Abdominalno disanje Postoje razliiti obrasci disanja u zavisnosti od stanja naeg organizma, stepena aktivnosti koju vrimo u datom

momentu i emocionalnog stanja u kojem se trenutno nalazimo. Kada trimo ili radimo neki fiziki zahtevan posao, nae disanje se ubrzava i produbljuje a kada sedimo (mirujemo) nae disanje je plie i usporenije. To je sasvim jasno, kada neto naporno radimo naem telu treba vie energije, dakle vie kiseonika. Isto se deava i kada emotivno reagujemo. Kada smo smireni, relaksirani i nemamo nikakve emocionalne reakcije nae disanje je usporeno i plitko, kada emotivno reagujemo (plaimo se, ljutimo, sreni smo, plaemo itd) na obrazac disanja se menja. Disanje se ubrzava. Na primer, kada se uplaimo ili kada smo ljuti nae disanje se znaajno ubrzava i postaje plitko. Ako ispoljavamo emocije utroiemo taj viak energije koji je nastao poveanim unosom kiseonika. Upravo taj vei unos kiseonika omuguava nam dodatnu energiju da bi smo preduzeli neku akciju u skladu sa onim to oseamo (na primer: da pobegnemo ili se borimo itd). Disanje je u vezi i sa sranim ritmom i krvnim pritiskom. Kada diemo brzo, ubrzava se i srani ritam i raste krvni pritisak i obrnuto.

Ljudi koji su anksiozni (straljivi) esto se ale na disajne smetnje. Kada se uplae njihovo disanje se ubrza, postane plitko, oni esto diu samo gornjim delom grudi. Zbog toga oni esto saoptavaju da oseaju neku teinu u grudima, imaju subjektivni doivljaj da e se uguiti ili oseaju da imaju vrtoglavicu da im trnu ruke, noge, lice ili neki drugi deo tela. Taj fenomen se naziva hiperventilacija. Hiperventilacije nastaje kada unosimo previe kiseonika a oslobaamo dosta manje ugljen dioksida, to se deava ako diemo duboko ili brzo a u isto vreme mirujemo. Upravo taj disbalans u odnosu unetog kiseonika i izbaenog ugljen dioksida dovodi do trenutne promene sastava krvi i proizvodi navedene neprijatne simptome. Simptomi hiperventilacije iako su neprijatni oni su poptuno bezopasni. Najlaki nain da ih zaustavite jeste da prestane da diete jedan minut i oni e sami proi jer e viak kiseonika sagoreti.

Mnogi ljudi koji imaju probleme sa anksioznou (a naroito sa napadima panike) jako se plae tih neprijatnih simptoma. Oni pogreno tumae te senzacije i smatraju ih znakom smrtne opasnosti, najee znakom guenja. Ali stvar je upravo suprotna, ljudi u strahu imaju vika kiseonika (ako ne preduzimaju neku fiziku aktivnost, na primer, bee) dok guenje predstavlja nedostak kiseonika.

Kako zaustaviti ove neprijatne senzacije i ne produbljivati strah? Prvo, potrebno je da razumete ta vam se deava. Te senazcije koje oseate nisu znak guenja, ve posledica ubrzanog i plitkog disanja (to je sastavni deo telesne reakcije straha). Dakle, nita opasno se ne deava i neete se uguiti. Ono to u takvim situacijama moete uraditi jeste da primenite tehniku abdominalnog disanja. Abdominalno disanje je disanje "stomakom". ta to znai? Zapravo mi uopte ne diemo stomakom ve iskljuivo putem miia rebara i dijafragme. Disanje stomakom je u stvari disanje putem dijafragme i miia donjih rebara. Kako ete nauiti da diete stomakom? Prvo to treba da uvebate. Zauzmite neki udoban poloaj (na primer: sedite u fotelju). Stavite jednu ruku na va stomak. Sa udahom primetite kako se va stomak podie a sa izdahom sputa, gornji deo grudi ne pomerajte. Sada ponite da brojite u sebi. Neka va udah traje 1,2,3,4 (u pitanju su sekunde), pa zatim izdah (bez pauze izmeu) 1,2,3,4,5,6. Ponovite to nekoliko puta. ta se time postie? Kada primenite ovaj disajni

obrazac usporavate disanje i naglasak je na izdisaju. Na ovaj nain usporiete srani ritam i uveete sebe u stanje relaksacije, koje je potpuno suprotno stanju straha. Diite lagano, nemojte uriti. Nemojte disati duboko, to nije nuno (jer moete izazvati hiperventilaciju), bitan je ritam. Neka naglasak bude na izdisaju. Izdahnite potpuno ali spontano bez forsiranja i kontrole, to vam nije potrebno. Ako elite, pri izdahu moete otvoriti usta, izdahnuti kroz usta i po elji pustiti neki zvuk. Neka vai uzdasi i izdisaji budu spontani, nemojte nita forsirati. Udahnite na nos a izdahnite na usta. Praktikujte ovaj nain disanja oko 15 minuta. Osetite kako ste sada relaksirani.

Ovaj vrsta disanja slui relaksaciji i preporuuje se svim osobama koje pate od akutnog ili hroninog stresa. Vebajte ovaj nain disanja svaki dan, neko vreme. Moete to radi u bilo kom periodu dana. Posle nekog vremena vebanja, ovaj proces e se automatizovati i moi ete da ga primenjujete lako u svim situacijama u kojima elite.