------.-----_^j Rouz mu je uputila osmeh, nadajui se da e uspeti da ga On Pomislila je da se on moda u tome ne razlikuje od drugih. Svi su ' vozni ukoliko moraju da se suoe sa sudijom i porotom. r" Nije obavezno", rekla mu je. Imamo svedoke. Ali bi to pornosl Osim injenica vezanih za sam sluaj, porota bi elela da sazna k kav ste vi ovek, kakav ivot vodite." Zaustavila se, prisetivi se nanin uasne primedbe i kako su ljudi sumnjiavi, ak se i plae ljudi koji su nekako drugaiji. Gospodine Krupnik, da li ste vi oenjeni?" Dvaput je trepnuo oima, a prste je jo nemilosrdnije stezao. ivim s majkom." Gospodine Krupnik, koliko imate godina?" Sledeeg meseca punim etrdeset tri, ako mi Svemogui to dopusti." Imate li neke hobije? Znate, neto poput posmatranja ptica ili recimo fotografija?" Nije odgovorio, samo je s nevericom zurio u nju. U redu, pomislila je, glupo od mene da to pitam. Ali moda neki humanitarni posao. Prodavanje lutrije za obolele od miine distrofije ili itanje knjiga slepim ljudima. To bi impresioniralo porotu. Hajde da preformuliem pitanje, gospodine Krupnik, ta radite u svoje slobodno vreme?" Prouavam Talmud." Ovog puta nije oklevao. itam Toru, Pet Mojsijevih knjiga. Idem na molitve." Glas je imao notu nevine arogancije. Imate li da me pitate neto zaista vano?", pitao je. Rouz je poela da se brine. Ako ne smislim neto drugo, oajavala je, porota e poeti da veruje da on ima par rogova ispod eira. Ali ta? Onda se setila. Sluaj o kojem je itala pre mnogo godina. Crnac koji je na suenju zbog silovanja. U sudnici prepunoj crnih lica, rtva, belkinja, nije uspela da prepozna optuenog. Imam ideju", rekla je Rouz postajui uzbuena. Nije ba najbolje reenje, ali moglo bi da uspe." Aha? Dakle?" Kada ste poslednji put videli gospodina Tajlera?" pitala je. Posle nji put kada ste u stvari bili licem u lice s njim?" Krupnik je za trenutak razmislio, a obrve su mu se spojile u jedn crtu. Prolog oktobra. U sudu. Od tada, samo preko advokata." Rouz se nasmejala. Sve bolje i bolje, pomislila je. 393 Sp,,<iine Krupnik, koliko prijatelja i poznanika mislite da moe-da sakupite za poetak suenja? Bie mi potrebno makar dvadeset pet ljudi, ako je mogue i vie."

Krupnik je zaprepaeno gledao u nju. Onda mu je ispriala svoj nlan, a na bledom, ozbiljnom licu se ozario osmeh koji je neno tinjao poput svece koja gori. ,Alevai", blago je izjavio. Doveu ih, sigurno. Stotinu, ako elite. I vie." Deset dana nakon toga, Rouz je stajala na stepenicama Vrhovnog suda na Foli skveru i posmatrala kako se privatni uti autobus parkira a etrdesetak mukaraca u dugakim crnim kaputima, sa udnim crnim eirima, crnim bradama i viseim loknama je poelo da izlazi. Kada su se svi barvudosi u tiini smestili u sudnicu, Rouz se obratila sudiji. Gospodine sudijo, imam jedan prilino neobian zahtev. Umesto uvodne reci, volela bih da pozovem gospodina Tajlera." Kad se sudija Henri, crnac sa snenobelom afro-frizurom, namr-tio, Rouzino srce je potonulo. Ako odbije... Moraete da budete neto precizniji, gospoice Santini. ta tano imate na umu?" Volela bih da gospodin Tajler identifikuje mog klijenta, gospodina Krupnika." Usledilo je komeanje, a onda je Rouz osmotrila oko sebe i videla loko pogledi dosade meu porotnicima nekako postaju ivlji. Dobro. Kada bi samo to uspelo, molim te! Sudija je klimnuo glavom, a ona je primetila da je i on bio zaintri-giran. Sigurno, ko ne bi voleo malo pozorita da proces suenja uini zanimljivijim? Samo je tuilac izgledao besno, dok se krutog i crvenog lica penjao na stolicu za svedoke. Takoe je izgledao kao da je u kripcu dok je iao na mesto za svedoenje. Gospodine Tajler", pribrano je rekla, da li moete da identifikujete coveka koji vas je predvee, 21. oktobra napao? Da li je on u sudnici?" ..Pa, naravno da mogu", rekao je. Zdepastim prstom je pokazao na radatog oveka u crnom koji je sedeo za optuenikim stolom. Hoete li, molim vas, da ustanete gospodine Krupnik?", pozvala je . Us'edio je momenat tiine, poto su sve oi bile uprte u oveka koji n^rno sedeo za optuenikim stolom. H 3 ^6 ^ouz posmatrala, kako sa klupe za posmatrae, iz drugog ' ^'mon Krupnik polako, pobedonosno ustaje, a kovrde pored -------------------.--------^ njegovih uiju se lagano pomeraju, dajui toj sceni neoekivanu d humora. On se iroko iskezio. Rouz je osetila talas uzbuenja. I pomislila je: Kada bi samo Brai bio ovde, da vidi ovo. Bolje od svih onih kartakih trikova koje sam m pokazivala kada smo bili klinci. Deset minuta kasnije, nakon hukanja s protivnike strane i sudiji ne obustave postupka, uz irok osmeh, ona je ila ka drugom delu sud nie, oseajui se prilino nadmeno, poput kraljice koja deli blagoslove i smeila se ka grupi barvudosa koji su joj u znak zahvalnosti klimali glavom dok je pored njih prolazila, ne obraajui panju na vrevu u sudnici i radoznale oi onih koji su se tu zadravali, pravei guvu na vratima. Onda je primetila prosedog oveka koji iskae pred nju, uzima je za lakat i gura je kroz obloena

vrata koja je otvorio. Zastavi u hodniku izvan sudnice da mu zahvali, primetila je daje stariji nego to bi rekla po njegovom vrstom dodiru. Imao je preko ezdeset godina. Ali je i dalje bio zgodan, muevan, na neki tajanstven nain. Odelo mu je izgledalo skupoceno, iako je jaknu nosio prebaenu preko jednog ramena, a rukave bele koulje savio do laktova pokazujui krupnu maljavu podlakticu. Pomislila je da je neverovatan nain na koji je zurio u nju. Nekako, kao da ju je prouavao, kao da je slika u muzeju ili redak predstavnik neke vrste. Iznenada, nekako je uplaivi, zgrabio ju je za ruku vrstim, toplim stiskom. Mogu li da vam estitam, gospoice Santini?" Glas mu je bio dubok i nosio neki udan akcenat koji nije mogla jo uvek tano da prepozna. To je bila i te kakva predstava! Prilino sam impresioniran. Hvala vam", rekla je i nasmeila se. Bilo je to kockanje. Isto tako je moglo da se zavri da izgledam poput najvee svetske budale." Ne." Odmahnuo je glavom, smeei se. To, nikada." Zato on ovako zuri u mene? inio ju je nervoznom. Mislim da vas ne poznajem", rekla je povukavi ruku. Nikos Aleksandros", predstavio se. Da li smo se ranije upoznali? ao mi je, ali se ne seam..." Pogled tuge, koja skoro da se izjednaavala s bolom, proao mu i licem i rekao je: Voleo bih da je tako... ali, ne." Onda je nekim nesigu nim, uzdranim osmehom dodao: Do vienja, Rouz. I sreno! Nada se da emo se opet sresti." Cntd 395 la Je to tek kada je izala napolje. Nazvao me je Rouz. Neobino. Otkud je znao moje ime? Xa zagonetka joj se motala po glavi poput konopca za preskakanje, a onda je nestala. Dok je Rouz urila ka prepunom trotoaru posmatrajui popodnevnu guvu u Centralnoj ulici, pomislila je na veeranji izlazak i veeru koja je eka. Dobra, kvalitetna flaa vina, veera s Maksom. Zato da to ne pretvore u slavlje? Da obue onaj beli svileni demper koji je prole nedelje kupila u Blumingdejlsul I cvee. Za svaku sobu ljiljane koji boanstveno miriu. Krajikom oka je primetila trojicu mukaraca koji su se okrenuli i gledali za njom dok je urila ka taksiju koji se zaustavio na ivinjaku, nekih petnaestak metara od nje. Ubacila je aktovku na zadnje sedite, a zatim je i sama ula u taksi, nasmeila se i shvatila kako se promenila. Ne tako davno bi pomislila da ovi mukarci zure jer neto nije u redu s njom, da ima neku fleku na koulji ili icu na arapi. Sada je znala da to ine jer misle da je zgodna. I prvi put se osetila atraktivnom. ak i lepom. Sino su nakon veere ona i Maks sluali neke stare ploe Glen Miler, koje su prethodne nedelje kupili na buvljoj pijaci. Onda joj je Maks pokazao kako da plee,

njegove iroke ruke su je vrsto drale oko struka, vrtele je, savijale i konano spustile na kau, dok su se onako znojavi, vreli i bez daha kikotali kao tinejderi. Rouz nije mogla da se seti kada se poslednji put tako zabavljala ili osetila srenom. Koliko joj je sada to izgledalo prirodno kada je jutros birala ta e da obue, odgurnula sve one poslovne kostime mrane boje koje je obino nosila i odabrala neto svetio, enstveno, ovu lepu arenu suknju od mekane tkanine i bledoplavu svilenu bluzu. Rouz je vozau dala svoju adresu i naslonila se, pokuavajui da se udobno smesti na upalom seditu. Nije mogla da doeka da stigne kui. Mu-u svinjetina." Rouz je Maksu dodala papirnu kutiju, a onda pnjiia u drugu. A za ovo, ne mogu ni da ponem da pogaam ta je. zgleda kao ono to je ostalo od jadne make gospoe Lindkvist, kada Ju je pregazio kamion za skupljanje smea." Mlevena paetina", odgovorio je Maks. To je bio specijalitet za dasIzvukao je flau iz torbe. I ovo takode. Pomislio sam da bi trebada Proslavimo dananji dan." 396__________ Rouz je zurila u nalepnicu. Perije-uel Oh Maks, ak i ja znam If liko je ovo skupo. Nije trebalo." Bonus. Za danas." Oko flae je stavio salvetu i poeo da je otv Ne mislim ni da bi P. T. Barnum to uradio bolje od tebe." Rouz je osetila vrelinu i pomislila: elim da on bude ponosan n mene. Toliko toga mu dugujem. Posmatrala ga je dok je otvarao flau uz diskretan pop zvuk i sipao penuavi ampanjac u dve dugake ae. Upravo je zavrio tuiranje i bio je crven u licu, vlane kose koja se kovrdala po vratu, poput nekog klinca. Golih prsa, bosonog, nosio je samo mekane izbledele farmerke. Izgledao je mravije, nekako mlade, a to nije samo zato to je smrao. To je... kao da je nekako postao drugaiji. Kao da su se sva svetla u sobi upalila, i ona koja su ranije bila samo delimino upaljena. Zapitala se da li ga tako i druge ene vide. Vitalnog, muevnog, seksi. Osetila je deli ljubomore na pomisao da Maks ljubi neku prele-pu, seksi klijentkinju - recimo, enu koja se upravo razvodi. On uskoro odlazi, pomislila je. Rouz je s tugom shvatila da nije elela da on ode. Stan e bez njega izgledati tako prazno. Nedostajae joj veeri poput ovih, spremanje veere i prianje o proteklom danu uz au vina. Na neki nain, imali su za neke stvari svoju rutinu, poput branih parova. Zajedno su na posao ili metroom, a ponekad bi se i zajedno vraali kui. Ali, ako bi jedan ostajao due na poslu, drugi bi spremio ili doneo veeru. Ona se tuirala ujutru. On je vie voleo uvee. ak su se i s veom smenjivali. Sve to parovi rade, osim to nisu zajedno spavali. Prole veeri, pleui s Maksom i oseajui se neverovatno uzbueno i seksi u njegovim rukama,

namah je pomislila: Zato ne? Oni su prijatelji, dopadaju se jedno drugom. A tako dugo vremena je prosio.tako dugo. Nije li ovo doba vodolije, slobodne ljubavi, seksa bez nekin obaveza? Ali ako bi spavala s Maksom, to bi rizikovalo da uniti svoje jedino predivno prijateljstvo koje ima. Zbog ega? Maks e svakog trenutka da se iseli, upoznae druge ene, moda e ak i da se zaljubi. A ja u i dalje biti ovde. Sanjau o Brajanu i biu usamljena, vis nego ikad. Ne. Ostavie toga. Bolje je ovako. Rouz je uzela gutljaj iz ae koja se penila, koju joj je Maks dao ruke. Mmm. Lepo." Ne dozvoli da ti udari u glavu." 397 l Star ampanjac ili pobeda za obustavu postupka?" ' ampanjac. Poznajui te, kladim se da si preskoila ruak." "pretpostavlja da sam bila previe uzbuena da jedem. U svakom luaju, obeavam da neu da budem jeftin pijanac. Ne mogu. Ne, zbog dolara po jednom gutljaju." Kucnuo se s njom. Ovo je za sve nae budue pobede, neka ih bude mnogo i... oh, sranje, izvini me, patka. Stavio sam je u rernu da je malo zagrejem." Dim je izlazio iz rerne i Rouz je osetila neto to je podsealo na neprijatne mirise koji su se irili oko autoputa za Derzi. Maks je potrao, otvorio vrata rerne i izvukao erpu s izgorelim ostacima njihove mlevene paetine. Sa aljenjem je zurio u to. Nema veze", rekla je Rouz. Ionako nisam bila gladna. Vie e mi prijati mu-u." Rouz je pijuckala vino a onda sebi sipala jo jednu au. Kroz nju je strujalo prijatno oseanje, kao da umesto krvi cirkulie topla kupka. Osetila je blagu vrtoglavicu i izgledalo joj je kao da se kree u slou mouenu", kao da itava venost proe od trenutka kada doe do ae i prstiju koji je pridravaju. U redu, malo sam se napila. Ali je lep oseaj. Ne mogu da se setim kada sam se poslednji put napila. Pre mnogo godina. Brajan i ja? Da. Tamo na krovu. Flaa red mauntina. Pa, ovo je za tebe Brajane, i za damu sa kojom sada pije... Otar bol joj je proao kroz srce kao da joj se arilo pare ae a grlo joj se steglo dok je gutala. Mehurii su joj doli do nosa a oi su joj zasuzile. Rouz je teko disala i poela je nekontrolisano da kalje. Maks ju je udario po leima. Konano je prolo. Pogledala je u njega, videla zabrinutost na njegovom licu i iznenada je stavila svoje ruke oko njega i spustila svoj obraz na njegove vrele gole grudi. Ako si pokuavao da me napije, uspelo je", promrmljala je. Obeaj mi jedno. Ako se onesvestim, smestie me u krevet?" Sigurno. emu slue prijatelji?" Njegova ruka ju je neno dodirnula po temenu, gladei je. Rouz je zadrhtala, oseajui njegove prste koji joj miluju kosu i potiljak. Lepo. ako )e lepo kad te neko tako dodiruje... iznenada se Maks udaljio. Okrenuo se ka lavabou i pustio vodu. uz je gledala kako voda u prljavom gejziru udara u pocrnele ostatke P IKC u erpi, a masne mrlje prskaju na povrinu pulta.

Makse?", pozvala ga je. 399 ------------------^ Neto nije bilo u redu. On se kretao nekako kruto, plahovito k da je bio besan. Miii na ramenima su se zategli. Okrenuo se, a o'na videla. Vrelina joj je udarila u obraze. Osetila se glupo, smotano. Maks ju je eleo. Naravno. On nije bio sa enom... makar ona ne zna... mesecima Kako je mogla da bude tako bezobzirna? Njeno mekoljenje ujutru pidami. Kada bi jurila do telefona, napola obuena, ne bi ni zastala da razmisli... A sada... Boe, ta li on misli o njoj? Ormarii iz srednje kole su joj pali na pamet. Poigravanje penisima. Nepristojno, ali slikovito. Sve joj je to izgledalo smeno: da na taj nain razmilja o Rouz Santini, kao o odrasloj zadirkivaici penisa. Osetila je kako je smeh u grlu gui i skoro iz nje izlazi. Oh, Makse", rekla je i uzdahnula. Hajdemo u krevet. Ba sada. Zaboravimo veeru. Moda sam pijana, ali nisam ba toliko da ne znam ta je dobro za mene." Rouz je malo nesigurno ustala i prila mu. Svoje ruke je obavila oko njegovog vrata. Rouz...", poeo je, a glas mu je bio hrapav. Znam ta radim, ako na to misli", rekla je, s blagim smekom. Neu zbog ovoga ujutru poaliti. Sve dok i dalje ostanemo prijatelji. U redu?" Klimnuo je glavom, a Adamova jabuica je bila nategnuta. Onda ju je uz stenjanje privukao k sebi i ljubio je. Strasno. S takvom eljom da se Rouz iznenada osetila kao da je neko iznutra dodiruje, a u glavi joj se vrtelo. Dragi boe! Ko bi pomislio? Maks... Predivno, o boe, kako je ovo predivno, pomislila je dok ju je svlaio u spavaoj sobi. Kleknuo je i na kraju joj skinuo arape, sve vre-me je ljubei dok je to radio, neno jezikom prelazio preko njenog tela. Onda ju je na velikom mesinganom krevetu okrenuo na stomak i isto to radio po njenim listovima, butinama i nenim ispupenjima na telu ispod svakog dela guza. Rouz je drhtala od zadovoljstva, a svako oseanje je bio nov i neoekivan poklon koji polako odmotava i u njemu uiva. Kutija okolada koje jednu po jednu gricka. Kako je to divno, voditi ljubav na ovaj nain, a ne biti zaljubljen. Neno ju je okrenuo na lea, a glava mu se kretala ka njenim n gama. O dragi boe... Ona je svravala. Brzo, nekontrolisano, kao kad se survate niz vre klizavu peanu dinu. Noge mu je obavila oko grudi, prste mu zar k su Isuse... slatki Isuse... Makse... kako zna da radi ovu predivnu (tvar? Onda se to zavrilo a ona je nastavila teko da die, dahe, blista i eli jo. U meni", jeknula je. Pouri." Ovako je jo i bolje. Bolje od podrhtavanja koje je stvorio svojim jezikom. vrsto, duboko. Njegovo

savijanje, ubacivanje, muevna snaga ruku i nogu koji je proimaju poput elektrinog naboja. Tako razliito od Brajana, s kojim je trajalo due i oputenije. Razlika izmeu dugo-prugaa i profesionalnog boksera. Ne, govorila je sebi, ne misli o Brajanu. To nije poteno. Nije poteno. ak iako nisi zaljubljena u Maksa. Nema prava da uvodi Brajana u ovo. Maksov dah je postajao ubrzaniji i u kratkim uzdasima joj je dopirao do uva. Rouz... ne mogu da zadrim... o Hriste..." Da, Makse, da." Osetila je kako svrava, a to je i nju ponelo. Njeno telo je pevalo usled izvanrednog oseaja. Ponovo i ponovo i ponovo... Nakon toga se sruila, nesposobna da se pokrene, a srce joj je ubrzano lupalo. Obavljena toplom klizavom aurom znoja koju su stvarala njihova tela. Sluala je kako se Maksov dah u njenom uvu polako usporava. Moj boe, Makse, moj boe", iznenaeno je apnula. U tom trenutku je osetila bolnu tugu. Poelela je da je u njega zaljubljena. Satima nakon toga, Rouz se zadovoljno privijala uz Maksa, razmiljajui kako ga, ak i posle voenja ljubavi, eli u svom krevetu. I s drugim mukarcima s kojima je u prolosti spavala je takoe uivala, ali bi posle nekog vremena postajala nemirna, nestrpljivo ekala da oni odu, da moe da ponovo dobije svoj krevet. Ali se uz Maksa osea-a udobno i nije elela da on napusti njenu stranu kreveta. Bila je na ivici sna kada je ula Maksovu usputnu primedbu: Da-nas me je zvao Stju Miler iz Prudenala. Tue jednog od njegovih siguranika... doktora, nekoga koga zna, u stvari... re je o... Rejel Rozental." Kouz se osetila kao da ju je neko polio ledenom vodom; svaki nerv ,' se sada naglo razbudio, a srce ubrzano lupalo. Rejel... Brajanova Okrenula se na leda, izbegavajui Maksov pogled. Nije elela da a s pogodi njena oseanja; ona su bila suvie lina, suvie bolna. 400 VrtL Je li tako?" Na silu je zevnula. To nije dobro. O emu je re?" Ne znam ba sve detalje. Sutra ujutru se sastajem sa Stjuom. On eli da se ja time pozabavim. Pomislio sam da bi moda mogla da mi se pridrui. Moglo bi da bude interesantno." Do avola, zato joj Maks to radi? Zar nije znao koliko bi joj to teko palo? Ne znam", rekla je paljivo, vodei rauna da joj glas zvui neutralno. Morau da pregledam kalendar." Ali misli su joj ubrzano radile, nekako preskakale. Ve je zamiljala sebe na tom sastanku. S Rejel, a moda i Brajanom - da li e i Brajan tamo da bude? Rejel bi bila uznemirena a Brajan bi je zagrlio, teio je. Boe, ne, kako mogu to da podnesem!? Nakon svega to sam prola? Ne, do avola, nije joj ba bilo u dnevnom planu da saaljeva Rejel,

Ali je onda to poela da zamilja malo drugaije. Moe li ona samo da se pretvara da saaljeva Rejel, da eli da joj pomogne? A moda na kraju i uspe da joj pomogne, jer je Maks ovih dana toliko zauzet oko sluaja Boston korp. Kako bi plemenito ona izgledala! Kako puna oprotaja! A zar Brajan ne bi bio zbog toga zahvalan? Oh, da. Mogla je to sada da vidi... kako bi moda mogli da se sastanu, odu na kafu ili ruak... povezani istim problemom. U poetku bi samo priali o Rejel. Ali kasnije, razgovor bi se okrenuo na druge stvari... smejae se zajedno, se-ae se vremena kada su vodili ljubav... Iznenadnom snagom je to pogodilo Rouz: veza. Da, to moe da bude. Veza izmeu nje i Brajana. Ali Maks? ta e ona da mu kae? Ovo je neka vrsta testa, mora da bude. Maks je bio prokleto bistar, nikada mu nita ne promie. On mora da pretpostavi ta bi to za nju znailo. Proklet da je, on joj je ovo ponudio kao neku vrstu mamca. Ako se ona sutra pojavi na sastanku, on e znati da je i dalje nekako zainteresovana za Brajana. Ali, zato bi brinula? To je ono to nije razumela. Rouz je to prevrtala po svojoj glavi. Pa, u redu, ona e da zagrize mamac... ali pod svojim uslovima, ne njegovim. Polako se okrenula ka Maksu i osetila nekako napeto, kao da puca od zadovoljstva, kao da moe elu no da ostane budna a da se uopste ne oseti umornom. Nema veze za moj raspored", rekla mu je, napraviu mesta." 29. Rejel se nervozno premetala na niskom belom kauu u advokat-skoj ekaonici. Po trei ili etvrti put je pogledala na sat. Skoro je jedanaest sati, a sastanak je bio zakazan za deset i trideset. Kada bi samo mogla da ustane i odmah ode odatle. Mesto je bilo ekstra rashlaeno, hladno kao na Antarktiku, ali se ona ipak znojila. Ispod pazuha je imala vlane mrlje a pantalone su joj se zalepile za butine. Toliko je prolo otkad je nosila arape, a jo vie poslovni komplet! I boe, zato se ona tako doterala? Koga ona to pokuava da impresionira? Jo pet minuta, rekla je sebi. Onda u da izmislim neki izgovor, ka* tem recepcionerki i izaem odatle. Verovatno je potpuna budalatina to sam ovde uopste i dola. Od svih ljudi da Rouz Santini bude moj advokat! Kada joj je osiguravajui agent rekao njeno ime, nije mogla a da se naglas ne nasmeje. Boe, kakva ironija! Sudbina, poput ruke koja je izdaleka gura u Rouzinom pravcu. Boe, zato Rouz od svih ljudi? Od hiljade advokata u gradu, zato ona? Da li je to razlog zato je dola? Znatielja? Ne, to je vie od toga, neto jo jae. Rejel je morala da doe, da je vidi, da je upozna. Tu enu koju je Brajan jednom voleo... i moda je jo uvek voli. Jedna poseta, rekla je sebi u taksiju dok je dolazila. To je sve. Nakon svega, sastanak je ve dogovoren.

Ona e samo da se vidi s Rouz, popria s njom, a onda da u Prudenelu insistira da joj nau nekog drugog advokata. Ali da ovde doe poput pijuna, Isuse, kako je to podlo! Osetila se pomalo posramljeno. I glupavo. ta se ona nadala da e da postigne? Ustala je i krupnim koracima prela s druge strane tepiha boje zo-ba do dugakog stola od drveta i hroma u uglu. Mlada preplanula re-cepcionerka sa slualicama, s grivom plave kose i dugakim crvenim noktima, pogledala je u nju. -,Ne bi trebalo da traje jo dugo", mlada devojka joj je rekla, iroko se osrnehnuvi. Samo je re o... pa, bojim se da neu moi jo dugo da ekam", rekla joj je Rejel. Vidite, moram da se vratim..." Rejel je ula kripu vrata koja se otvaraju i osetila nalet hladnog vazduha na listovima svojih lepljivih nogu. Zatim je ula tih i muzikalan glas. 4Q1________________________.^ ao mi je. Imala sam prekookeanski poziv. Nadam se da me niste predugo ekali." Rejel se okrenula i primetila visoku enu koja je stajala u hodniku koji je povezivao ekaonicu s unutranjim kancelarijama. Rouz. Zurei u te tamne, ponosne oi, Rejel se inilo kao da ih prepoznaje. Posmatrala je tu masu tamnih kovrda koje je podigla srebrnim eljiima. Na sebi je imala obinu crnu pamunu haljinu i areni al koji je ak umetniki izgledao na njenim koatim ramenima i zlatnu narukvicu koja je visila oko tamnopute desne podlaktice, ba ispod lakta. I kako neobino - jedna minua, poput nekog pirata, rubin u obliku suze oivien zlatom, koja joj je visila s levog uva, treperila i sjajila se na fluorescentnom svetlu koje je dolazilo sa tavanice. Hladan nalet straha je protutnjao kroz Rejel i pomislila je: Ona je prelepa, da ostane bez daha. Zato to nije videla one noi u Londonu? Nije ni udo da Brajan ne moe daje zaboravi. Pored Rouz se oseala kao patuljak, nekako umanjeno. ak i u svom najlepem letnjem galanos kostimu od sirove svile protkane ukrasnim nitima. Ali se sama oseala nekako mlitavo, beivotno poput biljke koju je neko zaboravio da zalije. Kosu je nasumice pokupila gumenom trakom, lice joj je bez minke izgledalo bledo, s tamnim podonjacima ispod oiju od svih neprospavanih noi jo od sudskog poziva. Sada idi, rekla je sebi. Izvini se, izmisli neto, reci bilo ta. Nema ta ovde da radi. Razumem", rekla je Rejel, ali ja stvarno moram da se vratim na kliniku. Sluajte, ovo je verovatno greka, moj dolazak ovamo. Moda bi bilo bolje ako ja..." U nevolji ste i potrebna vam je pomo", prekinula ju je Rouz, a tamne oi je usredsredila na Rejel. U njenom glasu nije bilo nikakvog saoseanja, ali takoe ni prezira. Samo postojee injenino stanje. Zato ne uete unutra a onda emo o tome da porazgovaramo. Onda moete da odete ako elite. Bez ikakvih

obaveza." Rouz se nasmeila, a tamno lice joj je svetlelo poput neke neobine i prelepe ikone. Rekla sam jednom da vam dugujem uslugu", dodala je, a to sam i mislila." Pomalo razoruana i poraena, Rejel se samo osmehivala, pomi-slivi: Ova ena bi trebalo da me mrzi. Zato ona ovo radi? U redu", rekla je. MltnGud_ 403 Rouz je prila napred i pruila joj ruku. Dugaki hladni prsti su vrsto obuhvatili Rejelinu ruku, a zatim skliznuli poput vode. Rejel je osetila blagi miris, sladak, zemljani, poput zimskih kruaka koje sazrevaju na prozorskoj dasci. Moja kancelarija je trenutno prenatrpana", rekla je Rouz. Svuda su papiri. Spremam se za sluaj. Moemo da uemo u kancelariju Maksa Grifina. Da li elite kafu ili aj?" aj, hvala." Nensi, aj za gospou Maklanahan", Rouz je javila recepcioner-ki. Rejel se zaprepastila to je upotrebila njeno venano prezime a ne Rozental". Rejel je pratila Rouz kroz lavirint pregradnih okova, do kancelarije u uglu koja je gledala na 1st River. Osim pogleda, osetila se kao da je zakoraila u kuu u kojoj je porasla. Velianstven orijentalni tepih, viktorijanski luster na gas, holandske stolice tapacirane pomalo izlizanim somotom. Stilski sto prenatrpan papirima i manilskim fas-ciklama. Zastakljena polica za knjige prepuna pozlaenih konih poveza. Prelepo, pomislila je. I potpuno zastraujue. Rouz je rukom pokazala prema neemu to je liilo na dankan fajf manji kau. Molim vas, sedite." Poto je sela na tvrdo sedite, Rejel je posmatrala Rouz kako seda na stolicu preko puta nje pogodila ju je ironija svega toga - sa izrezbarenim golubom koji nosi maslinovu granu u kljunu na vrhu stolice. Usledila je neobina tiina. Onda je Rouz rekla: Moda e biti lake ako preskoimo askanje, zar ne mislite tako, gospoo Maklanahan?" Rejel nije mogla a da se ne divi njenoj neposrednosti. .-Da, to bi bilo lake", rekla je. Ali molim vas, zovite me Rejel. Svi me tako zovu." Izgledalo je kao da Rouz ovo razmatra, odmerava, dok je sunce, probijajui se kroz sitno izvezene zavese, na njih padalo u bogatom zlatastom odsjaju. U redu onda, Rejel." Podigla je utu pravniku fasciklu sa stola !spred sebe i stavila je na kolena. Pregledala sam papirologiju koju je Prudenel ovamo poslao i biu vrlo otvorena s tobom. Verujem da si uradila sve to je bilo u tvojoj moi da Almi Socedo prui najbolju moguu negu. I porota e verovatno u to da poveruje. Ali, isto tako ta !sta porota moe s lakoom i da te optui." Rejel je osetila da srce poinje ubrzano da joj lupa i snano udara u grudima. Ali to je nemogue. Ona bi bila upropaena, njena klinika ------------------------------------__LLf_fO2i unitena. Ministarstvo zdravlja i obrazovanja bi verovatno povuci svoj novac - nije li je Sandi Boji

na poslednjem sastanku upozorila ba na to? - a njene privilegije u Svetom Vartu bi se takoe povukle. Sve emu je bukvalno robovala bi se izbrisalo, a sve te ene kojima je potrebna, koje joj veruju, ne bi vie imale nikoga. U ovakvoj situaciji", nastavila je Rouz, simpatija porote naravno lei na strani rtve - u ovom sluaju esnaestogodinje devojke s mrtvim mozgom, biljkom do kraja ivota, s preivelim novoroenetom kome je potrebna veoma skupocena nega. Dakle, shvata da ovde govorimo o velikom novcu? Pitanje u njihovim oima ne mora obino da bude ko je, ako je bilo ko kriv, ve ko e to da plati. Ve optereeni roditelji Alme Socedo ili bogata osiguravajua kompanija?" Shvatam." Rejel se osetila nekako nekoncentrisano, kao da joj automatski pilot pomae, slua i normalno pria, dok su joj misli naglo odlutale do katastrofe koja lei pred njom. Da li? Pitam se. Kada veina ljudi ueta u sudnice, ne moe da se otme ideji da je jednostavno re o pitanju krivice ili nevinosti." Rejel se sabrala i pitala: Ne verujem da je u medicini uvek tako jasno. Uvek ostavi pacijenta sa oseajem da je trebalo mnogo vie da uradi." Da li se tako osea u vezi s Almom Socedo?" Da." Pitanje je onda, da li si mogla neto vie da uradi?" U poetku nisam bila ba sigurna, dok se sve to deavalo", odgovorila je Rejel, odluna da bude iskrena. Ali kasnije, kada sam ponovo u glavi prola sve to, korak po korak..." Ispravila se na tvrdom kauu. Odgovor je ne, nisam mogla nita vie da uradim. Pod datim okolnostima, koje su daleko od uobiajenih, uradila sam ono to sam smatrala da je najsigurnije. Ne mislim da bi se bilo koji doktor ponaao odgovornije od mene." Rouzine crne oi su je gledale s takvim intenzitetom da se potpuno najeila. Iznenada joj je kroz glavu prola misao. Ona i ja, mi smo ovde da neto drugo isteramo na videlo, nije li tako? Ovde nije re samo o ovo) prokletoj tubi. To je osetila kada je prvi put upoznala Rouz. To udno oseanje bespomonosti - kao da su ona i Rouz nekim udnim obrtom sudbine baene jedna na drugu. Obe zaljubljene u istog mukarca. 405 A takoe je neverovatno da od svih advokatskih firmi na donjem jvlenhetnu, ba ova, Rouzina, zastupa osiguravajue drutvo iji je ona osiguranik... Rejel je bila sigurna da je i Rouz to oseala, da njih dve odmerava-ju jedna drugu poput dva revolveraa koja e se suoiti u okraju. ta ona hoe od mene?, pitala se Rejel. Ona ne mora da bude ovde. Ona je ovaj sluaj mogla da preda nekom drugom iz firme. Ali nije.

Zato? Oseanje jeze je prekinuto kada se Rouz nagla i navrljala neto na predmetu koji je drala u krilu. Rouz je pogledala nagore. Pre podne sam razgovarala sa Stjuom Milerom. Socedovi su odbacili nagodbu koju im je Prudenel ponudio. Dvesta hiljada dolara. Stju kae da su se oni prethodno s tim saglasili, ali su danas rekli da su se predomislili." Rejel je osetila iznenadno oseanje besa. Dejvid. On se krije iza svega ovoga. Mogla je da oseti kako je grebe kandama. Jadni Socedovi, imali su prava na svoju tugu i bes. Ali Dejvid, to to on radi... to je strano, to je zlo. Onda je poela da se osea prestraeno, oajno. Kako e sama da se izbori s Dejvidom? Kada bi rekla istinu, o tome zato joj on to radi, to bi znailo kraj njenog braka. Ako uti o tome, to e biti kraj njene karijere. ta god da odabere, on e je unititi. Gde idem odavde?", pitala je Rejel, oseajui da je uhvaena u zamku. Rouz je direktno pogledala i staloeno rekla. U sud. Sa mnom kao svojim advokatom." Rejel je piljila u nju, a zatim je izbrbljala pitanje koje je jo od poetka visilo u vazduhu izmeu njih dve. Zato? Zato ti od svih ljudi?" Rouz je neko vreme utala, a Rejel je osetila kako se prostor izmeu njih dve puni statikim elektricitetom. Onda su se Rouzine usne iskrivile u neobian osmeh. ..Hajde samo da kaemo da elim da isplatim svoje dugove." Zastala je i dodala: Ne mogu nita da obeam. Osim sledeeg. Boriu se za tebe. Uradiu sve to je u mojoj moi da dobijem ovaj sluaj. A ko zna?" Osmeh joj je postao iri. Moda u tome i uspem." Gledajui je, u te tamne svetlucave oi, Rejel je s mukom pokuavala da je razume. Da li ona ovo ini radi mene... ili za sebe? Da li koristi mene da se osveti Brajanu? Ili, boe me sauvaj, da mu se priblii? 407 Rejel se osetila kao da je upravo progutala kamen. Onda je p0rn slila: Ako je tano da ona ovo ini radi sebe, onda e da se bori vie od bilo koga drugog. A to mi je potrebno. Svaka pomo koju mogu da do bi/em. Kucanje na vratima. Rejel je malo poskoila i prenula se iz svojih misli. Ali je to bila samo plavua, recepcionerka sa oljicom koja se pui, a sa strane visi ke-sica tvining aja. Uzela je solju i pijuckala vrelu tenost. Suze su joj navrle na oi od bola i vreline. Spustila je solju dole drei je obema rukama, a ta toplo-ta joj je prijala usled gleerski rashlaenog vazduha u prostoriji. U redu. Recimo da sam saglasna. ta sada?", pitala je Rejel. Sakupiemo sve medicinske dokaze i sve druge relevantne. Izjave svih uesnika. Da li moe da se seti bilo koga ko bi mogao da svedoi protiv tebe? Neki drugi doktor, medicinska sestra?"

Rejel je pomislila na Brusa Hardmana, mladog doktora na specijalizaciji, koji joj je pomogao prilikom Alminog poroaja. Njegovo bledo, uplaeno lice, delii znoja na zelenoj hirurkoj kapi. Sigurno se osea oputenije jer niko ne upire prstom na njega. Pomisao na Dejvida joj je takoe prola kroz glavu, ali se nije usudila da ga pomene. Izmeu ostalog, on joj je savetovao da saeka a ne da izazove poroaj. On nije bio tu kada je poraala Almu. Kakve onda dokaze on moe da ima? Ne. Ne mogu nikoga da se setim." Rouz je navrljala neto na predmetu u svom krilu. Vie emo o tome kasnije da razgovaramo. Moda neemo ni morati da idemo na suenje. Prudenel i dalje eli da se nagodi van suda. U ponedeljak imamo zakazan sastanak s advokatom Socedovih. Nakon toga u imati bolji uvid u ono to nas eka." Godinama do sada, Rejel je sama vodila svoje bitke. Da li sada moe da sedi i pusti nekog drugog da se umesto nje bori? Jedinoj osobi na svetu koja, pored Dejvida, ima razlog da je mrzi. Pa ipak, nekako udno je oseala da moe da veruje Rouz. Ona e da se bori za mene ako to znai da se bori za Brajana. Ako ikada doe do toga da e ona i Rouz morati da se takmie, pa ta onda? Koja e od njih da pobedi? Na kraju, koju bi Brajan odabrao? Setila se kada se s ocem vozila u metrou, kada je bila veoma rna-la. Mama bi dobila napad da je za to znala; ali je tata eleo da njeno obrazovanje obuhvati i neprijatne aspekte ivota. Ako pokorni ikada nasele Zemlju", rekao je vrsto je drei za ruku dok su se sputali niz stepenice jednog vrelog petka, to e biti samo zato jer je veina digla ruke od naseljavanja ele teritorije i odluila se samo za jedan njen manji deo." Seala se gomile ljudi koja je nestrpljivo ekala da proe kroz okretna vrata; a kada je tata ubacio novi, doli su na prepunu betonsku platformu, gde je ona stajala i zurila u crno grlo tunela, oseajui vreli vazduh i voz koji se pribliava. Tata je za trenutak okrenuo lea da bi proitao mapu sa zida, a ona se pribliila inama, sve dok nije gledala pravo na njih. Voz se pribliavao platformi uz koenje, dok su plave varnice iskakale iz tokova. U tom trenutku je pomislila: Mogu da skoim. Ba sada. Mogu da skoim na ine i to e da bude najvea stvar koju sam ikada uradila. Rejel se sada tako oseala. Kao da se previe pribliila neemu to je moda smrtonosno, ali takoe i neodoljivo. Znau istinu... ako je on i dalje voli. ak i ako me to ubije. Zato u ponedeljak ne odemo na ruak, nakon sastanka s njihovim advokatom?", predloila je Rouz ustajui. Rejel je svoj nepopijeni aj stavila na nizak sto ispred sebe i ustala. Da, dobro. To je dobra ideja."

U Odeon, u dvanaest i trideset, ili tu negde?" U redu. Biu tamo." Dola je skoro do vrata, gde je sekretarica ekala da je isprati, kada je Rouz doviknula: I pozdravi Brajana od mene." Rejel je za trenutak zastala osetivi se pomalo bolesno i poelela je da se okrene, ali jednostavno nije mogla da pogleda Rouz u lice, i dozvoli joj da vidi koliko se plaila da izgubi oveka kojeg su obe volele. Liftu u bolnici je bila potrebna itava venost da se popne na esti sprat. Rejel je ponovo pritisnula dugme, znajui da to nee nita da pomogne. Liftovi u Svetom Vartu su prastari, kao i sve drugo. Mogla je da uje kripave kablove, njihov lagan uspon. Gledala je u svetlee brojeve iznad vrata kako se za po jedan sprat pomeraju, jer se lift zaustavljao na svakom spratu. etvrti, peti, sledei je njen. A onda se smer prornenio i opet je krenuo nadole. Do avola! Do avola, do samog pakla! Sve drugo je ovde kovalo zaveru protiv nje, pa zato ne i liftovi? 408__________________________1^ Sranje", naglas je opsovala. Visoka mrava medicinska sestra je ? stala i okrenula se, dok je prolazila. Rejel je prepoznala Dejn Sekmen i zastala da je pozdravi. Nije znala Dejn ba dobro, ali joj se dopadala Sestra koja je uvek imala taj iskreni osmeh. Ali je Dejnin pogled skrenuo od nje i Rejelino zdravo" je zastalo u grlu. Posmatrala je kako Dejn ubrzava svoj korak i brzo kraj nje prolazi. Sta se ovde dogaa? Ceo dan je izbegavaju. Ili je ona jednostavno paranoina? Kada bi videla Almu na Intenzivnoj nezi, vezanu za respiratore, s kateterom, poput nekog lesa, boe, svaki put bi je sve vie pogaalo. Rejelina kolena su klecala, zglobovi bi joj se olabavili. A u ustima je imala opor ukus kafe, jak i gorak. Konano su se vrata lifta otvorila i ona je ula. Hvala bogu, ona konano ide kui. Brajan e je tamo ekati. Popie zajedno neki seri, grickae neto. Onda e ii na otvaranje nove galerije u Ulici Spring, a posle na veeru s Brajanovim agentom i njegovom enom. Predstojee vee je zamiljala poput oaze u pustinji. Vee s ljudima koje voli i ljudima koji nju vole. Nee da razmilja ni o emu drugom. Ne o Almi. Niti o Rouz. Ne... Zdravo, Rejel." Okrenula se. Dejvid. Nije mu videla lice, samo beli mantil. OHriste. l bili su sami. Vrata su se zatvorila, a lift je polako poeo da ide nadole. Rejel je osetila kako joj se sve prevre u stomaku, ali se drala. Dejvid se cerio hladnokrvnim, pobednikim osmehom. Podse-tio ju je na to kako je nekada imala obiaj da posmatra lovce koji se vraaju kui s krvavim jelenom koga bi zavezali za branike. Pod fluorescentnim svetlom je izgledao skoro nestvarno, u elegantnim bez pantalonama sa ispeglanom linijom po sredini, belim

mantilom koji se sjaji od tirka, savreno oblikovanom kosom. Izgledao je savreno, kao da ga je neko isekao iz neke reklame u novinama ili poput onih doktora sa televizije koji izriu uda nekog starog leka... osim oiju -zakrvavljenih beonjaa i arktiki hladne zelene boje njegovih oiju. Sada su se te oi usredsredile na nju, a ona je zadrhtala. Okrenula mu je lea i pritisnula dugme na kojem je pisalo GLAVNI, iako je ve bilo upaljeno, nadajui se da e je on ostaviti ukoliko ga ignorie. Neka je proklet ovaj stari lift. Zauvek e ovde biti zarobljena. Ailin Gud_ 409 Jo jednom je pritisnula dugme. Moe da bei koliko god hoe. Ali ti to nee pomoi." Dejvid je to rekao blagim, skoro umilnim glasom. Predloio sam Odboru da se tvoje privilegije opozovu." Besno se okrenula ka njemu. Po kom osnovu?" Kriminalni nemar. Boe moj, da li si stvarno mislila da e se s tim izvui? S tom klinkom i njenom bebom. Mogla si jednostavno i da pokua da je ubije." Rejel je samo zaprepaeno stajala. Jedan deo nje je eleo da se na-smeje. Ovo se ne deava - da Dejvid izgovara sve te stvari, poput teksta iz neke jeftine melodrame. Ali je znala da je taj uplji oseaj u njenom stomaku pravi. Lift je stao a vrata su se otvorila. Dejvid je savreno smireno proao pored nje, zastavi jedino da joj dobaci blagi osmeh, poput nejasnog meseca koji svetluca na zimskom nebu. Dugaak je put do pakla, Rejel, a nisi dola ni do pola." Posmatrajui ga kako odlazi, Rejel se toliko tresla da je jedva stajala na nogama. Bila je prestraena. Plaila se sebe. Zelela je da ga ubije. Da u ovom trenutku ima pitolj, povukla bi okida. 30. Rouz i Maks su veerali neobian hleb od pahuljica i tanduri piletinu u indijskom restoranu na uglu Avenije Leksington i Dvadeset osme ulice, a onda proetali do Pete avenije. Bila je vrela no, jo vrelija zbog ljutog karija koji je Rouz slao dimne signale iz stomaka. Osetila se neobino toplo, lepljivo, ak i u laganoj pamunoj bluzi i suknji. Vrelina sa trotoara koja je probijala tanke donove njenih sandala kao da ju je nekako usporavala, kao da se vue tekim koracima kroz Dolinu smrti. elela je da bude kod kue, da se istuira hladnom vodom, a onda da gola lekari s Maksom u spavaoj sobi koju su sada delili, ispod ventilatora sa plafona. Pomislila je na to kako e on da vodi ljubav s njom, polako, uz beskrajnu nenost. Na samu pomisao je osetila kako joj ko-lena klecaju, da je ovlaila izmeu nogu. Iznenada se osetila uplaenom, zbunjenom. Kako? Kako je mogue da elim Maksa ovako? Zar ja ne volim Bra-jana? A Maks, ta on eli od mene?

Pretpostavila je - neto nenosti, nakon toliko godina hladnoe u svom braku. Prijateljsko lice pored koga e da se probudi narednog jutra, nekog ko e da ga ohrabruje, da ga ubedi da zaista postoji ivot nakon razvoda. A kada on ipak nastavi dalje, ta onda? Da li e oni opet biti prijatelji? Da li zaista mogu da se vrate na ono to su ranije imali? Rouz je iznenada osetila samou. Dodirnula je njegovu ruku i osetila se razuverenom. Prsti su mu se vrsto stegli oko njenih. Ovde smo", rekao je. Gde?" Nije obraala panju na uline oznake, samo ga je nekako nemo pratila. Sada je pogledala nagore i videla beskrajni prostor sivog granita s ogromnim art deko dodacima. Empajer stejt. Hajde", rekao je Maks. Odveu te do vrha. Na vrhu lepo pirka ve-tri." Nije li prekasno? Osmatranica e se zatvoriti." Maks joj je namignuo. Ne brini. Imam ja svoje veze." Nekoliko minuta nakon toga su se nali u liftu i peli se gore. Stari prijatelj mog oca", odgovorio je Maks, priajui joj o starijem domaru koji je za njih otkljuao lift. ale je pomogao Mou da nae 411 ovaj posao. I on je ovde, u istoj nonoj smeni praktino otkako se ova zgrada izgradila. Poznaje je verovatno bolje nego svoju enu i decu." Vrata lifta su se otvorila i oni su izali. Preko puta njih, u izlogu pro-davnice suvenira, majice s kratkim rukavima s likom King Konga, olje sa slikama Njujorka i Jenki zastavice delovale su naputeno. Poveo ju je niz krai red stepenica, kroz staklena vrata, a onda su izali napolje dok je hladan vetar duvao kroz visoki tit od pleksiglasa, prolazio joj kroz kosu, kovitlao joj suknju. Rouz se osetila kao da je zaronila u nevidljivu reku i da ju je zahvatila hladna struja. Nagnula se napred to je vie mogla, ostavi bez daha od pogleda na Menhetn s te visine, koji se protezao poput mree dragulja. Samo jednom je bila ovde, na kolskom izletu, ali nikada nou. Prenatrpani grad se pretvorio u neto magino. Vreli i prljavi trotoari, besna gomila ljudi koji se guraju izmeu sebe, neskladni zvui saobraaja - sve je to nestalo. Osetila se kao da joj je ponuen poklon, izvanredna kartje ogrlica koja je upakovana u prelepu plianu kutiju. Okrenula se i uhvatila Maksov pogled. On je posmatrao nju, a ne grad. Njegove bistre plave oi su poivale na njoj a na usnama se video osmeh. Rouz je pomislila: Ti predivni ovee. Znao si. eleo si da me iznenadi. Hvala ti", rekla mu je. Otac je imao obiaj da me ovde dovodi uvee", rekao je Maks, sta-vivi ruku na njena ramena u iji se irok zagrljaj ona s lakoom uu-kala. Podigao bi me, a ja bih se osetio velikim poput King Konga. Onda bi rekao: 'Vidi to, Maksi. Ti si na vrhu sveta! I on je ceo tvoj. Sve to treba da uradi jeste da ga zgrabi.'" Pa, na neki nain si to i uradio, zar ne?"

Maks je lagano spustio glavu i utao je, a lice mu je bilo u senci. Osetila je da je nekako odlutao, pa mu je dodirnula ruku, elei da ga prati gde god da je otiao. Da li on razmilja o svojoj erki? Papiri o razvodu su sastavljeni, pa je Mandi morala da zna da on vie nikada nee doi kui. To mora da je bilo teko za Maksa da joj objasni. Maks ju je pogledao i nasmeio se, s tako tunim izrazom na licu da je elela da ga zagrli i kae mu da e sve biti u redu. Ali to nije mogla da mu obea. Ko je bolje od nje znao kako ivot moe da bude nestalan? ..Smeno je to", rekao je. Nekada sam mislio da je tata to lepo razu-meo. Da se ivot u stvari svodi na uspeh i zaraivanje dosta novca. Ta-Ko je mislio, jer nikada nije imao ni jedno ni drugo. A ono to nema 412 Vrt la je uvek vanije od onog to ima. Ja ne moram da budem na vrhu pajer stejta da bih zgrabio ivot. Ne, kada je on tu. Odmah do mene" Okrenuo se i gledao u nju, a svetio ispod njega mu je zahvatilo lice To ju je zaprepastilo, kao da je napipavala put u tunelu i iznenada iza la na zaslepljujue sunevo svetio. Razumela je. Sve joj je postalo jasno. Ono to on govori, nain na koji je gleda. Dragi slatki Isuse, on je zaljubljen u mene. Koliko dugo?, pitala se. Koliko dugo je on voli, a ona i previe gluva, glupa i lepa da to vidi? Gledajui sada u njega, u tu istu ljubav koja zrai s njegovog lica, u to tuno saznanje u njegovim oima, shvatila je sa izvanrednim, skoro bolnim oseanjem u srcu da to verovatno traje veoma dugo. Od pre nego to su postali ljubavnici. Moda godinama. Rouz je sada sve to videla. Svu njegovu nenost, dobrotu, od kojih svaka stvar koju je uradio podsea na jedan biser, sitan i nean, ako se uzme pojedinano, ali kada se zajedno spoje jedan s drugim, oni tvore prelepu i dragocenu ogrlicu namotanu oko njenog vrata. Suze su joj ispunile oi. ao mi je", apnula je. Pogrean izbor da to kae, tako pogreno. Ali je to sve ega je mogla da se seti. Nemoj da ti bude." Obrisao joj je obraz svojim zglobom, tako ne-nim dodirom da je podseao na povetarac. Nisam shvatila." Znam." Oh, Makse... elela bih..." zastala je ne znajui ta da kae, ve je znala samo ono to osea. Da je bilo beznadeno. Neno ju je u ritmu gladio po kosi, kao da je ona dete kome je potrebna uteha. Pomislila je da uje otkucaje njegovog srca, koji lupaju poput ekia. Znam", rekao je. Ti si zaljubljena u Brajana." Da." ak iako je on oenjen." Da." Da li si zato preuzela sluaj njegove ene? Zbog Brajana?" Delimino." Slegnula je ramenima. Da." Ali je u tome bilo jo mnogo toga i elela je to da mu kae. Ovo moda zvui neobino, ali dopada mi se. Direktna je i tako neverovatno posveena." A Brajan? Da li je on i dalje zaljubljen u tebe?" 413

, Brajan? Ne mislim da je tako jednostavno rei da ili ne. Poznajem ea oduvek. Mi smo deo jednog i drugog, na neki nain. I zato postoji jedan Brajanov deo koji je uvek meni pripadao i uvek e mi pripadati. je on sada zbunjen. On mora sam da resi neke stvari. Kada ih bude resio, ja u znati." I spremna si da eka?" Da." Mrzela je to povreduje Maksa, ali mu je rekla istinu. Dok god to mogu. Dok god je to potrebno." Shvatam", blago je rekao. Rouz se setila kako je jednom posmatrala ruenje desetospratnice i jo uvek se seala momenta kada pada, bez eksplozije, sprat po sprat uz neku udnu vrstu dostojanstvenosti, poput ostarele udovice koja se poklanja u znak pozdrava. Maks ju je sada na to podsetio. Nekako se sve ovo rui na njega, pomeraju crte na licu kao kad se pomeraju delo-vi zida. elela je da ga dodirne, da zaustavi taj njegov bol. Ali, sve to je mogla da uradi jeste da ga zagrli, dok je snaan vetar duvao u nju, kao da je eleo da je odatle iznese. Jedina stvar koja ju je nekako drala za betonski pod jeste ogroman bolni teret u njenom srcu. Makse", proaptala je. Oh, Makse, volela bih da si to ti. Vie od bilo koga na ovom svetu." Maks ju je eleo. Mogla je to da oseti dok ga je grlila. A smena stvar je da i ona njega eli. udela je da mu prui ono to je mogla, ak i ako to nije bilo dovoljno. Nije li malo ljubavi bolje od nikakve? Iznenada je Maks poeo da je ljubi, a ona mu je uzvraala poljupce. Strasnim, ubrzanim poljupcima, ne poput nenih voenja ljubavi svih onih prethodnih puta. Oajni poljupci koji govore o kraju pre nego o poetku. Uz stenjanje je Maks pao na kolena i svoje lice pritisnuo na brazde gde joj je vetar podizao suknju do butina. Prstima je milovao njenu zadnjicu, a njegov dah ju je grejao kroz tanak materijal. Rouz se izvila, zabacila glavu unazad, pustivi da joj se vetar igra PO licu i mrsi kosu. Maks ju je dodirivao ispod suknje, borio se s gaicama, a njegovi nokti su je grebali po butinama. I, o dragi boe, ona mu je u tome pomagala. ipkaste gaice sa malo svile je zguvala u pesnicu - kupila ih je u Lodu i Tejlorsu posle one prve noi koju su zajedno proveli - i bacila lri je ka vetru, posmatrajui kako jak vetar prihvata svilenkasto pare 414___________________________________________Vrtlai. tkanine, i alje ih iznad pregrada u velikom, krunom luku. Onda su krenule nadole ka tamnim kanjonima i sjajnim avenijama poput neke fantastine ptice. Okrenula se ka Maksu, podigla suknju iznad golih butina i apnula: Da, uzmi me." 31. Silvi je u tami leala pored Nikosa, enjiva i iscrpljena. Prvi put su vodili ljubav u njenom krevetu. U krevetu koji je delila sa Deraldom. Bio je pomalo grub a ne nean kao nekad. I tako brz, jedva ju je milovao, kao da je eleo da sve to brzo zavri, da to skloni sa njihovog puta. Da li je ljut na nju? Sluala je njegovo ubrzano teko disanje, oseajui kako se njeno srce malo-pomalo vraa u normalu. Vrela tama kao da ju je milovala. U mraku je potraila Nikosovu ruku preko isprepletanih arava i osetila

olakanje kada su njegovi prsti prihvatili njene. Silvi se ponovo prisetila te veeri. Savrena veera kod Karavela s fantastinom bocom ato ozona da proslave konaan zavretak kue. elela je da ovo vee bude specijalno, da svaki detalj bude savren, izvanredan, poev od njene haljine - mekane zelene burmejske svile s rukavima poput Moneovih lokvanja. Ta boja joj se slagala sa oima, kao i smaragdne minue u uima. Pa ipak, Nikos jedva da je sve to primetio. Bio je ljubazan, ali rastrojen, jer su mu misli bile negde drug-de. A sada ova teka tiina. O emu on razmilja? Stisnula mu je ruku, nadajui se da e dobiti neki odgovor. Ali je ve znala. U svom srcu se uasavala njegovih reci. Ve tri ne-delje je to stvorilo zid izmeu njih dvoje, od kada mu je ispriala za Ro-uz. Nikos je bio utljiviji, zamiljeniji, ali je ipak oseala njegov nemir. Video sam je", rekao je Nikos. Rouz." Silvi je osetila da joj se grudi suavaju, plua skupljaju, kao da vue vazduh kroz slamku. Nije ni trebalo da mu kaem, pomislila je. Trebalo je da sauvam tajnu. Zato li sam pomislila da e neto dobro da donese to to sam mu ispriala? Ona je prelepa. I pametna", nastavio je Nikos hrapavim glasom. Kada bi samo... kada bi mogla da je vidi, moj boe, nau erkul" Nesposobna da podnese taj stravian pritisak u grudima, Silvi je ustala. Gurnula je posteljinu koja joj se obmotala oko lanaka i prebacila noge preko dueka. Noge su joj bile poput gume dok je hodala po tepihu, zgrabivi ku-nu haljinu sa izrezbarene klupe ispred toaletnog stoia. Navukla ju je Prebrzo i ula kako neto puca na rukavu. Kao da to ima veze, kao da lsta sada ima veze. Stropotala se na rekamer sofu na rasklapanje, a topli pliani jastu ci oko nje kao da su je sakrivali, zakopavali. Visoka vrata na rasklapanje su bila otvorena a blagi povetarac je podizao nabore na razmaknutoj ipkastoj zavesi. Silvi je na mesei ni mogla da razazna oblike svojih rua, ali nije videla boje, kao da posmatra crnobelu fotografiju. Jedna vrsta rua se uspuzala na ogradu od kovanog gvozda, a ogromni pupoljci virili kroz balustrade krutih oblika. A plavi nil", rua blede boje, naslonio se na ogradu od brljana na junom zidu. Oh, neka budu sigurne, molila se. Moje erke. Sauvaj ih od zala. Kazni mene a ne njih. Za trideset dve godine, nisam elela nita vie nego da upoznam svoju pravu erku", blago je rekla u miomirisnoj noi. Oh, Nikose, ti ne zna, ne moe ni da zamisli! Da je tvoja devojica - da zna da je ona tamo negde, moda u nevolji ili nesrena, a ti ne moe da joj po-mogne. Ne moe da je dri u rukama i uini da sve bude u redu. Toliko esto sam sanjala da... dragi boe, da je drim... samo na

trenutak. Da je molim za oprotaj. ta bih dala za to!" Ispruila je ruke. Sve ovo, sve..." Okrenula se ka tamnoj silueti koja je sedela na krevetu, sa tolikim bolom u srcu da je pomislila da e moda i umreti. ak i tebe, moj dragi Nikose." Sada se on podigao iz senke, zakoraio u no sa srebrnastim odsjajem, nekako sigurno i sa arom dok je dolazio do mesta gde je ona sedela. unuo je pored nje i uzeo joj hladne ruke u svoje. ao mi je, moja Silvi. Za sve to si propatila. Ne krivim te. Ne sme to nikada da misli. Samo elim..." Glas mu se stiao a oi svetlele u tmini obasjanoj meseinom. Voleo bih da sam to znao pre mnogo godina. Nae dete, moje dete, koje podiu stranci... boli i sama pomisao na to... da sam znao, sve bi bilo drugaije. Silvi, Silvi - zato mi to nisi rekla ranije?" Krivio ju je. Imao je na to i prava. Da li je ona zaista mogla od njega da oekuje da se osea drugaije? Suze su joj klizile niz obraze i padale joj na stisnute pesnice. Nikada nije bilo vreme", rekla je, kada... kada je izgledalo... mogue da ti to kaem. Prvo je tu bio Derald. Nizata na svetu nisam elela da ga povredim. A ti... pa, ti si deo poslednjih deset godina. Nisam znala gde si, ta ti se dogodilo. A onda smo se ponovo sreli..." Duboko je uzdahnula, drhtei. Rekla sam ti jer jednostavno nije bilo poteno... da ti ne zna... ak iako je prekasno." 417 Prekasno?" Oi su mu se sada fiksirale na nju, samo to ona njegove nije uopte mogla da vidi, samo takice svetlosti koje se u njima vide poput dalekih zvezda. Ne. Ne verujem da je prekasno." Silvino srce je pulsiralo i odzvanjalo ak u uima. Dragi boe, ta je pod tim mislio? O emu li on to razmilja''. Onda je Nikos rekao: Posmatrao sam je. Pratio je poput pijuna. Znam gde ona radi, gde ivi. ak sam se i pretvarao da sam sluajno naleteo, da bih mogao s njom da razgovaram. Mislim da je, na neki nain, ona poput tebe. Pametna i ponosna. I tako vatrena! Ali se retko kad smei. Pitam se da li je srena." A ti misli da sam ja ta koja je prouzrokovala njenu nesreu? Mi? Oh, Nikose, zar ne vidi? Za nju bi bilo mnogo gore kada bi znala! Ona bi me mrzela. Ja sam je napustila, dala je strancima. Umesto nje uzela drugo dete." Ali je nisi zaboravila. Potrudila si se da bude zbrinuta. Da ima novca." Novac", pljunula je. Kako je to lako za mene i kako kukaviki, taj lani bankarski raun. Kao da bilo koja suma novca moe da nadome-sti ono to sam uradila!" Oblak je prekrio mesec, a bata puna rua je iznenada nestala u toj tami. Koliko puta neije srce moe da se slomi?, pitala se. Videla sam je jednom", rekla mu je. Kada je bila devojica. ekala Sam je napolju, ispred kole. elela sam... kao i ti... samo da je vidim, da znam da je dobro. Makar sam to sebi govorila. Kada sam je konano videla... pa, ba u tom momentu sam shvatila kakvu sam stravinu greku napravila. Bila sam

preplavljena oseanjima. Trebalo je da je dodirujem, da budem blizu nje. Moja beba. Dete koje sam nosila u svojoj utrobi. Oh, nemoj me pogreno shvatiti! Nikada ne bih poalila to imam Rejel, ja je volim i podigla sam je kao svoje sopstveno dete. Da nisam napravila taj uasan izbor tada, nikada ne bih ni upoznala Rejel. Ne bih je volela." Nikos ju je zgrabio za ramena. Mogla je da oseti njegove uljevite vrhove prstiju koji se u nju zabadaju, i nanose joj blagi bol koji je osea-la kroz svilenu spavaicu. Silvi, nije prekasno. Rouz ima pravo da sazna istinu. A onda sama da odlui kako se zbog toga osea." Silvi je osetila kao da se soba razdvaja na vie paria, pada na nju, Preseca je. NE!" 418_________________________________________^nai Odgurnula ga je, borei se da ostane na nogama. Ne mogu!", viknula je. Zar ne vidi? Koliko god da je taj izbor lov ja ne mogu da vratim vreme. Moram sada da mislim i o Rejel, a ona" je nekako mnogo vie moja, posle svih ovih godina, od Rouz. Volim je kao da je ona moja krv i meso. Pomisli na to kako bi to bilo za nju. Da sazna da sam je ukrala od njene prave porodice, pretvarala se da sam joj majka. Oh Nikose, pomisli." On je ustao i stao pored nje. Tamne zvezde njegovih oiju su sada gledale u nju, ali ona nekako nije mogla da skloni pogled od njega. Ro-uzine oi, primetila je uz blagi ok. Te iste oi - ogromne, tamne i nekako gladne - pogledale su u nju onog dana u kolskom dvoritu kada je stavila minduu u njenu sitnu ruicu. Mislio sam ono to sam rekao", odgovorio je Nikos, zvuei tuno i daleko. Ne krivim te. Mislim da si samu sebe ve dovoljno kaznila. Svi mi imamo svoje izbore, a ko osim Boga moe zaista da kae ta je ispravno a ta je pogreno? Moda je to sebino od mene, da elim da odrasla ena, stranac, bude devojica koju nikad nisam imao. Ali je elja i suvie jaka. Jaa je od mene. Kae da si ti donela tu odluku. Ne . znam. esto sebe pronalazimo kako idemo u odreenom smeru. Ne znamo zato. A onda jednog dana pogledamo i tu smo." Za trenutak je utao, kao da se bori da se kontrolie, a zatim se taj glas oslobodio. Potrebna mi je, Silvi." Svaka re je odzvanjala poput metka. Ti ima svoju erku. Ja nemam nita. Daj mi Rouz. Vrati mi moju erku" Osetila se delimino mrtvom, jedan deo nje je sigurno ubijen, ali je znala da mora da odgovori. A ako to odbijem?", pitala je hrapavim apatom. Nikos je onako go, na meseini, zurio u nju, nije se pomerao, a miiave ruke su mu mlitavo visile sa strane. Potom je rekao: Onda u da uradim ono to moram." Silvi se inilo kao da se otvorila rupa u njenom stomaku, a ogromna hladnoa poela da se sakuplja

unutra, da nekako curi iz nje i pa-ralie je. U svojoj glavi je videla sve, kao da sve to gleda u polomljenom ogledalu. Svoj ivot, ivote svojih erki koji se raspadaju i raspruju u sitne otre delove. O dragi boe, ta je ona to uradila? Silvi je stavila ruku preko lica, kao da eli da se odbrani od udarca. Pomislila je da nita ne moe da bude gore od lai koju je u sebi drala sve ove godine. Ali je postojalo neto jo gore, mnogo gore. * Istina. 32. Rejel je posmatrala svoju majku kako sputa tortu na sto. Na tri sprata, sa glazurom od okolade, koja je na vrhu ukraena belim lagom i stavljena na tacnu za tortu sa srebrnom ivicom bake Rozental. Iznenaenje!", viknula je Silvi, sijajui od zadovoljstva. Nisi mislila da u da zaboravim, zar ne?" Rejel je zaprepaeno gledala u nju, a zatim osetila krivicu. Moj boe, naa godinjica, a ja sam zaboravila. Mi smo zaboravili. Dakle, zato nas je mama veeras pozvala na veeru, Zurila je u tortu sa eljom da ona nestane, mrzela je mamu to ju je podsetila kako joj je brak krenuo nizbrdo, i mrzela ju je zbog njene ljubaznosti, koja je celog ivota nekako isticala jaz izmeu njih dve. Seanja su navirala i setila se onih uasnih asova klavira nakon kole i tih stravinih melodija pesama Meri je imala jagnje" i Nakraj sela uta kua", iznova i iznova, sve dok Rejel nije pomislila da e da umre. Ali se mama nikada nije umorila od sluanja, ak je usput i pe-vala ili udarala nogom. Rejel je prvo mislila da je ona samo uljudna i da se ponaa majinski, ali je nakon nekog vremena shvatila da mama u stvari voli da slua nju kako lupa po dirkama i proizvodi te zatuplju-jue zvuke. Njena devojica je trebalo da bude poput nje: nena, slatka, ljubitelj lepih stvari u ivotu poput muzike, umetnosti, cvea. Ali dok je odrastala, Rejel je sebe videla potpuno drugaije. Mama, nije trebalo. To je..." Rejelin glas se izgubio, poraen maminim dobrim namerama. Nije trebalo, to je sve." Silvi se nasmeila Rejel i spustila no za seenje torte s porcelan-skom drkom. Znam draga. Ali sam to elela." Nasmejala se i izgledala eterinije nego ikada, lica bledog poput sapuna, u svilenoj bluzi boje kupina okruglog izreza, paljivo isfenirane kose podignute srebrnim eljiima. Ljubazno je dodala: Pod tolikim ste stresom zbog te stravine tube, pa sam mislila da neete imati ni vremena ni energije da Proslavite svoju godinjicu. Ali tome majke i slue, zar nije tako?" Rejel je osetila bol u grudima. Da li e ona ikada da postane majka? Verovatno nee. Pogledala je u Brajana koji je sedeo u ipendejl stolici pored nje, a na set>i je imao izbledelu koulju i iznesene somotske pantalone. Njegova neformalnost je delovala poput daka sveeg vazduha u ovoj rpezariji sa simetrino araniranim zidnim svenjacima, tamnim 420 Vrt la

Gud 421 tapetama i okaenim zavesama. Ovih dana mu je kosa bila neto H za i padala preko kragne. Primetila je sede vlasi, ali mu je to nekak pristajalo, izgledalo prijatno na njemu. Shvatila je da se malo ugoji zaoblio u licu poput iskrivljenih korica mnogo puta proitane knjige' visok i mrav okvir se popunio, a crte na licu su mu postale blae. Oi su mu se susrele s njenim, a onda je prilino brzo skrenuo pogled. Bol joj je protutnjao kroz srce. Volim te, elela je da mu kae. Toliko te volim. Zar ti ne vidi to? Nama nisu potrebna srca, cvee i torte. Nismo bili uobiajen par od sa-mogpoetka. Onda se Rejel iznenada osetila prazno, poraeno. Samo malo za mene", rekla je Rejel Silvi. Toliko sam jela za veeru da mislim da neu moi da pojedem jo jedan zalogaj." Silvi je isekla povee pare i dodala ga Rejel. Previe si mrava. Trebalo bi da jede." Rejel se nasmejala. Vidi ko mi kae. Ako sam ja premrava, mama, to je samo zato to sam to nasledila od tebe." Posmatrala je kako Silvi crveni, a u oima se pojavljuje neka dodatna iskra. Nasmejala se. Pa... moda. Smeno je, ali sam pre neki dan ruala s Evelin Gold a ona se mnogo ugojila. Debela je poput svinje! I znam da to nije ba lepo od mene jer mi je ona ipak najdraa prijateljica... ali nisam mogla a da se ne oseam samozadovoljno." Mislila sam da Goldovi ive na Floridi", dobacila je Rejel. Pa, da, ive. Ali su doli samo na nedelju ili dve da posete Mejsona." Rejel je podigla glavu. Mejson! Boe, nije ga videla ko zna od kad. Da vidimo... mora da je prolo nekoliko godina. Trebalo bi da ga pozove; prijae joj da ponovo vidi Mejsona. Prekinuvi kratku tiinu, Silvi je upitala: Uzgred, da li su odredili datum do sada?" Datum?" Rejel se osetila zbunjeno, a onda shvatila da je mama mislila na suenje. To je poslednja stvar na svetu o kojoj je sada elela da misli. Ali je pretpostavljala da mama ima prava da bude u to upuena. Jo uvek ne", odgovorila je. Moj advokat kae da e malo da potraje. Ona to zove 'padanje snega'. To je ono to advokati rade ovih dana, jedni druge zatrpavaju hrpom papirologije, da neko od njih na kraju zavri zatrpan lavinom." Ona? Tvoj advokat je ena?" Nikos se nagnuo prema njoj. Rejel je skrenula svoju panju ka Nikosu. Izgledao je ozbiljnije nego obino. Nosio je tamno trodelno odelo i izgledao nekako starije. I za veerom ;e mnogo utljiviji nego inae, a kada bi neto rekao, to je zvualo paljivo i odmereno. Da li je mogue da on i mama imaju probleme? Rejel se nadala da nemaju. Nikos je bio tako dobar prema Silvi. U ovih nekoliko proteklih godina, mama kao da je procvetala, poput jedne od njenih rua. Dobila je boju u obrazima, sjaj u oima. Rejel je

bila sigurna da zajedno spavaju. I nije li predivno da mama ima Nikosa da se brine za nju? Kako je blesavo da o mami pomisli na taj nain, kao o devici kojoj je potrebno da se neko za nju brine. Nakon svega, mama je dokazala da je savreno sposobna da se brine o sebi. Da, enu", odgovorila je Rejel Nikosu, dodajui uz osmeh, povremeno se uzdignemo iznad posla medicinske sestre ili sekretarice." Nikos se nasmejao. Da, naravno, nisam mislio... samo je re o tome da mije tvoja mama toliko malo ispriala o toj neprijatnoj situaciji." Ja sam za to kriva", rekla je Rejel. Drim je u mraku koliko god je to mogue." Okrenula se ka Silvi. Nisam elela da te optereujem vie nego to je potrebno, mama." Neto je blesnulo u Silvinim mutnim zelenim oima i dalo im odlunost i sjaj. Rejel se malo povukla, delimino zaprepaena i pomalo nesigurna. Nema potrebe da ita krije od mene", rekla je Silvi. Glas joj je bio nean i dostojanstven, kao i uvek, ali je zvuao nekako vrsto, poput elika. Neu se raspasti. Borila sam se i s mnogo gorim stvarima u ivotu." Rejel se postidela. Naravno. Kada je tata umro. Mama je tada bila tako hrabra, jaa nego to je Rejel ikada za nju to mogla da pomisli. Onda je Brajan dodirnuo njenu ruku ispod stola i stisnuo je, a Rejel je to do suza ganulo. Koliko je dugo prolo otkada ju je on ovako spontano dodirnuo, bez ustruavanja? .,ao mi je, mama. Samo sam... Nije mi ba do prianja o tome. Ni sa kim u stvari." Nema mnogo ta da se kae u ovom momentu", Brajan se dobrovoljno ubacio. Uobiajene stvari pre suenja, ono to oni nazivaju otkria. Rouz je uzimala neke izjave. Ona..." ,-Rouz? Ona se zove Rouz?", upitala je Silvi krutim glasom, a ramena su joj se skamenila. Sedela je nepomino, s noem u ruci, dok se plamen svece odbijao o srebrnu otricu. Brajan ju je neobino pogledao. Rouz Santini", rekao je. Ime kao da je odjekivalo u sada neprijatnoj tiini u sobi. 422___________________________________ Silvi je samo sedela razrogaenih oiju, a u licu je potpuno pobl dela. Zato bi njeno ime ita znailo mami'?, pitala se Rejel. Zato je do avola, tako zurila? No je ispao iz Silvine ruke uz prigueni, tupi udarac, razbacujui crne mrve okoladne torte po snenobelom stolnjaku od damasta. Silvi je sela drei se za grudi i pomalo se njiui, dok joj je lice potpuno pobledelo. Rejel je brzo dola do nje sasvim uznemirena. Mama! ta nije u redu?" Silvi je odmahnula glavom. Otvorila je usta, zatim ih zatvorila, onda ih ponovo otvorila, kao da se bori da doe do daha. Bledim rukama se drala za ivicu stola. Sada je Nikos bio pored nje. Silvi ga je odgurnula, a ruka joj je leprala u vazduhu poput ranjene ptice. Nita... nita", apnula je. Biu dobro. Sigurno je neto to sam pojela. Za trenutak mi se samo zavrtelo u glavi. Ja... Mislim da e mi biti bolje ako prilegnem. Hoete li da me izvinite? Ne, Nikose, ti ostani. Rejel e mi pomoi uz stepenice."

Rejel je stavila ruku ispod nje, iznenaena, ak i pomalo okirana njenom mravou. Da li je mogue da je stvarno bolesna? Toliko sam zaokupljena svojim problemima, pomislila je Rejel, pa je verovatno da ne bih niprimetila da jeste. Mogunost da e da izgubi majku ju je pogodila kao iznenadni udarac u stomak. Nije mogla da zamisli ivot bez mame, bez njene nenosti, njenog ruiastog pogleda na svet, tako prijatno osiguranog i starovremenskog, toliko razliitog od njenog. Na spratu, u miru sobe koja je nekada bila soba njenih roditelja, Rejel je ula samo otkucaje viseeg sata na zidu. Polako je pogledala oko sebe. Setila se kako se kao dete na prstima unjala po ovoj sobi, s tepihom pastelne boje i izglaanim stilskim nametajem, s vrednim vazama i stafordirskim psima poredanim po dugakim stolovima. Jedva da bi disala dok bi unutra ulazila, iz straha da neto ne polomi-Sada je primetila kako je soba prelepa. Kako je odraavala mamu, pr' lepu i smirenu, podseala na ostrvo odseeno od ostatka sveta. Nita loe ne moe da se dogodi u ovoj sobi, rekla je sebi. Rejel je pogledala prema Silvi, mravoj i bledoj ispod ipkom oiviene portholt posteljine. Pronala je valijum u ormariu s lekovima i dala joj jedan. Skoro da je zaspala. Da samo mama nije bila tako stravino bleda. Na blagoj svetlosti lampe sa nonog stoia, Rejel je mogla da primeti tamne podonjake skoro poput modrica, ispod Silvinih zatvorenih kapaka. 423 N'eno je sela na ivicu kreveta, vodei rauna o nenom podizanju i sputanju majinog grudnog koa. Rejel je s bolom pomislila na Almu Socedo, na sve one sate koje je probdela kraj nje ovako i bdela uz nju. Osim to se Alma nikada nee probuditi, jer joj mozak ne funkcionie i skoro da je sada neprepoznatljiva. Mama je dobro, rekla je sebi. Samo je umorna. Ureivanje te kue za Nikosa, trkaranje, traenje prave boje tepiha, prave cene za podne ploice boje oraha. I nju je, poput deteta, zahvatilo uzbuenje neega potpuno novog, a da nema nikakvu ideju ili predstavu kada da uspori ili se zaustavi. Ali, da bi bila sigurna, insistirala je da mama ujutru pozove svog doktora. Da ide na temeljan pregled. Mama ga je verovatno odlagala godinama. Iznenada joj je ruka iskoila iz jjokrivaa. Hladni prsti su epali Rejelin zglob. Dragi boe. Mama! ta... Silvine krupne oi, poput meseara, otvorile su se i usredsredile na nju. Rejelino srce je ubrzano lupalo. Moja erka...", Silvi je apnula, zvuei nekako neobino a oi su i dalje piljile u nju. Gde je moja erka?" Ovde sam, mama." Rejel se trudila da joj glas zvui jasno, razgo-vetno, da bi prikrila kako se oseala uplaenom. Da li se mama osea dezorijentisano ili je neto drugo u pitanju? Onda je mama dola k sebi a oi su joj se nekako fokusirale. Rejel. Da." Nasmeila se, osmehom

takve duboke tuge kao da je veo podignut, a Rejel je u potpunosti otkrila tajanstvenu duu, koju je ranije samo delimino na majci primeivala. elim da to zna. Nikada nisam poalila..." Zastala je, a oi su joj se zatvorile. Poalila ta, mama?" Usledila je duga tiina, a Rejel je pomislila - ne, nadala se - da je mama konano zaspala. Imala je neko najudnije oseanje - kao kad se potpuno najei kada hoda tamnom i pustom ulicom a iza sebe uje korake - da bi to to to mama eli da joj kae, bilo bolje da ne uje. Onda su se Silvine oi otvorile. Tebe", neno ali jasno je rekla u toj tami oko njih. Nikada nisam zbog tebe zaalila." Rejeli je laknulo. Nakon svega nije usledilo priznanje, nije izgovorila neto to ve nije znala. Oh, mama, zar misli da ja to ne znam? Nisam mogla da traim bolju majku od tebe." 424______________________________________________VrUai Uglovi Silvinih usana su se samo malo nakrivili u delimian osrneh Oh, moja beba..." Onda je Silvi zatvorila oi i izgledalo je kao da je utonula u san. Nekoliko trenutaka nakon toga, Rejel je ula zvuke sigurnog, ravnorner-nog disanja. Njena mama je zaspala. Ali dok se spremala da polako izae iz sobe, Rejel je ula da Silvi neto mrmlja u snu. Rejel se sledila. Onda je brzo rekla sebi: Zamiljam da sam to ula. Previe sam umorna. Umorna od dranja glave izvan vode. Umorna od Dejvidovih pretnji i Brajanove distanciranosti. Ili je ona moda samo mrmljala neto o jednom od svojih cvetova. Iz kog bi drugog razloga mama dozivala Rouz7. Rejel se izgubila. Osetila se potpuno smeno - ona, roena Nju-joranka, izgubila se na stanici Grand centrali Letimino je bacila pogled na stanicu. Do avola, zakasnie... Pourila je nazad niz mrani tunel, za koji se ispostavilo da je jo jedan orsokak. Onda ga je na krivini videla - restoran u kome se slue ostrige. Osetila je olakanje dok je otvarala vrata i ulazila unutra. Ovla je pogledom pregledala veliku, bunu prostoriju i primetila je nekoga ko je delimino podseao na Mejsona. Brzo se probijala pored konobara s prepunim posluavnicima ostriga i koljki. Napolju je sunce peklo, ali je u ovoj ogromnoj prostoriji od sjajnog drveta i mesinga bilo prilino hladno i prijatno je mirisalo na ribu, kao u ogromnoj morskoj peini. Dok se pribliavala ka njemu, primetila je da se iroko osmehiva-la. Da, bio je to Mejson i pogledaj ga samo! Konjski rep i sandale isu-sovke su nestale. Kovrdava braon kosa mu je bila uredna i podiana, imao je dugake zulufe. Nosio je lepu, istu jaknu i kravatu. Da li je ovo izgled koji Sluba pravne pomoi zahteva ili se on samo umorio od toga da bude hipik? Prolo je toliko vremena! Nekoliko puta su jedno drugom poslali estitke ili razglednice sa odmora, ali mora da je otada prolo nekoliko godina. Uhvatila je Mejsonov pogled i on joj je mahnuo. Kada je stigla do njega, nagla se da ga poljubi u obraz pre nego sto je sela preko puta. Mejsone!

Boe, divno je to se vidimo! ao mi }& to kasnim. Taksi se zaglavio iza kombija koji se nepropisno parkirao i blokirao ulicu, tako da sam poslednjih est blokova morala da pesa-im, a onda, nee poverovati, izgubila sam se na stanici!" Oboje su se Gud 425 nasmejali, dok se ona smetala na stolicu i prouavala mu lice. Sada je bio neto mraviji, sa neznatnim linijicama koje su se videle iz uglova njegovih veselih braon oiju. Gospode! Prola je itava venost. Izgleda predivno. Ali, ta se desilo sa svom onom kosom?" rtva velikom kapitalistikom bogu." Mejson je podrugljivo uzdahnuo. Da li zna da je nekada davno, stvarno postojao zid oko Vol-strita, izgraen da dri Indijance van njega. Pa, ponovo sam se vratio u tvravu i borim se protiv korporacijskih napadaa." ta se desilo s ugnjetavanima i pravdom?" Slegnuo je ramenima, delimino olabavio kravatu i nagnuo se u svojoj stolici. Nita tako dramatino... samo sam postao realan, kako bi se reklo. Shvatio sam da me veliki broj ljudi kojima sam eleo da pomognem nije voleo, a ni ja nisam bio ba lud za njima. Jedan klinac mi je onako ba elokventno rekao, koliko se seam - taj devetnaestogodinji probisvet, drugi put optuen za provalu i upad - rekao mi je, izvini molim te, ali su ovo njegove tane reci: 'ovee, ti ovo ne radi zbog mene, ve zbog sebe, da uvee kada ode kui moe da kenja sladoled od vanile'." Oh, Mejsone, znam." Rejel nije mogla a da se ne nasmeje. Ba tako je i meni ponekad... na klinici." Ali si ti i dalje tamo." Mejson je podigao au i nazdravio joj. Uvek si bila do zla boga tvrdoglava. ta kae, jesi li za pie?" Sigurno, ali ja plaam. Seti se, ja sam te pozvala." Naruila je kam-pari i sodu. Osetila se oputeno, kako se odavno nije osetila. A tvoja porodica... kako su oni?" Oh, da samo moe da vidi en... u bazenu su kao riba u vodi. Ona ga oboava ak je ni prepuna septika jama ne uznemirava. A klinci, pa trkaraju svuda okolo, s loptom. Trenutno imamo onaj plastini bazen na naduvavanje koji stavimo u dvorite i njih troje se po ceo dan brkaju i kupaju. Nabavili smo im i psa, zlatnog ritrivera. Zove se Drejk - a i on oboava vodu." Rejel se nasmejala zamiljajui Mejsona, koji ju je, kada su bili Klinci, davio u bazenu njenih roditelja, a sada je odrastao ovek koji iznosi smee napolje, kosi travnjak, vozi decu u obdanite. Iznenada je osetila nalet ljubomore. Tri deteta... to nije poteno. Zar Bog ne moe da joj da makar jedno? Mejson je sada spustio pogled i zurio pravo u au. Rejel, uo sam... o tubi za nesavesno leenje. Isuse, kakva situacija!" Njen kampari je stigao i bilo joj je drago da joj neto odvue panju, olako je cedila limetu i lagano

ispijala pie. Imalo je ukus tenosti za 426 Vrt lai osveavanje daha. Ovih dana joj je sve bilo bljutavo, bez ukusa, ak i smrdljive cigarete koje je ponovo poela da pui. ula je vozove koji tutnje negde ispod njih i ta buka kao da joj je vibrirala u stomaku. Oseala se kao da je imala ue oko vrata i svakog trenutka moe da padne. Najlaka je bilo da se prevrne i sve srui na Mejsona. Ali se u sebi zaklela da to nee da uradi. Slegnula je ramenima. Ginekologija i akuerstvo imaju veu stopu tubi za nesavesno leenje od bilo kojih drugih oblasti." Do avola, voleo bih da neto mogu da uradim za tebe, Rej. Ali firma u kojoj sam sada bavi se uskospecijalizovanim oblastima, mi ne znamo nita o toj vrsti prava. Ali bih moda mogao nekoga da ti preporuim, ako nisi zadovoljna advokatom koga ima. Ko je tvoj advokat?" Rouz Santini. Iz firme Stendal i Kuper." Santini, Santini, ah, da, itao sam krai lanak o njoj u Slubenom glasniku. Ime bi trebalo da joj je Hudini, a ne Santini. Da li si ula za jedan njen sluaj s barvudosom?" Ne, nisam." Ona je branila jednog oveka, barvudosa, optube da je nekoga fiziki napao, pa je organizovala da itav autobus njegovih doe u sudnicu, sa crnim bradama i kaputima, a Santini je tog oveka koji ga je tuio pozvala da rukom pokae na njenog klijenta. On je naravno pokazao na pogrenog, a Santini je dobila ponitenje suenja." Rejel je osetila da joj se raspoloenje podie a osmeh pojavljuje u uglovima usana. Ne zbog toga to je mislila da e njen sluaj da bude lak. Ali je mogla da zamisli kako Rouz izvodi trik takve vrste. Rouz je bila izuzetno pametna... i nije se ustruavala od preuzimanja rizika. Ali je Rouz takoe mogla da je uniti, a sve to s i te kakvom lakoom. U nekom tamnom uglu njenog mozga, jedan glas joj je doapnuo: A zar to onda ne bi bilo zgodno za Rouz? Da Brajanu sve ispria o Dejvi-du, zar se on, logino, ne bi okrenuo k njoj, svojoj najstarijoj i najdraoj prijateljici za savet, pa ak i za utehu? Kako bi to za nju bilo savreno, kako zgodno! Pa ipak je nekako oseala da moe da veruje Rouz. Dok je sa njom provodila vie vremena, mogla je da vidi ta Brajan mora da je na njoj voleo, tu ranjivost ispod sve te vatrene borbenosti, tu toplinu i nenost. Ona je dobra", rekla je Rejel. Svia mi se." Sve je to istina... upr-kos Rejelinim strahovima, ljubomori. Ima samo jedan problem. Ona je biva Brajanova devojka. Kako je svet mali, a?" \jlinjjiudz____________________________________________427 Mejson je zazvidao i u tiini vrteo glavom. To je mali problem. Jesi H otkrila da li je ona i dalje zaljubljena u njega?" Moda." Slegnula je ramenima, oseajui blagu muninu u stomaku i poelela je da promene

temu. Pa, ne znam ba, da je re o eninom bivem, mislim da bih ja voleo da uredim da on zavri u zatvoru." Mislio sam da vas dvoje niste posesivni tipovi." Oh da, to je bilo sjajno da mislimo da smo kul. Sve dok, nekoliko meseci posle naeg venanja, nisam saznao da su se en i Baz goli kupali u jezeru, dok sam ja neto obavljao u gradu. Ona se klela da je sve bilo savreno nevino, i ja sam joj verovao, ali me to nije spreilo da se razbesnim." Smejao se u sebi. A pogledaj me sada, gospodin iz Mejpl-vud drajva. Poinjem sebi sve vie i vie da liim na svog starog." Kako su tvoji? ujem da su kod tebe." Samo na nekoliko nedelja. Onda se vraaju u Palm Bi. Oni sada tamo ive... Prodali su kuu u Harisonu kada se tata penzionisao. On sada svaki dan igra golfa mama igra brid i organizuje Hadasa humanitarne veeri. Oboje su toliko pocrneli poput najdaho kaua. en i ja aljemo decu tamo koliko god moemo. Tata prosto oboava Dilana... naeg dvogodinjeg sina koji je lud za grakom, spanaem i kupusom. Sve to Gold star ima u pakovanju, to dete jede." Mejson je odmahivao glavom, ali je Rejel mogla da primeti ponos i ljubav na njegovom licu. Kako je tvoja mama? Kako se ona snalazi?" Ona je dobro. Ima ljubavnika." Mejsonove oi su se potpuno razrogaile. Zeza me? Pa, dobro za nju. Je li to neto ozbiljno s tim tipom ili samo hoe da se dobro provodi?" Ne znam. Izgleda prilino ozbiljno, ali mama nije nita pomenula o braku. Promenila se otkad je tata umro. Nije toliko nervozna, a mislim da nekako deluje srenije. Nee verovati kako se u banci izborila za prevlast. Moja mama, glavni ef! Samo je re o tome... pa, potrebno je neko vreme da se na to naviknem. Mejsone, da li misli da su se nai roditelji u stvari promenili? Ili smo to mi? Da li smo se mi promenili?" .,1 mi i oni, mislim. Ali, sluaj ovu neverovatnu pomisao. Ti i ja smo sada istih godina kao i nai roditelji kada smo se kao deca potapali i jedno drugo davili u bazenu." Boe, da li je stvarno prolo toliko vremena?" ..Aha, jeste." On se kratko nasmejao i ispio ostatak pia. Zna, ak "u se i dopada da vozim karavan." 428 Vrt laz Oseajui neku neobinu nenost, Rejel mu je dodirnula ruku Bi joj je potreban prijatelj, a on je najstariji koga ima. Mejsone, ja sam prestraena. Od predstojeeg suenja. Od starosti. Oh... od mnogo to ga-" Mejson ju je stezao za ruku. Prikljui se klubu, malena. Ponekad se pogledam u ogledalo... a koga to vidim da me gleda? Varda Klivera eto koga. Sluaj, onog dana kada prestanem da uzimam pro bono sluajeve

i kupim stan na Floridi, upucaj me! Hoe li?" Uradiu i bolje od toga", rekla je Rejel i nasmejala se. Vrbovau te za posao u mojoj klinici. Branjenje narkomana e ti, nakon nekoliko nedelja, izgledati kao rutinska stvar." Mejson se nasmejao. Dogovoreno." Konobar je stajao ispred njih, spreman da saslua njihove porud-bine i Rejel je iznenada osetila glad. Dakle, ivot tee dalje. I neka sve ide do avola ako nee i ona. Ako okean postaje neto opasniji, pa, ona e samo morati da pliva s neto vie snage, to je sve. Ostrige", rekla je konobaru. Najvei tanjir koji imate." 33. Maks se uunjao kroz dupla vrata, sa sporedne strane sudnice, dok je zapisniar proveravao prisutnost porotnika. Sud je bio prepun a klupe od hrastovine prenatrpane. Sa strane su ljudi stajali naslonjeni na obloene zidove, a pozadi se videla nekolicinu kako se gura da bi imala bolji pogled. Prokleti da su ti idioti od reportera, pomislio je Maks. Tek je ju-e poelo suenje, a sluaj je ve dospeo na treu stranu Posta: DOK-TORKA DEBITANTKINJA OPTUENA ZA SMRT PORODILJE TINEJDERKE, s krupnom Alminom slikom kako nepomino lei okruena aparatima kojima joj odravaju ivot, a pored toga slika njene bebe. Sluaj Socedo protiv Rozental su ve pretvorili u cirkus. Ova publika je naterala Maksa da pomisli na opor hijena koji se skuplja oko naputene leine. Uskoro e i Rouz da bude u sreditu panje. Ona mora da bude dobra, inae e mediji da je raskomadaju na sitne parie. Ali zato se on toliko oko toga uzbuivao? Rouz je bila dobra. Ali je i Sal di Fazio bio odlian, uprkos svoj toj slatkoreivoj glumi. Maks ga je posma-trao kako gore-dole koraa po sudnici poput uzbuenog glumca i zadovoljno se smei publici, kao da su oni kupili skupe karte da bi ga gledali. Zurei u publiku, Maks je zapazio Rouz na strani optuene kako pretura po aktovci. Nosila je kostim koji nikada ranije nije video, ko-baltnoplave boje, s pristojnom bluzom boje slonovae otvorenom oko vrata, koja pokazuje prijatnu zlatastu boju njene koe. Savila se dole kako bi podigla papir koji joj je pao na pod, a njene tamne kovrde su se razbeale, sakrivajui joj lice, dok su se biseri koje joj je poklonio mrekali na njenom vratu i samo delimino odbijali svetlost. Srce mu se okrenulo za devedeset stepeni. Pomislio je na prolonedeljni poziv Gerija Enfilda iz Los Anelesa. Geri mu je govorio o trostrukom bajpasu Brusa Oldsena i kako je to nateralo Brusa da ode u preranu penziju, a onda mu je bacio bombu" i pitao Maksa da doe i preuzme odeljenje za parnice u Cenuri Sitiju. _ Maksu se zavrtelo u glavi i rekao je Gariju da e da razmisli o tome. to i radi. Navodio je sve razloge zato to nikada ne bi uspelo. A zatim je sve to odmeravao s razlozima da to prihvati. 430 Gledajui sada u Rouz, pomislio je: Kako da te napustim? Kako mogu da pustim ak i taj mali deo tebe koji

imam? Prvo je tu bilo rastajanje od Mandi koje ne bi mogao da podnese Ali je Mandi ta koja je, gle ironije, resila problem. U redu, tata", rekla je kada je zapoeo temu o tome dok su u Ram-pemejeru jeli sladoled. Ona je okrenula kaiku i polizala grudvicu okoladnog krema. Ja bih stvarno mogla da se naviknem da raspuste provodim tamo. Opa! Kalifornija. Sindi kae da su momci tamo pravi slatkii. Da li bismo iznajmili kuu pored plae?" Tako je to reeno, dok je Mandi u uskim farmerkama i majici i dalje brbljala o momcima, podseajui Maksa da e za nekoliko godina ona napuniti osamnaestu i biti dovoljno stara da ivi gde hoe. Moda e ak i da odlui da ode na koled blizu njega. Da li je mogue da je prolo etiri meseca od kad je iznajmio mesto u Bikamu? itava etiri meseca spava sam, dolazi kui u prazan stan. Da svako jutro, kada bi uao u kupatilo, jo uvek pospan, zamilja da e da nae Rouzine arape koje se sue na ipci od zavese. Svake veeri bi zamiljao da e ona da ga eka u dnevnoj sobi kada otvori vrata, eka ga da bi ga zagrlila i ispriala mu ta joj se to smeno dogodilo dok se vraala kui. Maks je oseao prazninu u grlu. Druge ene? Pomislio je na onu od pre nekoliko nedelja, lepu plavuu iz Advokatske komore, u njenom stanu u Ulici Vesi. Katastrofa! Nije mogao da mu se digne. Konano, verovatno iz saaljenja, ona ga je uzela u usta. Kada je nakon toga otila u kupatilo da se opere, legao je na njen vodeni krevet i zaplakao. Zgrozio se nad samim sobom i oseao se bolesno koliko mu je Rouz nedostajala. Hajde, prestani s tim, nareivao je sebi. Ti si veliki deak. Primoravao je sebe da se usredsredi na suenje, da malo blie pogleda u Rouzinog klijenta. Doktorka se drala veoma stabilno, ruku prekrtenih ispred sebe. Njena puterastosmea kosa, koja podsea na boju viskija, dolazila joj je do polovine lea i sijala je kao da je eljana stotinu puta. Sa obe strane je zakaila eljie od kornjainog oklopa. Nosila je jednostavan, lepo saiven komplet od lana boje peska i svilenu bluzu boje bre-skve. Na sebi nije imala minku, osim najblee nijanse roe karmina. Izgledala je mladalaki, sitno i uplaeno, uprkos ponosnom dranju brade i elinom izrazu odlunosti u oima. Prvi udarac, pomislio je Maks i postajao zabrinutiji. Ta porota eli Markusa Velbija, nekoga u iju strunost nee posumnjati ako se l Gud 431 nekome od porotnika desi da dobije srani napad, a ne neku devojku koja deluje kao da je tek zavrila medicinsku kolu.

Za stolom tuioca, sedela je ena koja je jedino mogla da bude majka Alme Socedo. Ima nekih etrdesetak godina, gojazna je, nosi jeftinu haljinu sa cvetnim dezenom koja je vrsto zategnuta na pozamanim leima i delimino joj se nazire brushalter. Ogromnu crnu lakovanu torbu je drala u krilu i rukama nervozno vrtela i odvrtala ispucale drke. Drugi udarac, Maks se jo vie zabrinuo. Zapisniar je glasnim, monotonim glasom objavio: Sud zaseda. Nastavak suenja Socedo protiv Rozental" Porota je zauzela svoja me-sta. Neka se u zapisnik ubaci da su svi porotnici, kao i svi advokati prisutni." uli su se amor glasova, kripanje cipela po parketu, ukanje kaputa koje prisutni polako slau, a zatim je sva ta buka lagano zamrla. ulo se samo blago itanje starinskih radijatora na paru i bat stopala u hodniku van sudnice. Dobro jutro, dame i gospodo", pozdravio ih je sudija Vajntraub sa svoje stolice. Nepristrasan, ali pomalo voli da prigovara. Skoro je potpuno elav. Slabog srca. Uskoro e se penzionisati. Gospodine Di Fazio?" Di Fazio, koji je sedeo pored svog klijenta, sada je ustao - poput marionete, pomislio je Maks. Potovani sudijo", poeo je Di Fazio glasom u kome se pomalo oseao naglasak iz Bronksa, eleo bih da pozovem dr Dejvida Slouna za svedoka." Maks je, kao i ostali u sudnici, pratio visokog, zgodnog oveka kako ustaje sa klupe iz prvog reda i krupnim koracima dolazi do mesta za svedoenje. Nosio je elegantno odelo mornarskoplave boje na pruge iveno u edvardovskom stilu - i iroku kravatu. Imao je dugake zulufe, onoliko iroke da budu moderni, ali savreno oblikovani i po-drezani. Maks je pretpostavljao da momak vozi korvetu i slua Mantovanija u kolima. Isuse, on je izgledao impresivno: ba onakav doktor kakvog elite ukoliko doivite srani napad... ili da posvedoi u tubi za nesavesno leenje. Sve dok je on na vaoj strani, naravno. Dobro jutro, dr Sloun." Di Fazio je blistao. Kao da napolju nije biuasno vreme i lilo kao iz kabla. Najgori novembarski dan koga je lo Maks mogao da se seti. Dobro jutro", Sloun je prijatno odgovorio. 432 lai Doktore, da li ste vi lekar koji ima licencu da obavlja praksu u Nf;u jorku?" Jesam." Da li elite da nam kaete gde ste studirali pre nego to ste posta li lekar?" Pohaao sam i diplomirao na Harvardu, upisao postdiplomske na Don Hopkinsu za mikrobiologiju, a zatim studirao medicinu na Kolumbija univerzitetu, na koledu za lekare i hirurge. Stairao sam u bolnici Dobri pastir u Bruklinu a zatim sam izabran da postanem glavni doktor na Ginekologiji i akuerstvu." Di Fazio se nagnuo ka stolici za svedoke, jednu ruku je drao u depu, kao da su on i Sloun dva

drugara koji bacaju govnave kese preko ograde. Da li ste lan nekog udruenja, doktore?" Da. Ja sam lan Amerike asocijacije hirurga, lan Amerike asocijacije akuerstva i ginekologije, lan Meunarodnog udruenja hirurga i lan Udruenja ginekologa Njujorka." Previe je uobraen. Dobro. Porota e to da primeti, pomislio je Maks. A da li sada radite u nekoj bolnici u gradu?", ispitivao ga je Di Fazio. Da, radim. Ja sam ef Ginekologije u bolnici Sveti Vartolomej" Koliko dugo ste na tom poslu, doktore?" est meseci. Pre toga sam radio u Prezbiterijanskoj bolnici." Da li se seate pacijenta koji je primljen u bolnicu Sveti Vartolomej 15. jula ove godine, mlade ene po imenu Alma Socedo?" U stvari se seam. Veoma dobro." Blago se namrtio. Doktore, jue smo uli svedoenje Eme Dupri, koja je one veeri kada je gospoica Socedo primljena bila deurna medicinska sestra. Di Fazio je lagano doao do svog stola i izvukao dokument iz svoje otvorene aktovke. Sada elim da vam predam Almin bolniki karton, koji je zavela gospoa Dupri, to je u dokaznom postupku zavedeno kao dokaz br. 2. Da li ste ga ranije videli, gospodine Sloun?" Sigurno da jesam." Bacio je pogled na papir i vratio ga advokatu. Svaki njegov pokret i izraz na licu su izgledali jednostavno, kao da je sve to uvebano. To su moje oznake na dnu te prve strane. Pregledao sam gospoicu Socedo 16. jula uvee." Moete li da nam kaete ta ste uvideli nakon pregleda pacijentki-nje, doktore?" 433 Dejvid Sloun je za trenutak zastao, kao da je razmiljao, glavu je malo nakrivio, dugake elegantne ruke je lagano prekrstio u svoje krilo kao da se moli. Kada je konano podigao glavu, zelene oi su delovale uznemireno, ali su bile jasne, a to je delovalo efektno na publiku. ukanje se opet javilo u sudnici, tela su se naginjala napred i neto oekivala. Sada, konano, posle tri dana suvoparnih svedoenja, oni e dobiti pravu sapunicu. Gospoica Socedo je", konano je rekao, bila u osmom mese-cu trudnoe. Zakljuio sam da ima povean krvni pritisak i pokazuje opasne znake edema - to jest, zadravanje njenih telesnih tenosti je bilo veoma visoko. Drugim recima, prilino je bila toksina." Dakle, po vaem miljenju, ona je predstavljala rizinog pacijenta?" Toksinost je uobiajena kod trudnih ena, naroito u poslednjim mesecima, ali ukoliko joj se ne posveti panja, moe da dovede do opasnih komplikacija i za majku i za bebu." Da li ste prepisali neto pacijentkinji?" Ne." Oh? Moete li da nam kaete zato ne, doktore?" Ona nije bila moj pacijent. Lekar koji se brinuo o njoj je dr Rozen-tal." Dejvid je svoj hladan pogled uperio ka Rejel. Maks je mogao da se zakune da je primetio, ak i sa ove udaljenosti, da je ona zadrhtala. Boje je

nestalo sa njenog lica, a koa ispod ogromnih plavih oiju kao da je dobila neku bledoljubiastu nijansu. Pogled je zatim prebacio na Rouz. Sedela je prilino uspravno, podignute glave, zabaenih ramena i spremna za bitku. Dobra devojka. Di Fazio se kezio. ovek oigledno nije naviknut na smejanje, jer je debelim usnama pokuavao da prikrije svoje pokvarene zube. Ali, imali ste neko miljenje o tretmanu koji je ponuen gospoici Socedo, nije li tako?" Da." Koje je bilo vae miljenje u to vreme, doktore? Da li ste se saglasili s dijagnozom dr Rozental kod ove pacijentkinje?" Ne. Nisam. Nisam ni tada, a nisam saglasan ni sada." Maks je primetio kako se Rejelino telo za trenutak trglo, kao da ju je neko udario. Okrenula se ka Rouz, odmahujui glavom i ustima ne-mo pokazujui negodovanje. Oh? Da li ste tada s njom podelili to svoje miljenje?" Jesam. U stvari, prilino nadugako smo o tome raspravljali. Pre-Poruio sam joj da bez odlaganja zapone sa carskim rezom. Oseao 434 sam da je prevremeno roenje deteta nekako rizinije po majku. Jasno se seam da sam dr Rozental upozorio da je gospoica Socedo opasnosti da dobije emboliju... ili neto jo gore." Maks je bacio pogled na porotnike. Ovo je neto novo. Neto osu-ujue. Usledio je trenutak izuzetne tiine koju su remetili samo poneki nasumini kaalj i utanje vode u radijatoru. Izgledalo je kao da se Rejel zaljuljala na stolici, kao da e da se one-svesti i iznenada je ovek, koji je sedeo tano iza nje, skoio na noge i stao pored nje. Covek u sakou od tvida s aplikacijama na taktovima. Visok, nekako krut i uznemiren - delovao je kao da podie neotvorene novine. Maks je pomislio na mladog Garija Kupera. Maks ga je prepoznao. Isto lice koje je viao u novinama, intervjuima u tok-ou-emisijama, a kasnije i na pranjavim koricama njegove knjige. A onda, tu je i Rupert Everestova zabava u Londonu. Kako on ikada moe da zaboravi Brajana Maklanahana? oveka u koga je Rouz zaljubljena. Osetio je nedostatak vazduha. Morao je da sedne. Maks je shvatio da ta god da Brajan osea prema Rouz, to nee promeniti njegovu sudbinu. Nimalo. Rouz voli ovog oveka. I za nju nije imalo nikakve veze to on nee - ili ne moe - da joj na tu ljubav odgovori. Brajan je takoe delovao rastrzano; ruke je poloio na enina ramena, ali je gledao u Rouz i pogledom je preklinjao. Da li je on eleo pomo ili razumevanje? Vremeje da nastavi, rekao je Maks sebi, oseajui se nekako starije i veoma tuno. Makar e u Kaliforniji da ija sunce. Maks je bacio pogled na svoj roleks. Ve je prolo pola sata. Mora-e da pouri. Sreno, Rouz. Sreno i zdravo, pozdravio se s njom u mislima, dok je na prstima izlazio u hodnik. Osetio se kao da je

doao do kraja jednog dugog putovanja i na neki nain mu je bilo drago da konano moe da krene dalje, ali se istovremeno osetio izuzetno tuno to je tome doao kraj. 34. On lae", rekla je Rejel. Rouz je posmatrala kako pali cigaretu i zavaljuje se u fotelju. Izgledala je sivo od iscrpljenosti i tako napeto, kao da bi jedan dodir mogao da je potpuno uniti. Sedeli su u prostorijama sudskog slubenika. Sudija je prekinuo suenje za devedesetominutnu pauzu za ruak. Brzo hodajui po sobi, Rouz je zastala i besno gledala u Rejel. Ili on ili ti lae." Kakav si ti prokleti idiot, besno je kritikovala sebe. Poverovala si da ti je sve rekla. Ona je namerno sakrila taj razgovor sa Slounom. Sam bogzna staje jo sakrila. Rejel je slegnula ramenima. Ima li to neke veze?" Rouz je lupila pesnicom o sto i sruila praznu solju za kafu i okrnjenu metalnu pepeljaru. Pepeo i pikavci s tragovima karmina su se prosuli po drvenoj povrini. Rejel se samo blago trgla. Nego ta nego ima veze! Tvoje dupe nije jedino koje je u procepu. Zamisli samo kako je meni bilo dok sam tamo sedela i sluala al di Faziov unajmljeni pitolj koji me upuuje u ono to je moj klijent trebalo da mi kae. Namerno si to krila od mene!" Rejel je samo sedela i zurila u veliku uramljenu sliku predsednika Forda na suprotnom zidu. Dim se izvijao iz cigarete u obliku izduenog znaka pitanja. Rouz se osetila tako bespomono i uniteno, frustrirano. Kada bi joj samo Rejel uzvratila vikom! Ali ova nova, neobina Rejelina apatija... kako da se ona izbori protiv toga? Isuse, ta se to s njom deava? Rouz je kroz glavu prolo ovih nekoliko poslednjih meseci: dugi sastanci u njenoj kancelariji, bezbrojni telefonski razgovori, beskrajne solje kafe koje su ispijale. A kroz sve to ih je Rejelina agresivna energija obe ispunjavala. Rouz je poela nevoljno da se divi ovoj eni koju je smatrala neprijateljem. Prvo je poelela da pomogne Rejel samo da bi dola do Brajana. Ali sada, to ju je i samu iznenadilo, elela je da po-mgne Rejel zbog nje same. v Sela je preko puta nje i prilino se smirila. Naterae Rejel da pri-ca s njom, da joj kae sve o tom ljigavcu Slounu i o svemu drugom to na moda skriva... zbog njih obe. Rouz je duboko uzdahnula. 436 Vrt eU redu. Hajde da pretpostavimo da on lae. Zato? ta on ima od toga?" Ne znam." Rejelin ravan, mrtav glas kao da je dolazio sa snirnlj ne poruke na sekretarici. Ali neto na njenom licu, treptaj onih kapaka, mii na stisnutoj pesnici - odali su je. Ona lae, pomislila je Rouz. Rouz se sagnula napred i telom se naslonila na sto pridravajui se otvorenim dlanovima. U redu. Hajde da to pokuamo na drugi nain. Zato mi ti ne ispria svoju verziju. Da li si ikada

razgovarala o Almi Socedo s doktorom Slounom?" Da." Da li je on neto predloio?" Da." ta?" Savetovao mi je da ekam. Rekao je da je verovatno vei rizik ako joj prerano izazovem poroaj." Ona je ugasila cigaretu u pepeljari naglim, nestrpljivim pokretom. Nisam to pomenula jer nije delovalo kao da ima nekakve veze." Da li misli da on sebe titi?" pitala je Rouz. Da li on zato lae... da pokrije svoje sopstveno dupe?" Ali Rouz nije tako mislila. Sloun je i suvie uglaen. Nekako previe promiljen. Moda. Kako ja to mogu da znam? Sluaj, da li je ovo stvarno potrebno? Sada zna. Nema vie ta da se o tome kae." Ja mislim da ima." Rejel se polako okrenula ka Rouz, paljivim pokretima jednog invalida. Njene plave oi su kiljile zbog maglovitih oblaka dima koji se okolo irio. Sada mogu da vidim zato se Brajan u nju zaljubio, pomislila je Rouz. Ona je tvrdoglava ba kao to je i on. Kladim se da se borila kao lavica kako bi mu spasila ivot, tamo u Vijetnamu. Dejvid Sloun bi voleo da me uniti i potpuno ponizi", rekla je Re)' el. Eto zato." Ima li neki naroiti razlog za to?" Rejel je utala. Rouz je oseala kako se opet u njoj javlja bes i juri na povrinu. ^ Do avola! Kakvu to samo avolju igru ti ovde igra? ta misli kako e to da izgleda kada se mi tamo vratimo, a ja napravim budalu o sebe za vreme unakrsnog ispitivanja?" 437 To je ono zbog ega se ti u stvari brine, je li tako?", rekla je Rejel povienim glasom. O svojoj reputaciji, o tome kako e da izgleda. ta tebe briga ta e da se desi sa mnom?" Oi su joj sijale od besa. Pa, ne mogu da kaem da sam iznenaena. Znala sam u ta se uputam. Moda sam se zato saglasila da te unajmim. Umorna sam od tajni. Umorna sam od tumaranja po mraku. Pretpostavljam da se ovde sigurno radi o - Brajanu." Pretpostavljam da je tako", Rouz je neno priznala, oseajui se neobino ushieno. Moda e sada sve da izae na videlo. Nije li to ono za im su obe, jo od samog poetka, tragale? Uvek sam elela da to saznam. Zato se oenio tobom, umesto mnome. Zato je prestao da me voli." Da li si sigurna u to?" Jedna strana Rejelinih usana se iskrivila u gorak osmeh. Dala sam sve od sebe za ovaj sluaj", rekla je Rouz. elim da to zna. ta god da oseam prema tebi, ja sam dala sve od sebe." Znam to. Ali mi sada reci jedno. Da li si jo uvek zaljubljena u Bra-jana?" U redu. Konano je to pitala. A s tim recima Rouz je osetila i neku vrstu gorine koja je u njoj, svih ovih godina, radila poput sporog otrova i crpla snagu iz nje. Da", rekla je. Rejel je naglo zatreptala oima.

Pretpostavljam da sam i to znala", tiho je rekla Rejel skamenjenog lica. U redu onda. Ti si bila iskrena prema meni. Ispriau ti o Dejvi-du Slounu. Ma, moe za to da sazna. U tome postoji neka vrsta pravde, sada to mogu da vidim. Jer, da nisam lagala Brajana o tome, on bi se verovatno oenio tobom." Ne razumem." Rouz se osetila kao da je tlo pod nogama poelo da se okree. Dragi boe na nebesima, ta ona to govori? Rejel je delovala smireno, samo su joj oi sjajile jarkom i ogoljenom svetlou, da je bolelo pri pogledu na njih. Rouz se osetila bolesno, drhtala je, kao da je zaradila neku groznicu. Razumee", rekla je mirno Rejel. Kada ti objasnim. Kada ti kaem kako smo Dejvid Sloun i ja ubili svoje dete." Primetila je da je Brajan ekao. Rouz ga je ugledala da sedi na klu-pi s druge strane prostorije, pored mesta gde se kace kaputi. Bar je bio --------------------------__zii^22 prepun i zaguljiv od dima cigareta. Iz daljine se uo tih, tuni zvuk saksofona. Mahnula mu je, ali je on nije video. Zurio je u prazan pm stor, a ispred njega se nalazila skoro prazna aa piva. Ona je lagano prolazila pored bune gomile zbijenih ljudi koji su se nalazili u baru. Opori miris piva se irio poput izmaglice, a lica, koja su se videla na velikom ogledalu iznad bara, svetlucala su usled zadimljenog vazduha. Oseala se krivom, skoro poput kriminalca, kao da svi znaju i pilje u nju, optuuju je. Tako, nakon svega, Brajan nije eleo da bude s njom? Svaki sledei korak je nosio vreli nalet straha koji se u njoj javljao. Srce joj je lupalo i priguivalo zvuke iz bara. Rouz je zabacila glavu unazad, stisnula vilicu i podsetila se: Ja samo uzimam ono to je moje, to je oduvek bilo moje. Brajan meni pripada. Tako blizu. Nakon toliko dugo ekanja. Skoro nadohvat ruke. Bio je to momenat koji je toliko dugo iekivala, molila se za to, sanjala o njemu sedam dugih godina. A sada je on doao. Biemo zajedno, pomislila je, ba kao to smo planirali svih onih godina. Kupiemo kuu u nekom mirnom predgrau, moda na Long Aj-lendu ili Vestesteru. Ja znam staje njemu potrebno, ena koja e njega da postavi ispred svega i svaega. A zatim, za godinu ili dve, beba. Bra-janova beba. Neto to mogu da mu podarim. Zaguljiv bar, kini mantil koji je nosila i note klavira koje se stapaju sa nenim tonovima saksofona sve ju je to podsetilo na njen omiljeni stari film Kazablanka. Osim kraja - uvek je mrzela kraj filma, taj deo gde Bogi odlazi u maglu ostavljajui Ingrid iza sebe. Bez obzira koliko puta gledala taj film, uvek je elela da Bogi zagrli Bergmanovu i kae joj da nita nema vie smisla osim da njih dvoje budu zajedno. Pa,

sada e ona da ispravi taj kraj i da on bude po njenom ukusu. Rouz je skinula kaput i sela preko puta njega. Grlo joj se osuilo od snanih emocija, za trenutak se uplaila da nee moi da govori. Plaila sam se da nee biti ovde", rekla je. Delovao je iznenaeno. Rekao sam ti da hou." Nasmejao se. Da li eli neto da popije? Pivo? Plaim se da je to sve to ovo mesto nudi. Njihova ideja meanog pia je neki bukuri. Izabrao sam ga jedino jer je na uglu." Stvarno nema veze." Osetila je blagu dozu nestrpljivosti. Da li on misli da je nju briga gde se nalaze? Ne elim nita da popijem." .'iUnGud 439 Slegnuo je ramenima, zavrivi svoje pivo u jednom gutljaju. Pri-metila je izbaenu jabuicu na grlu kad je zabacio glavu unazad. Kako je tuno izgledao, nekako je delovao starije nego kada je proli put sedeo preko puta nje za stolom slinom ovom, a bore oko oiju su se jo vie isticale. Brajane..." Pruila je ruku ka njemu i osetila kako se njegovi dugaki, topli i delimino vlani prsti savijaju oko njenih. ta e rei kada ti ispriam da te je tvoja ena godinama lagala i da nikada nee moi da ti rodi dete? Da li e onda doi do mene? .....Drago mi je da si ovde", zavrila je. elela sam da popriam s tobom... o neemu. O Rejel." Brajanova ramena su se pogrbila, a svetio kao da je potpuno nestalo iz njegovih oiju. Onda zna." ta?" Za trenutak je utao. Onda je rekao: Napustila me je." Rouz je osetila kako je luako oseanje sree preplavljuje i obuzima. Brajan je slobodan, slobodan. Sve je bilo tako lako. Rejel je sve uradila i njima olakala. Napustila te? Da li je rekla zato?" Nije ni trebalo. To se spremalo ve due vreme. Mi..." Grlo mu je podrhtavalo, a u oima su mu se videle suze. Sluaj, ne elim da sve ovo svaljujem na tebe. To nema nikakve veze sa suenjem. Poelo je dosta pre toga... ne znam kada ni zato. Boe, voleo bih da znam." Videi beznadeni oaj na Brajanovom licu, Rouz je osetila kako joj ushienje nestaje. Kao da tone. On je uznemiren usled oka, teila je samu sebe. Pre-vazii e to. Jednog dana e se okrenuti ovome i videti to kao sreu u nesrei. Naroito kada mu ispria istinu o Rejel. Brajane, ima neto to bi trebalo da zna..." Rouz je zastala, iznenada se oseajui nesigurno. Setila se hrabrosti Rejelinog priznanja. Da je plakala, saaljevala sebe i rekla Brajanu, sve bi to bilo lake. Ali je Rejel traila od nje da je saslua i ne osuuje. Tim svojim iskrenim sjajnim oima je traila razumevanje a ne oprotaj. Rouz je postajala sve nesigurnija. Sada mu reci. Ovo je tvoja ansa. Njihov brak je ionako zavren. Ti nema nikakve veze s tim.

Samo uzima ono to je prvo bilo tvoje. ---------------------------------------- ' 'j-^iOTj prepun i zaguljiv od dima cigareta. Iz daljine se uo tih, tuni zvuk saksofona. Mahnula mu je, ali je on nije video. Zurio je u prazan pro stor, a ispred njega se nalazila skoro prazna aa piva. Ona je lagano prolazila pored bune gomile zbijenih ljudi koji su se nalazili u baru. Opori miris piva se irio poput izmaglice, a lica, koja su se videla na velikom ogledalu iznad bara, svetlucala su usled zadimljenog vazduha. Oseala se krivom, skoro poput kriminalca, kao da svi znaju i pilje u nju, optuuju je. Tako, nakon svega, Brajan nije eleo da bude s njom? Svaki sledei korak je nosio vreli nalet straha koji se u njoj javljao. Srce joj je lupalo i priguivalo zvuke iz bara. Rouz je zabacila glavu unazad, stisnula vilicu i podsetila se: Ja samo uzimam ono to je moje, to je oduvek bilo moje. Brajan meni pripada. Tako blizu. Nakon toliko dugo ekanja. Skoro nadohvat ruke. Bio je to momenat koji je toliko dugo iekivala, molila se za to, sanjala o njemu sedam dugih godina. A sada je on doao. Biemo zajedno, pomislila je, ba kao to smo planirali svih onih godina. Kupiemo kuu u nekom mirnom predgrau, moda na LongAj-lendu ili Vestesteru. Ja znam staje njemu potrebno, ena koja e njega da postavi ispred svega i svaega. A zatim, za godinu ili dve, beba. Bra-janova beba. Neto to mogu da mu podarim. Zaguljiv bar, kini mantil koji je nosila i note klavira koje se stapaju sa nenim tonovima saksofona sve ju je to podsetilo na njen omiljeni stari film Kazablanka. Osim kraja - uvek je mrzela kraj filma, taj deo gde Bogi odlazi u maglu ostavljajui Ingrid iza sebe. Bez obzira koliko puta gledala taj film, uvek je elela da Bogi zagrli Bergmanovu i kae joj da nita nema vie smisla osim da njih dvoje budu zajedno. Pa, sada e ona da ispravi taj kraj i da on bude po njenom ukusu. Rouz je skinula kaput i sela preko puta njega. Grlo joj se osuilo od snanih emocija, za trenutak se uplaila da nee moi da govori. Plaila sam se da nee biti ovde", rekla je. Delovao je iznenaeno. Rekao sam ti da hou." Nasmejao se. Da li eli neto da popije? Pivo? Plaim se da je to sve to ovo mesto nudi. Njihova ideja meanog pia je neki bukuri. Izabrao sam ga jedino jer je na uglu." Stvarno nema veze." Osetila je blagu dozu nestrpljivosti. Da li on misli da je nju briga gde se nalaze? Ne elim nita da popijem." jlinGud

439 Slegnuo je ramenima, zavrivi svoje pivo u jednom gutljaju. Pri-metila je izbaenu jabuicu na grlu kad je zabacio glavu unazad. Kako je tuno izgledao, nekako je delovao starije nego kada je proli put sedeo preko puta nje za stolom slinom ovom, a bore oko oiju su se jo vie isticale. Brajane..." Pruila je ruku ka njemu i osetila kako se njegovi dugaki, topli i delimino vlani prsti savijaju oko njenih. ta e rei kada ti ispriam da te je tvoja ena godinama lagala i da nikada nee moi da ti rodi dete? Da li e onda doi do mene? ... Drago mi je da si ovde", zavrila je. elela sam da popriam s tobom... o neemu. O Rejel," Brajanova ramena su se pogrbila, a svetio kao da je potpuno nestalo iz njegovih oiju. Onda zna." ta?" Za trenutak je utao. Onda je rekao: Napustila me je." Rouz je osetila kako je luako oseanje sree preplavljuje i obuzima. Brajan je slobodan, slobodan. Sve je bilo tako lako. Rejel je sve uradila i njima olakala. Napustila te? Da li je rekla zato?" Nije ni trebalo. To se spremalo ve due vreme. Mi..." Grlo mu je podrhtavalo, a u oima su mu se videle suze. Sluaj, ne elim da sve ovo svaljujem na tebe. To nema nikakve veze sa suenjem. Poelo je dosta pre toga... ne znam kada ni zato. Boe, voleo bih da znam." Videi beznadeni oaj na Brajanovom licu, Rouz je osetila kako joj ushienje nestaje. Kao da tone. On je uznemiren usled oka, teila je samu sebe. Pre-vazii e to. Jednog dana e se okrenuti ovome i videti to kao sreu u nesrei. Naroito kada mu ispria istinu o Rejel. Brajane, ima neto to bi trebalo da zna..." Rouz je zastala, iznenada se oseajui nesigurno. Setila se hrabrosti Rejelinog priznanja. Da je plakala, saaljevala sebe i rekla Brajanu, sve bi to bilo lake. Ali je Rejel traila od nje da je saslua i ne osuuje. Tim svojim iskrenim sjajnim oima je traila razumevanje a ne oprotaj. Rouz je postajala sve nesigurnija. Sada mu reci. Ovo je tvoja ansa. Njihov brak je ionako zavren. Ti nema nikakve veze s tim. Samo uzima ono to je prvo bilo tvoje. Ali, primetila je da Brajan uopte nije obraao panju na nju. Ponovo je zurio u prazan prostor, daleko od svega onoga to je ona elela da mu kae. elela je da ga zgrabi za kragnu, prodrma ga, natera da je vidi, da bude s njom. Onda se povukla, pomalo okirana sama sobom. Zamiljala je bubnjeve i violine, munje i gromove, predivni vatromet. A eto njih dvoje... u jeftinom baru na Treoj aveniji... piju pivo... i izgubljeni u svojim mislima. Brajan je traio utehu. Ona je elela ljubavna obeanja. Mi smo kao - o, boe, boli je i sama pomisao da je tako neto mogue - stranci. Da li je to mogue? Da lije mogue da sam seja toliko promenila, da smo postali tako razliiti ljudi od onih koji smo bili pre ratal

Dok se muzika menjala, ona je uhvatila sebe kako misli o Maksu. Kako je prazno izgledao stan otkad se on iselio. Kako je sino dodir-nula drugu stranu kreveta koja je bila hladna jer njega nije bilo tamo. Kako su joj nedostajale ak i najgluplje stvari, kao recimo njegov brija i etkica pored lavaboa i njegovi papiri razbacani svuda po stolu. O/z, boe, ta nije u redu s njom? Brajan je sve to ona eli, sve stoje ikad elela. I sada je imala ansu. Ali ju je neto zaustavilo. Moda jer je prepoznala usamljenost na njegovom licu? Da, i ona je to oseala, tu prazninu, poput naputene ulice u gradu u etiri ujutru dok iba hladan vetar. Oh, da... Tako se oseam otkad je Maks otiao. Onda su iz nje izletele reci. Ali ne one koje je dola da mu kae. Ne bih volela da glumim nekog jeftinog psihijatra ili tako neto", neno je poela, ali sam ovo ranije videla... koje god probleme da vas dvoje imate... ovakva stvar, suenje, vai ivoti o kojima se javno govori u sudnici punoj stranaca... to udno utie na ljude. Na brakove. Ne donosi nikakve zakljuke sada, to je sve to ti govorim. Pusti da proe neko vreme." Kada e se zavriti ovo prokleto suenje?" Najvie za dan ili dva, nadam se. Pitala sam sudiju Vajntrauba za pauzu do ponedeljka. Postoji nekoliko rupa koje moram da proverim. Na primer, dr Slouna. Imam utisak da on nije bas potpuno koer, zbog onoga to mije Rejel ispriala. Brajan je za trenutak spustio glavu dole, a kad ju je podigao, oi su mu bile crvene. Zatim se nasmeio, nenim i umornim osmehom. Rouz je osetila kako joj se srce slama jer se setila dana kada je on nju ovako alio. Da, tog uasnog dana kada je imala trinaest godina i glumila Mariju Magdalenu u kolskoj predstavi za Uskrs. Svi ti zlobni Ailin Gud 441 momci koji bacaju kamenje" od papira na njene grudi - njene ogromne kravlje grudi - i zlobno se smekaju tako da samo ona to moe da vidi. Oh, kako se ona samo oseala postieno! Ali, nije htela da im dozvoli da oni to vide. Nakon toga ju je Brajan pronaao iza pozornice, dok joj se patnja ocrtavala na licu. Zagrlio ju je, a ona je svoje kruto, ponosno telo privila uz njega. Gledajui ga sada, Rouz je primetila kako se on skoro uopte nije promenio, jer se i dalje primeivala ta njegova saoseajna crta. Zurila je u njegove ruke na stolu, dugake prste kojima je obuhvatio au, s bledom mrljom od mastila na palcu, i zamiljala je kako je on dodiruje, gladi joj lice. Ovo je kao u Vijetnamu", govorio je Brajan. Da li zna zato smo izgubili rat? Rei u ti zato. Jer nije imao nikakve veze sa Triki Dikom. Niti Kent stejtom, ili sa CIA-om. Ve zato to nismo mogli da vidimo

za ta se borimo. Ne samo protiv Vijetnamaca. Ne samo protiv momaka u crnim pidamama koji stavljaju lemove i maeve - ono o emu ja priam je neznanje protiv kojeg se mi to navodno borimo. Na kraju, neprijatelji nisu bili Vijetkongovci, ve smo to bili mi sami. To nas je ubilo. Nismo znali za ta se borimo i zbog toga smo se vrteli u krugovima. I to ubija Rejel. to ne zna ko joj je neprijatelj. Socedovi? Di Fazio? Ne mislim tako. Mislim da je to ona sama... mi. Neto postoji izmeu nas dvoje to nam fali. Ranije sam mislio da je to dete koje nemamo, ali sada znam da je mnogo vie od toga. Oboma nam je potrebno neto za ta moemo da se uhvatimo. Neto vrsto. Ali, Hriste, to jednostavno vie nije tu. Moda je jo uvek... negde... a mi jednostavno ne gledamo dovoljno jasno." si moda izabrao pogrenu enu, pomislila je Rouz. Gorina u njoj je sada bila neto slabija nego to je bila ranije. Sada je oseala da se u njoj jo neto izmealo, neto to ju je ispralo, neto slatko i bistro poput planinskog potoka. Oprotaj. Volela sam te, Brajane. Volela sam te toliko da bih za tebe umrla. A nisam mogla da te spasem, ne onako kako je Rejel mogla. I sada razumem kuda vetrovi promene mogu da duvaju. Kako neki dogaaji mgu da budu vei, pa ak i jai nego to smo mi sami. Pa ak i kako je mogue voleti vie od jedne osobe, a svaka pojedinana ljubav posedu-Je svoje nene nijanse, od kojih jedna moe da bude jaa, ali ne mora nuno da poniti onu prethodnu. 442__________________________________________Vrtlog Ona je jurila neuhvatljivu dugu. Jedan deo Brajana ju je voleo i uvel< e je voleti. Onako kako odrasla osoba voli seanja na sreu svog de tinjstva. Leta kada su hodali bosi, odlaske u jeftine radnje dok su rrietroom ili na Koni Ajlend. Onom ljubavlju koja je toliko jaka jer, kao to je i oseala, odatle nije bilo vraanja nazad. Pitam se kako bismo se mi u braku pokazali. Da si se oenio mnome umesto njom", rekla je Rouz. Bilo je vreme u njenom ivotu kada ne bi mogla da izgovori ove reci, jer bi je i suvie bolele. Brajan se nasmejao, a deo tuge je nestao sa njegovog lica. Pravili bismo greke, ba kao i svi drugi. Svaali bismo se oko toga ko je ostavio zubnu pastu otvorenu ili koji film da odemo da pogledamo. Da, aha, verovatno bi usledili trenuci kada bismo poeleli da smo se ven-ali s drugim ljudima." Ali bismo bili sreni." Aha. Verovatno." Ruka mu je vre stegnula njenu, a u jednom trenutku mu se jasan i neoptereen pogled sreo s njenim. Ali Rouz, nismo imali monopol na sreu. Delimino si me volela jer si se oseala tako usamljeno. A bila si i tako prokleto ponosna. Da si pustila druge da..." Nisam elela nikog drugog." Teko je to, Rouz, da si jedini koji je odgovoran za neiju sreu. Niko ne treba da bude jedini u tome." Suze su joj pekle oi, ali se nekako na silu nasmejala. Nisi ni ti tako loe proao."

Odmahnuo je glavom i izgledao je zadovoljno. Nikada nisam mislio da u to da ujem." Dugo vremena ne bih ni mogla to da kaem. Previe boli prisea-nje na one dane. Ali pretpostavljam da sam se promenila. Oboje smo. Pretpostavljam da u radije da se seam dobrih stvari nego da ih potpuno odbacim zajedno s loim." Nakrivila je glavu priseajui se. Da li jo uvek ima onaj privezak svetog Kristofera koji sam ti poklonila? Ne, ali mi je to spasio ivot. U Vijetnamu." Uz kolebanje joj je ispriao svoju verziju spaavanja, o kome je Rouz samo itala u novinama. Drago mi je da si mi to ispriao." Povukla je ruku kako bi obrisala svoje vlane oi. Svih onih meseci sam se oseala toliko frustrirano to nisam mogla da doem do tebe. Na neki nain, ovo delimino raiava nae raune." Kakve raune?" 443 Rejeline i tvoje. Godinama sam bila tako ljubomorna zbog toga to ti je ona spasla ivot. To je neto to bih ja uradila hiljadu puta da mogu... samo to za to nikada nisam dobila ansu." Ali sada ima ansu, govorila je sebi. Rouz... ako to neto menja stvari", kolebljivo joj je rekao, voleo sam te... Ja... jo uvek te volim, na neki nain." Znam", rekla je. Razmenili su duge, nene poglede. Tano je razumela ta je time mislio... jer je i ona oseala isto. Oni vole ono to su nekad bili i ko bi mogli da budu... ali ne ono to su sada. Da li voli Rejel?" pitala ga je Rouz, prekinuvi duu tiinu. Da. Nisam bio siguran koliko je volim do ovih poslednjih nekoliko dana." Pogledao ju je, a ona nije videla nita osim iskrenosti u njegovim sivim oima koje kao da su govorile pravo iz srca. U Brajanu nikada nije ni bilo nita drugo osim iskrenosti. Sada bih mogla da mu kaem kako ga je lagala, mogla bi da ga dovede da je na kolenima moli da mu se vrati, ali to nije ono to ona eli, je tako? Ne, ne vie. Rouz se ponovo naslonila, divei se koliku malu koliinu bola zbog toga osea. Ona je raskrstila s Brajanom i samo je oseala gorko-slat-ku nostalgiju. Nai je", rekla mu je iznenada. Ako stvarno to misli, onda je nai, reci joj da je voli bez obzira na to ta je uradila ili e ikada da uradi." Tako jednostavno?" Ne. Nikada nije jednostavno. Ne govorim to." Seanje na Maksa ju je konano preplavilo, jer se konano oslobodilo Brajanove senke. Dra-goceno seanje poput prelepe uspomene koje je odbacila, ne shvatajui njegovu pravu vrednost. Oh, Makse, zato to nisam videla? Morae da pokua", neubedljivo je rekla, ne mogavi da sakrije sve to osea. Rouz, postoji jo neto... dugo sam sebe mrzeo zbog onoga to se desilo s nama." Nemoj", rekla je, a to je i mislila. Stisnula mu je ruku jedanput, a nda je pustila. Bio si u pravu,

ono to si rekao ranije. Da smo se mi uzeli... pa, moda tada nisam bila spremna ni na ta drugo osim na savrenstvo. Poput one tvrave na krovu. Na mali svet. Ali ono nije bilo stvarno, je li tako? Ono je samo bilo izmiljeno. Poput onih pria koje si pisao." 444 Rouz... ono to sam za tebe oseao, to je bilo pravo." Znam. Sada to znam." Ona je skliznula sa stolice i ustala. Braje sada moram da idem. Zaboravila sam neto vano da uradim." Samo se nadam da nije prekasno. Brajan je takoe ustao i nekako je nezgodno ispruio ruku ka njoj Zdravo, Rouz." '' Ignoriui ispruenu ruku, ona ga je povrno poljubila u obraz, ose-ajui knedlu u grlu. Zdravo. I sreno. Nadam se da e sve da se sredi izmeu vas dvoje. Zna, ovo je smeno, ali uprkos svemu, ja i dalje verujem u srene zavretke." Rouz se ponovo okrenula ka prepunom baru praena usamljenim zvukom saksofona, dok je istovremeno u sebi izgovarala molitvu da Maks bude kod kue kada ga pozove. 35. Sudija je lupio ekiem o sto izazvavi tup udarac od kojeg se Rejel potpuno najeila. Osetila se tako napeto, miii na leima i ramenima su joj se ukoili, kao da e i najmanji pokret da je prepolovi, poput suve granice. Boe, neka se ovo to pre zavri. Ona je prolazila i kroz gore stvari, mnogo gore, u Vijetnamu. Viala je prepolovljene ljude koji krvare. Ali tada je bila jaka, znala je ta treba da radi i to je radila. Ovde se osetila nemonom jer ak ni sebi nije mogla da pomogne, jer je njena sudbina u rukama drugih ljudi. Nastavak suenja Socedo protiv Rozental..", sudski slubenik je glasno izjavio, kako bi sudska zapisniarka, nagnuta nad svojom malom mainom, sve uspela da zabelei, poput nekog maninog ogromnog insekta. Preliminarno suenje je odrano, porotnici su izabrani. A sada poinje ou, pomislila je Rejel, poto je letimino pogledala oko sebe, videvi kako se lica oko nje ukruuju od napetosti, a buka polako nestaje. Prstom je dodirnula amajliju na laniu oko vrata sitan privezak u obliku Merkurove palice, koja predstavlja lekarski simbol. Kej joj je to poklonila pre poetka suenja. Skoro da sam ti kupila Davidovu zvezdu", rekla je. Ali sam ume-sto toga izabrala ovo. Pretpostavila sam da ti je potrebno da se priseti - da iako nisi Bog, ti si doktor... i to jedan prokleto dobar doktor." Poelela je da je Kej sada tu. Ali je Rejel insistirala, uprkos Keji-nom protestovanju, da ona ostane na klinici. Tamo je bilo toliko mnogo posla, a ve imaju manjak zaposlenih. Iako nakon ovog suenja moda nee ni biti klinike, gorko je sebe podsetila. Pa, ovo ne moe da traje jo dugo. Koji god da bude rezultat, agonija e se uskoro zavriti. Zatim je

tu ivot s kojim mora da se suoi bez Brajana, a ona e morati da pronae nain da se s tim izbori. Ali e rnakar zavriti s tajnama, laima. Obuzelo ju je neobino udno oseanje olakanja. Sada je sve u Rouzinim rukama. Savreno oruje. Ona moe da me spase ili uniti jednim jedinim udarcem. Da otkrije sve o Dejvidu i meni, spase me lai... i osudi me na samou. 446 Vrt lai Pogledala je u Rouz koja je ustala sa stolice izgledajui nekako visoko i nepobedivo. Delovalo je kao da dominira sudnicom sa izrazom savrene odlunosti. Nosila je bluzu tamnocrvene boje, suknju od tvida crne kone izme. Na vratu je imala lanac s priveskom u obliku krsta koji se isprepletao s niskom bisera ispod toga. A zatim i tu neobinu, usamljenu minuu od rubina. Tamnu kosu koja je podseala na olujni oblak prebacila je preko ramena. Ona je drugaija. Jaa. Neto joj se desilo. Brajan? Da lije ona bila s Brajanom7. Rejel ih je zamislila zajedno, Rouz i Brajana. Isprepletani u krevetu kako se dodiruju, ljube, vole se bez ikakvih prepreka, bez tajni. Ose-tila se kao da joj je neko rastvorio srce. Nedostajao joj je Brajan, vie nego to je mislila da je to mogue. Dva dana ga nije videla, osim ovde, u sudnici. Nisu razgovarali meusobno. Ne, otkada je otila kod mame. Ostavila mu je poruku i traila od njega da je ne trai, makar ne na neko vreme. Uskoro e saznati razlog za to. Naterala je sebe da se ne okrene, da pogledom ne trai njegovo drago, poznato lice. Ali je oseala njegovo prisustvo. Kako je greje i podrava. Uprkos svemu, on e joj biti odan. Ali uskoro e saznati kako ga je lagala. A ta onda? Njen ivot je sada u Rouzinim rukama. Sve sada zavisi od nje. Zato se njoj poverila? Zato je napunjeni pitolj stavila u ruke one osobe koja moe najvie da dobije ako je uniti? Jer sam umorna, pomislila je, iscrpljena od laganja. Toliko iscrpljena da se osetila bolesno. Iznenada nije mogla da podnese pomisao da svi za to saznaju: Brajan, mama, svi ovi krvoloni stranci. Njenu tajnu - kako je naterala Dejvida da obavi abortus sopstvenog deteta - koju drugi izvlae na svetlost dana poput nekog uasnog insekta koji se krije ispod kamena. Ljudi to nikada nee razumeti i to e da protumae kao stravinu osvetu, neto to je podlo i izopaeno. Kako e onda ona to da objasni, natera ljude da joj poveruju da je elela da uradi neto pristojno, neto sa im e njena savest moi da ivi. Ne radi to, utei ju je molila dok je posmatrala kako se Rouz pribliava klupi a sedi sudija se naginje ka njoj. Oh, molim te, nemoj. Gospodine sudijo, elim unakrsno da ispitam poslednjeg svedoka gospodina Di Fazija, dr Slouna", rekla je Rouz jasnim i sigurnim glasom.

447 Sudija Vajntraub je proistio grlo, potvrdno klimnuo glavom ok-lernbeenim onim kapcima poput kreppapira. Branioe, moete da nastavite." Rejel je piljila u ruke koje je stegnuto drala u krilu. Ne. Ona nee da gleda u njega. Nee mu pruiti to zadovoljstvo... Pored sebe je osetila nalet hladnog vazduha a to je jedino mogao da bude Dejvid. Osetila je trag prezasienog slatkastog mirisa. Njegov parfem. Stomak joj se prevrnuo. Onda je uprkos svojoj nameri, pogledala napred, kao kad vas gravitaciona sila vue u suprotnom pravcu. Za trenutak se susrela s njegovim oima, osetila se kao da je dodirnula bodljikavu icu, a ok joj je proao kroz telo. Oi su mu bile potpuno hladne, liene svake emocije. Oi lutke u robnoj kui. Rejel ga je posmatrala kako seda na klupu za svedoke. Izgleda da je na sebi imao sivo odelo saiveno po narudbini, francusku koulju s manetama i gui mokasine. Prvoklasni laov. Od besa se nekako jo vie uspravila u stolici, a glavu samo malo nakrivila unazad. Ne mogu da se borim s tobom onako kako elim, kao da mu je mislima poruivala, ali neka sam prokleta ako ti pruim to zadovoljstvo da pomisli da si me porazio. Sada je svoj pogled usredsredila na Rouz, koja je oputeno i samou-vereno stajala ispred klupe za svedoka s gomilom papira u jednoj ruci. Da li se oseala samouvereno kao to izgleda? Doktore Sloun", Rouz je uljudno poela, sada u vam postaviti nekoliko pitanja, a zamoliu vas da jasno i glasno odgovarate i okrenete glavu ka poroti, da svi moemo da ujemo vae odgovore." Drage volje", odgovorio je Dejvid, osmehujui se. Doktore, u petak ste izjavili da ste, pre nego to ste prihvatili radno mesto efa poroajnog odeljenja u bolnici Sveti Vartolomej, bili zaposleni u..." pogledala je u gomile papira koje je drala u rukama ... Prez-biterijanskoj bolnici. Da li je to tano?" Da, tako je." A pre toga?" Krae vreme sam vodio privatnu praksu." Shvatam." Jo jednom je bacila pogled na papire koje je drala. Mislim da to nije pomenuto kada vas je gospodin Di Fazio ispitivao. Moda ste to smetnuli sa uma, doktore. Hoete li nam, molim vas, rei gde i kada je to bilo?" 448 Vrt la Blago mrtenje kao da je pokvarilo vetako savrenstvo u Dejvido-vom ponaanju. Sigurno. To je bilo u Vestburiju, Konektikat. Tamo sam radio s jo dva doktora. Samo da se prisetim, to je bilo od jeseni 1971. godine do prolea 1973. godine." Prilino kratak vremenski period, zar se ne biste saglasili s tim?" Slegnuo je ramenima. Privatna praksa nije za svakog. Vie mi se dopadaju izazovi u nekoj gradskoj bolnici." Doktore, da li se iz tog perioda seate pacijenta koji je bio pod vaom lekarskom kontrolom - ene

po imenu Sara Pots?" Za trenutak je oklevao, a onda rekao: Da, naravno." Moete li da opiete njeno stanje?" Bila je trudna." Da li ste vi porodili gospou Pots, doktore?" Ne." Moete li da nam kaete - i molim vas govorite malo glasnije, doktore, da bi svi lanovi porote mogli da vas uju - zato niste." Rejel je primetila da je Rouzino upozorenje Dejvidu da govori glasnije upravo imalo suprotan efekat, oigledno onaj koji je Rouz elela. Dejvidov glas se stiao, ak je zvuao kao da je pomalo zamuckivao. Ona je pobacila u petom mesecu trudnoe. Naravno, uradio sam sve to sam mogao, ali je ona..." Doktore, ne morate nita da objanjavate. Samo odgovorite na pitanje." Doktore, da li se seate pacijenta koga ste pregledali 17. januara 1971. godine? Pacijentkinje pod imenom Edna Robins?" Da vidimo sada..." Oklevao je delujui nesigurno. Neka se u zapisnik uvede da svedoku pokazujem medicinski karton gospoe Robins. Doktore, da li prepoznajete svoj rukopis?" Moj rukopis..." Dejvid se malo namrtio, prouavajui papir u rukama. Ah, da, gospoa Robins. Sada sam se setio. Neobian sluaj." Neobian u kom pogledu? Moete li da objasnite poroti stanje gospoe Robins kada ste je prvi put pregledali?" Njen porodini lekar ju je poslao kod mene zbog neplodnosti. Njen mu i ona su godinama bez uspeha pokuavali da dobiju bebu." A koji ste vi tretman prepisali, ako ste uopte neto uradili?" Naruio sam uobiajene poetne testove. Test sperme za mua koji je pokazao normalan broj. Zatim cev za produkovanje x-zraka za gospou Robins..." 9 Da li je tu cev za produkovanje x-zraka dao certifikovani radiolog-Naravno." Ailin Gud __________________________________________449 Kakvi su bili rezultati testa, doktore?" Ja..." Dejvid je oklevao. Nije li tano, doktore, da je gospoda Robins u stvari bila trudna, a da to nije ni znala, u vreme kada je test izvren?" Ja... da, sada se polako toga priseam. Tako nesrean do..." Zato nesrean?" Pa, vidite, oni ubacuju rastvor... koji automatski prekida trudnou." Ali, da li se takva stravina greka mogla izbei?" Gospoa Robins je dola kod mene jer su ona i njen mu pokuavali da dobiju dete vie od pet godina." Dejvid je zvuao iritirano i pojavilo mu se rumenilo na obrazima. Ali zar ne postoji test, doktore, jednostavan test urina za utvrivanje trudnoe kod ene?" Da." A da li ste za gospou Robins uradili taj test?" Ne." Izgovorio je to uz ustezanje, ali nekako otresito. To to se desilo je sluajnost, koja se desi

jednom u milion sluajeva, to..." A sada ga je napala poput udarca ekiem o sto: Doktore, nije li tano da su vae kolege od vas traile da prekinete saradnju s njima? Da su oni oseali da imate problem s piem koji je ometao vae rasuivanje i radnu sposobnost?" Gospodin Di Fazio, advokat Socedovih nizak ovek poput abe, uz odvratnost ga je odmeravao, pomislila je Rejel - i skoio je crvenog lica. Vaa visosti, ulaem prigovor. Ovo je potpuno van kontrole! Doktor Sloun nije taj kome se ovde sudi." Rouz se mirno okrenula ka sudiji i rekla: Ja samo elim da utvrdim kredibilitet ovog svedoka, poto je njegovo svedoenje od sutinske vanosti za mog klijenta." Sudija se obratio Rouz. Branioe, osim ako niste spremni da ovo potvrdite, morau da vas zamolim da odustanete od ovakvog naina ispitivanja", prekorio je. U redu, vaa visosti, povui u pitanje poto dr Ro nije danas ovde." Rejel je bila svesna komeanja iza sebe uz aputanja. Porotnici, koji su nekoliko trenutaka pre toga izgledali kao da se dosauju, sada su usmerili poglede i panju na ispitivanje. Deavalo se neto krupno, osetila je. Neto od ega se sudnica napunila elektricitetom i uzrokovalo da se i ona sama usredsredi na dalji tok suenja. 450 Sudija Vajntraub je, mrtei se i delujui oigledno iznervirano, nekoliko puta brzo lupio ekiem i zahtevao mir u sudnici. Rouz je oklevala, lagano je nakrivila glavu unazad i blago se osrne-hivala. Igrala se raspeem oko svog vrata. Hajde da idemo dalje, hoemo li, doktore Sloun", nastavila je, do trenutka kada ste radili u Prezbiterijanskoj bolnici gde vas je pratilo vae... uh, kako bih se izrazila, razoaranje u vezi s grupnom praksom u Konektikatu. Doktore Sloun, nije li tano da su vas i iz Prezbiterijan-ske bolnice takoe zamolili da odete?" Sigurno da to nije tano", Dejvid je rekao neto glasnije nego do tada. Dao sam ostavku." Vrhom jezika je nakvasio svoje usne. Moda biste eleli da nam objasnite, dr Sloun, okolnosti koje su dovele do vaeg, kako vi kaete... hm, davanja otkaza." Mislim da nisam ba siguran da znam na koje okolnosti mislite." Dejvid se sada naginjao napred, mrtio se neto vie, a ruke je poput tornja oslonio na bradu. Ponueno mi je mesto efa Akuerskog odeljenja u bolnici Sveti Vartolomej i ja sam to prihvatio. Prosto i jednostavno." Uspeo je da nabaci osmeh koji je nekako delovao manje ubedljivo, manje sigurno nego ranije. ao mi je to u da vas razoaram, ali u tome nema nikakve misterije." Ali, nije li tano da na svom sadanjem poloaju u Svetom Vartolo-meju primate mnogo manju platu nego

tamo?" Ne znam kakve veze ima moja plata sa svim ovim ovde." Sada je govorio kroz stisnute zube i Rejel je posmatrala kako crveni, a njegovo dranje sada poprima drugaiju sliku. Imao sam svoje razloge... dobre razloge... a Sveti Vartolomej je za mene predstavljao izazov... Akuer-skom odeljenju je potrebna odgovarajua reorganizacija u poslovanju." Nije li tano da su u Prezbiterijanskoj bolnici od vas zahtevali da date otkaz, da su neke vae kolege pretile da e da vas tue lekarskom udruenju etike ukoliko odbijete da saraujete?" To je la!" Dejvid je prasnuo, a lepo i zgodno lice se za trenutak pretvorilo u runo i zlobno. Onda se upristojio, poravnao kosu rukom elegantnim pokretom vraajui svoju prvobitnu staloenost. Spustiv-i glas, samoinicijativno je dodao: Tamo su bili ljudi... kolege... koji su bili ljubomorni, nisu eleli da ja dobijem unapreenje. Vidite, bio sam najbolji..." Neto se deava, pomislila je Rejel, a neznatan traak nade se polako probijao kroz njeno depresivno telo. Dragi boe, pogledaj ga samo, on gubi svoju pribranost. A:Uf: Gud 451 .Najbolji u emu, doktore? Recite nam u emu ste najbolji." Prigovor!" besno je dobacio Di Fazio. Branilac napada svedoka!" Odbija se." Rouz se okrenula ka Dejvidu. Doktore, da li se seate poroaja koji ste obavili februara 1974. godine, kada ste jo uvek radili u Prezbiterijanskoj bolnici? Poraali enu koja se zove Ketrin Kantrel u sedmom mesecu trudnoe?" Glas joj je bio nean, skoro zavodniki. Ketrin Kantrel", tupo mu je odjekivao glas. Da." Da li je to bio uobiajen poroaj?" Ne... samo da se setim... imala je preuranjeni poroaj. I usledile su... tekoe." Beba gospode Kantrel je roena carskim rezom. Da li je to tano, dr Sloun?" Da." A nakon toga ste morali da izvrite histeroktomiju, to jest, vaenje materice? Molim vas da me ispravite ako greim, gospodine Sloun." Da... da", odgovorio je Dejvid zvuei nestrpljivo, umorno. Ali kakve to veze ima sa..." Doktore", Rouz se ubacila blagim, skoro barunastim glasom, a ipak je nekako svaka re zvuala opasno i grubo poput noktiju zarivenih u meso: Da li je gospoa Kantrel rodila zdravu bebu?" Zaustavio se i neodreeno zurio ispred sebe. Onda je rekao: Prevremeno je roena. Usledile su neke komplikacije. Ona... je poivela svega nekoliko sati." To? Mislite da se ak ni ne seate bebinog pola, da li je beba bila deak ili devojica?" Ja... ne, izgleda da se ne seam." Hajde da vam ja onda osveim pamenje, doktore." Ovoga puta nije gledala u svoje beleke, ve je direktno gledala u svedoka. Linda En Kantrel, teka 1,40 kg, stara dva sata i etrdeset dva minuta je 19.

februara preminula u tri i trideset po podne." Sudija je uutkivao publiku. Onda je Rouz blago nastavila: Nadam se da ovo nee zvuati pre-glupo, doktore, ali nije li tano da nakon histeroktomije ena ne moe vie da raa?" To je tano." Da budem jo preciznija, gospoda Kantrel nikada vie nee moi da rodi decu?" To je tano." Nije li tano da je to bila prva beba gospoe Kantrel... njena jedina beba?" 452 Vrtio* Ja da, verujem da je tako." To... to je bilo pre nekog vremena." Ali sigurno bi se i najzauzetiji doktor prisetio takve strane trage dije. Sigurno bi je se prisetio, ako ne savreno, a onda bar nekim us putnim komentarom o pacijentu nekog drugog doktora." Zastala je Doktore Sloun, nije li tano da ste za vreme obavljanja carskog reza, a zatim histeroktomije na Ketrin Kantrel bili pijani? Da je lekar koji vam je asistirao, dr Roland er, podneo albu svom nadreenom?" Rejel je posmatrala Di Fazija koji se spremao da ustane, otvori usta da bi prigovorio, ali je bilo prekasno. Dejvid je skoio na noge, na-laktio se na drvenu pregradu ispred stolice za svedoenje. Lai! Sve su to lai. er... to kopile... on je moje unapreenje eleo za sebe..." Vaa visosti, traim pauzu od deset minuta." Di Fazio je bio na nogama, obilno se znojio i pozeleneo od muke. Moj svedok je oigledno uznemiren zbog svih ovih nepotvrenih insinuacija. Gospoica Santi-ni izgleda misli da e ako pokae prstom u drugom pravcu, uspeti da prikrije poinjeni zloin optuene." Sada se Rejel polako priseala traeva koje je ula. Pre nekoliko meseci je naletela na Denet Nidam Denet sada specijalizira neo-natologiju u Prezbiterijanskoj bolnici - i aludirala je na glasine o Dejvidovom problemu s alkoholom, kada malo bolje o tome razmisli. Ali ih Rejel nije uzimala preozbiljno. Koliko je ona znala, Dejvid je uvek izbegavao alkohol zbog svog oca. Osetila je kako joj se miii u ramenima i leima gre i alju otar bol do njenog vrata. Znala je da mora da se osea rastereeno. Dejvid nije nita rekao o njoj, o njih dvoje... a ipak je Rouz uspela da dovede njegovu savrenu reputaciju pod sumnju. Ali, Rejel je oseala bes. Zato bi se Dejvid sada izvukao? Oigledno da je kriv, pa zato se onda njemu ne sudi? Rejel je osetila kako se neto u njoj gomila, podie poput lopte zbog osetljivosti njenog stomaka. Neumoljivo se probija kroz grlo, iako je pokuavala da ga kontrolie. Zatim je ono isplivalo okantnim zvukom u tiini same sudnice. Bespomono je poela da se kikoe. Sada je Dejvid zurio u nju, a lice kao da mu je nateklo i pretvorilo se u runu tamnocrvenu boju. Onda se setila neeg drugog to se dogodilo pre mnogo godina jedne nedelje kada su ona i Dejvid etali po Central parku, kada se Dejvid skoro sapleo zbog rupe na putu; ruke su mu poletele, nekako se 453

smotano upetljao, a izraz na licu je bio prosto komian. Uspeo je da se na vreme izvue. Pored njih je stajao klinac, moda od deset ili jedanaest godina, koji je poeo da se smeje, a usta je prekrio rukom. Dejvid je zatim besno, bez daha dotrao do klinca, zgrabio ga za majicu i skoro ga podigao sa zemlje. Ne smej se", vikao je Dejvid. Nemoj nikada da mi se smeje." Sada sigurno misli da se njemu smejem. Da ga ismevam. Jo uvek se smejui, Rejel je posmatrala kako su mu se oi razrogaile, a miii na obrazima poeli nekontrolisano da se gre. Neverovatno, ali su i drugi poeli blago da se smeju, a Rejel se pri-setila kako smeh moe da bude zarazan, naroito onda kada pokuavate da ga kontroliete. Sve to je bilo previe za Dejvida. Usta su mu se grila, to ga je nekako inilo runim. Teko diui, Dejvid je uperio prst prema Rejel. Kuko! To si bila ti. Sve je tvoja krivica. Sve." ak mu se i glas pro-menio, zvuao je nekako grubo i hrapavo. Osvetiu ti se zbog ovoga. Naterau te da pati. Jebena kuko!" Tiina u sudnici je bila neverovatna. Usledio je trenutak beivotno-sti kada sve izgleda kao u nekom vakuumu. Onda je nastupio pakao. Di Fazio je potrao do mesta za svedoke i pokuao da obuzda svog svedoka. Gospoa Socedo je, u zelenkastom kompletu, poela ubrzano i uzbueno da brblja na panskom eni iza sebe koja joj je verovatno neka roaka. Nestalo je mirnoe meu porotnicima, mukarci i ene - crnci, Hispanoamerikanci, belci - iznenada su svi poeli izmeu sebe da priaju. Ostali glasovi koji su govorili ubrzanim panskim su se prikljuili tom amoru. Moram odavde da izaem. Sada. Upravo sada. Rejel je ustala, osetila kako joj krv udara u glavu ostavljajui samo beliastu buku iza sebe, poput snenog statikog elektriciteta koji se pojavi na TV-u kada se aparat iskljui pre spavanja. Osetila se kao da velikom brzinom unazad putuje kroz tunel. Sanjivo je pomislila: Sada u da se onesvestim, zar nije tako? Poslednje ega se sea jeste udarac sudijinog ekia. Rouz je posmatrala kako se Rejel savija i pada. Krenula je ka njoj, ali do trenutka kada je dola do nje, na desetine ljudi se ve okupilo. I 454_______________________________ Zdepasti sedi ovek je svoju ruku prebacio preko Rejelinih rame na i pridravao je. Pribliivi se, Rouz ga je prepoznala kao oveka koji je skoro sa njom porazgovarao, koji joj je u hodniku estitao nakon po-bede u sluaju Krupnik. To je vrlo neobino, jer je od tada na njega na-letela nekoliko puta van sudnice. Grko ime. Aleksandros, je li tako bese? ta on ovde radi? Rouz je stala i osetila se prikovanom za mesto zbog zaprepae-ne ene koja je ustala sa klupe na samom kraju sudnice. ena je bila mrava poput daske i veoma graciozna, nosila je komplet od kamira, neobinu

meavinu nebeskoplave boje, boje lavande i modroplave. Ispod toga je nosilu svilenu bluzu koja se jedva videla i bila nena poput oblaka. Takoe je imala rukavice i eir koji je sakrivao vei deo njenog lica. Starija ena koja je jo uvek bila prilino lepa. Mogli ste to da primetite samo po nainu na koji se kretala. Dok se ena pribliavala, Rouz je osetila kako joj srce ubrzano lupa. f a znam to lice. Odakle? Gde sam je ranije videla? Onda je ena zbunjeno podigla glavu i namestila eir, dodirnula uvo na kome je svetlucala dijamantska minua. Iznenada se Rouz sa uenjem i zaprepaenjem setila. To je ona. Zatim se ta ena zaustavila negde na sredini prolaza i gledala u Rouz. Imala je krupne i svetle oi boje morske vode koje su zasuzile, na lepo oblikovanom licu poput mejsen porcelana. U oima se nazirao nemi i uasni bol. Zbog tog jednog pogleda, Rouz je osetila kako realnost iznenada nestaje, taj dugaak i izdrljiv put koji je doveo do ovog mesta, do ovog trenutka. Zakoraila je na ivicu sna. Ko si ti? ta hoe od mene? Potom je taj trenutak nestao. ena je iznenada postala ivahnija, probijala se ka grupi koja se sakupila oko stola, ispruila je nene ruke u rukavicama i one su obrazovale prelepi plavi luk oko bledog nepominog Rejelinog tela. Rouz je okirano ula kada je Rejel viknula: Mama!" W 36. Poto je uao unutra, Brajan je odmah primetio Rejel, sklupanu na adirondajk stolici pored kamina. Zastao je, jo uvek drei ruku na kvai, a oseanje neoekivane radosti ga je potpuno preplavilo. Rejel." Srce mu je sada podrhtavalo. Da li se onda vraa? Da li je to ono to je elela da mu kae? Pogledala je u njega i nasmeila se. Ali ipak, izraz na licu joj je bio tako tuan, a plave oi jo svetlije zbog neprolivenih suza. Brajan je osetio da ga radost naputa, bledi, a utroba mu se bolno prevrtala. ta ona namerava da mu kae? Dragi Hriste, ako je ona dola da mi kae da je gotovo, zauvek, mislim da neu moi to da izdrim. Toliko mi prokleto nedostaje. Potrebna mije. Brajane. Zdravo." Njen glas ga je prenuo iz razmiljanja i uspeo je da ue na vrata. Polako je hodao ka njoj, oiju uprtih u nju. Zamiljao je da je fotograf. Onaj koji je beskrajne sate proveo nervirajui se zbog nesavrenih anela, mutne svetlosti, neprirodnih poza, a zatim je iznenada video kako se sve savreno uklapa. Stona lampa koja odaje savrenu koliinu svetla, priguene crvenosmee boje, obuhvatajui enu sklupanu u stolici, blagim senkama, oslikavajui je u nenim roe, zlatnim i zelenim tonovima. Sve to moe da izgubi; sada mu je to bilo jasno.

Brajan je osetio kao da mu hladna ruka dodiruje srce. Kada je ona izgledala tako mlado? I bila tako lepa! Skoro poput tinejderke, u farmerkama i jednoj od njegovih starih koulja, bosa stopala je stavila ispod tela i grlila kolena privijena na grudi. Njena tamna zlatasta kosa je izgledala svee oprano i rasipala se preko ramena, jo uvek nekako sjajna od vlage. Primetio je kako je ranjivo izgledala ispod te snane podloge. Od nje je oekivao da uvek bude jaka, da je sposobna da se sa svim izbori. Taj bes koji je oseao prema njoj moda potie iz njegove frustracije da joj on u stvari nije ni potreban. Toliko puta je eleo da je zagrli, tu uplaenu devojicu za koju je uvek sumnjao da se ispod toga krije - devojicu koju je pred sobom sada video - ba onako kako je radio s Rouz. 456 Vrt L Toliko je eleo da dodirne Rejel, da je dri u svom naruju, ali ga je neto zadralo. Izgledalo je kao da e ona da se raspadne ili jo gore, da se ponovo povue u svoj oklop. Ne, pustie je da na miru sedi i izabere pravi trenutak da mu kae to zbog ega je dola. Gotovo je", rekla je. Krv u ilama kao da se pretvorila u ledenu vodu. Ali se ona bledo nasmeila. Onda je razumeo. Mislila je na suenje. Oh, Isuse, naravno. Nije je video od jue, od te neverovatne scene u sudnici kada su se ljudi okupljali oko nje i spreavali ga da joj prie. udeo je da je zgrabi obema rukama, donese je ovde gde e biti sigurna i gde mogu da ponu sve iz poetka. Ali je zastao, plaei se da bi ona prezirala njegovo nametanje. I to je jo gluplje oseao je bes zbog toga. Pomislio je da bi ona trebalo da napravi prvi korak. Povredila ga je. Kada je tako otila, sa zalepljenom porukom na friideru. Sada se suenje zavrilo a ona je imala priliku da o svemu bolje razmisli i odluila da je za njih beznadeno da dalje nastave. Advokati su se jutros sastali", rekla je. Socedovi su pristali na nagodbu." Sedei na kauu preko puta Rejel, Brajan je osetio krutost u svom telu, kao da u rukama dri otricu svog starog vajcarskog vojnog noa. Oseao je hladnou, uasnu hladnou. Ipak je primorao sebe da se usredsredi na to to je ona govorila. Drago mu je da se suenje zavrilo. Ali ga to nije iznenadilo, nakon onog to se jue desilo. To kopile, Sloun. Zato mu Rejel nikada nije rekla da se Sloun okomio na nju? Ne izgleda preterano sreno zbog toga", rekao joj je. Fiksirala je sliku iznad okvira kamina, akvarel na kojem je naslikana ogromna morska kornjaa koja pliva u vodi. Brajan se setio kada ju je Rejel pronala, u maloj galeriji u Ulici Grouv i kako se odmah u nju zaljubila. Zar ne vidi, objanjavala mu je, kakvo je to udo, kako su one graciozne pod vodom, ta stvorenja koja su tako nespretna na kopnu?

Rejel je, na neki nain, bila kao te kornjae. Plivala je snanim pokretima u poznatim vodama, u opasnim vodama u kojima bi se drugi ljudi udavili spaavala je ivote, ak i rizikovala svoj kada je to potrebno. Ali je posrtala i bila nesigurna kada bi morala da otvori svoje srce i ima poverenja u nekoga, u njega. Ponuda osiguravajueg drutva", konano je rekla, mnogo je nia od one koju su ranije ponudili. U stvari, samo je simbolina svota 457 novca. A Socedovi... bili su tako zahvalni za to, zahvalni da ita dobiju... oh, boe, Brajane, bilo je tako... patetino." Ne bi trebalo da se osea odgovornom za to", rekao joj je. To nije tvoja greka." Slegnula je ramenima. Ko je odgovoran za bilo ta kada doe do ovoga? Ne, ne mislim da je bila moja greka to to se dogodilo Almi. Ali sam javila banci da poalju deo novca koji mi je otac ostavio. elim da ga Almina porodica dobije. Ne oseam da im ita dugujem, ali elim da to uradim. Zbog bebe. Zbog Alminog sina." Rejel ga je pogledala, a Brajan je primetio tu staru, nekadanju vatru koja joj tinja u oima. Pomislio je na hrabru doktorku koja se i te kako zaloila za njega, dok bi drugi brzo odustali i pljuvali na rat, ali ona - ko zna zato - verovala je u njega i prevarila smrt. Upravo zbog te njene strasti da spaava i leci se i zaljubio u nju. Medicina iz srca. Moe li on to sada da odbaci? I krivicu svih njihovih problema da svali na to? eleo sam je za sebe, svu tu strast, to jarko svetio, bio sam ljubomoran. Rejel..." Krenuo je da kae: Volim te", ali reci kao da su se zaledile u njegovom grlu. Bilo je teko prevazii taj kameni izraz na njenom licu. Brajane, moramo da razgovaramo. O nama." Oslobodila je noge i ustala. Doetala je do kamina, krenula da dohvati paklu cigareta sa okvira kamina, a onda promenila miljenje i skoro besno ih je odgurnula od sebe. Okrenula se ka Brajanu, pomalo nakrivljene glave, izbaene vilice i plamenog pogleda. Osetio je strahovitu jezu, znajui da ona ovako izgleda kada mora da se suoi s tekim problemom, poput elika i vatre, odluna u svojoj nameri. Brajan je instinktivno skoio na noge i ispruio ruke ispred sebe. ekaj. Sluaj. Pre nego to ita drugo kae. elim da zna... da mi je ao." Tebi je ao." Sada je okirano zurila u njega. Onda je trepnula i primetio je da su joj oi potpuno suzne. Oh, shvatam, misli zbog Rouz." Rouz?" Jo uvek si u nju zaljubljen, zar nisi?" Brajan je iznenada osetio potrebu da se nasmeje. Rouz? Ona je mi-"a da je on vara s Rouz. Oh, Isuse, odakle je mogla da dobije tu ideju - od Rouz?

Kako si do avola...", poeo je. 458 ^t lai Iz tvoje knjige", prekinula ga je, proitala sam neke delove. O njoj" Odjednom je to njeno elino dranje nestalo. Brajane, ne mora da objanjava. Na neki nain, ja to razumem. Ja... Ne krivim te." Ne razume", viknuo je, besan to sebe povreduje i to ni zbog ega Piem knjigu o tom periodu svog ivota. To vreme je prolo. Samo zato to ga se seam ne znai da se i sada tako oseam." Kako se sada osea? Ne, saekaj, nemoj na to da mi odgovori." Presavila je ruke preko svojih grudi vrsto se drei za laktove. Glavu je drala nadole, obraajui se otirau pod svojim nogama. Prvo moram neto da ti kaem. Neto to je trebalo davno da ti kaem, pre nego to smo se venali. Tada sam se plaila. Plaila sam se da e ako ti to ispriam, da prestane da me voli. Sada se jo vie plaim. Jer... o boe, ovo je tako teko..." Zastala je, kao da se borila sama sa sobom, a lice joj je bilo tako bledo da je izgledalo nekako providno. Jer sam te sve ove godine lagala. Pustila sam te da misli neto to nije istina. Pustila sam te da veruje da nema nikakvog razloga zato ne bismo mogli da imamo decu." Rejel se oseala kao da se kotrlja nizbrdo. Delimina nestabilnost, krv koja joj se sjurila u lice. Dobar je oseaj da sve to pusti napolje, da se oslobodi ovog tekog tereta koji je toliko dugo drala u srcu. Za jedan kratak ushieni trenutak, ona je poletela u vazduh i potpuno se oslobodila. Uradila je to. Sada nije mogla nita da zaustavi, ak i da je to elela. Onda je primetila da je Brajan zurio u nju, okiran i zaprepaen. Ne razumem", rekao je. Rejel je jo jedanput oteala i osetila se uplaeno. Ne, ja ne mogu sada da se okrenem, pomislila je, dok ju je ispunjavalo oseanje panike. Stigla sam dovde, pa moram da mu ispriam i ostatak. ak i ako me on opsuje, zamrzi, sve e to biti bolje od ovogaovog zida izmeu nas. Te uasne nevidljive prepreke. Tako oajniki ga je elela natrag, dok je gledala kako tamo stoji, tako poznat i neverovatno drag. Gledao je u nju tim svojim dubokim oima, koje su prvi deo na njemu u koji se ona zaljubila. Skoro da je mogla da oseti vrelinu njegovog tela. elela je da je zgrabi, da se ob-mota svom tom toplotom. Da se izgubi u njemu. Ali ne ako to znai da mora da ga lae. Ponosno je podigla glavu i izdrala taj prodoran pogled. Budi hrabra, rekla je sebi. Ailin Gud 459 Verovatno si se jue u sudu zapitao..." Rejel je nesigurno i polako poela, kao da nakon bolesti ponovo ui da hoda i nabada reci, zato me Dejvid Sloun toliko mrzi, zato eli da me povredi. Vidi, on i ja... mi smo bili ljubavnici. Pre dosta vremena. Za vreme moje specijalizacije. Ja sam zatrudnela, a on je... pa, eleo

je da ja abortiram. Ali nisam to mogla. Ne tako hladnokrvno, kao kad ode kod zubara da ti izvadi zub, kao da to ne znai nita. I tako sam... ga ja... naterala da to uradi, abortus. Zato me on mrzi. I zato sam... vidi, nakon toga sam se raz-bolela, uasno razbolela... i oni su rekli... o, boe... rendgenski snimci... da verovatno nikada neu moi da dobijem dete... ansa je jedan prema hiljadu..." Zastala je, malo zakoraila napred, oseajui hladnu ivicu mermernog okvira kamina na koji je naslonila leda. Osetila se kao da se smanjuje, sabija se kako bi se odbranila od uasnog unutranjeg bola. Sada zna zato je bilo bolje da si se umesto mnome oenio Ro-uz. Zato nema vie svrhe da mi i dalje budemo zajedno." Osetila je kako joj suze naviru na oi, ali ih je odagnala. Nije imala prava da plae i saaljeva sebe. Ovo je njeno maslo. Upravo sada je inila da Brajan izgleda kao onda kada je bio ranjen u Vijetnamu, bled poput smrti, okiran, razvodnjenih enica. O/z, moja ljubavi, volela bih da mogu da vratim vreme unazad, promenim to to se desilo i ponemo sve iz poetka. Kako bi razliiti bili nai ivoti! Ali ne mogu. Staje uraeno, uraeno je. I ja to prihva-tam. Sve to traim jeste da me ne mrzi previe i da pokua da me razume. Ali Brajan nije nita govorio, samo je tamo stajao i zurio u nju, tim oima koje kao da su odslikavale itav kosmos. Osetila se izgubljeno, kao da bez teine lebdi. Konano se oslobodila svoje lai... ali, o boe, oseala se tako usamljeno. Idi sada, govorila je sebi. Idi pre nego to pone da ga preklinje da ti oprosti, da te ne odbacuje. Rejel se okrenula i krenula ka izlazu. Osetila se kao da polako gazi kroz vodu, uz neobinu besteinsku eleganciju. Ne okrei se, rekla je sebi. Rejel. ekaj." Stala je, okrenula se i videla kroz maglu suza kako juri ka njoj. U njoj se javio maleni traak nade. Odbacila je to. On je eleo da se sa njom pozdravi, to je sve. Da joj moda poeli sreu. To je bio Brajan, uvek velikoduan, ak i u najgorim trenucima. Pravi dentlmen. O, boe, zato je jednostavno ne pusti? Ne bi mogla da podnese da se njih dvoje rastanu poput partnera u tenisu koji se rukuju nakon igre. 460 Vrt lai Brajan je onda epao u svoj zagrljaj, skoro da je iz nje istisnuo vazduh. Rejel se potpuno zapanjila. O Gospode, da li se ovo stvarno deava, Brajanove ruke oko nje? Oh, to udo se desilo, njegove snane ruke i kosti, tako blagosloveno vrste, oseala se kao da se davi, a on je sada izvlai na neku predivnu obalu. Rejel", promrmljao je dok mu se glas guio od suza. Ti idiote. Kako si ikada mogla da pomisli da u

prestati da te volim? A sve ovo vreme sam mislio da si ti prestala mene da voli." On je plakao, oboje su plakali. Osetila je so kada ga je poljubila. Brajane", proaptala je, o, Brajane... moe li ikada da mi oprosti?" ekala je sluajui zvuke koje nekoliko minuta pre toga nije prime-ivala, kucanje sata, Kastera koji prede na jednom kraju kaua, uta-nje radijatora. Onda je ula Brajana kako kae: Ve jesam." U delirijumu, Rejel je elela da se to predivno oseanje nastavi, ali je i dalje postojalo neto to je morala da zna, neto i suvie vano da bi se ostavilo za kasnije. Neno se izvukla iz njegovog zagrljaja, jer joj je bilo potrebno da ga gleda u lice kada joj bude odgovorio. Da li sam ti ja dovoljna, Brajane? Samo ja? Bez deteta?" Svetio u njegovim oima je bilo isto, bolno svetio i sijalo je od ljubavi prema njoj. Ti si mi dovoljna", rekao je. Brzo hodajui, Rouz je primetila otvorena vrata na ulazu u istoni hodnik. Maksova kancelarija. Svetio je unutra bilo upaljeno. Potrala je, dok joj je srce udaralo u grudni ko. O, neka on bude unutra, molila se, o, molim te. Ceo vikend je jurila Maksa. Prvo ga je nebrojeno mnogo puta zvala u stan. Telefon je zvonio, i zvonio, i zvonio. Ovog jutra je oseala frustraciju to je morala da se uzdri i nekako pregura sastanak s Di Fazi-om, pre nego to moe da misli na Maksa. A sada e, konano, uspeti da ga vidi. Jo uvek nije vreme ruku, on bi trebalo da je u kancelariji. Molim te... Stala je kraj otvorenih vrata, a kao da joj se i srce za trenutak zaustavilo. Gud 461 Maks je uao ispred hrastovog ormara za kartoteku, iza svog stola i gomilao je fascikle u kutiju. Maks, ta se to dogaa?" Podigao je pogled i nevino se nasmejao. Pa, pretpostavljam da izgleda kao da se selim." Sigurno je neka njegova ala, naravno. A nije ni smena. Rouz je bacila pogled ka kancelariji, primetila kako prazno izgleda, da je povrina njegovog radnog stola potpuno ista, kutije poredane pored staklene police za knjige. O, majko boja, on se ne ali. Rouz se osetila kao da je pretrala kilometre i kilometre... da bi stigla na cilj pomalo prekasno. Oseala je vrelinu, bol po elom telu, krv koju pumpa. elela je da legne negde gde je tamno i hladno, da se udalji od tog bola u grudima, od ovog komara, od uasnog prizora Maksa koji svoje stvari pakuje u kutiju. Ovo se ne deava. Ja u odavde da izaem, a kad se ponovo vratim, sve e da bude ba kao stoje i bilo. Ba onako kako je pre bilo. ta je ovo, Makse? Za boga miloga, reci mi" Sino sam pokuao da te zovem", rekao je. Telefon ti je bio zauzet. Nameravao sam da ti kaem. ao mi

je to si na prepad za ovo saznala." To je smeno, to je stvarno smeno, jer sam ja sino pokuala da te dobijem. U stvari, ceo vikend pokuavam da te dobijem." S kim je ona to mogla da razgovara kada ju je Maks nazvao? Oh, da naravno, s Kler, koja je zvala iz Sirakuze i neto toliko uznemireno brbljala, da jedva da je mogla jasno da govori. Nana. Jo jedan napad, manji, ali ipak koji zabrinjava, pa je Rouz pola sata morala da provede i smiruje je, dok je sve vreme elela da spusti slualicu, da bi veza mogla da se oslobodi, u sluaju da Maks pozove. I on je zvao... ali samo da bi se s njom oprostio. Isuse! ela ta ironija ju je pogodila, pa je istovremeno poela da se smeje i plae. Maks je pogledao u nju, smeei se zaprepaenog izraza na licu. eli li da me uputi u to?" O, Makse, izgleda tako smeno dok tu dole ui. Poput... poput... o, ne znam... kao da sam te uhvatila s rukom u posudi za kolae ili tako neemu." Suze su joj navirale na uglove oiju i slepoonice. Onda je on, crven u licu, ustao. Dugo je gledao u nju takvim ne-srenim izrazom da joj je smeh odmah utihnuo. Preuzimam odeljenje za parnice u Los Anelesu." Objasnio joj je. ..Sve se nekako iznenada dogodilo, a ti si bila toliko zaokupljena suenjem... Nisam eleo da ti to kaem dok..." 462 Da li je to ono to eli, Makse, da li je to ono to stvarno eli?" Maks je slegnuo ramenima i blago se nasmeio, nekim udnim osmehom. To je izvanredna ansa. A i Mendi se tamo dopada. Ona e mi dolaziti u posete za vreme leta, kolskih raspusta i takvih stvari. Prolog vikenda sam je poveo sa sobom u razgledanje. ak emo tamo imati bazen." Savio je rukave na koulji do lakata, pokazujui podlakticu zlatnobraonkaste boje. Pogledaj, moe li da poveruje? Usred novembra. Da, ima gorih mesta od Kalifornije." Boe, Maks stvarno odlazi. I to zauvek. Rouz se osetila kao da se pod - s parketom i orijentalnim tepisima - iznenada otvorio kao da ima sakrivena vrata i baca je u crni prostor. Maks, njen veran, odani stub podrke. Jedan prijatelj na koga je mogla potpuno da rauna. Uzimala ga je zdravo za gotovo, poput vaz-duha koji udie, da je uvek tu, prisutan. A sada... elela je da ostane: Makse, ne idi. Potreban si mi. elim te. Ali te reci nije izgovorila. Samo bi napravila budalu od sebe... i oboje ih postidela. Maks ju je ve napustio. To je bilo jasno. U njenim mislima i srcu, on je ve napravio tu razdaljinu od hiljade kilometara izmeu njih dvoje. On je ve iao tim putem onog minuta kada je izaao iz njenog stana pre etiri meseca, kada ona nije uradila ni jednu jedinu stvar da ga u tome sprei. Sada je prekasno. Uasno saznanje je potonulo kao usled jakog udarca. Kada?" pitala je. Za nedelju dana. Voleo bih da mi daju vie vremena da ovde sve sredim, ali kau da je tamo poput polomljenog kormila." Bespomono je rairio ruke. Dakle, eto me sada ovde i pokuavam da raistim dvadeset tri godine provedene ovde. Pretpostavljam da ne eli da mi pomogne."

Rouz je jedva uspela da zadri jecaj u dubini svog grla. Spustila je glavu da on ne bi mogao da vidi bol na njenom licu. Onda je nabacila lani osmeh, govorila veselim tonom i estitala mu na uspehu. Volela bih, ali imam sastanak. U stranoj sam guvi. Ali, sluaj, ako nisi previe zauzet, ii emo na ruak ili tako neto pre nego to ode, u redu? Sa ampanjcem i svim ostalim." Sigurno." Maks je sada ponovo bio na kolenima i preturao po dnu fioka i polica za kartoteku. Odsutno joj je mahnuo jednom od fascikli u pravcu gde se nalazila. Proveriu kalendar i javiti ti za datum, im pronaem svoj rokovnik u ovom haosu." AjlinGud___________________________________________463 Rouz je zastala, pokuavajui da upije taj prizor, da zapamti to ble-do jutarnje svetio koje se probijalo kroz roletne. Maks se sagnuo na-pred, a koulja mu se malo izvukla zbog irokih lea i ramena. Jedan izguvan deo je ispao iz predela struka oko njegovih sivih elegantnih pantalona, a Rouz se setila kako je jednom rekao, dok su se zajedno tuirali, da je graen poput starog bizona". Sada je na to pomislila. Bizon. Negde je proitala da ako bi Indijance na otvorenom, dok bi lovili, uhvatila meava, titili su se od smrzavanja tako to bi ubili bizona, a onda mu rasporili stomak i sakrili se unutra, dok oluja ne proe. Upravo to je ona uradila s Maksom, zar nije tako? Koristila ga je da bi joj bilo toplo. ta je drugo mogla da oekuje? Da e on da bude ovde i zauvek je eka rairenih ruku? Ne. Ona ga je povredila. A on je uradio ono to bi bilo koja pametna osoba uradila. A sada je bilo prekasno. Zamiljala je sebe kako se s Maksom uz au vina bakari na kraju radnog dana, onako kako su imali obiaj da rade. Ona bi mu priala sve o suenju; kako je ono kulminiralo, a do poravnanja dolo ve sledeeg jutra. A stvar koja ju je zbunjivala i muila ele veeri jeste ta udna koincidencija kada se ispostavilo da je njen dugogodinji aneo uvar u stvari Rejelina majka. Kada bi samo mogli da odu kui, otvore tu flau vina, odnesu je sa sobom u krevet, a nakon voenja ljubavi, ona bi leala u njegovom naruju, priali bi o svemu, ba kao ranije. Samo to je obino bilo da je ona priala, traila od njega savete... a Maks bi je sluao, zar nije bilo tako? Sada je iznenada bilo toliko stvari koje je elela da zna o Maksu. Ali nije bilo vremena. Izgubila je svoju ansu. Oseajui suze koje joj. naviru, Rouz se okrenula i iskrala na vrata. 37. Gospod e njima otvoriti vrata Raja, a oni e se vratiti u svoju pradomovinu gde nema smrti, ve samo vene radosti..." Rouz je sluala reci mladog svetenika, a oi su joj bile suve dok ga je posmatrala kako stavlja drveni krst navrh jednostavnog belog kovega. Vena radost, odjekivalo joj je u glavi. Pa, nadam se da e tako da bude. Bog zna da nana nije uivala za

vreme ivota. Neka od smrti dobije ono to moe. Iznenadila se potpunim nedostatkom emocija. Nije mi ao to je umrla, kako bi moglo da mi bude? Ali mi zbog toga nije ni drago. I stvarno, zar nije ovo ono za ta je nana teko radila, svake godine za vreme Velikog petka i nedeljnih misa, beskonanih molitvi i ispove-sti, skupljala poene za ulazak u Raj, kao da sam ivot po sebi nije nita vie od velike igre na sreu? Hvala bogu da je na kraju ipak brzo umrla. Niz manjih slogova, a zatim prolonedeljni Klerin poziv, nakon ega je nana u toku te iste noi preminula. Svi su poteeni, a nana najvie od svih, komara koji bi usledio da je ona poivela. Potpuno vezana za krevet i sprenog mozga poput ogromne bebe koju neko mora da hrani, presvlai, kupa i stavlja joj pelene. Rouz je bacila pogled na Mari koja je sedela pored nje na drvenoj klupi u crkvi. Mravija nego ikada i starija, pa ipak je nekako izgledala udno uzvieno, drala se uspravno, lica kao kremen-kamen koje je podsealo na novi od pet centi s likom indijanskog poglavice. Na sebi je imala pohaban kaput mornarskoplave boje, s gdegde iscepanom postavom koja joj visi s jednog ramena. Rouz je osetila saaljenje i bes. Pogledaj je, i dalje je povuena poput make. Mari bi retko kad razgovarala preko telefona i uvek bi nekako smiljala razne izgovore za Rouzine pozive na ruak, veeru ili veernji izlazak. Rouz se umorila da ona uvek bude ta koja bi neto pokuala da uradi, tako da nije videla Mari vie od godinu dana, a moda i vie. Sada su bile tu... Boe, kakav truli razlog da se sastanu. Oseala se nekako trulo, zaista. Bila je umorna i oseala je teinu svojih kostiju. Sutra, podseala je sebe. Maks sutra odlazi u Kalifor-ni/u. Pomisao na to je bila poput naninih igala za pletenje koje joj se za-rivaju u srce. Mlin Gud __________________________________________465 Boe, ve joj nedostaje, a bol se samo uveavao. Kako je ona bila glupa, kako je bila lepa. A zato, muila je sebe, zato je tako da sa osobama koje vam najvie znae i s kojima smo bliski to nikada ne primeujemo? Toliko se razlikuje od onoga to je oseala prema Brajanu. Maks nikada nije bio sjajan i savren, stavljen na odar u njenom srcu poput ikone. Ne, on je neto to ivi u tebi. Poput kue prepune uta, kra i izbledelih naslona za stolice, pa ipak nekako lepe od bilo koje savreno ureene palate. Svakog minuta u da zaplaem - to bi bilo smeno, zar ne? Svi bi mislili da plaem zbog nane? Ne, ak ni jadna nana to ne zasluuje, suze na njenoj sahrani koje su prolivene zbog nekog drugog. Rouz se ponovo usredsredila na svetenika. ula je da se stari otac Donahju povukao, pa je ovaj klinac aneoskog lica - pa pogledaj ga samo, jedva da izgleda starije od svetenikovog pomonika! njegova zamena. Neobino da u crkvi Svetih muenika nema starog i smeu-ranog oca Donahjua u zelenobeloj odori. Umesto Donahjuovog mumlajueg zujanja, uje se ovaj jasni i mladi glas koji dopire i odzvanja

preko uglavnom praznih klupa. O, boe, ti si moj Bog koga ja traim; jer za tobom moja koa ezne a dua umire od ei poput ispucale zemlje, beivotne ako je bez vode..." Da, beivotno, tako seja oseam bezMaksa. ,,... Ti si moja pomo i u tami tvog krila ja traim radost. Dua mi prianja uz tebe i za tebe; tvoja desna ruka me podrava." Nean priguen zvuk; neko je sada plakao. Rouz je pogledala preko Mari, koja je tmurno gledala i imala skamenjeni pogled, do mesta gde je sedela Kler, pognute glave, a lice joj je bilo sakriveno ispod lepravog sivkastog kaluerskog vela. Kler je podsetila na perjani jastuk, mekan i bez oblika, koji je neko bacio na klu-PU. Za boga miloga, kada bi ona samo prestala da plae! Kao da nanina smrt nije, u stvari, blagoslov za njih. Ona je otila tek tako...", ula je kako Kler plaljivo mrmlja Mari, poput svetla koje se ugasi. Oseam se tako uasno. Tako... tako odgovorno." ' Zato bi se ti oseala odgovornom?", apnula joj je nervozno Mari. Nisi je ti ubila." Rouz je posmatrala kako su se okrugle oi Kler oteene od suza za trenutak sledile, od same pomisli na to. H 466___________________________________________Vrtlazi. Za trenutak je Rouz osetila neto poput saaljenja za Kler. Onda se setila da nije Kler bila ta koja se ovih poslednjih godina brinula za na-nu, ve bolniari i pomone medicinske sestre u katolikom starakom domu. Kao i ranije, Kler nije skoro nita uradila za nanu. Osim to se molila, naravno. Kler je zaista bila pravi profesionalac za molitve. Konano se sluba zavrila i svetenik je prekrstio koveg u kome je nana leala. Boe moj, pomislila je Rouz, on je nije ni poznavao. Osetila je kako je marci obuzimaju. Iznenadna strana misao joj je pala na pamet da nana u stvari nije mrtva, da lei u kovegu, kezi se i eka trenutak da iz njega skoi na njih poput onih igraaka iz kojih iznenada iskae neko grozno udovite. Onda je Rouz shvatila da se Mari mekolji u kaputu i hvata za torbu. Moram da se vratim", rekla je. Bebisiterka je mogla da mi obea da e tamo biti samo sat vremena." Ti ne dolazi na groblje?", pitala je Kler. Da gledam kako neko baca zemlju preko nje?" Mari je slegnula ramenima. Ne, hvala." Onda je samo malo popustila i blago, nekako odsutno dodirnula Kler za ruku. Sluaj, stvarno moram da se vratim. Misi je bolesna, a i Bobi je jutros izgledao boleljivo." Jedan kraj njenih usana se pomalo iskrivio. Kao to kau, 'ivot ide dalje', je li tako ili nije?" Rouz je videla da se Kler od Mari sada okrenula ka njoj, a izraz na licu kao da je preklinjao. Rouz se ukrutila i pomislila: Ne mogu da izdrim vie nijedan trenutak. Ali je onda pomislila: Da li

je poteno da ostavi Kler samu sa ostalim osobama koje e doi na sahranu? Gospoa Slatski i gomila tih starih vetica iz enske sekcije. Da, to bih uradila ranije - takozvanu ispravnu stvar - u danima kada sam za nju bila otira. Ali, to sepromenilo. Ja sam sepromenila. A za to je uglavnom trebalo Maksu da zahvali. Ja se vraam s Mari", Rouz je ula sebe kako govori. Zato sama ne ide na groblje, Kler?" Ljubazno je dodala. Mislim da bi to nana volela, zar ne misli i ti tako?" U svakom sluaju, elela je o neemu da popria s Mari. Nasamo. Neto oko ega Mari moda moe da joj pomogne. O Rejelinoj majci - da, njeno ime je Silvi. Moda je mogue da Meri neto o tome zna. Rouz je dodirnula uvo. Ako ona ne zna nita o tome, onda moda sama mogu da saznam zato mi je Silvi Rozental poklonila ovu min-duu pre mnogo godina. Marin stan se nije promenio. Ista ona sablasna peina od dnevne sobe, ustajalog mirisa nikotina. Isti rasklimatani nametaj kao iz jeftinih motela, ali nekako jo jadniji nego to je bio. Ograda za bebu je sklonjena, a hokejaka palica okaena u oku pored televizora. Ogoljena i iskrivljena Barbi lutka leala je na tepihu. Samo sedi na pod i smesti se", rekla je Mari, pokazujui na prepunu korpu za ve na stolici na ljuljanje oblepljenoj selotejpom. Usput, Bobi se potpuno oduevio onom igricom koju si mu poslala za proli roendan. Ne mogu da ga odvojim od toga." Znam. Poslao mi je lepu poruku. On je divno dete, Mari. Svi su. Stvarno ih dobro vaspitava." Zvuk televizora se uo iz spavae sobe. Sve troje Marinih klinaca je bilo tamo, okupljeno oko Misinog kreveta gde lei bolesna i gledaju Mod odeljenje. Rouz je sebi obeala da e neko vreme da provede s njima pre nego to ode, a Bobi je ve odrastao da ponekad prenoi kod nje u gradu. Predloie to Mari... Isuse", sada je Mari govorila, poinje da zvui nekako vie svetaki od sestre Kler. Znai u to se pretvori kad postane krupna zver-ka od advokata?" Pre nego to je Rouz mogla da se uvredi, Mari se sruila na kau, a sva boja kao da je nekako nestala iz nje. Zapalila je cigaretu i kroz dim je gledala u Rouz. O, do avola, ne obraaj panju na mene", rekla je Mari i uzdahnula. Samo postanem nekako napeta, oseam se kao u zatvoru kada sama po kui tumaram dok su deca u koli. Posle nekog vremena postane zlobna." Gde je Pit?", pitala je Rouz. Pit!" Mari je zaskiala. Otiao je. Iselio se. Pre nekoliko nedelja. Zar ti to nisam rekla? Oh, pa dobro, to se mene tie, dobro je to sam ga se otarasila." Ali... ta..." Rouz se zaustavila jer je htela da je pita: Od ega vi onda ivite? Dok je Pit bio tu, makar ste

imali njegov ek za nezaposlene. Mogu li da te posluim neim? Kafom?", pitala je Mari. Ne, ne mui se... molim te. Ionako ne mogu da ostanem dugo." Rouz je duboko uzdahnula. Mari, dola sam da bih te pitala... o... neemu to je nana davno rekla. O naoj majci... kako je ona mogla... pa, da ja moda nemam istog oca kao ti i Kler." 468 Meri je zurila u nju kao da je poaavila. Jesi li ozbiljna? ta tebe briga ta je stara vetica rekla? Ona je uvek traila razloga za svae Ba me briga to je umrla, to je istina, nije li tako? Volela je da nas pritiska i maltretira. Kakve to veze ima sada?" Samo sam elela da znam, to je sve. Pomislila sam da moda... pa da moda ti neto zna. Daje moda nana neto tebi rekla..." Marine oi kao da su nekako odlutale i iznenada se unervozila poput uline make. Rekla sam ti! Ne znam nita vie od tebe!" Zvuala je besno. A sada, zato jednostavno na to ne zaboravi?" Ali Rouz nije mogla da se zaustavi. Ovo ju je izjedalo, a znala je da to ne umilja. Silvi Rozental. Kada ju je videla u onoj sudnici, primetila je traak prepoznavanja u njenim oima. Ona neto zna. Rouz je bila uverena da to ima nekakve veze s njenim pravim ocem. To nije bio na-nin sin, nasmejani mornar sa fotografije u srebrnom ramu, otac Mari i Kler, ve ovek iz ijeg je semena ona potekla, neko ko je tamnoput i drugaijeg izgleda, tako da se ona od dana roenja razlikuje od svojih sestara. Ako je neki drugi ovek moj otac, onda on mora da ima neku porodicu, je li tako?" Ona je oajno nastavila dalje. Moda ak i enu? Sestru? A ta ena ili sestra, ona moda neto zna. O meni. Moda je elela da me vidi..." Meri je naglo ustala i drala se za kragnu svoje haljine. Rekla sam ti da ne znam nita o tome! Ti to umilja, to je sve. Ti to samo umilja." Mari je pokuavala da se uposli oko korpe s veom, zgrabila je potkoulju sa gomile i nekako je sloila grubim pokretima. Sluaj, imam mnogo posla. Pa, ako uskoro odlazi, nemoj da te onda ja zadravam." Rouz je osetila nalet besne frustriranosti. Mari lae, mora da lae. Rouz je u to bila sigurna. Mari neto krije. Rouz se zavalila u stolicu zgrabivi plastinu ivicu korpe za ve i nateravi Mari da u nju gleda. Za boga miloga, Mari." Rekla sam ti, ja..." Znam ta si rekla, ali mislim da ti neto zna. Oh, Mari, ne radi rni ovo. Celog ivota sam se oseala razliitom, izgnanikom u svojoj roenoj porodici, a sada se i ti okree protiv mene." Rouz je skoila na noge. Besno se tresla i Ijutito gledala u sestru, a istovremeno je udela za priznanjem. Ja moram da znam...", guila se Rouz, traei prave reci, ko sarn-Zar ne vidi to? Ja... ne traim nita drugo. Ako moj pravi otac ima 469 porodicu, ja neu nikome da smetam, ne elim nikome da stvaram probleme. Samo elim da znam"

Sada je Mari besno u nju gledala, a grozniavocrvena boja na licu je zamenila blede, koate obraze. Onda se Mari sruila na kau i briznula u pla. Rouz je zaprepaeno zurila u nju. Nije mogla da se pomeri ili da neto kae. Nije mogla da se seti da je ikada videla svoju sestru da plae. Kada je Mari podigla lice, oi su joj bile crvene i oteene. Umorno je ustala i rekla: Saekaj. Postoji neto." Rouz je posmatrala kako Mari odlazi iz sobe, a srce joj je kucalo bre nego to je normalno. Setila se prie Majmunska apa koja govori o tome kako elje mogu da se ispune na najstraniji mogui nain. Preznojavala se od straha. Mari se minut posle toga vratila drei neto u rukama, malu plavu knjiicu. Rouz je primetila da je to tedna knjiica. Mari joj je brzo dala, kao da je morala brzo da je se otarasi. Rouz je otvorila i videla na njoj ime: Rouz Andelina Santini. Prvobitan iznos je na dvadeset pet hiljada dolara poloen 15. septembra 1954. godine. Ali su onda usledile strane i strane skidanja novca sa knjiice, godinama i godinama, po sto dolara, pedeset, sedamdeset pet. U poslednjem redu je stajao preostali iznos od sedam-sto etrdeset i dva dolara. Pogledala je u Mari. Staje ovo? Njena sestra je pognula glavu. Sve je tvoje, u redu", priznala je Mari, a glas joj je bio tih zbog srama. Pronala sam je u naninim stvarima, zajedno s Brajanovim pismima." Uz knjiicu je dolo i pismo. Od nekog advokata. Samo je pisalo da je neko otvorio ovaj raun na tvoje ime - ne kae ko, samo da je eleo da ostane anoniman." A nana..." Ja to gledam ovako: ona je sigurno shvatila da je neto trulo u dravi Danskoj. Mislim, zato bi ti neki savreni stranac dao sav taj novac? Ona mora da je sve vreme sumnjala da tata nije tvoj pravi otac, a ovo je to konano potvrdilo." Ali mi ti to nisi rekla. Sakrila si to od mene." Da, sakrila sam to." Mari ju je konano pogledala u oi pomalo ki-Ijei kao da je to nekako previe boli. Svakog dana bih sebi govorila da je to samo malo novca i da sam ga samo uvala za tebe. Onda je Pit dobio otkaz u gvoariji; bili smo bez para pa sam ja sebi govorila da ako samo malo pozajmim, samo sto dolara da bismo preiveli, to nee imati nikakve veze jer u to vratiti kada Pit unovi svoj ek za nezaposlene. Bilo je tako lako, i suvie lako. U banci sam se predstavila kao ti. Imala sam tu tvoju staru lansku kartu iz biblioteke i pisma koja su adresovana na tebe, a znala sam i sva porodina imena. Nakon toga..." slegnula je ramenima, sve je nekako dolazilo jedno za drugim. Bobi je imao operaciju krajnika. Gejb s polipima u nosu. A za to vreme je Pit menjao poslove kao kurve na Tajms skveru, dok su se rauni gomilali kao i upozorenja o prekoraenjima za plaanje. Ja sam nastavljala

da pozajmljujem i sebi govorila da u ti jednog dana to vratiti... a onda, kada si postala advokat u toj fensi firmi, promenila sam plou i govorila da tebi u stvari novac i nije toliko potreban koliko meni, da je nije poteno to si ga ti uopte i dobila. Ali, pretpostavljam da to ne menja ono to sam uradila. I ako ti to neto znai, stvarno mrzim sebe. Ti ne bi mogla da me mrzi onoliko koliko ja samu sebe mrzim." Rouz je bila zaprepaena, previe okirana da bi mogla da misli ili neto kae. Bes je u njoj rastao, stravian i kao da ju je guio. Do avola. Kako je Mari mogla da me lae? Svih ovih godina. Ako joj je novac bio potreban, sve to je trebalo da uradi jeste da mi trai. Ja bih joj ga dala, sve to. Onda je Rouz primetila kako se sestra nekako gri, stiska ramena i podie bradu. Oi su joj se caklile od suza, ali su sada to bile teke, prkosne suze. Bes je bledeo isto onako brzo kao to je i doao. Razumela je. Ma-rin ponos je sve to joj je ostalo. Za nju bi traenje novca bilo gore od laganja. Gore od krae, gore od bilo ega. Ophrvana emocijama - saaljenjem, olakanjem, ljubavlju - Rouz je prila ka Mari i zagrlila je. Ba me briga za novac, Mari, Zadri sve to. Ali zar ne vidi ta to znai? On je brinuo za mene. Ko god da je moj pravi otac. Neko ko brine za mene." Da, neko, pomislila je, ali ko? Ko je on? I kako je on povezan sa Silvi Rozental? 38. Uzdiui, Silvi je zatvorila glavnu knjigovodstvenu knjigu. Nekada je ona bila Deraldova, ali je sada ta knjiga s ispunjenim stranama bila njena. Blago je dlanom prela preko omota od ispucale telee koe. Nekada je imala svetlokestenjastu boju, a sada je potpuno izbledela. Na izbledelim zlatnim slovima po sredini je pisalo: RAUNI. Primljeni novac, plaen novac. Svaka mesena kolona sa brojkama uredno sreena. Sve u svom redu. Svi dugovi plaeni. Osim jednog, pomislila je. Najvei, najvaniji od svih. Ti si budala, pomislila je. Nikada nije trebalo da ode u tu sudnicu. Zar ti Rejel nije rekla da ne doe? Zato je nisi posluala? Setila se Rouz, njene Rouz - i kako je velianstvena ona bila kada je spaavala Rejel - Silvi je osetila kako se ono staro oseanje pokajanja i aljenja gomila u njoj, ali sada praeno novim, otrim bolom. Videla sam ta si uradila od svog ivota, erko moja. I tako sam ponosna. Ti si prelepa i sjajna, ba kao to je Nikos rekao da jesi. Tako sam pogreila kada sam te se odrekla. ak i to to imam Rejel, imam njenu ljubav, to nikada nee moi da nadomesti ta sam izgubila. Kada joj je prole noi Nikos rekao da je odluio da nee da otkrije tajnu Rouz, osetila se tako rastereeno. Osetila je kao da je neko iz Biblije spasao smrtonosne kuge i besa bojeg. Kada joj je zatim rekao da jo uvek eli njome da se oeni, sada vie nego ikad, bila je do suza

ganuta. Sama sa svojim mislima, Silvi se pitala da li da kae da". Zaista ga volim, pomislila je, ali da U stvarno elim da se udam za njega? Silvi se za trenutak zagledala u svoj portret iznad kamina: da lii na nju, ali u stvari predstavlja nekog potpuno drugaijeg. Ona vie nije ta stidljiva ena koja je nekada tajno dolazila do Nikosa u njegovu sobu u podrumu, ve osoba koja je otvorena, koja se vie ne stidi ili ali zbog odreenih odluka. Samo joj se srce nije promenilo. Njeno srce, koje nikada nije prestalo da tuguje zbog Rouz... Silvi se iznenada osetila veoma umornom. elo je spustila na knjigovodstvenu knjigu, a glatka i izlizana koa nekako kao da je imala oseaj ivog mesa. U osami, ona skoro da je uivala u tom umoru i pustila da se udobno smesti poput starog prijatelja. Ona je usred dana mogla da spusti glavu, a nije bilo nikoga iznad nje ko bi joj zvocao i pitao je da li je bolesna. Kako je ivot neobian, pomislila je Silvi. Posle Deraldove smrti sam mrzela da budem sama, da sedim za dorukom, za stolom postavljenim za jednu osobu, a ceo dan se preda mnom protee poput najusamljenijeg puta na svetu. Ali je sada primetila da joj se sve to dopada, da u samoi doruku-je, ponekada s posluavnikom u krevetu, zbog ega se oseala nekako razmaeno, luksuzno, i da gleda Dejli njuz ili Dobro jutro, Amerika i neto sazna o deavanjima u svetu. Sama je ispisivala svoje ekove, troila svoj novac, a niko zbog toga nee da podigne obrvu ako je novac potroila na jo jedan par neodoljivih cipela ili na novu firmiranu haljinu u Saksu. Ali najvie od svega joj se dopadalo da ne zavisi ni od koga osim sebe. Kakav je to samo luksuz! I kako je dobro oseati se snano i uraditi toliko toga! Silvi se setila dana u Nikosovoj kui, pre manje od mesec dana. Bila je tamo sama, birala uzorke tofova, kada je na gornjem spratu pukla cev a voda je curila kao iz potoka pravo na centralni deo gostinske sobe. Uspaniila se i nije znala ta da uradi. Ali je onda otrala u podrum, pronala glavni ventil i iskljuila ga, pozvala vodoinstalatera na broj za hitne sluajeve, ak je obrisala vodu pre nego to je mogla ozbiljno da uniti tavanicu ispod poplavljenog prostora. Ali da je Nikos tamo bio, on bi se za sve pobrinuo, a ona bi se osetila slabom i prilino bespotrebnom. A elela bi da on sve to uradi. Upravo to je bilo ono to je uasno. Ona je bila jaka. Ali, da li je dovoljno jaka da odoli porivu da pusti mukarca da se o svemu stara? Ovde nije re samo o napukloj cevi, ve o svemu, o elom njenom ivotu. Da, Nikosu je bila potrebna, neka ga Bog blagoslovi. Ja makar imam Rejel, pomislila je Silvi, ali Nikos nema nikoga, ne, ak je i gore od toga, ima erku kojoj

eli da prui ljubav, ali ne moe. Oh, boe, oprosti mi za sve ove godine kojih sam se toliko plaila da Derald ne sazna istinu. Ali sam ja u stvari povreivala Nikosa. Da li e joj ikada oprostiti? Rejel, Nikos, Rouz? Boe, kako je za tim udela! Podigla je glavu. U tiini kue negde je kuckao sat. Zato li je tako mirno? Da, Bridet ima slobodan dan. Samo je Manuel tu u ruinja-ku i grabulja opalo mrtvo lie. Prognozeri; su najavljivali sneg. Zaista je tako i izgledalo. Nebo je izgledalo mirno i tmurno; uskoro e njeni bunovi rua da budu prekriveni belim snenim pokrivaem i da nestanu poput sna. Ali nee potpuno nestati, zapravo ne potpuno. Ispod snega i zaleene zemlje, neki predivni zeleni koren e da prezimi. Kada nastupi prolee, dogodie se udo i sve e ponovo da procveta. / tako to ide, pomislila je. Neto umire, ali nikada potpuno ne nestaje. U naim srcima uvek ostane mali deli toga. Da moe ponovo da procveta. Zvono na ulaznim vratima je prekinulo tiinu i prepalo je. Bez nekog opravdanog razloga, srce je poelo ubrzano da joj kuca. Osetila je strah od otvaranja vrata. Ali, iako je delimino oklevala, noge su je nosile kroz Deraldo-vu kancelariju, pa zatim kroz hodnik, dok su joj potpetice odjekivale po mermernim ploicama. Nije ni pritisnula interfon da proveri ko je ispred i otvorila je teka vrata od orahovine. Nije pitala jer mora da je u srcu znala ko je to bio. ak i pre nego to je potpuno otvorila vrata i primetila visoku tamnoputu devojku, u barberi kinom mantilu, koja staloeno stoji na ulaznim stepenicama, dok prve pahulje padaju i kace se za njenu tamnu kosu poput latica, Silvi je znala. Dok je stajala na vratima potpuno ukoena, osetila je kako joj srce ubrzano lupa i udara je u grudima. Rouz", oteano je izgovorila. 39. Rouz je ula unutra unosei sa sobom talas hladnog vazduha. Sil-vi je osetila kako je Rouzine ogromne tamne oi posmatraju s onom istom zaprepaenom znatieljom kao i kada su se proli put nale licem u lice, tog vetrovitog dana u kolskom dvoritu u Bruklinu. Skoro preplavljena neodoljivom udnjom, Silvi je morala da se odbrani od elje da vrsto zagrli svoju erku. Umesto toga, Silvi je samo zurila u Rouz, posmatrala kako se sne-ne pahulje pretvaraju u vodu i sa kinog mantila padaju na bele i crne mermerne ploice. Podilazili su je marci. Kako ste znali kako se zovem?", pitala je Rouz. Silvi je zakoraila jedan korak unazad, a ruku je stavila na grlo i pronala dugmie oko vrata svog crvenog kamirskog pletenog dempera. Dodirnula je ono na vrhu osetivi da se malo olabavilo. Ja...", poela je, ali joj je glas zapeo u grlu. elela je da uzvikne istinu. Ali kao da su joj se glas, grlo, plua - kao da

se sve to nekako zaledilo, a hladnoa se sada irila u talasima, umrtvljivala je i pretvarala u led. Ja sam tvoja majka. Rodila sam te, a zatim sam te se odrekla. Ali kako sada mogu tako neto da ti kaem? Mi se nismo, pretpostavljam, zvanino upoznale, ali mi je Rejel sve ispriala o tebi", rekla je Silvi, oseajui se poput beskimenjaka, i mrzei sebe zbog toga. Molim te, zato ne ue unutra? Mora da si se skroz smrzla. Kau da e prilino da napada dok potpuno ne prestane. Neverovatno, zar ne? U novembru? Eto, zato mi ne da svoj kaput? Onda moemo da uemo u gostinsku sobu i popriamo. Dola si zbog Rejel, je li tako?" Izgledalo je kao da njen brbljivi ton dolazi niotkuda i da neiji drugi glas klizi kroz njene sleerie usne. Izgledalo je kao da se Rouz dvoumi, da je nekako kolebljiva, neodluna. Dozvolila je Silvi da joj pridri kaput dok ga je skidala. Silvi je videla da je ispod toga nosila jednostavnu vunenu suknju mornarsko-plave boje i beli demper. I sada je toliko liila na onu ozbiljnu devoji-cu u svojoj kolskoj uniformi iju je sliku Silvi uvala poput nevidljivog medaljona u srcu vie od dvadeset godina. Ona ne moe vie da nastavi sa ovim uasnim pretvaranjem, ne, ni trenutak vie. Kafu? Ili vie voli aj?" Ali, o boe, moe. Ona je to upravo radila. }a vie volim aj. aj od kamilice. Veoma je dobar za smirivanje nerava Ajlin Gud 475 kau." Dok ju je vodila gore, Silvi je nastavila da avrlja. Molim te, se-di. Gde god hoe." Rukom joj je pokazala najudobniju stolicu, cicani mali divan pored kamina. Nita nisi rekla. Kafu ili aj?" aj, molim vas, ako nije problem." Nije nikakav problem. Poto kuna pomonica ima slobodan dan, ja u ga pripremiti sama. Stiem za minut." Silvi je osetila ogromno olakanje samo da jednostavno izae iz sobe i da ne mora da gleda u te oi, u Nikosove oi. Koje je optuuju. Okrivljuju. Rouz ne srne da zna ko sam ja, ali ona osea neto. Negde duboko u sebi, ona mora da se sea... Dok je u kuhinji ekala da voda u ajniku provri, Silvi se naslonila na ivicu pulta jer su je bolele ruke i noge. Osetila je vrtoglavicu, a hladnoa joj je obuzimala telo uz iznenadni, stravini bol. Kada je aj bio gotov, a ona produila boravak u kuhinji koliko je mogla, ponela je posluavnik sluajui kuckanje vedvud oljicama koje su se tresle na tacnicama i primoravale je da umiri ruke. Evo nas", veselo je rekla, spustivi posluavnik na nizak sto od pali-sandrovog drveta ispred kaua. Da li stavlja limun unutra?" Rouz je klimnula glavom. Da, hvala."

A sada", rekla je Silvi posluivi Rouz ajem koji se pui u predivnoj oljici sa cvetnim dezenom, da li postoji neto u emu mogu da ti pomognem? Neto u vezi sa Rejel?" Ja... ne ba... samo je re o..." Rouz se nervozno premetala na kauu, a oi su joj preletale po sobi kao da u stvari nije ni znala zato je dola. Onda je pogled ponovo usmerila ka Silvi. Silvi se osetila kao da se ponovo bespomono trese, prestraena od pomisli da Rouz sada viri kroz prozor njenih pretvaranja i da je raskrinkala njenu mranu tajnu. Nisam dola zbog Rejel. U stvari... ja, pa, sve ovo sada izgleda pomalo blesavo, da sam ja stvarno ovde... ali je re o tome da sam jue u sudnici pomislila da sam vas prepoznala. U stvari, bila sam u to sigurna." Rouz je ispod oblaka svoje guste kose izvukla neto iz svog uva. Silvi se trgla. Dragi boe, o, dragi boe, minua koju sam joj dala. Ona ju je uvala. Svih ovih godina. Zurila je u minuu u njenoj ruci kao da sadri neku vrstu otrova koji moe da je povredi. Rouz joj je sada pokazala rubin u obliku suze koja visi sa dijamant-ske iglice. Svetlucala je jarkim svetlom poput ispruenog toplog dlana na kojem ju je drala. Jedna dama mi je dala kada sam bila mala, imala sam samo devet godina", objasnila je Rouz. U stvari, ta dama je izgledala ba poput 476 Vrt lai vas. Naravno da je to bilo davno, ali je se tako dobro seam... Vi... ta ena... je izvadila ovu minduu iz svog uva i samo mi je dala, bez reci. Pa, ne moete ni da zamislite kako sam bila okirana... bilo je to kao da... kao da se moja dobra vila niotkuda pojavila i dotakla me svojim maginim tapiem. Samo to je ona pobegla a da mi nije uputila nijednu re, ni ko je ona. Nadala sam se da mi vi moda moete pomoi. Pomislila sam da vi nekako moda znate zato..." Prekinula je priu gledajui u Silvi dok je ponovo stavljala minduu u uvo. Sada su je te crne oi pekle, ba kao i Nikosove i prodirale pravo kroz nju. Silvi je osetila kako se slojevi i slojevi pretvaranja Ijute poput previe slojeva stare farbe. Ona zna. Ona me se sea. Dragi boe, hajde da prekinem tu la. Dozvoli mi da joj kaem istinu. Ali nije mogla. Istina je nekako bila poput ogromnog kamena koji bi je uguio ako pokua da ga izbaci. Onda ju je jo neto pogodilo: Toliko dugo uvam ovu tajnu da je nekako postala deo mene, poput moje krvi i tela. Ako bih je presekla, bilo bi to kao kad bih ubila jedan deo sebe. Volela bih da mogu da ti pomognem, duo", jo jednom je slagala, mrzei sebe jo vie nego to je i pomislila da moe, ali mislim da ja ne poznajem tu enu. Kae da te ja podseam na nju? Pa, ja znam kako je to. Jednom sam upoznala jednu enu i to me je skoro sludelo, izgledala mi je tako poznato, ali nisam mogla da se setim odakle. Nikada to nisam ni saznala. O boe, aj ti se potpuno ohladio. Daj

da ti dodam jo malo vrueg." Rouz je svoju oljicu stavila na posluavnik koji je malo odjeknuo. Ne... hvala vam." Izgledala je veoma uznemireno. Ja... moram da idem. Izvinjavam se to sam vam smetala. to sam ovako upala u vau kui. Ali, vidite, pomislila sam... Bila sam tako sigurna..." Molim te, ne izvinjavaj se. Presrena sam to si navratila. Ionako sam elela da ti zahvalim to si pomogla Rejel. Bila si predivna." Dok su se sputale niz stepenice, Silvi se molila da Rouz ne primeti kako se ona trese, kako su njene reci laljivo i neubedljivo zvuale. Dok su dolazile do dna stepenica, videla je pogled u Rouzinim crnim oima. Ti lae, te oi su govorile. Ne znam zato. Ali toliko mogu da vidim. Silvi je pomislila na minduu od rubina koja se slagala s njenom-Setila se kako je pre mnogo godina izvukla olabavljenu ciglu iz zida u dvoritu i iza nje sakrila minduu. Poput semena, sada je pomislila, koje se ne posadi u zemlju i koje nikada nee da poraste. Ba u tom trenutku je poelela da legne na hladne ploice i umre. 40. Posmatrajui kako Silvi odlazi do plakara po kaput, Rouz je osetila elju da je zgrabi i prodrma. Ovo je njena ansa da sazna istinu, moda jedina ansa za to i ona joj je klizila iz ruke. Za trenutak e se zavriti. Ona neto zna, pomislila je Rouz, ali, nee to da mi kae, do avola. Izgleda da se plai. Ali zato? Koga bi ona mogla da se plai? Razgledajui oko sebe dok je ekala kaput, Rouz je pogledala kroz otvorena vrata - u prostoriju koja je izgledala poput muke radne sobe: izlizane kone fotelje, starinska mapa i ogromne plakate opera iz dvadesetih godina okaene po zidovima. Iznad kamina s masivnim mesinganim prekladama u obliku lavlje glave, nalazio se uljani portret mlade ene u plavoj haljini od sifona, s prekrtenim rukama na krilu. Iako je bila izuzetno bleda, ona kao da je zraila nekom toplotom i ivotom, kao da e da zakorai pravo u tu sobu. Rouz se zaintrigirano pribliila i prela prag. Zaustavivi se ispred kamina, gledala je u portret ene zelenih oiju i kose poput leprave svile. Onda je primetila jo neto, neto maleno to sjaji ispod njenog uva, minduu od rubina oivienu zlatom u obliku suze. Umetnik je naslikao tako stvarno da je nekako izgledala kao da sjaji. Rouz je osetila vrtoglavicu, a srce joj je poskakivalo u brzim, kratkim udarcima, poput kamena koji skae po povrini jezera. To je ona... moj aneo uvar. Ovo je radna soba mog mua", odjeknuo je Silvin glas iza nje. Zvuala je nervozno, usplahireno. Sve njegove knjige, njegove kolekcije ploa... voleo je operu, vidi i..." Rouz je primorala sebe da se okrene i suoi sa Silvi koja je stajala pored vrata. U njenim rukama se

nalazio Rouzin sklupani kaput. Bilo je neeg udnog u nainu na koji ga je drala, grlila uz sebe, primetila je Rouz, skoro kao da je kaput dete. To ste bili vi." Rouz je jedva uspela da izgovori ove reci; kao da je sav vazduh izaao iz nje. Ona je to znala, naravno... ali ovo... da u stvari to vidi... tu minduu. Savreni pogodak. Boe, ta se to dogaa? Osetila je kako joj krv juri direktno nagore poput ogromnog talasa koji se slama i tutnji joj u uima. Posmatrala je kako Silvi ide jedan korak unazad, a zatim gubi ravnoteu, jer joj se lanak iskrivio tako da se spotakla i morala je da se 478 Vrt lai pridri za stoi sa strane kako bi se stabilizovala. Rouzin kaput joj je ispao iz ruku i prostro se po orijentalnom tepihu. Onda se Silvi uspravila, polako i paljivo, kao neko ko je veoma star ili bolestan. Savreno smirena i uspravnog dranja - izgledala je poput mermerne statue, ukraene nejasnim sivkastim odsjajem koji se protezao sa tekih zavesa. Rouz je krenula jedan korak napred oseajui hladnou u telu, kao da je hodala u vodi, u jezeru, a sada je plivala u mestu. Osetila je kako joj se koa najeila a vena na vratu je poela divlje da pulsira. Nesvesna toga ta radi, Rouz je iznenada shvatila da je podigla ruku do uva i pokazivala na minduu od rubina u svom uvu. Primetila je kako se Silvi trgla, kao da ju je neko udario. Ko ste vi?" apnula je Rouz. Silvi je dugo zurila u nju. Stajala je kao ukopana, nije treptala oima, poput divlje ivotinje koja se nade ispred farova automobila koji juri. Onda je rekla: Ja sam tvoja majka." Glas kao da je nosio neki eho, kao da je govorila iz tunela. ta je ona mislila? Rouz se osetila glupom. Silvi kao da joj je neto govorila, neto vano, ali kao da je govorila kineski. Majka? Kako je mogue da ova ena bude njena majka? Ne. Nemogue. Mora da je pogreila. Ne razumem", rekla je Rouz. Teko joj je bilo da govori. Usne su joj se zaledile, kao i lice. Ja ne ra... moja majka... moja majka je mrtva..." Da, Endi je umrla. Ali ne i tvoja prava majka. To sam ja, ja sam te nosila, ovde." Svoju bledu ruku je pritisnula na stomak. Ja sam te rodila. A ti, bila si tako tamna... sva ta crna kosa, oi poput dugmadi... ali elela sam te... oh da, elela sam te. Ali Derald, on bi onda saznao da sam volela drugog oveka... i znala sam da bi me onda mrzeo, razveo se od mene." Silvi se tresla, a reci je izgovarala divlje, nekako nepovezano, njeno lice je bilo bledo i izoblieno. Onda poar... te noi je nastao poar i... neka mi Bog oprosti, uzela sam Endinu bebu umesto svoje. Umesto tebe." Svojim rukama je pokrila lice, a mrava ramena su se povila ispod tog crvenog pletenog dempera. Rejel", Rouz je

teko dahtala. Onda se kao u nekom blesku sve spojilo... to udno oseanje koje je uvek imala u Rejelinom drutvu... da je Rejel uvek nekako podsea-la na nekoga, ali nije znala na koga. Koga? A sada, o slatka bebo Isuse... sve vreme ispred mojih oiju, samo to ja to nisam mogla da povezemMari. Boe, da! lin Gud 479 Rejel, sa zlatnosmedom kosom, vrelim plavim oima, onako siuna, ba poput Mari. Mlade, lepe Mari. Rouz je osetila neobinu lakou, kao da je neko podie i kao da bez teine lebdi u vazduhu. Ovo nije stvarno... ovo se ne deava... Ova ena, Silvi Rozental. Moja prava majka. Ne, to nije mogue. Pa ipak... nekako je istovremeno osetila da to mora da je tano. U nekom skrivenom delu sebe mora da je to nekako znala. Onako kako u snovima znate neke stvari, stvari koje je inae nemogue da znate. Osetila je da se raspada, iznutra, poput delova obojenog stakla u kaleidoskopu koji kruei padaju i raspruju se. Ali se spolja drala pribrano i staloeno. Nalet besa joj je napao srce poput mraza. Moja majka nije mrtva. Ona nije umrla u tom poaru... ona je samo otila... ostavila me strancima... o boe... ona me je NAPUSTILA... Zaalila sam zbog toga", rekla je Silvi, spustivi ruke i pokazujui joj ispijeno, izmueno lice. im sam to uradila, zaalila sam... elela sam da se vratim, da im kaem da je dolo do greke. Ali nisam mogla. Nisam videla nikakav drugi izlaz." A moj otac? Ko je moj otac?" Nikos Aleksandros. On je bio moj ljubavnik. Nisam mu za to rekla... ali on sada zna. I on te eli... vie od bilo ega. I tada bi te eleo. Ali... vidi, bila sam tako zbunjena i tako uplaena. Pogreno. Sada to znam. Svih ovih godina nije proao ni jedan jedini dan da nisam mr-zela sebe zbog toga." Ali mogla si da se vrati po mene... kada sam imala godinu dana, ili pet ili sedam godina." Hladnoa koja joj je stezala srce se irila, stezala joj je prste na rukama, na nogama. Primetila je da napolju sneg pada bre, jae, kovitla oko prozorskog stakla uz cvravi zvuk. A kada si dola u moju kolu, zato mi tada nisi rekla?" Samo sam elela da te vidim. Samo jedanput... da vidim kako si. Kako izgleda." Silvin glas je zvuao pomalo hrapavo, a drhtavu ruku je prinela svom uvu, priseajui se. A onda nisam mogla da te pustim da ode bez... bez neeg to je moje." Ali ta je sa mnom7.", kriknula je Rouz, zakoraivi jo jednom unazad, dok su joj se kolena pomalo tresla. Ti si imala Rejel, nije ti bilo potrebno nita od mene." Ne... ne, ne razume... ja sam te elela. Ali je tada bilo suvie kasno. Prekasno." Odblesci snega koji pada

su se ocrtavali na Silvinom mravom belom licu. Kako sam tada mogla da ti kaem? Ti bi pobegla od mene. Ne bi mi verovala. Ne bi me elela." 480 Vrt laAli, nisi u pravu. Ja te jesam elela. Bila si mi potrebna... ili neko. bilo ko, ko e me voleti." Rouz je piljila u Silvi i posmatrala kako ona postaje jo bleda. Setila se tog dana i kako je hladan vetar duvao kroz tanak kaputi, pa ok usled neoekivanog poklona - mindue od rubina, poput kapi svete krvi na njenom dlanu, poput Isusove kazne. O, da, i te kako ga se seala. ta bi se desilo da si me tada priznala? Da li si se zaustavila zbog Rejel? ta bi se onda desilo s njom?" Silvi se uspravila kao da su neke nevidljive ice bile zakaene za nju, drale joj kimu uspravnom, glavu visoko. Na licu su joj se primeiva-le suze koje je pokuavala da potisne. Neu te lagati", rekla je Silvi, Dovoljno sam lagala. Volim Rejel kao da je moja. Ne bih nje mogla da se odreknem ak ni da..." Rouz je osetila kako je neto u njoj puklo. Sjurila se napred u tom novom prividno besteinskom stanju, kao da je preskoila sobu jednim ogromnim korakom - zgrabila je Silvi za ramena, dok su joj se palevi arili u nenu kou ispod njene osetljive kljune kosti. Mogla je da oseti Silvin parfem, blagog cvetnog mirisa, nekako sladunjavog, koji ju je podjednako ispunjavao oajnikom udnjom i besom. ak ni da ta? Da je tvoje roeno dete? Da li si to nameravala da kae? Da li je tako?" Silvi nije ni pokuala da se pomeri. Samo je tako stajala, mlitavo, oklembeenog tela, a njene ogromne zelene oi su potpuno natekle. Polako je odmahnula glavom, a taj pokret je pokrenuo jednu suzu. Kotrljala joj se niz obraz, padala niz bradu i pala na Rouzin zglob. Onda je Silvi nju drala, rukama joj je obuhvatila lice... tim hladnim rukama koje su okirale Rouz svojom hladnoom. Jedan veni trenutak su tako stajale, spojene i u tiini. Jedini zvuk je bilo lupanje Rouzinog srca. Svih ovih godina..." Silvin drhtav glas je utihnuo. Da te dodirnem... oh, samo da te dodirnem... ba ovako... dete moje... keri moja..." Rouz se naglo odmakla, a talas besa koji je unutar nje tinjao, isplivao je napolje. Ne!" viknula je. Ne! Nisi me tada elela... nikada me nisi elela... ostavila si me tamo poput... kao da sam pseto ili mae. Celog ivota sam se oseala kao da nisam deo svoje porodice. Ili bilo iji deo. Moja roena baba me je mrzela. Ona je uvidela da sam ja drugaija... i mislila je da je moja mama Endi ta koja je vrljala okolo. Krivila me je za smrt svog sina. A ti si mislila da ugavi raun u banci moe sve to da nadoknadi? Oh da, znam takode i za to. Mora da si to bila ti. A ak ni tada nisi imala petlje da se predstavi

svojim imenom." Ailin Gud 481 Nisam mogla. Ali sam elela da ti neto dobije..." Ti mi nisi dala nita. Ne, ak i manje od toga. Tog dana u mojoj koli, izgledala si poput nekog prelepog sna i pruila si mi nadu. Ali to je bila lana nada. Beskorisna. Poput ove mindue. Da li si ikada zastala da razmisli kako je beskorisna jedna mindua? Jo je gore od toga... ona je podsetnik onoga ega nema." Silvi je stavila ruku na svoje srce, a lice joj se zgrilo u grimasu kao da je u stravinim bolovima. Lice joj je bilo vlano. ao mi je... tako ao", guila se. Nisam to mislila... nikada nisam elela da te povredim..." Kako si mogla da me povredi? Nisam te ni poznavala." Rouz je osetila slan ukus na vrhu svog jezika; svakog trenutka i ona moe da zaplae. Sagla se da bi podigla svoj kaput s poda. Krv joj se sjurila u lice. Tragovi svetlosti su joj igrali pred oima i za trenutak su je zaslepeli. Onda joj se vid razbistrio i krenula je ka vratima. Do vienja... majko" ekaj! Ne moe da ide. Ne sada... ne dok... ekaj, molim te!" Silvin glas je dozivao nazad i bio je poput odjeka u njenoj glavi. Odjek nekog drugog vremena. Mogla je da oseti, ba kao i onog dana, kako joj ruke i noge postaju nekako oteale, usporavaju je sve dok ne moe da se pomeri. Ba kao i tog zimskog jutra u kolskom dvoritu, ona se okrenula beznadeno uhvaena u zamku tog glasa. Glupo. Odlazi odatle! Ali je samo stajala i prezirala svoju sopstve-nu slabost. ak je i sada udela za neim to nikada nee moi da ima. Majinskom ljubavlju. Bilo je prekasno za to. Da joj je samo Silvi za to rekla ranije... da ju je samo volela vie od Rejel. Imam neto za tebe", rekla je Silvi. ekaj." Rouz je elela da potri... ali ju je neto tu zadralo, Silvi koja je bila tako bleda i nekako prozirna da je izgledalo kao da svetluca, a na licu je imala izraz muenja i bola. Sada je Silvi ta koja je potrala... protrala kroz sobu, a zatim je iznenada irom otvorila prozore iza tekih zavesa. Rouz je osetila nalet ledenog vazduha i videla kako pahuljice padaju i hvataju se za somotske nabore zavesa. Tresui se, Rouz je gledala u belinu iza tih otvorenih prozora. Videla je batu. Batu ispod sve te beline. Ogoljeno bunje. Drvee s gomilama snega u svojim kronjama. Zapletenu vinovu lozu pored udaljenog zida od cigli. 482 Vrt lai Silvi je sada gacala kroz tu belinu, ne marei za hladnou, nije se ak ni potrudila da zgrabi kaput, ili

demper. Rouz je posmatrala Silvi kako se bori, napola saplie na stepenicama koje vode dole, a njene visoke potpetice ostavljaju rupe na puteljku prekrivenom snegom. Sveta majko boja... ta to ona radi7. Silvi!", zvala je Rouz. Ali vetar kao da je gutao njen glas i bacakao ga negde drugde. Ogrnuvi se kaputom, krenula je za Silvi dok ju je hladnoa proimala, tipala je, pahuljice joj ibale obraze, usne poput hladnih zrnaca peska. Silvi!", viknula je probijajui se klizavim puteljkom. ta to radi? Smrznue se!" Ali Silvi kao da je nije ni ula... ili je nije bilo briga. kiljei zbog snega koji je padao, ona je ila ka zidu od cigli. A sada je golim rukama noktima grebala jednu od cigli. Pribliivi se, Rouz je primetila da su Silvine ruke pomodrele od hladnoe, da je polomila nokte na kojima su se videli tragovi snega i izmrvljenog maltera. Mrava leda su se povila dok je besno grebala i vukla. Tamnocrvene mrlje su se isticale na njenom bledoplaviastom licu. Silvi, za boga miloga!" Rouz je pala na kolena u sneg pored svoje majke, jecala je i oajniki elela da je zaustavi. Nije mogla da podnese nijedan momenat svega ovoga... da vidi Silvi ovakvu... pomodrelu od hladnoe, skrhanu i uplakanu... kako grebe zid. Rouz je obavila svoj kaput oko nje, dok je hladnoa bockala noge i ruke poput otrih bodlji. ta Silvi ovde trai? Cigla koju je Silvi vukla je iznenada popustila u oblaku crvene smrvljene cigle i praine. Zatim je Silvi stavila ruku u rupu koja je iz toga zjapila i izvukla neto umotano u prljavo pare plastike. Vidi! Ona je ovde!" trijumfalno je jecala. Iscepala je plastiku, a ispod toga, udobno smetena u paretu trulog somota nalazila se jedna mindua. Mindua od rubina koja se slagala s onom u Rouzinom uvu. Sjajna i neoteena, kao da je Silvi skinula sa svog uha pre samo nekoliko trenutaka. Evo je." Silvi joj je pruila, ba kao to je uradila pre mnogo godina. AH je sada njena ruka bila mrava i prljava, a nije imala ni elegantnu rukavicu. Rouz je osetila kako joj se srce prevre, iznova i iznova, kao da se kotrlja niz strmu nizbrdicu. Majko... Ailin Gud___________________________________________483 Osetila je kada je pruila ruku... i dodirnula minduu. Ova ena koja pred njom klei nije bila aneo uvar, ve neko potpuno stvaran... i neko ko je takoe neto eleo od nje... Da li ona ima neto da ponudi? Da li moe sebe da natera da joj nego to je znala odgovor, Rouz je uzela Silvi za ruku. Osetila je kako se Silvini kruti prsti prepliu s njenim, steu u stisak, a mindua od rubina joj se, poput otrog trnja, zabija u dlan._ Ja te ne znam, pomislila je Rouz, ali to elim. elim da pokuam. Hajdemo unutra", neno je rekla. 41, Rouz je sela pored prozora i gledala napolje. Shvatila je da mora da je tako sedela neko due vreme,

jer je primetila da se sada smrklo a sneg je jo jae padao; ispod svake uline svetiljke nalazila se manja gomila pahuljica. Trotoar je bio potpuno pokriven belim snenim tepihom i po sredini izbrazdan tragovima stopala. Ovaj novi sneg pokriva prljavtinu i ubre, izgleda kao da je grad pretvorio u svee belo platno, neku novu povrinu na kojoj predivna slika moe da nastane. A ja? Hoe li se moj ivot sada promeniti? Nabolje, moda? Osetila je ukoenost. Koliko dugo ona sedi ovde? Sigurno satima. Otkad je otila iz Silvine kue, izgleda kao da je potpuno izgubila ose-aj za vreme. Prisetila se itavog tog popodneva koje je provela u velikoj kui na Riversajd drajvu i udobno se grejala ispod ebeta od mohera, sklup-ana na sofi pored vatre koja je svetlucala. Pijuckala je slatkasti porto i priala... priala Silvi sve ega je mogla da se seti o svom ivotu. Na-glas se seala kako ju je nana, iz godine u godinu, muila i omalovaavala. Rouz je osetila kako iz nje izbija ogroman bes, mnogo vei nego to je mislila da nosi u sebi. Ali, ono to se takode isticalo, bila je njena snana ljubav prema Mari, i da, ak i prema Kler. Ispriala je Silvi sve o Brajanu, kako ga je toliko godina i volela i mrzela, a takode mrzela i Rejel. Silvi je bila uporna, njena pitanja su otkrivala glad za saznanjem o svemu; Rouz je polako oseala kako brie poslednje tragove svog prezira dok je priala i priala, oseajui se sve lake, sve slobodnije, sve dok je glas konano nije izdao. Zatim se naslonila na sofu s mekanim jastucima oseajui se preumorno da ita vie kae. Dugo vremena nakon toga su obe utale. Rouz je samo ula pucke-tanje vatre i zvuk snega koji pada na prozore. Za jedan predivan trenutak, dozvolila je sebi da zamisli kako bi bilo da je odrasla u ovoj kui. U svojim mislila je bila vrlo mlada, dovoljno mlada da moe da se sklup-a u Silvino toplo krilo i nasloni na njene mekane grudi. Onda joj je Silvi prila i uzela je za ruku. Postoji neto to moram da ti kaem, draga." Ozbiljnost u Silvinom glasu je naterala Rouz da se ukruti - ta god da je to bilo, ona nije elela da uje. Ne oekujem da ti to razume, ali nadam se da e makar da pokua." Silvi je zastala, ali je sada tiina postala nekako pretea. Staje to? ta ti eli od mene? 485 ,Re je o Rejel" nastavila je Silvi, skrenuvi pogled ka vatri. Rouz je osetila kako se u njoj ponovo javlja ozlojedenost. Do avola, ovo je njen dan! Rejel je imala nju za majku celog svog ivota, plus svaki drugi mogui luksuz. Zato joj Silvi unitava jedan dan ivota u

kojem je Rejel uvek uivala? ta sa Rejel?", pitala je, oseajui kako joj se bes razaznaje u glasu. Oh, Rouz. Zar ne vidi kako bi sve ovo moglo da je povredi, ako bi saznala da ja nisam njena prava majka!?" Silvi je duboko uzdahnula, zatvorivi oi za trenutak kao da je u bolovima. Pa ipak, kako mogu da traim da ti lae za mene? Nemam nikakvo pravo na to, znam. Ve sam te naterala da proe kroz uasne rtve. Ali molim te, prekli-njem te, pre nego to neto uradi ili kae, mora paljivo o tome da razmisli, izmeri mogunosti. I nemoj... nemoj na kraju da kanjava Rejel zbog mog zloina prema tebi, zbog neeg to sam ja uradila." Nikada neemo da kaemo Rejel. I ona e da nastavi da ivi u svom mitu, a onda, gde se ja tu uklapam?" povikala je Rouz, oseajui se prevarenom, poput deteta kome je neko upravo dao predivan poklon, izvanredno umotan, a onda ga otrgo pre nego to je moglo da ga otvori. Silvi ju je stegla za ruku. Oh, Rouz! Boe, ne, niko ne moe da ti vrati ono to sam ti ja oduzela. Rejel sigurno ne moe. I zato ti i ja... mi moramo da pokuamo da ponemo odavde. Od sada, ovog minuta, ovog dana. Kao prijateljice. Ono to oseamo, ono to znamo nee promeniti ako se uzdrimo od izgovaranja istine naglas." Lai, lai, jo lai, nameravala je da se brecne na nju. Ali je neto - nije bila sigurna ta - zadralo Rouz od toga. Nije rekla ni ne" ni da", samo da e o tome da razmisli. Umorno je zagrlila Silvi i pokuavala da zapamti oseaj dodira Silvinih nenih kostiju ispod mekanog dempera od kamira, blagog, slatkastog mirisa njenog parfema. Onda je Rouz otila, a deo nje se pitao da li e ikada vie da vidi Silvi i da li se sve to zaista dogodilo. Ali sada... dok je sedela kraj prozora i o tome neprestano razmiljala, Rouz je uvidela pravednost Silvine molbe. Kakav je zloin Rejel poinila? I nije li ona ve dovoljno propatila sa suenjem? Ne, to ne bi bilo u redu. Pa ipak, deo nje - povredeno dete koje je ualo duboko u njenom srcu - eleo je da povredi Rejel, nekako je kazni zbog svih stvari koje je imala, zbog ljubavi koja je trebalo njoj da pripadne. Taj isti deo nje je znao da e do kraja ivota da bude kivna na Rejel. 486 Vrt lai Ali je Rouz elela Silvi, ono to joj je nudila - njeno prijateljstvo, a moda e jednog dana da se rodi prava bliskost, pa ak i ljubav. Ona nije mogla da ovo raskrinka, da strahovito zbog toga povredi Rejel i onda prihvati Silvinu neiskrenu ljubav. Ne bi mogle nita tako da zaponu. Vetar je drmusao prozor. Rouz je pogledala dole i primetila jednu usamljenu osobu kako ubrzano hoda po

zasneenom trotoaru, pognutu i zabijene glave u kaput. ovek je izgledao tako usamljeno, odseeno od sveta dok mu je sneg padao na ramena; onda je pomislila na sebe kako je i ona usamljena. Iznenada je strano poelela Maksa, da svoje ruke obavije oko nje, zagrli je, stegne je uz sebe, udela je da oseti njegov miris, topao, grub i nekako muevan. Osetila je straan bol. On veeras odlazi za Los Andeles. Verovatno je ve otiao. Glupao, unutranji glas joj se cerio, Maks te nije napustio. Ti si ta koja ga je ostavila. Onog dana kada sam ga pronala kako raiava svoju kancelariju, zato mu tada nisam rekla da ga volim? Mogla sam. Da lije to bio moj glupi ponos? Ili je to bilo neto drugo? Da li se ona plai da se priblii Maksu? ta ako je Maks povredi onako kao Brajan? Ali, ja ne elim vie da budem sama. Postala je svesna toga, jasno i glasno poput zvonjave zvona. Toliko dugo se oseala usamljenom, nekako izolovanom od svega, ali sada to vie nije elela. elela je Maksa. elela ga je vie od Silvi, vie od bilo ega. Moda... moda jo uvek moe da ga stigne. Rouz je osetila kako joj je srce poskoilo. Skoila je i pojurila u kuhinju. Osam sati, videla je. On ide taksijem, dakle, jo uvek moda ima vremena. Rouz je zgrabila telefon i pozvala. Molim te... molim te, budi tamo Maks. Do avola, on se ne javlja na telefon. ekala je i pustila da zvoni i zvoni. elela je neto da lupi, da udari u zid. Nije bilo poteno. Suze su joj navirale na oi, grlo joj je nateklo i skoro se guila u suzama. Setila se da mu avion polee tek u deset. Svuda po kancelariji je poslao svoj raspored, u sluaju da je nekome potreban. Let Junajted er~ lajnza, aerodrom Don F. Kenedi, deset uvee, a svaka od tih reci joj se urezala u pamenje. Po ovom vremenu let je verovatno odloen, pa ako pouri, moda i uspe da ga stigne. Mlin Gud 487 Sada je eprkala po ormanu, zgrabila je izme za sneg, nabacila svoj topli kaput i borila se oko dugmadi. Pogledaj me! Ve drhtim, a nisam jo ni izala napolje! Skoro odmah je uspela da uhvati taksi, ali je na autoputu za Long Ajlend saobraaj bio u zastoju. Opsovala je sneg i kamione koji svima zakruju put, i komunalce koji prave jo veu guvu na putu i koji bi trebalo da znaju to pre nego to izau po ovakvom vremenu. Boe svemogui, ovim tempom nikada nee stii tamo. Zurila je u svoj sat. Sada je bilo devet. On e uskoro da se ukrca. Molim te. Ona ne moe da dozvoli da ode... a da me ne... ne. moe... Molim te Maks... molim te, budi tamo! Nakon uasne guve na putu, stigli su do terminala kompanije Ju-nion. Automobili su se u dva, pa i tri niza parkirali na prilaznoj rampi. Unutra je bila gomila ljudi koji su okruivali pultove za ekiranje, prepunili svako sedite u ekaonicama, ak su sedeli na podu, zakrivali prolaz ka izlazima i udarali je svojim

prtljagom. Na desetine letova je otkazano. Boe, molim te... neka Maksov bude jedan od tih. Pogledom je prela po izlazu za ukrcavanje i brzo primetila Let 351, Los Aneles, 10.05, izlaz 12. Prema satu, to joj je ipak dalo est minuta. Dok joj je srce ubrzano lupalo i krv se sjurila u slepoonice, Rouz je trala, probijala se kroz gomilu, skoro se zakucala u krupnog crnca koji je ukrcavao ogroman kofer, i umalo je oborila dete. Nizali su se izlazi s veim brojevima: etiri, sada est, sedam, devet... Dvanaest. Izlaz dvanaest. Disala je ubrzano, ali je ipak uspela da proe kroz pult i ue u ekaonicu. Vrata koja su vodila ka avionu su bila zatvorena. Ali moda ipak uspe da se dalje probije... moda. Onda je Rouz videla. Kroz ogromno ploasto staklo, ona je primetila crvena treperava svetla i avion koji polee. elo telo joj je postalo teko, noge kao da su nekako padale na pod, a srce postalo teko poput olova. Maks... o, Maks! 42. Maks je izvukao ruku iz rukavica i pritisnuo interfon po drugi put. Hriste, ta je on oekivao? est sati je ujutru. Ona mora da spava. Jedva da je svanulo. On jednostavno treba da ode, da nastavi dalje. Glupo je to je uop-te ovde doao. Nema svrhe. Morao je da uhvati avion. Maks je oseao hladnou na stepenicama od snega koja se uvlai u njegove donove. Ruke su mu utrnule. Tokom noi je sneg prestao da pada; prehladno je za sneg. Mora da je temperatura bila dosta ispod nule. Dok je izdisao, u hladnom, sivkastom vazduhu su se videli beli magliasti oblaii. Poto je pritisnuo interfon po trei put, najzad je shvatio. Rouz nee da odgovori. Jednostavno nee. Moda ak nije ni u kui. Srce mu je potonulo. Dok se spremao da ode, neto je preturao po koferu. Teko gacajui po zavejanim stepenicama, iznenada se setio. Boe, pa on jo uvek ima kljueve. Danima je nameravao da ih vrati, ali je nekako to uvek zaboravljao. Zavukao je ruku u dep i izvukao privesak s kljuevima. Da, jo uvek su tu. Rouzini kljuevi. Osetio je nalet radosti za koji je znao da je prosto smean. Za nekoliko trenutaka se popeo do njenog stana, okrenuo klju, osetio bravu kako se pomera, a zatim polako otvorio vrata. Najtie to je mogao spustio je kofer odmah pored vrata. Maks je tu stajao, a srce mu je bubnjalo i doprlo ak do grla. Glupane, koga ti to zavarava? Nisi ovde doao da se sa njom oprosti. Jo uvek se nada, zar nije tako? Hriste, zato on to nikako da shvati? Koliko puta je Lusi morala da otme fudbalsku loptu arliju Braunu pre nego to se on opameti? Ne, ovo je smeno. Ali ipak, kako on moe da ode a da se makar ne pozdravi s njom? Istina, da vreme nije toliko loe i da ga Manki nije molila da krene kasnijim letom, do sada bi ve bio na Beverli hilsu.

Ali ovaj let je tek za dva sata. Pa je pomislio: Zato da ne? Maks se na prstima kretao po dnevnoj sobi. Jutarnje svetio, koje se odbijalo od snega nakupljenog oko prozorskog okna, inilo je da sve nekako izgleda svetlije, mnogo svetlije od est sati ujutru. Primetio je gomilu odee na stolici a tu pored i par izama baenih na pod. Mora Ajlin Gud 489 da je kasno dola kui, prekasno da bi se potrudila da okai kaput. Da li je mogue da je bila na sastanku? S nekim momkom? Osetio je blagu muninu - Hriste, ona moda nije sama u spavaoj sobi. Iznenada je ostao bez daha, kao da ga je neko isisao iz plua. Polako je uao u njenu spavau sobu. Bledo svetio je dopiralo kroz roletne, podelivi sobu na nejasne pruge koje su svetlucale po mesin-ganim kuglama na krevetu. Pogledao je u figuru sklupanu ispod pokrivaa. Sama, da, hvala bogu. Osetio je kako mu se vazduh ponovo vraa u plua. Zurio je u Rouz koja spava, gledao kako joj se grudi podiu i sputaju i blago remete mirnou pokrivaa. Lice joj se podelilo na dve polovine, svetlu i tamnu, a kosa je bila poput crnog oblaka na jastuku. Boe, ona je prelepa. Srce mu se slamalo a oi se napunile suzama. Rouz." Dodirnuo joj je ruku. Rouz, probudi se." Samo mi dozvoli da se s tobom pozdravim, a onda obeavam da odlazim iz tvog ivota. Sutra u ovo vreme e se kretati autoputem Santa Monika. Tamo je dvadeset dva stepena, Geri mu je sino to rekao preko telefona. Dvadeset dva stepena! Odveu te do Venecije, rekao je, nee poverovati svojim oima. Devojke u bikinijima koje po trotoarima jure na roleri-ma. Maks, ovde e uspevati i u hladovini. Da, pomislio je Maks, zajedno sa svim onim ostalim patetinim mukarcima, s raskopanim kouljama do pupaka, zlatnih kajli oko vrata koji jure za devojkama upola mlaim od sebe. Ali, ta ako je sve to ja elim ovde? Ali, ona te ne eli, Makse, ti starkeljo. Zato je bolje da nastavi dalje, pre nego to se potpuno izblamira. Ne, samo da se na brzinu od nje oprostim. Moram to da uradim. To je advokat u meni. Sve mora da ima svoj poetak, sredinu i kraj. Zavretak. Nekoliko godina emo sigurno razmenjivati estitke za Boi i moda u da svratim kod nje u kancelariju kada sam u gradu. Do avola, ona e jednog od ovih dana da se uda i pozove me na venanje. Ali, ovde ja silazim, na poslednjoj stanici. Rouz", ponovo je promrmljao, piljei u nju i upijajui njeno lice u svoje seanje. Tako vrsto je spavala da nije imao srca da je stvarno probudi. Verovatno je mrtva umorna, sirota Rouz. U redu, moda je ovako bolje... da odem pre nego to ona sazna da sam bio ovde. Zbogom. Nedostajae mi", proaptao je Maks. 490 Vrt lai

Osetio se bespomono, kao i svih onih noi pre mnogo godina dok je stajao i posmatrao svoju erku u kolevci - Isuse, mogao je satima da posmatra Manki dok spava, toliko je bila slatka za gledanje znajui da bez obzira koliko arko on eleo da je odbrani, da je zatiti unutar svoje ljubavi otporne na metke, doi e vreme kada e ona da se osamostali i ostavi ga da stoji na ivici. Srce mu je sve vie tonulo a suze pekle njegove oi. Aha... da." Poljubio je u te njene oputene usne. Vidimo se, mala." Bio je kod vrata, na izlazu iz njene sobe, kada je uo Rouzin hrapav glas: Makse? Jesi li to ti?" Okrenuo se, a srce mu je podrhtavalo. Ja sam. Zao mi je to sam te uplaio." Ona je sada ustala, potpuno razbuena, a ogromne tamne oi je sa zaprepaenjem uperila na njega. Makse, ta ti radi ovde? Trebalo bi da si u Los Anelesu!" Mandi se brinula da letim po onako oajnom vremenu, pa sam joj rekao da u da saekam dok se ne smiri. Sada sam krenuo na aerodrom. Samo sam svratio da se s tobom pozdravim... i ostavim ti ovo." Skinuo je kljueve sa priveska i stavio ih na sto uz prigueni zvuk. Nemoj da ustaje. Nemam mnogo vremena." Naterao je sebe da se na-smeje. Kalifornijo, eto mene, kao to pesma kae. Hej... hej, ta je ovo? ta je s vodopadom?" Rouz je, u izguvanoj flanelskoj spavaici, iznenada skoila iz kreveta, s tom divljom kosom koja joj je trcala svuda oko glave a suze su joj tekle niz obraze. Ona je sada blokirala vrata, s rukama na kukovima. Ne moe da ide! Neu te pustiti!" Maks je zaprepaeno gledao u nju. uo si me, Makse Grifme! Ti ne ide nikuda, ne, bez mene ne ide!" Na obrazima su joj se videle crvene brazde od spavanja a oi su joj se caklile. Traak nade se pojavio u njemu i blago se nasmejao. Maks je shvatio da sada moe da se pomeri, pa je sobu preao u dva koraka i zgrabio je za ramena. Rouz, jesi li luda?" uo si me. Ja idem s tobom." Da li ti neto sanja? Zato, do avola, ti eli da ide u Kaliforni-ju?" Zbog grejpfruta." Rouz... ti ini veli..." Ajlin Gud 491 Smoga. Dakuzija. Autoputeva. Ronalda Regana..." Da li si potpuno..." Zbog tebe." ta si rekla?" Zbog tebe." Sada se smejala. Volim te, Makse. Ne mogu ovde da ostanem ako tebe nema." Sada je nada u njemu poela da cveta... potpuno je procvetala. Mislim da sam ja taj koji sada sanja." Volela sam te od samog poetka, mislim, samo to to nisam ranije shvatila. A kada sam pomislila da je za nas prekasno, kada si mi rekao da se seli u Los Aneles... oh, Makse, je li prekasno?" Da li to stvarno misli, da krene sa mnom?" Ona se iroko nasmejala, ali je primetio da su joj se

uglovi usana tresli. ula sam da dakuzi ini uda za ljubavni ivot i seks. A ba sluajno volim grejpfrut." Maks je u nju zurio oseajui se kao da mu je neko pomerao tlo pod nogama. Zatim slee uz lomni tresak. Isuse, o Isuse, on je ve dvadeset godina bio na pogrenom putu, a eto, ona se iznenada pojavila, poput fatamorgane koja blista na horizontu i obeava hladnou i slatku vodu na kraju tog usamljenog puta. Boe, moe li u to da poveruje? Polako se neeg priseao, dopiralo je iz podsvesti. Imao je esnaest godina i tako je eleo da kupi svoj auto da je elo leto radio na liniji za pakovanje cementa u cementari Nju Derzija. Svake veeri je kui dolazio u oblaku praine, s bljutavim ukusom cementne praine u ustima koja nije mogla da se ispere ak ni kada bi prao zube sve dok mu desni ne bi prokrvarile. A zatim je doao septembar mesec kada je utedeo etiristo dolara i mogao da kupi auto. O Isuse, kakva je to bila krntija od kola! Auto iz 1941. godine, odvratne zelene boje koja lii na iz-bljuvak. Nagrizena od re i prepuna starih vealica. Njegova majka je zaplakala kada je auto dovezao kui i parkirao ga ispred. Ali, radio je prokleto dobro. Nije mogao da se poredi s indi 500, ali se kotrljao. Troio je vrlo malo benzina. Hriste, kako je voleo taj auto! Bio je bolji od gane novog tanderbirda koji je kupio nakon zavrenih prava i svih ostalih automobila koje je nakon toga imao. Sada je pomislio da razume zato, uprkos svih mana koje je auto imao, jer ga je ba takvog voleo. On ga nije samo kupio, ve je o njemu sanjao. Zamiljao je ba kao to neki poremeeni tinejder zamilja Ali-babu, iz cementne praine i sanjarenja. Znao je tada i zauvek, dok je sedeo iza naprslog volana tog starog auta, da e ako neto arko eli, to i da ostvari. 492 Vrt lai Maks je zatreptao pokuavajui da se usredsredi na Rouzin lik i bilo je kao da posmatra sitan svemir raznovrsnosti, nene plave vene na njenim slepoonicama, svaku tamnu kovrdu na kosi, tragove svetlo-sti u njenim tamnim oima od kojih joj ija pogled. Ruku joj je pribliio uz lice, otvorenih dlanova, ne dodirujui je, ali dovoljno blizu da ona oseti njihovu vrelinu. Rouz se nagnula ka njegovim dlanovima, zatvorila oi, a svilenkasti dodir njene koe na jagodicama je uinio da se oseti kao da vozi kolica po novoj travi, da ga ostavljaju bez daha, uzbuenog i pogoenog srca. Nije nikakvo privienje, rekao je sebi. Ne, ona je, ba kao i on, jo jedan umoran putnik koji je doao kui. Pod jednim uslovom", rekao je, dok mu je glas bio hrapav od emocija. Pucaj", promrmljala je. Udaj se za mene." Potpuno je otvorila oi. Osmeh joj se pojavio na licu. Hou. Mislim, da. Hou. Da li je to odgovor

na tvoje pitanje ili eli da nastavim dalje?" Aha", rekao je. Samo nastavi. To mi se dopada da sluam." Zabacila je glavu, smejala se, ruke je iroko i uvis rairila, iskrivila je vrat, dok joj je naelektrisana kosa klizila s lica i vrata. Ba tada je primetio - minue. Dve identine u obliku suze, koje joj sjaje u uima. EPILOG Silvi se zavalila u udobnu stolicu pored kamina i za trenutak uivala u tom mekanom somotu. Izula je cipele i pustila da joj glava padne na puniji naslon za glavu. Kroz izgravirane staklene panoe na vratima u gostinskoj sobi, mogla je da primeti kako se senke pomera-ju - kako ljudi iz ketering servisa raiavaju prazne ae, pepeljare i tanjire. Osetila se umorno, ali je to bio zdrav umor. Kao kad aranira rue u svojoj najboljoj voterford vazi nakon tekog jutra i upanja korova na vrelom suncu. Dopalo im se. Svima. Ono to je Nikos uradio od ove kue-straare. ta sam ja uradila. Rekli su da je to udo. Negde na stepenitu je mogla da uje slabaan enski glas i duboki zvonki Nikosov odgovor koji se pozdravlja s poslednjim gostom. Tako-de je ula zvuke iz kuhinje tano ispod sebe, jednolino pevuenje ja-majskog govora, esme koja tee, sudova koji se peru. Silvi je podigla noge u arapama na ukraen tronoac. Osetila je deliminu srameljivost kada je pomislila kako je besramno uivala u veernjim hvalospevima, kojim su je ovenali poput krune od lovorovog venca. A zato i ne bi? Ona jeste to zasluila. Osvrnula se po gostinskoj sobi, koja je blago upijala neno svetio vatre koja se gasi i po prvi put je uvidela njenu savrenost - bez snanih priseanja na nekadanje napukle zidove, tavanicu koja visi, gomilu grae i kofu s farbom. Ponos i zaprepaenje su je obuzimali i osetila se nekako ohrabreno. Velianstvena, da. Ali takoe i nekako intimna - to ima prednost. Kako je bila u pravu kada je odabrala ove svetle tonove za neujednaene vence od mahagonija oko vrata i prozora, vilijam mori dezen u najsvetlijoj srebrnastoj boji a za tavanicu s vencima od gipsa u obliku rua nene pastelne boje! Umesto tekog pogrebnog plia, odabrala je zavese nene boje limuna, s raznovrsnim arama koje su tu da upijaju sunevu svetlost. I tek tu i tamo poneki svetli akcenat: crveni lakirani kineski kredenac za aj, upeatljivo luj XV pozlaeno ogledalo izmeu dva visoka prozora a iznad kamina ljiljani Dorda O'Kifa. Ja sam ovo stvorila. Neto na ta mogu da budem ponosna. Oh, mama, volela bih kada bi ovo mogla da vidi... 494 Vrt lai

Na visokom pozlaenom ogledalu, Silvi je primetila svetlucavi odraz boje ilibara vitke ene koja nosi haljinu od krepa plaviaste boje, a svetla kosa je zakaena sa dva stilska srebrna eljia. Na toj eni krupnih zelenih oiju poput mora, ogledao se duboki mir. Posmatrala je svoj odraz oseajui se distancirano, kao da gleda svoj naslikani portret. Zaprepastila se zbog te dostojanstvenosti i samoodranja. Odluila si, zar nisi?" apnula je sebi, udiui miris parfema i cigareta koji se jo uvek oseao. Da. Konano. Znala je kako eli da provede ostatak svog ivota. Ni-kos je postajao nestrpljiv. Suvie dugo je sve to odlagala. On je zasluivao odgovor, iako je bolelo da pomisli na sve to e da rtvuje. Ali, svaki izbor ima svoju cenu. A ko to zna bolje od mene? Pomislila je na onu davnu no - dim koji je guio, strah, vrele plamenove i kada je, nakon to je umotanu bebu imenovala kao svoju, morala da ivi s tim izborom. Ali, hvala bogu, vie nije bilo tako bolno. Ona je pronala svoje dete, svoju Rouz. Ona je pravu opasnost drala u svojim rukama. Nikada vie nee da dozvoli da je neto odvoji od Rouz, ne u potpunosti, ne ak iako je Rouz u Kaliforniji. esto e je poseivati. Ve je jednom avionom otila tamo. A ovog leta se ona udaje. Ii e i za neke druge prilike. Nikos je takode posetio Rouz, ba pre dve nedelje. Kui je doneo fotografije i sve joj ispriao, o svakom detalju njihovog susreta, o emu su razgovarali, ta su zajedno radili. Silvi je konano mogla da gleda unapred, umesto tog stalnog osvrtanja u prolost. Ona moe da krene dalje, posveti vie energije poslu. Pomislila je na mesto u Marej hilu koje je prolog meseca kupila, straaru... jo u gorem stanju od ove kue u kojoj se nalazi. Sada je dane provodila gazei po utu u potpuno raskrenim sobama, sa slatkoreivim inspektorima iz Odeljenja za ureenje, brojala unoenje ploica i graevinskog materijala, cenkala se sa izvoaima. Ali e se i ti grubi radovi jednom zavriti, a onda e ona moi da zapone s onim delom koji najvie voli zavrnim poslovima ureivanja. Svaku sobu je posmatrala poput praznog platna koje eka njenu etku. Kako ju je to samo uzbuivalo! Ujutru bi popila solju kafe a zatim odjurila u D&D po uzorke tapeta i materijala, do prodavnice za osvet-Ijenja ili ogromnog skladita koje je pronala u Red Hoku prepunog industrijskih ostataka - kamina, prozora s vitraom, starinski obojenih vrata. Ajlin Gud___________________________________ 495 A zatim bi na kraju dana usledila njena nagrada, vrela kupka, aa serija i mirna veera. A najbolje od svega je to je to vreme provodila s Nikosom svojim prijateljem, ljubavnikom, partnerom. On e da bude predivan mu. Kada bi samo... Silvi se prepala od zvuka ogromnih tekih vrata koja su se zatvarala. Izgleda tako oputeno, pomislio sam da spava." Nikosov tih i pomalo grub glas se nadvio nad njom. Onda je osetila njegove tople usne na potiljku. Draga Silvi, veeras si bila kraljica zabave."

On ju je zaobiao i seo na stolicu preko puta nje. Silvi je pomislila da izgleda tako zgodno u smokingu, pa ipak je nekako bio distanciran, poput uvaenog senatora koji prireuje sveanu veeru za prikupljanje novanih priloga. Nikos se naslonio i prstima proao kroz kosu, zatim je otkopao svoj sako, olabavio leptir-manu i dugmad na koulji. Posmatrala je njegov vrat, irok i braon boje, koji je virio ispod delimino otkopane koulje. Sada je izgledao vie stvaran, kao ovek od krvi i mesa. Mislim da sam popila malo vie ampanjca", rekla je i nasmejala se. Bojim se da je jedino zvono za koje sada znam ovo u mojoj glavi." Pa, onda u morati da te smestim u krevet", rekao je i nasmejao se, a plamici vatre iz kamina su se videli u njegovim crnim oima. Silvi je osetila kako joj se neto skuplja u grudima. Ne... ne veeras, dragi... Moram da idem kui. Sutra moram da ustanem u osvit zore. Sa arhitektom u osam i trideset, a onda do Filipa. Tamo sam videla prelep Tifani vitra iznad vrata na koji sam bacila oko. Bie savren za kuu na Marej hilu." Silvi..." Nikos se naginjao napred, a laktove je stavio izmeu kolena, pa su mu ogrubele krupne ruke obrazovale oslonac na koji je naslonio bradu. Izgledao je zabrinuto. Moda nisam najobrazovaniji ovek, ali znam da prepoznam izgovor kada ga ujem. A ti ele nedelje bei od mene... da li postoji neto to eli da mi kae?" Silvi je upiljeno gledala u vatru koja se gasi i osetila kako se u njoj podie tuga. ula je blago dobovanje kie o prozore. Prolena kia joj je nekako uvek delovala najhladnije. Zato je to tako? Stara seanja su navirala. Krupnim koracima je jurila u kolu u svojoj utoj kabanici sa kapuljaom i crvenim gumenim izmama. Na pola puta je sluajno zgazila u duboku baru, izme su joj se napunile vodom a stopala bila potpuno mokra i hladna. Sela je na ivinjak i izu-la izme i arape. Ali onda nije uspela da odvee mokre pertle da bi 496 Vrt lai ponovo obula izme. Pa je samo sedela i plakala, dok neki ovek nije doao i pozvao mamu sa telefonske govornice. Pomislila je: Skoro ceo svoj ivot sam provela oseajui se slabom i glupom, ekajui nekog mukarca koji e doi po mene i spasiti me. Ne vie. Sada e da zavisi samo od sebe. Ne mogu da se udam za tebe, Nikose", neno je rekla. Neu vie da to odlaem. To ne bi bilo poteno." Izgledalo je kao da se Nikos skamenio i kao da je sada gledala neku njegovu fotografiju dok tamo sedi, iskrivljene kravate, brade oslonjene o sklopljene ruke, i oiju koje su podseale na dve rupe koje gore na

njegovom tamnoputom licu. Na neki nain, to je ironino", nastavila je, videi ga sada duplo, jer su joj se oi napunile suzama, jer si ti taj koji mi je pomogao da shvatim da mogu samostalno da preivim. Nikada se tako ne bih ose-ala da nije bilo tebe. Ali, sada mi se dopada da me pitaju za miljenje u banci. Dopada mi se saznanje da ako se krov urui neu da paniim, ve u s tim da se izborim. Dopada mi se da... imam kontrolu nad stvarima." Ja ne elim da ti bude meni potinjena", rekao je Nikos, dok su mu se ruke otvorile kao da je moli. Samo tvoju ljubav." Ima to, dragi moj. Uvek!" Pa zato onda?" Jer...", razmislila je paljivo birajui ta e da kae, ...poznajem sebe i suvie dobro. Svakog dana u postajati sve vie zavisna od tebe i malo vie uplaena da oprobam stvari sama. Nije to tvoja krivica, Nikose. Ja sam jednostavno takva. I moda je to moja najvea snaga... da mogu da spoznam svoje slabosti i mane." Oh, Silvi." Primetila je da su sada i njegove oi zasuzile. Ja sam taj koji je slab. Ja ne znam kako u da preivim bez tebe." Ni ne mora", rekla je. Samo sam rekla da ne mogu da se udam za tebe. Ali to ne znai da mi moramo da prestanemo da se viamo, zar ne?" Moda ne." Uzdahnuo je i naslonio se unazad. Ali u ja uvek da teim ka tome. Ja elim enu, Silvi. Nedostaje mi brak. Postajem sve stariji... prestar sam da jurcam okolo, ne znajui u iji krevet leem, tvoj ili svoj. elim te. Sve vreme, a ne samo tu i tamo." Silvi je osetila bol u srcu, ali ne toliko jak koliko se plaila da e biti. Oh, Nikose, nema nieg loeg u tome ta ti eli. Tako bih volela kada bih to mogla da ti pruim. Da je tu samo... re o predaji, ja bih to draAilinGud ___________________________________497 ge volje uradila. U stvari, ti si ve osvojio moje srce... ali ne mogu da ti dam nita vie od toga." Sada je usledila tiina i Silvi je ula iznenadnu buku, poput uzdaha. Pogledala je u kamin i primetila da se ar uruio, a gomila iskrica je ila ka dimnjaku. Osetila je neobinu smirenost. Kao da je ova odluka bila poput visokog brda na koje se popela i sada moe da se malo odmori. Poto je malo saekala da on neto kae, odluila je da oproba svoju ansu i ispruila je ruku ka mestu gde je on sedeo. Za jedan stravian trenutak, ruka kao da joj je visila u vazduhu, nekako oteala i hladna. Da li e on da je odgurne? Da se na nju naljuti? Oh, molim te boe, neka on ne bude ljut. Volim ga, i dalje mi je potreban na tako mnogo naina... Onda je, hvala bogu, osetila Nikosove snane tople prste kako se prepliu sa njenim; on je sada ustajao i nju podigao na noge. Ti misli da si me osvojila, je li, moja tvrdoglava Silvi?" On se sada mrtio, ali su mu oi delovale

neno. Pobedila te? Oh, Nikose, molim te, nemoj tako da razmilja. Samo sam htela da kaem da ako se za tebe udam, neu ostati ena koju ti sada voli." Nisi u pravu. Ja u te uvek voleti u kojem god obliku. I ja se ne predajem tako lako, kao to to dobro zna. Ne, kada stvarno neto odluim. Ali Nikose", Silvi se smeila. Ti me ve ima." Zauvek?" Veeras, sutra, prekosutra i dan nakon toga i..." Shvatam. Pa, onda, poeemo od ovog trenutka. Od veeras. Hoe li da ostane veeras sa mnom?" Uvidela je Nikosovu strategiju i nasmejala se. Oh, pa dobro, nije na odmet da samo malo popusti, zar ne? Onda je on ustao, podigao ju je i zagrlio, dok ju je njegovo krupno telo grejalo a kruta kragna na koulji joj golicala vrat. Silvi se u sebi nasmejala, a srce joj je prebrzo kucalo. Oh, da, sada je razumela. Sve sutranjice koje e Nikos da povee, i tako u nedogled. Pa... pretpostavljam da bih mogla da otkaem taj sastanak sutra ujutru s arhitektom", rekla je. Pustie ga da misli da je pobedio, iako se ona ve odluila. A ujutru", mrmljao je on, mora da ostane na doruku. Potreban mi je tvoj savet u vezi s neim. To malo pare zemlje u dvoritu, razmiljao sam da tamo zasadim neke rue..."