Od danas više nisam stvaran, rešio sam da se obačim po

poslednjoj modi. Sa mojom sestrom Maricom jurcam po

Strazburu ne bih li se usnobio kao ostali idioti. Majko moja,
sve te krpice su previše skupe. Prada naročito! Ne razumem od
čega se sve to proizvodi. Da li su u tkaninu ugrađeni neki
specijalni vrlo retki metali? Možda kosmički kargo brodovi
uvoze materijal sa Jupitera, koje planete iz sistema Proksime
Kentauri. Ne mogu da verujem da je sve to tako nešto moguće.
Pitam Maricu kako visoku modu izdržava finansijski. Ona se
mudro smejuši prepričavajući kako za svaku prinovu mora
satima da opseda svog oca, lokalnog bujera Srboljuba. Ah,
tako znači.

Samo da se nisam zaljubio u Karmen Elektru, inače mi visoka

moda ne bi bila potrebna. Ne ide da se pred golom zečicom i
sam pojavim go i bos. Istina je da su metnici lepo obučeni
klošari, ali bojim se da ovo slatka Karmen ne bi razumela.
Očigledno zbunjena mojom luckastom pričom o ženi iz snova,
moja se sestrčina Marica poče da trli o nekakvoj tamo
prijateljici imena Andrea. Ova je kao htela da se zaposli u
nekom modnom časopisu kao novinar, ali urednica pravi đavo.
Živce je pogubila dok nije zadovoljila sve snobovske
kriterijume. Od zapleta do zapleta, svet je prepun tužnih
raspleta. Đavo se oblači u Prada!