B ran k o M iljk ović

Izabrane pesme

R u k o p is p rilo ţen P ro jek tu R astk o lju bazn o šću g o spo d in a Danka

Š ip k e (Univerzitet u Poznanju, Poljska). Original u FTP arhivi Serbo-
Croatian Text Corpus, Adam Mickiewicz University Poznan, Poland.
K o n v erto v an je i p rireĎ iv an je o v e v erzije u rad ili ap rila 2 0 0 0 . Z o ran
S tefan o v ić, v eb m asterin g M ilan S to jić (P ro jek at R astk o )

Sadržaj:

 Jo v an D eretić: O B ran k u M iljk o v iću

Za one koje volimo

1. Uzalud je budim
2. Prvo pevanje

Sedam mrtvih pesnika

3. Branko
4. G ro b n a L o v ćen u
5. L aza K o stić
6. Dis
7. Tin
8. M o m čilo N astasijev ić
9. Goran

N oć s on e stran e m eseca

10. Sonet
11. Triptihon za Euridiku
12. Orfej u podzemlju
13. Slepi pesnik
14. G raĎ en je p esm e
15. R asp o red reči
16. Rondel
17. Sonet o ptici
 18. S o n et o n ep o ro čn oj lju b av i
19. Usnih je od kamena

T ragičn i son eti

20. P o četak sn a
21. Kula lobanja
22. Odbacivanje sumnje
23. P o četak p u to v an ja
24. P o četak trag an ja za b ićem
25. P o isto v ećiv an je b ića i reči
26. Isp aštan je
27. S ećan je n a p o k o jn ik a
28. P o četak zab o rav a
29. Izm išljan je sv eta
30. Z ačarav an je
31. Propovedanje vatre
32. Kraj putovanja
33. Propovedanje ljubavi
34. Magistrale
35. Posveta elegija

Č etiri p esm e o sn u

36. Crni jamb sna

37. Daktil sna
38. Sonet
39. Sunce

S m rću p rotiv sm rti

40. Hronika
41. Odbrana zemlje
42. Requiem
43. Jugoslavija

Svest o pesmi

44. *
 45. **
46. ***

A riljsk i an Ď eo

47. A riljsk i an Ď eo

Utva zlatokrila

48. Frula
49. Gojkovica
50. Zova
51. B o lan i D o jčin
52. Sluga Milutin
53. Utva
54. Tamni vilajet
55. Ravijojla
56. Kolo
57. Dodole
58. Raskovnik

Pohvale

59. Pohvala bilju

60. Pohvala svetu
61. Paralelna pesma
62. Pohvala vatri

Patetika vatre

63. Dva prelida

64. Feniks
65. Bol i sunce
66. N o ć jača o d sv eta
67. Svest o zaboravu
68. Feniks(1)

Lauda

69. Lauda
 70. Balada
71. More pre nego usnim

O sećan je sveta

72. P ro šlo st v atre

73. B u d u ćno st v atre
74. Zemlja i vatra
75. O sećan je sv eta

Kritika poezije

76. Radni cvet

77. O rfičk a p esm a
78. Pesnik
79. Beda poezije
80. More za radnike
81. Moravska elegija
82. Nizvodno
83. Ljubav poezije
84. Kap mastila
85. Kritika metafore
86. Pripremanje pesme
87. Provetravanje pesme
88. Zamorena pesma
89. S u n ce isk o rišćen o k ao ep itaf
90. Crna vatra
91. Sudbina pesnika
92. P o eziju će sv i p isati

Smeli cvet

93. Agon
94. Rudari
95. More bez pesnika
96. Epitaf
97. Cveta
98. Pesma
 99. S p av ači

O B ran k u M iljk oviću

[Iz k n jig e: Jo v an D eretić, K ra tka isto rija srp ske kn jiževn o sti, BIGZ,
Beograd 1983.]

N o v n araštaj p esn ik a, k o ji se afirm iše u d ru g o j p o lo v in i 5 0 -ih godina,

d o šao je n a p rip rem ljen teren i v ec n a sam o m p o cetk u p o k azao n iz
p red n o sti što su im o m o g u cile b rz p ro d o r u k n jiţev n o st: zn atn u
k n jiţev n u k u ltu ru , poznavanje stranih jezika i svetske poezije,
negovanost izraza, ovladanost raznim pesnickim tehnikama,
p reu ran jen u zrelo st. U to m n araštaju jav lja se n ek o lik o o rijen tacija.
Najizrazitija je neosimbolicka. Njoj pripada glavni pesnik ovog
pokolenja Branko Miljkovic (1934-19 6 1 ). O n je p rek ratio ţiv o t u
d v ad esetsed m o j g o d in i i tim cin o m sn aţn o o b eleţio sv o ju p o eziju ,
koja je od pocetka bila zaokupljena motivom smrti. Ostavio je iza
seb e zb irk e U zalu d je b u d im (1 9 5 7 ), P o rek lo n ad e i V atra i n išta (o b e
1960), i knjigu rodoljubivih pesama Smrcu protiv smrti (1959), koju
je n ap isao zajed n o s crn o g o rsk im p esn ik o m B laţo m Š cep an o v icem
(1934-1966). Pisao je takode eseje i kritike, prevodio poeziju s ruskog
i fran cu sk o g . U celo m to m o p seţn o m rad u p o k azao je n eu m o rn o st i
ţu rb u ali i u m etn ick u d iscip lin u i sam o sv est. M iljk o v ic je p esn ik
intelektualac, uveren da je pesma izraz patetike uma, a ne srca, da se
o n a d o stiţe u m o m " i d a izraţav a "stan ja u m a", a n e d u šev n a
rasp o lo ţen ja. P o o b razo v an ju filo so f, o n je v ero v ao d a se m o gu
prepevati filosofski sistemi. Zato se vracao prvim grckim filosofima,
narocito Heraklitu, dovodeci u vezu njihovo ucenje o praelementima s
m o d ern o m filo so fijo m b ica. U p esn ick o m izrazu teţio je d a sp o ji
m o d ern a istraţiv an ja s k lasicn im zah tev im a, zalag ao se za
sav ršen stv o k ao n ajv eci id eal p esm e, sm atrao d a "n em a v elik e p o ezije
bez stroge i odredene forme", bio vrstan versifikator i jedan od
o b n ov itelja so n eta u n ašo j p o sleratn o j p o eziji. O d b o jan p rem a
tradicionalnoj subjektivnoj lirici, on je na drugoj strani pokazao
otvorenost prema nekim drugim tradicionalnim vrednostima: negovao
je socijalnu i rodoljubivu poeziju, nadahnjivao se motivima i
sim b o lim a iz n aše n aro d n e p esm e.
Za one koje volimo

1. Uzalud je budim

B u d im je zb o g su n ca k o je o b jašn jav a sebe biljkama

zb o g n eb a razap eto g izm eĎ u p rstiju
b u d im je zb o g reči k o je p ek u g rlo
v o lim je u šim a
treb a ići d o k raja sveta i n aći ro su n a trav i
b u d im je zb o g d alek ih stv ari k o je liče n a o v e
ovde
zb o g lju d i k o ji b ez čela i im en a p ro laze u lico m
zbog an o n im n ih reči trg o v a b u d im je zb o g m an u fak tu rn ih
p ejzaţa jav n ih p ark o v a
b u d im je zb o g o v e n aše p lan ete k o ja će m o ţd a
biti mina u raskrvavljenom nebu
zb o g o sm eh a u k am en u d ru g o v a zasp alih izm eĎ u
dve bitke
k ad a n eb o n ije b ilo v iše v elik i k av ez za p tice
nego aerodrom
moja ljubav puna drugih je deo zore
budim je zbog zore zbog ljubavi zbog sebe zbog
drugih
budim je mada je to uzaludnije negoli dozivati
pticu zauvek sletelu
sig u rn o je rek la: n ek a m e traţi i v id i d a m e
nema
ta ţen a sa ru k am a d eteta koju volim
to d ete zasp alo n e o b risav ši su ze k o je b u d im
uzalud uzalud uzalud
uzalud je budim
jer će se p ro b u d iti d ru k čija i n o v a
uzalud je budim
jer n jen a u sta n eće m o ći d a jo j k aţu
 uzalud je budim
ti zn aš d a v o d a p ro tiče ali n e k aţe n išta
uzalud je budim
treb a o b ećati izg u b ljen o m im en u n ečije lice
u pesku

2. Prvo pevanje

O b reh se u n ek o j m račn o j šu m i
DANTE

T o je b ila šu m a k o ja je p o jela n eb o
šu m a iz k o je k ad izaĎ o h v id eh
d a n isam izašao d a su m e zv eri p o jele
i zn ah d a će b iti g o rk o d a p ričam
o to m e šta sam v id eo i n isam
v id eo k ad u Ďo h u njen m rak i n e izaĎ o h
iz te šu m e što je zelen im čelju stim a
pojela svoje staze i izgubila se u sebi
postoji jedna topla obala breg zelenila i jedna
B eatriča
ali su tri čelju sti tri m ak aze i tri n o ţa
da voleo bih povratak
išao sam isp red seb e p o isp lak an o m
putu i pesak je ujedao za stopala
ko staklo i videh pse koji su grizli zemlju
v id eh g rešn ik e k ako ih v itla zli v etar
n eb o što laje i k išu p ro k letstv a tešk u
i v ečitu
videh slepe vode Stiksa i blato m rţn je
v id eh g rad u p lam en u i ţen e čije su ru k e zm ije
v id eh zid p lača b ez zv ezd a
i ču h reči b o la u v rtlo g u
onih koji su postali drvo ili kamen
i ne mogu se smrti nadati
onih jadnih koji se nikada nisu rodili
v id eh v id eh v id eh i ču h i zap lak ah
 sv irala o d zem lje o d šu m e
od krvi
dozivala drugu obalu
n a k o b n o m ţalu stajo n aro d i p lak o
o jao jao v am a d u še u k lete
s balsamovanim rukama i usnama od krvi
v id eh v id eh v id eh ču h i p ad o h m rtav
o Aheronte Aheronte
sv e stran e sv eta stiču se n a tv o jim o balama.

Sedam mrtvih pesnika

3. Branko

N o ć isp o d zem lje razv eselim

Izraste v etar u n eţn u b iljk u
iz tog podzemlja gde svetiljku
i pticu nikad da doselim

N ep ro n aĎ en e p ro p lan k e k rv i
i p eščan o p o d n e sam o d b o lo v o
al to p li h leb tv o g im en a jo š m rtv im
ptico m eĎ u p red elim a, S traţilo v o

zemljo preko moga zaspalog uma

d o k list p o list u m ire šu m a
Dete sakriveno u jednom poljupcu pati

su tra ro Ď en o . O n ek se v etar s b iljk am a izm o tav a

N ek a se k am en je p red n ev id ljiv im raskršćem
uspava
S am o d a l će n a sk eletu o smeh moj prepoznati?

4. G ro b n a L o v ćen u

A li n e, to jo š u v ek n ije v rem e
To je jedno mesto
 koje prepoznajem u prostoru

M rtv e su g o re o d ak le ta reč d o Ď e
S v in g o s p tico m laţljiv o m u m esto lica k o je
Svlada
tajn a iza slep e m aske. R o Ď en je je jed in a n ad a.
Vidim smele mostove preko kojih nema ko da
p ro Ď e.

Spavaj ti i tvoja sudbina pretvorena u brdo,

kruta
gde provejava smrt i ljubav ne spasava.
D an i n o ć si p o m irio u sv o jo j sm rti što n as
obasjava.
T aj san je u n o ći p ro d u ţetak d an a i p u ta.

Š ta si p tica ili glas koji luga

pod divljim nebom gde te pesma ostavila samog
n a v rh u L o v ćen a s čelo m p u n im su n ca, tam o
g d e n e p o sto ji v rem e, g d e jed n a sv etlo st ţu ta
n eg d e u v isin i ču va o tisak tv o g a lica.
Č o v eče tajn o fen iks je jed in a istin sk a p tica.

5. L aza K o stić

Oprosti, majko sveta, oprosti,

što n aših g o ra p o ţalih b o r.

D a li ćem o je n aći u p o v ratk u n o ći

u povratku cveta u povratku sna i gora
na zbunjenom horizontu u gorkom kristalu
n em o ći
o d n aše ţeĎ i i m rtv o g an Ď ela g d e se sk am en ila
mora

Lice svih doba u o ček iv an ju v atre d a l će m o ći

d a saču v a u sp o m en u n a n ju o d zab o rav a i p ro sto ra
N ek a V elik o S azv eţĎ e u sm rti tv o jo j zan o ći
 O p u sti ţali i ţalo sn a m o ra

Koji su predeli u tvome srcu sada?

M rtv a je a n eg d e jo š traje d an , o laste
Svi mrtvi su zajedno bio si p u n m račn ih n ad a

U p u stin ji si što u p razn o j sv etlo sti raste

d o k u d vo stru k o j tišin i slep e je o či slu te
Santa Maria della Salute

6. Dis

O m o je su n čan o p o rek lo ta p o to n u la k rv
N ek a se zab o rav i p rijateljstv o d rv eća i p tica
N ek a se zem lja razv en ča sa su n cem Ţ ica
o d v o d e p ro d en u ta k ro z u ši b o lja je n eg o crv
O tišao Izašao n a v rata k o jih n em a
U sv im v o d am a zelen i p si m e traţe
Ovde niko ne dolazi odavde niko ne odlazi,
to p le laţi
poljubaca zakopa u pesak ova pustinja gde se
sprema
k rv o ţed n a tišin a k o ju sv o jo m lju b av lju h ran iti
treba
u o v o m izo b ličen o m p ro sto ru čija sm o
polomljena rebra
iz čijeg k am en a ču d o v išn e p tice v ire
R u k o isp ru ţen a p rem a d ru g o j o b ali k lo n i
Ako smo pali bili smo padu skloni
O v d e je n o ć što se ţivotu opire

7. Tin

S d ru g e stran e g ro b a ţiv a zv ezd a k u ca

I zap aljen i v etar n a p o četk u d an a sn iva
N o ć u m o m e g lasu v iše n e d o ziv a
 prostore izgubljene koje poseduju sunca

Krv moja zaspala pod kamenom ne bunca

zb o g p ak la iz zem lje isk o p an o g ko ţiv a
Ovde kamenje peva i ptica se skameni siva
Ovde su svi prvi put mrtvi iza poslednjeg sunca

O zašto sm o tak o sam i i slab i i k rti

D o k se zem lja o k reće o k o sv o je sm rti
n eg d e isp o d zem lje zri tišin a zla

N ajzad sam d o v o ljn o m rtav n išta m e n e b o li

Drvo se naginje n ad zab o rav o m n em a šta d a se
voli

N ek a n iče cv eće iz p ro k leto g tla

8. M o m čilo N astasijev ić

Umesto zvezde slavuj iz nekog zida

što se o d n je razlik u je tek o b lik o m i m ašto m .
P red eo k o m e sam se p riv o leo , p lašto m
ču v a sv o ju p ro v id no st za o n e k o ji v id e.

Nek a m u zik a ču d n a n eču jn a izn ad g o rja

razm ešta p red m ete u p ro sto ru i staje
kad zapljusne tajna mramorja sred morja:
d o ziv an o n edo zv an o šta je?

O n eţn a m ag lo k o ja m e izd v ajaš,

ev o v raćam se čist n a sv o je p rv o b itn o m esto .
T išin o u sv eto j sen ci što sn o v e m o je v ajaš
h o ćeš li p rim iti to telo u k leto ,
koje nastanjujem poslednji i prvi
zato čen ik o d b eg le tajn e i sv o je k rv i.

9. Goran
 N o ć su v iše v elik a za m o je zv ezd an o čelo
u n ek im šu m am a crn im n ep o zn atim
I drvo je reklo nemoj. Jutro moje belo
ime ti svoje ostavljam kad ne mogu da se vratim

P čele sleću n a leš k o g a n em a

Z v o n a o d laze u p ro sto r crn im step en ištem
M o j je zav ršen d an . A l se n a p o čin ak n e sp rem a
san m o j iza b rd a g d e m rtav seb e ištem .

Ovde dole svako svoju tamu ima

Moj mrak je senka ptice. O ne ima
p u ta k o jim b i d o m en e m o g li d o ći

K o p ro leće k o je zab o rav i d a cv eta

sad leţim m rtav n a sev eru sv eta
S m rti lju b o m o rn a n ajv eća m o ja n o ći!

N oć s on e stran e m eseca

10. Sonet

T i p ro sto ri m e u ţasav aju

PASKAL

P ro sto r k o ji n ičim n e p o d seća n a seb e,

pticam a p o m eran , v etro v im a sličan ,
sam u seb i, sam za seb e, n ičem u v ičan
v ečiti p o četak u ţasan , b ez p o treb e.

P ro sto r jezik o m trajan ja p rep ričan

i p retv o ren u v ečn o st k o ja n ik o m n e treb a,
v ečn o st za p ro k letstv o , k o je b u d no treb a
p o d sv eţo m h u m k o m p len sv o j n ep om ičan .

Z ab o rav im o m račn o p o v eren je

seb e sa so b o m , u strašn o p o d o zren je
p ro sto ri se ru še i crn a n ailazi p lim a.
 U šk rto sti tišin e b ez seb e i im etk a
m i sm o p o sled n ji zato čn ici p o četk a
p o d k am en o m što im e im a.

11. Triptihon za Euridiku

N a u k leto j o b ali o d d an a d u ţo j, g d e su slav u ji

sv i m rtv i, g d e je p re m en e crv en i čelik b io ,
gorki sam ukus tvoga odsustva osetio
u u stim a. Jo š m i sm rt u u šim a zu ji

N o ć s o v e stran e m eseca često o g rezn e

u n ep o treb n e istin e i o d u šev ljen a k lan ja.
O, ispo d k o ţe m laz k rv i m o je čezn e
n o ć s o n e stran e m eseca, n o ć v išan ja.

Al sva su zatvorena vrata. Svi su

odjeci mrtvi. Nikad tako voleli nisu.
D a li ću izn en ad iti tajn u sm rti, ja ţrtv a.

G o rk a su za u srcu . N a k u ţn o m v etru sam .

N ik ad d a se zav rši taj k am en i san
Probuditi te moram Euridiko mrtva.

II

Na dno slepog predela gde me nema, jezoviti

g d e su p rizo ri, s o n e stran e k rv i g d e v o će
o tro v n o raste, siĎ o h , tam o g d e u sk o ro n o ć će
p o k rasti sazv eţĎ e su za k o je će u o k u m i zriti.

O , u slep o o čn ice se sv o je nastaniti.

E v o m e b ez o d b ran e isp red strašn e sam o će.
N e o k ren u ti se m a k o lik o d a se to h o će.
L ice b ez o čiju n a p u sto m e zid u b iti.

Crvene ptice pevaju u mome mesu.

 C rn e p tice o b leću o k o m o je g lav e.
N ek a m i čelo b u d e n ačeto u lesu

gubom i kamenom ispod letnje trave,

ako izgubim tvoje divno lice
na ovoj gorkoj obali od mraka i groznice.

III

N o ć to su zv ezd e. Iz m o je zasp ale g lav e izleće

ptica.
Izm eĎ u d v e g o rk e d u b in e jed n a p tica: I rt
d o b re n ad e. O m rtav d a sam . A l n e p o m aţu
kletve. Smrt
svoju u glavi nosim ja putnik bez prtljaga i lica.

Izg u b io sam te n o ći p o d zem n o j d alek u

ja d iv lji lo v ac zv ezd a k riv o tv o rn o suočen
sa n eistin o m , n ep o m irljiv i sp av ač u o čen
o d su d b in e, ja čije su ze sad a n iz tu Ď e lice tek u .

Gde si osim u mojoj pesmi divna Euridiko?

Prezrela si svaki oblik pojavljivanja o sliko
moga crnoga grada i izgubljenog cilja.

S v u d a u sv etu u ţasn a lju b av v lad a.

Na horizontu se ukazuju kao poslednja nada
O b laci p u n i p tica i b u d u ćeg b ilja.

12. Orfej u podzemlju

M. P.

N e o sv rći se. V elik a se tajna

iza tebe odigrava. Ptice gnjiju
visoko nad tvojom glavom dok beskrajna
p atn ja zri u p o g led u i o tro v n e k iše liju .

Z v ezd am a ran jen u sn u lu taš. S jajn a

 ona ide tvojim tragom, al od sviju
jed in i je n e sm eš v id eti. O sjaj
na tebe njen dok pada nek je i sakriju

ti ćeš n aći u laz d v a m u tn a p sa g d e sto je.

Spavaj, u zlu je vreme. Zauvek si proklet.
Zlo je u srcu. Mrtvi ako postoje
p ro g lasiće te ţiv im . E to to je
taj iza čijih leĎ a n asta sv et
k o v ečita zav era i tu ţan zao k ret.

13. Slepi pesnik

Filip u V išn jiću

O čelo m o je o d sn a i v etra m ap o
ču d n ih o tk rića v idu isp o d k o ţe
u izm išljen o j sen ci cv ete i lam p o
u m esto reči k o ja se p o n o v iti n e m o ţe.
O čelo m o je o d sn a i v etra m ap o !

Odajem se mrtav suncu posle mene

jer n esreća i p o sle sm rti traje.
Slep i jasn o v id e su d b in u p red k o jo m šen e
predeli nebesni satvoreni od izdaje.
Odajem se mrtav suncu posle mene.

T o je sv e što je o stalo o d m o g a g lasa,

taj o d jek u k o m e su zato čen i sv i d an i.
Je li spomenik grob? Izdvojen zvezdama stasa
p red eo k o ji ću zauvek da nastanim.
I to je sv e što je o stalo o d m o g a g lasa.

U tihom se cvetu neke vatre pale.

Izgubljene u svetu varke mi oko snuju.
O tu ţn e n o ći p rek o sn a m o g p ale!
Nek nebo usni oganj i oluju!
 U tihom se cvetu neke vatre pale.

O čelo m o je o d sn a i v etra m ap o
ču d n ih o tk rića v idu isp o d k o ţe,
u izm išljen o j sen ci cv ete i lam p o
u m esto reči k o ja se p o n o v iti n e m o ţe.
O čelo m o je o m o ja slep a m ap o !

14. G raĎ en je p esm e

Stanislavu Vinaveru

Zimska muzika svira

Osobino praha i kremena
Op ro štaj sn a iza tem en a
Kada me pokojem dirala

To vreme uzme i ostavi

T u g o rk u šu m u d a se p lav i
U sred v ečn o sti n a d o m ak u
Nestvarnosti ptici i oblaku

P rah p tico su n čev og u ro k a

Skok od pepela i let
Nek budu jedini putokaz

Za napor smisla i rast

S u štine u vrlet
Kada joj osvanu glas

15. R asp o red reči

Plod neumoljen vidom slep

Dozivanje zdravca pokoj i san
V ek n jiše se p esk o m i sen
P ad o m i h arfo m p ro b u Ď en slap
Isceljen zabludom pretvoren u kip
 Javu kad zbuni pesnik i mag
K rije p o četak tajn u i m ig
Od jezera dublja stoji kap

Poverene boli dostojan stih

Marljivim zaboravom izmenjen lik
Veni u gromu kasna za lek
P ro g n an e šu m e g d e n o g o m stah

16. Rondel

M. D.

Slepi hod da te od prostora skloni, posustalog,

o d n o ći o sv etljen e p o zajm ljen im zv ezd am a, i tu
d a zab o rav iš, zab o rav iš sv ak o g d an a p o m alo ,
ako je ime uzrok tome snu.

N e v iĎ aj lju d e sa o p asn im ru k am a u d n u
gde je pepeo svedok krvi i sve pospalo.
Zaboravi, zaboravi svakog dana po malo.
Jedno je ime uzrok tome snu.

Ruke koje upotrebljavaju kamen i vreme stalo

n a p o m erljiv o j lin iji izm eĎ u d v a v rem en a,
gde mru
dva glasna kamena i otvoren je put,
neka uzmu pustinju za svedoka il sunce palo,
da je jedno ime uzrok tome snu.

17. Sonet o ptici

Isp ili se iz b ačen o g k am en a

i bude zenica neba oslepelog,
m alo ţiv o ta zb ilja p o letelo g
s n aših b esk riln ih p o g nu tih ram en a.
O ču d n a p tica čija n am en a
 da bude let zemlje i pesma opustelog
n eb a, k o ja se ču je al n e sh v ata. O , b elo
udvaranje vetra toj ptici od plamena.
Ptico uzidana u mozak i zid
koju nikad nije upoznao vid
k o ju je slu h n ašo u p ro sto rim a šu m n im ,
u n ašem u h u tv o ja se sm rt zače.
O k am en a p tico n ek te n o ć o p lače
zvezdama vrelim zvezdama nerazumnim.

18. S o n et o n ep o ro čn oj lju b av i

N em a je o v d e, sv e je v iše g u b im
U časn o m k ru g u k o g zab o rav ru bi.
O h , g ip k a slik o v ark e, v ark o ţiv a,
kad kamen vida njeno lice biva.

D aj m i sn ag e d a n ep o ro čn o lju b im
d an e zap o čeo tu ţn o . T u se sk riv a
b o l b ez o d jek a i reč b ez o d ziv a.
O, daj mi snage nad silama grubim.

V rati m i sličn o st d a u sn im , d o k strav a

tišti m i čelo i n iče n a sto lu .
O n a je d eo p red ela što sp av a.
P o m ešan a s v etro m d o k ću ti u sjaju
iscrp em b u d u ćn o st u sv irep o m b o lu
što san ja k rv leta i p ak ao u raju .

19. Usnih je od kamena

Neka tvoji beli labudi kristalna jezera sanjaju,

ali ne veruj moru koje nas vreba i mam.
Prostore nevidljiva snaga sanja kojoj se
suncokreti klanjaju
v id iš li o k ren u ta zab o rav ljen im d an im a u
 tami?

T eb e tri sv eta v o le tri te v atre p rţe. A m i

id em o isp red n ad e k o ju lu taju će p u stin je
proganjaju.
O n i sm o što su sv e izm islili i ostali sami,
ţen o o d sv eto g m erm era b ela u teh o k o jo j se
priklanjaju.

N a zv u čn im o b alam a g d e d rev n o zav ršav a m o re

k am en im srcem slu tiš: v azd u h je v elik o ču d o .
Nek traje lepota sunca do poslednjeg sna, gore
p rem a v rh o v im a k o ji zag u b iše n am trag . A l lu d o
ne veruj tome moru koje nas vreba i i mami.
Kristalna jezera sanjaj u tami.

T ragičn i son eti

20. P o četak sn a

Neka me nedostojnog vetar obavije

K u lo s v rh o m v an v rem en a n a k o ju d išem
T esn o je n eb u u p tici p tici jo š v iše
Moje izdvojeno oko van glave bdije.

Oduzimam svetu ime da ga u predstvarnost

skrijem
K ad n išta n e p o čin je jer n em a m esta v iše
K ad n o ć o d u sp av an ih sila i sm rto n o sn e k iše
Z v eri šu m o m u k lete i m en e sn o m u b ije.

Č isto m v atro m g o n jen o šta ću sa o n im

Š to sam v id eo i ču o k ad a n en aĎ en ro n im
U p ro sto r p re reči g d e tru n e m o ja g lav a
K ad a letim i n e m ičem se k o čo v ek k o ji sp av a
R u ţo b ez srah a, su zo , o d b eg li ţd rale,
Ţ alb o crn ih p tica i tu ţn e p o h v ale?
21. Kula lobanja

Ţ alb o crn ih p tica i tu ţn e p o h v ale

Prazno ime iza smrti i obijen vid
To nije ljubav to je patnja i stid
Kad odjeci pomeraju mesta i obale.

Podzemni vetar uspava zaspale

U laz ču v aju d v e tišin e i h rid
To nije ljubav to je patnja i zid
Od lobanja gde trunu zv ezd e što su sjale.

Nestajem bdijem postajem glas i vreme

C v et v eći o d n o ći p razn i talas b ez u sp o m en e
Zvezde koje se nad glavom mojom pale
Kojima zamenih vid i ime svoga pravca
L aĎ o p u n a zab o rav a i v etra b ez p ram ca
N ek o g a sv eta tešk e sen e p ale.

22. Odbacivanje sumnje

N ek o g a sv eta tešk e sen e p ale

Robe napornog brega i zlih vesti
D o ck an je d a p o su m n jam o u o n o što je u n ašo j
svesti
C elo g a ţiv o ta reči su n as k rale.

Neuspela ljubavi oka i varke uzdrhtale

U jedan kraj mnogo prisniji me smesti
G d e reč ima vrednost sudbine i podsvesti
G d e su v eličan stv en e sen k e a stv ari m ale.

Kad oslepim sve pojave vode kuda vode?

D eca d u ţn a d a p o rastu n ek a se ro d e
Za smisao tajne koja u Prividu snije.

Frulo nespokojna u svome vazduhu

 K ad su n ce izm išljen e v atre p o k lanjam zloduhu
Š ta je to što se u d n u p esm e k rije?

23. P o četak p u to v an ja

Š to je to što se u d n u p esm e k rije

K ad isti d ar n eg d e je ju tro a n eg d e n o ć m ira?
O d aljin o sn a g d e ju g v lašiće sv ira
Skrij me od slepog kamena koji u nebu bdije.

To pitome doline postaše p ro v alije

U ovoj pesmi u kojoj nemam mira.
S rce p u n o m rak a an Ď ela sv o g a b ira
Da bdi nad gorkim morem i nameru mi krije.

Crno jedro mog vetra plovidbo oslepljena

Mojoj oholosti more do kolena
Nad mojom glavom opasnost simetrije
S v eto v a p o reĎ an ih umom u privid.
S čim e d a te zd ru ţim k ad ti izg u b ih v id
L ep i m o j d an e s d u šo m eleg ije!

24. P o četak trag an ja za b ićem

L ep i m o j d an e s d u šo m eleg ije
K ad o d B ića sen k a b iv a p red elim a
Lutam u suzama strah me obuzima
Zvezdani uticaj nada mnom - ko da ih suzbije (!)

N eizd v o jen p o jav om jo š n ik o n ije o tk rio seb e, sv ete, u tv o jim

prizorima
V rati m i d an ak o g a n eg d e jo š im a
Zemljo ponovo nepoznata kad u lobanji legu se
zmije.

P o reĎ an e g lav e u zab o rav ljen o m v rem en u

S a u zalu d n im m islim a i p o sled n jim rečim a
 Slute svoj lik u mutnome kamenu.

T raţim te u v etru ak o te jo š im a
Izg o v o ren a reči za sv eto v e p ale
T raţim p o četak sjaj i sate stale.

25. P o isto v ećiv an je b ića i reči

T raţim p o četak sjaj i sate stale

D a ţiv e m o j ţiv o t i d a g a v ask rsn u
Iz o statk a zb ilje p reru šen e u sn u
K ad u šav u p u stin ju n ataji p o sp ale.

P o n av ljam reči k o je su m i d ale

T aj cv et taj k am en p ticu što isk rsn u
Iz n ičeg a, su n ce k o je se rasp rsn u
Nad svetom koji su same odabrale.

O slu šk u jem p u n n ad e stran e sv eta.

Zalazi mesec vreme. Nepokretna
R eč je n ad sv eto m za reči o stale.

Dan slepe ljubavi minu polustvaran.

N e p ro Ď e p am teći sv et b alzam o m začaran
K ad su ti d v e tu ţn e p tice v ečn o st d ale.

26. Isp aštan je

K ad su ti d v e tu ţn e p tice v ečn o st d ale

Strpljivost prostora i svoj lik po kazni,
Glavo niz crne stube u neprolazni
Dan patnje, kakve se vatre rasplamsale?

U d n u je su n ce i v rem e je v atra. Ţ d rale,

Gde mu je odjek u snu il smrti? Porazni
Svedoci mora i promena ispraznih
U sn u še m ir i sk am en iše v ale.
 Svet pretvoren u vreme otet zlome zmaju
Mirovanjem vatre i bolne nejasnosti. Grade
N em a o su Ď en ih n oćas sv i san jaju
U vrtovima gde raste nepovrat i paprat, i nade
Nema, ali nema ni straha od zmije
Pred vratima iza kojih prostor gnjije.

27. S ećan je n a p o k o jn ik a

Pred vratima iza kojih prostor gnjije

On je zbunjeni zlatnik i dvosmisleni rast
M u tn e reči sv e d u b lje k o ja ček a n a n as
D a n am srţ k lijan jem k ro z k o ru p ro b ije.

U raspevanom plamenu ko da ga otkrije

Trava raste iz njegovog imena i spas
Jedini je budan a samo je glas
Č u li su g a al g a n ik o v id o n ije.

P ro sto r i v rem e izm eĎ u sv eg a što b iv a

B ezg rešn im g o v o ro m p rev aziĎ e u sv etlo sti
Kad gore gradovi u samoodbrani.

On je zvezda nad prazninom govor koji otkriva

Z d ro b ljen o su n ce p o d zem lja k ao ţiv u u k o sti.
Tu izgubljen o sećan je p u stin ju h ran i.

28. P o četak zab o rav a

T u izg u b ljen o sećan je p u stin ju h ran i

P red m alim ţb u n o m v atre tico m u b ijen o m u
letu
T u je ţiv o što ţiv i a n em a g a u sv etu
Š to traje p o četak u k raju a p ro šli su d av n o
dani.

T u je sv e im e ili reč. U v rem en u porani

 Sunca i drugih zvezda i suncokreta.
N o ć će izaći iz m o ra i p ro b u d iće se u srcu .
Kometu
P ro reče m rak u sn u ro su lek ran i.

Z an et o k retan jem n eb a što m elje n aše k o sti

D o k m u d raci p ro tu raju laţi o b u d u ćn o sti
V id iš li o n o čeg a n em a to d a b ran iš?

A nema ljubavi, dokaz je ova obala i ova voda.

Trunu ostaci ukletoga broda
Kraj vatre kojom ne hrane se dani.

29. Izm išljan je sv eta

Kraj vatre kojom ne hrane se dani

Izo b ličen i o b lici o d ţesto k o g rastv o ra
Sna i praznine. Istino govora
Sve je zamenjeno rečju n a n ejasan p o j m am i.

Svet sa vetrom ispod svakog lista u tami

K o ji se zav ršav a zv ezd am a izn ad n azn ačen ih
gora
I nakazom u poljupcu koja se roditi mora
Svojim dolaskom izmislili smo sami.

Al vrebaju nas visine gde stvari smisao gube,

G d e je su štin a o k ru g la i o b lik seb i sličan ,
I o d cele jav e o stale su tek reči. A b o je?
A zvukovi i miris? Mogu i da se ljube
A l n e p o sto ji lju b av . D o g aĎ aj p rep ričan ,
Z ak o p an i lelek i n en aĎ en o b lag o sto je.

30. Z ačarav an je

Z ak o p an i lelek i n en aĎ en o b lag o sto je

O zvonka roso tu gde smo mi pali
 U čaro lije k asn e k o je n ism o zn ali
K ad v o d e n e tek u , jer n išta n e p o sto ji
Ako prestalo nije. Predele razdvoji
O d jek te reči. Č aso v i su stali
I v ali u k ro ćen i n ad p o n o ro m . D a li
S tv arn o st se p riv iĎ a il šu m p ro g o n jen d o ji
Odbegla svest mutnim izlazom u nigde?
O p u stin jo n ajsličnija su n cu im a li ig d e
Finijeg peska uspavanog srcem i beskrajem!
I koja strana sveta poklon biva
K ad b d iš jed in a zv ezd o n ad izm išljen im k rajem ,
L ju b av i m o ja m rtv a a ip ak ţiv a?

31. Propovedanje vatre

L ju b av i m o ja m rtv a a ip ak ţiv a
N ek u sv o m d an u n ed o rečen g o ri
Nek igra se pesnika dok pesmu ne stvori
P tico m o sv etljen i p ev ač k o ji u m en i p reb iv a.

O zlatni talog vremena prostori

Puni sunca! Senko, gde se ta zemlja skriva
Gde materija sva od zaborava otkriva
Vatru u sebi i dan bez jutra u gori.

Kako se zove pre nego se rodimo

S p rem n i u tu Ď o j n ad i i b ezb o ln o m o g n ju sv e to?
Z d rav o , o m o g u ća zv ezd o k o ju i n e slu tim o ,
Il m e zab o rav i p esm o , jer ţelja je m o ja k riv a.
Pod zemljo m će se n astav iti trajan je zap o četo .
O sv e što p ro Ď e v ečn o st jed n a b iv a.

32. Kraj putovanja

O sv e što p ro Ď e v ečn o st jed n a b iv a.

S en k o ja b eše d rv o k o je traje. B u d an
Ispod svoga imena koje budi
 R u k a sa cv eto v im a k rv što seb e o k iv a.

Z av ršiće se p u to v an je o staće tih a b rd a,

Siva praznina vetar koji bludi,
M esto k o je n em a m esta u ţelji al n u d i
Zlo da nas spase i istinu otkriva.

T o čem u se m o lite je Ţ alo sn i S lav u j.

L ju b av n ik ad a n ije zav ršen a.
Č eg a im a lju d sk o g u p atn ji? O ču j
Dan odjekuje. Nepokretne zvezde stoje.
Prazne ruke prazno srce pusta sena
I nema mene al ima ljubavi moje.

33. Propovedanje ljubavi

Nema mene al ima ljubavi moje;

Vidim je u suncu i zemlji gde nam trunu kosti.
D o v ršav a se an u n jen o j zah v aln o sti
S ličn o m u zici sličn o p razn in i, spokojem.

O n a će saču v ati n am ere m o je i tv o je

I v ask rsn u će m rtv e ro Ď en d an e p o m ilo sti.
U p o d n o ţju v etra n em erljiv a sen o h o lo sti
N estaće u p ep elu o n ih što v iše n e p o sto je.

U pusto srce u mrtvo vreme me zovi,

M in u la čeţn jo , d a se sv et p o n o v i.
Ako ne saznah ljubav i uspavah svoj um,
P a m i je p razan d an k o ji jo š d o šao n ij,
K o g ran u k o ja se izd u ţu je u u zalu d an šu m
Neka me nedostojnog vetar obavije.

34. Magistrale

Neka me nedostojnog vetar obavije

Ţ alb o crn ih p tica i tu ţn e p o h v ale
 N ek o g a sv eta tešk e sene pale
Š ta je to što se u d n u p esm e k rije?

L ep i m o j d an e s d u šo m eleg ije
T raţim p o četak sjaj i sate stale
K ad su ti d v e tu ţn e p tice v ečn o st d ale
Pred vratima iza kojih prostor gnjije.

T u izg u b ljen o sećan je p u stin ju h ran i.

I kraj vatre kojom ne hrane se dani
Z ak o p an i lelek i n en aĎ en o b lag o sto je.

L ju b av i m o ja m rtv a a ip ak ţiv a
O sv e što p ro Ď e v ečn o st jed n a b iv a
I nema mene al ima ljubavi moje.

35. Posveta elegija

Glasnice predgorja kakvu pticu pod

srcem n o siš? S v et zam en jen o k o m
nad rekom zlo zasp ala san jaš i g o rk i p lo d
podneblja zagonetke nad svojim krvotokom
kad minulo vreme i jaz postaje svod
gorkih nam dana zabludelih tokom
zvezda pod kojim sam u zanosu pao.
P ašće su n ce tam o g d e sam ja k lečao .

Progovorite seni slutim li prevaru

mutnoga p o tiljk a. O tu ţn i sev eru tela n eb o o d četiri v etra
pretvori u paru
n ad širo m o tv o ren o m v o d o m k o ja je razn ela
tam u o k a p o celo m e telu . Ţ aru
n ev eseli k ad a p esm e u m en i p ro n aĎ u
m račn o o b ilje što m e m o ri g laĎ u .

S v e što im am to su n aše reči

n ad v o d am a što slute tajni splet
to k o v a k ad o tk rije v rh b o l u m en i g d e k leči
 p red m o jo m srţi što san ja b ezb o ln i cv et.
T o što rek u iz zem lje izg o n i n ek a n as leči
kad hleb nam u kamen pretvori svet
kad ogledalo biva njeno mrtvo lice
za ptice krilatice iznad zle litice.

Glasnice predgorja kakvu pticu pod

srcem n o siš? S v et zam en jen o k o m
n ad rek o m zlo zaspala san jaš i g o rk i p lo d
podneblja zagonetke nad svojim krvotokom
kad minulo vreme i jaz postaje svod
gorkih nam dana zabludelih tokom
zvezda pod kojim sam u zanosu pao.
P ašće su n ce tam o g d e sam ja k lečao .

Č etiri p esm e o sn u

36. Crni jamb sna

Ja p o sle v elik o g sna p o d u zeh p u t tu ţan

MALARME

U uhu zvezda za sna tamni zvuk:

zri zv u čn i cv ete tu ţn im p red elim a
u toploj kori mozga gde me ima
taj san moj izvijen u zvezdani luk.

Taj san je smeli silazak pod tle

gde slepe ptice pevaju u tami.
U sv ak o j im a jed n a šu m a. G le
što v iše g o v o rim o sv e sm o v iše sam i.

O v etar sa crn o m k ičm o m tam n i ro j

i pakao raznosi svetom, menja tok
o n esv ešćen o j reci. O n d a m o j
zalu ta m eĎ u zv ezd e k rv o to k .

U uhu zvezda za sna tamni zvuk:

zri zv u čn i cv ete tu ţn im p red elim a
u toploj kori mozga gde me ima
taj san moj nezavijen u zvezdan luk.

II

U sn u to sto jim isp o d zap aljen o g d rv eća

p red ču d n im zn acim a i v iše n em am ru k e
u prosto r p ro g n an i u v rem e. V eća
sve biva senka moja daleko od huke
g d e ću teći d o k o stali su m rtv i u sn u h .
Joj vazduh vene umiru svi oblici!
O m ilo sti za o n o što sam b io u sn u .
To paklena mi ljubav u nedoumici.
N o ć slep ih ţiljk o v a m e p rik o v a za tlo .
Pod zem ljo m m račn i p red eli se m ešaju .
P o m eraju se m o ra u ţasi se p rem eštaju
sa jednog mesta na drugo mesto zlo.
O strašn i p reo b raţaj m o j u srcu sn a
g d e v asio n a p o čin je m i p ticam a,
s d v a o k a v arn ica d a l će d a zn a
d a p u t m i n aĎ e leto m ili k licam a.

III

Sam u snu svome - k o će d a m e sp asi!

Od svega malo pepela u rukama
za b u Ď en je m i o sta k ad u g asi
k rv m o ja im e što g a rek o h m u k am a.

Krv moja ima ime jednog cveta;

d a u zb erem to im e u sleĎ en o j k rv i h o ću
za n ju što k ro z m o je u ţase m irn o šeta,
kad zveri beţe zle u n aše reči n o ću .

Te zvezde - s n jim a k o i b ez n jih n o ć.

O kulo snage gde je plavi dan
stv ar sv ak a k ad a im a lek o v itu m o ć
 i k ad se raĎ a sm isao u m ire m i san

u v azd u h u k ad se pu tev i p ro d u ţe
za m irise i an Ď ele d a p ro Ď u !
Pred kapijom sam koju crvi g lo Ď u
za zlatn o g ro b lje g d e se sah ran ju ju ru ţe.

IV

N e, v iše n ije v aţn o šta ću reći.

V eć b eše sv e to n ek ad k o zn a k ad
u n ek o m sn u il n ek o j ču d n o j reči.
Ja posle sna tog ne znam kuda sad.

Ti, snu moj, moje tamno podne, sen

zar svedok predela nestvarnih ja
za sv et o d to p le g lin e u m ešen !
Kuda da odem posle ovog sna.

37. Daktil sna

S to je izm išljen i b reg o v i

od zlata gde zvezda sjala je.
Tu smrti nema. Vetrovi
u n eb o se v raćaju . P ala je

lobanja niz crne grebene.

U m račn e d u b in e n o si li
to što sam čuo.
Ledene obale senkom rosi li

jezive vode za zakletve

o d ţelje strašn e sm rzn u te.
Na putu ostale su kletve
I zvezde spore omrznute.

O n em a šu m o n a o b ali
n o ć g d e b esv esn a p o čin je
da l snaga me slatka obali
 ili m e san m o j o p čin je.

Zatvoren je taj predeo

u sebi. Ta mesta nemaju
svoja sunca. Pod zemljom to
oblik sna moga spremaju

38. Sonet

T o su reči u v ek iste k o je k asn e

g o rk u lju b av i sv et. O n e su u sp ešn i
prestanak jave, al ne san kad se izjasne
su n ca za n o ć, v eć n ešto treće, n eu tešni
zb o g čeg a jesm o . Izv o d iz ču d esn e b asn e
sn a. G o rk e o b ale n a k o jim a n eu m ešn i
sto jim o o k ren u ti svo m e p o četk u g rešn i
zbog gubitka vida kada svetlost zgasne.

U sn u sm o o n i čije zalju b ljen e u sn e traţe

reči b ez cilja, b ez izm išljen ih p red ela.
O h te reči k ak o m o g u d a u b laţe
ako su od sna. Lepoto neuvela
reči b ez sen k e k ad a k o čašu su n ce
d rţim o u sn u g led aju ći u crn e v rh u n ce.

39. Sunce

O v o će se n eizv esno k retan je zav ršiti

su n cem . O sećam to p o m eran je ju g a
u sv o m e srcu . M aju šn o p od n e se ru g a
u k am en u , v arn ica što će o sv etliti

zvezdani sistem moga krvotoka.

A d o tle sv e što b u d e n ek je zb o g p esm e. D ru g a
uteha nam ne treba. to trajanje se ruga
pretnji crnog i otrovnog nekog soka
 N e, n eće se o tro v o m to p u to v an je zav ršiti.
N ek i će sv em ir p o n o v o d a n as stv o ri.
Mak ar slep o g lica i m račn o g srca reč p rav u
izgovori.
U k am en u sp av a m alo su n ce što će n as o sv etliti.

Č u ješ li zv ezd an i sistem m o g a k rv o to k a!

P o n av ljam : n ek i će sv em ir p o n o v o d a n as stv o ri
m ak ar slep o g lica i m račn o g srca d o k su n ce n e
progovori
nad pretnjom crnog i otrovnog nekog soka.

S m rću p rotiv sm rti

40. Hronika

P rv o g a d an a p o m reše p tice i zm ije n astan iše

gnezda i vetrove
D ru g o g a d an a rib e izaĎ o še iz v o d e i v o d a o teče
prazna
T rećeg a d an a šu m a je p o šla p rem a g rad u a g rad a
nigde
Č etv rto g a d an a sazid aše ćele-kulu od lobanja
i šk rg u ta
P eto g a d an a šu m a je sk u p ljala k raj rek e
o b ezg lav ljen e lešev e
Š esto g a d an a m alo v atre zalju b ljen o n alik n a
sunce
S ed m o g a d an a n e zap ev aše an Ď eli
Osmoga dana u ponedeljak prvi put zapeva ptica
od pepela i zid progovori

41. Odbrana zemlje

U srcu lju b av jača o d sm rti

U g lav i m isao v eća o d g lav e
 I to je odbrana zemlje

S trašn i su ratn ici p o d zem ljo m , v o jn ici

odbrane
Z alih a sn ag e sp rem n a ak o ţiv i k lo n u
I to je odbrana zemlje

V elik a reč n i iz srca ni iz glave

V eć iz zem lje k o b iljk a ili cv et
Raste, i to je odbrana zemlje

N am u čen o zrn o m isli cv et

Dan misli sunce
I to je odbrana zemlje

Koliko je zemlje iza nas

Toliko je snage u nama
I to je odbrana zemlje

42. Requiem

Moja je krv moj put do tebe

preludijum

T o je zem lja av aj p o n ek ad često

p o n ek ad isuv iše, b aštin a v etro v a
i o n ih što im aju m an je n eg o n išta
velika urna sa pepelom jedne
i zajed n ičk e sm rti k o ja se p o n av lja
ali ne pregoreva sa vremenom nikad
zem lja n a k o ju ćete p asti čelo m
vi i ja i m o je čelo m o j o b raču n
sa m n o m taj n o k at n eb a i p ejzaţ zad n je
svetlosti, to su predeli preslikani
sa o čiju m rtv aca čije reči
zalud smo hteli da nikad ne odu sa zemlje
sve smo zaboravili osim svoje
v lastite sm rti k o ju ţiv im o

molitva

treba se m o liti sm rti za sv o j ţiv o t

a tišin a će saču v ati sk am en jen e lo b an je
za k išu lica i n eb a za v rata
o d p esk a i crn e će ru ţe p ro cv etati
d u ţ p u tev a o tv o renih za sv e v etro v e
k o jim o d laze n ero Ď en i p o sv o ju sm rt

II

G led ali sm o k ak o u m iru sto jeći

oni koje volimo sada vidimo
mrak koji ne vide slepi sklopite
o či d a v id ite o n e k o ji su
d ali v ečn o j n o ći d an sv o jih o čiju
o n i d rţe zem lju n a leĎ im a i n ep o k retn e
n ik ad a iz stići n ećem o o n ik ad a
n ik ad a se n eće izjed n ačiti v rem e
n aše sm rti i n jih o v e v ečito
b ićem o razdvojeni i mrtvi

post scriptum

C rv en e p tice p iće n am s u san a

v id eti ih n ećem o
v rištaće trav e u o b lacim a k rţljav im
ču ti n ećem o

III

Krv otkucava korake i smrt

i jed n e v ečeri p o sle ţiv o ta
krv prestane da bude ptica postane
zmija u travi pa svu noć d eca p laču
mrtvi su na levoj strani uzalud
u p aljen e v atre ček aju n jih o v p ov ratak
n jih o v a n o ć sa n ašim d an o m m eša se
n e zab o rav ite d a to d eci k aţete

uspavanka

T o v iše d an n ije n iti n o ć sn o m treb a

d o ček ati razb o jn ik e p tice su n eb o
na jug odnele spavaj o n i n eće
d o ći n jih o v i ko raci su tešk i
sp av aj lju b av id e g rad o m n a štak am a
spavaj al im glas ne sanjaj

IV

N o ć je p u n a m račn ih an Ď ela
u k leta laĎ a
nosi teret izgubljenog vremena
i n aše m rtv e p rijatelje
u šu m u b ez p tica

treb alo je p reći m o re

v rem e i p ro sto r k o ji su se p o m ešali
sada su za jednu smrt daleko od svake
obale

svetlost i senka
igraju na vodi
ig ru ţiv o ta i sm rti
d alek o p ro tiče rek a
v ečita i u zalu d n a
ptice lete za vetrom
i ţen e p laču n a o b ali

čo v ek p ad a n a sv o ju sen k u
oni su b ez sen k e sišli u d u b in u
i bez imena

za istoriju
od slepog lica brodoloma u njihovim
p o sled n jim o čim a stv o ren a je isto rija

pouka za ostale

lju d i su m rtv i a n e sm rtn i su n ce će

p ro ći i k ro z n aše o či n eizm en jen o

Uzidali vas u zid nevidljivi

i svi ste bili spremni da umrete
jedni u drugima i bilo je tako
zd rav o ču d n a rek o sp asa
traţili v as zalu d u m račn o m e sp letu
o n esv ešćen ih ču la n a g ran ici
v as i izn en aĎ en ja n isu v as n ašli
zb o g o m g rad e g d e se p rek id a m o je sećan je
sad a ste m rtv i i v aše je telo
n eo p ip ljivo sećan je i to p la
p reg ršt zem lje p reg ršt S rb ije i n as

refren:

Usta su bila ispunjena peskom i svi su

ću tali
zb o g o m g rad e g d e se p rek id a m o je sećan je
zd rav o ču d n a rek o sp asa

VI

Zvezdo crvena rano oblaka

m aram ico k rv i u n o ći zak lju čan o j
crn im k lju čev im a g d e su m rtv aci
sah ran jen i jed n i d ru g im a p o d čelo m
sm rti p o m n o ţen a sa h iljad u g ro b o v a
joj na kordunu oblaci su uzeli
cvet vatre iz njihovih ruku koje su
poslednjim pokretom podelile predeo
n a d v e tišin e g d e p laču p tice o d p ep ela

post scriptum

U zem lji g d e se p o štu ju su n cok reti

pali su licem prema istoku
čin i m i se d a sam i ja p ao s n jim a
različit o d o n o g a što ću reći

VII

Z elen g o ro h o ću d a izg o v o rim tv o je im e

zelen g o ro začeta u trb u h u v etra
zelena goro neba i zvezdo moje krvi
strane sveta su se otimale za njihovu
sm rt k o ja je b ila p o četak
a n e k raj p u tev i su ih traţili
po celom svetu nema ih
p ro fil n jih ov o g od su stv a ču v a
n o ć zelen g o re n jih o v e su sm rti
n ajd iv n ija sazv eţĎ a n a ju g u n eb a
zem lja m iriše n a m rtv e zelen g o ro
ču jem te u šim a sv o g a srca i n jih
tu niko nije umro ko je umro
zvezdo moje krvi i njihove zelengore

VIII

Za one koji su iskoristili smelo

m o g u ćn o st u m iran ja za o n e k o ji
su p rek o račili p rek o sv o g a leša za
njihovu
smrt tako potrebnu protiv smrti
za one koji su sada jedno
jer sv et je p o d eljen lju d sk o m m o ţo m
na dva dela a dva i dva su
jed an k ad p ad n e po sled n ja n o ć
za one koji su se utopili
u v o d am a v ečito g sn a k ao što u m re
 su n ce u d u nu d alekih p ejzaţa
zak o p an o za o n e čije su reči
nikle iz zemlje ko lek i buna
neka pognu glave daleki suncokreti.

43. Jugoslavija

E v o k ak o je p o čela u d an sv o je n u ţn osti
S v e što n em a v atre u seb i sag o ri
Š to sag o ri p o staje n o ć
Š to n e izg o ri raĎ a d an
T reb a zap aliti sv e što m o ţe d a g o ri
T reb a sru šiti sv e sru šiv o , sv e što n ije v ečn o
T reb a u sv em u i p o sle sv eg a p ro n aći n ad u
R ev o lu cijo , o n o što o stan e je čo v ek
O n o što p ro Ď e je p ro šlo st
P ro šlo st k o ja n e p ro Ď e je b u d u ćn o st i b u d no st
S v ak a stv ar sv ak i čo v ek je d etalj tv o je n ad e
E to tak o je p o čela u d an sv o je n u ţn osti
Obala jednome Moru
Zvezda na Poluostrvu
Rt Dobre Volje
O iv ičen a b esk rajem
Savetuje plodovima ljubav i razum
U fabrikama ljudi konzerviraju sunce
K o je se jav lja n a n ajrazličitije n ačin e
U plodu i kamenu podjednako
Prvi put slatko drugi put vrelo
Sad a im a sv e što je n jen o
Na jugu More na severu oblake
N a isto k u trešn je n a zap ad u m aslin jak e
I sazv eţĎ a n ad F ru šk o m , zv ezd an e stro fe
n ajlep še
U kamenu i na vodi:
Grozd je uspomena na njihov raspored
Im a sv o ju b u d u ćn ost i n jen u p ro šlo st
Ima svoj put i njegovu istinu
 Savetuje plodovima ljubav i razum
Obala jednome Moru
Zvezda na Poluostrvu
Rt Dobre Volje
O iv ičen a b esk rajem
T u Ď a p resah lo st b i jo j izv o re o tro v ala
T u Ď e p u stin je k levetaju n jen o su n ce i zem lju
A o n a b ez m ilo sti p rem a o n o m e što je stvarno
Ali ne i istinito, ne prestaje da se bori
Srce njenih gradova je belo sunce svih ljudi
O n a u či g rad o v e d a b u d u b raća V elik o m e G rad u
K o ji v en čav a Š u m ad iju i Z ag o rje
M eĎ u so b n o i sa b ud u ćn o šću
Istraţiv ači p o d zem ljo m , u sm rti, v o jn ici i
rudari
Istraţiv ači u v azd u h u , p ev ači i ik ari
Istraţiv ači p o d v o do m , p esn ici n esv esno g a
T raţite, n aĎ ite, p retraţite sv a b lag a,
sv e m o g u ćn o sti i sva im en a sv o m Ju g u
Koji savetuje plodovima ljubav i razum.

Svest o pesmi

44. *

M en e n ičeg a v iše n ije stid .

Klonu sun ce p rek o sv eg a. Ţ eljen p lo d
p u n je n o ći. G las što seb e san ja, zid
otkri u daljini gde zazidan mi brod.

U to m zid u ču v am sv o ju g o rdo st, p ev am

iz te zazid an o sti lep še n o n a slo b o d i.
O tk u d ta m o ć d a seb i o d o lev am ,
a n e o d o leše v in o grad i ro d n i!

Je li to ču d n a ţelja d a se ţiv i
b ez seb e? Ţ elja za p esm o m b ez p esn ik a?
O d p ro šlo sti i zab o rav a v rem e što se d iv i
 izdajstvu moga zaustavljenog lika?

D a li to zn ači reći p ro m en i: n eću !

I ostaviti pesmu da se sama menja?
P o k lo n iti seb e ţiv otin jam a i cv eću
i snagu svoju dati gladi crnog korenja?

U o v o j n o ći m en e n ije stid
što p ev am iz zid a lep še n o n a slo b o d i.
S u n ce m i u p eti b rid i. B lešti zid
n a k raju p u ta što n ik u d n e v o d i.

45. **

R eč v atra! ja sam jo j rek ao h v ala što ţiv im

to j reči čiju p o sed ujem m o ć d a je k aţem .
N jen p ep eo je zab o rav . A k o p red to m reči sk riv im
p o d čelo m m i p o led ica i d an p o raţen .

R eč k rv ! n ajlep ša reč k o ja se n e sm e.
A k o lik o p tica i zv eri u k rv i m o jo j p ren o ći!
M o ţd a izv an m o g a srca i n em a p esm e,
jer krv je vanvremena mastilo b ez m o ći.

R eč ţu d n ja! jed in a jo š sm isao n e n aĎ e;

I p tica u p ak lu k ro z tu ţn u m i g lav u .
O g o rk o m o re za m o je b ele laĎ e
kroz ispisani predeo i verbalnu javu!

R eč sm rt! h v ala jo j što m e n e sp rečav a

da otputujem u sebe ko u nepoznato,
g d e ak o n e n aĎ em seb e i sm isao što spasav a
n aći ću sv o g a d v o jn ik a i n jeg o v o zlato .

R eč v atra! ja sam jo j rek ao h v ala što ţiv im .

R eč sm rt h v ala jo j što m e jo š n e p reči
da volim samog sebe i da se divim
sv o jo j lju d sk o j m o ći d a izg o v aram reči.
46. ***

Verujem da bih mogao da govorim

d a izaĎ em iz seb e s n ad o m n a p o v ratak ,
makar kroz pustinju do mesta gde gorim,
makar kroz smrt do istinskih vrata.

U p o g rešn o m rasp o red u reči u tešn o v rem e

m o ţd a ću n aći. Ili ću o tk riti
k ak o je b esciljn o lju b im k o k iša, k ao v rem e,
ko onaj što m en ja reči a n e sv et sk ro v iti.

V eru jem , m ad a b ez n ad e u ći m o ra
u n o ć, u zab o rav k ro z k o ji se p ro stirem ,
ta p esm a b ez zav ičaja, ta p tica b ez g o ra,
d a sm rt sv o ju n e izd am , d a ţiv im d o k u m irem .

Onaj ko peva ne zna je li to ljubav

ili smrt. Kada miris pomeri cvet,
g d e je cv et, d a l tam o g d e m iriše sa ru b a
sveta punog a praznog, il tamo gde mu je cvet?

Svaka je pesma prazna i zvezdana,

N i b o l n i lju b av n e m o ţe d a je zam en i.
O n a je sv e što m i o sta o d n ep o v ratn og d an a,
P razn in a što p ev a i m ir m o j rumeni.

Pesmo prazna i zvezdana, tamo,

tv o j cv et m i srce slaţe, k ro z k rv šeta,
ako ga uberem ostavlja me samog,
ak o g a n ap u stim za leĎ im a m i cv eta.

A riljsk i an Ď eo

47. A riljsk i an Ď eo

A n Ď ele g o rk i p razn in e i sn ag e,
Kad ukaza se sunce kakav nije
Svet, gde n ev o ljan jače ću v o leti d rag e,
Dok plod posejan u paklu na nebu ne sazrije
A k o n am ere d o b re srcu v o ću
P o d ari, k ak v o m v atro m v o Ď en i id u ,
D o k p čela stav lja ţao k u u slatk o ću
Za smisao leta na iskusnom zidu.

O, opija me vatra tako trezna

Oko tvoje glave k o p ro leće!
Ko tebe nije video taj ne zna
S eb e, k o teb e n e v id e taj n eće
N ik u d a stići, jer b esk rajan je p u t.
Gle mesec bliski iznad rujnog cveta
Dobi oblik srpa: lepota je smrt
G d e v rlin a o tk ri m o g u ćn ost u zleta.

N ep o m ičan si, zato te n e m o g u stići;

T ak o b lizu m en e d ru g i v azd u h d išeš
D o k silazak u d u b in u o b ećav a sv e v iše
Z v ezd a n a k o ju treb a se tek n av ići.
D iv n o p razn o v erje što izm išljaš k rila
O slep ljen o m v azd u h u u to j saţeto sti,
Tvoja je mladost pre svih mladosti bila
I ostala na zidu ko slika milosti.

O sretn a m lad o st k o ja p ro ći n eće!

Da bi bio razumljiv srcu osta
Mlad u izdvojenom danu koji posta
S v etlo st što m e m iri sa v ečitim p ro lećem .

P rah ru ţam a tak n u t d o m irisa se v in u

N a zv ezd an o j p ro m aji g d e m i d an o d šk rin u
Vatru, vatru, slep o to o b o ţav an je
Elemenata, koje sagore sopstvenu
B u d u ćno st i su n ce p retv o ri u sen u
N eb esk o g a b ilja p red m račn o sv itan je.
T i m e zg u šn jav aš n a m estu g d e p ad o h ,
Iza poslednje misli poslednja nado!
T v o ja ču la seb e o slu šk u ju , sv o ju
Nestvarnost, svoju beskrajnu uspomenu;
Tvoja praznina svet i zvezde krenu
U ču d n o p o im an je tv o g d uh a u B ro ju .

S ričem fo sil tv o g a im en a u su ši
V ere i laţn o g rasta laţn o j d u ši,
Jer i da te nema, praznina u kojoj
Z am išljasm o te, ip ak , n ik ad n e b i
Prestala da nas opija, u sebi
U v ek d ru g a p rev aren o j srţi m o jo j.

D a n isi an Ď eo k o g a strah m o j k ro tk i
Č u d o v ište b i b io u sv o jo j lep o ti
Č ije p o rek lo u m o jo j je ţelji
D a u n išten b u d em tam o g d e p o staje
M o ja n em o ć m o ja sn ag a k o ja d aje
Istin u rečim a u laţn oj povelji.

Z b o g tv o je n ad m o ći o stah p u st i sam ,
Š to sn ih zab o rav ih , p a m e p ro ţe p lam ,
D o k n a k raju tv o g im en a b u tk i b aršu n
P tice što p relete sv et u n azad v arav
D o m irisa ru ţe u k am en u . B ar šu m
Naslikane grane da pomeri narav

B ilja! K ak o d a te saču v am o d tu Ď ih
M isli u m en i, d o k b iv am sv e lu Ď i,
Z a v red n u g o rčin u , šu p lje d v o jstv o lika,
Č iji je rast o d jek b u d u ćn osti p razn e,
Š to p o d atn o traţi n ačin e p ro lazn e
Da bujalost svoju neprolazno slika.

Jo š m alo i zaću taću p red to b o m ,

D o k b d iš o n o cv etno n ad isp raţn jen im g ro b o m ,
A n Ď ele p red n eu m o ljiv o m lep o to m k raja
Gde mir i zrelost pesmu zamenila,
I m ram o r g d e m rm o r v ečn e v o d e sp aja
Sa kamenom kome izrastaju krila.

S v e što p o sto ji teţi n ejasn o sti,

G aleb o p o n aša litice p lah o sti,
Š to v rtlo g o d razi sam o vrtlog biva;
Ima li dokaza lepote pomerene
Č u lo m u n eb iće k o je zao d en e
O b lik o m b ek stv a stv arn o st što se sk riv a?

O h n aše srce k o g d o sto jn i n ism o

Ni onda kada najmudriji mi smo,
D o k b u d n i p red o nim što n as sn o m p rev lad a
Ne zavapimo: milosti! To pelud
Nekorisnog pada na nevinost belu
C v eta trezn o g čije im e p o sta n ad a.

O an Ď ele b lag i u p rk o s sv o jo j m o ći,

Il u p rav o zb o g n je, v atro sa sv o jo m n o ći,
K ak o se zb i d iv n o d a b iće ti izb eg n e
Mesto koje bi izvan tebe bilo,
Jer zab u n o m sv e se zb ilo što se zb ilo
A sjaj koji kasni najdublje dosegne.

N aše im e n eće b erb u d o ţiv eti

S v eg a što m o ţe seb e d a seti
P o jed in ačn o n as, jo j, u n erazu m i;
O p šte n as zaslep i. Z ab u n a je sličn o st.
M o je lice to n e u ču d n u b ezličn o st
K o ja m erm ero m svo je o či u m i.

Ah, nado koju vrisak zn a izreći,

T esk o b a i g riţa, p re n o m ir u sreći,
Slabi smo i lomni kao list liskuna
I n e u su Ď u jem o se d a b u d em o d ru k čiji.
P reselili sm o cv eće p o d rep zm iji.
A ip ak n am je d u ša n ad e p u n a.

D aj lo b an ju za p reţiv ale laţi;

N eizb eţn i d o d ir sn a i p rah a traţi
Im en a p o sn a tro stru k ih o d raţa.
Vlastito me srce porazi. O, krah.
K ad k rv sv o ju b u ri p o d m ećem , i p lah
Penjem se na vrh presahnulog mlaza.

V ratiće te v rem e. K lečaće i v lati

K o u M atejči, n a g o ri što p ati,
D o k te u d u b in i p reu reĎ u ju zv ezd e,
Koje n e v id iš, al v id iš zv ezd an o st
P resv islu u v o d i b ez čari što zan o s
T v o g srca tro ši za h rid in e trezn e.

M o ja te lju b av p retv o ri u n ešto

Š to se n e m o ţe v o leti. A l v ešto
T v o j k o stu r p razn o p rep o zn a sazv eţĎ e.
K o će p reţiv eti P lo d , ak o g a b u d e,
S iću šan ispod drveta, kog lude
P o k u šaše tresti u zo re sv e b leĎ e.

Tu vrsta tla progovori sa grane

Zavedena od sunca u nepojamne dane,
K ad a zn am šta m i o k ru ţav a v id ,
A l n e zn am su n ce što g a isp u n jav a
Na ulasku u zemlju koja spava
S an jaju ći tru le lo b an je i zid .

Prazno je dublje. Jao vreme, gde te

Plamen preseca. Osporeni svete!
N ije li strašan let k o ji je d o k az
Praznine u stvarima. Cvet umesto oka
Isto sunce vide. Slepo slepim samo
V id eti m o ţeš. Z aleĎ en i p lam
O g led alo p o sta o no m e što san ja.
Oblik je vrline strela ugledanja
Š to sv etlo st rask o p ča o rlu isp o d g rla:
Z ap am ćen a zim o b it je n eu m rla.
Jao, vreme, ustah, al se ne probudih:
Š ta to v id eh , šta to san jah , p a sad lu d im ,
A sk etsk a ru ţo , sen i o p lo Ď en a
Cvetom, krv ti zajmim, a sam bivam sena.
Tu n em a su n ca, jer sv e so b o m zrači
M esto u zalu d p o k ušan o . Jači
Postaje koji svoju slabost spozna,
C v et šu p ljo m ru k o m o tk in u t. O g ro zn a
S v iralo k o ja p resaĎ u ješ v lati
Iz p ito m e d o lin e n a liticu što p lam ti!
G lu v d a ču je n em o ć k ak o v ešto sv ira
Š u p ljin u frule iznutra i pepeo dodira
S lu h saţet zv ezd o m u sp o m en u zg u sn u
P rep riča ro su i n ev ericu u sn u
M am eći sen e iz sv irale p razn e
Iščezlim d an o m . Jao , reči razn e
Isto zn ače. N ik ad cv et n e m o g u reći
A k o n e m irisah n ecv et m n o g o v eći.
N ajb liţi d an je k o ji p ro Ď e davno,
Smirenost seni primaknuta slavno.
Jao , v rem e strm o izraslo iza laţn o g
S u sreta ču la u u m u . N ev aţn o
S p rem a u sv em u v iĎ en o m p o raze
O k u i u h u d o k sazv eţĎ a silaze
Kroz levak cveta u zemlju, prestrogo
Š tiv o k o ren ju . T u sam izn em o g o ,
I v išak v atre posta suncem zlobe,
Z latn i p o četak o tro v a i tesk o b e.

S v e je n estv arn o d o k traje i d iše;

S tv aran je cv et čija o d su tn o st m iriše
I cv eta, a cv eta v eć o d av n o n em a:
B esp u ćem d o n ad e p esm u m i p rip rem a,
K ad izd an jo š v o lim o n u k o ja sp av a.
Uspomen o zlatn i p raţe zab o rav a!
Iz p resaĎ en o g o tro v a d an raste i sp rem a
P o četak lep o te, a lep o te jo š n em a:
U prekomernosti i izobilju se gubi,
L ep o je m an jk an je u seb i što lju b i
P razn in u i m esto jo š n eo p o rav ljen o
O d o d lask a an Ď ela, sv islo b ilje. S en o
Na trag u o d lu talo g cv eta čije im e
M iriše izv an v rta i v o d i m e
D o čistih m esta, n estv arn ih b ez n ad e,
R u ţo p o m eren a n ajslaĎ i m o j jad e,
O k ak o d iv n o traješ izm eren a
S v o jo m o d su tn o šću , o d v aţn o m islen a.
V atro b ezb o ln a, o ţestin o d ah a
O n o g čeg a n em a, p rim ed b o mog praha,
Š to p rista n a seb e, ali n ad e p u n ,
Z b o g k o je je sv ak i sv ršetak n ep o tp u n ,
Odsevom cilja neprozirnost smiri,
U v red u g lin e su n cu , sjaj raširi.
Z id m u tn i što se p o d fresk o m o trezn i
I o jača p razn i zan o s n eo p rezn i,
N ek lep še o d zv u k a slu ti m i su štin u ,
Gubljenje vida i put u dolinu.
Jer i pad je let dok se ne padne
U sebe; a tamo - n em a n as, v eć g ad n e
Kljuju nas ptice i ruglo smo svima;
K o n em a v iše srca taj g a im a.
I pakao je ljubav kad dozrevanje oka
R u ţu u slik u p retvo ri, d u b o k a
Rasanjanost da joj ludi miris kroti
I oduzme srce vedrini i lepoti,
Jer ako krajnosti isto sunce doji
S u v išn o je srce g d e p esm a p o sto ji.
Providnost lepotu opsednu da plane
K ad p reziro m k azn i sv e izlišn e d an e
Gde dosada je vrlina bez nade
Pepeo odbleska koji upoznade
Isp raţn jen ju g i p o sv ećen e ru k e
Sjajem nove zvezde za prastare muke
Kad pakao je ljubav i isti oganj gori
U zlo čin ačk o m srcu i n a g o ri.

B iljk o , p o m ešan o st sm ešn u zem lje i v o d e

K aţn jen u b lato m , b lag o p rezri cv eto m .
Al pristani na svet koji zvezde vode
Izlask u m u tn o m s b ezb o ţn im p o leto m .

S rce ro d i p o n o ć g lav e, al izb av i

S eb e an Ď elo m k ad a v rem e stad e.
I o p lo Ď en p rah o m m u tn i cv et o b jav i
P o m eran je p o rek la, d an v eći o d n ad e.

Biljka te misli; moj um se iseli

Smelo u cvet koji iron ičn o g led a
Lobanju praznu. Ko pticom isceli
P o n o r p ro leću b ezazlen o st p red a.

R u ţo m p o g rešn o i n eţn ije k azan a v atro ,

P ro leće p ro Ď e i n ik o se n e stid i d a p reo stale d an e k ao b u d u ćn o st
vidi,
K o ju p reletaju g m izav ci s p tičjo m m ašto m .

P rep o raĎ an jem isp iraj sjaj svetu

I zvezdi koja ponore zataji;
N ek a se tru leţ o trezn i u cv etu
N ep o zn at n esv esno j ru ţi k o ja sjaji.

D rţiš u ru ci v atru k ao d a je
T o n ešto stv arn o , an Ď ele sa zid a.
N a u lask u u zav ičaj k o ji d aje
Lobanju trulu za zlato mog vida.

Primi i cvet koga preziru ljiljani

Z ap am ćen e m u d ro sti u su sret m o m p rah u .
Istin sk e su reči tu ţn e; p rav i d an i
P razn i. U p rašin i trag n aĎ i u zd ah u !

K ao o n i što se o slo b o d iše lju b av i

L ju b eći siln o , sići ću jed n o m p razan
U svet polutame, gde zaborav plavi
Polja, a zvezde tamani zaraza.

T rešn jo n ev erice b ez o b lik a srca

L ju d sk o g , zv ezd ane p ad av ice v ru će,
U p o lju p cu se n ištav n o st k op rca,
A p u t je sam o u p o zn ato b esp u će.

Iz srca mi slavuje izmami gora,

P a p razan k lečim p red o n im što p ad e,
Sred nepokretnih vetrova i mora
Praznih: pakao - predeo bez nade!

Š u m o r b ez šu m e i cv rk u t b ez p tice,
P razn o što traje; n e ču je se što jeste.
D o k s m rtv o g o ca sk id am n asleĎ en o lice
V atro m se zv eri i zv ezd e p ričeste.

Č ista reč k o ja k aţe seb e m an o m

Izb eţe tv o m b iću , ali u p o zn a zoru;
D o v rši ti n eb o u n eisk azan o m ,
d a ti im e čezn u o strv a u m o ru .

Da umesto mene pati, pesme eto!

Isp raţn jen o srce jo š je u v ek ţiv o .
Z a v elik o su n ce u k am en u saţeto
K ristal istu ri p ro zirn o st k o sečiv o .

K am en je p o tčin jen g o v o ru i zim i.

O reči k o je rečen o p o tk up i!
Zvezdo, moj pakao i moje srce primi
U g ašen o m ru k o m što b esk raj iscrp i.

O slep ljen o m ro so m u n ad an je i v eče

V ara m e azu r p o k lo n o m teb i sličn im
I strah stv arn iji o d o n ih što k leče
U strah u o d p ro m en a p red zlo m n ep o m ičn im .

Ogo v araju v o d e o draţen o

I d an p ro n aĎ en p re n eg o što sin e;
P o četak sv eta v id e p o raţen o
Ime svetlosti koja svetom mine.

A tvoja milost puteve odvodi

U ru ţičn jak e jasn e, sestro k rin a.
Izmenjena zvezdama odsutnim u vodi
Nad kojom lebdi njezina dubina.

Pjan o d u d araca srca jo š tetu ram

N a Ju g u b ez M o ra što p rep liv ah g a ip ak ,
Jer n estv arn o st je jača i n ajţešća je b u ra
N a m o ru k o g n em a, a h u či i Ď ip a.

Z v o n k e ru k e p ru ţam g rad u k o ji sp av a
Pometenih jezika, sa suncem u bari,
U zid an ih m ajk i u zid m u šk ih g lava,
S an Ď elo m u v o ću i o k u što straţari

L u k av stv o p o zajm ljen ih d o g aĎ aja,

N eizreciv o a n au čen o k o v rem e,
V ark o , u teb i u d es i slu čaj sp aja,
Gde preraste sliku i sjaj uspomene.

N ek ti im e čezn u o strv a u p lim i,

A n Ď ele, i p esm a k o ja m esto m en e
Pati, jer pakao i moje srce primi,
Da bela iznutra crnim tragom krene.

P o m eran je p o rek la d an v eći o d n ad e

U k alem ljen o m p lo d u reči slu tim ,
P o n o r u ru ci an Ď ela što stad e
S v atro m n a u lask u u zav ičaj m u tn i,

D a d an p ro n aĎ e p re n eg o što sin e,
 U o k u i v o ću tam n i obris raja,
N estv arn o st p u n u v o lje i ţestin e
K o ja u n am a k o b i slu čaj sp aja.

Glavo sve dalja od srca mom prahu

T ru leţ u cv etu o trezn i i celu
N o ć k ro z p red ele b ez n ad e, u strah u ,
Prazno i zemljano vapi zvezdu belu.

Utva zlatokrila

48. Frula

Groznice neţn e p o rem ećen o g cv eta

S lu tiš. G le, b ilju k lan jaš se o p et.
T rag o m p jan o g ju g a i iščezlo g leta
P o ţu ri, o p ev aj p re p razn ik a sv et.
Ponovi an zbog nezahvalnog tela
Š to su n cu u zv raća sen k o m i p esm u k v ari.
V rati čo v ek u u sam ljen o m p ticu :
Pod praznim nebom plaču so k o lari.
Dozovi utve s gora u predanje.
S astav i ču la p esm o m d a n e v en u
U n o ći tela. N ek b u d e sv e m an je
V id ljiv o g d a o stv ariš u sp o m en u .
P razn iš m i k o len o i u zim aš srce
Ţ u ri, k ru g o p ev aj, n esreću p rev ari
Smederevo otvori, ptici se dodvori
Pod prazn im n eb o m p laču so k o lari.

49. Gojkovica

I tak o b u d u ćn o st m račn o j n ad i p o sta

S u ţan j i talac zlo ţiv o tu v ern o .
G rlicu o p ev a k am en je što o sta
U predelu koji raste lakovern.
Jesi li ţiv i stu b g rad a il m rtv a
 B eli b ed em d o jiš p rev aru sv e v eću ?
Prazno ime n ad e i p relep a ţrtv a
U zid u b ez zv ezd a p rav ed n o se sreću .
T ela čistijeg o d izg u b ljen ih reči g o ri
Dan posle vremena kojeg se svi boje,
N o ć n iz B o jan u o tiče u tv o je
Srce prodano nesigurnoj zori.
T rg o v ci časn i što k u p u ju v atro m
Iz tvojih ruku istinito blago
Na tvome telu grad crtaju jatom
Ţ rtv en ih ţd ralo v a u m iljato m sn ag o m .

50. Zova

Iz zove koja se sobom zabavlja

Predelom slepim poguban je poj.
Izdajstvo i bruka ko pesma se javlja;
Uspomena traje u nameri zloj.
C v eće n as o g o v ara; šu m a se p rik rad a
Našo j n ak azn o j sam o ći. N em a tajn e.
S v irala se ru g a. R u g o b a i čeţn ja
Izjed n ačiše se p red k raj leta. S jajn e
Z ab lu d e v atre n išta n e sav lad a,
Intrige sunca u plodovima glasnim.
Sirene biljne pustolove mame
I čin e sv et sm ešn im i o p asn im .
R eči su izd ajstv o : truljenje sunca vajnu
S last p lo d a k u k av ičlu k o m o zn ači.
Mulj i progonstvo zvezda koje tajnu
K azaše p o n o ru b ezv u čn o p o m rači.

51. B o lan i D o jčin

Je li istin ito o n o što je stv arn o

Il sam o v lad a? P obed n ici b eţe.
P razan je p razn ik b iće je u tv aio
Dok dostojn i šetn je k ro z v rt m rtv i leţe.
 Sunce je bolest i slabost je strela
U snu odvojeni vodom dok se mrznu.
U visini vatre hladno je bez tela.
Ko pojede svoje srce taj se drznu
D a p esn ik b u d e p red elu b ez p am ćen ja,
C v et n ed o v ršen k ad p ro leće v eć p ro Ď e.
Svet će sp o zn ati o n aj k o g a m en ja.
S lab i su p o zv an i da p o stan u v o Ď e.
Dozivaj pepeo bez straha jer nema
P ep ela v eć sam o p lam en k o ji sp av a
U k am en u m u tn o m što p o tajn o sp rem a
Izlazak sunca iznad mrtvih glava.

52. Sluga Milutin

Poslednju svetlost sablasti prate i bilje...

Upotrebljiv samo u snu, svet nas vara!
V arn ico m n eţn o m n iz crn o k o v ilje
D o ţeljen p red eo o b u ze p rev ara.
Š to je d u b o k o n it leti n it to n e,
Nit varkanjem varke bogojavno plane,
D a n o ć k o ja ih n aizu st zn a tro n e
Potkupljivim srebrom mudrosti prerane.
G o rk a p ričest slu h a u seb i v as k rije,
Č em ern i lab u d i izlišn o sti b ritk e.
Usamljenost je niskost. Gospo moja, bije
Svako u svom mraku izgubljene bitke.
A k ad zid lo b an ja sv e v rem e o p čin i
N ik o n eće zn ati je l ran o il k asn o
Za ljubav za put il smrt dok sunce jasno
K u v a o d b eg lu go rčin u u v isin i.

53. Utva

Daj nesanicu grane s koje slete

Z v u čn o u d an e p o sled n je i tu ţn e
Zlatokrila koje ne mogu da se sete
 C rn e šu m e iza g lav o b o lje ru ţn e.
U tv rd u zem lju d a l o d lete šu p lja
O d n eb a, p razn a k ao sv e što traje?
V atra k o ja te v id i b iće sk u p lja
Od zlata koje sebe ne poznaje.
Osta samo ime: dosta da se rodi
Pesma u letu sjaj daleke zore.
S an jam te d o k p ev aš u sk am en jen o j v o d i
Morem bez molitve pro neprelet gore,
O d lete trag o m izd ajn ičk e sreće,
Od bleska srca rukom sklanjam lice.
N e k u n i v o d u izg oreti n eće,
Udahnuo te kamen krilatice.

54. Tamni vilajet

T u Ď o m su p esm o m o čaran i. T ešk a

N ev arstv a k riju u srcu što strep i:
S lav u je stran p u tica. S u n ce je g rešk a
P laćen a v iĎ en im u ţasim a slep im .
N o ć u m esto o k a lu k av a v atra n u d i,
A l sto je k u ţn i u istro šen o m v azd u h u
I sled e v id ljiv o st različito lju d i,
B iljk e i zv ezd e p o d m ićen e u slu h u .
Ponor sumnja u njih jer ih ispunjava;
Samo su slabi izvan opasnosti.
U zlo čin je u m ešan i o n aj k o sp av a.
Nikoga nema da jakima oprosti
Š to siĎ o še u tam n i v ilajet i zlato
Š to g o d d a čin iš zlo čin iš jer b lato
Iz to g p o d zem lja slav n o je sv e v iše.

55. Ravijojla

...tu ţn a v ila n ije sjen a p u k a

Tin
 T v o je je srce u zro k d an a i n o ći
V rem e sličn o su n cu d u b ok o m i p razn i
Z ab ran jen i slav u ji slav n i al b ez m o ći
T v o je je srce u zro k d an a i n o ći
D a sv e što p ro Ď e v rati se p o k azn i
T u ţn a p o sestrim o čem era ib u n e
Pelen je jedini lek i gorka nega
S rcu jo š g o rčem što se to b o m k u n e
T u ţn a p o sestrim o čem era i b u n e
Jetkih mudraca s izm išljen a b reg a
T v o je je srce u d ru g im a ti sam o p ev aš
I tv o ja ih p razn in a sv e v iše o čarav a
O p ro šten a im o p o ro st d o sn ev a
T v o je je srce u d ru g im a d o k p ev aš
O isk ri isk ren o j k o ja o čajav a
U tašto m p red elu k o m e o d o lev aš.

56. Kolo

Van njega sve je beskraj, varka i zloba,

P razn in a u v etar p retv o ren a tašto .
Samo je budnost pesma, i teskoba,
B ešču ln o m esto p rev aren o m ašto m .
Izm išljan je slep o g u k o v itlac o k a,
O sap litan je k ro z izm išljen v rt!
Isk u stv o o slob o Ď en o p am ćen ja
O p čin i b ilje n eţn o sti i sm rt
Okolo vremena, okolo kostura,
O k o lo d an ašn jeg dan a o p raštan je.
D o k se srce ig ra sv o jo m p ro zirn o šću
U g asla jasn o st ček a isp aštan je.
Č ik aju sv et za p o tiljk o m . Č u j
Š ta zak asn ela fru la k aţe sv etu .
Iz p ep ela o k a izleće slav u j.
Krilatost klisure odmeni sujetu.

57. Dodole
 Ko sat bez kazaljke svetom otkucava
P ro n aĎ en a p razn in a d an u sag o relo m
Š to p o sv aĎ a b u dn o sa o n im što sp av a
I let zau stav ljen s laţi o d letelo m .
P a p ev aju : d aj n am b u d u ćn ost k o sećan je,
S v et v iše iza n as n eg o li u n am a.
D a b i čezn u li i p ev ali daj manje
N eg o što n am treb a. P ad aj k išo tam n a!
R u ţu n u trin e n u d e b ezazlen o
Promuklom dodiru dana da se svlada.
Izm eĎ u n jih i sv eta strm o g , en o ,
K ao u jam u tešk a k iša p ad a.
Ţ u b o rn ik u b iljno pesm o m d o ziv aju
I d an iza leĎ a k o p o to n ji cv et.
Bela im vrana na jeziku. Znaju
S a laţn o m slik o m d a p o m ire sv et.

58. Raskovnik

T o je n ek ak v a (m o ţe b iti izm išljen a) trav a za k o ju se m isli d a se

od nje (kad se njome dohvati) svaka brava i svaki drugi zaklop
otvori sam od sebe.
V u k S t. K arad ţić

Otvori kam u kom iskra malaksava,

D a lep ši o d p razn ik a o b ičan d an b u de.
Izn esi b lag o iz laţn ih o stav a,
Iz izm išljen o g p ak la lek o v it jed ru d e.
Pokloni svoju biljnu mudrost danu.
O tv o ri p u t u reči, u rizn icu g o lje.
Oko zahodi za suncem, ne srce. Osvanu
V ark a, rek av ši: h ajdemo u polje!
Biljni sezame otvori obzorje
Za sve koji su se rodili prerano;
N ek u Ď u u tu Ď e srce ak o su o tv o rili sv o je,
O tv o ri sem en k u u k o jo j n eţn o čam i
 Z ab o rav ljen o p ro leće. O tv o ri
K am en što p reću ta zv ezd e sv o jo j tam i.
O tv o ri p u t p tici, čo v ek u i zori.

Pohvale

59. Pohvala bilju

D o šle su iz jed n o g saţeto g d an a n ep ozn ate

i poznate
S n eb iv ljiv e u n ašo j u p o treb i m n o g o b ro jn e
biljke
Č in e v id ljiv o m lin iju k o jo m se g ran iči
izm išljen o i stv arn o
Svuda gde ima minerala i vazduha vode i
m ašte
Biljke koje n am p ro b ad aju telo zračn im
kopljima mirisa
K o je n as zau stav ljaju o tro v o m i p ro d u ţu ju
b elan čev in o m
S k u p ljaju n as p o sv etu i h ran e n ašu izn em o g lo st
Iz zem lje zak lju čan e p red n ašim m o ćim a
Vade neophodna blaga iz zatvorene brazde
Iz crne brave za koju nem a d ru g o g k lju ča o sim
bilja
O vrlo smele i inventivne biljke
S v e što p ro n aĎ u n eseb ičn o p o k aţu
S to je izm eĎ u n as i p razn in e k ao n ajlep ša
ograda
B iljk e što ţd eru p razn in u i v raćaju n am v azd u h

II

Izn alaze p u tev e izm eĎ u k rajn o sti: izm eĎ u

minerala u kom e n ik ad a n ije n o ć, g d e
sunce ne zalazi, gde je simetrija
staln a i n ašeg a srca
Ona rastu van jave pa nam se onda jave
Č in e p araleln im p ro šlo st i b u d u ćn o st i staraju
se d a n e b u d e v iše m rtv e stv arn o sti
n eg o ţiv e n estv arn o sti
Id u d o sm rti i n atrag i čine vreme potrebnim
P o m ešaju d an i n o ć i začn u slatk e p lo d o v e
Pripremaju ljubav

III

T u sv e p o čin je ak o u n jim a zaista im a

p rilag o Ď en e sv etlosti
(T am o g d e n e p o sred u ju izm eĎ u n as i n ašeg a
sunca pustinja je)
O n e stv araju sv et p re n jeg o v e o čig led n o sti pre
prvoga dana
Cvetaju ptice na granama ljudi od gline otvaraju
stab la i u zim aju o tu d srce sličn o ru ţi
O n e su n ajm an je izm išljen e
Ne menjaju nedelju za ponedeljak

IV

D v a sv eta je izm išljaju : p o d zem n i i o n aj čiji

je dan imitacija nevidljivog sunca
Biljka sa korenom izvan ovog sveta
O tv ara v etar i u lazi u p razn o n e k u caju ći
Prodre kroz materiju i takne beskraj njen
nagovoreni cvet
Njeno biljno iskustvo: presipanje jednog sveta
u drugi
Z elen e v rad ţb in e b iljn i Ď av o cv et a n e sv est
Njena bezboln o st d o d irn u ta ču d esn im

Vrati zrno u zaborav

O slo b aĎ a m e b o g a n jen a p ro v id n o st
S ličn a p ticam a k o je p reletaju m o ra
(K o n fu zn e p tice n e sh v ataju ći p ro sto r)
N jen a b ezb o ln o st n jen cv et b ez p am ćen ja lišiše
je beskraja iako je delo dva sveta
 Iako eksploatiše jed n u su pstan cu n im alo
konkretnu u dubinama dana
Biljke!
Izm išljam im im en a d a ţiv e sa m n o m p o k lan jam
im vrt
P rib liţav am im sv o jim n av ik am a i p o treb am a
Koristim se njihovim zaboravom

Ja znam tvoj koren

A li iz k o jeg zrn a sen k a tv o ja n iče
Biljna lepoto dugo nevidljiva u semenci
udaljena
N ašla si p o d zem ljo m m o ju g lav u b ez tela što
sanja istinski san
Z v ezd e p o reĎ an e u m ah u n u
S v e što je stv o ren o p esm o m i su n cem
Izm eĎ u m o je o d su tn o sti i tv o jih b iljn ih
am b icija n o ć
K o ja m e čin i p o treb n im i kada me nema
Zeleni mikrofonu moga podzemnog glasa zovo
Š to n ičeš iz p ak la jer n em a d ru g o g su n ca p o d
zemljom

O b iljk o g d e su tv oji an Ď eli sličn i in sek tim a

I m o ja k rv što v ezu je k iseo n ik i v rem e

60. Pohvala svetu

N e n ap u štaj m e sv ete
Ne idi naivna lasto

Ne povredite zemlju
Ne dirajte vazduh
N e u čin ite n ik ak v o zlo v o d i
N e p o sv aĎ ajte m e sa v atro m
p u stite m e d a k o račam
 Prema sebi kao prema svome cilju

Pustite me da govorim vodi

Da govorim zemlji
I p tici k o ja ţiv i o d v azd u h a
Glas m o j isp ru ţen k ao ţiv ac
Pustite me da govorim
Dok ima vatre u meni
M o ţd a ćem o jed n o m m o ći
D a to što k aţem o d o d irn em o ru k am a

N e n ap u štaj m e sv ete
Ne idi naivna lasto

61. Paralelna pesma

hajdemo proste vode ama ne

hajdemo svet je onakav kakav je
prazno u punom
to je m ala šetn ja d o
nepoznatog i natrag pesma koju svi znaju i
da je niko ne ispeva
u v eţb an im n av ik am a d a se n ik o n e izd v o ji
n ajo b ičn ije reči m i
n ab av ljaju sv e što m i
treba i ne treba da nijedan grad ne bude
prestonica
drugim gradovima
to je n ajlep ša k u g a to su
n ajreĎ e b o lesti n e, n em a razlo g a d a
p išem p esm e
tako potrebne mom
tam n o m ţaru ak o u m em d a p rib liţim
stvarnost
k ad a p o k u šam d a
izd v o jim o n o m e što rad im
praznini kojoj se
p rilag o Ď av am
 m alo čisto g v rem en a -
p esm u šta in sp iracija
za m u zičk u fo to g rafiju
p razn in e šta n jen a zlatn a lu d o st
m isao k o ja se p rem ešta
koja se penje
sličn a p razn im
vodoskocima iz jednog sveta u drugi
zvezdi crnoj ko
sk lo p ljen o ok o k ad v elik im rečim a
prethodi pustinja

hajdemo proste vode

hajdemo
to je m ala šetn ja d o n ep o zn ato g i n atrag
u v eţb an im n av ik am a k o je n as izjed n ačiše

62. Pohvala vatri

Ona nema nikoga

osim sunca i mene

II

Ona se ukazuje lutalici

ukazuje se lukavom
ukazuje se zaljubljenom

N išta n ije izg u b ljen o u v atri

samo je saţeto

III

Na krajevima vatre
predmeti koji ne svetle
n iti se n ečim d ru g im o d lik u ju
 traju u tu Ď em v rem en u

P tica k o ja sam a čin i jato

iz n je izleće

U zm ite šak u sv eţeg p ep ela

ili b ilo čeg a što je p ro šlo
i v id ećete d a je to jo š u v ek v atra
ili da to moţe b iti

Patetika vatre

63. Dva prelida

U zab o rav zašto reče

Š to n ep o g rešn o m p o g rešk o m steče
Kad bljutavi svet s druge strane
T ače te d a ti u k u s zg ran e
Tu ptica bez ptice drugo posta
R eči b ez sm isla p o k lo n za g o sta
Š to sv o jo m d o sad o m se zab av lja
Svi smo mi bolesni od zdravlja
O d su n ca k o m e je n ajb liţa
N aša ran a n ed o stiţn a

II

O h lad n a v atro k o ja izg araš

S v u d o k o m en e a d an n e stv araš
N e zn aju k u će g d e o d o še lju d i
Nit pozna jutro one koje budi
A l zn a ih p o n o ć p u n a su n co k reta
Biljni petao na krovu sveta
Koji ih samo zato budi
Š to m rtv i zn aju d a b u d u bu d n i
Da slede reku zvezde i ptice
 I n astav e ţiv o t k rio m ice

64. Feniks

D a l v ark o m čaraš p o m o m čelu

O ti u meni odsutnost mene
M o g u ćn o st k rila u m o m e telu
I n ek e sv etlo sti zaleĎ en e
I n ek e sv etlo sti zaleĎ en e

Jesi li m o ţd a jav a p o zn a
Kada se kasno ostvaruje
O b ećan je cv eto v a za p o ro zn a
Vremena kojim sjaj putuje
Vremena kojim sjaj putuje

C v et si što ţiv i u m rtv o m telu

A n e zn a im e d o g aĎ aju
K o ji rascv eta ru ţu b elu
Za potonuli plamen u maju
Za potonuli plamen u maju

Sjaj koji sebe ne upozna

Gorkim stvarima blagost vrati
D a l će ta sv etlo st ik ad sjati
D a l će ta sv etlo st ik ad sjati

D a l v ark o m čaraš p o m o m čelu

Ili si m o ţd a jav a p o zn a
C v et što ţiv i u m rtv o m telu
Sjaj koji sebe ne upozna
Sjaj koji sebe ne upozna

65. Bol i sunce

S u n ce k o je p o d g rev aš u n o v o m
 S v etu stare laţi o seljen ju p rah a
N aša je n ad a o čajn a i p lah a
N aš p ak ao p o če p esm o m lab u d o v o m .

T i što n as n e razlik u ješ a o sv etljav aš

S lik am a o d ju če, d an as v an v rem ena,
U p u stin ji se p retv ara sv et k o ji sp asav aš -
Z alu d p tice k ru ţe o k o tv og im en a.

O stu b su n čev zan et b ešču ln o m m u zik o m

U b ija n as sn o m o sav ršen stv u , slik o m
P u stin je što o čisti su n ce o d v rem en a
I b elih sv etlo šti ču la što n am srce k rad u .
Hvalite sunce koje osvetljava bez promena
S u p ro tn e stv ari zav aĎ en e p o jav e o čajn u n ad u .

II

T o u šta se sjaj i b o l p retv ara isto

B iv a: lju b av k o ju jo š p esn ik n e reče
Jark i cv ete k o jim v rto v i se leče
Iz p rv o b itn o g n erva rasteš b o ln o i čisto .

D aj m i d a v id im sv ršetak tvog leta

M ir tv o g a k retan ja što m i n em ir sn io
I nepokretnost moja kad sam mrtav bio
Sam u svom srcu bez munje i cveta

G d e je u teh a za o n o što zn am o
Nada bez onoga koji se nada, san
B ez o n o g a što san ja, sv et b ez sen i!

Je li to lju b av što se iz srca tamnog

U v atru p rem ešta iz v atre u d an
Ljubav van nas i u uspomeni?

66. N o ć jača o d sv eta

O, koje li je vreme u kosmosu

 Sazdan od zvezda rujni ponor cveta
P rev azilaziš se m ag lo m p rek o sv eta
Nema uspavanke za srditu joj rosu

Jača o d sv eta n o ć tajn ih prepleta

O čara p razn in u zaspalo g tela što se o su
Zvezdama kad san ti sadi u potiljku lozu
I p tice sleću u k am en sa d leta

N ek ţu p lja sen k a n estan ak tela slav i

Jedno je vreme u srcu drugo u glavi
B u jn u n ev id ljiv o st sa sv ih stran a ču je

Mi znamo da je o d p ro šlo sti v eće

S v e čeg a n em a i što b iti n eće
I da svet ovaj prazno odjekuje

67. Svest o zaboravu

N ad a je lu k su z. V ečn a n o ć u k rv i
izm išljen o m o k u slep im zid o m p reti.
O vatro tamna iza sebe, ko prvi
da ljubim tako ljubim, ne mogu da se setim.

Zar znam što sam zn ao zar zn am što ću zn ati:

skelet usamljeni izgubljeno ime
d iv n o u sk laĎ en e s p razn in o m što p am ti
jalovost cveta i jalovost zime.

Ja sam zabrinuti ljubavnik tog cveta

što m am i iz m en e su n ce i p razn in u
p retv ara u slav u ja, k ad različit o d sv eta
p red eo m e tače i p retv o ri u p rašin u .

A l zab o rav o m sv et sam saču v ao i ču v am

za sva vremena od vremena i praha
O gde su ta mesta kada vetar duva
i p u sto š p o m era? G d e zv ezd a m o ja p lah a?
 N isk o sti u zalu d čezn u p esm u ! Č itam
na kolenima predeo koji se otvara
u b iću u k am en u p razn o m g d e je sk rita
p o sled n ja zv ezd a čiji sjaj n e v ara.

68. Feniks(1)

S m rću izm en jen a k am en o tv ara

Prazno polje doziva glasom umiri mora
Jed in a p tica što sam u seb e stv ara
Iz pepela zlih vesti i praznih dogovora.

O n a je raču n an je in sp irisan o zv ezd am a

Sjaj koji ruku srce i um spaja
O n a je cv et što p ro cv eta al u taja
Predelu ime. Peva iz neznana.

Jedina ume da pepeo pobedi

I da iz vatre iznese svoj glas
O b ećan a u o d g o v oru n a p ak ao leti
S am a u seb i ček a svo j čas.

Lauda

69. Lauda

N ajlep še p ev aju zab lu d e. O , v ali,

R im u je se m o re! T ad sm o n a ţal p ali.

Malo je imena ispisanih na vodi.

Svi puze il lete, al malo ko brodi
Gordijim morem opasnoj slobodi.
D an je u seb i n o ć, a su n ce p ali.

Izgubi put ako putovanju smeta.

A h što je lep o i o p asn o : cv etrad icv eta!
Posveti gorkoj zvezdi uvrh leta
 L ek o v iti rečn ik b ilja u u v ali.

Kroz potajne gore goren lek ti je

D a zem lju zem ljo m lju b iš v ek ti je.
A l ak o je u o či p o lju b iš n ek ti je
p ro zračan p o lju b ac k o p razn i k ristali.

70. Balada

Ohridskim trubadurima

M u d ro sti, n eisk u sno sv iću zo re,

N a o b ičn e reči v iše n em am p rav o !
M o je se srce g asi, o či g o re.
Pevajte, divni starci, dok nad glavom
Rasprskavaju se zvezde kao metafore!
Š to je v iso k o iščezn e, što je n isk o istru li.
P tico , d o v ešću te d o reči. A l v rati
Pozajmljeni plamen. Pepeo ne huli.
U tu Ď em sm o srcu sv o je srce ču li.
Isto je pevati i umirati.

S u n ce je reč k o ja n e u m e d a sija.
Savest ne ume da peva, jer se boji
Osetljive praznine. Kradljivci vizija,
Orlovi, iznutra kljuju me. Ja stojim
Prikovan za stenu koja ne postoji.
Zvezdama smo potpisali prevaru
N ev id ljiv e n o ći, tim crn je. U p am ti
T aj p ad u ţiv o t k o d o k az tv o m ţaru .
K ad m astilo sazre u k rv , sv i će zn ati
Da isto je pevati i umirati

M u d ro sti, jači će p rvi posustati!

S am o n itk o v i zn aju šta je p o ezija,
Kradljivci vatre, nimalo umiljati,
V ezan i za jarb o l laĎ e k o ju p rati
 Podvodna pesma javom opasnija.
O n esv ešćen o su n ce u zrelo m v o ću će zn ati
D a zam en i p o lju b ac što p ep eo o d m ara.
A l n ik o p o sle n as n eće imati
Snagu koja se slavujima udvara
Kad isto je pevati i umirati.

S m rto n o san je ţiv o t, al sm rti o d o lev a.

Jed n a strašn a b o lest p o m en i će se zv ati.
Mnogo smo patili. I, evo, sad peva
Pripitomljeni pakao. Nek srce ne okleva.
Isto je pevati i umirati.

71. More pre nego usnim

Svet nestaje polako. Zagledani svi su

u zaţljiv o v rem e n a zid u : o h ajd em o !
G ran ice u k o jim a ţiv im o n isu
granice u kojima umiremo.
O p o ra n o ći m rtv a tela,
mrtvo je srce al ostaju dubine.
N o ćas b i v o d a sam u seb e h tela
da ispije d o d n a i d a o tp o čin e.

P u tu j d o k jo š im a sv eta i sazn an ja:

b ićeš lep o d p rašin e, sp o zn aćeš p rah i sjaj.
O slep i sv o jim k o račaju ći p u tem , al zn aj:
laţn o je su n ce, istin a je n jeg o v a p u tan ja.
N ek trg o v ci v rem en o m p lo v e sa v o sk o m u u šim a,
ti sm elo slu šaj k ako pevaju pustinje,
d o k k leče b ele zv ezd e p red zatv o ren im
morem i ima
u tebi snage koja te raspinje.

Praznino, kako su zvezde male!

T v o j san b ez tela, b ez n o ći n o ć,
p rid ev je čisto g su n ca p u n p o hv ale.
T o što te v id im je l m o ja il tv o ja m o ć?
 Prozirna ogrado koju sjaj savlada,
pusta providnosti koje me strah hvata,
tvoj cvet je jedini zvezda iznad grada,
tv o ja u zalu d n o st od čisto g a zlata!

S v et n estaje p o lak o , tu ţn i sv et.

K o će n aše srce i k o sti d a sah ran i
tam o g d e n e d o p ire p am ćen je, p o k ret
gde n as n e u m n o ţav a i n e p o n av ljaju d an i!
Išču p ajte m i jezik i stav ite cv et:
p o čin je lu tan je k ro z sv etlo st. R eči zau stav i!
S u tra će sig u rn o i k u k av ice m o ći
o n o što d an as m o g u sam o h rab ri i p rav i
k o ji su u p ro sto ru izm eĎ u n as i n o ći
n ašli d iv n e razlo g e d ru g ačije lju b av i.

S v et n estaje. A m i v eru jem o sv o m ţestin o m

u m isao k o ju jo š n e m isli n ik o ,
u prazno mesto, u penu kada s prazninom
p o m eša se m o re i o g lasi rik o m .

O sećan je sveta

72. P ro šlo st v atre

O n a u či zv ezd e d a b u d u jetk e
Spava sa svojim mrakom iz zag riţen o sti
S p an Ď ala se sa v rem en o m
M ešaju ći sv o j p ep eo sa sv eţin o m zo re

Ona svetli: to svetli njena praznina

N jen a će n em o ć o svetliti n aše p u tev e
Sunce je ime njenog nasilja
Njena izdajstva skriva ljudsko srce

Ona je priznala sever

O n a je p o d staro st b lag o siljala ciču
P tica k o ja seb e stv ara iz sv o je n em aštin e
 Č ita led iz n jin o g u m a

N a n ačin u m iljat i strašan

D an i su različiti al sv etlo st zo re je ista
Z ag aĎ en a v atra u g lav i, b iv ša reč
B u d u ću zo ru u či su ro v o sti

73. B u d u ćno st v atre

S ak riću te u m o ju zim u
V ečito p ro leće zaleĎ en a zo ro
Sunce je tvoj neprijatelj
U ime pravde i u ime pustinje

S u n ce se o k reće istin a m en ja m esto

O n im a k o ji o staju v ern i o staje sam o laţ
Al na istinitom mestu je hladno
N a istin ito m m estu n ik o n e d iţe d o m

Ledena ptica vatre je jedino znanje

O k am en u k o ji ţv aće sv o j p ep eo
O pepelu koji ugovara novu nadu
O n ad i iz k o je o n a izleće n ap u štaju ći je

Č u d n i d ijalo g izm eĎ u v atre i p tice

O b ećav a p ticu čaro b n iju v atru p am etn iju
A k o p ro n aĎ u zajed n ičk i jezik
Ptica i vatra mogu da spasu svet

74. Zemlja i vatra

Dubina je sama svoj neprijatelj

M o je o či b ez m en e lep šu zo ru v id e
D o b ro v eče sa zv ezd o m u srcu
Dobardan sa suncem u ruci

S v e što leti u v ećav a p razn in u

 T o zn ači d alek o o d seb e v o d iti ţiv o t p u n o p asno sti

U v atri b ez d im a u p esm i b ez reči

Izg u b iti zn an je čast i sn ag u

T ak o ćem o b ez g o rčin e lep še lju b iti zem lju

I šu m u k o ja se n e u su Ď u je čelu
N o ći iza leĎ a cv et sasv im lo g ičan :
B u d n im a trn , u sn u lim a ru ţa

N ek sv ak o b u d e n asam o sa sv o jo m srećo m
Eno munje visoko iznad dosade i nade
Izm eĎ u b lata i v atre m i sm o za v atru
Pozdravljam te nepotkupljiva zoro sveta

75. O sećan je sv eta

P ro n icljiv a v atro n e isk u šav aj m e to lik o

Dok me ne shvate pevalju neometen
U m o m e srcu su n ce i n o ć p o staju lju b av n ici
Kad sanjam u vrtu ispod jorgovana

M iris je zg u sn u ta p razn in a u b iću

Koje se udaljava od sebe kao u molitvi
I tako starimo ja i moj plamen
I tak o se o p ijam o svo jim ţiv o to m i p ep elo m

M iris cv eta je m iris n jeg o v e b u du će sm rti

T o m iriše n jeg o v a sen k a n jeg o v o im e
Toliko proslavljeno u vazduhu
T o lik o traţen o u rečn icim a

T aj isk ren m iris n eţn a m ag la u g lav i

K aţe d a je o sećan je sv eta u jezik u
A l n ep o k retn a reč b rzo iscrp e sv o j sm isao
A cv et u stu p i sv o j n eţn i k o ren zv ezd i

Kritika poezije
76. Radni cvet

To nije cvet ispod nule,

niti cvet vatre,
n iti cv et k o ji je sp o k o jn o sličan
sv o m e isp raţn jen o m im en u .

T o n ije zem lja n a sto lu : cv et za ţv ak an je,

m iču rin sk o o b eščašćiv an je v rto v a,
ali to nije ni cvet koji odbija
oslepljen u plod da se pretvori.

T o n ije n ap u šten cv et,

ali to n ije n i cv et k o ji se m o ţe p resad iti,
to je prazan cvet
za sve koji nemaju hrabrosti.

T o je cv et u isp ru ţen o j ru ci,

to je cv et k o ji se p rib liţav a.
to je cvet koji priznaje pravo
oku i uhu da prisvoje istinu.

To je cvet iza uha

b u čn i cv et,
cv et što raste n a n ak o v n ju
i na radnikovom dlanu.

to je cvet govora,
cv et reči
m an je o čig led n ih , m an je n ep rav ed n ih .

To je iskren cvet,
cvet koji pomera istok
n e o d v ajaju ći g a o d su n ca.

77. O rfičk a p esm a

Telo prostire svoju uzaludnost.

 V elik a n o ć
ispunjava vreme do pesme
k o jo j slu šao ci p o treb n i n isu .
Smrt je
p o d iv ljalo n išta, p ro h o d ala p razn in a.
P u n je n o ći k ak o d a u sp av am tu reč b u d n og m rak a
k o ju n e m o ţe u razu m iti n ik ak v a p esm a
k o ju n e m o ţe n i zem lja u p iti
ni vatra izmeniti ni voda odneti!

Ja im am sv o ju n o ć, ali u k ak v o m
mutnom kamenu ja sam
zam en io sv o je srce za tešk u v arn icu ? Z ar n o v im
telo m o sv eţiti lo m n u k rv? K ak o se u su d iti
zam en iti p u t p u to v an jem , b iće v atro m
miris umesto senke izdan iznutra!

Mrtva ona je izgubila sve moje dokaze

protiv vetra, smrti, zime.
L ju b io sam sram n o , n eţn o , časn o ,
to telo koje osvetljava sebi put ka svojoj smrti.

Zar pesma? zavera protiv srca to je!

P ak ao je p ak len jer n ije p rav iln o rasp o reĎ en ,
jer im a jed n a reč k o ju n e m o ţeš u k ro titi,
k o ju n e m o ţeš ni izdati,
reč su v iše b u d n a za n aše b lag o srce.

78. Pesnik

on poznaje sve puteve i vetrove,

vetrove i njihove vrtove,
v rto v e u k o jim a rastu reči
i p u tev e o d reči d o n ad e.

Odnese ga put niz svet,

o d n ese g a Ď av o m eĎ u reči,
da se udvara svojoj vlastitoj senci,
 d a p ev a u laţn o m v rtu :

trice i k u čin u sv o je čaro b n e m esečin e,

p seću ru ţu i sv o ju g ad ljiv o st,
d a o slep lju je p red eo izv aĎ en iz tu Ď eg o k a,
d a v rati n o ć u im e n eţn o sti.

79. Beda poezije

R eci m i n esto što je šu m a

R eci m i n ešto što je m o re
K o zn a šta je to što treb a reći
B o s i g o rak p o tu caš se o d reči d o reči

V atra g o rča o d d im a
P o d čelo m ti g o ri
O n a će ti p rib av iti m n o g e p o časti
A k o n e sag o riš p re v rem en a

A li ak o b u d eš h teo
D a u čin iš stv arn im tu Ď e reči
D a p o h v ališ tu Ď e srce
O n d a ćeš zaţaliti što si p esn ik

Jer p esm a se n e p iše o n a se ţiv i

Pesma nije pesma ako nije radosna
K o n ik ad n ije p o hv alio tu Ď e srce
T aj se p red ao n a m ilo st i n em ilo st rečim a

80. More za radnike

D o k se u tv o jim stih o v im a d o saĎ u ju reči

b ezn ad eţn e i n a sm rt o su Ď en e,
ovo je m o re p o em a k o ja se n e u stru čav a.
Njene su metafore plovne, opasne,
u rn eb esn e i u m iljate, sasv im fo to g en ičn e.
M o ţd a b i ti u k rao n jih o vu so i u čin io ih
 bljutavim
ali pred morem ti si nedostojan.
More samo sebe opeva, bezobrazno i slobodno
rimuje se čim e g o d stig n e,
iak o n ev ičn o sro d no sti zb o g sv o je n ad aren o sti.
Njegove su dubine mudrije
od svih tvojih aforizama.
More voli ribare koji ga potkradaju puni
ljubavi
i m o rn are k o ji k o riste o p asn o sti što im p ru ţa
dok ne zalutaju i posle.
More ne voli one koji mu se udvaraju
kao svojoj vlastitoj mudrosti sporo i oprezno.
More, ako voli, voli radnike na odmoru
k o ji tri n o ći n e sp av aju d o k d oĎ u d o m o ra;
a k ad d o Ď u , k aţu : "lep o je n aše m o re",
p o ţu re d a p o crn e i d a se v rate k u ćam a.

81. Moravska elegija

Gledaj visoka ptica gorama vrhove mami.

O k ru ţen a n ek im v ečito b lu d n im sjajem zru b rd a
uokolo.
d an će d a m e zab o rav i, tajn o d o v ršen a u seb i
k aţi se.
K ad a p relazim iz jed n e tišin e u d ru g u p o d
veliku senku sunca
je li to d rv eće n a tv o jim o b alam a o k o štali
mlaz gorkoga soka,
vodoskoci koji se bude izvan moga sna?
D u ţ teb e k asn im o d u ţ teb e sm o izd an i,
d u ţ teb e u n ašem o d lask u rastu o m o rik e
p ro k azan e v azd u ho m k o leb ljiv ih ţd ralo v a.
T o d o le je li m rţn ja? Ili ja k o ji sv o jim
poreklom
u čestv u jem u sv im p rizorima?
A h , k ak v a u ţasn a sv etlo st
 p ro b u Ď en a p rv i p u t n ad sk lo p ljen im o čim a.
E to to je o n o što se n aziv a
pesnikom: biti licem u lice svetu
preko puta pustinje i neke zvezde naopake
i v id eti sv e g d e d ru g i v id e sam o n o ć.
V ezo fin a izm eĎ u p ep ela i o k a i k am en a čaro lije
ne prepirem se
sa sličn o stim a, ali jed an je v aj,
i nema druge smrti osim smrti.
T o sv em iri se začin ju u m o jo j n esv esti
u rask o rak u čiji je o d jek o v o v id elo
sa izm išljen im v rem en o m i su n cem
pola u zemlji pola na nebu
O pesnici svuda i uvek
okrenuti licem prema prividu
sa zv ezd o m u m esto išču p an o g srca p red
nepojatnim.
k ad a je p red n am a sam o jed an d an , n ep o m ešan ,
k ao cv et k o ji se u sn u n ašem b u d i.

82. Nizvodno

Dok lutam predelima svoga sklopljenog oka

gde ni jedan cvet nije uzalu d an n iti izm išljen
o n a m i isp ere g las i sm iri g a, p esm a b ez reči
p o šao sam n eg d e a u d aljav am se o v o d o

T i si g las p tice p o sle p o n o ći v rem en a

an Ď eo s d v o stru k im licem i p o taja
d alek o iza sv etlo sti d alek o iza časo v a
kada je smrt velika maska sunca

Izm en ih se p ev aju ći k asn im te rek o

u n o ći zasaĎ en o j n ajlep šim b aštam a
d u h m i v alo v lju sličan al istro šen n a b izarn e
cvetove
što cv etaju u n ašem o sk u d n o m zn an ju
 D an se u d v aja g d e se raĎ a v rem e b u d u će n o ći
v elik i v o d en i d uše n ad g o ram a k ad g ro m m i
snuješ
u slu h u k ad m i p ro sto re p o m ešaš
rek o sa srcem o d v etra k ad a m i sv e n ad e zb u n iš
M o ţd a b i treb alo d a p ev am tak o
da se ne razlikujem od drugih koji silaze po
vodu
ali pored tebe najbolje sazreva moja podsvest
sm ešten a izm eĎ u sun ca i m eseca

83. Ljubav poezije

Ja v o lim sreću k o ja n ije srećn a

P esm u k o ja m iri zav aĎ en e reči
Slobodu koja ima svoje robove
I usnu koja se kupuje za poljubac

Ja v o lim reč o k o ju se o tim aju d v e slik e

I slik u n acrtan u n a o čn o m k ap k u izn u tra
Cvetove koji se prepiru sa vremenom
U im e b u d u ćih p lod o v a i p ro lećn e časti

Ja v o lim sv e što se k reće jer sv e što se k reće

K reće se p o zak o n im a m iro v an ja i sm rti
Volim sve istine koje nisu obavezne

Ja v o lim ju čerašn je n eţn o sti

D a k aţem sv o m e telu "d o sta" i d a san jam b ilje
Prste o či slu h d ru g ačije rasp o reĎ en e
U šu m i n eg o li u telu

84. Kap mastila

šta sv e m o ţe d a stan e u k ap i m astila

jedno nenapisano sunce
jedna nepotpisana ptica
 jedan nenacrtani cvet
i jo š će o stati to lik o
d a se n ap iše ep itaf:

d v e su zv ezd e zan o ćile

u čijem srcu u čijo j n o ći
zatim su dva cveta nikla
iz čije k rv i iz čije k rv i
i dve su ptice poletele
iz čije g lav e u čiju n o ć
dve zvezde dva cveta dve ptice
n ik o n e zn a čije su
niko ne zna odakle su

85. Kritika metafore

D v e reči tek d a se k aţu d o d irn u se

I isp are u n ep o zn ato zn ačen je
Koje s njima nikakve veze nema
Jer u g lav i p o sto ji jed n a jed in a reč
A p esm a se p iše sam o zato
D a ta reč n e b i m o rala d a se k aţe
T ak o reči jed n a d ru g u u če
T ak o reči jed n a d ru g u izm išljaju
T ak o reči jed n a d ru g u n a zlo n av o d e
I p esm a je n iz o slep ljen ih reči
A li je lju b av n jih o v a sasv im o čig led n a
O n e ţiv e n a raču n tv o je k o m o tn o sti
S v e su lep še što si n em o ćn iji
A k ad iscrp eš sv e svo je sn ag e k ad u m reš
L ju d i k aţu : b o g am u k ak v e je taj p esm e p isao
I n ik o n e su m n ja u reč k o ju nisi rekao

86. Pripremanje pesme

D a n em a tv o je srd ţb e o stario b i set

Prave reke teku mutne uzvodno
H o ćeš li zag risti tam n i v rt
U p lo d u k o ji te laţn o m g o zb o m k in ji

(Sat otkucava
Sunce zaverenicima
N ečitk e p tice
Tvoga rukopisa)

R ečim a se zav ršav a p u stinja

S lep o ća je b ela i o k ru g la, su p ro tn a n o ći
P red b ezb o ţn o m g o m ilo m
M u d ro st i čed n o st b eţe u m etafo ru

(L aţn a zv o n a -
velika zvonjava
V atra sišla s u m a
R aču n a n a teb e)

R eči k o je se sele i reči n ep o k retn e

H o će li se sresti u p rezd rav elo j rečen ici
Ili će ih u sred p esm e, n asred d ru m a,
U sred šu m e u tu Ď o j g lav i zateći n o ć

(N o ţ n ajeţen u srcu
N iz d v e o štrice p ev a
N ad o šle slav u je n asi# a
I sunce bez svedoka)

R eč p o reč p rim o rav aš seb e n a p esm u

Izab rao si p u t i p u tu ješ g a u seb i
K ao reči k o je n e izg o v araš
K ao p esm u k o ju n e u m eš d a p rep ešačiš

(P tice u leću u k lju čao n ice

O tv araju se tešk e k ap ije
Potomci imitiraju tvoj krvotok
Z g raţav an je je sv eo p šte)

Jo š jed n a slep a reč i p esm a će p ro g led ati

 N a m estu g d e se to n ajm an je o ček u je
Jo š jed an p razan dan
I rad o v aćem o se p razn ik u

87. Provetravanje pesme

Ceo jedan narod

Izm išlja reči za p esm u
K o ju će se u su d iti d a n ap iše
Jed an čo v ek p o sle sto g o d in a

N e b o j se reči
N ije to n išta
Al ipak pazi
n e lju b i p ro šlo st u ru k u

P ev aj k ao d a n išta n ije b ilo

Juče ili p re sto g o d in a
Nemamo vremena za rimu
Zvezdi sa severa ptici s juga

Ne boj se pesme
R eci, g d e ćeš su tra
Zamka ti u zamci
...v araj v rata, p iše n a v ratim a

Poezija zija u svoje glupo p

P esm e sm e sv ak o d a p iše
I o n aj k o ji n e zn a k ak o se p išu
Velika slova od danas nepotrebna

Š to je v iše g lu v ih
Pesma dobija u vremenu
P o k aţi sv o je srce i u m ri
Niko dva puta nije bio pesnik

Kao lekar zaljubljen u bolesti

L ju b av i p itam te čem u si m e n au čila
 Kakvim nepotrebnim znanjima
P ticam a zalju b ljen im u so n et i ćirilicu

U vatri - n o ć
Izaći iz sn a
Al poneti i blago
K ad san jaš n o ć je tv o ja slu šk in ja

I g o v o rim ti k ao što p tica leti k ro z

lišen o st
Ko ljubi opasnost ljubi izgubljeno vreme i
plamen
S lu čaj ţiv i u n ed o statk u strasti
Ja preplivavam da i ne mora uzaludnog

Treba ljubavi moja

Objasniti miris
Definisati vatru
M alo d u b lje m alo v iso čije zem lja je
nekorisna

V rem e p ro šlo je v rem e stv arn ije

K ao p ro šlo g o d išn ja ţetv a k o ja se v ratila
u zemlju
T reb a sv e p o n o v o i d ru g ačije reći
Ţ iv o t jo š n ije zav ršen iak o je p ro šao

88. Zamorena pesma

Oni koji imaju svet

N ek a m isle šta će s n jim
M i im am o sam o reči
I d iv n o sm o se sn ašli u to j n em aštin i

U tešn o je b iti zem lja

Ponosno je biti kamen
Premudro je biti vatra
P o b o ţn o je b iti n išta

P rljav o d su v iše o p ev av an e šu m e
Pesnik peva uprkos poeziji
B ez srca b ez n asilja i b ez ţara
K ao reč k o ja je p reb o lela m u ţik u

Sloboda je zastarela
M o je p rav o im e ček a d a u m rem
P tico iza su n ca u sred rečen ice
K o jo m n asiln ičk i lju b im o b u d u ćn o st
Sve izgore; to je praznik

P o slu šn i p ep eo
B rašn o n ištav ila
Pretvara se
Iza m o jih leĎ a u šu g av o g p sa
Isp red m en e u ţar p ticu
G o v o ri m i istin u iza leĎ a

Grlice
T i si p rav i n ag lasak u m rle n eţn o sti
N ačin i zo ru o d n ašeg u m o ra
Miris je vreme koje je posedovao cvet

A l n ereč k aţe
kasno
je
Necvet
k aţe
noć
je
N ep tica k aţe
plam
je
A je k aţe n ije
Na to ptica opsuje
C v et k aţe to je p ak ao
 P rav a reč se jo š ro d ila n ije

89. S u n ce isk o rišćen o k ao ep itaf

U zeh zm iju i u Ď o h u v rt
L ešev i se rasp ad aju o d p o sm rtn e n eţn o sti
T rav e iza sm rti i m o k raća
Im itiraju jaro st ţu tih p asa

Z elen a b o ja u m a i p lav a slo v en sk a n eţn o st

N ag rizaju p lu ća b u b reg i jetru
Crna milovanja umesto uralskih snegova
Opominju nas da je leto na izmaku

Z alu Ď en i v atro m o čaran i alh em ijo m

Precen ju jem o p esm u p o tcen ju jem o čast
Bolesti pevaju iz vazduha
P rek lin jem d a m e v eţu za jarb o l

Ako si postao pesnik tako ti i treba

S ad p o štu j n asleĎ en o b lag o
B u d i tu Ď a p esm a tu Ď a sreća
B u d i g ro m zarĎ ao u m o ru

Onima koji svode svet

N a p rv u reč n ed o v o ljno odgojenu
I pticu koja nalazi svoje zakone u vetru
Prepustimo sav rizik poezije

P o d elim o o v aj m rak izm eĎ u seb e

Spava svet al biju smutljivci
S v o jim m iro m sv o jim zlato m sv o jo m čašću
H o ćem o li m o ći d a p latim o n o ć lju b av n ik a

N e, m i ćem o se zau stav iti

P red n jih o v o m p išljiv o m ru ţo m
M i ćem o p o stav ljati tešk a p itan ja n jih o v o m
suncu
 Ili će o d g o v o riti ili p asti

Jed n a n o ć d ru g o j no ći p u t
Dodirnut ciljem svetlosti
Mrak cveta u vrtu - k ad a n au čite
D a g o v o rite b iće k raj p esm i

90. Crna vatra

N o ći o n o ći trostruka vatro
Jed o m v atro m u b ijaš
D ru g o m v atro m lečiš
T rećo m se v atro m šališ

(T reća v atra je crn a)

Glad vari mrak

P riro d a av aj jo š n ije stv o ren a
Pesmo mani se margina
Peva se odozgo nadole

(O radosti brzog perja)

N eţn o st je ţiv o tin jsk a len jo st

p ro ţd iran ja
Z a v rem e lju b av i jed an lu d ak ţd ere
dugu
I p ev a, m lad i ču v ar zo re, k lo ak o m
slavuja
N a n izb rd ici p esn ičk ih p o reĎ en ja

91. Sudbina pesnika

S ad a je to jo š u v ek o p asn o st k o ja p eva
P lam en k o ji p ro zirn o st p ro g lašav a za
prijateljstvo
Muzikalnije ptice umaknu sudbini
 A li u m ak n u i rečim a

R eči g reše p esm a se stv ara

D ru g ačije n ik o n ije p o stao p esn ik
Svet s deli na one koji su zapevali
I one koji su ostali robovi

A li d o lazi d an v elik o g o slob o Ď en ja

P esm e će se o tv o riti k o tam n ice
P esn ici će b iti u n išten i
P esm e će b iti p rilag o Ď en e

Kad narod otkrije tajnu kako se postaje

velik
T rg o v i će o stati b ez sp o m en ik a
Nekad samo pesnicama dostupne tajne
B iće p ro g lašen e sv o jin o m n aro d a

92. P o eziju će sv i p isati

san je davna i zaboravljena istina

k o ju v iše niko ne ume da proveri
sad a tu Ď in a p ev a k o m o re i zab rin u to st
isto k je zap ad n o od zap ad a laţn o k retan je je
n ajb rţe
sad a p ev aju m u d ro st i p tice m o je zap u šten e
bolesti
cv et izm eĎ u p ep ela i m irisa
o n i k o ji o d b ijaju da p reţiv e lju b av
i ljubavnici koji v raćaju v rem e u n azad
v rt čije m irise zem lja n e p rep o zn aje
i zemlja koja ostaje verna smrti
jer svet ovaj suncu nije jedina briga

ali jednoga dana

tam o g d e je b ilo srce stajaće su n ce
i n eće b iti u lju d sk o m g o v o ru tak v ih reči
k o jih će se p esm a o d reći
 p o eziju će sv i p isati
istin a će p risu stv o v ati u sv im rečim a
n a m estim a g d e je p esm a n ajlep ša
o n aj k o ji je p rv i zap ev ao p o vu ći će se
p rep u štaju ći p esm u d ru g im a
ja p rih v atam v elik u m isao b u d u ćih po etik a:
jed an n esrećan čo v ek n e m o ţe b iti p esn ik
ja primam na sebe osudu propevale gomile:
k o n e u m e d a slu ša p esm u slu šaće o lu ju

ali:

h o će li slo b o d a u m eti d a p ev a
k ao što su su ţn ji pev ali o n jo j

Smeli cvet

93. Agon

D o k su o b ale u sv aĎ i
V o d e će m irn o p ro ticati

94. Rudari

S iĎ o še u p ak ao p o n ep rav d u
Na kojoj se m o ţe o g rejati

95. More bez pesnika

T i ček aš tren u tak d a se p rilag o d iš rečim a

Al nema takvog pesnika
Ni imena potpuno slobodnog
O gorko o slepo more
Zaljubljeno u brodolom

96. Epitaf
 U b i m e p rejak a reč

97. Cvet

E v o cv eta d o v o ljno sm elo g d a m iriše

Na praznom mestu i u uspomeni

98. Pesma

V ark a p ro d re u reč
V atra d o sto jn a p ro leća

99. S p av ači

B u d an ja k rad em o n o što o n i san jaju