Dvadeset miliona dolara po filmu, sedamsto hiljada istih samo

da bi se pojavila na nekoj promociji ili drugarskoj žurci. Njen

brat je postao nešto ranije filmski slavan, ali nikako nije
dosegao obesvešćujuću sumu. Koliko li ta žena porez plaća?
Vredi američkoj državi koliko i meni. Priznajem da sam
uživao u njenoj lepoti dok sam bio nešto mlađahniji. Kada sam
saznao koliko traži, digao sam ruke od pismenih udvaranja
poezijom. Burovac ceo da prodam i pola Kragujevca, ne bih
sakupio šuškora samo za jedan poljubac.

Najlepša Italijanka na svetu prema onoj holivudskoj zvezdi

gotovo da mu dođe džaba, samo milion eura. E sad, kada
kažem „najlepša Italijanka na svetu“, mnogi se sa
zadovoljstvom prisete oblina Arije Đovani. Milionče za
„Poslednji krug u Monci“, pa ti vidi. Monika Belući će
srpskom filmu učiniti toliko dobra, tako da će Emir Kusturica
u svom sledećem remek-delu morati lično da zatraži glumačku
podršku Džulije Roberts. Nema se, ali se mora. Meni na
primer jedna francuska banka naplaćuje pet eura mesečno
samo zato što kod nje imam otvoren račun. Em se služi mojim
parama, em mi za te iste pare naplaćuje ležarinu. Truli
kapitalizam!

Isti nam Emir Kusturica reče u jednom intervjuu da je on

apsolutni svetski majstor za izvlačenje love bankarima u korist
svojih filmskih projekata. Brate Kusto, začaraj ih tim
lepogovorom, pa posle podeli sirotinji! Nikada u Srba nije bilo
ni Robina Huda ni Rotšilda. Ovi naši tajkuni su prava sitna
somina prema onim belosvetskim zagovaračima globalizma.
Međunarodni monetarni fond potroši sedamsto miliona eura
samo za doručak, ali na brdovitom Balkanu ova suma prilično
lepo zveči.