Limijerov snop

MULTIPLEKS
Multipleks je postala re~ koja distributersko srce otvara. Multipleks, da bi svi oni sa kapitalom postali va{i prijatelji. Multipleks usred Kragujevca, Ni{a, Beograda, Novog Sada; svuda gde `ivi vi{e od sto hiljada mogu}ih potro{a~a. Zamislite bioskop koji je robna ku}a filma. Zamislite najlep{u zgradu u kojoj se nalazi ne manje od deset projekcionih sala sa ne vi{e od hiljadu i po mesta. Deset sasvim razli~itih filmova na istom mestu, u isto vreme. I ne samo to, nego lepi kafi} sa svim pogodnostima za pre i posle projekcije, zatim prodavnica plakata, fotografija filmskih zvezda, knjiga; svega onoga {to se manje-vi{e ti~e filma. Multipleksi su duplirali posetu gledalaca filmskim predstavama izme|u 1985 i 1992 u Velikoj Britaniji. Pre pojave ovih ~arobnih objekata, filmska distributerska mre`a je do`ivljavala ozbiljnu krizu. Valjalo je osavremeniti na neki na~in. Francuska je, prema statsti~kim podacima, krajem 1996 imala dvadeset dva multipleksa, od kojih tri ~etvrtine u gradovima od preko dvesta hiljada stanovnika. Glavni konstruktori su i najve}i distributeri: Pathé - 7, Gaumont - 5, UGC - 3. Unutar Evropske zajednice, najvi{e multipleksa pripada kompanijama kao {to su: Warner, UCI, AMC. Prema slu~ajnom statisti~kom uzorku od 12820 ispitanika, 58% ide naj~e{}e u multiplekse, 65,2% }e obavezno i}i; 18,2% se za multiplekse odlu~uje zbog velikog broja ponu|enih filmova, 17,4% zbog velikog ekrana, i tako dalje. Multipleksi nisu konkurencija kinotekama i bioskopima "Art i esej" tipa, to jest mestima za filmske sladokusce. Nije prime}en pad broja posetilaca malim bioskopskim salama u kojima se prikazuju filmski ciklusi prema specifi~nim temama, glumcima, re`iserima. Rekli bismo, drugi vek filma ostvaruje pomirenje pro{losti, sada{njosti i budu}nosti sedme umetnosti.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful