„Na dobro se čovek lako navikne,“ izraziće se povodom lepotice Eve prijateljica Ana.

Shvatih da kada su muškarci u pitanju, među ženama nema pardona. Sa urođenim kompleksom inferiornosti, jer samo je Bog istinsko biće, okrenuh se lepoti savršenog osmeha. Na tri slatke reči od spasa duše, poklonih se životu kao što bi i grešnik Adam ovozemaljskom svetu. Avaj meni, svemir ne može u film, strah ne može u svemir. Pravi mužjaci ratuju, oni zagledani u propast sebstva ištu „mir na Zemlji“ negde po rukavcima beznađa. Kada sam žedan, opijam se tišinom zvezda. Kada sam gladan, proždirem floru i faunu metafizičkih planeta. „Iskušenje svetog Antuna“ na nekoliko filharmonijskih tutija nade. Spasiće nas dobra katarza svesmišlja, preobraziti u šarenicu filmske propovesti anđela čuvara. „Nebo nad Berlinom“ - da bih se setio koliko sam daleko od Setha. „Da Vinci code“ - da bih znao prezime i ime svakodnevnog iskušenja. „Konstantin“ - ne bih li se naučio pravom smislu borbe za Istinu. Muzika oslobađa, film katkada preporađa, jedino je ljubavlju opijena duša na toplom izvoru Dobra.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful