Francuskinje obično imaju po dva imena, pa čovek može da bira. Recimo Eva Nathalie.

Evom je nazivam kada sam sasvim nežan, Nathalie kada ogladnim. Eva pojma nema šta nam Nathalie priprema za ručak. Kako bi znala? Samo joj je maženje u glavi. „Ja sam tvoj leptir,“ ponavlja šampanjca žedna. „Ja sam tvoj komarac,“ odgovaram svestan da sam tek prolazna projekcija na filmskom platnu nekih mogućih života. Zna li gusenica da će se jednoga dana da preobrazi u leptira? Možda je i ljudsko biće u svojoj sasvim biološkoj formi jedna vrsta gusenice. Platon je svojim mitom o duši pokušao da iznađe izlaz iz potpunog materijalnog predavanja crvima i zvezdama. Može se reći da je uspeo kada sada govorim o njemu. Isus Hristos je otišao mnogo dalje u svojoj ljubavi prema čoveku. Na sudnji dan će se brojati samo suze, svako će se preporoditi u telu koje je imao kada je najviše voleo. Da li je moguće? Kada budu izbrojane sve moje suze, imaću dakle telo koga je Eva Nathalie toliko obožavala. Isuse, hvala Ti, ne može čovek a da ne veruje u Tebe. Rečeno je o Isusu sve i svašta, čak i to da nije bio Hristos. Niko međutim nije porekao njegovo postojanje. Bog i čovek, ni Bog ni čovek, nije važno. Bitno je šta nam njegova filozofija kaže, neponovljiva izvornost njegove duše. Pročišćena od svake srednjevekovne mitologije, njegova reč opstaje svojom pozitivnom energijom. „Jesus is magic“ je zadnji naslov filma koji bi da o bogočoveku prozbori, ovoga puta na jedan humorističan način. Dvadeset pet je naslova filmova u kojima se Isus direktno pominje. Kada sam prvi put saznao da je superstar, bio je to za mene veliki šok. Bogobojažljivost mojih starih je proizvela opštu paniku ispred prvog kolor televizora u kući. „Ovi komunisti nemaju baš ni malo stida,“ govorio je moj deda. „Mislim da je to američki film,“ nisam bio sasvim siguran. Mnogo godina kasnije, siguran sam da vaskrsava u svakoj duši zato što je Duša sama.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful