Vous êtes sur la page 1sur 10

?

: ,
,
,
. ,
, , .

), , ,
.
###############################
,
.
, , ,
,


,

.
, .
,
/ .

,
(, , , ).
,
, ,
.
1

.
, , '''' , ().
,
.


.
, , . , ,
,
. ,
, .
,
. '' '',
, .
(
)
.
,
( [Coates], 2004; 216).
, ,
,

. , ,

,
,
( -, 2003: 42).
,
.
,
. ,
,
. ,
(. )
.
; ,
, ,
,
,
(, 2004: 216).
Uobiajeno je da se u traganju za korenima postmoderne teorije, kojoj
pripada i diskurzivni pristup, polazi od strukturalizma i njegovog tvorca,
francuskog lingviste De Sosira (18571913). Ukazujui na konvencionalnost veze
znak/oznaeno, De Sosir je otvorio put za analizovanje kulture kao sistema
znakova. Ipak, ostajui u okvirima strukturalizma, De Sosir je smatrao da samo
jezik kao formalni sistem (la langue) moe da bude valjan predmet prouavanja,
ali ne i njegove manifestacije u govoru u pisanju (la parole), koje bismo mogli
izjednaiti sa pojmom diskursa. Za razliku od De Sosirovog strukturalistikog
3

odreenja diskursa, Vitgentajn i Ostin otvaraju polje za funkcionalistiko


odreenje: diskurs je jezik u upotrebi (language in use). Zajedniko ovoj dvojici
filozofa jezikaje prebacivanje fokusa sa strukture jezika na njegovu funkciju i
specifine prakse vezane za odreeni kontekst. Na temelju ovih ideja se izgrauje
poststrukturalistiko i konstrukcionistiko shvatanje diskursa u kojem se ide
korak dalje od shvatanja diskursa kao jezika u upotrebi, da bi se pojam diskursa
izjednaio sa procesom stvaranja znaenja. Diskurs se definie kao sistem iskaza
koji konstruie objekat, interpretacioni sistem, kontinuirani proces stvaranja
znaenja i njegovog javnog cirkulisanja, skup znaenja, metafora, predstava,
slika, pria, iskaza koji zajedno proizvode odreenu verziju dogaaja. Zajedniko
ovim razliitim odreenjima diskursa je shvatanje o konstitutivnoj prirodi jezika.
Treba spomenuti i Bahtinove ideje u kojima se naglaava dijaloka priroda
konstrukcije znaenja i uvodi metafora jezik kao mesto socijalne borbe. Ta
povezanost izmeu diskursa i moi e kasnije postati glavni predmet prouavanja
kod Fukoa. Fuko pod diskursom podrazumeva jezike prakse koje se razvijaju
tokom istorije i predstavljaju proizvod moi i jednu od tehnologija disiplinovanja,
jer definiu i proizvode prihvatljiv i razumljiv nain govora, pisanja i ponaanja.
Ovako shvaen, pojam diskursa se moe povezati sa Deridinim pojmom teksta.
Mada neki autori koriste ove termine kao sinonime, moe se povui uslovna
granica utoliko to se pojam tekst uglavnom koristi da ukae na
autoreferencijalnost jezika, dok se pojam diskurs moe smatrati optijim
utoliko to ukljuuje i socijalne uslove produkcije u Fukoovom smislu
(, : 2005).


, , ,
,
.
, , ?

.
,

; , ,
, ,
,
.

;


.
, (
?), (
? ?), (
? ?) (
?
'''', '''' '' ''?)


. ,
, ,
(
[Fairclough], 1995: 4).
; , ,
.

; ,
.
.

,
.
, :
, ,
(
),


(, 1995: 7).

VS.

. , ,
6

.
,
( ) ,
,
,

,
XVIII XX .
, ,

, ,
(...) (, 2009: 31).

,

(,

2003:

388).


(: 2009: 33).
naliza diskursa se ne moe smatrati metodom u tradicionalnom znaenju
te rei. O kakvoj vrsti istraivanja je onda re? Odgovor na ovo pitanje zahteva ne
samo opis onoga to istraiva radi, ve je potrebno ukazati i na osnovne
epistemoloke pretpostavke na kojima pristup poiva i njihove implikacije. Npr.
7

znanje se shvata kao konstruisano kroz proces stvaranja znaenja, to za


posledicu ima nemogunost smislenog razdvajanja istraivaa i predmeta
istraivanja. Na jo konkretnijem nivou, to postavlja pred istraivaa zahtev za
refleksivnou, tj. uzimanjem u obzir naina na koji istraiva utie na svet, kao i
naina na koji svet utie na istraivaa. Ne samo da se analiza diskursa kao
metod ne moe posmatrati kao deo tradicionalnog pozitivistikog programa
istraivanja, ve ni distinkcija kvalitativna/kvantitativna istraivanja ne opisuje
najbolje analizu diskursa kao metod (u okviru stare paradigme postoje
istraivanja koja se mogu okarakterisati kao kvalitativna, a postoje i pokuaji
kvantifikacijeu analizi diskursa). Sam izbor teme zavisi od istraivaevih linih
interesovanja, politikih uverenja i sl., to analitiari diskursa ne smatraju
pristrasnou, ve pozicijom koju treba priznati. Dalje, identitet istraivaa utie i
na proces prikupljanja podataka kroz interakciju sa uesnicima u intervjuu, gde
se naroito naglaava znaaj osveivanja odnosa moi. Pogled na svet i opte
znanje istraivaa, naravno, utiu na interpretaciju i analizu, a sopstvene pozicije
analitiari diskursa ekspliciraju i u zavrnom izvetaju (kroz objanjenja odnosa
prema temi, uesnicima i podacima) (, 2005).

.

. .

.

8

,
, ,
, , ,
, /,
.

, .

()
, . ,

, .

, ,
'' ''. 1

''''. ,
. , '''' ''
'', ,
, ,
.
: , , , .


1. Coates, Jennifer. Women, Men and Language. London: Longman, 2004
(3rd edition)
2. Eckert, Penelope & Sally McConnell-Ginet. Language and Gender,
Cambridge, Cambridge University Press, 2003
3. Fairclough, Norman, Critical Discourse Analysis: The Critical Study of
Language. London: Routledge, 1995
4. , , , : , 2009
5. , .
,

[Lydia

Sklevicky]

().

: , 2003 ( ), . 381-434
6. , .
, 2005 ( ), .
313-324.

10