Aristotel

Etika
Aristotel se smatra utemiljaveem etike kao filozofske dicipline. ta je etika? Aristotel postavlja pitanja ta je to vrhunsko dobro i u emu se ono sastoji. Najvee dobro je, po definiciji, ono emu teimo radi njega samog, a ne radi neega drugog. Najvee dobro je ono radi ega teimo svemu drugom. U emu se ono sastoji? Svi ljudi saglasni su u tome da je srea vrhunsko dobro. Svim drugim dobrima ljudi tee radi toga da bi bili sreni. Meutim, ne slau se svi ljudi u pogledu toga ta je srea. U emu se sastoji srea jednog hrasta? U emu se sastoji sastoji srea jedne svinje? Aristotel u definiciji sree polazi od razlikovanja potencije i akta. ta je potencija, a ta akt? Prema Aristotelu, srea svakog bia sastojala bi se u tome da aktualizuje, ostvari, realizuje svoje potencijale. Od ega zavise potencijali jednog bia? Potencijali jednog bia zavise, pre svega, od materije, materijala od kojeg je ono sainjeno. Jedan grafit, nee, na primer, imati mogunost da raste i da se razmnoava. Sa druge strane, ugljenik oblikovan u organske materijale, skupa sa neorganskim materijalima, imae mogunost (organizovan u svinju ili oveka, recimo) da se razmnoava i raste. Meutim, da li e neka konkretna jedinka imati mogunosti da razvije, ostvari ljudske ili samo svinjske potencijale, to prvenstveno zavisi od njene sutine, ili od njenog oblika (unutranje strukture/organizacije, podsetimo). Stoga, da bismo odgovorili na pitanje ta je ljudska srea prethodno moramo odgovorita na pitanje koji su to osobeno ljudski potencijali. Drugim reima, trebalo bi da odgovorimo na pitanje o tome koja su to svojstva koja su specifina za oveka, koja su to svojstva koja ga razlikuju od drugih bia. ta odlikuje oveka u odnosu na druga bia? Aristotel definie oveka kao animal rationale, drugim reima, kao racionalnu ivotinju. Sutina oveka sastoji se u tome da je razuman, da ima razum. Stoga se specifino ljudski ivot sastoji od aktualziacije/realizacije razuma. Jednostavnije reeno, specifino ljudski ivot jeste isunjen delatnou svojstvenoj razumnom biu. ovek ostvaruje svoje potencijale onda kada aktivira svoj razum, kada racionalno deluje. Ljudska srea se sastoji u ispravnoj upotrebi ljudskog razuma u toku itavog ivota. Naravno, poto ovek nije isti razum, ve razum "u telu" ivotinje, poto ovekova forma nije ista racionalnost, ve ovek jeste, po svojoj sutini, racionalna ivotinja, deo njegove sree sastojae se u tome da se razmnoava i da raste (da jede i pije), da se kree i da opaa. Meutim, u tome se nee sastojati specifino ljudska srea. ovek svoju specifino razumnu prirodu moe i treba da razvija i u teorijskoj i u praktinoj delatnosti, aktivnosti (aktivnost = aktualizacija potenicjala).

1. to se tie teorijske delatnosti, ona se pre svega sastoji u saznavanju. Razum predstavlja, u tom smislu organ, orue spoznaje, i upotreba tog organa radi spoznavanja predstavlja njegovo ostvarenje. ovek koji spoznaje, prema Aristotelu, ima dijanoetike vrline. Najveu vrlinu postie onda kada ima mudrost (sophia) znanje koje se odnosi na vene i nepromenljive stvari, tj. prve uzroke i naela, odnosno najvie bie (boga) (vidi prethodno lekciju). Sophia se postie kada svojim umom (nous) direktno uviamo prve principe i uzroke. Dijanoetike (ili intelektualne) vrline obuhvataju i nauku (episteme), tj. realizaciju sposobnosti da iz prvih principa iz uzroka izvodimo principe i uzroke posebnih oblasti. 2. Meutim, i ovek koji deluje praktino, takoe mora da poseduje neke dijanoetike vrline, a pre svega phronesis ili razboritost, sposobnost da se opti princip primeni na poseban sluaj (da se kae, na primer, da li je neko konkretno delo pravedno ili ne), sposobnost da se u posebnom sluaju odredi cilj (ta bi u datoj situaciji trebalo uraditi), kao i sposobnost da se na osnovu zadatog cilja odrede sredstva za izvrenje tog cilja. Kada razboritost odigra svoju ulogu, u delo stupaju etike vrline, tj. vrline volje. One se postiu ako um vaspita (odgoji) volju tako da ona uvek vri izbor po naelu "zlatne sredine", odnosno po naelu izbegavanja nerazumnih krajnosti. "Vrlina je", kae Aristotel, "odabiraka naklonost volje koja se dri sredine ...izmeu dva loa smera: preterivanja i zaostajanja za merom". Hrabrost je tako, na primer, sredina izmeu plaljivosti i neustraivosti, a dareljivost izmeu krtosti i rasipnosti.

Politika
Sa druge strane, Aristotel odreuje oveka kao zoon politikon, tj. kao politiku, drutvenu ivotinju. But he who is unable to live in society, or who has no need because he is sufficient for himself, must be either a beast or a god: he is no part of a state (Politika). Poto ovek nije ni zver (koja ne moe da ivi u zajednici) ni bog (koji je samodovoljan i kome niko drugi i nita drugo nije potrebno), on ne moe da ivi bez zajednitva sa drugim ljudima. Meutim, koji oblik zajednitva najbolje odgovara ljudskoj prirodi? Drava. Ona "nastaje radi odranja ljudskog ivota, a postoji radi srenog ivota". Prema tome, drava nije sama sebi svrha. Svrha drava je u srei svih njenih graana. Samo u zajednici ureenoj po pravu i obiajima moe ovek da razvije svoje prirodne potencijale. Ukoliko, meutim, do takvih preduslova i takvog razvoja ne doe, "ovek postaje najizopaenije i najdivljije bie i najgore od svih u zadovoljavanju polnog nagona".