Misliti se iz pokretnih slika je jednako traganju za voljom

stvaraoca u bezvoljnosti sveta. U početku beše slika, i slika beše

u misli. Dodir lovca sa plenom je u instinktivnom gladi. Misao
ranjenog lovca je u prvom pećinskom stripu slasti. Crtanje
objekata sitosti proizvodi zadovoljstvo mužjačke časti.

Pokret glumca je misao lovca, misao režisera je pokret

gledaoca. Svi smo ipak žrtve producenata, tih bezmilosnih
predatora nad predatorima. On gospodari džunglom
isfabrikovanih slika, jedino on zna šta je iskonska volja naših
instinktivnih neznanja. Novcem izvlači novac iz naših divljih
stanja.

Reč otkriva sliku, Bog otkriva Reč. Simbol dakle može da se

pretvori u istinskog pokretača života. Kada to dobro čini,
glumac je najlepša metafora postojanja. Kada to lepo čini,
pesnik je najživlji pokretač metafora. Predator nad predatorima
teško vari poeziju, zato mu je slika u bezvoljnost sveta, tamo
gde instinkt ne smeta.