1.

UVOD

Postoje metode koje nam daju obavetenja o pojavama, o nainima njihovog pojavljivanja, o obimu tih pojava, o njihovim svojstvima i delovanjima, ili o vezama izmeu pojava. Sve su to metode kojima istraujemo pojave u tzv. Realnom i objektivnom svetu, u svetu objektivnih pojava. Meutim, u pojave vezane za oveka subjektivna stanja, pojave vezane za ljudsko miljenje, za njegova uverenja, oseanja i raspoloenja. Nauka je razvila i odgovarajue metode istraivanja i takvih pojava, te moemo rei da postoje takve metode koje nam omoguuju da saznamo ta ljudi misle, kako se oseaju, ta oseaju, te kako ocenjuju neka stanja i odnose u kojima uestvuju i o kojima razmiljaju. Te metode daju nam obavetenja o miljenjima o kojima ljudi uestvuju, ili ih posmatraju, ili ukazuju na njihovu ocenu i namere u odnosu na odreene procese ili pojave, iz ega se moe zakljuiti na mogua njihova dejstva. To su metode istraivanja stavova ljudi i one su veoma vane u nauci jer ljudski faktor se ne moe izluiti ni iz jedne vrste odnosa prema svetu u kojem ivimo, niti se moe dogaati bilo ta, to ulazi u ljudski svet i u horizont ljudskog delovanja, a to znai ni u polju saznavanja a da to nema veze sa ljudima, njihovim stavovima i praktinim delovanjima. Zbog toga je istraivanje ljudskih stavova i odnosa prema nekim pojavama i odnosima izmeu ljudi I izmeu ljudi i prirode, veoma bitno za nauku.

U svrhu istraivanja tih stavova razvijene su metode koje omoguavaju da dobijemo takva saznanja koja nam omoguuju uvid u ljudske stavove i odnos ljudi prema nekim pojavama i uopte odnosima i namerama ljudi. Meu najvanije metode, koje upotrebljavamo u svrhu postizanja saznanja o stavovima ljudi, su metode posmatranja i samoposmatranja, metode intervjua, ankete i upitnika.

2. ta je anketa?
Anketa predstavlja najraireniju metodu prikupljanja podataka, a od sredine 19.veka pa

do dananjih dana prola je dug razvojni put, tokom kojeg je njena vrednost bila osporavana. Razlog tome je pojava velikog broja raznih pseudoanketa koje kompromituju naunu vrednost te metode. Prvo naelo ankete sastoji se u stavu da se njom mogu dobiti miljenja o malom broju pitanja, koja interesuju vei skup ljudi, ili cele populacije nekog drutva. To znai da je anketa koncentrisana na povrnije i kratkoronije stavove opteg karaktera i trenutane ocene i miljenja o nekom pitanju, koje je u fokusu neke odreene populacije u momentu ispitivanja i nekog aktuelnog stanja.

2.1.

Metoda ankete

Metoda anketiranja je postupak kojim se na temelju anketnog upitnika istrauju i prikupljaju podaci, informacije, stavovi i miljenja o predmetu istraivanja. Anketa je metoda za dobivanje informacija o miljenju i stavovima ljudi, koja se najee koristi u javnom ivotu, ali koja u osnovi ima naunu intenciju da se dobiju saznanjao stavovima ire populacije. Anketa je poseban oblik neeksperimentalnog istraivanja koje kao osnovni izvor podataka koristi osobni iskaz o miljenjima, uvjerenjima, stavovima i ponaanju, pribavljen odgovarajuim nizom standardiziranih pitanja. Anketa je metod koji koristi anketni upitnik za prikupljanje podataka koji trebaju nadalje biti analizirani uz koritenje razliitih analitikih metoda.

2.2.

Vrste anketa

O tome je li metoda anketiranja ''metoda'' ili ''tehnika'' u literaturi postoje razliita miljenja. Tako npr. Zvonarevi, re anketa koristi u dva znaenja: Anketa, u irem znaenju, oznaava istraivaki postupak kojim se direktno, iz prve ruke, prikupljaju podaci i informacije o ekonomskim, sociolokim, demografskim, psiholokim i drugim osobinama skupa ljudi ili drutvene zajednice. Anketa, u uem znaenju, Oznaava samo onaj postupak u toku kojeg se odabranim ispitanicima postavljaju usmeno ili pismeno odreena pitanja, na koja oni takoe usmeno ili pismeno daju odgovore. Nakon toga se odgovori podvrgavaju raznim vrstama kvantitativne, kvalitativne i kauzalne analize.

3. METODOLOKO OBJANJENJE (ISTRAIVANJE)

Tokom decembra 2012. godine sprovedena je anketa meu uenicima osmog razreda Osnovne kole Jovan Dui u Kraljevu sa namerom da se dobije uvid o znanju i obrazovanju o zatiti ivotne sredine.

SVRHA ISTRAIVANJA
Upoznavanje sa stavovima uenika o zatiti okoline.

CILJ ISTRAIVANJA
Utvrditi u kojoj su meri uenici obrazovani za ouvanje prirode. Postoje li razlike u ekolokim stavovima i ponaanju meu uenicima o prirodi.

3.1.

O koli u kojoj se vrila anketa

kola se nalazi u predgrau Kraljeva koje se zove Roevii. Osnovana je pre 50 godina, ima 140 uenika i dva isturena odeljenja. Ima 7 uionica, biblioteku, kabinete za fiziku, hemiju, biologiju, salu za fiziko vaspitanje i prelepo ureeno kolsko dvorite.

4. MATERIJAL I METODE
U anketi su uestvovali uenici osmog razreda Osnovne kole Jovan Dui iz Kraljeva Anketirano je oko 50 uenika U anketi je postavljeno ukupno 16 pitanja Pitanja iz ankete raena sun a osnovu vlastitih ideja Obrada podataka je sprovedena standardnim statistikim postupcima kojima su analizirane prosene vrednosti.

4.1.

Anketna pitanja

1. ta je priroda? 2. ta predstavlja ivotna sredina? 3. ta je otpad? 4. Zato su otpaci na problem? 5. ta zagauje ivotnu sredinu? 6. Kako se zagauje ivotna sredina? 7. ta su zagaivai ivotne sredine? 8. Koji su izvori zagaivaa? 9. Kako zatiti prirodu od zagaivaa? 10. Opasnost po zdravlje od strane zagaivaa? 11. ta je to obrazovanje? 12. Na koji nain vi uvate ivotnu sredinu? 13. ta je deponija? 14. ta znai recikliranje? 15. Za koju vrstu otpada slue kontejneri plave, ute, zelene i sive boje? 16. Da li ste zainteresovani za dalje obrazovanju u okviru zatite ivotne sredine?

4.2.

Rezultati anketiranja

10

11

12

13