Misija je nemoguća, ne znam koja po redu.

Valjalo bi da kao jednooki Džek zasednem ispred računara, prekucam iz glave dvadesetak redova nečega originalnog. Samo pirati posežu za tuđim, te su s toga i iz pomenutog razloga stavljeni na posmatranje od tako zvanog poštenog Zapada. Neću da grešim dušu, doktor Lambotte me valjda spasao da bih na ovom cenjenom mestu najzad izrekao nešto pametno. Radiofoničan i televizičan, nastupam bojažljivo frontalno. Rado bih rekao koju reč o raju, ali je pred njegovim vratima gužva prevelika. „Hell“ je sasvim francuski film o nesrećnoj buržoaziji. „Heaven“ bi valjda mogao da bude film o srećnoj sirotinji. Reče jedan mudrac da čovek nije bogat po onome koliko poseduje, nego čime i kako raspolaže. Ponavljam zastarele formule poput univerzitetskih profesora samo da bih uverio sebe da je igra ljubavi za sve jednaka. Svejedno što su glavni junaci filma u finansijskom raju, njihova ih emocionalna nezrelost i erotska nezasićenost vodi pravo u sentimentalni pakao. Hell je samo pseudonim sirote male bogatašice krštenog imena Ella. Umesto da se jedno drugome žrtvuju na najplemenitiji način, Hell i njen dečko Andrea postaju žrtve svojih sasvim neubedljivih demona. Valjda im se može, imaju previše para da bi mogli uludo da potroše šest meseci svoje izmišljene ljubavi.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful