Dali je neznanje opravdanje

[ Bosanski ]


] [






Muhammed ibn Salih el Usejmin




: Sead Jasavi Prevod
:
Revisin : Ebu Usama el Deziri
:


Pomoni ured za dawu - Riyadh

2008 1429


2
Hvala pripada samo Allahu, Gospodaru svih svj et ova, Milost ivom,
Samilosnom! Neka j e mi r i blagoslov Bozij i na Muhammeda, nj egovu
casnu porodicu, i na nj egove casne ashabe, i na sve one koj i slij ede
nj egove st ope i put do Sudnj ega Dana!
Smat ram i odgovorno t vrdim da j e sej h Muhammed b. Abdul-
Wehab rhm. na puno mj est a kroz svoj a dj ela, neznanj e ( dzehl) , ist icao i
smat rao dovolj nim kao opravdanj e ( uzr) , izuzev u sl ucaj u kada osoba
namj erno i zbj egava poduku i ucenj e kao npr. da cuj e za rij eci ist ine, ali
se na nj ih ne osvrce, nit i se na nj ih obazire, nit i i m pridaj e paznj e, nit i o
t im rij ecima razmislj a. . .
U ovakvom slucaj u se dot icna osoba ne moze opravdat i neznanj em!
Jedne prilike j e Muhamed b. Abdul- Vehhab rhm. , upit an o t ome st a
su razlozi, i koj a su t o dj ela, zbog koj ih se, prot ivu nj ihova pocini t el j a,
t reba borit i sablj om, i koj i su t o post upci koj i covj eka izvode iz vj ere, pa
j e odgovorio:
I sl am se sast oj i od pet sast avni h di j el ova ( r uk nova) . Pr vi
di o I sl ama j e oci t ovanj e vj er e ( sehadet ) , a pot om sl i j ede ost al a
cet r i di j el a I sl ama ( namaz, post , zek at , hadzdz) . St o se navedena
cet r i di j el a I sl ama t i ce ak o covj ek svoj i m sr cem i j ezi k om
pot vr di nj i hovu obaveznost , a n e bude i h svoj i m udovi ma
( t i j el om) , obavl j ao, i z nemar a i l i l i j enost i , mi , i ak o budemo t ak vu
osobu osudi l i na smr t n u k aznu, n ecemo j e pr ogl asi t i nevj er ni k om,
samo zbog t oga st o nek o dj el o ne i zvr sava i l i ne obavl j a!
Ucenj aci ehl i - sun net a vel - dzema at a ni su sl ozni , ni t i su
j edi nst veni u st avu k ada j e u pi t anj u st at us osobe k oj a pot vr duj e
obaveznost n avedena cet r i r uk na I sl ama ( namaz, post , zek at ,
hadzdz) , i ne negi r a pr opi sanost i st i h, al i i h i z l i j enost i i l i nemar a
neobavl j a. Zat o, mi necemo pr ogl asavat i nevj er ni ci ma ( t ek f i r ) , ni t i
cemo poj edi nca i l i gr u pu i zvodi t i i z vj er e, sve dok ne ur ade
( ne) dj el o ok o k oj eg post oj i k oncenzus ( i dzma ) med i sl amsk om
ul emom da t ak av post u pak i zvodi svog poci ni t el j a i z vj er e k ao
st o j e t o sl u caj sa sehadet om!
Cak i t ak vu osobu necemo pr ogl asavat i nevj er ni k om sve dok
j e ne upozn amo sa pr opi som i st avom po odr edenom pi t anj u.
Kada odr edena osoba bude upoznat a sa pr opi som, i podr obno ga
sh vat i , pa, i posl i j e t oga, ga ne pr i hvat i i odbi j e ga, t ada ce se na
nj u odn osi t i pr opi si t ek f i r a, i t ada ce se osoba ok f al i f i k ovat i k ao
nevj er ni k ( k af i r ) !
Post oj e cet r i vr st e nevj er ni k a:
3
1. Osoba koj a sazna i spozna t o da j e Tevhid ( La I lahe illallah) ,
Allahova vj era, ona koj u nam On dost avi preko Svoga poslanika, a u koj u
svij et pozivamo; i osoba koj a pot vrdi i prizna da j e krivovj erj e poput
obozavanj a kamena, drvet a, lj udi, slika, kipova, grobova. . . sirk,
idolopoklonst vo i paganst ina, radi cij eg anuli ranj a j e Muhammed s. a. w. s.
bio i poslan, pa makar se i oruzj em pot pomogao na t ome put u, kako bi
svo vj erovanj e l j udi bil o upuceno na pravu adresu t j . All ahu dz.s. , ali, i
pored t akve spoznaj e, dot icna osoba j e nemarna prema Tevhidu, nit i ga
st udira, nit i ga prihvat a, nit i ost avlj a sirk!
Takva osoba j e nevj ernik prot ivu koj eg se t reba borit i, j er j e
spoznala vj eru s koj om j e dosao Poslani k s. a.w. s. , ali j e nij e prihvat il a;
spoznala j e opasnost Sirka ali ga se nij e manula, pa makar t akva osoba i
ne mrzila vj eru s koj om j e Poslanik s. a. w. s. dosao, i makar nevolj ela i
nehvali la Sirk, i ne bude ga ulj epsavala svij et u.
2. Osoba koj a sve navedeno bude spoznala, ali se ust anovi da t akva
osoba vrij eda ili psuj e poslanikovu vj eru, pa makar t vrdila da se I slama
pridrzava. Ako se j os ispost avi da t akva osoba voli i hvali one koj i
obozavaj u Jusuf a a. s. , ili Eskara, ili Ebu Alij a, ili Hidra, i da ih
predpost avlj aj u nad pravim i i skrenim vj ernicima ( muvehhi dima) , koj i su
se spasil i sirka t akva vrst a lj udi j e gora od prvo- spomenut e vrst e.
Slij edeci kuranski aj et nam govori o t akvima: . . . k ada bi spoznal i ono
st o i m se obj avl j uj e uzn evj er oval i bi u t o, pa, nek a j e Al l ahovo
pr ok l et st vo nad nevj er ni ci ma! ( el - Bek ar a: 89 ) ; Ak o pr ek r se
zak l et ve svoj e, posl i j e zak l j u cenj a ugovor a s nj i ma, i ak o vj er u
vasu budu vr i j edal i , onda se bor i t e pr ot i vu k ol ovoda nevj er st va
( k uf r a) , k ak o bi se ok ani l i ! Za nj i h doi st a ne post oj e zak l et ve! ( el -
Tevba: 12)
3. Osoba koj a sazna i spozna Tevhid, zavoli ga i sli j edi, i ist o t ako
sazna i spozna opasnost i Sirka, pa ga ost avi i prode ga se, ali, sa druge
st rane, mrzi one koj i ulaze u Tevhid, a dragi su mu oni koj i ost aj u na
Sirku ovakva osoba i dal j e biva nevj ernikom. Allah dz.s. kaze: Oni ma
k oj i n evj er uj u pr opast n agovi j est i ! On dj el a nj i hova nece pr i hvat i t i
& zat o st o ne vol e ono st o Al l ah obj avl j uj e! On ce dj el a nj i h ova
poni st i t i ! ( Muhammed: 8- 9)
4. Osoba koj a bude svega navedenog post edena, ali pripadnici
nj egova mj est a, plemena ili naroda, j avno ispolj avaj u neprij at elj st vo
prema vj ernicima ( muvehhi dima) , i j avno slij ede i forsiraj u Sirk, i na sve
moguce nacine se bore prot ivu musli mana. Dakle, osoba koj a se bude
prihvat i la Tevhi da i vj ere, ali nij e u st anj u napust it i svoj u kucu i li mj est o
boravka, st o j e prouzrokovalo t o da st upi u borbu sa st anovnicima svoga
mj est a prot ivu muslimana ( muvehhi da) , bilo da j e u pit anj u borba
imet kom i li zivot om ovakva osoba j e nevj ernik ( kafir) , j er ona, s
obzirom na svoj u slabost , kada bi j oj naredili da ost avi post ne bi post il a,
ali kada bi ih napust ila post ila bi; kada bi t akvoj osobi naredili da se ozeni
4
zenom koj u j e nj egov ot ac zeni o on bi t o uradio, a kada bi ih napust io
t akvo st o ne bi uradio. .. Ako su post , ili zenj enj e oceve zene, dovolj ni
razlozi da se t akvo mj est o napust i , pa, st a t ek da kazemo za t o kada
bude primoran da st upi u borbu prot ivu musl imana, a na st rani musrika,
koj i samo za cilj imaj u ukinut i Alahovu vj eru!
Dakle, ucest vovanj e sa nevj ernicima u borbi prot ivu musli mana j e
j os t eze i t eze! Takva osoba j e nevj ernik! Allah dz.s. kaze: Vi cet e
nai l azi t i i na one k oj i zel e da budu bezbj edni , i od vas i od nar oda
svoga; k ada god se pozovu da bu du mnogobosci vr at e se u
nev j er st v o. Ak o se oni n e ok ane pr ot i vu v as, i ne ponude v am mi r ,
i ak o ne pr est anu voj evat i pr ot i vu vas, vi i h hvat aj t e i ubi j aj t e
gdj e god i h st i gnet e. Pun o pr avo vam pr ot i vu nj i h daj emo! ( el -
Ni sa: 91)
St o se t i ce l azi i nei st i na k oj e se, t u i t amo i znose, poput : Mi
st anovni k e n ek oga mj est a u k ompl et u pr ogl asavamo
nevj er ni ci ma, i sel j enj e ( hi dzr u) k n ama, smat r amo obavezom
svak oga musl i mana, i l i onaj k o ne smat r a nevj er ni k om one k oj e
smo mi pr ogl asi l i nevj er ni ci ma i sam j e nevj er ni k , k ao i oni k oj i
se n e bor e na Al l ahovom put u su nevj er ni ci , i ..., i ... sve su t o
proizvolj ne i zj ave poj edinaca, laz i neist i na, pomocu koj ih se zele lj udi
odbit i od Allahove vj ere! ! !
Ak o ne pr ogl asavamo nevj er ni k om osobu k oj a ci ni i badet na
Abdu l - Kadi r ovom gr obu , i l i na gr obu Ahmed el - Bedevi j e, zbog
nezn anj a k oj eg pr i sebi i ma, i zbog nepost oj anj a osobe k oj a bi i h
na t ak ve post upk e upozor aval a, pa k ak o da pr ogl asi mo
nevj er ni k om osobu k oj a ne ci ni Si r k , samo zat o st o ne smat r a
nevj er ni k om onoga k oga su poj edi nci ok ar ak t er i sal i nevj er ni k om,
i l i st o ni j e uci ni o hi dzr u k nama, i l i st o se ne bor i , i l i ..., i l i ...
Allah dz.s. kaze: A da ni j e Al l ahove dobr ot e pr ema vama, i
mi l ost i Nj egove, i na ovom i na onom svi j et u, vec bi vas st i gl a
t esk a k azna zbog onoga u st a st e se upust i l i ! & Kada st e t o
j ezi ci ma svoj i m pr epr i cavat i st al i , i k ada st e na sva ust a govor i l i
ono o cemu ni st a ni st e zn al i , vi st e t o si t ni com smat r al i , al i j e ono
k od Al l aha k r upn o! ! ! & Zast o ni st e, ci m st e cul i za t o, r ek l i : Ne
dol i k uj e n ama da o t ome govor i mo, hv al j en nek a si Ti ! To j e vel i k a
pot vor a! & Al l ah vam nar eduj e da vi se ni k ada t ak o nest o ne
ponovi t e, ak o st e vj er n i ci . & Al l ah vam pr opi se obj asnj ava. Al l ah
sve zna i mudar j e! ( el - Nur : 14- 1 8)
Pret hodno spomenut e cet ri vrst e lj udi smat racemo nevj ernicima zbog
nj ihova ot vorena suprost avl j anj a Allahu i Nj egovom Poslaniku s. a.w. s. .
Neka se Allah smi luj e covj eku koj i razmisli malo o sebi, i bude svj est an
t oga da ce se susrest i sa All ahom dz.s. , kod koj eg j e Dzennet , ali i kod
koj eg j e Dzehennem!
5
Dodat ak od st r ane sej ha I bnu Usej mi na r hm..
Razilazenj e islamske uleme po pit anj u opravdavanj a neznanj em
j e kao i sva ost ala razilazenj a f ikhsko- idzt ihadskog t ipa. Nekada su t a
razilazenj a samo j ezicko- t erminoloskog karakt era. Uvj ek moramo imat i
na umu st anj e ili st at us osobe nad koj om namj eravamo sprovest i neki
propis. Svi islamski ucenj aci su slozni npr. da su neke rij eci il i fraze
nevj erst vo i dj elo kufra, i li da j e neki post upak dj elo kufra, ili da j e
nei zvrsavanj e neke obaveze dj elo kufra, ali, da li j e konkret na osuda,
odredenog poj edinca ili grupe lj udi, i spravna ili neispravna, ovi si od t oga
da li su svi neophodni uslovi za donosenj e t akvog suda ispunj eni, i da li
post oj i ikakva prepreka za donosenj e dat e presude.
Na dzahili j et ske post upke i nedj ela se gleda dvoj ako:
1. Kada dzahi l i j et sk i post upak dol azi od st r ane osobe k oj a ne
pr i pada sveopcem mu sl i mansk om k or pusu , vec j e sl j edbeni k
nek og dr u gog pr avca i l i vj er e - mi mo I sl ama, i l i pak bude at ei st a
( apsol ut ni n evj er ni k ) , k oj oj ni k ak o na um ne pada t o da post upak
k oj eg ci ni j e u supr ot nost i sa I st i nom i pr avom vj er om pr ema
t ak vi m osobama cemo se odnosi t i onak o k ak o nam I sl am nal aze.
St o se t ice buduceg svij et a ( Ahiret a) , naj j ace mislj enj e, po pit anj u
lj udi do koj ih nij e doprla Bozij a obj ava j a da ce ih Allah i skusat i i st avi t i
na ispit na Sudnj emu Danu, onako kako On t o bude ht i o, a Allah dz.s.
naj bolj e zna kako ce post upit i !
I st o t ako, si gurno znamo i t o da ce Allah dz.s. u Dzehennem bacat i
lj ude samo zbog pocinj enih grij eha, j er u Kuranu a.s. st oj i: I Knj i ga ce
bi t i post avl j ena, i vi dj ecet e gr i j esni k e pr est r avl j ene zbog onoga
st o j e u nj oj . Tesk o nama govor i ce k ak v a j e ov o k nj i ga, ni mal i
ni vel i k i gr i j eh n i j e pr opust i l a, sve j e nabr oj al a! ? I naci ce
zapi sani m ono st o su ci ni l i . Gospodar t voj ni k ome nece nepr avdu
nani j et i ! ( el - Kehf : 4 9)
Rekli smo da cemo se prema t akvi m osobama odnosit i onako kako
nam I slam nalaze t j . smat r acemo i h nevj er ni ci ma ( k af i r i ma) , zbog
t oga st o nisu prihvat il i I slam, pa se i z t og razloga ne mogu smat rat i
muslimanima, nit i muminima.
Spomenuli smo da j e j ace mislj enj e da ce oni do k oj i h ni j e dopr l a
Bozi j a obj ava, bit i st avlj eni na ispit na Sudnj emu Danu, j er nam o t ome
govori veliki broj predaj a koj e j e imam I bnu Kaj j im rhm. , naveo u svoj em
poznat om dj elu Tarikul- Hidzret ej n , kada j e obradivao st av I slama
prema st at usu musricke dj ece.
6
2. Kada dzahi l i j et sk i post upak dode od st r ane osobe k oj a
pr i pada sveopcem musl i mansk om k or pusu, i sl j edbeni k j e I sl ama,
al i k oj em t k d. ni k ak o ne pada na um t o da j e, post upak k oj eg ci ni ,
u supr ot nost i sa I st i nom i pr avom vj er om, i l i k oj eg ni k o ne
upozor ava na nei st i n u, i l i ga pak n e pozi va i st i ni .
Prema t akvi m osobama cemo se odnosit i onako kako nam I slam
nalaze t j . oni zadrzavaj u st at us muslimana, i prema t akvima cemo se
ophodit i kako i prema ost alim muslimanima, a st o se t i ce Ahiret a, Allah
dz.s. naj bolj e zna kako ce sa nj ima post upit i! Kao dokaz navedenome
navescemo Kuran i Sunnet , kao i st avove ucenj aka ehli- sunnet a vel-
dzemaat a!
Dok azi i z Kur ana
Ni j edan gr i j esni k t u de gr i j ehe nece nosi t i ! Mi ni j edan nar od
ni smo k azni l i sve dok i m posl ani k a ni smo posl al i ! ( el - I sr a : 15)
Kol i k o smo sel a i gr adova uni st i l i , ci j i su st anovni ci u zi vot u
obi j esni bi l i ! Eno domova nj i hovi h, mal o k o, posl i j e nj i h, navr at i u
nj i h Nama su ost al i ! & A, Gospodar t voj ni k ada ni j e nasel j a
un i st avao dok u n j i hov gl avni gr ad posl ani k a ne bi posl ao, k oj i bi
i m dok aze Nase k azi vao. I Mi smo samo onda nasel j a un i st aval i
k ada su st anovni ci nj i hovi obi j esni bi l i ! ( el - Kasas: 58 - 59 )
O posl ani ci ma k oj i su r adosne vi j est i i opomene donosi l i , da
l j udi posl i j e posl ani k a ne bi ni k ak va opr avdanj a pr ed Al l ahom
i mal i . Al l ah j e si l an i mudar ! ( el - Ni sa : 165 )
Mi ni smo sl al i posl ani k a a da ni j e j ezi k om nar oda svoga
govor i o, k ak o bi i m obj asni o! Al l ah ost avl j a u zabl udi onoga k oga
On hoce, a na pr avi put u k azuj e onome k ome On h oce. On j e si l an
i mudar ! ( I br ahi m: 4)
Al l ah nece dozvol i t i da j edan nar od zal ut a nak on st o i h j e
na pr avi put u put i o sve dok i m ne poj asni ono cega se t r ebaj u
cuvat i . Al l ah zai st a sve dobr o zna! ( el - Tew ba: 11 5)
A ova Kn j i ga k oj u obj avl j uj emo j e bl agosl ovl j ena, zat o j e
sl i j edi t e i gr i j eha se k l oni t e da bi vam se mi l ost uk azal a & i zat o
da ne k azet e: Kn j i ga j e obj avl j ena dvj ema gr u pama ( j evr ej i ma i
hr i scani ma) pr i j e nas, al i mi ne zn amo ci t at i j e k ao oni & i da ne
k azet e: da j e Kn j i ga obj avl j ena nama, bol j e bi smo se od nj i h dr zal i
pr avoga put a. Pa, obj avl j uj e vam se, et o, od Gospodar a vasega
j asan dok az, uput st vo i mi l ost , i i ma l i , onda, nepr avedni j eg od
onoga k oj i Al l ahove dok aze ne pr i znaj e, i od nj i h se ok r ece? Mi
cemo t esk om muk om k azni t i one k oj i se od dok aza nasi h ok r ecu
zat o st o t o st al no ci ne! ( el - En am: 15 5- 1 57 )
7
Kuranski aj et i, po ovom pit anj u su mnogobroj ni, i svi nam ukazuj u
na t o da ce covj ek bit i kriv i odgovoran za ono st o cini t ek onda ako bude
znao da j e odredeni cin u suprot nost i sa onim st o j e Allahova vj era, pa t aj
propis il i st av kasnij e namj erno prekrsi!
Dok az i z sunnet a
Od Ebu Hurej re r.a. se prenosi da j e Poslanik s. a. w.s. rekao: Tak o
mi Onoga u ci j oj r uci j e Muhammedova dusa, ni k o nece za mene
cut i , j evr ej bi o i l i hr i scani n, a pot om umr e, nepovj er ovavsi u moj u
mi si j u, i posl ani cu s k oj om sam dosao a da ne bude bacen u
v at r u! ( Sahi hu Musl i m, 1/ 13 4)
Dok azi i z per a ucenj ak a Ehl i - Sun net a vel - Dzema at a
Sej hul - i sl am I bnu Ku dame el - Hanbel i el - Mak di si r hm., u svom
poznat om fikhskom dj elu El- Mugni , 8/ 131, kaze slij edece: Ako osoba
ne bude poznavala obaveznost nekog propisa, zbog t oga st o j e nova u
vj eri, i li j e zivj ela daleko od islamskih cent ara, ili u selima i zabit ima
daleko od cent ra grada islamski ucenj aci t akve osobe neproglasavaj u
nevj ernicima!
Sej hul - i sl am I bnu Tej mi j j e r hm. , u svom poznat om dj elu
Medzmuat ul- Fet ava , 3/ 229, kaze sl ij edece: Ja l icno sam, a oni koj i se
druze sa mnom t o vrlo dobro znaj u, oduvj ek bio zest oki prot ivnik t oga da
se odredena osoba ili grupa iz sveopceg muslimanskog korpusa osudi na
nevj erst vo ( kufr) , i li grij eh ( fisk) , ili maasij et , izuzev u slucaj u da se zna
da j e prot ivu t akve osobe uspost avlj en dokaz, ali u poslanickom st il u ( el -
hudzdze el- risalij j e) , nakon koj eg osoba nece imat i ikakva opravdanj a, i
t ada ce nj eno prot uslovlj enj e bit i razlogom da bude osudena na
nevj erst vo ( kuf r) , il i pak grij eh ( fi sk) . Tvrdim i t o da Allah dz.s. ovome
ummet u oprast a grij ehe, bilo da su j ezikom pocinj eni , ili ost alim
dij elovima t ij ela ( oko, uho, ruka, noga. .. ) .
Predst avni ci selefa su se u mnogo pit anj a razilazili, i u mnogo
pit anj a se nisu sl ozili, al i sve t o nij e bil o razlogom da j edni druge osude
na kufr, i li f isk, ili maasij et ! Vecini j e poznat slucaj razilazenj a koj e se
desilo izmedu Aj se r.a. i Ashaba u vezi t oga da li j e Poslanik s.a. w.s. vidio
Allaha dz.s. , u noci Miradza, ili ne. Ona j e t vrdila slij edece: Ko kaze da j e
Muhammed vidio Allaha dz.s. iznio j e pot voru i slagao j e na Nj ega!
Necemo sada reci, na osnovu nj enog iskaza, da j e I bnu Abbas r. a., koj i j e
t vrdio da j e Poslanik s. a. w.s. vidio All aha dz.s. , t aj koj i iznosi pot voru i laz
na All aha dz.s. ! ?
8
Lj udima sam uvj ek poj asnj avao t o da j e i st ina ono st o se prenosi od
Selefus- saliha i i mama mezheba od propisa il i st avova koj i opcenit o
govore o t ome da j e t o i t o dj elo dj elo kufra, ali uvj ek i obavezno se
mora razgranicavat i izmedu uopcenost i odredenog propisa ili st ava, i
dovodenj a nekog ( poj edinca ili grupe) pod okvire t oga st ava il i propisa.
Ovo j e pit anj e i problemat ika koj a j e proizvela prvi razdor medu
muslimanima u povij est i!
Ovo pit anj e spada u krug kompleksnih i slozenih pit anj a, i t ekst ova
Veida prij et nj i i zast rasivanj a. Kuranski t ekst ovi koj i sadrze prij et nj e
i zast rasivanj a su opcenit i, poput : Oni koj i bez ikakva prava j edu imet ke
sirocadi doist a j edu ono st o ce i h u vat ru dovest i; oni ce u ognj u
goret i! ( el- Nisa: 10) Svi kuransko- hadiski t ekst ovi koj i glase u st il u: Ko
pocini t o i t o - zasluzice t o i t o - svi su oni opcenit og karakt era!
Propis Tekfira ( osude na nevj erst vo) spada u oblast Veida , j er i
kada naidemo na covj eka koj i govori ono cime porice govor Muhammeda
s. a. w. s., moze da se desi da j e dot icna osoba nova u vj eri, ili da j e
odrasla u dalekom selu ili zabit i ( badij a) , pa se zbog t ih razloga dot icna
osoba ne smij e proglasit i i li smat rat i nevj ernikom, pa makar i negirala
obaveznost nekog propisa, sve dok se ne uspost avi dokaz prot ivu dat e
osobe, kada vise nece imat i i kakva opravdanj a za t akav svoj post upak!
Mozda ce osoba po prvi put cut i za neki kuransko- hadiski t ekst
( propis) , il i ga j e vec cuo ali nij e bio siguran u nj egovu t acnost , ili j e cuo
za nest o drugo st o ga j e odvelo u drugacij e t umacenj e ( t eevil) , pa makar
bio i pogresan! Kao pot poru navedenom, uvj ek cit i ram hadis koj i j e
mut t efekun alej h, a koj i govori o covj eku koj i j e i zj avio:
Kada umr em, spal i t e me i pepeo moj sak upi t e, i u r i j ek u
baci t e. Tak o mi Al l aha, ak o me posl i j e t oga uspi j e sast avi t i , nek a
me k azni k aznom k ak vom ni k oga do t ada ni j e k azni o! Sa nj i me
post upi se onak o k ak o j e i opor uci o. Kasni j e, Al l ah dz.s. mu r ece:
St a t e j e navel o da t ak o post u pi s? Covj ek odgovor i : Boj ao sam Te
se! Tada mu Al l ah dz.s. opr ost i gr i j eh! ( Buhar i , 347 8; Musl i m,
24/ 2750)
Ovaj covj ek j e posumnj ao u moc Bozij u, i u svoj e ponovno
prozivl j enj e; cak j e imao ubj edenj e da nemoze bit i prozivl j en. Svi znamo
da j e t akvo ubj edenj e nevj erst vo, na osnovu koncenzusa svi h muslimana,
ali, kao dzahil i neznali ca nij e bio svj est an t oga, dok j e u pot aj i bio
vj ernik, koj i se plasio Allahove kazne, nakon cega mu j e Allah dz.s. grij eh
oprost io! St oga osoba koj a j e mut eevvil ( osoba koj a nest o pogresno
t umaci) , j e osoba koj a vrsi idzt ihad ( ulaganj e napora radi rj esavanj a
odredenog pi t anj a) , i ona i ma za cil j da nest o uradi onako kako vj era s
koj om j e dosao Muhammed s. a. w. s. nalaze, a t akva osoba j e zasluznij a
oprost a Bozij eg, nego li osoba pret hodno spomenut a u hadisu!
9
Sej hul - i sl am Muh ammed b. Abdul - Vehhab r hm. , u svom
poznat om dj elu El- Durer El - Sunnij j eh , 1/ 56, kaze sl j edece: ,St o se
Tek f i r a ( osude n a nevj er st vo) t i ce, j a nevj er ni k om smat r am
svak u osobu k oj a, n ak on st o sazn a i upozna posl ani k ovu vj er u,
ok r en e se od nj e i psuj e j e, ost al i svi j et od nj e odvr aca, i
nepr i j at el j st vo pr ema on i ma k oj i j e pr ak t i k uj u i spol j ava. Tak ve
osobe j a t ek f i r i m ( pr ogl asavam i smat r am nevj er ni ci ma) !
Na st ranici 66. st oj i slij edece: ,St o se l azi i i zmi sl j ot i na t i ce da
mi l j ude i l i nar ode t ek f i r i mo ( pr ogl asavamo nevj er ni ci ma)
uopst eno, i da hi dzr u k nama smat r amo obaveznom za svak og
musl i mana sve su t o l azi i i zmi sl j ot i ne pomocu k oj i h poj edi nci
zel e odvr acat i l j ude od Al l aha i Nj egova Posl ani k a s.a.w .s.. Ak o mi
ne t ek f i r i mo l j u de k oj i i du na Abdul - k adi r ov k i p ( t ur be) , i l i na k i p
( t ur be) Ah med el - Bedevi j e, uzi maj uci u obzi r t o da ne znaj u, i da
ni su upoznat i sa pr avi m pr opi som po t om pi t anj u, i da nema k o da
i h upozn a sa i st i nom, i da i h odvr aca od nei st i n e, pa k ak o da
pr ogl asi mo nevj er ni k om osobu k oj a ne ci ni si r k Al l ahu dz.s. , samo
zbog t oga st o ne u ci ni h i dzr u k nama, i l i ne t ek f i r i ost al i svi j et , i l i
se ne bor i na Al l ahovom put u !
Svi navedeni kuranski aj et i, hadisi i st avovi uleme ehli - sunnet a vel-
dzemaat a su sama Bozij a mudrost i hikmet , blagost i milost , i upucuj u
nas na t o da Allah dz.s. nece kaznj avat i osobe koj e su imale opravdana
razloga za neko svoj e nedj elo, j er lj udski umovi sami po sebi ne mogu
znat i ono st o j e Allah dz.s. naredio, kao ni ono st o j e Allah dz.s. zabranio,
j er kada bi oni bili u st anj u t akvo st o rezonovat i ne bi imalo pot rebe za
poslanicima, a nit i za Bozij im Knj igama! ! !
Dak l e, osobe k oj e pr i padaj u sveopcem musl i mansk om
k or pusu zadr zavaj u st at us musl i mana sv e dok se ser i j at sk i m
uk azom n e ust v r di supr ot n o, dok se ne i spun e odr edeni usl ovi za
t o ( t ek f i r ) , i dok odr edene pr epr ek a za donosenj e suda t ek f i r a ne
budu ot k l onj ene!
Nesmij emo se olahko upust at i u vode Tekfira iz dva razloga, i t o:
1. Zbog opasnost i i zn osenj a pot vor e i l azi na Al l aha dz.s.,
onda k ada j e u pi t anj u donosenj e Bozi j e odl uk e i suda o necemu.
2. Zbog opasnost i i zn osenj a pot vor e i l azi na Al l aha dz.s.,
onda k ada j e u pi t anj u opi s osobe i l i gr upe l j udi k oj oj se sudi .
St o se t ice donosenj a suda t o j e pogresna osuda neke osobe ili
grupe lj udi na nevj erst vo ( kufr) , i t o onih lj udi koj e Allah dz.s. nij e
okvalif ikovao nevj ernicima, pa ce se u t om slucaj u t akav post upak
t ret irat i kao kada neka osoba ohalali ono st o j e Allah zabranio!
10
St o se t ice neke osobe i li grupe lj udi cest o put a znaj u bit i
okvalif ikovani ili opisani kont ra- st at usom. Poj edinci ce reci: Taj i t aj j e
nevj ernik ( kafir) , ali , u sust ini , dot icna osoba nece bit i nevj ernik ( kafir) ,
pa ce se t ada t aj Tekfi r vrat it i kao bumerang osobi koj a j e t akav
pogresan sud donij ela, a na osnovu hadisa koj e bilj ezi i mam Muslim rhm.
od Abdull aha b. Omera r. a. , da j e Poslani k s. a. w. s. , rekao: Kada nek i
covj ek pr ogl asi n evj er ni k om svoga br at a u t om sl u caj u nek o od
nj i h dvoj i ce mor a bi t i nevj er ni k ! U drugoj predaj i st oj i: ...i l i ce bi t i
k ao st o j e r ek ao, i l i ce se k uf r vr at i t i nj emu !
Od Ebu Zerra r. a. se prenosi da j e Poslani k s. a. w. s. rekao: Ak o
nek a osoba pr ogl asi dr u gu osobu nevj er ni k om, i l i Al l ahovi m
nepr i j at el j em, a ona zapr avo t o ne bude, t ak va osuda ce se vr at i t i
osobi k oj a j u j e i zr ek l a! ! ( Musl i m)
Dakle ovo j e t a druga opasnost t j . povracaj osude nevj erst va osobi
koj a se mece na polozaj sudij e u slucaj u da nj egov brat ne bude onakvim
kakvim j e on kao sudij a zamislj ao! Ovo j e t eska i opasna greska koj a j e
veoma kobna po one koj i u nj u upadnu!
U vecini slucaj eva, osobe koj e vole bavit i se Tekfirom muslimana,
koj e su brzoplet e po t om pi t anj u, i koj e zure sa osudom drugih lj udi na
nevj erst vo bivaj u umi slj ene i ohole oslanj aj uci se na svoj a dj ela koj a
izvrsavaj u i rade, pot cj enj uj uci ost ali svij et , ali, t a zalj ublj enost u svoj a
dj ela i t a umislj enost i samolj ublj e u koj e su upali moze bit i razlogom
propadanj a svih t ih nj ihovih dj ela koj a su radili, j er j e kibur ( oholost ) ono
st o dzehennemska vat ra mora dot aci, kao st o t o st oj i u hadisu koj eg
bilj ezi i mam Ahmed 2/ 376. , i Ebu Davud rhm. , Kit abul- Libas, i I bnu
Madzdze, Kit abul- Zuhd, od Ebu Hurej re r. a. da j e Poslanik s. a.w. s. rekao:
Al l ah dz.s. k aze: Uzdi zanj e j e Moj ogr t ac, a vel i canst venost j e
Moj i zar ; k o Mi se u t o dvoj e bude mj esao baci cu ga u
Dzehennem!
St oga, prij e nego l i se neko upust i u vode Tekfira, i prij e nego li
pocne izvodit i lj ude iz Allahove vj ere, t reba dobro razmisli t i o dvj ema
st varima:
1. St a odr edeni k ur ansk i aj et , i l i posl ani k ov s. a. w . s. hadi s,
k oj eg n amj er avas uzet i za dok az, k onk r et no znaci , st a mu j e
povod obj ave, nast a uk azu j e, na k oga se odnosi , k ada se na nj ega
odnosi k ak o ne bi i znosi o l azi i pot vor u na Al l aha i Nj egova
Posl ani k a s.a.w .s..
2. Da l i se t o zn acenj e aj et a i l i hadi sa k onk r et no odnosi na
osobu i l i gr u pu l j u di k oj u zel i s pr ot ek f i r i t i t j . da l i j e t a osoba
i spu ni l a sve usl ove da bi bi l a pr ogl asena nevj er ni k om, i da l i su
ot k l onj ene sve pr epr ek e po t om pi t anj u.
11
Od naj vaznij ih uslova da bi neka osoba bila proglasena nevj ernikom
j e t o da covj ek zna da dj elo koj eg cini j e dj elo nevj erst va ( kufra) ! Allah
dz.s. kaze: Onoga k oj i se supr ost avi Posl ani k u , a poznat mu j e
pr avi put , pa pode put em k oj i ni j e put vj er ni k a, pust i cemo da ci ni
st a h oce, i baci cemo ga u Dzehennem a uzasno j e on bor av i st e!
( el - Ni sa : 115 )
Na osnovu ovog aj et a se da zaklj ucit i t o da bi neka osoba bila
kaznj ena Dzehennemom, pret hodno mora bit i upoznat a sa propisom
koj eg j e prekrsila! Ali, sada se post avl j a pit anj e: Da li j e dovolj no da
covj ek zna da, ako uradi i li nei zvrsi neko dj elo post aj e nevj ernikom, ili j e
dovolj no da zna da j e svoj im post upkom prekrsio islamski propis pa
makar i nepoznavao poslj edice svoga ( ne) dj ela?
Odgovor: Dovolj no j e da covj ek zna da odredeni m post upkom krsi
islamski propis, j er j e Poslanik s. a. w. s. obaveznim ucini o ot kup ( kefaret ) ,
za covj eka koj i j e imao odnos sa svoj om zenom za vrij eme ramazanskog
post a. Naime, t aj covj ek j e znao da j e svoj im post upkom prekrsio propis,
i ako nij e znao st a ga slj eduj e kao kazna! I st o t ako, ozenj ena osoba, koj a
pocini blud, koj a zna da j e blud zabranj en bice kaznj ena
kamenovanj em, pa makar i neznala kakva kazna slij edi za cin bluda!
Jedna od prepreka Tekfiru j e i prisila na neki post upak. Allah dz.s.
kaze: Onoga k oj i zani j ece v j er u u Al l aha ( k u f r u ci ni ) , nak on st o j e
u Nj ega vj er ovao osi m ak o bu de na t o pr i mor an, a sr ce mu
ost ane cvr st o u vj er i cek a Bozi j a k azna! On e k oj i ma se
nevj er st vo bu de mi l i l o st i ci ce sr dzba Al l ahova, i nj i h cek a pat nj a
vel i k a! ( el - Nahl : 10 6)
Od prepreka Tekfiru j e i int elekt ualna izgublj enost ili neprisebnost
neke osobe, kada j e u st anj u izreci ili uradit i nest o a da pri t ome ne zna
st a govori il i radi. Takvo st anj e moze proizvest i prekomj erna radost i
sreca, ili zalost , ili srdzba, ili st rah, ili. . . Allah dz.s. kaze: . . . ni st e
gr i j esni ak o u necemu pogr i j esi t e! Gr i j eh j e ak o t o namj er no
uci ni t e, a, Al l ah pr ast a i sami l ost an j e! ( el - Ahzab: 5)
I mam Muslim rhm. bilj ezi predaj u od Enes b. mali ka r.a. da j e
Poslani k s. a. w. s. rekao: Al l ah se vi se obr aduj e t evbi ( pok aj anj u)
svoga r oba, nego st o bi t o uci ni o nek o od vas poput covj ek a k oj i j e
put ovao na devi k r oz pu st i n j u, pa mu ona pobj egne, a na nj oj mu
bude sva h r ana i pi ce, pa j e pot om dugo t r azi o, i i zgubi v si svak u
nadu da ce j e pr onaci , l egao j e u hl ad j ednog dr vet a k ak o bi se
odmor i o, i u t ak vom st anj u ocaj a, odj edanput , ugl eda svoj u devu
u neposr ednoj bl i zi ni , k ak o mi r no st oj i , t e odmah sk oci i uhvat i j e
za povodac, i od si l ne r adost i , uzvi k nu : Boze moj ! Ti si moj r ob, a
j a sam t voj Gospdar pogr esno se i zr azi vsi od si l ne r adost i !
12
Od prepreka Tekfi ru j e i da covj ek ima pri sebi neku od subhi
( nej asnoca, t evil) , koj e ga vode pogresnom t umacenj u i shvacanj u
necega, ali , ono st o j e specifi cno za t akve osobe j e t o da su maksimalno
ubj edeni da su u pravu! Ovakva osoba nema za cilj kont rirat i islamskim
propisima, i nema za cilj cinj enj e grij eha, st o ga uvodi u okvir pret hodno
spomenut ih Allahovih dz.s. rij eci: ...ni st e gr i j esni ak o u n ecemu
pogr i j esi t e! Gr i j eh j e ak o t o namj er no uci ni t e, a, Al l ah pr ast a i
sami l ost an j e! ( el - Ahzab: 5)
Takav nj egov post upak j e odrazaj nj egovog maksimuma koj eg j e
bio u st anj u post ici, a All ah dz.s. kaze: Al lah nikoga ne opt erecuj e preko
mogucnost i nj egovih! ( el- Bekara: 286)
Sej hul - i sl am I bnu Kudame el - Mak di si el - Hanbel i r hm. , u dj elu
El- Mugni , 8/ 131, kaze: Ako namj erno ohalali i prolij e krv neduznih, i
uzme im imet ak, bez ikakve dvoj be ili sumnj e ( subha, t eevil) post ace
nevj ernikom ( kafirom) , ali ako se t o desi zbog t eevil a ( pogresnog
rezonovanj a i razumj evanj a) , kao st o j e t o bio slucaj sa Haridzij ama, vec
smo spomenuli da j e st av vecine islamske uleme t aj da Haridzij e nisu
nevj ernici ( kafiri) , i pored t oga st o su ohalalili zivot e i imet ke muslimana,
nast oj eci se priblizit i Allahu dz.s. t akvim post upcima, i nadaj uci se
nagradi od Allaha dz.s. ! ?
. . . poznat o j e da su Haridzij e nevj ernici ma smat rali veli ki broj
Ashaba, kao i broj ne musli mane nakon nj ih, i da su ohalalj ivali nj ihove
zivot e i i met ke, i da su sve t e post upke smat rali priblizavanj em
( kurbanom) Allahu dz.s. , ali , i pored svega t oga, ucenj aci ih nisu proglasili
nevj ernicima zbog nj ihova t eevila ( pogresnog rezonovanj a) , koj i se t ada
nasao u nj ihovim glavama. . .
Sej hul - i sl am I bnu Tej mi j j e r hm. , u dj elu Medzmuul- Fet ava ,
13/ 30, kaze: Haridzij e kao novot arij a su proizasli iz pogresnog prist upa
Kuranu, i pogresnog razumj evanj a nj egovih t ekst ova, i nisu imali za cilj
prot uslovl j enj e Kuranu! Problem j e bio u t ome st o su aj et e razumj evali
drugacij e nego li j e sami Kuran svoj im t ekst ovima t o ht io, st o ih j e
odvelo t ome da nevj ernicima proglase osobu koj a pocini veli ki grij eh!
Na st ranici 210/ 30, st oj i slj edece: Haridzij e su post upile suprot no
Sunnet u Muhammeda s. a. w. s. , a sami Kuran nam nareduj e da se st rogo
drzimo poslanikovog s. a. w.s. Sunnet a! Nevj ernicima proglasise vj ernike,
za koj e im sami Kuran naredi da prij at elj uj u s nj ima! Povedose se za
dvosmislenim i manj e j asnim aj et ima ( mut esabih) Kurana, koj e
nei spravno prokoment arisase, nepoznavaj uci nj ihova prava znacenj a, i
upust i se se u govor o Allahovoj vj eri bez pret hodna st udiranj a i ucenj a
ist e! Nit i sli j edise Poslanikov s. a. w. s. Sunnet , a nit i se povedose za
dzemaat om musli mana ( ulemom) , koj i pravilno razumj evaj u znacenj a
kuranskih aj et a!
13
Na drugom mj est u, 28/ 518, kaze: I mami mezheba su slozni na
t ome da se Haridzij e t rebaj u kudit i , i proglasavat i zabludj elim, ali su se
razisli po pit anj u proglasavanj a ist ih nevj ernicima, na dva poznat a
mislj enj a.
Takoder kaze, 7/ 217: Medu ashabima nij e bi lo onih koj i su
nevj ernikom proglasili Alij u b. Ebi Tali ba r. a., nit i bil o koga drugog od
Ashaba! Jedni druge su smat rali muslimanima koj i zulum j edni drugima
nanij ese, a st o nam pot vrduj u i predaj e od nj ih samih!
Na mj est u, 28/ 518, st oj i slij edece: Ovo j e ono st o se prenosi od
imama mezheba, kako Ahmeda, t ako i ost alih!
Na mj est u, 3/ 282, st oj i: Za Haridzij e, koj i ispadahu i z vj ere kao
st o st rij ela ispada iz luka, Poslanik s. a. w. s. nam j e rekao da ih ubij amo.
Ubij ao ih j e emirul- mumini n Ali b. Ebi Talib r. a. , j edan od pravilno
napucenih halifa ( hul efaur- rasidun) . Svi i slamski ucenj aci su slozni po
t om pit anj u t j . da se t rebaj u borbenom akcij om zaust avlj at i. Ovo j e st av
svih Ashaba, Tabiina i generacij a poslij e nj ih. Ali b. Ebi Talib r. a. ih nij e
smat rao nevj ernici ma, nit i Saad b. Ebi Vekkas r. a., nit i ost ali Ashabi.
Smat rali su ih musli manima, i pored sukoblj avanj a i borbi sa nj ima. Ali j a
r. a. nij e krecao u rat prot ivu nj ih sve dok oni ne bi prolili neduznu krv, ili
dok ne bi oplj ackali imet ak nekog muslimana.
Dakle, prot ivu nj ih su se borili kako bi zaust avili zlo i nasilj e koj e j e
dolazilo s nj ima, a ne zbog t oga st o su nevj ernici! I z t og razloga im zene
nisu odvodene u ropst vo, ni t i im j e imet ak uziman za Bej t ul- mal
( islamska kasa) ! Zat o, ako oni nisu proglasavani nevj ernicima, pored
t oliko j asnih t ekst ova koj i upucuj u na t o da su st oprocent no u zabludi, i
da j e po nj ihovom pi t anj u uspost avl j en koncenzus ( I dzma) ashaba, kako
onda t ek t reba da se ophodimo sa raznoraznim pravci ma ili f rakcij ama
lj udi, koj ima se ist i na pomut il a, i t o u onim pit anj ima u koj ima su
pogrij esili oni koj i su bili puno ucenij i od nj ih!
St oga, nij ednome pravcu i li frakcij i ni j e dozvolj eno da one poj edince
ili grupe lj udi koj i ni su na onome na cemu su i oni proglasavaj u
nevj ernicima, nit i da im smat raj u zivot e i i met ka dozvolj enim za oduzet ,
pa makar pri sebi imal i novot arij a, j er kadkada su i t ekfirdzij e novot ari,
cij e novot arij e bivaj u cest o put a t ezim i gorim od novot arij a ost alih
novot ara! Sve u svemu, znaj mo da su u pit anj u dzahili, neznalice i neuke
osobe, koj e ne poznaj u dobro t emat iku oko koj e se raspravlj aj u, st o biva
razlogom da se kasnij e i razidu!
. . . zat o ako musli man ubij e, ili nevj ernikom proglasi drugog
musli mana zbog t eevi la ( pogresnog razumj evanj a i shvacanj a t ekst ova) ,
nece bit i proglasen nevj ernikom!
14
Na st rani 3/ 288, kaze sli j edece: I slamski ucenj aci se razilaze po
pit anj u t oga da li se Allahovo dz.s. obracanj e, i obracanj e Nj egova
Poslanika s. a. w.s. , odnosi na lj ude i prij e dosezanj a Bozij e obj ave nj ima
na t ri mi slj enj a u hanbelij skom mezhebu i ost alim mezhebima . . . ali ono
na st o upucuj e Kuran j e j edino t acno, a t o j e: Mi ni j edan nar od ni smo
k azni l i sve dok i m Posl ani k a ni smo posl al i ! ( el - I sr a : 15) ; O
posl ani ci ma k oj i su r adosne vi j est i i opomene donosi l i da l j udi
posl i j e posl ani k a ne bi n i k ak va opr avdanj a pr ed Al l ahom i mal i .
Al l ah j e si l an i mudar . ( el - Ni sa: 165 )
U dva Sahiha st oj i da j e Poslanik s. a.w. s. rekao: Opr avdanj e
( uzr ) , n i j e ni k ome dr aze od Al l aha. Zbog t oga j e sl ao posl ani k e i
vj er ovj esni k e! ( Mut t ef ek un al ej h)
Na k r aj u, opet n apomi nj emo t o da nezn al i ca/ dzahi l , i ma
opr avdanj a za ono st o govor i i l i r adi , pa mak ar bi l o ono st o govor i
i l i r adi dj el o k uf r a ( nevj er st va) . Tak va osoba i ma opr avdanj a za
ono st o govor i i l i r adi , pa mak ar bi l o ono st o govor i i l i r adi dj el o
f i sk a ( gr i j eh) ! Na ovak av zak l j u cak su nas navel e Al l ahove dz.s.
r i j eci , Posl ani k ov s.a.w .s. Su nn et , zdr avo pr omi sl j anj e i l ogi k a,
k ao i r i j eci naj emi nent ni j i h pr edst avni k a Ehl i - Sun net a vel -
Dzemat a!
Ve sallallahu ala sej j idina Muhammed, ve ala alihi, ve sahbihi!
Pr i j evod s ar apsk og j ezi k a:
Sead ef . Jasavi c, Pl av, CG
15
Bi ogr af i j a sej ha I bn ul - Usej mi na r hm.
Pun o i me: Ebu Abdullah, Muhammed ibnu Salih ibnu Muhammed
ibnu el- Usej min el- Vuhej bi el- Temimi el- Nedzdi rhm.
Dan i mj est o rodenj a: Roden j e u gradu Unej zi, Saudij ska Arabij a,
smj est enom u oblast i Kasim, u poznat oj islamskoj porodici. 27. Ramadana
1347. h. g. ( 1926. g. po I sau a.s. ) . Znanj e j e st icao kod mnogih ist aknut ih
alima, kao st o su:
Sej h Abdur r ahman b. Su l ej man Al u Dami g ( Hi f z Kur ana) .
Sej h Muhammed b. Abdul - Azi z el - Mut avv a ( Ak i da, Fi k h ) .
Sej h Abdu r r ahman b. Al i b. Av dan ( Fer ai d, Fi k h) .
Sej h Abdu r r ahman b. Nasi r el - Sa adi ( Tevhi d, Tef si r , Hadi s,
Fi k h , Usul ul - f i k h , Fer ai d, Must al ahul - Hadi s, Nahv, Sar f ) .
Sej h Muhammed el - Emi n el - Senk i t i ( Kur an)
Sej h Abdul - Azi z b. Baz ( Hadi s, Fi k h ) .
Post ao j e haf iz Kur' ana vec u ranom dj et inj st vu. St udi rao j e arapski
j ezik i isl amske nauke, f ikh i t efsi r Kur' an- a. Po zavrset ku st udiranj a
zaposlj ava se u glavnoj dzamij i u gradu Anira, gdj e j e bio imam i hat ib,
nakon smrt i sej ha I bn Saadij a, rahimehul lah, 1376. godine po Hidzri. U
ist o vrij eme j e bio profesor na Odsj eku za serij at Univerzit et a u oblast i
Kasim. Bio j e i profesor na islamskom Univerzit et u "Muhammed ibni
Saud".
Dan i mj est o smr t i : Deset og j anuara 2001. godine, nakon aksam-
namaza, u bolnici "Kralj Fej sal" u Dzidi, preselio j e j edan od naj znacaj nij ih
16
islamskih ucenj aka ovog doba, imam i fakih, sej h Muhammed ibn
Usej min, Allah mu se smilovao.
Nema dovolj no rij eci da se izrazi gubit ak ovog velikog i plemenit og
alima. Bio j e veliki primj er za one koj i zive samo za ahiret i ne zude za
dunj alukom. Radio j e za I slam ci j elog zivot a, uceci l j ude radi Allaha.
Vodio j e veliki broj obrazovnih halki za st udent e razlicit i h kat egorij a.
Vecinu svog vremena proveo j e drzeci j avna predavanj a u razlicit im
mj est i ma Saudi j ske Arabij e. Odigrao j e znacaj nu ulogu u det alj nom
izlaganj u principa islamske akide.
Tumaci o I sl am bez pr edr asuda: I zrazit o bi se t rudio da obj asni
neke mes' ele u islamskom pravu, t ako da ih poj ednost avi muslimanima
koj i bi dolazil i da pit aj u o svoj oj vj eri. Mnogo se brinuo za dobrobit svoj ih
st udenat a, kako uce, kako zive i slicno. Bio j e zacet nik idzt ihada ( ulaganj e
napora ali ma kako bi, na osnovu serij at skog dokaza, donio odredeni
propis) svoga vremena.
Nast avio j e put em i st opama sej hul- I slama I bnu Tej mij e,
rahimehullah, t ako da ga j e t o ucinil o neovisnim o slij epom slij edenj u
odredenoh mezheba. Takoder j e poznat po odgovaranj u na pit anj a o
I slamu, koj a su se odnosila na princi pe islamskog prava i na pit anj a
vezana za svakodnevni zivot . I mao j e j edinst ven vlast it i nacin izlaganj a i
t umacenj a I slama. Bio j e medu ucenj acima koj i su t umacili I slam bez
ikakvih predrasuda. Akt ivno j e ucest vovao na mnogim konferencij ama i
simpozij ima ( "Da' va i daij e", "I slamsko pravo", "Borba prot iv opasnih
droga", it d) . Vise od 35 godina drzao j e predavanj a u Mesdzidul - Haramu
u Mekki, koj a su bila organizovana od st rane odbora "Dva casna Harema",
Medzlisu- Sure t e st alnih clanova Ureda za fet ve. Predavanj a su
obuhvat ala mnogobroj ne t eme, a naj cesce su bila na t emu akide, fikha i
hadisa. Drzao j e sezonska predavanj a svake godine t okom mj eseca
ramazana, t e za vrij eme hadza. Prisust vovao j e godisnj im t akmicenj ima
ucaca Kur' ana, koj ima j e predsj edavao guverner oblast i Mekka, princ
Abdulmedzid. Uvij ek j e izrazit o nast oj ao da poduci ummet pravilima
adaba koj i se t rebaj u posj edovat i u halkama t razenj a znanj a. "
Bio j e primj er skolovanog ucenj aka, cast i, humanost i i nesebicnog
rada na put u za I slam. Tokom ramazana 2001 drzao j e predavanj a put em
t el efona, iz bolesni cke sobe, a poslj ednj e predavanj e j e drzao noc prij e
Ramazanskog- baj rama. Tom prilikom j e govorio o met odama, pravil ima i
uslovima vezanim za isplat u sadekat u- l- f it ra, t e odgovarao na pit anj a
vezana za t u t emu.
Sej hov bor avak u bol ni ci : Poslj ednj ih dvanaest dana zivot a sej h
I bnu Usej min, All ah mu se smilovao, boravio j e u specij alist i ckoj bolnici
"Kralj Fahd" u Dzidi. Kada j e primlj en u bolnicu, st avlj en j e na list u
pacij enat a koj i ne smij u primat i lij ekove za j acanj e funkcij e srca, j er j e za
t akav t ret man bilo suvise kasno. Trpio j e izrazit u bol u nekoliko
17
poslj ednj ih dana t e zbog t oga nij e mogao pricat i. Takoder j e odbio primat i
odredene hemij ske supst ance. Pot rebno j e reci da j e j edno vrij eme
boravio na lij ecenj u u SAD- u. Medut im, shvat aj uci da j e nj egova bolest u
poslj ednj oj fazi, izabrao j e da preseli na mj est u bli ze Mesdzidul- Harama.
Sej hov posl j ednj i i nt er vj u: Poslj ednj i int ervj u sej h I bnu Usej min,
Allah mu se smilovao, dao j e za Saudij sku novinsku agenci j u "UKAZ".
Nakon st o j e govorio o svoj oj proslost i , upit an j e zast o j e odbio da
prihvat i t i imenovanj e za vrhovnog kadij u serij at skog suda u Al- Ahsi, koj e
mu j e ponudi o sej h Muhammed ibni I brahim. Odgovorio j e: "Trazio sam
halala od sej ha, ali se ni sam mogao t oga prihvat it i . On j e razumio moj e
okolnost i pa j e prihvat i o moj u ispriku. " Na pit anj e zast o nij e put ovao van
svoj e zemlj e, odgovorio j e: "Nisam put ovao van Saudij ske Arabij e zbog
moj ih obaveza. " Po sej hovom mi slj enj u bil o j e korisni j e ost at i u ovoj
zemlj i prihvat aj uci odgovornost i koj e j e i mao.
Sej hova dzenaza: Dzenaza- namaz obavlj en j e u Mesdzidul- Haramu
u Mekki, nakon dzuma- namaza, sa vise od 500, 000 prisut nih. Pored t oga,
prisust vovalo j e oko 1650 osoba iz sluzbe obezbj edenj a. I zmedu ost ali h,
dzenazi su prisust vovali: princ Naif ibni Abdulaziz ( minist ar unut arnj ih
poslova KSA) , princ Memduh i bni Abdulaziz, princ Fej sal ibni Bender ibni
Abdulaziz ( guverner oblast i Kasim) , t e guverner oblast i Mekka. Kralj
Fahd, princ Abdull ah i princ Sult an ibni Abdulaziz poslali su poruke
saucesca sej hovoj famil ij i, pokazuj uci na t aj nacin nj ihovu ozaloscenost i
saosj ecanj e. Cest a koj a povezuj e Mesdzidul- Haram i mezarj e "El - Adl" u
Mekki bila j e prepuna ozalosceni h. Dzenaza se t akoder klanj ala u
Poslanikovoj , sallallahu alej hi ve selleme, dzamij i u Medini kao i u drugim
dzamij ama sirom Saudij ske Arabij e i islamskog svi j et a. Znacaj ni islamski
ucenj aci danasnj ice opisali su I bni Usej minovu smrt kao veliki gubit ak za
musli manski ummet . Nakon dzenaze princ Fej sal ibni Bender j e izj avio:
"Sej ha Usej mina, rahimahul lah smat ram kao oca i ucit elj a. " Muft i j a
Saudij ske Arabij e Abdulaziz Ali Sej h izj avio j e da povodom ovog
dogadaj a saosj eca sa t ugom brace sirom svij et a.
DRAGI ALLAHU, S.V.T., OPROSTI I BNI USEJMI NU, NAGRADI
GA STEPENOM SEHI DA, POVI SI NJEGOV POLOZAJ MEU
UPUCENI MA I I ZNAD MNOGI H TVOJI H STVORENJA NA
SUDNJEM DANU. UCI NI PROSTRANI M NJEGOV KABUR I
I SPUNI GA NUROM, JER TI SI ONAJ KOJI SVE CUJE, KOJI SE
ODAZI VA NA DOVE I TI SI UVI JEK BLI ZU, AMI N.
I nt el ek t u al no nasl i j ede: Napisao j e vi se od 40 knj iga, medu
koj ima su:
1. FETHU RABI - L BERI JE BI TALHI SI - L- HAMEVI JJE,
2. AKI DETU EHLI S- SUNNETI VEL- DZEMAAH,
3. EL- KAVAI D EL- MUSLA FI SI FATI LLAHi VE ESMAI HI - L- HUSNA,
18
4. SERHU USULI L- SELASEH ( prev. na bosanski j ezik,1998. ) ,
5. SERHUL- AKI DEH EL- VASI TI JE.
6. FI KHUL- I BADAT . . .
I za sej ha j e ost alo na deset ine hilj ada audio kaset a sa nj egovim
dersovima, od koj ih se znacaj an broj nalazi u okviru Mesdzidul - Harama u
Mekki. Za doprinos u radu za I slam nagraden j e medunarodnom
nagradom "Kralj Fej sal", 8. februara 1994. godine po I sa, a.s. .
Nek e sej hove f et ve vezane za st anj e u Ceceni j i i Pal est i ni
Rekao j e sej h Muhammed ibn Salih el- Usej min: " I slamski ummet
ovih dana docekuj e casni mj esec ramazan, medut i m nj egova radost j e
pomij esana sa bolom i t ugom zbog zest okog i nepravednog nasrt aj a
ruske voj ske na nasu bracu u Cecenij i. Znat e li zast o?
Samo zbog t oga st o su nj eni st anovnici poceli propagirat i cist u i
izvornu vj eru I slam bez ikakvog skret anj a i zast ranj ivanj a. Nema nikakve
sumnj e u t o da t akvim necim nisu zadovolj ni Allahovi neprij at elj i bez
obzira da li se radilo o komunist ima ( kao st o j e t o u ovom slucaj u) ,
krscanima, zidovima i li drugima. To j e nest o st o ne t reba dokazivat i.
Prisj et imo se pit anj a I st ocnog Timora, sast avnog dij el a naj vece
musl imanske drzave I ndonezij e. Kada j e ova pokraj ina, naselj ena
vecinskim krscanskim st anovnist vom, zat razila ot cj eplj enj e od I ndonezij e,
sav Zapad j e st ao na nj ihovu st ranu i pripremio j e j ake snage za
int ervencij u u slucaj u da i m bude uskraceno t o "pravo".
Medut i m, kada j e u pit anj u mlada islamska drzava Ceceni j a, koj a j e
ispravno shvat ila sust inu ovosvj et skog zivot a i pokusala uspost avit i zivot
na principima cist og monot eizma ( t evhida) i cist og ( izvornog) I slama,
rekli su za nj u da se nepravedno odcj eplj uj e od mat ice Rusij e i da nj ome
rukovode ekst remno orij ent isani mudzahidi.
Vadzib j e pomoci Cecenima! Allah, dzelle sa' nuhu, porucuj e: " Kol i k o
j e mal i h sk u pi na pobi j edi l o ( nadj acal o) vel i k e sk upi n e uz Al l ahovu
dozvol u" ( Pr i j evod znacenj a - El - Bek ar e, 249 .)
Mi ne gubimo nadu u Allahovu mil ost i pobj edu i sigurni smo da ce se
Rusi vrat it i porazeni , kao st o se t o dogodilo prvi put . Naj manj e st o
mozemo i obavezni smo ucinit i za nasu bracu j est e da molimo Allaha da
ih izbavi iz okrilj a ruske nepravde i da ih pomogne prot iv nj ih, u
vremeni ma kada On posebno prima dovu.
Pad ove islamske drzave pod rusku vlast donosi sa sobom velike
st et e kao st o su: duhovni podst rek za ruskog voj nika ( j ucer izlaze
porazeni , a danas se vracaj u kao pobj ednici) , slamanj e krila drugim
islamskim republikama koj e su krenul e put em Cecenij e i zaust avl j anj e
19
sirenj a I slama na t im prost orima. St var j e izuzet no opasna, samo kada bi
t o muslimani mogli shvat it i i ust at i kao poj edinci i grupe prot iv Rusij e i
Zapada.
Vadzib j e isl amskim drzavama da krenu u boj , bili slabi bili j aki, i
pomognu svoj u bracu u Cecenij i. Pret post avimo da j e naj manj e cime im
mogu pomoci rij ec ist ine. Medut i m, ako se bude sj edilo skrst eni h ruku i
presucivala ist ina, t o j e uist inu velika t ragedij a i nij e t ragedij a u t ome st o
ce j edna drzava drugu porazit i, nego j e t ragedij a u t ome st o ce bit i
porazen I slam.
Cvrst o smo ubij edeni da j e ovo st o se dogada u Cecenij i samo
Allahova volj a i da j e Svemoguci ht i o desilo bi se drugacij e. Allah Svoj om
neizmj ernom mudroscu hoce da se musl imani vrat e svoj oj vj eri, j er ono
st o se dogada u j ednom dij elu islamskog svij et a, kao da se dogada u srcu
bilo koj eg drugog dij ela, kao st o kaze Poslanik, sallall ahu alej hi ve sellem:
" Pr i mj er vj er ni k a u nj i hovoj medusobnoj l j ubavi , sami l ost i i
saosj ecanj u j e k ao pr i mj er j ednog t i j el a. Kada se j edan nj egov di o
r azbol i i ost al i di j el ovi osj ecaj u gr ozni cu i n esani cu." ( pr euzet o sa
k aset e " El emun f i s-sisani " - Bol u Ceceni j i .
O Pal est i ni . . .
Rekao j e sej h I bn Usej min, nakon st o j e upit an kako t reba gledat i na
pit anj e Palest ine, slj edece: "Pit anj e Palest ine j e j ako bit no za musli mane
uopst eno, a za Palest ince posebno, koj i vec skoro j edan vi j ek prolaze kroz
ovo gorko iskusenj e. Negat ivnom razvoj u sit uacij e naj vi se su pomogli
Brit ani j a, davanj em zelenog svj et la zidovima za formiranj e drzave na
musl imanskom t lu, i Amerike koj a se povukla sa t ih prost ora 1948. u
vrij eme Harij a Trumana. Od t ada pa do danas Zapad, a pogot ovo
Amerika, igra ruznu ulogu u borbi prot ivU musli mana u svim pit anj ima
vezanim za Palest inu. St o se t ice poslj ednj ih dogadanj a u Palest ini , oni
bez sumnj e predst avlj aj u zest oko nasilj e zidova nad muslimanima, koj em
j e uveliko pomogla razj edinj enost islamskog ummet a. Zidovi smat raj u da
bi ovo mogla bit i zavrsna faza u pozidovlj avanj u Kudsa, koj a ce it ekako
ispit at i osj ecaj e i slamskog ummet a. Ono st o raduj e j est e saosj ecanj e
veli kog dij ela Ummet a sa ovim pit anj em i t o saosj ecanj e, insaallah, nece
splasnut i sve do konacnog oslobodenj a Palest ine. Zadnj a int ifada
( revolucij a) ce donij et i veli ku korist i uspj eh, a st o j e u skladu sa
Allahovi m obecanj em da ce pomoci vj ernika. ( Casopis "Furkan" br. 128,
ramazan 1421. - decembar 2000. )
St a su r ek l i ucenj aci o sej hu?
Sej h Abdul azi z i bn Abdul l ah Al u Sej h ( sadasnj i muft ij a Saudij ske
Arabij e) , nakon st o j e upit an o predavanj ima ( kaset ama) sej ha I bn
Usej mina, kaze slj edece: "U ime Allaha, Milost ivog, Samilosnog. Smat ram
20
da j e sej h Muhammed bin Salih el- Usej min bio od ucenj aka koj i su ucili
musli mane ispravnom razumij evanj u vj ere, radili mnogo na nj ihovom
osvj escivanj u i upucivali svim mogucim sredst vima ka ist ini. Nj egova
predavanj a ( kaset e) privlace veliku paznj u i pozornost slusalaca, zbog
t oga st o se odlikuj u cist im islamskim naucnim met odom i sadrze u sebi
korisne i cilj ane savj et e. Mozemo ih podij elit i u dvij e vrst e:
1. Predavanj a koj a poducavaj u i slamskom pravu ( fikhu) zasnovanom
na j asnim serij at skim dokazima. Ovdj e mozemo posebno izdvoj it i
predavanj a na koj ima j e koment arisao ( poj asnj avao) poznat u fikhsku
knj igu Zadul- must akne' . Koment ar u sebi sadrzi poj asnj enj e aut orovih
izraza, iznosenj e dokaza za svako pit anj e i precizno naucno razmat ranj e
( diskut ovanj e) t ih pit anj a u svj et lu Kur' ana i Sunnet a, a sve t o na j edan
privlacan i j ednost avan nacin koj i omogucava svakom slusaocu, bez
izuzet ka, da razumi j e dat o fikhsko pit anj e u vrlo krat kom periodu.
Opst a predavanj a u koj ima sej h t ret ira veliki broj drust venih
( socij alnih) problema s koj ima se susrece musli mansko drust vo i
pokusava dat i mudra, razumna i precizna rj esenj a za t e probleme.
Kaze uvazeni i poznat i daij a i vaiz Muhammed Salih el- Munedzdzid:
"Odlazak islamskih ucenj aka j e velika nevolj a, nedaca i ost avlj a veliku
prazninu na polj u i slamskog dj elovanj a. Jako j e bit no da t o t ako i
shvat imo, ne zbog t oga da bismo naricali i oplakivali , nego da bismo
ulozili veli ki t rud u popunj avanj u t e praznine i st o prij e se oporavili od t e
nevolj e i nedace. Kaze Allah, dzelle sa' nuhu: "Zar oni ne vide da mi zemlj i
nj ihovoj prilazimo i da j e sa kraj eva nj enih umanj uj emo. " ( Prij evod
znacenj a - El- Enbi j a' , 44. ) I bn Abbas r. a. j e ovaj aj et koment arisao
gubit kom nj enih ucenj aka i dobrih ( poboznih) lj udi. Kaze pj esnik: "Tako
mi Allaha, nij e nevolj a gubit ak imet ka, ovaca ili deva, ist inska nevolj a j e
gubit ak ucenj aka, j er nj ihovom smrcu umiru mnogi lj udi" ( t j . ost aj u bez
onoga ko ce i h izvodit i na pravi put , t ako da nalikuj u mrt vacima)
Mnoge su knj ige napisane i st oj e pred nama, medut im, ko j e u st anj u
da ih razumi j e i donosi put em nj ih ispravna fi khska rj esenj a? Sigurno j e
da t o ni su u st anj u kompj ut eri nit i nest o drugo, nego cist a i ziva srca i
razumi islamskih ucenj aka. I slamski svij et j e nedavno pogoden smrcu
nj ihovog velikog sej ha, alima, mudzt ehi da ( samost alnog donosioca
pravnih rj esenj a) i fekiha Muhammeda ibn Saliha el- Usej mina, da mu se
Allah smiluj e.
I mao sam priliku da se osamim sa nj ime neposredno pred nj egovu
smrt i rekao sam mu: "Nas uvazeni sej hu, ako t voj zivot j os pot raj e, t o ce
bit i vel iko dobro i korist za nas, a ako ot put uj es, dobro t i j e poznat o da na
ovome svi j et u nema necega vrij ednog za cime bi se t ugovalo. Hvala
Allahu, za sobom si ost avio veliko znanj e. " Na t o ce sej h: "Reci cu t i ono
st o j e rekao Omer ibn Abdulaziz u predaj i koj u j e zabilj ezio I mam
Buharij a. " Pomisli o sam u sebi: " St a li j e t o rekao Omer ibn Abdulaziz?"
rekao j e: "Vj erovanj e u sebi sadrzi farzove, propise, Allahove granice i
21
praksu Allahovog Poslanika, sallallahu alej hi ve sel lem. Onaj ko ih
upot puni , upot puni o j e i svoj e vj erovanj e, a onaj ko t o ne uradi, nj egovo
vj erovanj e ce ost at i manj kavo. Ako me Allah pozivi , poj asnicu vam ih
kako bist e radili po nj ima, a ako umrem ( odem Allahu, dzelle sa' nuhu) ,
nij e mi puno zao st o ost avlj am vase drust vo. "
Sej h j e napust io ovaj svij et ne ost avivsi za sobom novac u bankama
nit i krasne i raskosne dvore ( Sej h j e st anovao u st aroj mekanskoj kuci i
nij e prihvat ao ponude koj e j e i mao od drzave) , nego j e ost avi o znanj e
sabrano u mnogobroj nim dj elima i u vidu f et ava, a t o j e upravo
naslij edst vo Allahovi h poslanika. Nj egovoj dzennazi j e prisust vovao
ogroman broj lj udi, a poznat o pravil o kod prvih generacij a glasi: Ako
hoces da vidi s i st insku razliku izmedu nas i nj ih ( t j . novot ara koj i su
odst upili od put a Kur' ana i Sunnet a) pogledaj dzennaze j ednih i drugih.
Onaj ko j e prisust vovao sej hovoj dzenazi i vidi o koliko j e lj udi bilo u
nj enoj prat nj i, sj et i se Allahovih rj eci: " One k oj i vj er uj u i r ade dobr a
dj el a, Mi l ost i vi ce si gur no vol j eni m u ci ni t i " ( Pr i j evod znacenj a -
Mer j em, 96 .) ; i rij eci Poslanika, sallallahu alej hi ve sell em, ashabima
nakon st o su prosle pored nj ih dvij e dzenaze: " Jednoj od nj i h j e
obavezan Dzennet j er st e j e pohval i l i k ada j e pr ol azi l a, a dr ugoj j e
obavezan Dzehenn em j er st e j e pok u di l i . Vi st e Al l ahovi svj edoci
na Zeml j i ."
Sej hu- l - I slam I bn Tej mij j e rhm. j e iz ovoga hadisa izvukao slj edece
pravilo: Onaj koga pohval e svi musl imani j ednog podrucj a, bez izuzet ka,
bit ce, i nsallah, od st anovnika Dzennet a.
Cudan prizor koj eg j e prozivlj aval a Mekka na dan sej hove dzenaze,
pocevsi od zakrcenost i uli ca pa do kasnog zavrset ka sa dzenazom
( dzenaza j e pocela poslij e ikindij e namaza, a zavrsila se neposredno pred
aksamski ezan) , dovolj no j e svj edocanst vo ovom uvazenom sej hu.
S druge st rane, naucili smo j edan veliki ders koj i kaze: "I spuni svoj
zivot dobrom, All ah ce ucinit i da budes spominj an na j ezicima muslimana
po dobru. "
Salih ibn Humej d ( i mam i hat ib u mekkanskom haremu i st alni clan
Medzlisa Sure) , kaze: " Sej h j e u svome poducavanj u, davet u i
savj et ovanj u slij edio put mudrost i, li j epog savj et a i rasprave na naj lj epsi
moguci nacin, kloneci se st o j e vi se mogao rasprave i zalazenj a u
medusobna prepucavanj a i odgovaranj a onima koj i su nest o napisali i
rekli. I mao j e poseban met od u poducavanj u i privlacenj u paznj e
st udenat a koj i se ogleda u preciznim naucnim pit anj ima, navodenj em
primj era i uzimanj em propisa iz vec ut vrdenih serij at skih pravila.
St o se fet vi t ice, one se j asno odlikuj u olaksavanj em i pravednoscu
uz duzno post ovanj e onoga koj i se s nj im razilazio i pazenj e na pravila
22
fikhskog razilazenj a. Posebnu paznj u j e posvecivao svoj im ucenici ma
obavezno prat eci nj ihov nivo znanj a, st o j e normalno privukla nj ihova
srca, dovelo ih pred nj ega i nat j eralo da sj ednu pred nj im na kolj ena i
t raze znanj e od nj ega. "
( Biografij a sej ha I bnul- Usej mina rhm. j e preuzet a
iz islamskog casopisa Saff , br. 50. , od aut ora
dr. Enesa Halil ovica, i daij e Semira I mamovica) .