Garfild strašni mjauče u projekcionoj sali: „Mjao, mjao, nisam nikoga pokrao.

“ Scenarističkih mišonja svuda okolo, mirišu na krupne dolare. Nije lako pisati se naopako. „Seven“ tako postaje „Sedam i po“. Sestro slatka, dragi brate, da ti ne mjaučem o onoj strašnoj priči u dragstoru ozbiljne kinematografije, ona odista ni na šta ne liči. I još više, film se filmom od praistorije piše. Eto gde „Sheitan“ nije više to što jeste, nego „Šejtanov ratnik“ biva. Stvarno je moćna ova nova elektronika, može čovek njome rimejk čas da sastavi. Dolazi vreme kada čak ni glumci neće trebati. Daj, leba ti, voleo bih da vidim filmčinu „Odiseja 2001“ na srpski način. Volim svaki svemirski začin. Shvatili su naši scenaristi i režiseri mladi: „Ako hoćeš da budeš holivudski bogat i slavan, kradi!“ Mjao, jao!

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful