Ja nikada ništa ne potpisujem, kod mene je sve na časnu reč.

Zagledajući se u ogledalo, često verujem da sam previše

pošten. Lepa mi duša, a ni telo nije mnogo propalo. Izvesno je
da moja trgovačka moć zavođenja nije pretrpela veliku
havariju poslednjih meseci. Ne verujem ni skupštinskim
poslanicima ni nezavisnim sudijama, moji su zakoni zasnovani
na robno-novčanom pravu. Nafta je moć, novac samo sredstvo
kupovine naklonosti uticajnih.

Slušam ovih dana Kloda Šabrola kako opisuje na raznim

televizijama pijanstvo moći. Kako taj čovek može da govori o
nečemu o čemu pojma nema? Znam ga od juče, od prekjuče
čak, znam da je stalno prosio ili se bogatašicama ženio. Ne
razumem gde je tu moć, ne mogu da shvatim kako je uopšte
takav tip mogao da shvati pijanstvo moći. Nikada nije prodao
ni litar nafte. Nikada porota nije bio, a od sudije je daleko kao
šićardžija od Boga. I sada on tu natiče crvene rukavice nekome
ko uobražava da zna šta je mito, šta je korupcija. Znam da me
niko ni za šta pitao nije, no nalazim da je ovaj Šabrolov
poslednji film pravi promašaj. Da bi ga nekako spasao,
pokušava da u priču uplete buržoasku porodičnu dramu. Šta se
gledalaca tiče kako se trezne oni što su pijani od previše moći?
Na časnu reč, trežnjenje niko ne bi odao ni pod kakvom
torturom. Onima kojima se u bioskop ipak ide, preporučujem
Berlin.