Vous êtes sur la page 1sur 36

MEGATREND UNIVERZITET BEOGRAD

FAKULTET ZA MENADMENT
ZAJEAR

AKCIONARSKO DRUTVO POJAM, KARAKTERISTIKE I IZVORI FINANSIRANJA


Diplomski rad

Mentor: Doc.dr Silvana Ili

Student: Irena Radivojev A 645/08

Zajear, 2012

UVOD
Akcionarska drutva predstavljaju oblik savremenih kompanija koje posluju po principima trine ekonomije i bez njih se ne moe zamisliti savremena trina ekonomija. Kroz postojanje akcionarskih drutva ostvaruju se osnovni ciljevi savremenog poslovanja. Ona pruaju mogunost da i investitori sa malim ulozima dobiju svoju ulogu i ostvare dobit. U optem delu dat je teorijski prikaz akcionarskog drutva, njegove karakteristike, pravni tretman kao i izvori i naini finansiranja. U specijalnom delu ovog rada bie analizirano jedno od najveih i najvanijih akcionarskih drutava u Srbiji, Telekom Srbija AD, koje je od svog osnivanja menjalo vlasniku strukturu u nekoliko navrata. Na primeru ovog drutva bie prikazani teorijski aspekti i pravni tretman AD u domaem zakonodavstvu kao i nain i uspenost poslovanja ovog drutva.

I OPTI DEO
1. AKCIONARSKO DRUTVO
Akcionarsko drutvo je privredno drutvo fizikih ili pravnih lica koje se osniva u cilju obavljanja privredne aktivnosti, ostvarenja profita i iji je kapital podeljen na akcije odreene nominalne vrednosti. (Ili, 2009., str.43) Zakon o privrednim drutvima (ZOPD) regulie pravni poloaj akcionarskih drutava, a naroito njihovo osnivanje, upravljanje, statusne promene, promene pravne forme, prestanak i druga pitanja od znaaja za njihov poloaj. (Slubeni glasnik RS, 36/2011).

1.1.UZROCI NASTANKA AD Akcionarska drutva su nastala tek u modernom dobu, kada se nove ekonomske potrebe u privredi nisu vise mogle zadovoljavati kroz udruivanje trgovaca u trgovaka drutva ciljem da se pod istom firmom obavljaju zajednike delatnosti. Te nove potrebe su bile viestuke, od potreba koncentracije kapitala za vee investicione poduhvate i masovniju produkciju robe, preko potreba brojnih fizikih i pravnih lica za plasmanom slobodnih sredstava u privredu bez obaveze obavljanja delatnosti i preuzimanja odgovornosti za poslovanje, do potreba odvajanja strunih funkcija upravljanja i rukovodenja privrednim drutvima od svojinskog uea odnosno lanskog odnosa u njima. Sa stanovita drutva ovakva forma mobilizacije kapitala u privredne svrhe je izuzetno znaajna jer omoguava prikupljanje i mnogih malih uteevina miliona pojedinaca koji nemaju ni mogunosti ni sposobnosti za samostalno obavljanje privredne delatnosti, pa bi ovaka sredstva po pravilu bila imobilisana, ili bi bila usmerena u potronju. Akcionarska dratva su bila pravni odgovor na ovakve ekonomske potrebe. Akcionarska drutva imaju u savremenim privredama veliki znaaj. Zbog svojih karakteristika, pre svega zbog mogunosti koje pruaju u prikupljanju manjih.uloga, uz ogranienje rizika ulagaa na vrednost uloga, akcionarska drutva se javljaju kao veoma pogodna forma za najire prikupljanje slobodnog kapitala na tritu, kako krupnog, tako onog manje vrednosti. Akcionarska drutva su zbog takvih svojstava odigrala veliku ulogu u procesu koncentracije kapitala i izvoenju velikih investicionih poduhvata. Danas se ova drutva redovno javljaju kao velika privredna (trgovaka) drutva, sa velikim kapitalom i razgranatim poslovnim aktivnostima. Pretea akcionarskih drutava je Banca di San Giorgio koja je nastala 1407. u enovi dok je prvo akcionarsko drutvo u Srbiji je Prva Srpska Banka osnovana 1869. godine.

2. POJAM AKCIONARSKOG DRUTVA


U ZPD se akcionarsko drutvo deimie kao privredno drutvo koje osniva jedno ili vie pravnih i/ili fizikih lica u svojstvu akcionara radi obavljanja odreene delatnosti, pod zajednikim poslovnim imenom, iji je osnovni kapital utvren i podeljen na akcije. Akcionarsko drutvo bi se, meutim, potpunije moglo definisati i kao drutvo sa sopstvenim pravnim subjektivitetom i osnovnim kapitalom podeljenim na akcije utvrene nominalne vrednosti, koje za svoje obaveze odgovara iskljuivo sopstvenom imovinom. Najvanije karakteristike akcionarskog drutva proizlaze ve iz njegovog pojma. Pre svega, akcionarsko dratvo je samostalno pravno lice, koje je potpuno odvojeno od pravnog subjektiviteta svojih lanova. Ovakav karakter akcionarska drutva imaju ne samo u domaem ve i u svim drugim pravima. Po svome karakteru akcionarsko drutvo je udruenje. Ono ima lanove, ali lanovi nisu meusobno vezani, kao to je to sluaj kod drutava lica. Pre bi se moglo rei da se lanovi (akcionari) vezuju za drutvo kao takvo, a ne za druge lanove. Poto se radi o drutvu sa samostalnim pravnim subjektivitetom, lanovi drutva imaju samo lanska prava tj. prava koja proizlaze iz akcije kao lanstva. Imovina drutva je potpuno odvojena od imovine svakog akcionara.(Radenkovi-Joci, 2010.,str 142) Novane i druge vrednosti (stvari i prava) unete u drutvo pri sticanju akcije ostaju trajno u imovini akcionarskog drutva, a akcionar stie akciju i prava koja iz akcije, kao lanstva, proizlaze. Srazmerno vrednosti akcija koje poseduje, svaki akcionar uestvuje u upravljanju drutvom i ueu u njegovoj dobiti, kao i u nekim drugim pravima (pravo na uee u podeli likvidacionog ostatka drutva i dr). Neka prava, kao npr. pravo na informisanje, akcionar ima nezavisno od vrednosti akcija koje poseduje. Iz potpune pravne i imovinske odvojenosti drutva i akcionara proizilazi i pravilo da za obaveze drutva odgovara iskljuivo ono samo, celokupnom imovinom. Akcionari ne odgovaraju za obaveze drutva. Osnivai akcionarskog drutva mogu biti pravna i fizika lica, i to kako domaa tako i strana, pod optim uslovima koji vae za osnivanje svih privrednih drutava. Pod osnivaima se podrazumevaju samo lica koja donose osnivaki akt, a ne i drugi akcionari. Akcionarsko drutvo se osniva donoenjem osnivakog akta. Ako drutvo osniva vie lica osnivaki akt ima karakter ugovora o osnivanju, a ako se kao osniva javlja samo jedno lice, osnivaki akt ima oblik odluke o osnivanju. U oba sluaja osnivaki akt mora sadravati sve elemente propisane za obaveznu sadrinu osnivakog akta svakog preduzea. Pored toga, osnivaki akt moe imati i fakultativnu sadrinu tj. i druge odredbe od znaaja za osnivanje drutva o kojima su se sporazumeli osnivai. Osnivaki akt je neophodan akt pri osnivanju drutva, ali nakon osnivanja gubi znaaj, a osnovni akt za ureivanje statusa akcionarskog drutva postaje statut. Uz akt o osnivanju se u svakom akcionarskom drutvu obavezno donosi i statut, kojim se detaljno ureuju status i organizacija drutva, kao i pravni poloaj lanova drutva.

Postoje dva naina osnivanja akcionarskog drutva i to: (ivkovi, 2006., str 82) a) simultano i b) sukcesivno. Pod simultanim (istovremenim) osnivanjem podrazumeva se osnivanje akcionarskog drutva koje se vri otkupom svih akcija drutva od strane njegovih osnivaa i to ve u trenutku osnivanja drutva i bez upuivanja javnog poziva treim licima za upis i uplatu akcija. Kod sukcesivnog (postepenog) osnivanja, naprotiv, osnivanje akcionarskog drutva se vri tako to se upuuje poziv treim licima za upis i uplatu akcija. Akcije kod sukcesivnog osnivanja upisuju i uplauju kako osnivai, tako i sva zainteresovana trea lica, prema uslovima iz javnog poziva (prospekta). Pri osnivanju akcionarskog drutva neophodno je da osnivai utvrde ukupnu vrednost osnovnog kapitala koji e se prikupiti upisom i uplatom akcija. Tu vrednost osnivai utvruju slobodno aktom o osnivanju, ali pri tome moraju potovati zakonom propisanu najniu vrednost novanog dela osnovnog kapitala. Akcionarsko drutvo mora imati minimalni osnovni kapital u visini od 3.000.000,00 dinara. (ZOPD, lan 293). Obaveza akcionara se odnosi na uplatu, odnosno unos uloga koji predstavljaju najmanje 25% osnovnog uloga, pri emu uplaeni iznos novanog dela osnovnog kapitala ne moe biti nii od iznosa minimalnog osnovnog kapitala definisanog zakonom (3.000.000,00 dinara). Kako se ukupna vrednost osnovnog kapitala akcionarskog drutva deli na akcije. to vrednost svih akcija drutva mora biti identina sa vrednou osnovnog kapitala. To je tzv. gvozdeno pravilo akcionarskog drutva. Zbog toga se akcije pri osnivanju akcionarskog drutva ne mogu izdavati ni prodavati ispod svoje nominalne vrednosti, jer se u suprotnom ne bi prikupila sredstva koja u realnoj vrednosti odgovaraju vrednosti osnovnog kapitala. Zakonom se mogu propisati i minimalni ulozi pojedinih akcionara, kao i minimalna vrednost akcija. Vrednost akcija se, inae, po pravilu, odreuje tako da bude deljiva brojem 10, kako zbog njihovog evidentiranja, knjienja i prometa, tako i zbog uporedivosti akcija razliite nominalne vrednosti istog akcionarskog drutva. Vrednost akcija se, takoe, uvek utvruje na okrugle iznose. Akcionari stiu akcije po osnovu unoenja u drutvo uloga koji je jednak nominalnoj vrednosti akcija koje kupuju. Ulozi mogu biti u novcu, to je najei sluaj, ali i u stvarima i pravima. Ulog akcionara kod otvorenog akcionarskog dratva, meutim, nikada ne moe biti izraen u radu ili u uslugama pruenim drutvu, to je doputeno samo kod zatvorenog akcionarskog drutva. Ako se deo uloga akcionara sastoji u stvarima i pravima radi se o tzv. kvalifikovanom (ili rizinom) osnivanju akcionarskog drutva, za koje u uporednom pravu redovno postoje posebna pravila. Kvalifikovanim osnivanjem se, pored toga, smatra i svako osnivanje akcionarskog drutva pri kome se nekim akcionarima obezbeuju posebne pogodnosti, kao i kada im se priznaje pravo na posebno obeteenje ili nagradu za osnivanje drutva. Ulozi u stvarima i pravima smatraju se rizinim zbog toga to se nerealno visokim procenjivanjem njihove vrednosti moe umanjiti realna vrednost osnovnog kapitala drutva, ime se mogu otetiti ne samo drugi akcionari (koji su svoje uloge uneli u novcu) ve i poverioci takvog dratva. Zbog toga se u zakonima obino predvia da vrednost uloga u stvarima
4

i pravima obavezno procenjuje ovlaeni procenjiva. Inae, stvari koje ine predmet uloga mogu biti kako pokretne, tako i nepokretne (objekti, zemljite) a prava mogu biti obligaciona (potraivanja) i druga (patenti, licence i dr.). Ulaganje stvari u prava vri se, u skladu sa njihovom prirodom, prenosom prava (prava svojine i drugih prava) odnosno pravnim i faktikim stavljanjem stvari na raspolaganje drutvu. Trokove osnivanja akcionarskog drutva akcionari snose srazmerno vrednosti svojih uloga, ali osnivai mogu od drutva zahtevati naknadu stvarnih trokova osnivanja. Za simultano osnivanje je karakteristino da u trenutku osnivanja drutva osnivai sami upisuju i uplauju sve akcije, bez upuivanja javnog poziva treim licima za upis i uplatu akcija. Trea lica, dakle, nemaju ni mogunost da kupe osnivake akcije drutva (ve samo, eventualno, akcije iz narednih emisija). Simultani nain osnivanja drutva predstavlja trag personalnosti u akcionarskom drutvu, jer osnivai zatvaraju krug akcionara izmedu sebe. Ovakav postupak osnivanja je pogodan kada osnivai ne ele trea lica za lanove drutva, bar ne u trenutku osnivanja, zbog meusobnog poznavanja i poverenja, kao i zbog drugih linih svojstava osnivaa (npr. zbog posebne strunosti). Kako je, meutim, krug akcionara sveden na osnivae, to simultani nain osnivanja nije pogodan za prikupljanje velikog kapitala, osim ako su sami osnivai preduzea sa velikim kapitalom. Sutina sukcesivnog naina osnivanja sastoji se u upuivanju javnog poziva za upis i uplatu akcija treim licima. Ovaj poziv se javno publikuje i upuuje neodreenom broju lica. Osnivai zakljuuju ugovor o osnivanju i istovremeno tim ugovorom upisuju jedan broj akcija, dok za preostale akcije upuuju javni poziv zainteresovanim licima da ih upiu. Pod uslovima iz poziva akcije upisuju sva zainteresovana trea lica, ali i sami osnivai, ako naknadno odlue da upiu dodatne akcije. Sukcesivni nain osnivanja je pogodan za prikupljanje veeg slobodnog kapitala na tritu i koristi se uvek kada osnivai nisu posebno zainteresovani da budu jedini akcionari drutva pri njegovom osnivanju. Kod ovog naina osnivanja obavezno se saziva osnivaka skuptina akcionara. Na osnovu prospekta zainteresova lica upisuju akcije na taj nain to potpisuju izjavu o upisu akcija, koja se zove upisnica. Po svojoj pravnoj prirodi upisnica predstavlja ponudu za zakljuenje ugovora o upisu i uplati akcija, odnosno ugovora o lanstvu u drutvu. Dva su uslova koja treba osnivai da ispune u cilju osnivanja akcionarskog drutva. Osnivaki akt je prvi, formalni uslov. Osnivaki akt je konstitutivni akt drutva koji ima formu odluke o osnivanju drutva ako ga osniva jedno lice, ili ugovora o osnivanju ako drutvo osniva vie lica. Ovaj akt, naroito, sadri: podatke svakog osnivaa drutva, poslovno ime i sedite drutva, pretenu delatnost, ukupan iznos novanog uloga, odnosno novanu vrednost i opis nenovanog uloga svakog akcionara, podatke o akcijama, izjavu osnivaa da osnivaju akcionarsko drutvo i preuzimaju obavezu uplate odnosno unosa uloga po osnovu upisanih akcija. Osnivaki akt akcionarskog drutva se ne menja. Akcionarsko drutvo ima i statut kojim se ureuje upravljanje drutvom i druga pitanja. Drutvo ima obavezu da najmanje jednom godinje izvri izmene i dopune statuta, u cilju usklaivanja podataka, u sluaju da je u prethodnoj godini dolo do njihove promene. Statut, kao i njegove izmene i dopune, donosi skuptina drutva, obinom veinom glasova svih akcionara sa pravom glasa. Statutom drutva se moe predvideti i vea veina glasova neophodna za donoenja navedene odluke.
5

Osnivaki akti i statut akcionarskog drutva sainjavaju se u pisanoj formi i podnose se nadlenom registru. Drugi obavezni uslov koji mora biti ispunjen u cilju osnivanja akcionarskog drutva je obezbeenje osnovnog kapitala. Minimalni osnovni kapital akcionarskog drutva, preciznije novani ulog osnovnog kapitala odreen je zakonom. Osnovni kapital akcionarskog drutva obezbeuje se ulozima akcionara Zakon pored odreenja minimalnog osnovnog kapitala akcionarskog drutva definie i minimalnu nominalnu vrednost akcija. Uee akcija u osnovnom kapitalu odreuje se odnosom vrednosti tih akcija i ukupne vrednosti svih uplaenih akcija, pri emu je vrednost akcija jednaka zbiru vrednosti akcija sa nominalnom vrednou i raunovodstvenoj vrednosti akcija bez nominalne vrednosti. Postupak osnivanja akcionarskog drutva poinje potpisivanjem osnivakog akta drutva od strane akcionara koji ga osnivaju. Akcionari koji osnivaju drutvo potpisuju i prvi statut drutva. Akcionari koji osnivaju drutvo imaju obavezu da akcije koje su upisali i uplate na privremeni raun, i to pre registracije osnivanja drutva. Obaveza akcionara se odnosi na uplatu, odnosno unos uloga koji predstavljaju najmanje 25% osnovnog uloga, pri emu uplaeni iznos novanog dela osnovnog kapitala ne moe biti nii od iznosa minimalnog osnovnog kapitala definisanog zakonom. Prvim statutom moe se definisati da drutvo snosi odreene stvarno bastale trokove po osnovu osnivanja drutva, ili da akcionari koji osnivaju drutvo imaju pravo na naknadu tih trokova od drutva. 2.1.UPRAVLJANJE AKCIONARSKIM DRUTVOM U SRBIJI Upravljanje akcionarskim drutvom moe biti organizovano kao jednodomno ili dvodomno. (Radenkovi Joci, Sekuli, 2010, str 58) U sluaju jednodomnog upravljanja, u drutvu se formiraju, odnosno biraju: skuptina, i jedan ili vie direktora, odnosno odbor direktora. Ukoliko se drutvo odlui za dvodomno upravljanje, organi su: skuptina, nadzorni odbor, jedan ili vie izvrnih direktora, odnosno izvrni odbor. Statutom drutva se definie da li je upravljanje jednodomno ili dvodomno. Skuptina je organ koji postoji u svim akcionarskim drutvima nezavisno od vrste organizacije upravljanja. Skuptinu ine svi akcionari drutva. Meutim, statutom drutva moe biti definisan minimalan broj akcija koje akcionar mora posedovati za lino uee u radu skuptine, koji ne moe biti vei od broja koji predstavlja 0,1% ukupnog broja akcija odgovarajue klase. Akcionari koji pojedinano ne poseduju navedeni procenat akcija imaju pravo da u radu skuptine uestvuju preko zajednikog punomonika. Akcionar u skuptini ima pravo da glasa o pitanjima o kojima glasa njegova klasa akcija, kao i pravo da uestvuje u raspravi, da podnosi predloge, postavlja pitanja i dobija odgovore, u skladu sa statutom i poslovnikom skuptine.

Nadlenosti skuptine akcionarskog drutva su da odluuje o: (Radenkovi Joci, Sekuli, 2010, str 59) - izmenama statuta, - poveanju ili smanjenju osnovnog kapitala, kao i svakoj emisiji hartija od vrednosti, - broju odobrenih akcija, - promenama prava ili povlastica bilo koje klase akcija, - statusnim promenama ili promenama pravne forme, - sticanju i raspolaganju imovinom velike vrednosti, - raspodeli dobiti i pokriu gubitaka, - usvajanju finansijskih izvetaja, izvetaja revizora, odbora direktora, nadzornog odbora, zavisno od vrste uprvaljanja, - naknadama direktorima, odnosno lanovima nadzornog odbora, - imenovanju i razreenju direktora, - imenovanju i razreenju lanova nadzornog odbora, ako je upravljanje drutvom dvodomno, - pokretanju postupka likvidacije, odnosno podnoenju predloga za steaj drutva, - izboru revizora i naknadi za njegov rad, i drugim pitanjima u skladu sa zakonom i statutom Sednice skuptine mogu biti redovne ili vanredne. Redovna sednica skuptine odrava se jednom godinje, najkasnije u roku od est meseci od zavretka poslovne godine. Ovu sednicu saziva odbor direktora, odnosno nadzorni odbor ako je upravljanje drutvom dvodomno. Uz navedene nadlenosti, redovna skutina usvaja i izjavu o primeni kodeksa korporativnog upravljanja koja ini sastavni deo godinjeg izvetaja o poslovanju javnog akcionarskog drutva. Izjava sadri, posebno, obavetenje o kodeksu korporativnog upravljanja koji drutvo primenjuje, kao i mesto na kojem je njegov tekst dostupan. Takoe, sva bitna obavetenja o praksi korporativnog upravljanja koje drutvo sprovodi ine deo izjave, kao i odstupanja od pravila pomenutog kodeksa, ako ona postoje i obrazloenje za ta odstupanja. Vanredna sednica skuptine se odrava po potrebi, kao i kada je to odreeno zakonom ili statutom. Vanrednu sednicu saziva odbor direktora, odnosno nadzorni odbor ako je upravljanje dvodomno na osnovu svoje odluke, ili po zahtevu akcionara koji imaju najmanje 5% osnovnog kapitala drutva, odnosno akcionara koji imaju najmanje 5% akcija u okviru klase koja ima pravo glasa po takama dnevnog reda koji se predlae. Meutim, statutom drutva moe biti definisano nie uee u osnovnom kapitalu drutva, odnosno manji broj akcija u okviru klase koja glasa. Sednica skuptine se po pravilu odrava u seditu drutva. Spisak akcionara koji imaju pravo na uee u radu u radu sednice skuptine utvruje se na takozvani dan akcionara. Ovaj dan pada na deseti dan pre dana odravanja te sednice. Akcionari mogu da glasaju pisanim putem bez prisustva sednici, uz overu svog potpisa. Statutom ili poslovnikom skuptine moe se omoguiti uee u radu skuptine i elektronskim putem, i to: prenosom sednice skuptine u stvarnom vremenu,

dvosmernim prenosom skuptine u stvarnom vremenu, putem kojeg se omoguava obraanje akcionara skuptini sa druge lokacije, mehanizmom za glasanje elektronskim pitem, bilo pre bilo tokom sednice, bez imenovanja punomonika koji je fiziki prisutan na sednici.

Akcionar ima paravo da putem punomoja ovlasti odreeno lice da u njegovo ime uestvuje u radu skuptine, ukljuujui i pravo da u njegovo ime glasa. Punomonik moe biti svako poslovno sposobno lice. Punomoje za glasanje moe biti izdato veem broju lica, kada se smatra da je svako od punomonika ponaosob ovlaen za glasanje. Sa druge strane, jedno lice moe biti ovlaeno od strane vie akcionara kao punomonik za glasanje. U ovom sluaju punomonik moe vriti pravo glasa razliito za svakog od tih akcionara Kvorum za sednicu skuptine ini obina veina od ukupnog broja glasova klase akcija sa pravom glasa po predmetnom pitanju, ako statutom nije odreena vea veina. Skuptina donosi odluke obinom veinom glasova prisutnih akcionara koji imaju pravo glasa po odreenom pitanju. Statutom ili zakonom moe biti odreen vei broj glasova za pojedina pitanja Jednodomni nain upravljanja, pored skuptine, zahteva postojanje jednog ili vie direktora, odnosno odbor direktora. Direktor moe biti svako poslovno sposobno lice. Statutom drutva se mogu odrediti drugi uslovi koje lice da bi bilo direktor treba da ispuni. Direktor ne moe biti lice: koje je direktor ili lan nadzornog odbora u vie od pet drutava, koje je osueno za krivino delo protiv privrede, uz dodatne uslove definisane zakonom, kome je izreena mera bezbednosti zabrana obavljanja delatnosti koja predstavlja pretenu delatnost drutva za vreme dok traje ta zabrana.

Broj direktora akcionarskog drutva se odreuje statutom. Drutvo ima jednog ili vie direktora. Ako drutvo ima tri ili vie direktora, oni ine odbor direktora. Javno akcionarsko drutvo ima odbor direktora koji se sastoji od najmanje tri direktora Direktori mogu biti: 1) izvrni direktori, 2) neizvrni direktori. Ukoliko drutvo ima manje od tri direktora, svaki od njih je izvrni direktor.34 Javno akcionarsko drutvo mora imati neizvrne direktore, iji broj mora biti vei od broja izvrnih direktora. Izvrni direktori vode poslove drutva i njegovi su zakonski zastupnici. Ako drutvo ima dva ili vie izvrnih direktora, oni vode poslove i zastupaju drutvo zajedniki. Statutom se, meutim moe definisati drugaije reenje. Izvrni direktori mogu biti ogranienu u vrenju svojih nadlenosti. Ogranienja se odreuju zakonom, statutom, odlukama skuptine ili odlukama odbora direktora.

Direktori mogu imenovati jednog od izvrnih direktora ovlaenih za zastupanje drutva za generalnog direktora. Nadlenost generalnog direktora je koordiniranje rada izvrnih direktora i organizovanje poslova drutva. Neizvrni direktori nadziru rad izvrnih direktora, predlau poslovnu strategiju drutva i nadziru njeno izvravanje. Neizvrni direktor ne moe biti lice koje je zaposleno u drutvu. Nezavisni direktor je lice koje nije povezano sa direktorima i koje u prethodne dve godine nije: bilo izvrni direktor ili zaposleno u drutvu, ili u drugom povezanom drutvu, bilo vlasnik vie od 20% osnovnog kapitala, zaposleno ili na drugi nain angaovano u drugom drutvu koje je od drutva ostvarilo vie od 20% godinjeg prihoda u tom periodu, primilo od drutva, ili od lica koja su povezana sa drutvom, isplate odnosno potraivalo od tih lica iznose ija je ukupna vrednost vea od 20% njegovih godinjih prihoda u tom periodu, bilo vlasnik vie od 20% osnovnog kapitala koje je povezano sa drutvom, bilo angaovano u vrenju revizije finansijskih izvetaja drutva.

Javno akcionarsko drutvo ima najmanje jednog neizvrnog direktora koji je istovremeno i nezavisan od drutva (nezavisni direktor). Direktor ima pravo na naknadu za svoj rad, a moe imati i pravo na stimulaciju putem dodele akcija. Odbor direktora Nadlenost odbora direktora je viestruka. Odbor direktora, izmeu ostalog: utvruje poslovnu strategiju i poslovne ciljeve drutva, vodi poslove drutva i utvruje unutranju organizaciju drutva, vri unutranji nadzor nad poslovanjem drutva, odgovara za tanost finansijskih izvetaja drutva, daje i opoziva prokuru, saziva sednice skuptine i utvruje predlog dnevnog reda sa predlozima odluka, izdaje odobrene akcije, ako je na to ovlaen statutom ili odlukom skuptine, utvruje emisionu cenu i trinu vrednost akcija, u skladu sa zakonom, izraunava iznose dividendi, i odluuje o raspodeli meudivideni akcionarima, predlae skuptini politiku naknada direktora, izvrava odluke skuptine.

Pitanja iz nadlenosti odbora direktora ne mogu se preneti na izvrne direktore drutva, a u nadlenost skuptine samo na osnovu odluke samog odbora. Direktori lanovi odbora biraju jednog od direktora za predsednika odbora. Odbor direktora odluke donosi veinom glasova prisutnih direktora. Statutom ili poslovnikom o radu moe biti odreena vea veina. Ako su glasovi direktora pri odluivanju jednako podeljeni, odluujui je glas predsednika odbora direktora. Meutim, i ova odredba moe biti drugaije definisana pomenutim aktima. Akcionarsko drutvo koje se opredelilo za dvodomni nain upravljanja bira:

1. jednog ili vie izvrnih direktora, i 2. nadzorni odbor. Izvrni direktori i izvrni odbor - Ukoliko drutvo ima tri ili vie izvrnih direktora, oni ine izvrni odbor. Javno akcionarsko drutvo ima najmanje tri izvrna direktora. Uslovi za izor izvrnog direktora jednaki su uslovima koji su navedeni za istu vrstu direktora kod jednodomnog naina upravljanja. Broj izvrnih direktora odreuje se statutom. Oni ne mogu imati zamenike. Izvrne direktore imenuje nadzorni odbor drutva. Nadzorni odbor moe imenovati jednog od izvrnih direktora ovlaenih za zastupanje drutva za generalnog direktora, a to mora uiniti ako u drutvu postoji izvrni odbor. Kada je u pitanju nadlenost izvrnih direktora u dvodomnom nainu upravljanja, vae odrerdbe i pravila kao i kod jednodomne organizacije uprave, naravno za ovu vrstu direktora. Meutim, izvrnim direktorima je za preduzimanje sledeih aktivnosti neophodna saglasnost nadzornog odbora: sticanje, otuenje i optereenje udela i akcija koje drutvo poseduje u drugim pravnim licima, sticanje, otuenje i optereenje nepokretnosti, uzimanje kredita, odnosno uzimanje i davanje zajmova, uspostavljanje obezbeenja na imovini drutva, kao i davanje jemstava i garancija za obaveze treih lica. Izvrni odbor, kada se formira, ima sledee nadlenosti: vodi poslove drutva i odreuje unutranju organizaciju drutva, odgovara za tanost polsovnih knjiga i finansijskih izvetaja drutva, priprema sednice skuptine, izraunava iznose dividendi, odreuje dan i postupak njihove isplate, izvrava odluke skuptine.

Izvrni odbor u voenju poslova drutva postupa samostalno. Ovaj organ odluuje i postupa van sednica. U sluaju kada ne postoji saglasnost izvrnih direktora po odreenom pitanju, generalni direktor moe sazvati sednicu izvrnog odbora, kada se odluke donose veinom glasova izvrnih direktora. Ukoliko su glasovi jednako podeljeni, glas generalnog direktora je odluujui. Nadzorni odbor ima najmanje tri lana. Broj lanova nadzornog odbora utvruje se statutom i mora biti neparan. lanovi nadzornog odbora ne mogu imati zamenike, i u ovaj status ne mogu imati izvrni direktori drutva i prokuristi drutva. lan nadzornog odbora ne moe biti lice: koje je direktor ili lan nadzornog odbora u vie od pet drutava, koje je osueno za krivino delo protiv privrede, uz dodatne uslove definisane zakonom, kome je izreena mera bezbednosti zabrana obavljanja delatnosti koja predstavlja pretenu delatnost drutva za vreme dok traje ta zabrana, koje je zaposleno u drutvu.

10

lanove nadzornog odbora imenuje skuptina. Javno akcionarsko drutvo ima najmanje jednog lana nadzornog odbora koji je nezavisan od drutva (nezavisni lan nadzornog odbora), za koga vae isti uslovi i ogranienja kao i za nesavisnog direktora. lanovi nadzornog odbora biraju jednog od lanova za predsednika odbora. lanovi nadzornog odbora imaju pravo na naknadu, a mogu imati o pravo na stimulaciju putem dodele akcija. Nadzorni odbor, izmeu ostalog: utvruje poslovnu strategiju i poslovne ciljeve drutva i nadzire njihovo ostvarivanje, nadzire rad izvrnih direktora, vri unutranji nadzor nad poslovanjem drutva, utvruje finansijske izvetaje drutva i podnosi ih skuptini na usvajanje, daje i opoziva prokuru, utvruje emisionu cenu akcija i drugih hartija od vrednosti, kao i trinu vrednost akcija, predlae skuptini politiku naknada izvrnih direktora, ako nije utvrena statutom, predlae ugovore o radu, odnosno angaovanju izvrnih direktora.

Akcionarskom drutvu prua se mogunost donoenja kodeksa korporativnog upravljanja. Osobenost kodeksa ponaanja jeste njegova fakultativnost. Kodeks ponaanja treba da sadri principe i standarde upravljanja drutvom, kao i standarde odgovornosti. Prema Zakonu o privrednim drutvima. Izjava o primeni kodeksa korporativnog upravljanja je sastavni deo godinjeg izvetaja o poslovanju javnog akcionarskog drutva. Izjava, posebno, sadri obavetenje o kodeksu koji drutvo primenjuje, sva bitna obavetenja o praksi korporativnog upravljanja, kao i odstupanja od pravila tog kodeksa.

3. KARAKTERISTIKE AKCIONARSKOG DRUTVA


Prema Zakonu o privrednim drutvima privredno drutvo je pravno lice koje osnivaju osnivakim aktom pravna i/ili fizika lica radi obavljanja delatnosti u cilju sticanja dobiti. Pravne forme privrednih drutava u smislu navedenog zakona su: ortako drutvo, komanditno drutvo, drutvo s ogranienom odgovornou, akcionarsko drutvo.

Akcionarsko drutvo je vrsta privrednog drutva, drutva kapitala, za ije se osnivanje sredstva pribavljaju izdavanjem akcija. Akcionarsko drutvo osniva jedno ili vie pravnih ili fizikih lica u svojstvu akcionara radi obavljanja odreene delatnosti, pod zajednikim poslovnim imenom koje sadri oznaku "akcionarsko drutvo" ili skraenicu "a.d." ili "ad". Osnovni kapital drutva utvren je i podeljen na akcije. Osnovni kapital drutva ini zbir nominalnih vrednosti svih akcija. Akcionarsko drutvo je drutvo kapitala, odnosno za njegovo funkcionisanje nisu od znaaja personalne osobenosti akcionara. Ova forma privrednog drutva posluje pod
11

zajednikim poslovnim imenom. Akcionarsko drutvo je pravni subjekt. Ovaj status stie upisom u registar. Drutvo ima svoju imovinu koja je odvojena od imovine osnivaa. Ovo drutvo odgovara u potpunosti svojom imovinom za obaveze koje preuzima u pravnom prometu. Akcionari ne odgovaraju za obaveze drutva. Meutim, akcionari akcionarskog drutva mogu prema treim licima lino odgovarati za obaveze drutva ako zloupotrebe pravilo o ogranienoj odgovornosti. Zloupotreba postoji u sluaju kada akcionar - upotrebi drutvo za postizanje cilja koji mu je inae zabranjen, ukoliko koristi imovinu drutva ili njome raspolae kao sa sopstvenom imovinom, ukoliko koristi drutvo ili njegovu imovinu u cilju oteenja poverilaca, ili ukoliko umanji imovinu drutva radi sticanja koristi za sebe ili trea lica, iako je znao ili morao znati da drutvo nee moi da izvri svoje obaveze.

Akcionarsko drutvo ima fiksiranu osnovnu glavnicu. Minimalni osnovni kapital drutva propisan je zakonom. Naelo fiksiranosti osnovne glavnice je od posebnog znaaja za trea lica, kao generalno obezbeenje za realizaciju njihovih potraivanja. Akcionarsko drutvo je duno da vrednost svoje neto imovine stalno odrava na nivou koji je jednak ili vei od zakonom propisane vrednosti minimalnog osnovnog kapitala. U sluaju da se osnovni kapital drutva iz bilo kog razloga smanji ispod minimalnog iznosa odreenog zakonom, akcionarsko drutvo ima obavezu da ga obezbedi u roku od est meseci od dana smanjenja. Drugi nain za reenje problema smanjenja osnovnog kapitala jeste promena pravne forme. Ukoliko drutvo ne uspe da odri vrednost neto imovine na nivou jednakom ili veem od zakonom propisane vrednosti minimalnog osnovnog kapitala, nad njim e biti otvoren postupak likvidacije. Obezbeenje kapitala akcionarskog drutva mogue je zbog potovanja sledeih pravila:

procena novane vrednosti uloga u naturi i pravima je obavezna, definisana je zabrana smanjenja kapitala drutva (osim na zakonom odreenim
nainima) , propisana je zabrana isplate dividende akcionarima iz drugih izvora, osim iz dobiti drutva, kod prvog izdavanja akcija zabranjeno je izdavanje ispod nominalne vrednosti, ali ne i iznad nominalne vrednosti, akcionar ne moe potraivanja prema akcionarskom drutvu prebiti svojom obavezom uplate akcija, nakon upisa akcija, drutvo ne moe osloboditi niti odloiti akcionaru obavezu da uplati vrednost akcije, akcionari nemaju pravo na povraaj uloga u drutvo (osim ako se ne uplati ceo iznos osnovnog kapitala i akcionarsko drutvo se ne osnuje), zakonom su odreena opta pravila u vezi sa sticanjem sopstvenih akcija. Od pojedinih navedenih stavova zakon dozvoljava odstupanja. Ona se mogu javiti u vidu poveanja, odnosno smanjenja osnovnog kapitala Osnivaki kapital akcionarskog drutva formira se otkupom akcija u najmanjem iznosu zakonom propisane osnovne glavnice. Propisivanje minimuma osnovnog kapitala i odravanje njegove vrednosti jesu garancija treim licima, ali su od znaaja i za obavljanje delatnosti drutva.

12

Akcionarsko drutvo se moe osnovati u svim svojinskim oblicima. Vlasniki reim nad drutvom zavisi od svojinskog reima sredstava koja se ulau u drutvo. Osnivai mogu biti sva pravna i fizika lica, domaa i strana. Akcionarsko drutvo je vrlo pogodan oblik preduzea za investicije veeg obima.5 Sredstva se mogu prikupiti od velikog broja ulagaa, pri emu njihovi pojedinani ulozi ne moraju biti veliki. A za investitore je najbitnija injenica odgovornosti, jer u ovom obliku privrednog drutva oni ne snose nikakvu imovinsku odgovornost u vezi obavljanja njegove registrovane delatnosti. Akcionarsko drutvo se, dakle, kao pravni subjekt karakterie: osnovni kapital drutva podeljen je na akcije odreene nominalne vrednosti, imovina drutva odvojena je od imovine osnivaa, akcije kao hartije od vrednosti garantuju odreena prava njihovim vlasnicima, pravni subjektivitet drutvo stie upisom osnivakog akta u registar, zakon odreuje minimalni iznos osnovnog kapitala

3.1. PRAVA AKCIONARA KAO KARAKTERISTIKA AD Zakon o privrednim drutvima ureuje prava akcionara shodno vrsti i klasi akcija koju poseduju. Svako fiziko (poslovno sposobno) i pravno lice moe se javiti u ulozi osnivaa, budueg akcionara. Motiv ulaganja u akcionarsko drutvo jesu prava koja akcionari imaju na osnovu ovog svog statusa. Svoja lanska prava akcionari osvaruju po principu ravnopravnosti akcionara iste klase. Jednu klasu (rod) akcija ine akcije koje daju ista lanska prava akcionarima u jednom akcionarskom drutvu, bez obzira na njihovu nominalnu vrednost. Prema podeli akcija prisutnoj u Zakonu o privrednim drutvima, posebne klase akcije jesu obine i preferencijalne akcije, s tim to obine uvek predstavljaju jednu klasu akcija, a kod preferencijalnih se mogu susresti razliite klase obzirom na injenicu da one mogu davati razliita lanska prava. Akcionarsko drutvo donosi odluku o klasama akcija koje izdaje. Statutom akcionarskog drutva odreuju se vrste i klase akcija koje se izdaju. Razlikovanje klasa akcija je od uticaja ne samo na prava akcionara ve i na nain njihovog odluivanja, odnosno oni odluuju odvojenim glasanjem na sednicama skuptine. Sva prava akcionara u akcionarskom drutvu mogu se podeliti na neimovinska (pravo glasa, pravo na obavetavanje) i imovinska (pravo na uee u dobiti, pravo na deo likvidacione mase, pravo kupovine akcija i raspolaganja njima). Razliite klase akcija daju njihovim nosiocima razliita prava. Svaka obina akcija daje akcionaru ista prava, u skladu sa zakonom, osnivakim aktom i statutom drutva. Neimovinska (lina, statusna) prava koja obina akcija daje akcionaru ukljuuju naroito pravo pristupa pravnim aktima i drugim dokumentima i informacijama drutva, pravo uea u radu skuptine drutva, pravo glasa u skuptini drutva tako da jedna akcija uvek daje pravo na jedan glas. I preferencijalne akcije jedne klase daju akcionarima ista prava. Preferencijalna akcija imaocu daje jedno ili vie povlaenih prava utvrenih statutom i odlukom o izdavanju. Ta prava, ako se govori o neimovinskim pravima, jesu: pravo uea u radu skuptine,
13

bez prava glasa, ako zakonom nije drugaije odreeeno, zatim pravo pristupa aktima i dokumentima drutva, ali i pravo glasa. Akcionari sa preferencijalnim akcijama imaju pravo jednog glasa po akciji na bilo kojoj skuptini akcionara u okviru svoje klase akcija kada se odluuje o: poveanju ili smanjenju ukupnog broja odobrenih akcija te klase, izmeni bilo kog povlaenog prava akcija te klase, utvrivanju prava imalaca bilo kojih drugih hartija od vrednosti drutva na zamenu ili konverziju u akcije te klase, podeli ili spajanju akcija te klase ili zameni za akcije druge klase, novoj emisiji iste klase preferencijalnih akcija, ogranienju ili iskljuenju postojeeg prava preeg upisa akcija te klase, ogranienju ili iskljuenju postojeeg prava glasa iz akcija te klase

Akcionar ima pravo da podnese individualnu i derivativnu tubu u skladu sa uslovima koji su odreeni zakonom. Individualnu tubu akcionar podnosi u svoje ime protiv bilo kog lica koje ima dunost prema drutvu za naknadu tete koju mu to lice prouzrokuje povredom dunosti koje ima prema njemu na osnovu zakona. Derivativnu tubu akcionar podnosi u svoje ime a za raun drutva protiv istih lica kao i u sluaju individualne tube. Osnov ove tube je naknada tete prouzrokovane akcionarskom drutvu. Ostvarena naknada tete po ovoj tubi pripada drutvu, a akcionar koji podnosi tubu ima pravo na naknadu trokova. Obina akcija daje akcionaru pravo na isplatu dividende, pravo uea u raspodeli likvidacionog ostatka ili steajne mase, pravo preeg sticanja obinih akcija i drugih finansijskih instrumenata zamenljivih za obine akcije iz novih emisija, i druga prava u skladu sa zakonom i statutom. Obine akcije ne mogu se pretvoriti u preferencijalne akcije ili druge finansijske instrumente. Iz samog imena preferencijalnih akcija uoava se povlaeni poloaj njihovih nosilaca. Preferencijalna akcija imaocu daje: pravo na dividendu u unapred utvrenom novanom iznosu ili u procentu od njene nominalne vrednosti, koja se isplauje prioritetno u odnosu na imaoce obinih akcija, pravo da mu se neisplaena dividenda kumulira i isplati pre isplate dividendi imaocima obinih akcija (kumulativna preferencijalna akcija), pravo da participira u dividendi koja pripada imaocima obinih akcija, u skladu sa zakonom (participativna preferencijalna akcija), pravo prvenstva naplate iz likvidacionog ostatka ili steajne mase u odnosu na imaoce obinih akcija, pravo pretvaranja tih akcija u obine akcije ili u drugu klasu preferencijalnih akcija (zamenljive preferencijalne akcije), pravo prodaje tih akcija akcionarskom drutvu po unapred utvrenoj ceni ili pod drugim uslovima.

Ukupna nominalna vrednost izdatih i odobrenih preferencijalnih akcija ne moe biti vea od 50% osnovnog kapitala drutva. Akcionar sa preferencijaknim akcijama ima pravo preeg sticanja iste klase iz novih emisija.
14

Dividenda predstavlja pravo na alikvotno uee u dobiti. Po svojoj prirodi dividenda je civilni plod, od momenta donoenja odluke skuptine akcionarskog drutva da se dividenda podeli. Dividenda se deli na jednakoj osnovi za akcionare koji poseduju akcije iste klase, zavisno od nominalne vrednosti akcija. Akcionarsko drutvo moe odobriti plaanje dividendi na svoje akcije godinje, u skladu sa odlukama redovne skuptine. Dividenda se moe isplaivati jedino u sluaju kada akcionarsko drutvo ostvari dobit u prethodnoj poslovnoj godini. Dobit drutva se, dakle, po usvajanju finansijskog izvetaja za prethodnu poslovnu godinu rasporeuje: za pokrie gubitaka prenesenih iz ranijih godina, za zakonske rezerve, ako su predviene posebnim zakonom, za dividendu u skladu sa Zakonom o privrednim drutvima, za statutarne rezerve, za dividendu.

Odluka o isplati dividende sadri iznos dividende. Statutom se moe odrediti dan, ili metod njegovog odreivanja, na koji se utvruje spisak akcionara koji imaju pravo na isplatu dividende dan dividende. Akcionar koji ima pravo na isplatu dividende postaje poverilac akcionarskog drutva za iznos pripadajue dividende danom donoenja odluke o njenoj isplati. Akcionar moe raspolagati svojim akcijama, i preneti one po osnovu kojih ima pravo na dividende na drugo lice, u periodu izmeu dana dividendi i dana koji je utvren za plaanje dividendi. U tom sluaju akcionar ne gubi svoje pravo na isplatu dividende. Dividende se mogu plaati u novcu ili u akcijama drutva. Ako se plaanje dividende vri u akcijama drutva, plaanje mora biti odobreno od strane akcionara klase akcija kojoj se takvo plaanje vri po pravilima o glasanju akcionara u okviru klase akcija. Takoe, svakom akcionaru klase akcija koja ima pravo na dividendu plaanje se vri u akcijama te klase. Ako statutom nije drugaije odreeno, drutvo moe plaati privremenu dividendu (meudividenda) u bilo koje vreme izmeu redovnih sednica skuptine. Uslovi koji treba da budu ispinjeni da bi se meudividenda isplatila jesu: 1. da izvetaji o poslovanju drutva i njegovim finansijskim rezultatima sainjenim za ovu namenu pokazuju da je drutvo u periodu za koji se isplauje meudividenda ostvarilo dobit i da su raspoloiva sredstva dovoljna za plaanje, 2. da iznos meudividende koji se isplauje nije vei od ukupne dobiti ostvarene nakon zavretka prethodne poslovne godine za koju su sainjeni finansijski izvetaji, uveane za nerasporeenu dobit i iznose povuene iz rezervi koje se mogu koristiti za te namene, a umanjene za utvrene gubitke i iznos koji se mora uneti u rezerve, u skladu sa posebnim zakonom ili statutom. Akcionarskom drutvu mogu biti ograniena plaanja dividendi, kao i drugih plaanja prema njihovim akcionarima. Akcionarsko drutvo ne moe vriti isplate svojim akcionarima ako je prema poslednjim finansijskim izvetajima neto imovina drutva manja od uplaenog osnovnog kapitala, uveanog za rezerve koje drutvo mora da odrava.

15

4. IZVORI FINANSIRANJA AKCIONARSKOG DRUTVA


Osnovni kapital je u novanom obliku izraena vrednost svih uloga akcionara u drutvu. Poto se osnovni kapital obrazuje spajanjem svih uloga (u novcu, stvarima i pravima) to se on, po svojoj nominalnoj vrednosti, poklapa sa zbirom nominalnih vrednosti svih akcija jednog akcionarskog drutva. Zbog toga se i kae da osnovu svakog akcionarskog drutva ini osnovni kapital podeljen na akcije. Osnovni kapital treba razlikovati od imovine dratva. Jednom fiksirana, nominalna vrednost osnovnog kapitala se ne menja, izuzev u posebnim postupcima njegovog poveanja ili smanjenja. Vrednost imovine (ukupnog kapitala) drutva je, meutim, podlona stalnim promenama. U praksi se, vrednost osnovnog kapitala i imovine akcionarskog drutva poklapaju samo pri osnivanju drutva (i to pod uslovom da se akcije prodaju po njihovoj nominalnoj vrednosti), a sasvim izuzetno, sticanjem sluajnih okolnosti, i kasnije tokom poslovanja drutva. Smisao postojanja osnovnog kapitala akcionarskog drutva je trojak. S jedne strane, osnovni kapital predstavlja poetnu imovinu za poslovanje drutva. S druge strane, preko uea svakog akcionara u osnovnorn kapitalu drutva, utvruju se meusobni odnosi izmeu njih u pogledu svojine na drutvu i uivanja odgovarajuih prava. Konano, s tree strane, postojanje osnovnog kapitala prua elementarnu sigurnost poveriocima drutva. Poto se poverioci mogu namiriti samo iz imovine drutva, to se osnovni kapital javlja kao sigurna materijalna osnova za namirenje potraivanja poverilaca. Osnovni kapital akcionarskog drutva se moe poveavati i sniavati. Poveanje osnovnog kapitala se ostvaruje po posebnim zakonskim pravilima. 4.1.AKCIJE Akcije su dugorone hartije od vrednosti koje izdaju akcionarska drutva. (Ili, 2009.,str 43) Akcija je kljuni element akcionarskog drutva, po kome je ono i dobilo ime. Termin akcija" se upotrebljava u tri razliita, ali meusobno povezana znaenja. U svom prvom znaenju akcija predstavlja udeo akcionara u akcionarskom drutvu, a u drugom, predstavlja lanstvo akcionara, tj. ukupnost njegovih lanskih prava i obaveza. U svom treem znaenju akcija predstavlja hartiju od vrednosti u kojoj su sadrana (inkorporisana) prava akcionara po osnovu udela u osnovnom kapitalu drutva, odnosno prava iz lanskog odnosa. Kao udeo u osnovnom kapitalu drutva, akcija predstavlja odreenu vrednost izraenu u novanom obliku. Novani izraz (iznos novca na koji glasi) akcija ima uvek, kako onda kada se udeo akcionara uplauje u novcu, tako i onda kada se unosi u stvarima i pravima. Visinu novane vrednosti akcije utvruje akcionarsko drutvo prilikom izdavanja akcija. Akcije jednog akcionarskog drutva mogu glasiti na razliite iznose. U nekim zemljama se utvruje minimalna vrednost jedne akcije ispod koje akcionarsko drutvo ne moe ii. U nekim zemljama mogu se izdavati i akcije koje ne glase na novani iznos, ve se u njima oznaava samo udeo (npr. procenat) koji ta akcija predstavlja u osnovnom kapitalu drutva (tzv. kvotne i udeonike akcije). Akcije redovno glase na okrugle sume, radi lakeg obraunavanja i prometa. Svako akcionarsko drutvo prve akcije izdaje pri svome osnivanju (osnivake akcije). Radi
16

poveanja osnovnog kapitala drutvo moe izdavati akcije i kasnije (akcije druge, tree i narednih emisija) bez ogranienja broja emisija novih akcija. Ukupna nominalna vrednost svih akcija jednog akcionarskog drutva mora biti jednaka nominalnoj vrednosti osnovnog kapitala, budui da celokupan osnovni kapital drutva mora biti podeljen na akcije. Akcije se pri osnivanju drutva ne mogu izdavati ispod svoje nominalne vrednosti ve samo po istoj ili vioj vrednosti. Nominalna vrednost akcija se poklapa sa nominalnom vrednou osnovnog kapitala drutva, ali se prometna vrednost akcija gotovo uvek razlikuje od nominalne vrednosti, a time i od nominalne vrednosti osnovnog kapitala. Prometna vrednost akcija nekog akcionarskog drutva odreuje se na berzi ili u drugom doputenom prometu na osnovu trinih kriterijuma, pa moe biti visa ili nia od nominalne. Akcionarsko drutvo moe smanjiti nominalnu vrednost svojih akcija, ali ne ispod zakonom predvidenog minimalnog iznosa akcije. Po svom karakteru akcija je nedeljiva. Akcija prua svome vlasniku - akcionara dva osnovna prava. Prvo od njih je pravo na uee u upravljanju drutvom. Svaka akcija daje pravo glasa svome imaocu koje je srazmerno njenoj nominalnoj vrednosti. Izuzetno, neke vrste akcija ne daju svojim imaocima upravljaka prava, Te su prioritetne akcije bez prava glasa. Drugo pravo je pravo na uece u dobiti drutva (pravo na dividendu). U svome drugom znaenju, kao lanstvo akcionara, akcija predstavlja ukupnost njegovih prava i obaveza. U svome treem znaenju, kao hartija od vrednosti, akcija predstavlja pismenu ispravu kojom se utvrduje udeo akcionara u osnovnom kapitalu akcionarskog drutva. Do izdavanja akcije, kao hartije od vrednosti, dolazi po upisu u registar. Prava koja akcionar ima po osnovu akcije kao lanskog odnosa sadrana su u njoj kao hartiji od vrednosti. Zbog toga se prenos tih prava na druga lica moe ostvariti samo prenosom akcije kao hartije od vrednosti. Svaki prenos akcija mora se upisati u knjigu akcionara, koju vodi svako akcionarsko drutvo. Statutom drutva se moe propisati da je za prenos akcija koje se ne kotiraju na berzi potrebna saglasnost uprave drutva kao uslov za prenos akcije (vinkuliranje akcija) Akcija ima vise vrsta. Uz pomenute osnivake akcije i akcije narednih emisija, akcije mogu biti i privremene i stalne. Privremene akcije se izdaju pri osnivanju drutva, a zamenjuju se stalnim akcijama nakon upisa drutva u registar. Po nainu odreivanja korisnika, akcije mogu glasiti na ime i na donosioca. Prve se prenose indosamentom, a druge obinom predajom. Po karakteru prava koja sadre akcije mogu biti obine (redovne) i prioritetne. Obine akcije ovlauju svoje imaoce na upravljanje drutvom, na uee u dobiti i na deo likvidacione mase (po prestanku drutva). Prioritetne akcije daju akcionarima neko posebno, privelegovano pravo, kao to su prednost kod isplata u odnosu na obine akcije, prednost kod raspodele likvidacione mase i druga prava utvrena zakonom i statutom. Prioritetne akcije mogu biti kumulativne i participativne. Kumulativne akcije daju prioritetao pravo na isplatu kumulisanih neplaenih dividendi pre isplate dividendi imaocima obinih akcija, a participativne akcije donose imaocu ne samo dividendu ve i pravo na dodatao uee u deobi dobiti drutva.

17

Akcije su, kao hartije od vrednosti, sastavljene iz dva dela. Prvi deo hartije predstavlja plat koji sadri sve bitne elemente koje akcija po zakonu mora da ima, a dragi deo je kuponski tabak koji sadri kupone za naplatu dividende. Akcije predstavljaju najvanije hartije od vrednosti koje se prodaju na efektnim berzama. Pa ipak, na berzama nisu u prometu akcije svih akcionarskih drutava ve samo akcije koje ispunjavaju posebne uslove utvrene zakonom i statutom berze. U vanberzanskom prometu prenos akcija moe biti ogranien. Prema odredbama ZOPD prenos akcija na ime akcionarskog drutva ije se akcije ne prodaju i ne kupuju na berzi moe se statutom usloviti saglasnou uprave ili pravom pree kupovine akcionara odnosno drutva. Akcija na ime koja je unitena ili nestala moe biti amortizovana. U postupku amortizacije akcija se proglaava nevaeom, a umesto nje akcionaru se izdaje nova. Isto tako, oteene akcije mogu biti zamenjene novim, a na zahtev akcionara mogu se vise akcija sjediniti u jednu, kao to se moe i jedna akcija podeliti na vise novih. Drutvo ne moe upisivati sopstvene akcije, a moe ih naknadno sticati samo u zakonom propisanim sluajevima. Jednopersonalno akcionarsko drutvo ne moe sopstvene akcije ni upisivati ni naknadno sticati. 4.2.POVEANJE OSNOVNOG KAPITALA Princip odranja vrednosti osnovnog kapitala jejedan od osnovnih principa na koj ma se zasniva akcionarsko drutvo. Zbog znaaja i njegovih funkcija u akcionarskom drutvu, osnovni kapital se moe smanjivati ili poveavati samo u zakonom uredenim postupcima poveanja i smanjenja osnovnog kapitala. Izvan tih postupaka osnovni kapital uvek ostaje isti, nezavisno od kretanja vrednosti imovine drutva. Pored toga vano je zakonsko pravilo da se meusobni odnosi akcionara u pogledu uea u upravljanju i u strukturi osnovnog kapitala mogu menjati samo primenom utvrenih pravila o poveanju, odnosno smanjenju osnovnog kapitala. Radi zatite vrednosti osnovnog kapitala zakonom je predvieno pravilo da se dividende, posebne naknade i nagrade ne mogu isplaivati na teret osnovnog kapitala. Kada akcionarsko drutvo ima potrebu za dodatnim kapitalom, ono tu potrebu moe zadovoljiti u osnovi na dva naina.Prvi nain je da se sredstva pribave od treih lica kroz tzv. strano finansiranje, a drugi nain je da se pribavi iz sopstvenih izvora, kroz tzv. sopstveno finansiranje. 1. Pribavljanje kapitala od treih lica Od treih lica drutvo moe pribaviti potreban kapital za poslovanje na dva osnovna naina.Pre svega, drutvo moe potrebna sredstva kroz strano finansiranje pribaviti, uzimanjem kredita od banaka i drugih finansijskih organizacija, pod uslovima koji vae na kreditnom tritu.Druga mogunost pribavljanja kapitala kroz strano finansiranje se sastoji u izdavanju obveznica koje drutvo emituje i prodaje zainteresovanim licima na tritu.Za oba naina stranog finansiranja je karakteristino da se osnovni kapital drutva ne poveava, pa ne nastaju ni nove akcije, odnosno nova lanstva u drutvu. Kapital koji je drutvo na ovaj nain steklo je pribavljen sa obavezom vraanja, uz plaanje odreene naknade za njegovo korienje. U prvom sluaju to je kamata po
18

kreditu (i eventualni drugi trokovi koji optereuju dratvo kao korisnika kredita) a u drugom sluaju je to fiksna kamata koju drutvo, kao emitent, plaa vlasnicima obveznica. Ako umesto obinih, drutvo izda zamenjive obveznice, tj. obveznice koje vlasnik moe zameniti u akcije, u pitanju je finansiranje koje moe biti i strano i sopstveno, zavisno od toga da li e imaoci obveznica koristiti pravo na zamenu obveznica za akcije ili ne. 2. Pribavljanje kapitala iz sopstvenih izvora Za razliku od stranog fmansiranja, kod sopstvenog fmansiranja drutvo potrebna sredstva pribavlja trajno, bez obaveze vraanja. Pri tome pribavljena sredstva mogu ulaziti samo u optu imovinu drutva (u rezerve drutva) kao kod dobrovoljnih uplata akcionara radi sticanja prioritetnih prava po njihovim ve postojeim akcijama, a mogu ulaziti i u osnovni kapital drutva, poveavajui njegovu nominalnu vrednost, kao to je to sluaj kod razliitih postupaka poveanja osnovnog kapitala. Prvi oblik sopstvenog fmansiranja je pribavljanje dodatnih sredstava od postojeih akcionara na osnovu novih, nepovratnih uplata. Kako, meutim, dopunske uplate kod akcionarskog drutva ne postoje, nove uplate akcionara su mogue samo kao dobrovoljne. Da bi akcionari uopte bili stimulisani na nove nepovratne uplate, njima se torn prilikom, po pravilu, priznaju prioritetna prava koja do tada nisu imali, tj. pravo na prioritetnu dividendu i pravo na prioritetno namirenje iz ostatka likvidacione mase drutva. To znai da se na osnovu novih uplata postojee obine akcije akcionarima pretvaraju u prioritetne akcije. Ovo pretvaranje se vri u postupku zamene akcija. Pravo da kroz nove nepovratne uplate steknu prioritetna prava po osnovu svojih akcija mora svim akcionarima biti priznato, na osnovu principa jednakog tretmana akcionara u drutvu.Kod ovakvih uplata osnovni kapital drutva se ne poveava, pa ne nastaju ni nove akcije. Sredstva uneta po osnovu ovih uplata u drutvo ulaze u rezerve drutva, poveavajui vrednost ukupne imovine drutva. Drugi oblik sopstvenog fmansiranja je poveanje osnovnog kapitala drutva. Dok se od dobrovoljnih novih uplata poveava samo vrednost ukupne imovine akcionarskog drutva, ali ne i vrednost njegovog osnovnog kapitala, dotle se kod poveanja osnovnog kapitala upravo vrednost tog kapitala poveava, i na toj osnovi, a za vrednost poveanja, nastaju nove akcije.Poveanje osnovnog kapitala je najznaajniji oblik pribavljanja dodatnog kapitala akcionarskog drutva.Poveanje osnovnog kapitala je oblik pribavljanja dodatnog kapitala koji je detaljno ureen zakonom i moe se izvriti samo u zakonom propisanom postupku.S obzirom na injenicu da li se poveanje osnovnog kapital vri uplatom (unoenjem) novih uloga ili se osnovni kapital poveava iz sredstava samog drutva, razlikujemo efektivno i nominalno poveanje osnovnog kapitala. Efektivno poveanje osnovnog kapitala (poveanje osnovnog kapitala novim ulozima)

Najvaniji nain poveanja osnovnog kapitala akcionarskog drutva je poveanje uplatom ili unoenjem novih uloga. Poto na ovaj nain drutvu pritiu nova sredstva koja do tada nisu bila njegova, ovakvo poveanje se naziva efektivnim poveanjem osnovnog kapitala, za razliku od tzv. nominalnog poveanja, kod kojeg drutvo ne stie
19

nikakva dodatna sredstva, ve se osnovni kapital poveava iz ve postojeih sredstava samog drutva, bilansno-tehnikim prebacivanjem sredstava rezervi u osnovni kapital drutva. Pojam i shodna primena pravila - Pri redovnom poveanju osnovnog kapitala emituju se nove akcije koje postojei akcionari ili draga lica upisuju i na osnovu toga uplauju odnosno unose uloge u novcu, strvarima i pravima. Zbog toga se svako efektivno poveanje osnovnog kapitala kvalifikuje i kao delimino novo osnivanje drutva, pa se shodno primenjuju mnoga pravila koja vae za upis akcija i unoenje uloga pri osnivanju akcionarskog drutva. Tako, ako su ulozi nenovanog karaktera, primenjuju se pravila koja vae za unoenje takvih uloga pri osnivanju drutva, ukljuujui i pravilo o obaveznoj proceni vrednosti takvih uloga od strane ovlaenih procenjivaa. Isto tako zakonske odredbe o javnom pozivu za upis i uplatu akcija, uplati i unoenju uloga, upisnicima, proceni nenovanih uloga, izvetaju o ulozima u stvarima i pravima, viku upisanih akcija, neuspelom upisu, raspolaganju uplatama, lienju prava iz akcija, zabrani oslobaanja plaanja i zabrani vraanja uloga i odgovornosti, kao i o upisu u sudski registar shodno se primenjuju i na poveanje osnovnog kapitala. Nominalno poveanje osnovnog kapitala (poveanje osnovnog kapitala iz sredstava drutva) Za razliku od efektivnog poveanja osnovnog kapitala kod kojeg drutvo stie nova sredstva na osnovu novih uloga spolja, ime uveava svoju imovinu za vrednost tog poveanja, kod nominalnog poveanja osnovnog kapitala se sredstva drutva, njegova imovina, ne poveavaju ve se samo menja struktura ve postojeeg kapitala u drutvu. To se ini na taj nain to se sredstva iz fonda rezervi prenose u osnovni kapital, ime se njihova namena menja. Na taj nain se ova sredstva trajno vezuju za drutvo i poveavaju njegovu kreditnu sposobnost. Do poveanja osnovnog kapitala obino dolazi onda kada je drutvo podkapitalizovano. Naime, dosta esto se u praksi deava da se vodi restriktivna politika dividendi i da se sredstva rezervi svake godine uveavaju, preko iznosa obavnih rezervi, radi uveavanja obima poslovanja drutva. Na taj nain imovina drutva se moe stalno uveavati pa moe po vrednosti biti viestruko vea od vrednosti osnovnog kapitala, tj. nastaje stanje podkapitalizacije drutva. S druge strane moe biti iz razliitih razloga poeljno da se ovakav debalans odstrani ili ublai. Jedan razlog je ve pomenuto poveavanje kreditne sposobnosti drutva. Drugi razlog moe biti da se u buduim godinjim obraunima iskazuje manja dobit, zbog poveanja osnovnog kapitala, ija se vrednost nalazi na strani pasive drutva. Ovaj razlog moe biti naroito znaajan ako su poreska optereenja dobiti i dividendi prevelika. Konano, razlog moe biti i elja da se na ovaj nain povea ukupan broj akcija drutva da bi akcionari mogli u veoj disperziji njima svojinski raspolagati. U domaem pravu osnovni kapital se moe poveati pretvaranjem raspoloiih rezervi i nerasporeene dobiti u osnovni kapital. Rezerve akcionarskog dratva, ali samo u delu koji premauje obavezne rezerve (tj. desetinu osnovnog kapitala ili statutom utvren vei deo) kao i nerasporeena dobit, mogu se pretvoriti u osnovni kapital. Drugim reima reeno, sredstva obaveznih rezervi se ne mogu koristiti za nominalno poveanje osnovnog kapitala. Isto pravilo bi moralo vaiti i za deo dobiti koja se mora uneti u
20

obavezne rezerve ako one jo nisu dostigle zakonom ili statutom utvrenu vrednost. Izuzetno, ni fakultativne rezerve akcionarskog drutva kao ni nerasporeena dobit za koju ne postoji obaveza unoenja u sredstva rezervi se ne mogu pretvoriti u osnovni kapital, ako drutvo ima gubitak. U nekim drugim pravima, kao npr. u nemakom, za nominalno poveanje osnovnog kapitala se mogu koristiti samo sredstva rezervi, ali ne i nerasporedena dobit. Naime, dobit pri usvajanju godinjeg obrauna ne moe ostati nerasporedena ve mora dobiti svoju na-menu, pa se mora najpre uneti u sredstva rezervi, a zatim, u obliku sredstava rezervi, u naknadnom postupku koristiti za nominalno poveanje osnovnog kapitala. Odluku o nominalnom poveavanju osnovnog kapitala donosi skuptina drutva. Ona tu odluku moe doneti posle usvajanja raunovodstvenih iskaza za prethodnu godinu. Odluka o poveanju osnovnog kapitala se mora upisati u sudski registar. Uz prijavu za upis prilau se bilans stanja na osnovu kog je kapital povean, s miljenjem revizora, i poslednji godinji bilans uspeha. Pored toga neophodno je da se podnese i potvrda uprave drutva da od dana usvajanja bilansa do dana podnoenja prijave nije dolo do smanjenja imovine koje bi spreavalo poveanje osnovnog kapitala, odnosno do povrede prava akcionara. Odluku o poveanju osnovnog kapitala sud moe upisati u registar samo ako od sastavljanja raunovodstvenog iskaza na kome se zasniva poveanje kapitala do podnoenja prijave nije proteklo vie od est meseci. Pri upisu u registar se mora navesti da je kapital povean iz rezervi, odnosno nerasporedene dobiti akcionarskog drutva. Upis odluke o poveanju u sudski registar ima konstitutivno dejstvo, to znai da je poveanje osnovnog kapitala punovano tek od dana upisa. Poveanje osnovnog kapitala se, inae, objavljuje u slubenom listu, u roku od 15 dana od dana upisa u registar. S obzirom da kod nominalnog poveanja osnovnog kapitala nema unoenja spoljnih uloga, danom punovanosti odluke o poveanju osnovnog kapitala smatra se da su nove akcije koje tim poveanjem nastaju uplaene u potpunosti. S punovanou odluke o nominalnom poveanju osnovnog kapitala postojeim akcionarima pripadaju nove akcije srazmerno nominalnoj vrednosti akcija akcionarskog drutva koje ve imaju. Eventualna odluka skuptine donesena suprotno ovom pravilu je nitava. Ovo je putpuno razumljivo jer su sredstva fakultativnih rezervi, kao i dobit, pripadale, ekonomski posmatrano, akcionarima i pre nominalnog poveanja, budui da su se nalazile u imovini drutva i time u stvarnoj i trinoj vrednosti njihovih akcija. Nastankom novih akcija se stvarna vrednost starih akcija smanjuje upravo za stvamu vrednost novih akcija. Nove akcije zbog toga nikako nisu gratis akcije, kako se ponekad, zbog odsustva obaveze akcionara na uplatu odnosno unoenje uloga, pogreno oznaavaju.Akcionarima pripadaju nove akcije iste klase kakve su i njihove stare akcije. Za nove akcije nije potrebna saglasnost akcionara iste klase akcija. Nema zakonskih prepreka da se umesto izdavanja novih akcija u odgovarajuoj srazmeri povea i nomalnu vrednost postojeih akcija, u postupku zamene akcija. Ipak, ukoliko neki akcionari ne bi podneli akcije na zamenu, drutvo bi nominalno poveanje osnovnog kapitala moralo izvesti izdavanjem novih akcija. Takoe i vlasnici delimino uplaenih akcija uestvuju u nominalnom poveanju osnovnog kapitala, srazmerno nominalnoj vrednosti tih akcija. U nekim pravima, kao npr. u nemakom, za delimino uplaene akcije se ne mogu izdavati nove akcije, ve se moe samo srazmerno poveati nominalna vrednost takvih akcija.Nove akcije pripadaju

21

postojeim akcionarima ipso facto, samom injenicom da je dolo do nominalnog poveanja osnovnog kapitala. Zbog toga akcionarima pri nominalnom poveanju osnovnog kapitala ne stoji na raspolaganju pravo prioritetnog upisa novih akcija, kao to je to sluaj kod efektivnog poveanja, jer kod nominalnog poveanja osnovnog kapitala uopte i nema upisa akcija. Nove akcije pripadaju akcionarima automatski, bez da je potrebno iskazivanje njihove pojedinane volje za sticanje novih akcija i zasnivanje novih lanskih odnosa.Kako se, ipak, akcionaru ne mogu nametnuti nove akcije protivno njegovoj volji, zakon sadri odreena pravila o predaji novih akcija akcionarima. Naime, posle upisa odluke o poveanju osnovnog kapitala u registar, uprava akcionarskog drutva je duna da objavi poziv akcionarima da podignu nove akcije. U pozivu se navodi iznos za koji je osnovni kapital povean i srazmera novih i ranijih akcija, ali i upozorenje da drutvo ima pravo da na troak akcionara proda akcije koje nisu preuzete u roku od godinu dana od dana objavljivanja poziva, posle trostrukog objavljivanja upozorenja s najmanje jednomesenim razmacima. Po isteku godine dana od dana poslednjeg objavljivanja upozorenja, akcionarsko drutvo prodaje nepreuzete akcije na troak akcionara, po zvaninoj berzanskoj ceni, odnosno ceni na javnoj licitaciji, ako ne postoji berzanska cena.Inae, prava akcionara iz starih akcija ne smeju zbog nominalnog poveanja osnovnog kapitala biti naruena ili umanjena. Kod efektivnog poveanja osnovnog kapitala drutvo ne moe upisivati i sticati nove akcije. Pri nominalnom poveanju osnovnog kapitala, meutim, drutvu, kao vlasniku sopstvenih akcija, takode pripadaju nove akcije kao i drugim akcionarima, srazmerno vrednosti sopstvenih akcija. Za ravnopravno uee sopstvenih akcija u nominalnom poveanju osnovnog kapitala nema nikakvih zapreka. Drutvo ne troi nikakva sredstva za sticanje novih akcija, a sticanjem novih akcija se njegovo uee u osnovnom kapitalu srazmerno ne poveava, ve ostaje isto. Naprotiv, bez prava na nove akcije, uee drutva u osnovnom kapitalu po osnovu nominalnog povaanja bi se smanjivalo. Pored toga i drutvo, u meri vrednosti sopstvenih akcija, ekonomski posmatrano, uestvuje u sredstvima rezervi. U uporednom pravu je nominalno poveanje osnovnog kapitala dosta dugo bilo sporno, pre svega iz poreskopravnih razloga. Naime, smatralo se da prosto pretvaranje sredstava rezervi u osnovni kapital nije prihvatljivo, ve da se ta sredstva najpre moraju osloboditi i kroz podelu dobiti akcionarima staviti na raspolaganje, a zatim da ih akcionari uplauju u postupku efektivnog poveanja osnovnog kapitala. Jedino se prihvatalo da se potraivanje drutva po osnovu uplate uloga moglo kompenzovati za potraivanjem akcionara po osnovu utvrdene dividende. Ovakva konstrukcija je, medutim, nuno vodila odgovarajuim poreskim optereenjima (porez na ukupan prihod gradana za vrednost prividno isplaene dividende) to je oteavalo primenu nominalnog poveanja osnovnog kapitla u praksi. Zbog toga je ovakav stav naputen, a prihvaeno je stanovite da se nominalnim poveanjem osnovni kapital poveava samo sredstvima koja su ve sadrana u imovini drutva, pa je nepotrebna konstrukcija sa vetaki prikazanim no vim ulozima. Pored toga prenosom sredstava rezervi u osnovni kapital se samo ostvaruje jaa akciojskopravna vezanost tih sredstava za drutvo, to poveriocima drutva moe samo da pogoduje. Konano, sticanjem novih akcija akcionari ne ostvaruju nikakvo poveanje svoje imovine, jer se za stvarnu

22

vrednost novih akcija umanjuje stvarna vrednost njihovih starih akcija, zbog ega za njih nema nikakvog poveanja prihoda od imovine. Kao i kod efektivnog poveanja osnovnog kapitala, akcije i privremene akcije se ni kod nominalnog poveanja osnovnog kapitala ne mogu izdavati pre upisa u registar poveanja osnovnog kapitala. Nove akcije i privremene akcije izdate pre upisa u registar su nitave, a za tetu iz takvog izdavanja imaocima akcija solidarno odgovaraju izdavaoci. Akcionari s no vim akcijama po osnovu nominalnog poveanja osnovnog kapitala uestvuju u podeli dobiti cele poslovne godine u kojoj je donesena odluka o poveanju osnovnog kapitala, ako torn odlukom nije drakije odreeno. Ovom odlukom moe se odrediti da akcionari s novim akcijama uestvuju u dobiti i poslednje poslovne godine koja je prethodila godini u kojoj je donesena odluka o poveanju osnovnog kapitala.

23

II SPECIJALNI DEO
5. TELEKOM SRBIJA AD
Preduzee za telekomunikacije Telekom Srbija a.d. sa seditem u Beogradu, osnovano je kao akcionarsko drutvo u junu 1997. godine.

Slika 1. Vlasnika struktura preduzea Telekom Srbija Izvor: www.telekom.rs Najvei udeo u vlasnitvu Telekoma Srbija ima Republika Srbija, 58,11%. 20% akcija ima samo preduzee Telekom, 14,95% poseduju graani Srbije i 6,94% zaposleni i bivi zaposleni kao i zaposleni u predhodnom preduzeu (JP Pote Srbije). Misija Nove usluge koje uvodimo, tehnologije koje primenjujemo, svaka naa promena i stalno prilagoavanje usmerene su ka naim korisnicima, njihovim potrebama za komunikacijom i zabavom. Sa zaposlenima kao pokretakom snagom, a na zadovoljstvo naih akcionara. Vizija Teimo da obogaujemo i ulepavamo ivot ljudi, omoguavajui im globalnu povezanost i izvanredne komunikacije, kao regionalni lider u informatikom drutvu budunosti.

24

Istorijat

1997. U procesu strukturne i vlasnike transformacije PTT sistema Srbije, osnovana je kompanija Telekom Srbija a.d. kao jednolano akcionarsko drutvo, a od juna iste godine u vlasnitvu je tri akcionara: JP PTT saobraaja Srbija, OTE Grka i Telecom Italia (posredstvom Telecom Italia International). 1998. Telekom Srbija poinje sa pruanjem usluga mobilne telefonije. 2003. PTT postaje vlasnik 80% udela, otkupom akcija od Telecom Italia. 2007. Regionalno proirenje na trite BiH i Crne Gore. 2008. Sproenje reorganizacije u skladu sa primenom koncepta konvergencije servisa 2009. Telekom Srbije ostvaruje rekordnu dobit od pokretanja multimedijalnih servisa (IPTV) 2010. U aprilu, Telekom Srpske a.d. postaje vlasnik 49% udela u m:tel d.o.o. Podgorica. Vlada Republike Srbije, u septembru iste godine, stie vlasnitvo nad 80% akcija Telekom Srbija a.d. Telekom Srpske a.d. je postao trini lider u mobilnoj telefoniji u BiH 2011. U avgustu Telekom postaje vlasnik HD WIN (4 TV kanala Arena Sport), dok s u decembru iste godine stie vlasnitvo nad 20% akcija osnovnog kapitala, koje su bile u vlasnitvu O.T.E. 2012. Graani, zaposleni i bivi zaposleni Preduzea za telekomunikacije Telekom Srbija, saglasno odredbama Zakona o pravu na besplatne akcije i novanu naknadu koju graani ostvaruju u postupku privatizacije ("Slubeni glasnik RS", br. 123/2007 i 30/2010) i Odluke Vlade Republike Srbije o prenosu akcija bez naknade graanima nosiocima prava, zaposlenima i bivim zaposlenima Preduzea za telekomunikacije Telekom Srbija a.d. (Slubeni glasnik RS, br.41/2012), postali su vlasnici 21,89% akcija, izdatih bez nominalne vrednosti. Upravljanje drutvom je organizovano kao dvodomno. Organi drutva su: Skuptina Nadzorni odbor Izvrni odbor.
Skuptina akcionara

Skuptinu ine svi akcionari Telekom Srbija a.d. U skladu sa Statutom Telekom Srbija a.d., Skuptina je nadlena za donoenje odluka o: 1. izmenama Statuta 2. poveanju ili smanjenju osnovnog kapitala, kao i svakoj emisiji hartija od vrednosti 3. broju odobrenih akcija
25

4. promenama prava ili povlastica bilo koje klase akcija 5. sticanju sopstvenih akcija, osim u izuzetnim sluajevima predvienim Zakonom 6. statusnim promenama i promenama pravne forme 7. sticanju i raspolaganju imovinom velike vrednosti 8. raspodeli dobiti i pokriu gubitaka 9. usvajanju revidiranih finansijskih izvetaja, kao i izvetaja revizora 10. usvajanju izvetaja Nadzornog odbora 11. naknadama lanovima Nadzornog odbora, naknadama lanovima Izvrnog odbora, odnosno pravilima za njihovo odreivanje, ukljuujui i naknadu koja se isplauje u akcijama i drugim hartijama od vrednosti 12. imenovanju i razreenju lanova Nadzornog odbora 13. pokretanju postupka likvidacije, odnosno podnoenju predloga za steaj Drutva 14. izboru revizora i naknadi za njegov rad 15. drugim pitanjima koja su u skladu sa Zakonom stavljena na dnevni red Skuptine 16. drugim pitanjima u skladu sa Zakonom i ovim Statutom
Izvrni odbor i generalni direktor

U skladu sa Statutom Telekom Srbija a.d., Izvrni odbor ima 7 lanova koji ine izvrni direktori. Izvrne direktore imenuje Nadzorni odbor. Nadzorni odbor imenuje jednog od Izvrnih direktora ovlaenih za zastupanje Telekom Srbija a.d. za generalnog direktora Telekom Srbija a.d. Generalni direktor je zakonski zastupnik Drutva, koordinira rad izvrnih direktora i organizuje poslovanje Drutva. Mandat Izvrnih direktora traje 4 godine, s tim to po isteku mandata, svaki od Izvrnih direktora moe biti ponovo imenovan. U okviru nadlenosti koje su utvrene Statutom Telekom Srbija a.d., Izvrni odbor naroito: vodi poslove Drutva i odreuje unutranju organizaciju Drutva odgovara za tanost poslovnih knjiga Drutva odgovara za tanost finansijskih izvetaja Drutva priprema sednice Skuptine i predlae dnevni red Skuptine (sa predlozima odluka i drugim materijalima predvienim Zakonom) Nadzornom odboru 5. izraunava iznose dividendi koje u skladu sa Zakonom, Statutom i odlukom Skuptine pripadaju pojedinim klasama akcionara, odreuje dan i postupak njihove isplate, a odreuje i nain njihove isplate u okviru ovlaenja koja su mu data Statutom ili odlukom Skuptine 6. izvrava odluke Skuptine i Nadzornog odbora 7. vri druge poslove i donosi odluke u skladu sa Zakonom, Statutom, odlukama Skuptine i Nadzornog odbora. 1. 2. 3. 4.
Nadzorni odbor

Nadzorni odbor Telekom Srbija a.d. ima 7 lanova, od kojih je najmanje jedan nezavisni lan.
26

Mandat lanova Nadzornog odbora, traje 4 godine, sa mogunou da po isteku mandata svaki od lanova Nadzornog odbora moe biti ponovo imenovan. lanove Nadzornog odbora bira Skuptina akcionara. U okviru nadlenosti utvrenih Statutom Telekom Srbija a.d. Nadzorni odbor: 1. utvruje poslovnu strategiju i poslovne ciljeve Drutva i nadzire njihovo ostvarivanje 2. nadzire rad izvrnih direktora 3. vri unutranji nadzor nad poslovanjem Drutva 4. donosi odluku o usvajanju godinjeg poslovnog plana (ukljuujui i budet) Drutva 5. ustanovljava raunovodstvene politike Drutva i politike upravljanja rizicima 6. utvruje finansijske izvetaje Drutva i podnosi ih Skuptini na usvajanje 7. daje i opoziva prokuru 8. saziva sednice Skuptine i utvruje predlog dnevnog reda, kao i predloge odluka za sednice Skuptine 9. izdaje odobrene akcije 10. utvruje emisionu cenu akcija i drugih hartija od vrednosti na nain predvien Zakonom 11. utvruje trinu vrednost akcija na nain predvien Zakonom 12. donosi odluku o sticanju sopstvenih akcija na nain predvien Zakonom 13. donosi odluku o raspodeli privremenih dividendi (meudividendi) akcionarima na nain predvien Zakonom 14. predlae Skuptini politiku naknada izvrnih direktora i predlae ugovore o radu, odnosno angaovanju izvrnih direktora 15. daje saglasnost izvrnim direktorima za preduzimanje poslova ili radnji u skladu sa Zakonom, Statutom i odlukama statutarnih organa Drutva 16. vri druge poslove i donosi odluke u skladu sa Zakonom, Statutom i odlukama Skuptine Organizacija preduzea Pravilnikom o organizaciji utvruje se hijerarhijska i funkcionalna organizaciona struktura Preduzea za telekomunikacije Telekom Srbija a.d., koja obezbeuje ostvarivanje delatnosti preduzea u skladu sa stratekim ciljevima i principima poslovanja. Preduzee Telekom Srbija a.d. je jedinstven poslovni sistem struktuiran po funkcionalnom i teritorijalno-trinom principu, koji svoje poslovne ciljeve ostvaruje kroz sledee poslovne funkcije i to: 1. Osnovne (core) funkcije - funkcije komercijalnih poslova i tehnike koje modeliraju i ostvaruju viziju i misiju preduzea i predstavljaju osnovnu delatnost po kojoj se preduzee potvruje na tritu usluga u okruenju konkurencije i korisnika, i organizuju se pod nazivom: a) Direkcija za komercijalne poslove organizuje u se u formi funkcija: upravljanja uslugama marketinga i prodaje, brige o korisnicima i veleprodaje i multimedija.

27

b) Direkcija za tehniku organizuje se u formi funkcija i to: planiranja i razvoja, tehnike pripreme (inenjering), eksploatacije i odravanja mree, investicione izgradnje i informacionih tehnologija 1. Ekonomsku funkciju koja obezbeuje izvore finansiranja i komponovanja finansijske strukture Drutva, upravlja finansijskim sredstvima, budetom i kontrolom i raunovodstvenim aktivnostima i organizuje se pod nazivom: Direkcija za ekonomske poslove 2. Korporativne funkcije funkcije ljudskih resursa, pravnih poslova i logistike, koje obezbeuju efikasnost ulaznih i izlaznih komponenti sistema Drutva, kao i interne komponente funkcionisanja sistema i organizuju se pod nazivom: Direkcija za korporativne poslove 3. Funkcije podrke funkcije strategije, interne revizije, PR-a i utih i belih strana, koje kreiraju misiju i viziju Preduzea i doprinose ostvarenju istih optimalnim planiranjem razvoja i poslovanja i kreiraju smernice za prigaloavanje internih vrednosti Preduzea izazovima trita i okruenja. Organizuju se pod nazivom: a) Funkcija za strategiju b) Funkcija za internu reviziju c) Funkcija utih i belih strana d) Sektor za PR Zavisna privredna drutva

TELEKOM SRPSKE A.D., BANJA LUKA Telekomunikacije Republike Srpske a.d. sa seditem u Banja Luci, pravni je sledbenik JODP-a za telekomunikacije RS od novembra 2002. godine. Naime, u toku 2002. godine, na osnovu Zakona o privatizaciji u Republici Srpskoj i Odluke Vlade Republike Srpske, 20% dravnog kapitala zavisnog privrednog drutva je privatizovano. Reenjem Osnovnog suda u Banja Luci od 12. decembra 2002. godine upisana je promena imena u Telekomunikacije RS a.d., Banja Luka i statusna promena prodajom dela dravnog kapitala. Dana 18. juna 2007. godine, kupovinom 65% dravnog kapitala, Telekom Srbija a.d. zvanino postaje veinski vlasnik zavisnog privrednog drutva Telekom Srpske. Telekom Srpske a.d. ima u potpunom vlasnitvu dva zavisna privredna drutva TT Inenjering d.o.o., Banja Luka i M:TEL, Multimedijalne komunikacije d.o.o, Zagreb. Telekom Srpske je 1. februara 2010. godine potpisao Ugovor o kupovini 49% udela u privrednom drutvu Mtel d.o.o., Podgorica i zakljuno sa martom iste godine je po tom osnovu uplatilo celokupan ugovoreni iznos. Vlasnika struktura je sledea: Telekom Srbija a.d. Fond penziono-invalidskog osiguranja Republike Srpske ZIF Zepter fond, Banja Luka Fond za restituciju Republike Srpske
28

65% 10% 5% 5%

Ostali akcionari

15%

Osnovna delatnost je pruanje telekomunikacionih usluga u oblasti fiksne i mobilne telefonije u domaem i meunarodnom saobraaju, Interneta kao i multimedijalnih usluga. Privredno drutvo je registrovano i za pruanje ostalih telekomunikacionih usluga, ukljuujui ostale fiksne telefonske usluge, prenos podataka, zakup linija, privatne vodove, usluge na celom mrenom podruju, dodatne usluge u oblasti mobilne telefonije i dodatne usluge. MTEL D.O.O., PODGORICA U konzorcijumu sa Ogalar B.V., Amsterdam, Matinom privrednom drutvu Telekom Srbija a.d. je u 2007. godini dodeljena posebna licenca za graenje, posedovanje i eksploatisanje mobilne javne telekomunikacione mree i pruanje mobilnih javnih telekomunikacionih usluga, kao i licenca za pruanje javnih telekomunikacionih servisa putem fiksnog beinog pristupa (WiMax) u Crnoj Gori. U tom cilju, 4. aprila 2007. godine osnovano je novo pravno lice Mtel, u kome je Matino privredno drutvo veinski osniva sa 51% kapitala. Dana 1. februara 2010. godine potpisan je Ugovor o prodaji manjinskog udela u zavisnom privrednom drutvu izmeu Ogalar B.V. i Telekom Srpske a.d., Banja Luka. Centralni registar Privrednog suda u Podgorici je 16. februara 2010. godine dostavio Potvrdu o promeni osnivaa u kojoj je registrovana vlasnika transformacija u privrednom drutvu Mtel d.o.o., Podgorica. Vlasnika struktura kapitala navedenog zavisnog privrednog drutva po osnovu dokapitalizacije je sledea: Telekom Srbija a.d. Telekom Srpske a.d. 51% 49%

Osnovna delatnost je pruanje telekomunikacionih usluga u oblasti mobilne i fiksne beine telefonije, kao i Internet usluga. TELUS A.D., BEOGRAD Privredno drutvo za odravanje i obezbeivanje objekata, imovine i druge usluge Telus a.d., Beograd, osnovano je Odlukom (br. 25837/8 i 25837/9) o izdvajanju poslova higijene, redovnog odravanja poslovnog prostora i fizikog obezbeenja, koju je Upravni odbor Privrednog drutva doneo dana 31. marta 2005. godine. Zavisno privredno drutvo Telus je osnovano kao zatvoreno akcionarsko drutvo i Telekom Srbija a.d. je jedini osniva. Osnovna delatnost je pruanje usluga odravanja i obezbeivanja objekata i imovine, kao i druge povezane pomone usluge.

29

FIBERNET D.O.O., PODGORICA Dana 8. jula 2008. godine, Matino privredno drutvo Telekom Srbija a.d. je sa eljeznicom Crne Gore zakljuilo Ugovor o zajednikom ulaganju za postavljanje, eksploataciju i odravanje optikog i energetskog kabla du pruge Bar-Vrbnica. Shodno tome, Upravni odbor Matinog privrednog drutva je dana 3. decembra 2008. godine doneo Odluku o osnivanju zavisnog privrednog drutva FiberNet d.o.o., Podgorica. FiberNet je osnovano kao drutvo sa ogranienom odgovornou i Matino privredno drutvo je jedini osniva i vlasnik. Osnovna delatnost zavisnog privrednog drutva je izgradnja, posedovanje, eksploatacija i odravanje transportne i telekomunikacione mree, kao i pruanje telekomunikacionih servisa. TS:NET BV, AMSTERDAM Dana 5. februara 2010. godine registrovano je zavisno privredno drutvo TS:NET BV sa seditem u Amsterdamu, Holandija, u kome je Matino privredno drutvo Telekom Srbija a.d. jedini akcionar. Pomenuto zavisno privredno drutvo je osnovano u formi zatvorenog akcionarskog drutva sa ogranienom odgovornou. Osnovna delatnost TS:NET je iznajmljivanje telekomunikacione opreme i obavljanje drugih prateih delatnosti u cilju stvaranja uslova za izgradnju i eksploataciju meunarodne transportne mree Matinog privrednog drutva. HD-WIN D.O.O., BEOGRAD Dana 13. jula 2011. godine, Upravni odbor Matinog privrednog drutva Telekom Srbija a.d. doneo je Odluku o pristupanju Drutvu za telekomunikacije HD-WIN d.o.o., Beograd. Dana 2. avgusta 2011. godine, Matino privredno drutvo je izvrilo dokapitalizaciju navedenog drutva u iznosu od EUR 7.7 miliona i time steklo vlasnitvo nad 51% kapitala drutva, kao i upravljaka prava. HD-WIN se bavi kablovskim telekomunikacijama preko TV kanala Arena Sport i nosilac je prava za emitovanje sportskih kanala na teritoriji Republike Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Hrvatske. Poslovna strategija Strateki ciljevi Telekoma Srbije A.D. su artikulisani kroz njegovu viziju i misiju, koje odraavaju ambicije za regionalnim liderstvom na konvergentnom tritu telekomunikacija, medija, kao i IT tritu za poslovne i rezidencijalne korisnike. Telekom Srbija A.D. se fokusira na maksimalno izvlaenje vrednosti iz procesa transformacije industrije, kao i na efikasno i delotvorno poslovanje kroz integrisan model rada. Da bi izvukao maksimalnu vrednost, Telekom Srbija A.D. treba da ekstenzivno koristi komercijalne pakete, kako bi odbranio i proirio osnovnu poslovnu delatnost (fiksna

30

telefonija i pristup) sa jedne strane i uao u nove oblasti poslovanja (digitalne usluge i sadraj) sa druge. Telekom Srbija A.D. e intenzivirati razvoj infrastrukture uvoenjem 4G i NGA mrea zajedno sa mreom za pruanje sadraja Na tritu fiksne telefonije i prenosa podataka, Telekom Srbija A.D. e braniti i proiriti svoje prihode novim proizvodima ,,po meri korisnika, taktikim paketima i paketima velikog obima. Na tritu mobilne telefonije i usluga, Telekom Srbija A.D. e ostvariti rast prihoda, pre svega kroz jaanje korisnike baze, migraciju pripejd korisnika na postpejd, podizanje korisnikog servisa na visok standard i unapreenje portfelja usluga sa dodatom vrednou (VAS) i multimedijalnim proizvodima. Na tritu fiksnih i mobilnih irokopojasnih usluga, Telekom Srbija A.D. e nastaviti aktivnosti usmerene ka rastu irokopojasnih usluga, koje jo uvek predstavljaju vanog nosioca novih izvora prihoda, fokusirajui se na maksimalnu pokrivenost i dostupnost kroz kombinovane fiksno-mobilne ponude. Na multimedijalnom i PayTV tritu, Telekom Srbije A.D. e pozicionirati svoju PayTV ponudu iznad vrednosti ponude kablovskih operatora, obezbeivanjem boljeg kvaliteta, realizovanjem konceptualnog sadraja na bilo kom ureaju i pruanjem sadraja na razliitim ureajima (multiscreen content delivery), i veom vrednou za novac. Na tritu on-line zabave i oglaavanja, Telekom Srbija A.D. proiruje postojei multimedijalni portal sledei koncept integrisanog i jedinstvenog vodeeg portala za komunikaciju i zabavu, kako bi pospeio korisniko iskustvo i upotrebu, kao i prihode od oglaavanja i elektronske trgovine. Na polju drutvenih mrea, Telekom Srbija A.D. e proiriti inovaciju i uvoenje proizvoda integrisanjem postojeih mrea i reenja sa novim globalnim drutvenim i trinim prostorom. Na tritu poslovnog ICT-a, Telekom Srbija A.D. e proiriti svoju ponudu usluga za poslovne korisnike u skladu sa najnovijim reenjima i tehnologijama na tritu i putem uvoenja Raunarskog oblaka (Cloud Computing) i OTT reenja. Izrada reenja po meri korisnika primenie se pojedinano na razliite segmente poslovnih korisnika. Telekom Srbija A.D. e istrajati na izgradnji integrisanog i prema korisniku orijentisanog modela rada, kako bi u veem stepenu zadovoljio potrebe korisnika i maksimalno iskoristio operacione sinergije. Na komercijalnom nivou, Telekom Srbija A.D. je integrisao svoje marketinke, prodajne, kao i funkcije podrke, prilagoene potrebama rezidencijalnih, poslovnih segmenata kao i veleprodaji. Grupa e nastojati da se pozicionira pruanjem kvalitetnih usluga adekvatne vrednosti po razumnim cenama. Rast e se zasnivati na inovacijama i operativnoj efikasnosti, kao jedinstveni prualac reenja za sve potrebe kod kue, u kancelariji i na putu, sa uslugama koje nude pouzdanost na poslu kao i zabavu u slobodno vreme. Telekom Srbija A.D. mora postepeno da integrie svoje aktivnosti, sisteme i mreu prema punoj konvergenciji, kako bi ponudio u potpunosti konvergiran portfelj proizvoda. Da bi odrao finansijsku snagu i u budunosti Telekom Srbija A.D. mora da: Smanji trokove personala i motivie zaposlene ka viem uinku Optimizuje nivo zaliha robe i intenzivira pregovore sa dobavljaima
31

Vrednuje svaku novu investiciju prema interno definisanim kriterijumima profitabilnosti Uspena implementacija stratekog biznis plana zavisi od usvajanja vie organizacionih mera, korienja instrumenata za implementaciju strategije i praenja unapred definisanih planova aktivnosti i inicijativa za realizaciju istog. Strukutra akcijskog kapitala Preduzee Telekom Srbija je zatvoreno akcionarsko drutvo iji se upisani i uplaeni akcijski kapital sastoji od 1,080,000 obinih akcija nominalne vrednosti 10 hiljada dinara po akciji. U toku 2010. godine dolo je do promene akcionara Preduzea. Na osnovu Zakljuka Vlade Republike Srbije 05 broj 023-6816 od 21. septembra 2010. godine i Odluke Upravnog odbora JP PTT saobraaja Srbija, Beograd od 20. septembra 2010. godine o prenosu, bez naknade, akcija u Preduzeu na Republiku Srbiju, JP PTT saobraaja Srbija, Beograd i Vlada Republike Srbije su 24. septembra 2010. godine zakljuili Ugovor o prenosu, bez naknade, akcija Telekom Srbija a.d., Beograd Poklonu. Zakljuenjem ovog ugovora, Republika Srbija je postala veinski vlasnik Preduzea i stekla pravo svojine na 80% akcija u Preduzeu, predstavljenih sa 864,000 obinih akcija nominalne vrednosti 10 hiljada dinara po jednoj akciji, odnosno ukupne nominalne vrednosti 8,640,000 hiljada dinara. Dana 28. septembra 2010. godine, Republika Srbija upisana je u registar Agencije za privredne registre i Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti kao vlasnik 80% akcija Preduzea. Struktura akcijskog kapitala na dan 31. decembra 2011. i 2010. godine bila je sledea: 2011. Broj akcija Republika Srbija OTE Ukupno 864 000 216 000 1 080 000 % 80 20 Broj akcija 864 000 216 000 1 080 000 2010. % 80 20

Tabela 1. Struktura akcijskog kapitala Izvor www.telekom.rs

Dana 30. decembra 2011. godine, potpisan je Ugovor o kupoprodaji svih OTE-ovih akcija u Preduzeu. Ugovorom je predvieno da e ugovorne strane pristupiti prodaji i prenosu akcija na dan koji e biti odreen izmeu ugovornih strana (Datum zatvaranja), a najkasnije do 30. marta 2012. godine. Nakon datuma zatvaranja, OTE prestaje da bude akcionar Preduzea. Naknada za ovu transakciju iznosi 380 miliona eura u dinarskoj protivvrednosti. Skuptina akcionara Preduzea je 29. decembra 2011. godine dala posebno odobrenje za potpisivanje ovog Ugovora. Ugovorom je predvieno da se, nakon usvajanja revidiranih finansijskih izvetaja za 2011. godinu, akcionarima isplati konaan iznos dividendi umanjen za privremenu dividendu. Isplata privremene dividende je odobrena od strane Skuptine akcionara Preduzea na sednici odranoj 29. decembra 2011 godine.
32

Dobitak koji pripada akcionarima preduzea Ponderisani proseni broj izdatih obinih akcija u toku perioda Osnovna zarada po akciji

2011. 22 274 202 1 080 000 20,62

2010. 15 789 429 1 080 000 14,62

Tabela 2. Zarada po akciji Izvor www.telekom.rs

Iz priloenih podataka se vidi da je zarada po akciji u 2011 godini porasla sa 14 620 dinara na 20 620 dinara, to je znaajan pokazatelj uspenosti preduzea.

33

ZAKLJUAK
Akcionarsko drutvo predstavlja savremeni fleksibilan oblik organizovanja primeren trinim uslovima i brzim promenama uslova i zahteva u poslovnom okruenju. Prednosti ovog drutva se ogledaju u mogunosti pribavljanja kapitala veeg obima od veeg broja sitnih akcionara i investitora, mogunosti prenosa vlasnitva, odnosno prodaje akcija treim licima ili na tritu i sl, pravu upravljanja po osnovu vlasnitva akcija odnosno njihovih uloga u drutvu, mogunosti da se organizuje i proiruje biznis, a da sami akcionari u njemu ne uestvuju. Slabosti akcionarskog drutva kao privrednog subjekta ogledaju se u: visokim trokovima osnivanja i reije, nemogunosti uestvovanja najveeg boja vlasnika imaoca akcija u upravljanju drutvom. To, po pravilu, ine predstavnici vlasnika u organima upravljanja, nesigurnosti lanova uprave, naroito u sluaju kada ne raspolau kontrolnim paketom akcija drutva, i sl. Praksa poslovanja akcionarskih drutava je pokazala da su njegove prednosti brojne i da se ono afirmisalo kao vodei oblik organizacije i poslovanja u savremenim uslovima. Jedno je sigurno: bez akcionarskih drutava nema ni savremene trine ekonomije.

34

LITERATURA
1. Ili, S (2009) Ekomika poslovanja praktikum, Megatrend univerzitet Beograd, Fakultet za menadment Zajear 2. Langovi, A. i Jovanovi-Boinov, M. (2001) Strategijski menadment, Megatrend univerzitet primenjenih nauka, Beograd 3. Radenkovi-Joci D., Sekuli V. (2010): Korporativno upravljanje, Ekonomski fakultet Ni,. 4. Radenkovi-Joci D.: (2010) Privredno pravo, Ekonomski fakultet Ni, Ni, 5. Slubeni glasnik RS 6. ogorov S, Radoman M, (2009) Poslovno pravo, Bar, 7. Stankovi M.,Stankovi S. (2002); Poslovno pravo; Beograd, 8. ivkovi, M., (2006) Ekonomika poslovanja, Megatrend univerzitet primenjenih nauka, Zajear INTERNET 1. www.telekom.rs 2. www.paragraf.rs 3. www.mfp.gov.rs .

35