DOBAR OBRAZAC PROIZVODNJE VO]A NAVODNJAVANJE I PRIHRANA HIBRIDI KUKURUZA

Kraljevakog bataljona 235/2, 34000 Kragujevac, Tel: 034/308 000, Fax: 034/308 016 www.agromarketdoo.com

Distributivni centri:
Kragujevac 034/300-435, Beograd 011/84-88-307, Valjevo 014/286-800, Subotica 024/753-307, Sombor 025/432-410, S.Mitrovica 022/649-013, Ni 018/274-700 BiH: Bijeljina +387/55 355-230, Gradika +387/51 809-840, MNE: Podgorica +382/81 872-165

Mitrovi Dragoslav Mob: 063/10-58-191 e-mail:dragoslav@agromarket.rs Neboja Lugonja Mob: 063/10-58-223 e-mail: lugonja@agromarket.rs Bojan oki Mob: 063/668-165 e-mail: bojan@agromarket.rs Zoran Radovanovi Mob: 063/10-58-091 e-mail: zoran@agromarket.rs Danijel Grnja Mob: 063/438-641 e-mail:sombor@agromarket.rs Radmila Vukovi Mob: 063/105-81-94 e-mail: radmila@agromarket.rs

Dragutin Arsenijevi Mob: 063/657-929 e-mail: drago@agromarket.rs Milo Tomaev Mob: 063/635-495 e-mail: misa@agromarket.rs Renata Karajkov Mob: 063/ 70-17-848 e-mail: renata@agromarket.rs Nea Milojevi Mob: 064/154-92-83 e-mail: nesa@agromarket.rs Goran Petrovi Mob: 063/10-58-320 e-mail: nis@agromarket.rs Duan Savi, program FitoFert Mob: 063/10-60-742 e-mail: dule.savic@agromarket.rs

Struna sluba:
Aleksandar Jotov - ef strune slube Mob: 063/658-310 e-mail: jotov@agromarket.rs Veselin uljagi Mob: 063/658-307 e-mail: suljagic@agromarket.rs Dragan ordevi Mob: 063/102-23-45 e-mail: ganga@agromarket.rs Vladimir Dragutinovi Mob: 063/438-483 e-mail: vlada@agromarket.rs

SADR@AJ
"JUNI BANAT"-OBRAZAC SAVREMENE PROIZVODNJE VOA TERCEL-SADA POSTOJI BOLJI NAIN ZATITE JABUKA-KAKO SMO JE ZATITILI JAGODA U SVETU I KOD NAS REVUS SYNGENTA HIBRIDI KUKURUZA FITOFERT NAVODNJAVANJE I PREHRANA GLODARI-OVEKOVI VERNI PATIOCI 5 8 9 14 17 20 23 25

AGROSVET

Mese~na revija Izdava~ Agromarket doo Adresa: Kraljeva~kog bataljona 235/2 34000 Kragujevac tel: 034/308-000, 308-001 fax: 034/308-016 Direktor ~asopisa: dipl. ing. polj. Duan Mojsilovi} Glavni i odgovorni urednik: Dragan \or|evi}, dipl.ing polj. Stru~ni saradnici: Mr Mom~ilo Dimitrijevi}, Du{an Radojevi}, dipl. ing. polj. Dr Miroslav Ivanovi}, Dr Pavle Sklenar Aleksandar Jotov, dipl. ing. za{tite bilja Slavoljub Vuki}evi}, dipl. hem
Tritikale `itarica za sto~nu hranu i... Vreme sajmova Fertigacija ve{ta~kom ki{om

[tampa: Kolor pres, Lapovo

Agrosvet 22

Re~ urednika
rolazei ovom naom prelepom zemljom Srbijom vidimo sve ono to je ini upravo takvom. ume, livade, brda i planine, reke i potoci i na kraju ljudi, moda su oni i najlepi. Umiranje u lepoti je divno ali se od njega ne ivi. ivi se od stvarnosti, a ona je posve drugaija. Idui upravo tom prelepom zemljom videete i nabujale reke tokom prolea kojima plove lampioni od PVC ambalae i od soka i od pesticida. Du zaraslih kanala, na meama i obodima njiva uoiete flae, kese i ambalau od primenjenih pesticida. Uzorni domaini spaljuju istroenu ambalau i u isto nebo alju crne, otrovne gasove. A tek oni lepi ljudi. Upravljaju traktorima koji vre hemijski tretman prskalicama ili atomizerima i koji su ne retko su bez stakla na kabinama. Vredni poljoprivrednici sa lenim prskalicama ali bez rukavica, zatitnih naoara, maske. esto goli do pojasa. A cigareta u ustima dok se to radi je posebna pria. Jo gore, vrlo esto i u prilozima i reklamama u emisijama za poljoprivrednike na nacionalnim ali i regionalnim i lokalnim televizijama vidimo vrle strunjake kako razmeravaju, primenjuju pesticide onako kako se NE SME raditi. Da li kada sve to inimo tako kako inimo razmiljamo o sebi ali i o potomcima. Zemlju, njeno ouvanje i budunost smo pozajmili od svoje dece i unuka? Izgleda da ne, A sve, osim nekih sitnica (centralno odlagalite ili krematorijum za iskorienu ambalau, zakonsku regulativu koja se krka 'li krka u odborima, skuptinama i ko zna gde sve ne) imamo. Zatitne naoare, rukavice, maske, zatitna odela, izme i PVC dakove. Ovo poslednje zbunjuje ali su dakovi namenjeni upravo pakovanju koriene ambalae i njihovom odlaganju na neko sigurno mesto. A u svakom domainstvu, a da ne priamo o velikim imanjima i kombinatima, postoji upravo takvo mesto. O svesti i savesti neka svako od nas razmisli. Slike govore ponekad vie od rei.

Agrosvet 22

JUNI BANAT OBRAZAC SAVREMENE PROIZVODNJE VOA

Aleksandar Jotov, dipl. in`. za{tite bilja

oarske plantae u okviru PIK Juni Banat iz Bele Crkve, koje posluju u okviru Agromarket Grupa, najvee su domae plantae voa,

Opta kriza, inflacija, nedostatak sredstava, kao i nedomainsko poslovanje uz konzervativan pristup proizvodnji doveli su do toga da Juni Banat dospe u vrlo teku situaciju.

a istovremeno i najvee na prostorima zapadnog Balkana. Trenutno se uzgaja oko 330 ha jabuke, 170 ha breskve, oko 100 ha vinove loze i 12 ha ljive. Ostatak povrina nalazi se u ratarskoj prozvodnji o emu smo pisali u prethodnom broju, krevinama starih zasada, pripremljenim parcelama za sadnju, objektima i infrastrukturnim putevima. Ukupna povrina kojom gazduje PIK Juni Banat je oko 1900 ha. Plantaa je i u bivoj Jugoslaviji bila jedan od lidera u proizvodnji voa, a do kraja 80-ih godina prolog veka i lider u novim tehnologijama. Krajem 70-ih godina pod protivgradnim mreama bilo je oko 40 ha. Meutim, tokom 90-ih godina prolog veka

Krajem 2005. godine, kompanija Agromarket postaje veinski vlasnik plantae i od tada kree period velikih investicija: u nove zasade i krenje starih, obnovu mehanizacije, struno usavravanje kadrova, angaovanje konsultanata iz inostranstva, uvoenje standarda kvaliteta. Tokom protekle tri godine podignuto je 60 ha jabuke, 29 ha breskve, 20 ha vinograda. Zalivni sistem kap po kap postavljen je na preko 100 ha, a 60 ha pripremljeno je za postavljanje protivgradnih mrea to e biti zavreno u prolee 2009. Investirano je u mehanizaciju, vei broj novih voarskih traktora, roto

dolo je do uruavanja nekad moderne plantae.

Agrosvet 22
kosaice, novi atomizeri, kompletna mehanizacija za ratarsku proizvodnju. Izvren je remont hladnjae, nabavljene boks palete, izmenjena ambalaa za voe prema zahtevima trita. Kalibriranje voa obavlja se na modernom kalibratoru, koji ima mogunost sortiranja jabuke i breskve po veliini i boji. Uvoenje standarda bilo je neophodno da bi se obezbedila budunost plantae. Standard GLOBAL GAP je onaj standard koji su uveli evropski lanci hipermarketa u cilju zatite svojih potroaa. Primena i potovanje ovog pravila ovog standarda omoguuje sledljivost od upakovanog voa na rafu do svake faze u proizvodnji. Podrazumeva itav skup mera kojima se potuju vrlo strogi kriterijumi u proizvodnji kao to su adekvatan izbor pesticida, ubriva, striktno potovanje karenci, strogi higijenski zahtevi i svaka mera praena je odgovarajuom dokumentacijom koja obezbeuje sledljivost. Proizvodnja po ovom standardu koji je ve uveden u Juni Banatomoguuje plasman voa na bilo koje trite. Uveden je i standard ISO 9002, a u proceduri Istovremeno, ulaganje je vreno i u najznaajniji resurs kadrove. Angaovanje konsultanata iz Italije, Slovenije, Holandije, SAD, uz korienje domaih strunjaka bilo je neophodno da bi se primenila nova tehnologija i da se mladi agronomi uvedu u svetske trendove u voarstvu. Tome slue i strune ekskurzije na kojima u Italiji, Holandiji, Sloveniji nai strunjaci vide ciljeve koje potom ostvaruju u Beloj Crkvi. je uvoenje HACCP standarda. Stvaranje budunosti u sadanjosti, praenje zahteva trita, uvoenje novina uz potovanje priznatih starina, osnov su dalje razvoja ovog uzornog kolektiva. To je jedina formula koja uspeva. Treba uiti od uspenih. A Juni Banat je upravo to.

Agrosvet 22

Mr Mom~ilo Dimitrijevi}

iti u prednosti nad ostalima je moto kojeg se dre uspeni. Prednost se ostvaruje pravilnim procenama i predvianjima, a na bazi njih i izbor adekvatnog reenja. I to je ono ega se kompanija BASF pridrava u poslovanju ne samo na tritu Srbije ve svuda u svetu. Jedno od takvih reenja je pred vama. Preparat Tercel je visoko efikasan nesistemini, kontaktni fungicid sa protektivnin delovanjem formulisan u obliku vododisperzivnih granula (WG) koji sadri 120g/kg aktivne materije Ditianon i 40g/kg aktivne materije Piraklostrobin. Koristi se u zasadima jabuke za suzbijanje prouzrokovaa aave krastavosti lista i ploda -Venturia inaequalis i pepelnice Podosphaera leucotricha. ta je Tercel Preparat Tercel je po sastavu kombinacija aktivnih materija F500 (piraklostrobin) i ditianon. Aktivna materija F500 je vrhunski strobilurin. U odnosu na druge strobilurine, odlikuje se irim spektrom dejstva u veoj grupi biljnih kultura. Ditianon pripada grupi kvinona i u voarstvu se ve decenijama na celom svetu primenjuje kao kontaktna aktivna materija. Kombinacija ove dve aktivne materije omoguava sigurniji stepen dejstva protiv aave krastavosti, a zahvaljujui irokom spektru dejstva F500 veoma dobro se pokazala i u borbi protiv pepelnice. Brojni ogledi pokazali su i dodatno dejstvo protiv stemfiliuma. Kako Tercel deluje? U tretirane biljne delove F500 prodire translaminarno i na listovima i plodovima stvara stabilne depoe aktivne materije. Ditianon ima potvreno dejstvo na povrini listova i plodova. Dva razliita mehanizma delovanja aktivnih materija F500 i ditianon obezbeuju pouzdanu kontrolu rezistentnosti. Aktivna materija F500 blokira mitohondrijalno disanje (Qol) i na taj nain ometa klijanje spora i stvaranje askospora. Ditianon blokira proteine i enzime u gljivi i spreava klijanje spora i penetraciju. Pravilno smenjivanje preparata Tercel sa fungicidima iz drugih grupa aktivne materije (izvan grupe Qol) dodatno spreava pojavu rezistentnosti. Optimalno vreme primene preparata Tercel je od poetka cvetanja do rane faze formiranja plodova (neposredno posle cvetanja) u dozi od 2-2,5kg/ha uz utroak vode od 1000 l/ha (10 l na 100m2). Maksimalan broj tretiranja u toku godine je tri na istoj povrini. Karenca preparata Tercel za jabuku iznosi 35 dana. Preparat Tercel treba primenjivati iskljuivo preventivno, jer tada sigurno titi biljku i tokom faza kritinih za pojavu aave krastavosti. Napred pobrojano moe se klasifikovati u nekoliko stavki: Tercel - sve prednosti na jednom mestu - sadri F500 kao vrhunski strobilurin - prua sigurnost zahvaljujui kombinaciji sa ve potvrenim ditianonom - irok spektar dejstva protiv aave krastavosti i pepelnice - ugraena kontrola rezistentnosti zahvaljujui gotovoj formulaciji dve aktivne materije iz razliitih grupa - dugotrajno dejstvo u situacijama kritinim za pojavu aave krastavosti - odlina otpornost na kiu (do 40 mm) Jabuka sve vie postaje jedan od izvoznih dokera Srbije. Kvalitetni plodovi dobijaju se pored ostalog i kvalitetnim i pravovremenim merama hemijske zatite. Zbog toga u programima zatite u 2009. godini svoje mesto mora nai i Tercel .

TERCEL - Sada postoji bolji nain zatite

Aleksandar Jotov, dipl. ing. za{tite bilja

JABUKA KAKO SMO JE ZATITILI?

Agrosvet 22

Lisne vai

Protivgradna mrea

Crvena vona grinja

Oegotine izazvane suncem abuka je najznaajnija vona vrsta u PIK Juni Banat Bela Crkva, koji ve etvrtu godinu uspeno posluje u okviru sistema Agromarket Grup. Proizvodnja plodova jabuke zastupljena je na oko 330 ha. Tokom protekle tri godine intenzivno je vreno krenje starih zasada, ija je eksploatacija bila neisplativa, dok su zasadi u dobroj kondiciji rekonstruisani. Rekonstrukcija je ila u pravcu uklanjanja ramenih grana, kako bi se rod vratio blie stablu i skratio se put usvajanja hraniva, to poboljava kvalitet plodova i obezbeuje bolju prosvetljenost krune. Logino, rekonstrukcija se vri postupno, kako se ne bi poremetio metabolizam biljke i jo uvek traje. U periodu od 2006 - 2008. godine, podignuto je 60 ha novih zasada, uzgojnog oblika vretenasti bun (spindel bush). Ovaj uzgojni oblik karakteriu tri kategorije grana: jednogodinje koje se pripremaju za rod, dvogodinje koje raaju i trogodinje koje se potpuno izbacuju prilikom zimske rezidbe. Razmak sadnje je 3,3 m x 0,8-1 m. Saene su sadnice sa prevremenim granicama, koje ve

Jaje sa crvenim oreolom

Posledice grada

Agrosvet 22
u drugoj godini daju rod. Do sada su sadnice uvoene iz Junog Tirola, ali je u poslednjih dve godine i Juni Banat napravio svoj matinjak. Uvezen je bazni materijal podloga iz Holandije (M-9, klon 337), dok se certifikovane kalem granice uvoze. Na taj nain, 2009. godine bie posaen prvi certifikovani materijal iz sopstvene proizvodnje. Sortiment koji se nalazi na plantai je sledei: Ajdared (Idared), Zlatni delies (Golden delicious) sa klonovima - klon B, Bel golden i Reinders, Crveni delies (Red delicious) sa klonovima - Richared, Stark Crimson, Camspur, zatim Grenny Smith standard i Chalenger; Gala, Braeburn (Breburn), Jonagold itd. po mikroklimatskim karakteristikama. Tzv.donji teren, nalazi se pored Vraevgajskog jezera, a nadmorska visina je 80 m. Ovaj lokalitet ima veu mogunost pojave prolenih mrazeva, zemljite je neto lake, na odreenim parcelama ima peanih sprudova i ukoliko se ne zaliva, posledice sue se vrlo brzo uoavaju. Zasadi su preteno mlai, brojnost jabukinog crva je nia pa suzbijanje nije problematino ali zbog blizine jezera via je relativna vlanost vazduha i oteano je suzbijanje aave krastavosti, a povoljni su i uslovi za razvoj bakteriozne plamenjae. U duim sunim periodima belei se i pojava crvene vone grinje - Panonichus ulmi, kao i ute grinje - Tetranichus urticae. Takozvani gornji deo terena nalazi se na nadmorskoj visini od 180 - 230 m, zemljite je tipa smonice, vododrivo, sa blagim padinama, moe se rei tipian voarsko vinogradarski teren. Proleni mrazevi su retki, provetravanje je dobro, a kvalitet plodova sa ovog lokaliteta je izuzetan. Pored jabuke, tu se gaje breskva, vinova loza i ljiva, dok se na donjem terenu gaji iskljuivo jabuka. Zbog veeg broja starih zasada jabuke, posebno onih koji su podignuti na podlozi MM 106, velike bujnosti ovih zasada i izbrazdane kore drveta (idealno za prezimljivanje jabukinog crva), populacija ove tetoine je vrlo visoka, a suzbijanje oteano. Tretmani su otpoeti 3.03. i prvi tretman bio je fungicidom FUNGURAN OH (4kg/ha), pred pojavu zelene take uz dodatak mineralnog ulja Galmin - 25 l/ha. Cilj ovog tretmana je da se bakrom u obliku bakar-hidroksida izvri dezinfekcija, dok mineralnim uljem delujemo na jaja tetoina (pre svega biljne vai i grinje). Preparat FUNGURAN OH je odlian u ovom periodu jer je vrlo postojan pri padavinama. Sa ovim tretmanom ne treba kasniti, jer bakarni preparati mogu da izazovu oegotine na mladim listiima. Naredni tretman izveden je posle pojave zelene take, kada su listii ve postali vidljivi, a korien je fungicid DITHANE M 70 (3 kg/ha) u kombinaciji sa insekticidom VANTEX 60 CS (60 ml/ha). Preparat DITHANE M 70 smo koristili kao preventivni fungicid protiv aave krastavosti, dok je VANTEX 60 CS (sintetski piretroid) upotrebljen zbog rane pojave biljnih vaiju, kako ne bi dolo do prenamnoenja. U fazi zelenih buketia krenulo se i sa preventivnom zatitom od pepelnice, korien

Protekla sezona bila je teka kako u proizvodnji tako i po pitanju izvoenja mera hemijske zatite. U prvom delu sezone pred cvetanje i po cvetanju bilo je padavina, pa je u ovoj fazi bilo uslova za pojavu i irenje prouzrokovaa aave krastavosti - Venturia inequalis, dok se drugi deo vegetacije odlikovao duim sunim periodima, kao i ekstremno visokim temperaturama u kontinuitetu, to je stvorilo uslove i za razvoj tree generacije jabukinog crva - Cydia pomonella. Konstantan problem bio je pritisak breskvinog smotavca Cydia molesta - jer su plantae breskve su na istom delu terena gde i jabuka. Pored navedenih, problem su predstavljale i vai, kao i pepelnica jabuke Podosphera leucotricha .Uslovi tokom cvetanja nisu bili naroito povoljni za razvoj bakteriozne plamenjae - Erwinia amylovora i sa ovom boleu nije bilo problema. Znaajan problem je bila pojava grada, prvi, u prvoj polovini maja nije naneo vea oteenja jabuci dok je drugi, 15.06. imao katastrofalne posledice na donjem delu terena. Bitno je naglasiti da se zasadi jabuke nalaze na dva lokaliteta, koji se razlikuju

10

Agrosvet 21
je KARATHANE EC (0,75 l/ha). Jedini fungicid na tritu koji deluje protiv pepelnice i na niim temperaturama (ve od 50 C) upravo je navedeni fungicid. Za zatitu od aave krastavosti korien DELAN 700 WG (0,7 kg/ha), zbog najave obilnih padavina. Re je o najpouzdanijem preventivnom fungicidu protiv ove bolesti, koji prua dobru zatitu i pri 20 mm padavina. U vreme pojave roze pupoljka zbog najznaajnijih bolesti jabuke korien je ponovo DELAN 700 WG u kombinaciji sa fungicidom SYSTHANE 12 E (0,4 l/ha). Fungicid SYSTHANE 12 E spada u grupu sisteminih fungicida i ima odlino delovanje na pepelnicu, a takoe i dobro delovanje na prouzrokovaa aave krastavosti. U cilju suzbijanja jabukinog cvetojeda - Anthonomus pomorum, tretiranje je izvreno insekticidom NURELLE D (1 l/ha). Poetkom cvetanja koristili smo STROBY WG, koji ima iskljuivo preventivno delovanje na obe najznaajnije bolesti jabuke, uz dodatak fungicida PYRUS 400 SC (1 l/ha). Fungicid PYRUS 400 SC spada u grupu anilinopirimidina, na aavu krastavost deluje lokal sistemino ali i pri niskim temperaturama. Pored toga dobro suzbija i prouzrokovaa sive trulei cvetova i granica - Monilinia laxa, to je u ovom periodu takoe znaajno. Period precvetavanja oznaava i dalje intenzivnu borbu sa bolestima ali i poetak borbe sa najznaajnijim tetoinama jabuke. Protiv bolesti koristili smo kombinaciju SCORE 250 EC (250 ml/ha) + CAPTAN 50 WP (3 kg/ha). Najsnaniji sistemini fungicid na tritu -SCORE u kombinaciji sa preventivnm fungicidom upotrebljen je zbog idealnih uslova za razvoj aave krastavosti Ovoj kombinaciji dodat je i insekticid ACTARA 25 WG (200g/ha), zbog intenzivne pojave lisnih vaiju. Ova kombinacija, ali bez insekticida koriena je i u narednom tretmanu. U daljem periodu, zbog klimatskih uslova uglavnom su do kraja vegetacije korieni preventivni fungicidi kao to su DITHANE M 45, DELAN 700 WG, CAPTAN 50 WP i FLINT PLUS. Kod suzbijanja pepelnice pored SYSTHANE 12 E, bio je prisutan i TOPAS 250 EC, kao i MICROTHIOL DISPERSS (sumporni preparat) i do kraja vegetacije nije bilo veih problema sa bolestima jabuke. Mnogo vei problem bio je suzbijanje jabukinog crva - Cydia/Carpcapsa pomonella, zbog povoljnih vremenskih prilika i visokog potencijala u starim vonjacima. Intenzitet pojave i brojnost ove tetoine praena je feromonskim klopkama, a suzbijanje je otpoelo 15.05. kada je naeno prvo jaje sa crvenim oreolom. Apliciran je insekticid INSEGAR 25 WG (600g/ ha) + NURELLE D (1,5 l/ha), a potom 23.05. i PYRINEX (1,5 l/ha), a 2.06., insekticid COTNION. Vidi se da je zbog visoke brojnosti ovog insekta posveena velika panja suzbijanju prve generacije. Preparat INSEGAR 25 WG, svojim ovicidnim delovanjem i organofosfatni insekticidi u velikoj meri izvrili su redukciju tetoine. Suzbijanje druge generacije, na gornjem delu terena takoe je bilo intenzivno, a uz organofosforne insekticide korien je i preparat MATCH 050 EC iz grupe regulatora razvia. Suzbijanje ove tetoine vreno je u razmacima od 10 - 12 dana do pred kraj vegetacije, a poslednji tretman bio je u drugoj polovini avgusta insekticidom VANTEX 60 CS, dok je u cilju spreavanja skladinih bolesti primenjen SWITCH u dozi od 0,7 kg/ha. Treba napomenuti da je na donjem delu terena 15.06. zabeleena intenzivna pojava grada ,a u roku od 24 h, reagovano je fungicidom FLINT PLUS (2kg/ha), to je ublailo posledice grada i spreilo pojavu trulei. Po zavrenoj berbi, u cilju breg opadanja lia i dezinfekcije izvren je tretman fungicidom CUPRABLAU Z (5kg/ha). Ovaj praparat na bazi bakra sadri u sebi i cink, ime je u idealno vreme izvreno deponovanje ovog veoma znaajnog mikroelementa. Ovako programiran i primenjen program zatite zasada jabuke pruio je kvalitetnu zatitu i adekvatnu realizaciju proizvedenih plodova pre svega na inostranom ali i na domaem tritu. Primer uspenih treba slediti, a PIK Juni Banat je upravo to.

11

Agrosvet 22

12

Agrosvet 22

13

Agrosvet 22

Du{an Radojevi}, dipl. in`. polj.

agoda se u svetu uzgaja na povrini veoj od 200.000 ha, uz proizvodnju plodova od preko 3 miliona tona. Slubeno je na temelju viegodinjih podataka najvei svetski proizvoa jagoda SAD, a zatim slede panija, Japan, Juna Koreja, Poljska, Italija, Meksiko itd. Mada se u poslednjoj deceniji u glavne proizvae jagoda ubraja i Kina, koja opasno preti da preuzme primat od SAD-a. Cena jagoda u svetu varira u zavisnosti od kvaliteta, sezone, trita i brojnih drugih inilaca, tako da se grube procene kreu i govore o industriji koja je teka preko 3 milijarde dolara godinje. Kao i sve druge vane gajene kulture i jagoda kao usev trpi odreene gubitke usled napada bolesti, tetoina i korova. Zanimljiv je podatak da tetni organizmi u itavom svetu, ukoliko se uzme u obzir 8 glavnih biljnih proizvoda i pored primene mera suzbijanja prouzrokuju ukupan gubitak od 42% u odnosu na potencijalne prinose. Kada se ne bi primenjivale mere suzbijanja tetnih organizama (fizike, bioloke i hemijske) ukupni gubici u prinosu dostigli bi itavih 70%, to znai da se primenom zatitnih sredstava sauva oko 28% od potencijalnih prinosa. Kod jagode najvaniji uzronik smanjenja prinos jesu biljne bolesti od kojih se posebno izdvajaju dve i to Botrytis cinerea uzronik sive trulei jagoda i Mycosphaerella fragarie - uzronik lisne pegavosti jagode. U poslednje vreme kod nas se sve vie javljaju i neke druge bolesti u tipu antraknoza, koji prete da postanu ozbiljni inioci koji smanjuju proizvodnju jagode.

JAGODA U SVETU I KOD NAS

Gljivica Mycosphaerella fragariae je izrazito monofagni patogen koji napada samo vrste roda Fragariae kako kultivirane tako i samonikle. Ona prezimljava na inficiranom liu, kao i na otpalom i mrtvom liu i to u na tri obliku micelije, mikrosklerocija i samih konidija. Simptomi bolesti se uoavaju ve sredinom prolea tj. poetkom maja, dok se njihova ekspresija dalje pojaava tokom vegetacije u zavisnosti od koliina padavina koji su i glavni faktor irenja i razvoja bolesti. Optimalna temperatura za klijanje je od 13 200 C, dok je optimalna vlanost izmeu 98-100%. Starost lia je isto tako jako bitna za ostvarenje infekcije, pa je prema mnogim autorima lie srednje starosti (4-12 nedelja) najosetljivije na napad ove gljive. to se tie hemijske zatite protiv ove bolesti moramo rei da u zemlji Srbiji nijedan fungicid nije registrovan za ovu namenu, tako da se moramo snalaziti i koristiti fungicide koji po raznim iskustvima i praksi iz drugih zemalja se mogu koristiti. Jedan od takvih fungicida je i Signum, fungicid kompanije BASF, koji veoma uspeno reava problem napada ove bolesti u koliini primene od 1.5 kg/ha. Sa tretmanima treba otpoeti u rano prolee istovremeno sa zatitom od sive plesni, ali po potrebi tretmane nastaviti i posle berbe. Karenca je obezbeena vremenom primene.

Mycosphaerella fragarie

Botrytis cinerea

14

Agrosvet 22
Uzronik sive plesni na jagodama jeste polifagna glivica Botrytis cinerea koja prezimljuje u obliku crnih sklerocija ili dormantnog micelija na biljnim ostacima u zasadu jagoda. U rano prolee te sklerocije klijaju u micelij sa kojeg se gljivice konidijama ire i naseljavaju kao saprofit na mrtve delove cveta, pre prelaska na parazitsku fazu. Svi delovi cveta, pa time i ploda, su veoma osetljivi na infekciju, naroito mladi i tek otvoreni cvetovi kod kojih se primeuje simptom palei, to je prvi znak prisutnosti ove gljive. Infekcija je naroito jaka u sluaju vlanog i hladnijeg vremena, praenog kiom. Optimalne temperature za razvoj bolesti kreu se od 15-200C, dok je optimalna vlanost iznad 90%. Zaraeni plodovi u sluaju vlanog vremena brzo trunu, razoreni enzimima patogena, dok u sluaju suvog vremena sasue se u obliku mumija. Kako se boriti protiv ove bolesti? Kompanija BASF je za sledeu, 2009. godinu pripremila i registrovala jedan novi fungicid za suzbijanje ove bolesti na jagodama to je SIGNUM. Registrovana koliina primene je 1.5 kg/ha (15 g na 100 m2). Preparat Signum se moe primeniti tokom cvetanja, precvetavanja, formiranja i zrenja plodova jagode (faza 65-87 BBCH skale). Maksimalnan broj tretiranja iznosi dva puta na istoj povrini u toku godine. Kao to je ve u tekstu napomenuto, ova koliina fungicida istovremeno veoma uspeno reava i problem pegavosti lista jagode. Sledee to je veoma bitno kod jagode, a samim tim i kod upotrebe fungicida za suzbijanje sive trulei jeste karenca. Preparat Signum u jagodi ima karencu od 7 dana, to je izuzetno povoljno i predstavlja prednost ovog preparata u odnosu na neke druge. Mada u nekim drugim i to okolnim zemljama karenca preparata Signum u jagodama iznosi svega 3 dana to se moe i proveriti ulaskom na sajt www.crocpa.hr.Mi , u Srbiji treba potovati utvrenu i mi, kao predstavnici kompanije BASF, a i sama kompanija insistiraemo da se ona u potpunosti ispotuje. Ono to je takoe veoma vano je i MDK - maksimalno dozvoljena koliina ostataka pesticida u gotovom proizvodu, to danas zaista predstavlja jedan od najvanijih parametara koji se analizira i koji u velikoj meri utie i na plasman i prodaju robe ne samo na domaem ve i na ino tritu. Za fungicid Signum je u jagodama utvren jedinstveni MDK koji vazi za sve zemlje EU, i koji iznosi za aktivnu materiju piraklostrobin 0,2 mg/kg, dok za aktivnu materiju Boskalid iznosi 1,0 mg/kg. Upotrebom fungicida Signum u pravo vreme, u pravoj fazi razvoja jagode, veoma uspno emo reiti problem ovih dveju gljiva, a istovremenim potovanjem karence emo sigurno dobiti gotov proizvod u kome su MDK vrednosti daleko manje od onih koje su odreene,jer samo tako naa jagoda ,na gotov proizvod moemo sigurno plasirati na trite i ostvariti ono zbog ega svi mi radimo, a to je PROFIT.

15

Agrosvet 22

16

Dr Miroslav Ivanovi}

Agrosvet 22

NOVO I MONO SREDSTVO PROTIV PLAMENJAE KROMPIRA

Plamenjaa krompira lamenjaa krompira koju prouzrokuje Phytophthora infestans u Evropi je prisutna ve preko 150 godina. Iako danas ima puno naina za suzbijanje plamenjae krompira, ovom oboljenju i dalje treba posveivati veliku panju. Ova gljiva kao da prati promene koje ovek ini da je stavi pod kontrolu, pojavljuju se novi sojevi, esto agresivniji, do tada tolerantne sorte postaju oseljivije, a vremenski uslovi pojedinih godina kao da pomau ovom neprijatelju krompira. Potroai danas zahtevaju visoko kvalitetne prehrambene proizvode, a krompir je danas jedna od osnovnih ivotnih namirnica savremenog oveka. Vano je obezbediti stabilnu cenu krompira, jer velike oscilacije u ceni, potroai i prehrambena industrija nisu spremni da prihvate. Zato je proizvodnja zdravog krompira i postizanje visokih i stabilnih prinosa jedan od glavnih zadataka uzgajivaa krompira. Pri vaenju krompira veoma je vano imati zdrave krtole. Samo takve mogu biti uskladiteRevus ne i uspeno sauvane do prodaje. Krtole zaraene plamenjaom brzo trule, ali ovaj proces Fungicid Revus sadri potpuno novu dodatno pospeuju i bakterije prouzrokovai vlane trulei. Zato je vano imati zdrave krtole aktivnu materiju, ne samo u nas, ve i u svetsa polja, ali i tokom pripreme za skladitenje skim razmerama. Sredinom 1990-ih utvreno je veoma dobro fungicidno dejstvo mandopropapaljivo se kontroliu i odbacuju zaraene. mida, prve komercijaziovane aktivne materije iz grupe mandelamida. Mnogobrojmi testovi su Kako zatititi biljke ? pokazali velike prednosti ova aktivne materije Veoma je vaan pravilan izbor i blagovre- u suzbijanju patogenih gljiva prouzrokovaa mena primena fungicida, pre nego to se simp- plamenjaa gajenih biljaka. S obzirom na stalnu tomi oboljenja plamenjae pojave. Danas su opasnost od razvoja rezsistencije ove grupe prouzrokovaa oboljenja nove aktivne matreije

REVUS

na raspolaganju fungicidi koji spreavaju razvoj oboljenja i obezbeuju visoki kvalitet primene. Pravilna i efikasna primena fungicida protiv plamenjae krompira je nuna, jer gljiva formira veliku koliinu spora koje u kratkom vremenu ostvare nove infekcije. Na poetku vegetacije primeniti fungicide kontaktnog delovanja, kao to je Bravo. U vreme bujnog porasta cime i uopte nadzemne mase, najbolje deluju sistemini fungicidi, kao to je Ridomil Gold. Sistemina aktivna materije Metalaksil-m brzo se usvaja u list i iri sprovodnim sudovima biljke, dospevajui i do lisne mase koja se formira nakon primene ovog fungicida. Po zavretku intenzivnog razvoja nadzemne mase efikasnu zatitiu prua Revus, novi fungicid na naem tritu koji deluje na vie mesta u ciklusu razvoja gljive, i omoguava efikasnu zatita krompira. Upotrebom fungicida Revus pri kraju vegetacije titimo list od infekcije, ali i krtole od eventualne zaraze sa nadzemne mase.

17

Agrosvet 22
su uvek dobrodole, posebno ako pored visoke efikasnosti imaju i druge znaajne prednosti. O prednosti mandipropamida u iduem broju, a sada neto vie o preparatu Revus. Prednosti mandipropamida istovremeno su i prednosti Revusa. Preparat pod komercijalnim nazivom Revus sadri 250 g/l madipropamida i formulisan je u obliku koncentrovane suspenzije, be do braon boje. Oblik formulacije olakava pripremu i primenu rastvora koji se nalazi u S-paku, novom pakovanju tenih formulacija koje dolaze iz kompanije Syngenta (i o ovome vie u sledeem broju). Mehanizam delovanja - Revus se primenjuju preventivno, ali poseduje i kurativno delovanje tokom inkubacionog perioda. Mandipropamid deluje preventivno (spreava klijanje zoospora i sporangija), kurativno (utie na razvoj interelijske micelije u biljnom tkivu nakon infekcije) i eradikativno (spreava sporulaciju). Primenjuje se folijarno za zatitu krompira od plamenjae u vreme nakon intenzivnog porasta nadzemne mase, kada se koriste sistemini fungicid. Moe se primenjivati svim ureajima za primenu fungicida, u koliini od 0,6 l/ ha i utroak vode od 400 do 800 l/ha, u zavisnosti od gustine i bujnosti useva. Brzo i snano vezivanje za list - Revus nije klasian sistemini fungicid, ali nije ni kontaktni. Aktivna materija se brzo nakon primene vezuje za kutikularni vosak na liu (LOK efekat) i postepeno otputa u nega (FLO efekat), dospevajui i zadravajui se tamo gde je gljiva najopasnija, na povrini lista, kako na licu, tako i na naliju, ne ostavljaui nezatienu i njegovu unutranost. Mandipropamid se ne kree biljnim sokovima, ali to nije njegova mana, ve prednost. Zadrava se dugo tamo gde treba. Kada se obezbedi kvalitetna primena, nema razloga za brigu. Ve nakon suenja depozita, odnosno rastvora preparata na povrini lista, nema opasnosti od spiranja preparata kiom ili navodnjavanjem. Sledeih 10-12 dana mirno se spava. Zato se Revus i primenjuje nakon perioda intenzivnog porasta nadzemne mase, kada se usporava razvoj novog lia, a snaga biljke usmerava na formiranje krtola. Efikasnost Brojni ogledi u mnogim zamljama pokazali su visoku efikasnost u suzbijanju plamenjae krompira. Novi standardi u otpornosti preparata na spiranje padavinama, novi mehanizam delovanja, selektivnost uz snano antisporulativno delovanje garancija su visoke efikasnosti fungicida Revus u zatiti krompira od plamenjae. Posetioci naih ogledi u Srbiji, na parcelema u Laliu, Zablau i Leskovcu imali su prilike da se ove godine uvere u efikasnost, kako preparata Revus, tako i ostalih naih preparata u zatiti krompira. Da bi bili bolji od drugih Potujui pravila dobre poljoprivredne prakse, korienjem svih moguih preventivnih mera zatite krompira, uz blagovremenu primenu kvalitetnih fungicida, kao to su Bravo, Ridomil Gold, Revus i herbicida za desikaciju Reglone forte, mogua je proizvodnja visokih prinosa krompira bez prisustva plamenjaa. Najvanije je na poetku spreiti razvoja plamenjae, blagovremeno zatiti lisnu masu tokom vegetacije i spreiti infekciju krtola ovim opasnim oboljenjem. Dananje trite i potroai zahtevaju celogodinje snabdevanje zdravim i kvalitetnim krompirom, zatienim kvalitetnim sredstvima za zatitu od prouzrokovaa bolesti i tetoina. Syngenta tesno sarauje sa proizvoaima i prehrambeniom industrijom u razvoju tehnologija zatite krompira od plamenjae i drugih oboljenja, pruajui kompleksa reenja za zatitu krompira. Sve je ovo dragocena pomo proizvoaima da proizvode vie i bolje.

18

Agrosvet 22

19

Agrosvet 22

Dr Pavle Sklenar

SYNGENTA HIBRIDI KUKURUZA

Karakterie ga izvanredna stabilnost prinosa. Dobro podnosi suu i visoke temperature. Klip je srednje veliine sa 12-14 redova zrna. Poseduje visoku tolerantnost prema trulei klipa koju prouzrokuju Fusarium i Giberela. Moe se koristi za proizvodnju silae kao postrni usev nakon berbe graka ili jema. Setvena norma: 65-70 000 biljaka po hektaru. CISKO (FAO 490)

prethodnom broju upoznali smo itaoce sa novinama koje dolaze iz multinacionalne kompanije Syngenta, a vezane su za hibride kukuruza koji ekaju ratare Srbije u 2009. godine. Hibridi kukuruza kompanije Syngenta obezbeuju proizvoaima visoke i stabilne prinose zrna kao i visok prehrambeni kvalitet. Posebno elimo da istaknemo visoku stabilnost prinosa u uslovima sue i visokih temperatura kao i tolerantnost prema bolestima klipa to doprinosi smanjenju prisustva mikotoksina tetnih materija koje ostavljaju gljivice izazivai bolesti klipa.

Ko su aduti multinacionalne kompanije Syngenta i kompanije Agromarket Grupa kao distributera hibrida kukuruza u narednoj godini. ALPHA (FAO 380) Tip hibrida: zuban Odlino adaptiran hibrid, proveren viegodinjim prisustvom na tritu.

Tip hibrida: zuban Predstavlja izuzetnu kombinciju vrhunskog potencijala za prinos i brzog sazrevanja. Daje visoke i stabilne prinose u razliitim nivoima agrotehnike i ulaganja, kao i razliitim tipovima zemljita. Poseduje izuzetno brz porast u poetnim fazama rasta, biljke su robusne i dugo zadravaju zelenu boju. Klip ima 14-16 redova zrna Setvena norma: 60-65 000 biljaka po hektaru

20

Agrosvet 22
NK PAKO (FAO 490) Tip hibrida: zuban Hibrid nove generacije. Visokog potencijala za prinos. Izvanredna adaptabilnost i stabilnost omoguuju ostvarenje genetskog potencijala za prinos u razliitim uslovima gajenja i nivoima primene agrotehnike. Dobri rezultati su ostvareni u uslovima stresta izazvanog suom i visokim temperaturama. Klip je srednje krupan sa 14-16 redova zrna. Pozicija klipa na biljci je niska. Brzo otputanje vlage iz zrna ini ga pogodnim za berbu u klipu i zrnu Stabljika dugo zadrava zelenu boju, izrazita stay-green osobina. Setvena norma: 50-65000 biljaka/ha u berbi. NK TIMIC (FAO 500) NK GALACTIC (FAO 560)

Tip hibrida: zuban Hibrid najnovije generacije. Poseduje izraziti potencija za prinos. Odlikuje ga brz poetni porast. Klipovi su nadprosene veliine za grupu zrenja, sa 16 redova zrna. Poseduje izrazito stay-green svojstvo. Srednje visine, otporan na poleganje Setvena norma: 50-55000 biljaka/ha u berbi. NK MAVERIK (FAO 590)

Tip hibrida: zuban Hibrid nove generacija. Poseduje visok potencijal za prinos.Odlikuje ga brz poetni porast. Ima visoko stablo za grupu zrenja (280 cm) Klip je krupan sa 18 redova zrna. Brzo otputa vlagu Pogodan za berbu u klipu ili zrnu Tolerantan prema kukuruznom plamencu i plesnivosti klipa. Setvena norma: 60-65000 biljaka/ha u berbi.

Tip hibrida: polutvrdunac Provereni hibrid na poljima Srbije Izuzetno adaptabilan na suu Zrno se odlikuje izuzetnom hranidbenom vrednou, duboko usadjeno, prepoznatljive crvene boje. Biljke visoke, elastine i otporne na poleganje. Odline je tolerantnosti prema trulei klipa, gari i kukuruznom plamencu. Setvena norma: 55-60000 biljaka/ha u berbi.

21

Agrosvet 22
NK SYCORA (FAO 620) zrna izdvajaju NK AGRANO. Klip ima 18 redova zrna u tipu polotvrdunca svetlo narandzaste boje. Stabljika je visoka (oko 3m), otporna na poleganje. Tolerantan je prema kukuruznom plamencu i plesnjivosti klipa. NK Agrano posebno preporuujemo proizvodjaima koji koriste proizveden kukuruz kao stonu hranu. Tip hibrida: zuban AMPION PRINOSA Hibrid najnovije generacije. Izrazitog potencijala za prinos. Odlikuje ga brz poetni porast, snane biljke velike lisne mase. Klip blago konusnog oblika sa 18 20 redova zrna, sa niskim procentom oklaska (koanke). Brzo otputa vlagu, te je pogodan za berbu kombajnom ili uvanje u klipu. Visoko je tolerantan prema trulei klipa (Fusarium), mahurastoj gari (Ustilago sp.). Visoka hranidbena vrednost i svarljivost ine ga pogodnim za silau. NK AGRANO (FAO 660) Setvena norma: 50-55000 biljaka/ha u berbi. NK TURTOP (FAO 680) Tip hibrida: zuban Hibrid namenjen za silau i zrno. Poseduje visok potencijal za prinos. Robusna biljka, sa velikom lisnom masom otporna na poleganje. Klip je srednjeg poloaja, krupan ma kratkoj drci sa 18 do 20 redova zrna. Zrno je izvanrednog kvaliteta i hranidbene vrednosti, brzo otputa vlagu. Visoko je tolerantan na plesnjivost klipa, gar i kukuruznog plamenca. Setvena norma: 50-55000 biljaka/ha u berbi. Ovo je upoznavanje na prvu sa hibridima koji e narednih godina biti, nadamo se oslonac ratara i stoara na podruju Srbije. U narednim brojevima revije Agrosvet, predstaviemo i rezultate ogleda, iskustva strunjaka i proizvoaa iz ove i prethodnih proizvodnih godina. Tokom zimskog perioda, predstoji nam i kampanja direktnog upoznavanja ratara i hibrida Syngenta. A poetkom prolea i setva.

Tip hibrida: polutvrdunac Hibrid nove generacije. Visok potencijal za prinos i odlian kvalitet

22

Slavoljub Vuki}evi}, dipl. hem.

Agrosvet 22

NAVODNJAVANJE I PRIHRANA

irma FertiCo iz Nia koja poslednjih godi-

Primenom FitoFert Dozatora omogu-

na posluje kao deo sistema Agromarket uje se ravnomerno prihranjivanje uz zalivanje, Grupa, nastoji da razvija reenja domae a samim tim je i apsorpcija hraniva od strane Ureaj se prikljuuje na automatsku spojnicu

pameti aktivno pratei novine na planetarnom biljaka i najoptimalnija. nivou u domenu ishrane bilja i ponudi ih tritu Srbije. Tako su se tokom 2007. i 2008. godine, creva, zatim se u rezervoar sipa jedna od formupojavili novi proizvodi formulisani i pakovani po lacija proizvoda iz palete FitoFert i otvaranjem zahtevima sve izbirljivijeg trita. Jedan od takvih je svakako i FitoFert Garden Dozator, ureaj koji omoguuje istopovrina. Ureaj omoguuje laku i praktinu primenu, tako da nije potrebno nikakvo odmerava po povrini. Takoe ne postoji opasnost od ventila na dozatoru startuje se istovremeno zalivanje i prihrana. U rezervoar dozatora staje pakovanje od zvoda i ta koliina je dovoljna za potpunu prihranu 200 300 m2 travnjaka, cvetnih povrina, ivih ograda, drvenastog bilja, etinara. Svako dozatora, sadri takozvanu markirnu boju, koja

vremeno navodnjavanje i prihranu parkovskih 0,5 kg, odnosno litara jednog od FitoFert proi-

vanje, prethodno rastvaranje ili rasturanje ubri- FitoFert ubrivo namenjeno za primenu putem stvaranja oegotina na povrini travnjaka, nasta- signalizira da je ubrivo iz rezervoara potroeno. lim uglavnom od prevelike koliine naneenog Duina trajanja aplikacije doze od 0,5 kg(l) se ubriva. pri normalnom pritisku iznosi oko 15 minuta. S obzirom na razliitost tretiranih kultura i njihovu razliitu potrebu za hranivima prilagodili smo tri postojee formulacije ovoj nameni. Za tretman travnjaka preporuujemo FitoFert Kristal 24:6:10, koji visokim sadrajem azota stimulie rast i bujanje zelene mase. Primenom FitoFert Kristal 10:40:10, stimulie se stvaranje, razvoj i dugo trajanje cvasti,

23

Agrosvet 22
dok FitoFert Kristal 16:11:24 sa naglaenim drvenastog bilja, ivih ograda, etinara. opnom koja se primenjuju jednom do dva puta sadrajem kalijuma utie na ispravan i brz rast tokom godine. Mehanizam delovanja se ogleda u dugotrajnom i kontrolisanom hranjenju Sam ureaj omoguuje etri razliita biljke bez opasnosti trovanja biljke velikom konnaina rasprivanja, a pored toga dozator je centracijom hraniva. Doza primene ovih hraniva mogue prikljuiti i na pulsni batenski raspriu zavisnosti od namene i kree se od 30 do 80 va ili razliite rasprivae. g/m2 . To su samo neke od novina za 2008. i poetak 2009. godine. I nisu jedina. U 2009. godini planirana je proizvodnja i plasman Fito...

Pored prihrane parkovskih kultura FitoFert Dozator je izuzetno zahvalan alat u zatienoj povrtarskoj proizvodnji. Njime se lako moe folijarno prihraniti velika povrina zasaenog povra, cvea ili rasada, daleko lake nego klasinom lenom prskalicom, bez razmeravanja i ostalih propratnih radnji. U povrtarskoj proizvodnji moe se koristiti itav spektar FitoFert Kristal ili ostalih FitoFert teno formulisanih preparata. No, to nije sve iz proizvodnog programa FertiCo koje se nudi i profesionalcima i amaterima u povrtarskoj, cvearskoj ili rasadnikoj proizvodnji. Krajem ove godine na tritu e se nai i FitoCOTE proizvodi. Formulacije FitoCOTE 20:8:10 i FitoCOTE 12:16:14 su strogo kontrolisana topiva hraniva tj. hraniva sa poroznom

24

Agrosvet 22

GLODARI OVEKOVI VERNI PRATIOCI

Dragan \or|evi}, dipl. in`. polj.

o od praistorije, pored psa, glodari su najverniji ovekovi pratioci. Naravno, ne donose radost, ve naalost manjak hrane, kugu i ta sve ne. Glodari su naa stvarnost. Meu 50000 vrsta sisara, oko 2000 vrsta su glodari, 32 vrste ive i seju zlo na naim prostorima. Ima ih svuda u urbanim i u ruralnim sredinama, na polju, u usevima, vonjacima i vinogradima, stajama, talama, ambarima, kuama, magacinima, kancelarijama... tete su nemerljive. Direktne i indirektne. Prema podacima Svetske organizacije za ishranu i poljoprivredu (FAO), godinje tete od glodara iznose preko 5 milijardi dolara. Unitavanje useva, oteenje zasada, zagaenje uskladitenih proizvoda, ruiniranje dobara (nametaj, odea, instalacija, stoka). O glodarima kao vektorima brojnih bolesti ljudi i ivotinja mnogo vie mogu da ispriaju strunjaci za humanu i animalnu medicinu. Mija groznica, trihinela, kuga... Ko su ekonomski najznaajnije vrste na naim poljima? Pa svakako hrak Cricetus cricetus, poljska voluharica Microtus arvalis, mi humka Mus musculus hortulanus, poljski mi Apodemus sylvaticus, slepo kue Spalax leucodon. Osnovne karakteristike duina ivota od 2,5 do 3 godine, velika mo razmnoavanja, izuzetno razvijena ula mirisa i sluha, razvijena kopaka aktivnost. S obzirom da su nam stalni pratioci, reaguju ako i mi na sva etiri ukusa (slatko, kiselo, gorko i slano). Brojnost pojedinih vrsta u direktnoj je vezi sa tetama koje nanose. Na osnovu dugogodinjih praenja pojave, brojnosti, naina ivota, teta, za pojedine vrste utvrene su kategorije brojnosti, na osnovu kojih se moe utvrditi prag tetnosti, a na bazi toga i preduzimanje mera deratizacije na otvorenom.

Za navedene vrste prag tetnosti je druga (II) kategorija brojnosti i ukoliko se pregledom povrina utvrdi dotina brojnost treba izvesti mere suzbijanja i zatite. Naravno I pacove ubijaju, zar ne?. Na tritu se nalazi veliki broj preparata rodenticida na bazi bromadilona, varfarina, flokumafena. Rodenticid je nanet na zrna penice, jema, moe biti

25

Agrosvet 22
peletiran ili parafinski blok. Najefikasniji metod je postavljanje izabranog preparata u otvor aktivnih rupa koje nakon toga treba zatrpati. Veina preparata je efikasna u suvim uslovima, meutim problem nastaje u uslovima poveane vlanosti zemljita, estih kia ili snega.. Ipak Agromarket zajedno sa italijanskom firmom Zapi nudi reenje i tog problema. Ve dve godine na tritu se moe nai preparat Gadren Top. Preparat je na bazi a.m. bromadilona, formulisan kao mamak za direktnu primenu. Kvalitet proizvoda, efikasnost i atraktivnost pakovanja su prednosti preparata GardenTop. S obzirom na pakovanje i formulaciju (vodootporan) idealan je i za primenu na otvorenom. brojnim domainstvima. Ali suzbijanje i zatita u zatvorenom prostoru ne moe se zamisliti bez Zapi lepak za mieve. Potpuno ekoloki pristup. Naravno tu je i Zapi rat trap. Takoe, veina rodenticida moe se primeniti i u zatvorenom prostoru, a meu njima i Garden Top. Nakon postavljanja mamaka treba pratiti koliine pojedenog mamka, uklanjati leeve uginulih glodara i po potrebi ponoviti postupak.

Ukoliko sve napred navedeno ispotujemo smanjiemo brojnost glodara kao i tete koje mogu naneti. Potpuno ih ne moemo suzbiti ali ih moemo kontrolisati. Ne zaboravimo, ipak su oni nai verni pratioci.

Problem prisustva glodara u zatvorenom prostoru ini se jo veim jer ih lake uoavamo. Njih ili posledice njihovog delovanja. ive jedinke, njihovi fekalni ostaci, uginule jedinke u znaajnoj meri zagauju uskladitene proizvode. Uz to mogu otetiti i unititi i pokustvo, domae ivotinje. Deratizacija u zatvorenom prostoru je raznovrsnija. Na raspolaganju su i mehanike i hemijske mere. Od mehanikih svakako da stare, dobre miolovke i dalje predstavljaju oslonac u

26

Agrosvet 22

27

Agrosvet 22

28