Julija ili Nova Eloiza an ak Ruso

Predgovor Treba predstava velikim gradovima, a romana iskvarenim narodima. Uoio sam navike svog vremena i objelodanio ova pisma: zato nisam ivio u stoljedu kad bi trebalo da ih bacim u vatru! Iako nosim samo naslov izdavaa, sam sam radio na ovoj knjizi i nedu da to tajim. Jesam li uradio sve i je li izmiljotina cela prepiska? Otmeni svete, to ti je stalo? Tebi je zacijelo izmiljotina. Svaki poten ovek mora priznati svojima knjige koje objavi: uato sam stavio ime na elu ove zbirke, ne da je prisvojim, nego da za nju odgovaram. Ima li u njoj zla, neka se meni pripie; ima li dobra, ne kanim se njime ponositi. Ako je knjiga loa, jo sam vie duan da je priznam: ne elim da me smatraju boljim no to jesam. to se tie istinitosti dogaaja, izjavljujem da sam vie puta bio u zemlji ovih ljubavnika, a nikad nisam uo da se spominje ni braun dEtange, ni njegova kderka, ni g dOrbe, ni milord Eduard Bomston, ni g. de Wolmar, svradam panju i na to da je topografija na mnogo mjesta grubo izopaena, bilo zato da se bolje zavede italac, ili zato to pisac zbilja nije znao bolje. Samo ovo mogu redi: neka svatko misli kako ga bude volja. Ova knjiga nije napisana da ide od ruke do ruke u otmenu drutvu, ona pristaje vrlo malom broju italaca. Stil de ozlojediti ljude ukusa, sadraj de uzbuniti stroge ljude, sva uvstva init de se neprirodna onima koji ne veruju u krepost. Jamano se nede dopasti bogomoljcima, slobodoumnicima i filozofima, jamano de uvrediti galantne a sablazniti potene ene. Kome de se onda svideti? Moda samo meni, ali je sigurno da se osrednje nede svideti nikome. Ko se god nakani itati ova pisma, mora se naoruati strpljenjem nad jezinim pogrekama, nad prostim i patetinim stilom, nad optim mislima zaoevenim u bombastine rei, mora sebi unapred redi da oni to ih piu nisu Francuzi, lepoumnici, lanovi akademije, filozofi, nego provincijalci, stranci, samotnici, mladi ljudi, gotovo deca, koji, u zanosu svoje mate, dre za filozofiju poteno buncanje svoga mozga. Zato da se ne usudim kazati ta mislim? Ova zbirka, sa svojim starinskim stilom, bolje odgovara enama nego filozofske knjige: moe ak biti korisna onima koje su, uza sav neuredan ivot, sauvale nkeu ljubav k estitosti. to se devojaka tie, malo je drukije. Nevina devojka nikad nije itala roman, a ja sam na ovaj stavio naslov prilino nesumnjiv, da bi svako ko ga otvori odmah video na emu je. Koja se, unato naslova, usudi propitati samo jednu stranicu, propala je devojak, ali svoju propast neka ne pripie ovoj knjizi, zlo se ved unapred bilo dogodilo. Poto je zapoela, neka je proita do kraja: nema vie ta da izgubi. Ako se ovek stroga morala, prolistavi ovu zbirku, ozlojedi ved kod prvih stranica, besno odbaci knjigu i naljuti se na nakladnika, nedu se aliti na njegovu nepravednost: na njegovu bih mestu i ja mogao uiniti isto. Ako se netko, poto je proita celu, drzne da me osudi to sam je objavio, neka to rekne, ako hode, cijeloj zemlji, ali neka ne dolazi k meni: osedam da toga ovjeka ne bih, dok sam iv, mogao postovati. Poite, dobri ljjudi, s kojima mi bijae tako ugodno iveti i koji ste me tako esto uteili za uvrede pakosnika, poite u dalj da sebi traite sline: uvajte se gradova, ondje ih nedete nadi. Poite u skromna pribjeita da zabavite neki par vjernih branih drugova kojih de sloga postati jo vrda pod arima vae 1

sloge, da zaboravite nekog jednostavnog i uvstvenog oveka koji zna voleti vae stanje, nekog samotnika, sita svijeta, koji kudedi vae grehe i zablude ipak tronuto kae sebi: Jao, evo dua to su trebale mojoj dui!

Prvi deo Prvo pismo Juliji Uitelj koji poduava Juliju zaljubio seu nju i pie joj pismo. Samo ona moe to da promeni da ga odgurne od sebe. Znano vam je da sam u vau kudu uao na poziv gospoe vae majke. Kako da tu njenu majku liim radosti da jednoga dana zadivi mua vaim napretkom u uenju koje mu u toj nameri taji?.... A i samo to priznanje ne bi li bilo uvredljivo, poto bi dolo od oveka kome ni poreklo ni imetak ne mogu dopustiti da tei za vama? Vidim gospoice, samo jedan nain da iziem iz neprilike u kojoj se nalazim Pokaite moje pismo roditeljima, uinite da mi se zabrani ulaz k vama. Usuujem se pitati kako moete biti tako vragolasti javno, a atko smrknuti nasamo! Mislio sam da bi moralo biti sasvim obratno, i da bi dranje valjalo udesiti prema broju gledalaca. Mjesto toga vidim a to me uvek jednako zbunjuje da vam je ton uslijen kad smo sami, a srdaan pred svima. Udostojite se da ujednaite svoje ponaanje, moda du ja biti manje izmuen. II pismo Juliji Pogreio je to joj je rekao jer misli da ga je omrzla i hladnija je prema njemu. ta ona naredi on de to uiniti. Oekuje pauzu. Mjesto da olakam svoje patnje, samo sam ih pogorao izloivi se vaoj nemilosti, i osjedam da je od svih muka najtea to sam vama omrznuo. III Juliji Misli da je svoju tugu preneo na nju i to ga ini jo tunijim. Vatra koju oseda ugaside se u grobu. Oprata se od nje, odlazi. Nemojte se uzrujavati, gospoice; ovo je poslednje dodijavanje koje vam dolazi od mene. ... Ne sumnjajte, boanska Julijo, kad biste mogli videti kakav je poar ovih osam dana klonulosti zapalio u mojoj dui, i sami biste zacvilili zbog boli koje mu zadajete. ... Ne smeta; tko se ne moe uiniti sretnim, moe bar zasluiti da to postane, i ja du znati da vas prisilim da cenite oveka komu se niste udostojili ni reju odgovoriti. Prva Julijina poruka Kae mu da moe ostati. 2

Odgovor Dugo sam utio, ovek ne moe podnositi prezir osobe koju ljubi. Druga Julijina poruka Ne, gospodine, posle onoga to se inilo da osedate, posle onoga to ste mi se usudili kazati, oveka kakvim ste se pravili ne odlazi, ini neto vie. .... Treda Julijina poruka na mene paze, i ne mogu ni govoriti s vama ni pisati vam do sutra. ekajte. IV pismo Julijino On je otrov koji truje i ubija njenu duu. Sma je i preputena sebi i njemu. Sve se okrenulo protiv nje, priroda mu je saveznik i voli ga protiv svoje volje. Moli ga da je ne osramoti. Uvuena malo-pomalo u klopku podlog zavodnika, vidim, nemodna da se zaustavim, straan ponor u koji du upasti. O prepredeni ovee!... Majka je slaba i nema mogudnosti da mi pomogne, znam nemilostivu oevu strogost, pa bih samo upropastila i osramotila sebe, porodicu i samoga tebe. Prijateljica je odsutna, brata vie nema, nemam na svetu zatitnika koji bi me branio od neprijatelja to me progoni. Cela priroda kao da je tvoj saveznik, svi su moji napori uzaludni, oboavam te protiv svoje volje. ... O Boe! Jesam li se dovoljno ponizila_ Piem ti kleedi, u suzama kupam papir, tebi upravljam ove bojaljive molbe. V pismo Juliji Dopusti mi, oj dopusti da uivam nesludenu sredu to sam ljubljen... ljubljen od one... Moja strast i njen predmet zajedno de zadrati nepromenjenu istodu. Oboje smo mladi, sitina je, ljubimo prvi i jedini put u ivotu i nemamo nikakva iskustva u strastima. ... Prava sredo, dobar glasu one koju ljubim, pobedo ljubavi koju potujem, koliko vie vredi nego sve ljubavne naslade. VI pismo Julijino Klari Julija zove Klaru (naziva je sestriinom) da se vrati jer bi njeno prisustvo moglo da je sprei u namerama. Ona je otila zbog smrti njene negovateljice koja je uvala kad joj je majka umrla ailot. Dobra ena (Chaillot) s nama je neprestano razgovarala o pravilima udvaranja, o pustolovinama svoje mladosti, o postupku s ljubavnicima. U naoj su dobi njezine pouke poinjale biti opasne. ... ao mi je pouka koje primam bez tebe i bojim se da ne postanem previe uena: na uitelj nije samo zasluan ovek nego je i krepostan, ali zato ga se treba jo vie bojati. Suvie sam zadovoljna njime, a da bih bila i sa sobom: u njegovim i naim godinama, ak i s najkreposnijim ovekom, kad je ljubazan, bolje je da budu dve devojke nego jedna. VII pismo odgovor

Da je aliot iva znala bi da ih sauva od ovakve opasnosti. Klara shvata opasnost i dodi de da pomogne, a dotle neka pazi jer vreme radi za filozofa uitelja. Kad bi samo neki traak nade... da bi barun dEtange pristao da da kderku jedinicu nekakvu malom siromanu graaninu! Nada se?... A emu se dakle nada? VIII Juliji Uitelj ali to se promenila z aova dva meseca, on bi hteo neto vie. Ne via je samu i to ih vrada na opreznost, na staro. Vrada joj da se sama uva, jer ga moe izdati razum. Vaa nerazdruiva sestriina vie se ne udaljuje od vas. IX Julijino Kad biste mogli shvatiti s kakvim sam uasom doivela prve napade osedaja koji me s vama sjedinjuje, doneli biste sud o jadu to mi ga je bio zadao: bila sam odgojena u tako strogim naelima da mi se i najnevinija ljubav inila kao vrhunac gadosti. Sve me je uilo ili poticalo na verovanje da je tankodutna devojka propala im joj prva nena re pobegne iz usta; moja zbunjena mata izjednaila je zloin i priznanje strasti, i tako sam groznu predodbu imala o tome prvom koraku da od njega do poslednjeg nisam videla gotovo nikakva razmaka. ... Za ova dva meseca uvidela sam da mome nenom srcu treba ljubavi, ali da mojim ulima ne treba dragana. Izaavi iz duboke neasnosti u koju su me bacile moje bojazni, uivam divnu slast da ljubim isto. Od toga doba vie nisam strahovala od vas, a kad sam se stala brinuti da se uvam samode s vama, uinila sma to koliko zbog sebe toliko i zbog vas, jer su vae oi i vai uzdasi pokazivali vie zanosa nego razboritosti, pa da ste vi i zaboravili odluku koju ste sami izrekli, ja je ne bih bila zaboravila. Strahuje za bududnost. Svaka novost bide im tegoba u viotima. X pismo Juliji On nije sredan. Vodi borbu sa srcem. Izjeda ga bolest ivi za nju, a ona mu oduzima ivot. Vreme je dragoceno, kaete, znajmo uivati u njemu. Nije li izgubljeno svako ono vreme koje moemo bolje upotrebiti? Osedam da moram biti sretniji, ali ja ipak nisam. XI pismo Julijino Sve se vie vezuje za njega i raste ljubav. Njihove due su se spojile usud ih moe rastaviti, ali ne i razdvojiti. Ona treba da vodi brigu oko njihove sudbine. XII pismo Juliji Zbog osedanja su zanemarili nauku. Treba uiti zbog sebe, a ne razmetati se u drutvu. Mnogo treba itati, a jo vie razmiljati. Skratio je gradivo da ono to naui bude korisno. Izbacio je knjige o ljubavi to bismo u tim knjigama nauili o ljubavi? Ah, Julijo, nae nam srce kazuje o njoj vie nego one, a 4

patvoreni jezik knjiga zaista je hladan svakom koji je sam zaljubljen. Obuhvatio je samo Petrarku, Tasa i Metastazija. XIII pismo Julijino Na selu je i u lugu de mu odati tajnu, ali de sa njima idi i sestriina. A vi, meutim, i dalje ugaajte u svemu mojoj majci i pripremite se na povratak mog oca, koji se konano sasvim povlai nakon trideset godina slube da bi kod kude snosio uznositost stara velikaa, nabusita ali puna asti, koji de vas voleti i potovati bez ijedne rei. XIV pismo Juliji Poljubac u lugu ga je poremetio, bio je otrov. XV pismo Julijino Ona zahteva od ljubavnika da se neko vreme udalji, te mu nareuje da primi novac kako bi mogao podi u zaviaj da sredi poslove. (u Valais) XVI pismo odgovor Ljubavnik se pokorio, i zbog ponosa joj vratio novac. XVII pismo odgovor na odgovor Julijino negodovanje zbog toga to je odbio novac. Nareuje mu da primi dvostruku svotu. XVIII pismo Juliji Primio je novac i poao na put. XIX pismo Juliji itajudi romane, stoput sam se nasmijao hladnu tuenju ljubavnika na odsutnost. Ah! Nekoliko dana posle dolaska u zaviaj ljubavnik moli Juliju da ga pozove natrag te izjavljuje da se boji za sudbinu prvog pisma koje joj je pisao. XX pismo Julijino Nije ga zaboravila. Pozvade ga da se vrati im to bude mogude. Dolazak Julijinog oca. XXI pismo Juliji 5

Ljubavnik hvali njenu osedajnost prema ocu. Ipak ali to njemu ne pripada celo njeno srce. A ja, Julijo! Lutam bez porodice i gotovo bez domovine, i imam na zemlji samo vas, i jedina ljubav zamenjuje mi sve. XXII pismo Julijino Napokon je uinjen prvi korak, i bilo je govora o vama. Ma koliko vi omalovaavali moje znanje, otac je njime bio iznenaen: nije se manje divio ni mome napretku u muzici i crtanju, i na veliko udo moje majke, kojoj ste nabajali svakojakih potvora (ovo se odnosi na pismo majci, napisano u dvolinom tonu, koje je izostavljeno), on je bio zadovoljan svim mojim talentima. Reeno je ocu da je uitelj graanskog stalea i ponosan ovek. Julija ovo javlja ljubavniku da bi mu dala vremena da o tome razmisli. XXIII pismo Juliji Opis valaiskih planina. Obiaji stanovnika. Portret Valaianki. Ljubavnik svuda vidi samo Juliju. (Ruso o idealnom ivotu) Prvih dana sam smirenost to je pomalo nastajala u meni pripisivao privlanosti ove raznolikosti. Divio sam se vlasti koju nad naim najsilnijim strastima imaju najbedutnija bida, i prezirao sam filozofiju to ne moe delovati na duu bar koliko niz neivih predmeta. ... Shvatio sam da je istoda zraka pravi uzrok promeni mojeg raspoloenja. ... U mome opisu nadi dete malu skicu njihovih obiaja, njihove jednostavnosti, staloenosti i one tihe smirenosti a i njihovu nesebinu ovekoljubivost. Ravnoduni su prema novcu, a na to bi se i troio novac u kraju gde gospodari ne primaju nagradu za svoje trokove, sluge za svoje usluge, i gde ne vidi nijednog prosjaka? ... Narod koji ivi da ivi, a ne da stie i da se istie. Oni ne poznajudosadnu tatinu da strancima iskazuju poasti. Deca kad dou u razumno doba ravna su oevima, sluge sedaju za sto s gospodarima, ista sloboda vlada u kudi i u republici, a porodica je slika drave. XXIV pismo Juliji Ljubavnik joj odgovara u vezi sa predlogom da mu se plati trud oko njenog odgoja. Razlika izmeu stanja u kome su oboje u odnosu na svoju ljubav i stanja u kome su bili Eloiza i Abelard. Kad su vam dopala u ruke pisma Eloize i Abelarda, sedate se to sam vam rekao o tom tivu i o teologovu ponaanju. Uvek sam alio Eloizu: imala je srce kao stvoreno da ljubi, ali mi se Abelard nije nikad uinio drugo nego bednik, dostojan svojeg udesa, koji je slabo poznavao ljubav, kao to je slabo poznavao krepost. Poto sam ga osudio, treba li da ga nasleujem? Jao svakome ko propoveda moral po kome ne eli iveti! XXV pismo Julijino Njena je nada svaki dan manja, pritiska je teina odsutnosti. Ah, kad bi znao koliko je gora muka ostati posle rastanka, tvoj bi ti poloaj bio i te koliko drai od mog. 6

Poruka Po laaru koga uopte ne poznajem, aljem ovu poruku na staru adresu, i obavetavam vas da sam izabrao sklonite u Meilleriji, na suprotnoj obali, kako bih uivao bar gledajudi mesto kamo se ne usuujem dodi. XXVI pismo Juliji Grozan poloaj njenog ljubavnika. U potpunoj osamljenosti njegove su oi neprestano uprte u nju. Predlae joj da s njim pobegne. Da nije bilo tebe, sudbonosna lepoto, nikad ne bih bio osetio ovu nepodnoljivu oprenost izmeu veliine u mojoj dui i niskosti u mojem udesu; bio bih ivio mirno i umro bih zadovoljno a da nikad ne zapazim koji sam drutveni poloaj imao u ivotu. ... Pomisli, pomisli, Julijo, da mi ved brojimo godine koje smo propustili uivati. Promisli da se one nikada nede vratiti, da de isto biti s onima koje nam preostaju ako i njih pustimo da nam umaknu. O zaslepljena ljubavnice! Ti trai varavu sreu za ono vreme kad nas nede biti; gleda u daleku bududnost, a ne vidi da se neprestano troimo i da se nae due, iscrpljene od ljubavi i alosti, tope i otiu kao voda. XXVII pismo Klarino Poziva ga da se vrati jer je njegov predlog bacio Juliju u groznicu. Oca uspevaju da sklone, ali majka je poela da sumnja. Ona bi ak i volela da se on pojavi samo da njoj bude bolje. XXVIII pismo Julijino Klari Julija se jada na Klarinu odsutnost, na oca koji hode da je uda za jednog od svojih prijatelja i kae da vie ne jami za sebe. XXIX pismo Julijino Klari Julija je izgubila nevinost. Prekoreva Klaru to je ostavila u ovakvom trenutku u kom je znala da ona moe da posrne. Prekoreva je i to je nije izdala na vreme, kao i to je pozvala uitelja nazad. Njena gria savesti. Sad joj je sestriina jedina uteha. XXX pismo odgovor Klara nastoji da ublai Julijin oaj i obedava joj da de njeno prijateljstvo ostati neokrnuto. XXXI pismo Juliji Ljubavnik, koji ju je zatekao gde roni suze, prekorava Juliju to se kaje. XXXII pismo odgovor

Julija manje ali to je previe dala ljubavi nego to ju je liila najvede drai. Savetuje ljubavnika, kome javlja majine sumnje, neka se pravi kao da mu poslovi ne daju da je dalje pouava, a ona de ga posle obavestiti kako zamilja da mogu nadi drugih prilika da se sastaju. Bilo je doba, moj ljubazni prijatelju, kad naa pisma bejahu laka i draesna, osedaj koji ih je diktirao izlivao se jednostavno i otmeno: nije mu trebalo ni umeda ni ivih boja, a istoda mu bee jedini ukras. XXXIII pismo Julijino Malo zadovoljna ponaanjem na javnim sastancima, bojedi se zapravo da njihova razuzdanost ne oslabi ar njenog ljubavnika, poziva ga da se zajedno s njom vrati samotnom i tihom ivotu iz kojeg ga je izvukla. Ima neki plan, ali mu ga taji i zabranjuje mu da je o njemu pita. XXXIV pismo odgovor Da je umiri u pogledu svojeg zabavljanja o kome mu govori, ljubavnik opisuje Juliji sve to se dogaalo oko nje (njeno skidanje rukavice, mladida koji je pokuao da joj poljubi ruku...) u drutvu u kome ju je vidio, i obedava joj da de dutati kako mu je naloila. Odbija in kapetana u slubi sardinskog kralja i napominje zbog kojih razloga. Mislim da svako duguje ivot i krv domovini, da nije doputeno predati se vladarima kojima nita ne dugujemo, jo manje prodati se i uiniti od najplemenitijeg zanata na svetu zanat odvratna pladenika. XXXV pismo Julijino Opravdanje svog ljubavnika Julija koristi da progovori o ljubomori. Sve kad bi i bio prevrtljiv ljubavnik, nikada ne bi mislila da je laan prijatelj. S njim mora veerati kod Klarina oca. to de biti posle veere. XXXVI pismo Julijino Julijini roditelji moraju na put. Ona de biti ostavljena kod sestriina oca. Njene pripreme za sastanke s ljubavnikom kad budu slobodni. XXXVII pismo Julijino Odlazak Julijinih roditelja. XXXVIII pismo Juliji Kad vidi neno prijateljstvo dveju sestriina, Julijin ljubavnik oseti da i njegova ljubav postaje veda. Nestrpljiv je da se nae u poljskoj kudici, mestu sastanka u prirodi to mu ga je odredila Julija. XXXIX pismo Julijino

Pie ljubavniku neka smesta otputuje da moli za otpust iz vojske Clauda Aneta, mladida koji se upisao u vojnike da bi platio stanarinu svoje ljubavnice, koje je ona zagovarlaa kod majke. XL pismo, Fanchone Regard Juliji Moli Juliju da joj pomogne kako bi dobila ljubavnikov otpust iz vojske. Plemeniti i kreposni osedaji ove devojke. XLI odgovor Julija obedava Fanchoni Regard, dragani Clauda Aneta, da de se zauzeti za njenog ljubavnika. XLII pismo Juliji Njen ljubavnik odlazi da isposluje otpust Claudu Anetu. XLIII pismo Juliji Plemenitost Anetova kapetana. Ljubavnik moli Juliju da se sastanu u poljskoj kuici pre nego se vrati majka. douh da je g. de Merveilleux na selu i pohitah da ga pronaem: bio je u lovu, i ekah ga sve do veeri. Kad sam mu objasnio uzrok ksvojeg dolaska i zamolio ga da odredi cenu za otpust Clauda Aneta, stao mi je praviti mnoge tekode. ... Stigla mi je poruka od njega kasnije Evo, gospodine, otpusta koji ste doli moliti: odbio sam ga vaim ponudama, dajem ga vaim milosrdnim nakanama i molim vas da verujete da ja nikad ne ucenjujem dobra dela. Ne smeta, uinio sam to je vama ugodno, uz tu cenu mogu sve pretrpeti ovo Juliji kae. Drao sam da je okrutno najpre me namamiti tako slatkom nadom, a onda me bez potrebe liiti dobra kojim ste me sami zaneli. Sve je to mrmljanje iezlo, ved kuam odtetu koju ste mi obedali. XLIV Julijino Iynenadan maj;in povratak. Koristi od putovanja Julijina ljubavnika da isposluje otpust Clauda Aneta. Julija mu javlja da je doao milord Eduard Bomston, koji ga poznaje. to ona misli o ovom strancu. Sad uporedi to stanje s naim stvarnim poloajem. U prvom redu, tvoja je odsutnost izvela divan dojam. Moj Argus jamano nije propustio kazati majci da si bio malo vien kod moje sestriine: ona zna da si putovao i zato si putovao: jedan razlog vie da bude cenjen. Kako se moe i zamisliti da bi ljudi koji ive u nekoj osobitoj slozi dragovoljno pristali da se rastanu u jednom slobodnom asu kad mogu da se vide! Zaboravila sam ti redi da du sutra ujutro imati posetu: pohodi de me milord Bomston, koji dolazi iz eneve, gde je boravio sedam ili osam meseci. Kae da te je video. Jue je tako lepo i ba prikladno pred ocem hvalio tebe.

XLV Juliji Gde i kako je Julijin ljubavnik upoznao milorda Eduarda, iji portret zatim slika. Prekorava ljubavnicu to o Englezu misli kao ena i opominje joj sastanak u poljskoj kudici. Tek sam drugi put itao tvoje pismo kad je uao milord Eduard Bomston. Nisam se setio njega pre. Bio je u Sionu, stao je sa mnom drugovati. On je Englez. Nakon osam dana bijasmo prijatelji, i to za celi ivot, kao to bi dva Francuza postala nakon osam sati. Jo du ti redi, da se uzalud trudi da mojim pravima da krivi smer, i da se izgladnela ljubav ne hrani propovedima. Seti se odtete koju si mi obedala i koju mi duguje: jer sve su moralne pouke to si mi ih izdeklamirala vrlo dobre, ali, to god ti rekla, koliba je jo bolja. XLVI Julijino Javlja ljubavniku venanje Fanchone Regard i stavlja mu na znannje da svadbeni vrtlog moe zameniti tajnovitost poljske kudice. Odgovara na ljubavnikov prigovor u odnosu na milorda Eduarda. Duhovna razlika polova. Sutranja veera na kojoj se Julija i ljubavnik imaju sastati s milordom Eduardom. E moj prijatelju, uvek koliba! ... Do skora demo venati moju Fanchonu. Njen stav o Englezu kao da je Rusoovo razmiljanje: Da se vratimo na tvog Engleza. Rekla sam ti da mi se ini da ima veliku i jaku duu i vie mudrosti nego draesti duha. Ti kae priblino isto, a onda mi, onom mukom nadmodnosti koja nikad ne naputa nae ponine oboavaoce, prigovara da sam jedanput u ivotu bila pripadnica svojega pola i kao da bi ena ikada smela da to prestane! Seda li se kako smo, itajudi tvoju omiljenu Platonovu Dravu raspravljali o ovom pitanju moralne razlike meu polovima? Ustrajem u shvatanju koje sam tada branila i ne mogu zamisliti zajedniki model savrenstva za dva tako razliita bida. Sposobnost napada i odbrane, muka hrabrost i enska srameljivost nisu plod ugovora, kao to misle tvoji filozofi, nego su plod prirodnih zakona koje je lako objasniti i iz kojih je lako izvesti i druge moralne razlike. Nadalje, kako prirodno odreenje nije isto, sklonosti, naini gledanja i osedanja moraju se na svakoj strani upravljati po posebnim nazorima. Ne trae se isti ukusi i ista sklonost za oranje zemlje i za dojenje dece. Vii stas, jai glas i izrazitije crte lica ini se da nemaju nikakve nune veze sa polom, ali vanjske razlike navijetaju tenju radnika za promenama u duhu. Savrena ena i savren mukarac ne moraju vie nalikovati jedno drugome duom nego to nalikuje licem. To tato oponaanje pola vrhunac je bezumnosti, ono nasmejava mudraca i odgoni ljubav. Ukratko, ja smatram da se ena ne sme siliti da bude muakrac, osim ako je visoka pet i po stopa, ako ima dubok muki glas i bradu na podbratku. Da, moj prijatelju, hvali me, divi mi se, smatraj me lepom, arobnom, savrenom, tvoje mi se pohvale sviaju, ali me ne mogu yavesti jer uviam da su jeyik yablude, a ne dvolinosti, i da se sam vara, ali da ne eli zavarati mene. XLVII Juliji Ljubavnik se boji da joj milord Eduard ne postane mu. Muziko sijelo.

10

Engleski filozof neprestano nam je govorio o tebi sa arom koji mi se nije svideo. Ne volim sluati o tebi nikoga nego sebe sama. XLVIII Juliji Razmiljanja o francuskoj i italijanskoj muzici. Italijanska muzika je bolja, osedajnija. Francuska muzika ima muno naprezanje glasa, borbu izmeu pesme i takta. XLIX Julijino Ona rasterava ljubavnikove bojazni uveravajudi ga da nema govora o njenom venanju s milordom Eduardom. Dobro zna prijatelju da ti mogu samo kradomice pisati i uvek u opasnosti da me zaskoe. Zato, spreena da ti kitim duga pisma, ograniujem se da ti odgovaram na ono to je najbitnije u tvojima, li da nadopunim ono to nisam mogla redi u usmenim razgovorima, koji nisu manje potajni nego ovi pismeni. Prijatelju moj, boji se da me ne izgubi, a govori mi o pesmama! Budi miran, koliko god bi nam prosidba oveka onakvoga poloaja bila na ast, nikad, po privoli oca i derke, Julija dEtange (ovde se prvi put pominje njeno prezime) nede postati lady Bomton. U to se moe pouzdati. to bilo da bilo, to se ovoga tie, znam oevu volju, iako nije govorio o njoj ni meni ni ikome. L Julijino Njeni prekori ljubavniku to joj je, zagrejan vinom na kraju duge veere, govorio grube rei pradene nepristojnim ponaanjem. Na alost sam i previe ozlojeena da bih mogla lako zaboraviti. ... Nisam zaboravila da sam izgubila pravo na tovanje, ali da sam i zaboravila, je li vaa dunost da me na to podsedate? Je li dunost zaetnika mojega greha da mu pootri kaznu? ... Ili se odrecite Julije, ili znajte biti od nje bolje cijenjeni. Ved sam vam kazala, ja ne znam za ljubav bez stidljivosti, i ako bi mi i bilo teko izgubiti vau ljubav, bilo bi mi jo tee spasiti je po ovoj ceni. LI odgovor Julijin ljubavnik se udi svojem nedelu i odrie se vina do kraja ivota. LII Julijino Ona zbija alu s ljubavnikom na raun njegove zakletve da nede vie piti vina, oprata mu i skida s njega zavet. LIII Julijino

11

Fanchonina svadba, koja se morala proslaviti u Clarencu, proslavit de se u gradu, a to kvari Julijine i ljubavnikove planove. Julija mu predlae sastanak nodu, uz opasnost da oboje stradaju. LIV Juliji Julijin ljubavnik u njenoj radnoj sobi. Njegovi zanosi dok je eka. LV Juliji Ljubavni osedaji Julijina ljubavnika, smireniji, ali usrdniji iumnogostrueniji nakon uivanja nego pre. LVI Klarino Juliji Spor Julijina ljubavnika s milordom Eduardom. Povod mu je Julija. Poziv na dvoboj. Javljajudi sestriini ovaj dogaaj, Klara je savetuje da udalji ljubavnika da bi se spreila svaka sumnja. Dodaje da treba najpre reiti spor s milordom Eduardom i navodi zbog ega. Upropauje se, draga, to ti moje prijateljstvo mora redi. Zaruke u kojima ivi ne mogu dugo ostati prikrivene u ovako malom gradidu, a udo je srede pto posle vie od dve godine, otkako su poele, jo nisi postala predmet javnih naklapanja. LVII Julijino Julijini razlozi kojima eli odvratiti ljubavnika od dvoboja s milordom Eduardom, u prvom redu utemeljeni na injenici da mora voditi brigu o dobru glasu svoje drage, na pojmu prave asti i istinite hrabrosti. Mislite li, dakle, ubiti istinu kad ubijate onoga koga elite kazniti to ju je rekao? ... Pustimo na stranu i vojnike po zvanju, koji svoju krv prodaju za novac, koji, u elji da sauvaju poloaj, ocenjuju, po izgledu na korist, to su duni uiniti za ast, i znaju gotvo do kude koliko im vredi ivot. Premetnite moje razloge kako vam je god volja, sami naslaite sofizam na sofizam, uvek de se pokazati da odvaan ovek nije kukavica i da poten ovek ne moe biti ovek bez asti. A ja sam vam, mislim, dokazala da odvaan ovek odbija dvoboj i da ga poten ovek mrzi. LVIII pismo Julijino milordu Eduardu Priznanje milordu da ima ljubavnika, gospodara svojeg srca i osobe. Hvali ga i kune se da ga nede nadivjeti. Ako ubije njenog ljubavnika ona vie nede iveti. LIX pismo g. dOrbea Juliji Javlja joj to je odgovorio milord Eduard kad je proitao njeno pismo. Ona ga je odredila za posrednika. Eduard je rekao da doe sa dva prijatelja pa de on redi svoj odgovor.

12

LX pismo Juliji Pomirio se sa milordom Eduardom. Zadovoljtina milorda Eduarda. Koliko je ovaj ovek plemenit i ovean. LXI pismo Julijino Njena zahvalnost milordu Eduardu. ivimo da bismo se ljubili. Ah, valjalo bi redi: ljubimo da bismo iveli. LXII Klarino Juliji Milord Eduarad predlae Julijinom ocu da je uda za odgojitelja, iju vrednost hvali. Otac se rasrdio na ovaj rpredlog. Misli milorda Eduarda o plemstvu. Klara obavetava sestriinu o glasinama to ih je spor ljubavnika proirio po gradu, te je zaklinje da ga udalji. Eduard Julijinom ocu: Tredina mojeg imanja dovoljna je da ga uini najbogatijom osobom u zemlji Vaud, ako treba, dat du ak pola. Ali on ima i plemstvo, budite uvereni, ne zapisano mastilom na stari pergamentima, nego urezano u srcu neizbrisivim slovima. Ukratko ako vie volite svoju kder nego svoje naslove, dadete je njemu. Ako zet koga vam predlaem i ne broji, kao vi, dugi niz uvek nesigurnih predaka, zato de sam postati temelj i ast svoga doma. Mogao bih se kladiti da od dvadeset plemida jedan uvek potie od lopova. Razmiljanje o plemstvu: A ime se istie, nastavi milor Eduard, to plemstvo kojim se toliko baite? to ono ini za slavu domovine ili sredu roda ljudskoga? Kao smrtni neprijatelj zakona i slobode, ta je ono ikad uinilo u vedini zemalja u kojima blista, osim to je vrilo nasilja i ugnjetavalo narode? Zar se usudite diiti se u republici staleom koji razara kreposti i ovenost, staleom u kome se ljudi razmedu ropstvom, a stide se to su ljudi? itajte letopise svoje domovine: u emu je va stale zasluan za nju? Koje plemide ubrajate meu njene oloboditelje? Jesu li Furtsi, Telli, Stouffacheri bili plemidi? Koja je, dakle, ta besmislena slava o kojoj toliko govorite? Slava da sluite jednom oveku i da ste na teret dravi. Svaa milorada Eduarda i tvog oca prasnula je u gradu, to se i moglo oekivati. Udalji prijatelja ili si propala LXIII pismo Julijino Klari Ljutna Julijinog oca na enu i kderku, i koji joj je razlog. Posledice. Oevo kajanje. On izjavljuje kderi da nede nikad pristati da mu zet bude ovek soja njenog odgojitelja, te joj zabranjuje da se s njim sastane i da s mnjim progovori dok bude iva. Kako je ova naredba delovala na Julijino srce. Julija poverava sestriini brigu da udalji njenog ljubavnika. Sve se, draga, dogodilo kako si predvidela. Poela je opasna prepirka koja mi je pokazala da su glasine u gradu, o kojima govori, nepoznate mojim roditeljima, ali je za vreme nje tvoja nedostojna sestriina elela biti stotinu stopa pod zemljom. Bila sam spremna sve priznati samo da mi je otac dao vremena. 13

Primetio je moje ponizno dranje. Ako iz njega i nije izveo zakljuak o mojemu grehu, izveo je zakljuak o mojoj ljubavi, i da bi me to vie postideo, napao je oveka koga volim tako mrskim i prezrivim izrazima, da mu nisam, koliko sam se god naprezala, mogla dopustiti da nastavi, nego mu upadoh u re. ... Otac: Vi ynte kome sam vas namenio, to sam vam oitovao im sam doao i nikad u tome nedu promeniti nameru. to se tie oveka o kome mi je govorio milord Eduard, iako mu ne osporavam vrednost koju mu vako priznaje, ne znam je li sam zaeo smenu nadu da se sa mnom srodi ili mu ju je neko drugi ulio, ali budite uvereni da nikad ne bih prihvatio takvog zeta. Zabranjujem vam da se s njime sastajete, da mu govorite o svom ivotu, i to koliko zbog njegove sigurnosti toliko i zbog vae asti. Iako sam uvek osedao prema njemu malo sklonosti, mrzim ga. Nikad nisam bila manje sposobna da upravljam sobom. ... Bojim se... ah, draga, bojim se da bi moj jueranji pad mogao imati neku kobniju posledicu na koji nisam dosad ni mislila. LXIV Klarino g dOrbeu Upuduje ga to valja najpre uiniti da se pripremi odlazak Julijinog ljubavnika. Izjavljujem vam da od nae svadbe nede biti nita dok se Julija ne smiri i da nikad prijateliine suze nede orositi vezu koja treba da nas sjedini. LXV pismo Klarino Juliji Opiran izvetaj o merama to ih je sa g dOrbeom i milordom Eduardom preduzela za odlazak Julijinog ljubavnika. Dolazak tog ljubavnika Klari koja mu stavlja do znanja da je nuno da se udalji. to se dogaa u njegovom srcu. Njegov odlazak. Tvoj prijatelj je lako razumeo o emu se radi, usrdno je molio da ti pie, ali sam se uvala da mu odobrim. Slutila sam da bi mu prekomerna razneenost odved razlabavila srce i da jo ne bi doao ni do polovice pisma, a mi ved ne bismo imali sredstva da ga nateramo na put. Svako odlaganje je opasno, rekoh mu, pourite se da stignete na prvu postaju, odakle dete joj modi pisati po miloj volji. DRUGI DEO I Juliji (Posle tri godine od prvog pisma) Prekori to joj ih upuduje ljubavnik, obuzet mukama odsutnosti. Strah od onoga to sledi. Trai da mu poloi raun ta sada sa ljubavi, sa sobom. II Milorda Eduarda Klari Javlja joj o smudenosti Julijinog ljubavnika i obedava da ga nede napustiti dok ga ne vidi u stanju u koje se moe pouzdati. U Besankonu su. Ostade tu 15 dana. Bori se sa duevnom patnjom, gnev, bes, tuga...

14

Julijin i va primer jednako pokazuju da samo zarunici imaju pravo suditi jesu li jedno za drugo ili nisu. Ako ne vlada ljubav, birade sam razum, to je va sluaj (klarin), ako vlada ljubav, ved je odabrala priroda, to je Julijin sluaj. ULOMCI priloeno prethodnom pismu Julijin ljubavnik se ali to ga ljubav i prijateljstvo rastavljaju od svega to voli. Sumnja da ju je neko savetovao da ga ukloni. Kamo me vuku ovi konji ovolikom brzinom? Kamo me vodi s ovoliko revnosti ovaj ovek koji misli da mi je prijatelj? Daleko od tebe, Julijo? Po tvojoj naredbi? Onamo gde tebe nema?... Ah, bezumna devojko! oima merim put to ga prelazim tako hitro. Otkuda dolazim? Kamo idem? I emu tolika hitrina? Bojite se, okrutni ljudi, da ne trim dovoljno brzo k propasti? O prijateljstvo! O ljubavi! To li je vaa sloga? To li su vae usluge?... III pismo Milorda Eduarda Juliji Predlae joj da se s ljubavnikom preseli u Englesku i s njim se vena, te im nudi jedan svoj posed u vojvodstvu York. Nasilnost tvrdoglava oca odvudi de vas u bezdan koji dete upoznati tek poto u njega padnete. Vaa se velika blagost koji put izrodi u plaljivost: bidete rtvovani utvari porekla* objanjenje na kraju strane * - Utvara porekla! Tako govori engleski lord, i da sve ovo nije izmiljotina! itatelju, to vi kaete na to? Ima jo ovakvih upada kao da on nije pisao knjigu. Obradanje itaocu. IV pismo Julijino Klari Julijina zbunjenost, u nedoumici bi li prihvatila ili ne bi predlog milorda Eduarda. Pita z asavet prijateljicu. V pismo odgovor Klara govori Juliji o svojoj nepovredivoj odanosti i uverava je da de je svuda pratiti, ali je ipak ne savetuje da napusti oinsku kudu. Julija mora sama da odlui. to se onako hladan ovek kao to je g. de Wolmar, u zrelim godinama, razneio im te je prvi put ugledao .... Hiljade ena ima lepih od tebe, mnoge imaju isto toliko drai, samo ti ima, osim drai, i jo neto zavodljivije to se ne samo dopada nego i dira u duu i to ini da sva srca lete u susret tvome srcu. Osjeda se da to neno srce ne udi ni za im nego da se preda, a sladak osedaj za kojim ono ezne ini da se i za njim ezne. Klara je drugaija od Julije, ona je spremna i mua da napusti zbog Julije. U brak ulazi razumom, ali to ne znai da i Julija mora tako postupiti. Poruka Julijina Klari Julija zahvaljuje sestriini na savetu koji joj se ini da je nazrela u prethodnom pismu. VI Julijino milordu Eduardu

15

Otklon njegovog predloga. Ne moe da unesredi roditelje, bolje da ona bude nesredna, nede otidi od roditelja. VII - Julijino Podie klonulu hrabrost ljubavnika i ivo mu slika nepravednost njegovih prekora. Strah da de morati stupiti u mrzak i moda neizbeiv brak. Svoju sudbinu smatra alosnom! Razmisli o Julijinoj i samo nju oplakuj. Razmisli, u naim zajednikim nevoljama, o poloaju mog i tvog pola i prosudi koga od nas treba vie saaljevati. U silini strasti glumiti da si bedutan, izvrgnut hiljadama muka pokazivati da si veseo i zadovoljan, imati vedro lice, a duu uzbuenu, uvek jedno govoriti, a drugo misliti, tajiti sve to oseda, biti neiskren po dunosti i lagati da bi izgledao skroman ovakav je poloaj svake devojke u mojim godinama.Tako se provode svoji lepi dani pod nasilnitvom pristojnosti, koju napokon pogora nasilnitvo roditelja kad bude re o slabo usklaenim zarukama. VIII pismo Klarino Kori Julijinog ljubavnika za dangrizav ton i nezadovoljstvo te mu priznaje da je ona preporuila sestriini da ga udalji i otkloni ponudu milorda Eduarda. Klara prihvata krivicu na sebe, pa ga moli da ne kritikuje Juliju, jer je i njoj teko. IX pismo Milorda Eduarda Juliji Julijin ljubavnik razumniji. Odlazak milorda Eduarda u Rim. Kad se vrati, mora preuzeti prijatelja u Parizu, povesti ga u Englesku, te navodi s kojim namerama. X pismo Klari Sumnje Julijinog ljubavnika na milorda Eduarda. Posledice. Razjanjenje. Njegova uznemirenost zbog nekih rei u Julijinom pismu. Razgovor milorda Eduarda s baronom dEtangeom, nimalo prijatan ton koji je po mome miljenju upotrebio, svaa koja je na to nastala, zabrana da se ona sa mnom sastaje, odluka da moram otidi, briljivost i tajnost priprema, milordov razgovor sa mnom uoi odlaska, napokon brzina kojom sam vie ugrabljen nego odveden, sve kanda mi je potvrivalo da se radi o milordovu planu skovanom da me udalji od Julije.... Osmehnuo se; onda mi je hladno rekao: Vi ste poludeli, a ja se s ludakom ne borim. Otvorite oi, slepe, dodao je mekim glasom, zar zaista mene optuujete da sam vas izdao? XI pismo Julijino

16

Potie ljubavnika da iskoristi svoje sposobnosti u ivotnom putu na koji se sprema, da nikad ne zanemari vrlinu i da nikad ne zaboravi ljubavnicu, domede da se nede udati za nj bez pristanka baruna dEtangea, ali da nede pripasti ni drugome bez njegovog pristanka. Nebo te je obasulo darovima: tvoja sretna narav, odnegovana tvojim ukusom, obdarila te svim talentima, u svojoj nepunoj dvadeset etvrtoj godini ti si spojio drai svog doba sa zrelodu koja je kasnije odteta za gomilanje godina; arka ljubav, nadahnuvi te svim uzvienim osedajima kojih je ona majka, dala ti je i onu plemenitost ideja i onu otrinu uma* koje su od nje nerazdvojive. (* - Otrina uma nerazdvojiva od ljubavi! Dobra Julijo, otrina uma ne blista u vaoj ljubavi). XII Juliji Ljubavnik joj javlja da je otputovao. ali me nikad okovi ljubavi i braka nede vezati ni uz koju enu osim uz Juliju dEtange, ivim i postojim samo za nju i umredu slobodan ili kao njen mu. XIII Juliji Ljubavnikov dolazak u Pariz. Prisie joj venu postojanost i opisuje plemenitost milorda Eduarda prema njemu. Julijina pisma sakupide u zbirku. Papir se malo po malo troi, i pre nego se rastrgaju, elim ih sva prepisati u belu knjigu koju sam ba za to izabrao. Prilino je debela, ali mislim na bududnost. Ta dragocena zbirka nede me ostaviti dok budem iveo, bide moj prirunik u svetu u koji se spremam udi, bide mi protivotrov za naela koja se u tom svetu udiu. XIV pismo Juliji Na poetku pisma opet stoji * - Nemam elju da utiem na itaoevo i Julijino miljenje o ovom izvetaju, ali drim da mogu redi da bih ga ja, kad bih ga morao napisati, napisao, ako ne bolje, ono prilino drukije. Vie puta sam ga gotovo izbacio i zamenio drugim na svoj nain, konano sam ga ostavio i ponosim se time... Ostavimo, dakle, ova pisma kakva jesu, neka ostanu otrcane fraze, neka ostanu povrna zapaanja, to sve nije veliko zlo, ali je vano da prijatelju istine sve do kraja ivota strasti ne ukaljaju spise. Ulazak njenog ljubavnika u drutvo. Lana prijateljstva. Miljenje o pomodnim razgovorima. Suprotnost izmeu rei i dela. Ne mora poznavati karakter ljudi nego samo njihove interese da bi gotovo tano pogodio ta de kazati o bilo emu... Treba se samo raspitati za njihova drutva, klape, prijatelje, ene koje poseduju, pisce koje poznaju, po tome se moe unapred utvrditi njihovo budude miljenje o knjizi koja de tek izadi i koju nisu itali, o komadu spremanu da se igra koji nisu gledali, o tome i tome piscu koga ne poznaju... jednom reju sve je apsurdno, ali nita ne izaziva zgraavanje jer su svi na to priviknuti. XV pismo Julijino Kritika preanjeg pisma. Skoro Klarino venanje.

17

Ako je ikad ljubav bila vesela, to je sigurno njena, u ivotu nisam videla ovako aljivo zaljubljene devojke. Onaj dobri g. dOrbe, kome se od toga ipak vrti u glavi, oduevljen je ovako luckastim pristankom. XVI pismo Juliji Ljubavnik odgovara na kritiku svojeg poslednjeg pisma. Gde i kako valja prouavati narod. Muke to ga mue. Uteka u odsutnosti. Moj cilj je upoznati oveka, a metoda prouiti ga u svim njegovim razliitim odnosima. ... Nisam li sad i ja stanovnik Pariza? Modda sam, i ne znajudi, ved pridonio svoj deo zbrci koju zapaam u njemu, moda bi dui boravak ovde iskvario i moju volju, moda bih, posle godinu dana, i ja bio samo obian buruj, ako ne bih pazio da sauvam duu slobodna oveka i dudorednost graanina, samo da budem tebe dostojan. XVII Juliji Ljubavnik zaronio u bujicu drutva. Tekode u prouavanju sveta. Pozivi na veer. Posjeti. Pozorita. Poto sam zavrio zbirku, poeh obilaziti pozorita i veere u gradu. On govori o razgovorima a Ruso dodaje fusnotu * - Osim, dabome, ako se ne pojavi neka iznenadna ala da pokvari tu ozbiljnost, jer tada nastane opte nadmetanje, sve odmah prasne u smeh, a onda je gotovo s ozbiljnim tonom. Sedam se kad je kutija tvrdog peciva tako smeno poremetila predstavu na Sajmu. Zbunjeni glumci bili su nalik na prave ivotinje. Ali kolike su stvari tvrdo pecivo za mnoge ljude! Zna se koga je Fontenelle hteo naslikati u povijesti Tirinana. Ruso ovo dodaje u fusnotu, a ne u tekst zato to eli da zadri autentinost teksta. (?) Pored toga, svi, mukarci i ene, poueni iskustvom o svetu, a osobito svojom vlastitom savedu, sastaju se da bi mislili o svojoj vrsti to je mogude loije: uvek mrano filozofiraju, uvek iz tatine ponizuju ljudsku narav, uvek trae u nekom poroku uzrok svemu to se dobro uini, uvek, prema svome roenom srcu, olajavaju ljudsko srce. ... Treba raditi kao drugi: to je prvo naelo mudrosti u ovoj zemlji. To se radi, to se ne radi: to je najveda zapovest. ... Isto tvrdim i za vedinu novih spisa, isto tvrdim i za samo pozorite koje je nakon Molijera vie mesto gde se izvodi lep razgovor nego prikaz graanskog ivota. jos jedan dodatak * - Zalost zbog neije smrti je ljudski oseaj i dokaz dobre naravi, a ne dunost vrline, pa bio taj neko i sam na otac. Ko u takvom sluaju ne oseda tugu u srcu, nemora je pokazati ni vani, jer je mnogo vanije izbedi dvolinosti nego se pokoriti pristojnosti. O pariskim pozoritima (tekst pisma): Ustanova tragedije imala je u onih to je pronaoe religiozni temelj, i on je bio dovoljan da je dovede do ugleda. Osim toga, ona je Grcima pruala pouan i ugodan prizor u nevoljama njihovih neprijatelja Perzijanaca, u zloinu i ludilu kraljeva kojih se taj narod bio oslobodio. Kad bi se u Bernu, Cirihu, prikazalo nasilnitvo austrijske carske kude, ljubav prema slobodi i domovini uinila bi nam te komade zanimljivima, ali ko mi moe kazati od kakve su ovde koristi Kornejeve tragedije i ta de parikom puanstvu Pompej i Sertorije. Grke tragedije napisane su prema stvarnim dogaajima ili dogaajima koje su gledaoci smatrali takvima, i bili su utemeljeni na istorijskom predanju. Ali ta de herojski i isti plamen u dui vladara? Ne bi li se po tome reklo da im borbe ljubavi i

18

kreposti esto kvare san, i da srce ima mnogo posla u kraljevskim enidbama? Prosudi vjerovatnost i korisnost tolikih djela koja se sva okredu oko te nestvarne teme! to se tie komedije, nesumnjivo je da ona mora istinito prikazati obiaje naroda za koji je napisana, kako bi prema njoj ispravio svoje mane i poroke, kao to se mrlje lica uklanjaju ispred ogledala. Terencije i Plaut su se prevarili u izboru teme, ali prije njih su Aristofan i Menandar izloili Atinjanima atinske obiaje, a od tog doba jedini je Molijer jo naivnije nego oni slikao obiaje Francuza prolog veka pred njihovim roenim oima. Slika se izmenila, ali se nije vie javio slikar. Sad se u pozoritu oponaaju razgovori iz stotinjak prakih kuda. Izvan toga o francuskim se obiajima ne moe doznati ba nita. U ovom velikom gradu ivi petsto ili esto hiljada dua o kojima nema ni glasa na pozornici. Molijer se usudio slikati ne samo obine graane i zanatlije nego i markize; Sokrat je dao re koijaima, stadarima, uarima i zidarima. Ali dananji pisci, koji su ljudi drugih shvatanja, drali bi da su obeadeni kad bi znali ta se zbiva u poslovnici trgovca ili u radionici radnika, njima trebaju samo glasoviti sagovornici i trae u visokom poloaju svojih linosti polet koji ne mogu izmamiti iz svog uma. Sami su gledaoci postali toliko profinjeni da bi se bojali da se ne obrukaju u komediji kao na nezgodnom posjetu i ne bi se usudili podi da vide prikaz ljudi iz stalea koji je nii od njihova. Oni se ponaaju kao jedini stanovnici zemlje, u njihovim oima sav ostali svet nije ba nita. Imati koiju, vratara, upravitelja kude, to znai biti kao svako drugi, mora biti kao vrlo mali broj ljudi. Oni koji idu peice ne pripadaju svetu, to su obini graani, ljudi iz naroda, ljudi iz drugog sveta, i moe se redi da koija nije toliko nuna da bi se vozilo koliko da bi se ivelo. ... Tako se suzuje delokrug sveta i delokrug pisca, tako se moderna pozornica ne odrie svog nesnosnog dostojanstva. Na njoj se ljudi ne znaju vie pokazati nego u pozladenoj odedi. Reklo bi se da je Francuska naseljena samo grofovima i vitezima, a to je narod jadniji i siromaniji, slika naroda je sjajnija i veliajnija. To ini da pisci, slikajudi smenu stranu stalea koji slue za uzor ostalima, to smeno pre ire nego gue, i da narod koji svagda mamunie i oponaa bogte, odlazi u pozorite manje da se smeje njihovim glupostima nego da ih proui i da, ugledavi se u njih, postane jo gluplji od njih. Uopte, na francuskoj pozornici ima vie govora nego radnje, moda zato to Francu zaista vie govori nego to radi, ili bar zato to mnogo vie ceni to neko govori nego to uini. Rasin i Corneille, uz sav svoj genij i sami su samo govorljivci, anjihov je Naslednik (misli se na Voltera) prvi koji se, po uzoru na Engleze, usudio katkad uneti radnju u predstavu. ... Niko ne ide u pozorite da uiva u predstavi nego da vidi mnogo ljudi na okupu, da i sam bude vien i da se opskrbi gradivom za naklapanje posle predstave, i misli se na ono to se gleda samo da bi se znalo to de se o tome kazati. Kao to se u junaku vidi samo glumac, tako se u drami vidi samo pisac. XVIII Julijino Obavetava ljubavnika o Klarinu venanju, ugovara s njim nove mere za nastavak prepiske drugaije, a ne preko sestriine; hvali Francuze, ali se to joj ne govori nita o Pariankama; nuka prijatelja da iskoristi svoje sposobnosti u Parizu; javlja mu da su dola dva prosca i da se poboljalo zdravlje gospoe dEtange. XIX Juliji

19

Zato je njen ljubavnik odvaan s Francuzima. Zbog ega bi radije u Engleskoj ne u Francuskoj pokazao svoje sposobnosti. XX pismo Julijino alje ljubavniku svoj portret i javlja mu odlazak dvaju prosaca. XXI Juliji Ljubavnik joj slika portret Parianki. (ovo naravno kroz rei) Parianke pomodne, doterane, imaju ljubavnike, pomau sirotinji, okruene mukim drutvom. XXII Juliji Ushit, Julijina ljubavnika kad je ugledao ljubavniin portret. Dobio je amajliju od Julije. XXIII Julijina ljubavnika gospoi dObre Kritiki opis Pariske opere. Pariani hvale svoju operu. Bilo to bilo, Parika opera moda i jest vrlo lepa politika ustanova, ali se ljudima ukusa nikada nede svideti. XXIV Julijino Opisuje ljubavniku ta je uinila d dobije portret koji mu je poslala. Amajlija je njen portret. XXV Juliji Kritika njenog portreta. Ljubavnik ga je dao preraditi. Kroz portret opisuje Juliju. XXVI Juliji Ljubavnik je, ne znajudi, odveden rasputenim enama. Posledica. Priznanje zlodela. Kajanje. Mladidi ga doveli kod lakih ena, napili i probudio se u zagrljaju jedne pokvarene ene. Oekuje osudu od Julije, jer je to i zasluio. XXVII Julijino Kori ljubavnika za njegova drutva i sumnjiv stid kao za prve uzroke njegova pada, savetuje ga neka ispuni slubu promatraa meu graanima, pae i meu prostim pukom, ali se na razliku izmeu detinjastih izvetaja koje njoj alje i mnogo boljih koje upuduje milordu Eduardu.

20

U dvadeste prvoj godini slali ste mi iz Valaisa ozbiljne i otroumne opise, u dvadeset petoj aljete mi iz Pariza igrake od pisama, u kojima su um i razum neprestano rtvovani stanovitom objeenjatvu, koje je vrlo daleko od vaeg karaktera. * - za Julijinu reenicu ovek bi ta pisma pre shvatio kao zajedljive ale kadiperaca, nego kao izvetaje filozofa Slatka Julijo, s koliko razloga dete biti izvidani! Eh, pa vi nemate ni moderni ton! Ne znate da ima kadiperki, ali da vie nema kadiperaca. Dobri Boe, a to onda znate?

XXVIII Julijino Njena majka je uhvatila ljubavnikova pisma. TREDI DEO I gospoe dOrbe Javlja Julijinom ljubavniku da se razbolela gospoa dEtange i koliko je strvena njena derka, te ga poziva da se odrekne Julije. Majka krije od oca tajnu o pismima. II Julijina ljubavnika gospoi dEtange Obedanje da de sasvim prekinuti saobradaj s Julijom da bi njoj bilo bolje, majci, pa samim tim i Juliji. III pismo Julijinog ljubavnika gospoi dOrbe aljudi joj preanje pismo Kori je to ga je savetovala da se odrekne Julije. IV pismo gospoe dOrbe Julijinom ljubavniku Javlja mu kako je delovalo njegovo pismo na srce gospoe dEtange. Ne idem za tim da u vaem srcu raspalim nadu koje ni sama nemam, ali vam elim pokazati koliko je istinad a je najpotenija odluka ujedno i najpametnija, i, ako postoji ikakav izgled za vau ljubav, da je on u rtvi koju vam nalau potenje i razum. Majka, roaci, prijatelji, svi su sada za vas, osim oca koji de se pridobiti ovako ili se nede pridobiti nikako. V pismo Julijino ljubavniku Smrt gospoe dEtange. Julijin oaj. Njena smudenost dok alje ljubavniku poslednji pozdrav. eli da ga zaboravi. Oseda krivicu.

21

VI pismo, Julijinog ljubavnika gospoi dOrbe (D.ORBE pravo ime) Govori joj kako duboko osjeda Julijine patnje i preporucuje ljubavnicu njezinu prijateljstvu. Njegova zabrinutost zbog pravog uzroka smrti gospoe dEtange. VII pismo, odgovor Gospoa dOrbe estita Julijinu ljubavnika na rtvi koju je prinio, nastoji da ga utjei za gubitak ljubavnice te razgoni njegove brige zbog uzroka koji je donio smrt gospoi dEtange. Bolest gospoe dEtange dobro je poznata, to je bila hidropsija pluda, od koje nije mogla ozdraviti, a nadu da de poiveti izgubili smo mnogo pre nego je otkrila vae dopisivanje. ... Ako ustrajete kod nje, moete lako pobediti, ali dete uzalud smatrati da posedujete istu Juliju, nju vie nedete nadi. VIII pismo Milorda Eduarda Julijinu ljubavniku Kori ga to ga je zaboravio, sumnjii ga da eli prestati da ivi i optuuje ga kao nezahvalnika. IX pismo odgovor Julijin ljubavnik smiruje milorda Eduarda od njegovih bojazni. Julijina poruka Moli ljubavnika da joj vrati slobodu jer otac eli njome da raspolae. X pismo baruna dEtange, u kojem je pismu bila preanja poruka. Ukori i pretnje kderinu ljubavniku. Odgovorite na ovu poruku nesretnice kojoj ste pokvarili srce i koje ne bi bilo, da sam se usudio sumnjati da se i vie zaboravila. XI pismo odgovor Julijin ljubavnik prezire pretnje baruna dEtangea i prebacuje mu da je okrutan. Vi ste nesreda moga ivota. Dugujem vam samo mrnju i nita nemate pravo traiti od mene. Julija je progovorila, evo mog pristanka. Poruka ukljuena u preanje pismo Ljubavnik vrada Juliji pravo da raspolae svojom rukom. Ispod ove poruke stoje inicijali S.P. (moe biti Saint Preuxe, ili sam Ruso?) XII pismo Julijino Oaj to de domala biti zauvek rastavljena od ljubavnika. Njena bolest.

22

XIII pismo Julijino gospoi dOrbe Kori je za njeno staranje da je vrati ivotu. Tobonji san koji joj uliva strah da njena ljubavnika vie nema. Ima male boginje. Julija je bila u nesvesti i sanjala ljubavnika kako je pored nje, a Klara ga oterala. Smrt bi bila dobroinstvo. XIV pismo odgovor Objanjenje tobonjeg Julijinog sna. Iznenadan dolazak njenog ljubavnika. Namerno se zarazio malim boginjama ljubedi joj ruku. Njegov odlazak. Na putu se razbolio. Klara joj prie kako joj je ljubio ruku iako je znao da ona ima male boginje, zarazio se od nje. Njegovo ozdravljenje. Njegov povratak u Pariz s milordom Eduardom. Stvarno je bio kod nje, Klara lae. XV pismo Julijino Novi dokazi nenosti prema ljubavniku. Ne moe da se bori protiv osedanja, vrada mu vlast. Ipak je odluila da se pokori ocu. XVI pismo, odgovor Ljubavni zanos i srdba Julijinog ljubavnika. Sramotna naela povuena im su izreena. On de pratiti milorda Eduarda u Englesku i namerava se izmaknuti svake godine te potajno dodi u blizinu ljubavnice. XVII pismo gospoe dOrbe Julijinom ljubavniku Javlja mu da se Julija venala. XVIII pismo Julijino ljubavniku Kratak pregled njihove ljubavi. Julijino gledanje na svoje sastanke s njim. Njena trudnoda. Nade su ugaene. Kako je majka bila upudena u svemu. Izjavljuje ocu da se nede nikad udati za g. de Wolmara. Koja je sredstva upotrebio otac da slomi njenu odlunost. Ona pristaje da je povedu u crkvu. Potpuna promena njenog srca. Odluno pobijanje sofizma koji tee da opravdaju preljub. Poziva onog koji joj bee ljubavnik da se, kao i ona, dri osedaja vrednosti prijateljstva i moli ga da joj dopusti da prizna muu svoje preanje ponaanje. Pre 6 godina su se upoznali. Prvo pismo umesto da bacim u vatru ili da ga odnesem majci, usudih se da ga otvorim: u tome je bio moj zloin, a sve ostalo bilo je neizbeno. * - Sveti ar! Julijo, ah, Julijo, kakva je to re u ustima ene, tako temljito izleene kao to ste mislili das te vi izleeni! - Rusoov komentar, kao da je on ljubavnik.

23

U crkvi oseda da joj se isti dua. Zaklela se na vernost i ustima i srcem do smrti. elim ljubiti mua, elim biti verna, elim biti nevina. Promenila se pa moraju i osedanja prema njoj. Da bi se doveka ljubili, treba da se jedno drugoga odreknemo. Zaboravimo sve ostalo, i budite ljubavnik moje due. ... Jo vas ljubim u to nemojte sumnjati. ... Ova veza, koje sam se bojala, oslobodila me od mnogo stranijeg ropstva, i mu mi postaje drai, jer me vratio meni. .... Nedu biti nikad sretna ako i vi ne budete sretni. Okrutan teret pritide mi srce, g. de Wolmar ne zna za moje prolo ponaanje, ali bezuvjetna iskrenost dio je vernosti koju mu sada dugujem. XIX pismo odgovor uvstva divljenja i besa Julijina prijatelja. Pita je je li sredna i odvrada je od priznajnaj to ga namilja izvriti. Nepotrebno de se izloiti opasnosti priznanjem. XX pismo Julijino Njena sreda sa g. de Wolmarom, iji karakter opisuje prijatelju. to je dovoljno da brani drugovi ive sredno. Koji je razlog to nede izvriti priznanje kako je bila naumila. Prekida svaki saobradaj s prijateljem, doputa mu da se javlja gospoi dOrbe u zanimljivim prilikama te se oprata s njim zauvek. Sredna sam u svakom pogledu i mojoj sredi nita ne nedostaje osim vae srede. ... Ne znam kako je uo za vas, ali mi je sam nekoliko puta govorio o vama s mnogo potovanja, a znam da je nesposoban da se pretvara. ... Dugo me varala, a vas moda jo i sada vara misao da je za sretan brak potrebna ljubav. Prijatelju moj, to je zabluda: potenje, snga nekih dolinosti, manje stalea i dobi nego karaktera i dudi, dovoljni su meu branim drugovima, to ne smeta da iz te veze nastane vrlo nena privrenost, koja, ako i nije ba ljubav, nije zato manje ugodna, a mnogo je trajnija. Nijedna nas strast ne obmane tako kao ljubav. ta ja znam ta bi od vas bilo kad biste prestali ljubiti. ... Svaki je od nas ba ono to treba drugome. On mene prosvetljuje, a ja njega oivljujem. Ovo vam je poslednje pismo od mene, molim vas da mi vie ne piete. Moete od vremena do vremena pisati gospoi dOrbe kad nam budete imali saoptiti neki zanimljiv dogaaj. ... Trite za sredom, ona je bogatstvo mudraca. XXI pismo Julijina ljubavnika milordu Eduardu Sit je ivota i pokuava da opravda samoubistvo. Zapao je u amu. Govorili ste mi da sam vam potreban. Zato ste me varali? Otkako smo u Londonu, ne samo da vam nije ni palo na pamet da me zaposlite za sebe, nego ste jo i zaposleni kod mene. (U fusnotama Ruso daje line komentare na neke izjave svojih junaka) XXII pismo odgovor Milord Eduard snano pobija razloge na koje se poziva Julijin ljubavnik eledi odobriti samoubistvo. Ti, dakle, misli da ti je doputeno da prestane iveti? Dokaz je zanimljiv: zato to eli umreti. A moda

24

ljudski ivot ipak ima neku namenu, cilj, neku moralnu svrhu? Zar de uvek misliti samo na sebe? Zar de uvek misliti samo na svoje muke? XXIII pismo Milorda Eduarda Julijinom ljubavniku Predlae prijatelju da potrai duevni mir u nemiru delatnog ivota. Govori mu o prilici koja se za to prua i, ne izrazivi se jasnije, ite njegov odgovor. XXIV pismo odgovor Predanost Julijina ljubavnika volji milorda Eduarda. XXV pismo Milorda Eduarda Julijinom ljubavniku Sve je udesio da mu se prijatelj u svojstvu inenjera ukrca na brod engleske eskadre koja treba da oplovi kuglu zemaljsku. XXVI pismo Julijina ljubavnika gospoi dOrbe Nean oprotaj s gospoom dOrbe i gospoom de Wolmar. Najveda opasnost je u dnu mojega srca, jer, ma to se desilo, odluio sam, kunem se, da dete me videti dostojna da se pojavim pred vama ili me nedete videti nikada. ... Vaa prijateljica, dakle, kao i vi, ima sredu da je postala majka! ETVRTI DEO I pismo gospoe de Wolmar gospoi dOrbe Navaljuje na sestriinu da se vrati i iznosi razloge za to. eli da ta prijateljica doe stalno stanovati s njom i njenom porodicom. Osedam da dvostruko uivam milujudi svog malog Marcellina kad vidim da ga i ti miluje. Kad zagrlim tvoju derku, ini mi se kao da sam tebe privinula na grudi. ... Zar da posle 6 godina provedenih u divnoj slozi pomutim spokoj tako estita i dobra mua, koji nema druge volje osim volje svoje sretne ene, ni druge radosti osim da gleda kako red i mir vladaju u njegovu domu? Ipak brine zbog prijatelja jer je bez traga 4 godine. Zna kako zazirem od grada, kako volim selo i poljske radove, kako su me tri godine boravka privezale za ovu kudu u Clarensu. II odgovor gospoe dOrbe gospoi de Wolmar Plan gospoe dOrbe, poto je ostala udovica, da jednom zdrui derku sa starijim sinom gospoe de Wolmar. Daje joj slatku nadu, koju i sama gaji, da de njihova zajednica biti savrena.

25

Kae da Julija ima 28 godina. Srce mi kae da nedemo dugo biti bez vesti o naem filozofu, i da de se osloboditi suza, osim ako, poto si ga oplakala mrtva, ne bude plakala to je ostao u ivotu. III pismo, Julijina ljubavnika gospoi dOrbe Javlja joj da se vratio, daje joj letiminu predodbu o svojem putovanju, moli je za doputenje da je poseti i opisuje joj uvstva svojeg srca prema gospoi de Wolmar. Oplemenio je svoja osedanja, voli je kao prijatelj. Najpre sam video Junu Ameriku, zatim Afriku... Moram pratiti milorda Eduarda u Italiju. Niste li ona ista Klara, koliko dobra i milosrdna toliko kreposna i pametna, koja se udostojila voleti me ved od prve mladosti i koja me mora jo vie voleti danas, kad joj sve dugujem.* * - A to duguje njoj koja je uzrokovala nesrede njegova ivota? Nesretno zapitkivalo! Duguje joj ast, vrlinu, mir one koju ljubi: duguje joj sve. (dva glasa u komentaru Rusoa). IV pismo, g. de Wolmar Julijinu ljubavniku Stavlja mu na znanje da mu je ena ba sad otkrila svoje prole zablude i nudi mu svoju kudu. Julijin poziv. V pismo gospoe dOrbe Julijinu ljubavniku, u ovom pismu bijae ukljueno preanje Gospoa dOrbe pridruuje svoj poziv pozivu gospodina i gospoe de Wolmar i eli da mu ime Saint Preuxe, to ga je pre neku nod pred slugama dala Julijinu ljubavniku, ostane bar u njihovom drutvu. VI pismo Saint-Preuxa milordu Eduardu Kako su g. i gospoa de Wolmar primili Saint-Preuxa. Razliita uvstva proimaju njegovo srce. Odluio je da se nikad ne izneveri dunosti. III pismo, Julijina ljubavnika gospoi dOrbe Javlja joj da se vratio, daje joj letiminu predodbu o svojem putovanju, moli je za doputenje da je poseti i opisuje joj uvstva svojeg srca prema gospoi de Wolmar. IV pismo, g. de Wolmar Julijinu ljubavniku Stavlja mu na znanje da mu je ena ba sad otkrila svoje prole zablude i nudi mu svoju kudu. Julijin poziv. V pismo gospoe dOrbe Julijinu ljubavniku, u ovom pismu bijae ukljueno preanje Gospoa dOrbe pridruuje svoj poziv pozivu gospodina i gospoe de Wolmar i eli da mu ime Saint Preux, to ga je pred slugama dala Julijinu ljubavniku, ostane bar u njihovom drutvu. 26

To mu je ime Klara dala pred svojom sluinadi kad je poslednji put boravio ovde. VI pismo Saint-Preuxa milordu Eduardu Kako su g. i gospoa de Wolmar primili Saint-Preuxa. Razliita uvstva proimaju njegovo srce. Odluio je da se nikad ne izneveri dunosti. Pria o iekivanju i susretu sa Julijom i njenim muem, prihvatili ga za prijatelja. Zabrinuh se kad pomislih koju je promenu osam godina moglo da donese njenoj lepoti. ... Gospoa de Wolmar ushideno me drugi put zagrli kao da mi je svojim milovanjem htela naplatiti milovanje kojim sam dragao njenu decu. Ima dvoje dece. ... mu: Zovite moju enu Julijo kad sam prisutan, ili gospoo kad ste nasamo, to mi je svejedno. ... Jedino znam sasvim sigurno da su moja osedanja prema njoj bar promenila oblik ako i nisu promenila narav, da uvek elim videti meu nama nekoga tredeg i da se bojim susreta nasamo isto toliko koliko sam nekod za njim eznuo. ... Koliko mi je god ugodno stanovati u ovoj kudi, odluio sam, kunem se, smesta iz nje izadi ako ikad opaim da u njoj previe uivam. VII pismo gospoe de Wolmar gospoi dOrbe Obavetava sestriinu o stanju svog srca, o Saint-Preuxovu vladanju, o dobru miljenju g. de Wolmara o novome gostu i o njegovoj sigurnosti u vrlinu svoje ene, ija poverljiva soptenja nede da saslua. Osobito ga cenim zbog hladnode koju pokazuje prema meni. Ne bih vam znao iskazati koliko sam se bojao da mi se ne bi umiljavao. To je bila prva kunja koju sam mu naemnio. Mora podneiti i drugu kunju*. * - Isputeno je pismo u kome se govori o toj drugoj kunji, ali du nastojati da o njoj progovorim kad bude prilika (ko je ispustio to pismo???) VIII pismo odgovor gospoe dOrbe gospoi de Wolmar Predoava joj opasnost koja bi mogla nastati ako uzme mua za pouzdanika i iziskuje od nje da joj na nekoliko dana poalje Saint-Preuxa. Vrlo je razborito uinio to nije hteo itati tvoje pismo. ... Zbilja, pui li na pomorac? Psuje li? Pije li rakiju? Nosi li veliku sablju? Izgleda li kao gusar? Moj Boe, to sam radoznala da vidim kakav je ovek kad se vrati s antipoda! IX pismo gospoe dOrbe gospoi de Wolmar Vrada joj Saint-Preuxa i hvali njegovo ponaanje, a to joj daje povod za kritiku usiljene parike utivosti. Sestriini dariva derku. Julijin ljubavnik nede Juliji da vrati portret. X pismo, Saint-Preuxa milordu Eduardu Potanko mu obrazlae mudru ekonomiju u kudi s obzirom na sluge i najamnike, to dovodi do vie misli i kritikih primedbi. 27

Opis kude, vinograda, prihoda, idealni odnosi gospodara i slugu, briga, privrenost, pravinost.

XI pismo Saint-Preuxa milordu Eduardu Opis ugodnog samotnog mesta, vie dela prirode nego umeda, kamo g. i gospoa Wolmar odlaze s decom da se odmore, to daje priliku za kritiko razmiljanje o raskoi i udnom ukusu koji vladaju u bogatakim perivojima. Nazor o kineskim vrtovima. Smijean ushit ljubitelja cveda. Saint-Preuxova strast je naglo prela u divljenje Julijinim vrlinama. Elizej vrt koji je sredila Julija ali tako da se malo vidi ljudska ruka. Nede se brinuti da probije u daljini divne perspektive: elja za vidikovcima i daljinama dolazi od sklonosti vedine ljudi da nalaze zadovoljstvo samo onde gde nisu: uvek su pohlepni za onim to im je izvan domaaja. XII pismo gospoe de Wolmar gospoi dOrbe Karakter g. de Wolmara, upudenog jo pre venaanja u sve to se desilo izmeu njegove ene i SaintPreuxa. Novi dokazi njegova potpunog poverenja u njihovu vrlinu. G. de Wolmar mora neko vreme biti izvan kude. Njegova ena pita sestriinu za savet bi li ili ne bi li zahtevala da ga Saint-Preux prati. Pomisli, draga, kako sam bila iznenaena kad mi je na to otkrio da su mu sve moje tajne bile otkrivene i pre moje udaje za njega i da me uzeo znajudi da sam pripadala drugome. ... rekao je: mislite samo na sadanjost, i ja vam jamim za bududnost. Danas vam ne mogu redi vie, ali ako se moji planovi ostvare, nae de sudbine biti bolje ispunjene, a vi dete oboje biti sredniji nego da ste pripali jedno drugome. Diudi se, zagrli nas i htede da se i mi zagrlimo na onome mestu... na onome istom mestu gde smo nekad... Zatim nas je poveo u svoju radnu sobu, gde sam gotovo pala u nesvest kad sam videla kako vadi iz ladice, s prepisima nekih izvetaja naeg prijatelja koje sam mu bila dala, i originale svih njegovih pisama, za koje sam drala da ih je davno spalila Babi u majinoj sobi. Evo svoju enu i sredu predajem u ruke onoj koja je kao devojka i zavedena vie volela delo milosra nego jedinstveni i sigurni ljubavni sastanak. Kako da verujem osedanjima koja su me toliko puta zavela? Ne sudim se vie verovati niemu to vidim i osedam, i uprkos dugotrajnom kajanju, s tugom uviam da je teret starog pada breme koje nosimo celi ivot. XIII pismo, odgovor Razgoni sestriin strah zbog Saint-Preuxa i kae joj da upotrebi protiv njega sve suvine mere opreznosti koje bi joj nekod bile vrlo potrebne. Sestriino, bila si ljubavnica kao Eloiza, sad si pobona kao ona; dao Bog da to bude s vie uspeha. XIV pismo g. de Wolmara gospoi dOrbe

28

Javlja joj da je otputovao te je upoznaje sa svojom nakanom da odgoj dece poveri Saint-Preuxu, nakanom koja opravdava njegovo neobino vladanje prma eni i njenom nekadanjem ljubavniku. Obavetava sestriinu kakvo je miljenje stekao o njihovim pravim osedajima i zbog kojih razloga stavlja to dvoje na kunju svojom odustnodu. Wolmar pria kako misli da S.P. nije zaljubljen u Juliju de Wolmar ved u Juliju dEtange. Voli je u prolom vremenu, oduzmite mu sedanje i vie nede ljubiti. ... Izlaem ih samo onim kunjama koje mogu podneti * - Veoma ste lude, vi ene, kad elite dati postojanost tako nitavnom i prolaznom osedaju kao to je ljubav. Sve se menja u prirodi, sve je u neprestanu gibanju, a vi elite udahnuti stalnu ljubavnu vatru! I s kojim pravom hodete da budete ljubljene danas zato to ste bile jue? Sauvajte dakle isto lice, istu dob, istu narav, budite uvek iste i bidete uvek ljubljene, ako se to moe. Ali neprestano se menjati i hteti da vas uvek ljube, to znai hteti da vas svaki as prestanu ljubiti, to ne znai traiti postojana srca, to znai traiti promenljiva srca kao to ste vi promenljive. XV pismo, Saint-Preuxa milordu Eduardu Tuga gospoe de Wolmar. Svoju je zlosretnu tajnu poverila Saint-Preuxu, a on sada ne moe da je saopti prijatelju. (Otac Julijin je odustan iz kude zbog neke parnice) G. de Wolmar je jue otputovao u Etange, i jedva mogu shvatiti alost u kojoj me ostavio njegov odlazak. ... Julija: Tuga koju itate u mojim oima ima ozbiljne razloge, i premda se odnosi na g. de Wolmara, nije joj uzrok njegov odlazak. ... On: Tajna tuga, samo jedna tuga je kvari. Nije sretna, a ja vie nisam onaj koji joj ne da da to bude! XVI pismo gospoe de Wolmar muu Kori ga zato se nemilosrdno poigrava vrlinom svoje ene. XVII, Saint-Preuxa milordu Eduardu Opasnost kojoj su se izvrgnuli gospoa de Wolmar i Sant-Preux na enevskom jezeru. Uspeli su se dohvatiti kopna. Saint-Preux je nakon ruka poveo gospou de Wolmar u sklonite u Meilleriji, gde se nekad bavio svojom dragom Julijom. Njegov zanos kad je ugledao spomenike svoje strasti. Mudro i razborito ponaanje gospoe de Wolmar. Ponovo se ukrcae da se vrate u Clarens. Saint-Preuxova strana napast. Duevna borba njegove prijateljice. O Julijo, vena arolijo koja si mi zaarala srce! Evo mesta gde je nekad uzdisao zbog tebe najverniji ljubavnik na svetu, evo boravita gde je tvoja draga slika tvorila njegovu sredu i pripremala onu koju je napokon dobio od tebe. Nije tada bilo ni ovog voda ni ove hladovine, zelen i cvede nije pokrivao ove kutide... Poao sam s njom uzdahnuvi, ali nita joj ne rekavi, i ostavih zauvek taj tuni doak, kao da sam ostavio samu Juliju. ... Gotovo je, govorio sam u sebi, nestala su ona vremena, ona sretna vremena, ieznula su za svagda. Jao! vie se nede vratiti, a mi ivimo, zajedno smo i naa su srca uvek sjedinjena!

29

... Ah, rekoh joj potiho, vidim da se naa srca nisu nikad prestala slagati! Istina je, ree, ali neka ovo bude poslednji put to su govorila ovim tonom. Oboje su plakali. PETI DEO I pismo milorda Eduarda Saint-Preuxu (Ruso dodao u fusnoti da je izgleda ovo pismo nastalo pre prethodnog) Saveti i prekori. Pohvala Abauzitu, enevskom graaninu. Skori povratak milorda Eduarda. II pismo, Saint-Preuxa milordu Eduardu Uverava prijatelja da je opet stekao duevni mir, potanko mu opisuje privatni ivot gospodina i gospoe de Wolmar i tedljivost kojom podiu vrednost svojih dobara i upravljaju prihodima. Kritika tatine i raskoi. Seljak mora ostati u svom staleu. Zato moramo biti milosrdni prosjacima. Duni obziri prema starcima. Mir je u dubini moje due, kao u kudi u kojoj stanujem. ... Zapravo ne znam da li je iko bogatiji od njih. Nema apsolutnog bogatstva. Neko je bogat s jutrom zemlje, neko je siromaan usred svojih gomila zlata. Razuzdanost nema granica i stvara vie siromaha nego prava oskudica. Julija mu pria o prosjacima: Ako je veliki broj prosjaka tegoban za dravu, o kolikim se drugim zvanjima, koja se promiu i podnose, ne bi moglo to isto redi! Na vladaru je da tako vlada te ne bude prosjaka, ali da se oni odbiju od svog zanimanja*, treba li da graani postanu neoveni i opaki? Ja sama, iako ne znam to su siromasi dravi, znam da su svi moja brada i da im ne mogu, a da se ne pokaem neoprostivo kruta, uskratiti malu pomod za koju me mole. * - Hraniti prosjake, kau oni, znai uvesti rasadnike kradljivaca, a sasvim obratno, to znai onemoguditi da to postanu. Slaem se da ne treba nagovarati siromahe da pou u prosjake, ali kad ved jednom to jesu, valja h hraniti da se ne pretvore u lopove. Nita toliko ne navede na promene zvanja ko kad se ne moe iveti od svojega zvanja: svima koji su jednom okusili taj dokoni zanat, tako omrzne rad da radije kradu i dadu se obesiti negoli da se opet ponu sluiti rukama. III pismo Saint-Preuxa milordu Eduardu (Ruso Ne eledi opravdati preteranu duinu pisama od kojih je sastavaljena ova zbirka, upozoridu samo da su pisma povudenih ljudi duga i retka, a pisma drutvenih ljudi esta i kratka. Treba samo zapaziti ovu razliku, i odmah de joj se pogoditi uzrok. npr. prethodno pismo je dugo i ovo je dugo). Milina sabranosti u prijateljskom skupu. Odgoj sinova g. i gospoe de Wolmar. Otroumna kritika naina kako se obino odgajaju deca. (Julija je imala dva sina??) Kad sam drala prvog sina u rukama razmiljala sam kako, za vreme slabosti ranog detinjstva, priroda pojarmi decu na tolike naine da je okrutno tom jarmu dodati i valsti naih muica, otimajudi deci tako ogranienu slobodu, koju ona i onako mogu da vrlo malo zarobe.... Vedina mana o kojima ste govorili razvija se u deci preputenoj samoj sebi zbog toga to im nije dovoljno da sve rade po svojoj volji, nego

30

ele da je i drugima nametnu, a to zbog besmislene blagosti majki, kojima de omiliti samo ako zadovolji sve hirove njihove dece. IV pismo milorda Eduarda Saint-Preuxu Ite od njega da mu objasni tajne patnje gospoe de Wolmar o kojima mu je pisao u pismu koje nije primio. V pismo, Saint-Preuxa milordu Eduardu Bezvjerstvo gospodina de Wolmar, uzrok tajnih Julijinih patnji. Misao to izavre u njoj od tih suprotnosti poveda Julijinu tugu, te se ini da bi mu pre oprostila to ne priznaje tvorca svojeg bida kad bi imao vie razloga da ga se boji ili vie drskosti da mu prkosi. Smatrala je da je teta to je takav ovek ovek bez vere. VI pismo, Saint-Preuxa milordu Eduardu (u fusnoti dodaje vidi se da ovde nedostaje vie pisama... ponovo nastavlja da komentarie pisma kao da ih nije on pisao, uprethodnom kae da je izostavio jedno jer je morao zbog jakih razloga) Preseljenje gospoe dOrbe s derkom kod g. de Wolmara. Ushit i sveanost prilikom tog sastanka. VII pismo Saint-Preuxa milordu Eduardu Red i radost to vladaju kod gospodina de Wolmara u doba berbe, Barun dEtange i Saint-Preux iskreno pomireni. Seljaki posao je ugodan oku i nema u sebi nita toliko muno da bi uzbudio samilost. Usmjerenost k javnoj i privatnoj koristi ini ga zanimljivim, a zatim, on je prvo ovekovo zvanje, on priseda duh na ugodnu misao, a srce na ari zlatnog doba. Mata ne ostaje hladna pred slikom oranja i jematava. Jednostavnost pastirskog i poljskog ivota uvek ima neto dirljivo. Pogledajte livade pokrivene ljudima koji prevrdu seno i pevaju, a u daljini rastrkana stada, malo-pomalo osedate kako vas obuzima ganude a da i ne znate zato. Tako glas prirode jo ponekad smeka naa otvrdla srca, i premda ga sluamo s beskorisnom tugom, tako je blag da ga nikad ne sluamo bez naslade. VIII pismo, Saint-Preuxa g. de Wolmaru Saint-Preux otputovao s milordom Eduardom u Rim. Svedoi g. de Wolmaru koliko je obradovan doznavi da mu je namenjen odgoj njegove dece. IX pismo, Saint-Preuxa gospoi dOrbe

31

Opisuje joj prvi dan svog putovanja. Nova slabost njegovog srca. Kobni san. Milord Eduard ga vrada u Clarens da bi ga izleio od umiljenih bojazni. Poto se uverio da je Julija u dobrom zdravlju, Saint-Preux je otiao a da je nije video. Uavi u sobu koja mi bijae odreena, prepoznah u njoj onu istu u kooj sam nekad stanovao na putu u Sion. Kad je ugledah, ossetih neto to bih vam teko mogao opisati. ... Ljubio sam, bio sam ljubljen. U spokoju nevinosti predavah se zanosima obostrane ljubavi, dugim sam gutljajima srkao divno uvstvo koje mi je davalo da ivim. ... A ja sam plakao! Zaista sam zasluio svoju bedu kad sam tako malo osedao svoju sredu... Tada sam plakao... Plakao si... Nesretnie, vie ne plae.. Vie nema ni prava da plae... to nije mrtva! drznuh se te uzviknuh izbezumljen od srdbe. .... Sanjao sam jedan posebno okrutan san. inilo mi se da gledam estitu majku vae prijateljice u krevetu, na umoru, a pred njom derka na kolenima, roni grozne suze, ljubi joj ruke i prima njene poslednje uzdahe. Video sam onaj prizor koji ste mi nekad opisali i nikad nede izadi iz mojeg sedanja. .. Dete moje, odgovori nena majka... valja se pokoriti sudbini... Bog je pravedan... i ti de biti majka... Nije mogla da dovri. Htedoh uzdidi na nju oi, vie je ne videh. Na njenom mestu videh Juliju. Videh je, prepoznah je, premda joj lice bijae zastrto koprenom. Kriknuo sam, pohitao sam da uklonim koprenu, nisam je mogao dosedi, pruio sam ruke, naprezao se, a nisam dodirnuo nita. Prijatelju, smiri se, ree mi slabim glasom: pokriva me strana koprena, nema ruke koja moe da je odgurne. Na tu re se uznemirim i uinim nov napor: taj me napor probudi, vidim da sam u krevetu, slomljen od umora i mokar od znoja i suza. Ubrzo se uas raspline, iscrpljenost me ponovo uspava: isti san mi vrati iste nemire, probudim se i tredi put zaspim. Vazda onaj zloslutni prizor. X pismo gospoe dOrbe Saint-Preuxu Kori ga zato se nije pokazao sestriinama. Uinak Saint-Preuxova sna na Klaru. XI pismo g. de Wolmara Saint-Preuxu ali se na raun njegova sna i blago ga kori za sedanje na prolu ljubav. XII pismo, Saint-Preuxa g. de Wolmaru Stare ljubavi milorda Eduarda. Razlog njegovog putovanja u Rim. S kojom namerom je poveo SaintPreuxa, u vezi s time pita za savet g. de Wolmara i preporuuje mu da uva tajnu. * - Da se shvati ovo pismo valjalo bi poznavati pustolovine milorda Eduarda, te sam isprva bio i naumio da ih dodam ovoj zbirci. Kad sam o tome ponovo razmislio, nisam se mogao nakaniti da pokvarim jednostavnost istorije dvoje ljubavnika romantinodu njegove istorije. Bide bolje pustiti itaoca da se i on malo dovija. XIII pismo gospoe de Wolmar gospoi dOrbe Prozrela je tajnu sestriina uvstva prema Saint-Preuxu; predouje joj opasnost kojoj se moe izvrgnuti s njim te je savetuje da se uda za njega.

32

XIV pismo, Heneriettino majci (Klarina derka) Pie joj o dosadi u koju je njena odsutnost bacila sve u kudi, moli darove za svojeg malda, ali nije ni sebe zaboravila. Klara je u enevi.

ESTI DEO I pismo, gospoe dOrbe gospoi de Wolmar Javlja joj da je stigla u Lausannu, gde i nju poziva na bratovljevu svadbu. Ako utuvi sebi u glavu da mora biti savrena, nede vie biti dobra ni za to i morat de traiti prijatelje jedino meu anelima. II pismo gospoe dOrbe gospoi Wolmar Obavetava sestriinu o svojim osedanjima prema Saint-Preuxu. Vesela narav uvek de je tititi od svake opasnosti. Zato mora da ostane udovica. III pismo, milorda Eduarda g. de Wolmaru Javlja mu sretan rasplet svojih pustolovina, posledicu Saint-Preuxovog razboritog vladanja, te prihvata ponudu g. de Wolmara da ostatak ivota provede u Clarensu. IV pismo, g. de Wolmara milordu Eduardu Ponovo ga poziva da dou, on i Sant-Preux, sudjelovati u sredi njihove porodice. V pismo, gospoe dOrbe gospoi de Wolmar Karakter, sklonosti i moral stanovnika eneve. Ovde, kao i kod nas, u svemu ima i dobra i zla, ali u razliitim merama. enevljanini izvlai vrlinu iz sebe, poroci mu dolaze od drugde. Ne samo da mnogo putuje nego lako usvaja obiaje i naine drugih naroda, teno govori sve jezike, bez muke naui njihove razliite naglaske, iako sam ima vrlo otegnut naglasak, osobito ene koj emanje putuju. Meu stranim narodima stidi se domovine, da tako reknem, uri se da se naturalizira u zemlji u kojoj ivi, kao da eli zaboraviti svoju: tom zazornom stidu moda pripomae glas to ga prati, da je lakom za dobitkom. VI pismo, gospoe de Wolmar Saint-Preuxu Obavetava ga o svojem planu da ga oeni s gospoom dOrbe, daje mu savete u vezi s tim planom i pobija njegova naela o molitvi i slobodi. 33

VII pismo, Saint-Preuxa gospoi de Wolmar Protivi se planu gospoe de Wolmar da ga zdrui s gospoom dOrbe i navodi to ga potie na to. Brani svoje shvatanje molitve i slobode. Julijo! Vae pismo! ... Nakon sedam godina utnje!... Jest, ono je, vidim, osedam: kako da moje oi ne prepoznaju poteze koje moje srce ne moe zaboraviti? ta! Vi se sedate mojeg imena! Vi ga jo znate napisati!* * - Neko je rekao da je Saint-Preux bilo izmiljeno ime. Moda je pravo ime na adresi. Julijo, vi zaboravljate moje prisege kad ono zaboraviste svoje? Ja ih nisam zaboravio. Sve sam izgubio, samo vernost mi je ostala, ostade mi sve do groba. Nisam mogao iveti za vas, umredu slobodan. VIII pismo, gospoe de Wolmar Saint-Preuxu Prekorava ga iz prijateljskih pobuda i spominje prilikom ega. Milina enje i dra obmane. Julijine radosti i njihov opis. Njene bojazni s obzirom na muevo bezverstvo i zbog kojih razloga. Obavetava Saint-Preuxa o izletu u Chillon na koji mora podi sa porodicom. Zloslutan predosedaj. IX pismo, Fanchone Anet Saint-Preuxu Gospoa de Wolmar je skoila u vodu kad je videla da je u nju palo jedno od njene dece. X pismo, Saint-Preuxu, zapoela ga gospoa dOrbe a dovrio g. de Wolmar Smrt Julijina. XI pismo g. de Wolmar Saint-Preuxu Podroban opis bolesti gospoe de Wolmar. Njeni mnogobrojni razgovori s lanovima porodice i s pastorom o najvanijim pitanjima. Povratak Clauda Aneta. Julijin duevni spokoj pred smrt. Izdahnula je u zagrljaju sestriine. Pogreno se poverovale da je oivela, i u kojoj je to bilo prilici. Kako se SaintPreuxov san na neki nain obistinio. Utuenost u celoj kudi. Klarin oaj. I to je bila jedna od mojih patnja, to sam gledao gde se trude da se uzajamno ohrabre, a znao sam da ni jedna od njih nema u dui nade koju nastoji uliti drugoj. ... Poto je izdvojila srce na djeci, poto jeuzela svako posebno, osobito Henriettu, koju je drala vrlo dugo i koja je cvilela i jecala dok je primala njene poljupce, pozva ih sve troje, dade im blagoslov i ree im pokazavi im gospou dOrbe: Poite deco, poite, nju vam je Bog dao, nita vam nije oduzeo. ... Svetenik je dodao da je koji put dodue opazio da se u neki pitanjima njena shvatanja ne slau sasvim s naukom Crkve, to jest s onom koju najzdraviji razum moe izvesti iz Svetoga pisma, ali kako nije nikad ustrajala branedi ih, on misli da ona eli umreti kako je ivela, u zajednici vernika, i da u svemu odobrava optu ispovest vere. ... ivela sam i umirem u protestantskoj zajednici koja svoje pravilo izvodi samo iz Svetog pisma i razuma, moje srce svagda je potvrivalo to su izgovarala moja usta. ... Ko zaspi na grudima oca, nije u brizi kako de se 34

probuditi. ... Ovaj govor, izgovaran spoetka ozbiljnim i razboritim tonom, onda s vie naglaska i povienijim glasom, ostavio je na sve prisutne, ne iskljuivi ni mene, to dublji dojam to su oi one koja ga jeizrekla blistale vrhunaravnom vatrom, nov sjaj raspali njenu put, inilo se kao da odailje zrake, pa ako postoji neto na svetu to zasluuje naziv nebesko, bee to njeno lice dok je govorila. ... Taj papir bijae pismo, i videh da je na vas naslovljeno. Predajem vam ga otvoreno, dodala je dok mi ga je pruala, i poto ga proitate, odluite hodete li ga poslati ili unititi, prem atome to budete smatrali dolinijim i svojoj mudrosti i mojoj asti. (naredno pismo) Plakao je, to su bile prve suze u njegovom ivotu (de W)

XII pismo, Julijino Saint-Preuxu, ovo je pismo ukljueno upreanje Julija gleda na svoju smrt kao na blagodat neba, i zbog ega. Opet poziva Saint-Preuxa da se oeni gospoom dOrbe i stavlja mu u dunost da odgaja njezinu decu. Oprotaj. Zbogom, zbogom mili prijatelju... Jao! Prestajem iveti kako sam i zapoela. Rekoh odved uovome asu kad srce vie nita nede da preuti. Eh, zato da se bojim izraziti sve to osedam? Vie ti ne govorim ja, ja sam ved u zagrljaju smrti. Kad ugleda ovo pismo, crvi de izjedati lice tvoje prijateljice i njeno srce, u kome vie nede biti. Ali moja dua, hode li postojati bez tebe? Ta koju bih sredu okusila bez tebe? Ne, ja te ne naputam, idem da te ekam. Vrlina koja nas je razdvojila na zemlji zdruit de nas u venom prebivalitu. Umirem u ovoj slatkoj nadi:presretna to sam uz cenu ivota stekla pravo da te uvek ljubim bez zloina i da ti to jo jednom reknem. XIII pismo, gospoe dOrbe Saint-Preuxu Otkriva mu svoja osedanja prema njemu i u isto ono vreme izjavljuje da eli ostati uvek slobodna. Predouje mu kako su vane dunosti koje su mu naloene, javlja mu da u g. de Wolmaru sazrevaju sklonost da se odrekne bezvjerstva, poziva njega i milorda Eduardada da se pridrue Julijinoj porodici. ivo slikanje prenenog prijateljstva i najljude boli. LJUBAVI milorda Eduarda Bomstona (ureiva knjige je dodao ta je Ruso izjavio povodom dela Ljubavi milorda Eduarda Bomstona Zasebno sam napisao doivljaje milorda Eduarda i dugo sam se kolebao, bih li ih u celini ili delu uvrstio u Novu Eloizu, jer mi se inilo da joj nedostaju. Na kraju sam odluio da ih sasvim izbacim, jer su po tonu razliiti od ostaloga, pa bi pokvarili dirljivu jednostavnost tog dela.) ovde je samo skradeni deo koji je dao da bi bila jasnija pisma o njemu. Eduard se u Rimu upoznao s gospoom iz Napulja (markiza). Karakter te gospoe. Priroda njihovih odnosa. Ta gospoa hode da mu da sporedu ljubavnicu (Laura). Eduard se ugiba opasnosti stanovitog poloaja. Laurin karakter, kako na nju deluje prava ljubav. Eduard je esto pohaa, iako nije u nju zaljubljen. Strano delovanje njegovih pohoda Lauri na markizu. Laura je promenila ponaanje i povukla se u samostan. Izbezumljena markiza razglasi vlastitu spletku. Njen mu saznaje za nju u Beu. to je iz toga nastalo. Eduardov udan poloaj. Koban markizin napad. Markiz umire u Nemakoj. Eduard nede da

35

iskoristi taj dogaaj. Mueva prava umiru s njim za svakoga drugog, ali za njegovog ubicu ona traju i preko njegovog groba, te postanu nepovrediva. Njegov nain ivota dok nije upoznao Juliju. Ona je u poetku glumila udovicu. Eudard se razbesneo kad je saznao da je kriv a nije ni znao da ini zloin. Kad nije hteo da nastavi ljubav sa njom, ona se potrudi da mu nadje ljubavnicu, da je dobije od nje. Tee mu je bilo savladati zahvalnost nego ljubav, i to je bila najopasnija zamka od svih to mu ih je uopte namestila markiza. Tako je nekoliko godina bio podeljen izmeu dve ljubavnice, sad letedi jednoj, a sada drugoj, esto se hteo odredi obe, a nije mogao ostaviti nijednu, odbijalo ga stotinu razloga, zadravalo hiljadu osedanja, i svaki dan su ga vrde okivali u njegove okove njegovi besmisleni napori da ih razbije, jer je as poputao sklonosti, a as dunosti: odlazio je iz Londona u Rim, a iz Rima u London i nigde se nije mogao ustaliti, svagda vatren, ivahan i strastven, nikad slab i grean, i crpedi snagu iz velike i lepe due kad je mislio da je crpe samo iz razuma, konano je svaki dan snovao ludosti i svaki bi se dan opametio, spreman da skri svoje nedostojne lance. Ba u tim prvim asovima odvratnosti i htede prionuti uz Juliju, i ini se da bi bio prionuo da nije naiao na zauzeto mesto. Vremenom se opredelio za Lauru, bila je mlaa, bolja, mogao je da je oeni... mada je i dalje osedao neto prema markizi, ali se trudio da se to svede na ravnodunost. Ovde se ne kae ta je konano bilo. Svagda traedi u razumu opravdanja za svoju sklonost, od poslednjeg je putovanja nainio povod da iskua prijatelja, i ne misledi da se sam izlae kunji kojoj bi bio podlegao bez njega.

36