1.

3 MODELIRANJE PROIZVODNOG SISTEMA est je sluaj da je sistem koji se eli da analizira i upravlja vrlo sloen i dosta teak za direktno prouavanje i upravljanje. Ponekad sistem ima suvie veliki broj elemenata sa sloenim meusobnim vezama, koje se menjaju ili suvie brzo ili suvie sporo, pa je praktino nemogue izvriti njihovu analizu ili sprovesti upravljanje nad njim. Zato se obino pravi jednostavniji sistem, koji do izvesnog i prihvatljivog stepena tanosti priblino opisuje ponaanje i svojstva stvarnog sistema, pa se on upotrbljava za prouavanje, analizu i upravljanje stvarnog sloenijeg sistema. To su sistemi koje nazivamo modelima. Modeli mogu biti: fiziki, matematiki ili analitiki, numeriki tj. raunarsko-simulacioni, idr. Predstavljanje kompleksnih problema u obliku sistema nije jednostavno realizovati u praksi. Ovom oblau se bavi tzv. sistem-inenjering ili inenjerstvo sistema. Sisteminenjering je metodologija koja omoguava da se kompleksni problemi razbiju na skup parcijalnih, jednostavnijih problema na jedan logian nain. Pri tome se vodi rauna o njihovoj povezanosti u okviru kompleksnog problema. Prouavanjem problema odozgo do dole tzv. top-down vri se dekompozicija kompleksnog problema na jednostavnije probleme i izgrauju se informacijske i druge veze izmeu njih. Daljim ralanjivanjem ovih parcijalnih problema na manje i detaljnije, a meusobno povezane probleme, vri se dalja dekompozicija sistema. Tako se dobija vei broj manjih problema koji se lake opisuju i reavaju, sa strogo definisanim meusobnim vezama./5/. Sputanjem hijerarhijskog nivoa ralanjivanja problema vri se jedan kontradiktoran proces. Sa jedne strane se dobijaju jednostavniji parcijalni problemi u obliku elemenata sistema koji se jednostavno opisuju svojim modelima. Sa druge strane kompleksni problem se tada predstavlja u vidu jednog sloenog sistema sa puno elemenata na razliitim nivoima informacijske hijerarhije, te samim tim postaje sloenija njihova analiza i dolazi do tekoa pri izradi i radu sa njihovim modelima. Zato za svaki problem treba odrediti optimalni nivo ralanjivanja problema, zavisno od potreba, zahteva i mogunosti. Zadravanjem dekompozicije celog sistema na viem hijerarhijskom nivou, dobija se znatno jednostavniji model koji se lake opisuje i analizira. Ako se eli da se modelom obuhvate i detaljnije kontroliu pojedini procesi, onda se prelazi na sledei nii hijerarhijski nivo dekompozicije, koji obuhvata i informacijske tokove i aktivnosti u okviru jedne aktivnosti na viem hijerarhijskom nivou. Proizvodni sistem, kao deo poslovnog sistema, moe se najjednostavnije prikazati kao aktivnost u poslovnom sistemu u kome, na osnovu analize i zahteva trita ta tj. zahteva za proizvodom (koji moe da bude interni ili eksterni), nastaje novi proizvod koji se isporuuje tritu. Ovo je prikazano na slici 3 .
ZAHTEVI TRITA GOTOV PROIZVOD

PROIZVODNI SISTEM

Slika 1 Polazni model proizvodnog sistema

Daljom dekompozicijom proizvodnog sistema na njegove osnovne delove, dobija se sledei model (slika 4). Projektovanje proizvoda

zahtev za proizvodom

Upravljanje sistemom

Projektovanje tehnologije

Proizvodnja i montaa

novi proizvod

Slika 2 Model proizvodnog sistema Svaki od elemenata proizvodnog sistema moe da se analizira kao jedna celina i da se razbije na podelemente (aktivnosti) koji se obavljaju u njima. Na slici 5 prikazana je detaljnija struktura proizvodnog sistema. Proizvodni sistem egzistira ako postoje zahtevi trita za njegovim proizvodom, u suprotnom takav sistem nije ekonomski opravdan. Na osnovu zahteva trita, ili njegove analize, u delu proizvodnog sistema koji se naziva Upravljanje sistemom vri se definisanje projektnog zadataka za novim proizvodom. Taj projektni zadatak sadri zahteve za proizvodom kao i karakteristike koje on treba da ima poev od kvaliteta, dizajna, pa sve do cene. Ovu aktivnost obavljaju kadrovi razliitog profila.

A naliza tr`i{ta

D efinisanje proizvoda

Koncepiranje proizvoda

Sinteza varjanata

Nabavka

Izrada konstr. dokumentacije

A naliza i optimizacija proizvoda

zahtevi

U pravljanje nalozima

Projektovanje alata

Planiranje tehnolo{kog procesa

Planiranje procesa kontrole

O bra~un tro{kova

Izrada i priprema alata

Izrada programa za CNC ma{ine i robote

Izrada programa za CNC merne ma{ine

U pravljanje zalihama U pravljanje proizvodnjom Lansiranje Proizvodnja delova

Planiranje proizvodnje

gotov proizvod

Isporuka proizvoda

Testiranje proizvoda

Monta`a proizvoda

Kontrola kvaliteta

Slika 3 iri model proizvodnog sistema Sledea aktivnost je Projektovanje proizvoda sa konstruisanjem. To je aktivnost koja se obavlja u konstruktivno-razvojnim biroima proizvodnog sistema. Obavljaju je uglavnom diplomirani inenjeri razliitih struka, a u zavisnosti od svojstava proizvoda. Tu se detaljno definiu karakteristike proizvoda, vri se njegovo koncipiranje, vre odgovarajui prorauni, vri optimizacija i sl. Konaan izlaz iz ove faze predstavlja konstruktivna dokumentacija o proizvodu u obliku konstruktivnih crtea i pratee opisne dokumentacije. U fazi Projektovanje tehnologije izrade i montae se na osnovu konstruktivne dokumentacije vri projektovanje tehnologije izrade i montae odreenih proizvoda. Ove aktivnosti se obavljaju u tehnolokim biroima ili biroima za pripremu proizvodnje, i uglavnom ih obavljaju inenjeri tehnike struke. Tu se analiziraju osobine proizvoda i vri se planiranje naina njegove izrade, planira se kontrola, definiu potrebni alati za izradu i kontrolu, odreuju reimi i normativi rada i drugo to je neophodno za potpuno definisanje tehnolokog postupka izrade. Izlaz iz ove faze predstavlja tehnoloka dokumentacija u obliku radnih naloga, instrukcijskih listova za izradu i montau, kodova za NC maine i slino. Ta dokumentacija se prosleuje sektoru koji vri upravljanje proizvodnjom. Zadnja faza u proizvodnim sistemima (u organizacionom smislu) predstavlja proizvodnja i montaa. Ona se obavlja u fabrikim halama, tj u neposrednoj proizvodnji, gde rade radnici razliitih profila i specijalnosti i razliitog stepena kvalifikacije. Tu se na konkretnim mainama na osnovu tehnoloke dokumentacije vri obrada polaznih materijala i

dobijaju se gotovi komadi. Oni se montiraju u proizvode i kao takvi posle kontrole i ispitivanja isporuuju kupcu, ili se alju u fabrike magacine.