Vous êtes sur la page 1sur 22

PREFERANS Sa nazivom ovog poglavlja je vec sve receno, Njegovo Visocanstvo Preferans.

Ako je Brid nekrunisani Kralj igara sa kartama,Preferans sigurno dolazi,odmah iza njega.Iako oficijalno za korak zaostaje,veliki je broj teoreticara i ljubitelja kartanja,koji Preferans smatraju najzanimljivijom,najatraktivnijom i najromanticnijom igrom na Svetu.Zastupljen u mnogim knjievnim i likovnim umetnickim delima,on asocira na boemski ivot,studentske dane,prijatno druenje i zabavu,ispunjenu romantikom.Preferans je opterecen bremenom hazarda,ali cak i nesrece i tragedije,izazvane ogromnim materijalnim gubitcima,ovde se posmatraju sa odredenom tolerancijom i simpatijama. Ni o jednoj igri ne krue tolike anegdote i poalice,kao to je to slucaj sa Preferansom. Mnogobrojne izreke i poslovice,prisutne u svakodnevnom ivotu,upravo poticu iz njega,to takode svedoci o ogromnoj popularnosti..Razlog ipak treba traiti u njegovoj zastupljenosti medu umetnicima,naucnicima,ahistima,filozofima,knjievnicima i mnogim drugim umnim ljudima, cije reci ostavljaju dubok trag. *** U kuci lekara zvoni telefon;kolege ga zovu na partiju Preferansa. Draga,govori on supruzi, Ja moram hitno u bolnicu. Hitan slucaj? Ja mislim da.Dva lekara se vec nalaze tamo *** Sahrana preferansisti,koji je umro od infarkta,zadobijenog pri padu na Betlu.Malo dalje od najbliih rodaka,u povorci idu dvojica njegovih partnera.Oaloceni zbog gubitka dragog prijatelja,smrknuta lica ,hodaju i cute. Neto razmiljam,prekida cutanje jedan od njih, Dobro je da nisi krenuo iz Karona,jer bi bilo jo gore. Preferans je nastao pocetkom XIX-og Veka u Francuskoj,a vrlo brzo se iri po celom Svetu.Od samog svog nastanka,tretira se visoko intelektualnom i dentlmenskom igrom sa kartama.Krajem XIX-og Veka,postaje najpopularnija i najcenjenija drutvena igra na Svetu. Najvecu zastupljenost i slavu,u to vreme ima u Rusiji.Tada ga mnogi,pa cak i Francuzi, smatraju ruskom igrom,jer je upravo tamonja literatura i mnogobrojni Turniri najvie i ucinili za njegov ogroman uspon.Rusija je prakticno bila prestonica Preferansa i centar,odakle se on dalje irio i usavravao. Pocetkom XX-og Veka,formira se Savez Igraca Preferansa.I tek to je krenuo putem,na kome se danas nalazi Brid,stie Oktobarska Revolucija,politicke promene u Rusiji,a izmedu ostalog,postavljanje i zabrane,na bilo kakav oblik kartanja.Tako Preferans prakticno ostaje obezglavljen,bez svoje matice i oslonca.Mnogi su eleli da iskoriste tu priliku,a Amerikancima to uspeva,pa u prvi plan izbacuju svoj Brid..Kljucni i prelomni trenutak je bio,kada je izvren pritisak na francuske Preferansiste,da prihvate Brid kao igru buducnosti.Postoje i nepotvrdeni podaci,da je Brid upravo nastao u Rusiji i to u vreme najvece popularnosti Preferansa,kao njegova podvarijanta. Legende i mitovi o Prefeansu se ire tokom citavog XX-og Veka,svugde ga veoma cene i uvaavaju,ali ne postoji pokretacka snaga,koja bi pokuala da ga ozvanici i transformie u sportsku disciplinu. Posle politickih promena u Rusiji,1990-e godine,Preferans se ponovo vraca na velika vrata.Odmah se organizuje KUP KREMLJA,koji okuplja igrace iz celog Sveta,a nagradni fond daleko prevazilazi sve Brid-Turnire.Ipak,75-ogodinja zabrana je ostavila vidne tragove. Velika kocnica u razvoju Preferansa je, i postojanje ogromnog broja njegovih varijanti i oblika.Skoro svako geografsko podrucje,ima neku svoju vrstu Preferansa,a samo u Rusiji,postoje osnovnih pet vrlo rasprostranjenih vrsta i na hiljade njihovih podvarijanti. U ovom izdanju,kao osnova je uzet na Preferans,koji je poznat u vecini evropskih zemalja.U odnosu na Ruske varijante,u pitanju je potpuno drugacija igra,koja se u tamonoj literaturi vodi pod nazivom Hrvatski Preferans.U drugim zemljama,koriste se nazivi: Balkanski Preferans, Jadranski Preferans, Mediteranski Preferans.Mi ga ovde zovemo prosto Preferans i on je za nas osnovna varijanta.U daljem tekstu,opisano je jo 20-ak varijanti, a one dobijaju na znacaju,sa pojavom sve veceg broja Turnira medunarodnog ranga. Pored Preferansa,poglavlje obuhvata jo neke srodne igre,a koje su sve karakteristicne po tome,to se igra odvija iskljucivo na tihove.

PREFERANS Preferans je u Srbiju stigao sa Solunskog Fronta,poto su ga srpski vojnici tamo naucili od svojih francuskih prijatelja.Istini za volju,on je tu bio prisutan i pre I Svetskog Rata,ali se tek posle 1918-e godine znacajnije omasovljava i pojavljuje cak po selima.Ovde se ta varijanta naziva Sans,a takode je opisana neto kasnije.U Crnoj Gori se Sans

odomacio pod nazivom Preferans,a sam Preferans je stigao neto kasnije i naziva se Betl. Preferans se smatra najzanimljivijom igrom za 3 igraca,a ima ogromne mogucnosti kombinatorike.Osnovna pravila igre,nisu nita sloenija od ostalih igara sa kartama,ali se to u ovoj igri smatra samo pocetnim koracima.Tek mnogobrojne finese,sa kojima se igrac susrece tokom igre,razdvajaju dobre i loe igrace.Upravo zbog toga vlada miljenje,da se Preferans uci kroz ceo ivot.Kako je rasprostranjen u svim zemljama sveta,partneri se vrlo lako pronalaze. BROJ IGRACA : Preferans je igra za 3 igraca.Medutim,vrlo cesto se dogada, da ih je prisutno cetvoro.Delitelj u tom slucaju podeli karte,a sam pauzira.Pri tome,igra jako gubi na dinamici i lepoti,pa se sami igraci vrlo nerado odlucuju za ovu varijantu. KARTE : Preferans se igra sa skracenim pilom,od 32 karte.Njihov rang je:A,K,Q,J, 10,9,8 i 7.One nemaju svoje vrednosti u bodovima,poto je uvek,jedno noenje,jedan tih.Naime, svako odigrava po jednu kartu,a njih 3 predstavljaju jedan tih,bez obzira koje su u njemu odigrane.Kako svako na pocetku deljenja dobija po 10 karata,ono sadri uvek 10 tihova (noenja). DELJENJE : Deljenje,kao i Licitacija i Igra,odvijaju se u desnu stranu.Delitelj deli svakome po 5 karata,2 sputa na sredinu stola,licem na dole,a zatim deli jo po 5 svakome.Tako igraci dobijaju,ukupno po 10 karata,a 2 zatvorene na stolu,predstavljaju Kupovinu. TOK IGRE : U svakom deljenju,najpre se odvija Licitacija,a njen pobednik odreduje vrstu Igre i igra sam,prostiv ostale dvojice.Protivnici su za sada privremeni partneri,a vec u sledecem deljenju,neko od njih ce moda biti Solo-igrac. Postoje vie vrsta Ponuda,ali bez obzira ta je u pitanju,sam tok igre je istovetan.U svakom krugu,igraci odigravaju po jednu kartu.Pri tome,prvi igra bilo ta,a ostala dvojica, obavezno u istoj boji sa prvom odigranom.Ako neko nema ni jednu kartu te boje,mora igrati bilo kog aduta (ako je u pitanju adutska Ponuda).Ako nema ni njega,moe igrati bilo ta. Ako medu 3 odigrane karte nema aduta,tih nosi najjaca karta u boji prve odigrane. Ako je odigran adut,tih pripada njemu,a ako ih je vie,onda jacem od njih. Osvajac tiha igra novu kartu za sledeci. Ponude: Osnovne vrednosti Ponuda: Pik...........................................2 Karo........................................3 Herc.........................................4 Tref..........................................5 Betl..........................................6 Sans.........................................7 Preferans.................................8 Pik , Karo , Herc i Tref su Ponude,gde su pomenute boje aduti u tom deljenju.Igrac,koji objavi jednu od njih,mora odneti najmanje 6 noenja. Betl se igra bez aduta.Igrac,koji objavi ovu Ponudu,ne sme nositi ni jedan tih.Ako to ipak ucini,igra u tom deljenju se odmah prekida,a Solo-igrac je pao. Sans je takode igra bez aduta.Solo-igrac ima obavezu da nosi,najmanje 6 tihova,kao i u Adutskim igrama (prve cetiri). Preferans je takode igra bez aduta,u kojoj se Solo-igrac obavezuje da odnese sva noenja.Ako neko od protivnika odnese makar jedno,igra se tog trenutka prekida,a Solo-igrac je u tom deljenju pao. Prvu kartu odigrava igrac desno od delitelja,bez obzira ko je Solo-igrac.Jedino kod Sansa i Preferansa,prvi na potezu je,levi igrac od Solo-igraca.Upravo ovo,pocetnici moraju imati stalno na umu.Zbog prvog poteza,Sans i Preferans su prilicno retke Ponude,a da bi ih igrac uspeno odigrao,mora biti jak u sve cetiri boje. Ponuda Preferans se susrece jednom,u nekoliko hiljada partija,pa ga pojedinci i skidaju sa repertoara.U slucaju da neko i ima karte za njega,mnogo cece se odlucuje za Sans,jer ako neko prati i padne,zarada solo-igraca je mnogo veca.Ipak,kao najjaca Ponuda,po kojoj je uostalom i cela igra dobila ime,trebalo bi da ostane.Svako ko je u mogucnosti,pre ce ga objaviti i odigrati radi licne satisfakcije,nego radi preterane zarade bodova.Veliki broj igraca,upranjava ovu igru dugi niz godina,a da se pri tome sa Ponudom Preferans u praksi nisu sreli.Oni drugi ga pak,pamte do kraja ivota. Ako neko objavi Betl,a bez obzira na raspored karata kod protivnika,teorijski ga niko ne moe naterati da odnese tih,kae se da dri Uver Betl.Posle odigrane prve karte,Solo-igrac sputa otvoreno karte na sto.Deljenje se dalje i ne igra,vec se karte samo proveravaju.Na taj nacin se skracuje vreme igre,a i igraci se oslobadaju bespotrebne napetosti.Kod iskusnijih igraca,sputanje karata je stvar Fer-Pleja,dok se pocetnicima savetuje,da ih pre toga dobro provere,kako se ne bi potkrala greka.Ako se ispostavi,da Solo-igrac ima teorijski pad(ako protivnici odigraju idealno),on i pada. Tokom cele igre se praktikuje,da cim igrac ostane sa kartama u ruci,koje i teorijski nose sve tihove(u Betlu ne nose),odmah ih sputa na sto,kako bi se skratila igra. Preferans se sastoji iz tri dela: I deo LICITACIJA ,gde igraci iznose Ponude,a u njoj se odreduje Solo-igrac i vrsta igre. II deo PRATNJA i KONTRIRANJE ,gde ostala dvojica odlucuju,da li ce uopte ucestvovati u igri,a mogu i udvojiti bodove,ako su uvereni,da ce Solo-igrac pasti. III deo IGRA. I deo - L i c i t a c i j a

Poto se karte podele,najpre ih svako za sebe dobro prouci i ustanovi,koliko tihova moe odneti.Prvi se izjanjava,desni igrac od delitelja i on ima tri mogucnosti: 1)Reci Dalje ,sa cime odmah odustaje i gubi priliku da postane Solo-igrac.On se vie ne moe ukljuciti u Licitaciju. 2)Reci Igra,to znaci da moe objaviti Ponudu i to samo sa kartama u ruci.On ne eli menjati karte,odnosno koristiti 2 karte Kupovine sa stola,pa se one odmah odbacuju na stranu. 3)Igrac je ustanovio,da neku Ponudu moe ostvariti,ali uz zamenu 2 karte sa stola,nadajuci se,da ce tako ojacati svoj list.On govori : Dva i zapocinje licitaciju. Cim neko eli igrati iz Ruke (bez Kupovine) i kae Igra ,vie niko ne moe licitirati za Kupovinu.Sledeci moe reci samo : I kod mene ,to znaci, da i on eli objaviti Ponudu,bez koricenja 2 karte sa stola.U suprotvnom,mora reci : Dobra Igra.Ako je neko pre toga, vec zapoceo licitaciju,posle prve objave Igra,ona vie ne vai,a on se ne moe preorijentisati na igru iz ruke i obrnuto.Zbog toga je jako vana, prvobitna odluka igraca. TOK LICITACIJE : Ako igrac eli da se bori za Kupovinu,tj ucestvuje u Licitaciji,on mora u sebi doneti odluku,do koje vrednosti sme licitirati. Licitacija uvek zapocinje od DVA. Ponude se uvek iznose po redu.Igraci govore brojeve (vrednost Igre),a najvanije je,da oni budu nii,ili jednaki od Igre,koja se eli igrati.Pobednik najpre ofira 2 karte Kupovine,a tek tada objavljuje konacnu Ponudu,koja mora biti jednaka ili manja od poslednje izrecene vrednosti Licitacije. Posle izjave Dva,sledeci igrac moe reci Tri,a treci, Cetiri.Pri tome,svako od njih mora paziti,da se ne prelicitira.U naem primeru,ako treci igrac eli da zameni karte sa stola,a zatim objavi aduta Karo,on ne sme licitirati Cetiri.Osnovna vrednost Karona je 3,a sa iznetom Cetvorkom,on ga ne moe objaviti. Ako u prvom krugu niko ne kae Igra,licitacija se produava drugi krug.Poto je ponovo na redu I igrac,ako eli ostati u konkurenciji,on sada govori Moje,sa cime zadrava poslednju izrecenu Ponudu.Znaci,prvi igrac u drugom krugu ne povecava licitaciju na Pet,vec u naem slucaju,govori Moje Cetiri,ili Moje Tri(ako je jedan igrac odustao).Sledeci bi povisio na Pet,a treci na est.Znaci,samo PRVI zadrava predhodnu ponudu,a to cini i u eventualnom sledecem krugu licitacije.U slucaju da prvi igrac tokom licitacije odustane,pravo da zadrava predhovdnu licitaciju preuzima DRUGI igrac. Poslednji igrac koji ostane u licitaciji je i njen pobednik.On otvara 2 karte sa stola,tako da ih svi vide,a zatim ih uzima u ruke.Posle toga,dve iz ruke odbacuje zatvoreno.One su do kraja igre u tom deljenju tajna,a upravo to moe biti i presudno,na konacan ishod deljenja. Tek sada,Solo-igrac objavljuje konacnu Ponudu,a ona mora biti ista,ili veca od poslednje iznete vrednosti u Licitaciji. Nekoliko primera toka Licitacije: 1) A-Dva,B-Tri,C-Cetiri,A-Moje Cetiri,B-Dalje,C-Pet,A-Moje Pet,C-Dobar.Igrac A,kao pobednik licitacije,otvara 2 karte sa Talona.Kako je licitacija tekla do Pet,igrac A moe objaviti: TREF,BETL,SANS,ili PREFERANS.Iz samog toka izjanjavanja,mogu se izvuci i mnogi zakljucci,na osnovu kojih se igraci odlucuju od daljem ucecu u igri.Npr,ocigledno je,da je igrac C iao na Trefa,poto je posle zadrame Petice odustao.Igrac B je odustao posle zadrane Cetovrke,pa je izvesno,da je iao na Herca,ili Karona.Igrac A je kao prvi,u II i III krugu imao ravo zadravanja predhodne Ponude. 2) A-Dalje,B-Dva,C-Tri,B-Moje Tri,C-Cetiri,B-Moje Cetiri,C-Pet,B-Dobar.Poto je igrac A odustao jo u prvom krugu,njegovu ulogu preuzima igrac B,a sa njom i pravo,da zadrava predhodno izrecenu Ponudu,sa Moje.Igrac B nije zadrao Trefa,pa je ocigledno da je poao na Herca.Igrac C otkriva Kupovinu,a zatim objavljuje konacnu Ponudu,Trefa,ili vie od toga. 3) A-Dva,B-Dobar,C-Tri,A-Dobar.Igrac C je pobedio u licitaciji sa Tri,pa posle zamene Kupovine,moe objaviti bilo koju Ponudu,osim Pika.Igrac A je ocigledno bio jak samo u Piku,poto nije zadrao.cak ni Tri. 4) A-Dva,B-Tri,C-Igra.Poto du igraci A i B zapoceli Licitaciju,a igrac C rekao Igra,prva dvojica se dalje i ne izjanjavaju.Naime,nemaju se pravo preorijentisati na Igru,a dotadanja licitacija im propada.Karte Kupovine se odbacuju na stranu i ostaju tajna za sve,do kraja tog deljenja,a igrac C zatim objavljuje svoju Ponudu. 5) A-Igra,B-Dobra Igra,C-I kod mene,A-Karo,C-Herc.Igrac C ima jacu Igru,a adut je poznat vec tokom izjanjavanja.Kupovina se odbacuje sa strane i ne otkriva se do kraja igre u tom deljenju. 6) A-Dva,B-Dalje,C-Tri,A-Moje Tri,C-Cetiri,A-Moje Cetiri,C-Pet,A-Moje Pet,C-est,A-Moje est,C-Dobar. Igrac A menja karte i objavljuje Betl,Sans,ili Preferans.Igrac C je krenuo najverovatnije na Betl,ali moda i na Sans,pa ga je namerno prepustio protivniku,kako bi ga oborio. II deo igre P r a t nj a i K o n t r i r a nj e Poto Solo-igrac objavi konacnu Ponudu,ostala dvojica se izjanjavaju o pratnji, odnosno, da li ce uopte ucestvovati u igri.To uvek cine oba protivnika,bez obzira,da li su ucestvovali u Licitaciji i kada su odustali od nje. Uslov da pratilac prode su,ostvarenje 2 tiha (noenja).Ako se na pratnju odluce oboje,moraju odneti 4 tiha zajedno.Pri tome nije bitno,koliko je ko od njih odneo.U slucaju da ostvare 3,ili manje noenja,pada pretilac,koji nije odneo 2 tiha.Ako oba pratioca zajedno odnesu samo 2 noenja i to po jedno svaki,obojica padaju,a to je izrazito

povoljna situacija za Solo-igraca,u Preferansu poznata od nazivom Razdeljak. Preferans vai za dentlmensku igru,a to se upravo moe videti u sledecem primeru: Ako jedan pratilac uvidi da ce doci do Razdeljka,a drugi je vec osvojio jedan tih,on je u daljem toku igre duan odbacivati svoje najjace karte i pokuati da omoguci privremenom partneru osvajanje drugog,ne bi li bar on izbegao pad.Ako bi mu preoteo tih,a ni sam ne prode,pada dvostruko;za sebe,ali i umesto njega. Igrac je obavezan pomoci privremenom partneru i po mogucstvu mu prepustiti tih,pa makar i sam pao.Ovo vai i za slucaj,da mu je privremeni partner direktni konkurent za pobedu u partiji. Desni igrac od Solo-igraca se izjanjava prvi.U slucaju da on kae: Idem,sledeci moe reci Idem i ja,ili Bez mene.Ako se i drugi igrac odlucio da igra,situacija je potpuno jasna. Medutim,ako drugi igrac odustane,ponovo se izjanjava prvi pratilac.Kako je vec rekao da Igra,a drugi odustao,on odlucuje o nacinu igre.Pri tome,moe reci Sam,ili Idemo zajedno.Ako igra Sam,treci igrac odbacuje karte,a njemu su za prolaz neophodna 2 tiha.U slucaju da je pozvao treceg,ovaj igra za njega.Zajedno moraju osvojiti 4 tiha,a svi bodovi,ali i padovi,belee se samo njemu.Bez obzira,to je prolaz znatno laki ako prati sam,igrac uvek nastoji,da sa svoja 3 potencijalna tiha,ipak pozove treceg igraca,jer je to odlika prave igre. Pratiocu uvek mora biti prioritet ruenje Soloigraca,a ne sopstveni prolaz. Situacija je identicna,ako prvi igrac odustane,ali se sada drugi direktno izjanjava sa: Idem Sam,ili Idemo Zajedno. Ako obojica odustanu od pratnje,Solo-igrac je proao bez igre,a karte se odmah meaju za sledece deljenje. Posle izjanjavanja o pratnji,prelazi se na igru,ali se pre toga moe jo i Kontrirati. Igrac,koji se prvi izjasnio da prati,moe pre pocetka igre jo reci i Kontra.U tom slucaju, njegova nova obaveza je,da zajedno sa privremenim partnerom obori Solo-igraca. Oni sada moraju zajedno odneti 5 noenja,a predhodne obaveze vezano za pratnju,prestaju da vae. U ovom slucaju,drugi igrac pratnje igra za partnera i to mora ciniti maksimalno korektno. Njegova obaveza u pogledu tihova ne postoji,ali u slucaju grube greke,pada on,bez obzira to sam nije dao Kontru. U slucaju prolaza Solo-igraca,pada pratilac,koji je dao Kontru.Svi bodovi se udvostrucuju i evidentiraju njemu,dok se drugom pratiocu ne pie nita. Ako Kontru eli dati igrac,koji se o pratnji izjasnio kao drugi,on mora najpre pitati prvog pratioca:Jeli ima Kontru?To ujedno znaci,da je on sam eli dati,ali privremeni partner ima prednost.Smatra se jako nekorektno,ako sada prvi igrac da Kontru,a pri tome nema izrazito jak list. Ako prvi pratioc ima relativno jake karte,ali je u nedoumici,kako stoji njegov privremeni partner,koji je samo izjavio: Idem i ja, govori : Moe.Sada drugi odlucuje,ali mu je prvi dao do znanja,da na njega ozbiljno moe racunati.On govori Kontra ,ili takode Moe,to bi prakticno znacilo,da smatra kako Solo-igrac nece pasti.U oba slucaja,prelazi se na igru. Ako bilo koji igrac odustane od pratnje,ali drugi ipak eli dati Kontru,on je odmah i izrice.Sa tim se podrazumeva,da igraju sva trojica,cak i ako igracu koji je dao Kontru to ne odgovara,to je cest slucaj kod Sansa. Posle Kontre,Solo-igrac moe vratiti Rekontru.On u tom slucaju govori:Rekontra,pa se bodovi ucetvorostucavaju.Ako ne eli da rekontrira,govori: Moe,pa se prelazi na igru,a vaeca je samo Kontra. Ako je vracena Rekontra,pratioc koji je kontrirao,moe jo vie povisiti.Ako je ubeden u pad Solo-igraca,on govori: Sup-Kontra,a bodovi se u tom slucaju mnoe sa osam. Posle Supkontre,Solo-igrac moe jo jednom udvojiti,a to cini,govoreci: Mort-Komtra,pa se bodovi mnoe sa 16. Zavrnu rec u ovom nadmetanju,ipak daje igrac,koji se u njega i upustio,dajuci Kontru. Poslednje uvecanje je PapirKontra.Bodovi se mnoe sa 32,a posle zavretka igre u tom deljenju,ona oznacava i prekid partije. Ipak,vecina igraca se pre pocetka partije dogovaraju,da Papir-kontra ne vai,vec da se maksimalno ide do Mort-kontre. Vec je receno,da sa Kontrom prestaju da vae uslovi o prolazu pratioca sa ostvarena 2 tiha.Naime,Solo-igrac i pratioc se klade,da li ce Ponuda proci,ili nece.Neko od njih obavezno pada.Da bi Kontra bila uspena,Solo-igrac mora da padne.Sa osvojena 4 tiha,pada igrac pratnje,ali on ima neku kompenzaciju u bodovima (vidi dalje),pa se smatra da je Kontra bila korektna.Medutim,ako pratioci osvoje 3 tiha,ili manje,Kontra je bila gruba greka i nije imala realne osnove. Drugi igrac pratnje pokuava,da maksimalno pomogne u ruenju Solo-igraca,ali sam ne dobija niti gubi bodove. Pratnja i Kontriranje na Betlu Ako Solo-igrac objavi Betl (Preferans),protivnici se o Pratnji i ne izjanjavaju, poto u ovim Ponudama obavezno igraju svi.Pratioci nemaju nikakve obaveze,u pogledu osvajanja tihova.Jednostavno,oni se trude da odigraju to bolje i eventualno prisile Solo-igraca da osvoji tih.Oni dobijaju bodove,jedino u slucaju pada Solo-igraca. Kontra na Betlu se najcece ne daje.Medutim,ako jedan od pratioca,na osnovu onoga to dri u rukama i 2 karte Kupovine,koje se otkrivaju,smatra da ce Solo-igrac pasti,moe dati i Kontru.Prednost pri izricanju Kontre ima desni igrac od Solo-igraca,a ako on to ne eli, govori Moe,pa se o njoj izjanjava i drugi pratioc.Ako ni on nece da reskira,takode govori: Moe,pa se prelazi na igru. Smatra se,da pratioci u Betlu ne mogu imati dovoljno podataka o kartama Solo-igraca,pa eventualno kontriranje,mnogi tumace kao elju,da se trijumfuje uz pomoc srece. Zbog toag se u dentlmenskom Preferansu uvodi jo jedno pravilo,ali ga igraci mogu i izbaciti. Onaj,ko eli da kontrira Betl,najpre ima pravo da pita Solo-igraca: Jel Uver?Tek kada izvodac igre potvrdi da ima teorijski pad,pratilac daje Kontru.Ako je vec pitao za Uver,u slucaju negativnog odgovora,on Kontru mora dati.

Uver Betl je situacija,kada igrac nema ni teorijski pad.Za to je neophodno posedovati Sedmice u svim postojecim bojama i bar svaku drugu kartu u rastucem Nizu od njih.Naravno,prolaz je jo laki,ako u ruci odsustvuje jedna,ili jo bolje,dve boje.Takode,umesto niza 7-9-J,nita ne smeta ni 7-8-J,ili 7-9-10. Uveri Najceci potencijalni padovi su: Solo-Osmica Rasponi u nizovima veci od jedne karte Cetvrti Kec U slucaju postojanja padova,prolaz Solo-igraca zavisi uglavnom od rasporeda karata kod protivnika,ali i od njihovog nacina igre.Pratnja na Betlu se smatra vrhuncem znanja u Preferansu.To je najlepi deo partije,ali i najveci problem za pocetnike.Kod njih je upravo Betl taj,koji najcece reava ishod cele igre. III deo I G R A Prvu kartu uvek odigrava desni igrac od delitelja,bez obzira ko je Solo-igrac.Ako on ne ucestvuje u igri,onda je prvi na potezu sledeci desni.Vec smo rekli,da je izuzetak u Sansu (Preferansu),gde je uvek prvi na potezu,levi igrac od Soloigraca. Ostali odigravaju po jednu kartu,obavezno u istoj boji sa prvom odigranom (odgovaraju na boju).Igrac,koji u rukama nema ni jednu takvu,obavezno odigrava kartu u adutu (obavezno secenje).U slucaju da nema ni adute,igra bilo ta. Ako se medu 3 odigrane karte nije pojavio adut,tih nosi najjaca karta u boji prve. Ako aduta ima,tih pripada njemu,odnosno jacem od njih,ako ih je vie. Osvajac tiha,igra prvu kartu za sledeci. REFE : Ako na pocetku izjanjavanja,sva trojica kau Dalje,odnosno,licitacija i ne zapocne,karte se meaju i sledi novo deljenje,pri cemu se pie Refe.On se upisuje ispod svakog rezultata,najcece kao trougao.Sva trojica igraca,svoje prve sledece Ponude igraju pod Refeom,odnosno,rezultati se udvajaju. Primer: Igrac A Igrac B Igrac C Uz pomoc trouglova,vodi se evidencija o odigranim Refeima.U primeru na slici,igrac B je bio solo-igrac.To deljenje se bodovalo dvostruko,a on jo prcrtava donju stranicu trougla,to znaci,da je svoj Refe odigrao.Igraci A i C precrtavaju bocne stranice prema igracu B,tako da i oni imaju evidenciju o tome,da je njihov protivnik odigrao svoj Refe. Ako je u sledecem deljenju,pobednik licitacije ponovo igrac B,bodovi se upisuju standardno,bez udvajanja.Tek prva sledeca igra,u kojoj ulogu Solo-igraca preuzima igraci A,ili C,pisace se dvostruko,a tada ce biti precrtani i njihovi Refei. Najslabija Ponuda 2 sa Kupovinom (sa izmenom karata talona) se nikada ne moe igrati,ako nije kontrirana. Vrlo cesto,Refe se upisuje i u sledecem slucaju: Jedan od igraca pobedi u licitaciji sa Dva,a posle izmene karata Kupovine,objavi konacnu Ponudu Pik.Ostala dvojica se najpre izjanjavaju o Pratnji,posle cega mora uslediti Kontra.U koliko ona izostane,najslabija Ponuda se ne moe igrati,pa sledi novo deljenje,a upisuje se Refe.Igrac,koji je objavio Pik,takode ostaje bez bodova.Ovo naravno ne vai,ako se Pik objavi Iz Ruke (bez Kupovine). Treci slucaj upisivanja Refea je,kada se dogodi bilo kakva greka u deljenju,ili neki nesporazum u igri.Da bi se prekratila bilo kakva rasprava,karte se meaju i dele ponovo,a upisuje se Refe. Broj Refea se pre pocetka partije ogranicava.Ako je dogovoreno,da se igra na 3 Refea, samo po toliko se i sme upisati.U slucaju da posle toga dode do situacije za Refe,on se jednostavno ne pie,niti na bilo koji nacin evidentira,a odmah se prelazi na novo deljenje.Ako se sada objavi Pik sa Kupovinom bez Kontre,Refe se ne pie.Igra se ipak ne izvodi,a Soloigrac dobija bodove,kao da je proao bez pratnje. Kada neko prede u negativan rezultat,ovde za to postoji izraz Ispod eira,poto se umesto nule i minusa,figurativno crta eir.To je deo tradicije Preferansa,ali se cesto umesto njega,moe jednostavno podvuci crta.Cim neko ode ispod eira,bez obzira da li je do tog trenutka upisan dogovoreni broj Refea,novi se ne upisuju.Preostali upisani se normalno odigravaju.U slucaju da se u daljem toku igre,pomenuti igrac ponovo vrati u plus,Refe se moe pisati,ako su ispunjeni svi ostali uslovi. UPISIVANJE BODOVA : Karakteristicno za Preferans je,da svako ispred sebe ima po jedan komad papira i sam vodi svoj rezultat. Igrac A Igrac B Igrac C Igraci se pre pocetka partije,najpre moraju dogovoriti,od koliko zapocinju igru.U naem primeru na slici,krenulo se od 100,odnosno,kako se to u Preferansu kae,od 100 Bula. Tih 100 bodova,svako upisuje u svoju srednju kolonu. VREDNOST IGRE je, Osnovna Vrednost puta 2.Ako Solo-igrac prode,odnosno, ako uspeno izvede Ponudu,on se sputa u srednjoj koloni.U slucaju pada,penje se za istu vrednost.Bodovi u srednjim kolonama se smatraju tekucim rezultatom.Ovi bodovi se jo jedino mogu uvecati na pratnji,i to ako pratilac padne.Da bi se u srednjoj koloni spustio,igrac iskljucivo mora proci kao Solo-igrac. SUPA je naziv za bodove,koji se dobijaju tokom citave partije,a piu se levo i desno od srednje kolone.Za svaki odneti tih,pratilac upisuje vrednost igre kao Supu i to levo,ili desno,u zavisnosti,da li je pratio levog,ili desnog

protivnika.Bodovi Supe imaju desetostruko manju vrednost od onih u Srednjoj koloni,oni se svom vlasniku racunaju kao dobri,a protivniku sa te strane,kao loi.Tako se njihov uticaj udvostrucava,a cesto bivaju i presudni na konacan ishod. Supa se sakuplja tokom cele partije i to u periodu,kada igracu ne ide karta. U naem primeru na slici,igrac B je posle kupovine objavio Tref i proao,pa mu se u srednju kolonu upisuje -10 bodova,odnosno,90.Pri tome,obojica su pratila.Igrac A je osvojio 2 tiha i upsiuje Supu prema igracu B,u iznosu od 20 bodova (za svaki tih,po vrednost igre).Igrac C je pao,poto je osvojio samo jedan tih.On dodaje u svoju srednju kolonu 10 bodova,odnosno 110,a jo i Supi igraca B,10 bodova,za osvojen jedan tih. U sledeca dva deljenja za redom,svi su Pasirali,pa su pisana 2 Refea.Igraci moraju biti jako opezni,poto se u sledece 2 Ponude svakoga,bodovi piu dvostruko. Ako se igra Iz Ruke(bez Kupovine),Vrednost Ponude je,Osnovna vrednost, puta 2 i jo,plus 2. U Sansu je bodovanje identicno,kao i u adutskim igrama. Vrednost Igre za Betl i Preferans se dobija na isti nacin.Ako Solo-igrac prode,on se sputa u svojoj srednjoj koloni za Vrednost Igre,a protivnicima se ne pie nita.Medutim,ako padne,on se penje u srednjoj koloni za istu vrednost,a protivnicima se upisuje Supa u iznosu,kao da su osvojili po 5 noenja svako.Znaci,u slucaju pada Solo-igraca,Supa na Betlu je 60 bodova,odnosno 70,ako je Betl bio Iz Ruke. Vec smo rekli,da se u Betlu igra prekida,cim Solo-igrac osvoji jedno noenje i padne. To je slucaj i sa svim ostalim Ponudama,gde se igra prekida,kada Pratnja ostvari svoj 5-i tih. Iz toga direktno sledi,da najveca Supa pratioca moe biti,u vrednosti 5 noenja.Pri tome,svako od pratioca Supi onoliko,koliko je sam odneo.Ako je jedan igrac zvao drugoga,svu Supu upisuje sebi,ali i u slucaju neuspeha,pad se belei samo njemu. Ako dode do situacije,da Solo-igrac uvidi da ce pasti,pa pre 5-og izgubljenog tiha, odbaci karte,pratioci ga takode Supe za 5 tihova,ali prvi desni,kao da je odneo 3,a levi,2 tiha. U ovom slucaju,nije bitno,koliko je ko do tog trenutka osvojio. Prilikom Kontre,pratioc tvrdi da Solo-igrac nece proci i tada,jedan od njih obavezno pada.On se penje u svojoj srednjoj koloni,za dvostruku vrednost igre.Ako Solo-igrac prode, protivnik ga supi dvostruko,za svaki osvojeni tih,a sam se sputa u srednjoj koloni za dvostruku vrednost igre.U slucaju pada,Solo-igracu se u srednjoj koloni dodaje dvostruka vrednost Ponude,a pratiocu se pie udvostrucena Supa (za 5 noenja).Naime,i ovde se igra prekida,sa ostvarenim 5-im tihom Pratnje.Drugom pratiocu se ni u jednom slucaju ne pie nita. U slucaju Kontre na Betlu i prolaza Solo-igraca,on se u srednjoj koloni sputa,a pratioc penje,za dvostruku vrednost Ponude.Medutim,u slucaju pada Solo-igraca,on bi se popeo u svojoj srednjoj koloni,dok ga pratioc Supi 240 (280) bodova.Kako u ovoj igri mnogo zavisi i od drugog igraca pratnje,napravljen je izuzetak,pa i on Supi,ali samo,kao da se igralo bez Kontre,60 bodova. Bodovi Supe su uvek pozitivni. SVOENJE REZULTATA : Partija je zavrena,kada je zbir sva tri rezultata iz srednjih kolona, jednak Nuli.Naravno,bodovi ispod eira se tretiraju kao negativni. Primer zavretka jedne partije: Igrac A,ima 30 bodova ispod eira (-30 bodova);igrac B,20 bodova,a igrac C,16 bodova.Kako je -30+20+16=+6,igra se jo za 6 bodova.Ako sada npr,neko najavi Trefa i prode,on se u srednjoj koloni sputa,ali samo za tih 6 bodova,a ne kao to bi trebalo,za 10. Supa se upisuje normalno.Ako je npr,igrac B igrao Trefa,on ima 14 bodova,a to je ujedno i kraj pratije,poto je sada zbir sva tri rezultata nula.Prelazi se na obracun bodova. Svi rezultati se svode na dobre i loe bodove. Igraci najpre,na rezultatima svojih srednjih kolona dopisuju nule i pri tome im menjaju znak.Bodovi Ispod eira dobijaju znak plus i postaju dobri,a oni iznad,znak minus i oni su loi. Sva Supa koja se nalazi na papiru jednog igraca,za njega samoga je Dobra,a ona,koja se nalazi na listicima protivnika upisana prema njemu, loa.Igrac zatim sabira sve svoje dobre bodove (Supu sa svog papira i uvecanu srednju koloni,ako je bio ispod eira) i loe (svoju Supu sa listova protivnika i uvecanu srednju kolonu,ako je bio u plusu),a na kraju pravi razliku izmedu njih.U zavisnosti,koji su bodovi veci,igrac je dobar,ili lo. Zbir konacnih rezultata sve trojice je uvek jednak nuli.Jedan igrac je dobar,koliko su ostala dvojica loi,odnosno,jedan je lo,koliko su njegovi protivnici dobri. Npr,igrac A je dobar 670 bodova,igrac B,lo 220 bodova,,a igrac C lo,450 bodova. Po pravilima Preferansa,rezultati se jo jednom dele sa 10,pa je konacno: A dobar 67 Bula, B lo 22 Bule,a C lo 45 Bula. Cena Bule se obicno dogovara pre pocetka partije.Treba voditi racuna o tome,da Preferans jako gubi na zanimljivosti,ako je ona prevelika,ili premala.Naime,kod previsokih Uloga,vrlo teko se moe ispotovati dentlmenski karakter igre,a kod premalih,igrac koji gubi, najcece pocinje neodgovorno da Prati i da preuzima Igru. DUPLO PADANJE : Kada se partija priblii kraju,npr, u predhodnom primeru,igra se za 6,a neko objavi igru,cija je vrednost veca.Tada stupa na snagu pravilo,koje se naziva Duplo Padanje.Predhodno je vec bilo objanjeno,kako se postupa u slucaju prolaza svih (Solo-igrac se sputa za onoliko,za koliko se igralo,a pratioci Supe normalno).Medutim,ako neko padne, on se u svojoj srednjoj koloni penje za dvostruku vrednost igre.Svi ostali bodovi se u ovom deljenju upisuju normalno.Znaci,ako bi to u naem primeru bio igrac Pratnje,on bi u srednjoj koloni svoj rezultat uvecao za 20 bodova,supio bi za normalnu vrednost igre,a Solo-igrac bi se spustio u svojoj srednjoj koloni za 10 bodova. U slucaju Duplog Pada,partija se produava za vrednost poslednje Ponude,pa bi se u naem primeru,igralo za jo 16 bodova.

PRISILJENI KRAJ : Partija se moe zavriti na jo dva nacina: 1)U slucaju,da se kod nekog igraca,broj bodova u srednjoj koloni udvostruci u odnosu na pocetnu vrednost.Tada se kae,da je on Probio Kapu,pa se partija tog momenta prekida i sledi Vetacko sputanje. 2)Ako partija traje jako dugo,jer su se dogodili veliki padovi.Posle dogovorenog vremenskog perioda,ona se moe i prekinuti,a opet sledi Vetacko sputanje.Igraci se uvek, za svaki slucaj trebaju dogovoriti i o vremenskom ogranicenju igre. VETACKO SPUTANJE : Da bi se sveo zavrni racun,neophodno je,da zbir bodova sva tri rezultata u srednjim kolonama,bude jednak nuli.Kod Prisiljenih zavretaka to nije slucaj, poto se partija prekida iznenada,bez obzira na tekuce rezultate.Upravo zbog toga, pre pocetka obracuna,mora se izvriti Vetacko sutanje rezultata u srednjim kolonama. Postupak je sledeci:Najpre se saberu rezultati sve tri kolone,pri cemu se oni Ispod eira racunaju sa znakom minus.Zatim se tako dobijeni zbir deli sa 3.Sada imamo vrednost,za koju se sva trojica moraju spustiti.To najcece nije ceo broj,ali se viak od 1-og,ili 2 boda,poklanja najslabijem u srednjoj koloni.On se sputa za toliko bodova vie.Npr,ako je zbir 37,podeljeno sa 3,to iznosi 12 bodova i 1 bod ostaje vika.Svi se sputaju za po 12,a najslabiji u srednjoj koloni,za 13 bodova. Posle ovoga,sledi uobicajen obracun,gde se dopisuju nule i ukljucuje Supa. Partija npr,moe poceti od 100 Bula i igra se na 2 Refea.Medutim,igraci se mogu dogovoriti i drugacije,npr: od 120 Bula i na 3 Refea, od 80 i sa 2 Refea,ili ako ele kracu igru, od 40 Bula,sa jednim Refeom.Primecujete,da se najcece na svakih 40 Bula,dozvoljava po 1 Refe. Na zvanicnim Turnirima se igra,od 200 Bula,sa 5 Refea.Pri tome,igra se jo i ogranicava na 4 sata. Postoje i veoma poznati medunarodni Turniri,gde se igra od 200 Bula,sa neogranicenim brojem Refea.Znaci,oni se piu,sve dok se neko ne spusti Ispod eira.

STRATEGIJAIGRE Strategija se najbolje usvaja tokom same igre,ali u Preferansu postoje odredena pravila (Rezoni),kojih se svako treba pridravati,bar u pocetku.Ako igrac odigra van rezona,on igra na svoju odgovornost.U koliko se tada dogodi,da njegov privremeni partner padne, pad se upisuje njemu samome.Pri tome,njemu se u tom slucaju upisuje i cela Supa iz tog deljenja. Igrac mora biti posebno oprezan kod Kontre,kada se cak nije ni izjasnio da prati.Od njega se jedino ocekuje,da igraju u duhu propisa.U slucaju neke osnovne greke,pada on sam.Zbog toga se ovde i daju osnovna pravila igre,od kojih se ne bi trebalo odstupati,narocito u slucaju da Vas partner pozove,odnosno da da Kontru. Dupli Pop je Kralj,sa jo samo jednom niskom kartom u istoj boji.Da bi igrac sa njim odneo tih,mora sacekati,da neko drugi krene iz te boje.Ako je prinuden,da kao prvi na potezu on odigra jednu,od ove dve karte,gubi mogucnost osvajanja tiha.Ako se pored Kralja u istoj boji nalazi jo i andar,takav tandem se naziva Male Makaze.Situacija je identicna onoj, koja se pojavljuje kod Duplog Popa.Medutim,ako se sa Kraljem u istom znaku nade Dama,tada je vec u pitanju takozvana Bela.Igrac se trudi,da on prvi pode sa bilo kojom od njih,kako bi izaao Kec u toj boji,a on zatim sa preostalom osvaja tih.Kod Bele,igrac moe uvek racunati na jedan tih,osim ako neko u drugom krugu ne sece,to se istini za volju,cesto i dogada. Velike Makaze su Kec i Dama u istom znaku.Igrac ne treba kretati prvi iz te boje.U slucaju da to ucini neko drugi,sa Velikim Makazama se mogu osvojiti 2 tiha. Igra kroz igraca.Ako desno od igraca koji je na potezu,sedi Solo-igrac,kae se da on igra kroz protivnika.Ako pak,desno od njega sedi drugi igrac pratnje,onda on igra kroz svoga.Ovo je osnovni rezon,od koga najvie i zavisi ishod deljenja.Kroz Protivnika se uvek igra sitnom kartom i to u boji,u kojoj sam igrac nema Keca,a po mogucstvu ni Kralja i Damu. Drugim recima,igra iz boje,u kojoj se moda kod protivnika nalaze Velike Makaze,Dupli Pop i slicno.Ako je boja pogodena,Solo-igrac je vec u prvom potezu ostao bez tiha,na koga je bar u svojoj podsvesti racunao. Nauprot tome,Kroz Svoga se igra Kecom,ili Kraljem,kako bi mu se na istovetan nacin obezbedio tih.Pri tome,igrac mora misliti i o svojim tihovima,pa nikako ne sme poci iz svog Duplog Popa,Velikih Makaza i sl. Problem se upravo i ogleda u tome,to igrac cesto na svom potezu ne moe zadovoljjiti sve ove uslove,a tada bira na osnovu pretpostavki i svog iskustva.U tom slucaju,najcece posee za bojom,koja je kod njega duga i sa kojom moda moe izbiti Solo-igracu nekog aduta (ako je ovaj nema).Jo je bolja situacija,ako njegov privremeni partner nema pomenutu boju,pa sece adutom i nosi protivnickog Keca,ili Kralja.Upravo ovakve situacije dovode do padova Soloigraca,iako mu se cinilo,da ima siguran prolaz. Polaz prilikom poziva partnera:To je situacija,kada igrac odustane od pratnje,ali ga drugi pratilac pozove i on jo igra prvi.To je delikatna situacija,od koje zavisi ishod celog deljenja,a u slucaju grube grke,pada on sam. Ako je igrac ucestvovao u Licitaciji,mora krenuti iz boje,do koje je licitirao.Npr,igrac je licitirao do Herca.Partner ga upravo zog toga i zove.On sam ima solidno jake karte,a jedino to ocekuje od privremenog partnera je,da krene iz svoje

boje,u naem primeru,iz Herca. Ako igrac nije ni ucestvovao u licitaciji,on mora krenuti iz boje,do koje je licitirao igrac,koji ga zove,znaci,iz partnerove boje. Kod Sansa postoje cista pravila,koja je neophodno odmah zapamtiti.U slucaju da nije licitirao,a partner ga pozove na pratnju Sansa,igrac je obavezan krenuti iz TREFA,a ako je data Kontra,onda iz PIKA.Ovo je cista konvencija,kod koje ne treba traiti logicku podlogu. Jednostavno,partner i odlucuje da zove,odnosno da da Kontru,upravo zato to mu odgovara takav polaz.Ako je pozvani igrac licitirao,on mora kenuti iz svoje boje,do koje je licitirao. Pratnja na Betlu.Ovo je najtei,ali i najlepi deo Preferansa.Igrac,koji polazi u Betlu,svoju panju usredsreduje na raspored karata po bojama,a tek zatim,na njihove vrednosti. Pocetnik bez razmiljanja,odmah krece iz Solo-boje(tamo gde ima samo jednu kartu).Partner se trudi odneti tih,a zatim u sledecem krugu,polazi iz iste boje.Sada se prvi igrac karta,odnosno, poto vie nema pomenutu boju,odbacuje kartu u sledecoj svojoj najkracoj boji.To je i kljuc obaranja Solo-igraca.Igrac koji krece,na taj nacin ostaje bez karata u nekoj boji,a njegov partner obara Solo-igraca.Vrlo je teko,skoro nemoguce,da Solo-igrac padne,kada obojica igraca pratnje imaju karte u doticnoj boji. Pratnja na Piku.Ovo je jo jedan vaan momenat u igri,gde postoji strogo definisano pravilo.Naime,kada se objavi Pik sa Kupovinom,obavezna je Kontra.Igraci cesto izjavljuju da prate,bez jakih rezona,a partner daje Kontru i najcece pada pod Rekontrom.Zbog toga,da bi igrac izjavio da prati Pika,mora imati 2 sigurna tiha u adutu,ili 2 Keca u bilo kojoj boji(odnosno,jednog Keca i jedan tih u adutu).Ako je uslov ispunjen,igrac prati i ne razmilja, da li ce osvojiti 2 tiha,a odgovornost sa sebe je skinuo.U slucaju da sam ima jake karte,ali ne i potreban uslov,on takode moe pratiti,ali zatim i daje Kontru.I tako,u slucaju pada pratnje,negativni bodovi bi se beleili njemu. Preferans je jako teka igra,a sve finese se usvajaju tokom dugogodinje prakse. Fenomen Preferansa se i ogleda u tome,to se posle 20-ak godina igre,stalno dolazi do novih zakljucaka,varijanti i kombinacija,a cini se,da taj proces ucenja traje beskonacno dugo. POCETAK PARTIJE : Sam pocetak partije je prilicno originalan.Ovde se delitelj ne odreduje rebanjem,vec karte podeli bilo ko.Prvi se izjanjava igrac,koji u ruci ima Osmicu-karo,a ako je ona u Kupovini,onda Kralja-herc.Za slucaj da je i on u Kupovini,sledi Devetka-pik.Taj igrac zatim i igra prvi,a u sledecem deljenju,on deli karte i igra se produava uobicajeno. Sa slikama bi sve bilo mnogo drugacije,ali su one kod mene iz Exela prebacene u Word i neznam kako da ih postavim.Ako eventualno administratori nadu reenje,tek bi onda ovo dobilo na znacaju.

MAARSKO NEMACKI PREFERANS Madarsko-Nemacki Preferans je dosta prostiji od naeg,a igra se u celoj Centralnoj Evropi,bez Austrije i vajcarske,koje imaju svoje varijante ove igre.Tradicionalno,igra se izvodi sa Madaricama,to je slucaj i kod nas u Vojvodini. Licitacija se sastoji od sledecih Ponuda: -Dva,ili Pik (obavezno 7 tihova), -Tri,ili Karo(6 tihova), -Cetiri,ili Herc (6 tihova), -Pet,ili Tref (6 tihova), -Betl -Durmar (10 tihova , bez aduta). Pobednik Licitacije otkriva 2 karte Kupovine.Ako medu njima postoji neka od boje koju igrac eli da igra,on daje delitelju po 1 eton,za svaku takvu kartu.Ako se ne igra na etone, bod se Izvodacu oduzima, a delitelju dodaje. BODOVANJE : Svi polaze od nule. Solo-igracu se u slucaju prolaza pie Vrednost Ponude,puta 2 i plus po 1 bod,za svaki prekobrojni tih.Vretnosti Ponuda su 2,3,4,5,Betl je vrednosti 6,a Durmar 10 bodova. U slucaju pada,solo-igracu se upisuje Vrednost Ponude sa znakom minus,kao i po -2 boda za svaki tih,koji mu nedostaje za ispunjenje obaveze.Pratiovima se u tom slucaju pie po +1 bod,za vaki tih manjka kod Solo-igraca. Igra kod Betla se u slucaju osvajanja tiha Solo-igraca ne prekida,vec se igra do kraja. Njemu se pored -6 bodova,pie i po -2,za svaki osvojeni tih,a protivnicima po +1 bod. U slucaju izrecene Kontre,bodovi se udvajaju,a ako je vracena Rekontra,sve se mnoi sa 4. U Durmaru Solo-igrac krece prvi,a po elji moe da zahteva od bilo kog protivnika da on pode. Partija traje do 60 bodova,a pobednik je igrac,koji prvi stigne do tog rezultata. BEZ KECEVA : Ako igrac bez ijednog Keca objavi Ponudu i prode,od svakoga dobija nagradu po 10 bodova.Ako padne,isto toliko placa svakome. Ako igrac objavi Ponudu sa sva 4 Keca i padne,dodatno placa svakom igracu,po 5 bodova.

STANDARDNI RUSKI PREFERANS Standardni Ruski Preferans je oblik ove igre,koja se igra u istocnom delu Evropskog Kontinenta.Od naeg se razlikuje veoma mnogo,tako da se na prvi pogled cini,kao da je u pitanju potpuno nova igra.Ipak,razlike su tehnicke prirode,ali sutina ostaje nepromenjena. Iskusnijij Preferansisti ce se,vec posle 15-ak minuta,potpuno uklopiti,u bilo koju,od ovde opisanih varijanti.U uvodnoj reci je naglaen znacaj Ruskog Preferansa,odnosno cinjenica,da je on ogledna i reprezentativna varijanta Preferans igara uopte. Sreca u Ruskom Preferansu je svedena na minimum,a kvalitet i umenost igraca,skoro uvek odlucuju partiju.Upravo je na delu pokuaj,da se ova varijanta promovie u sportsku disciplinu,pa se partije pojedinih Turnira i direktno prenose putem malih ekrana. KARTE : Koristi se standardan skraceni pil,od 32 karte.Njihove jacine su uobicajene, dok su boje rangirane drugacije.Skoro redovno su u upotrebi dva takva kompleta,razlicitih dizajna na poledini,pa dok se sa jednim igra,drugi se mea i priprema za sledece deljenje. Redosled boja je:Pik , Tref , Karo i kao najjaca , Herc. SMER IGRE : Na medunarodnim Turnirima,za Preferans se usvaja levi smer igre,u pravcu kretanja skazaljke na casovniku.Njega koriste u SAD-u,Engleskoj,Nemackoj,Rusiji.Na smer igre je,suprotan kretanju skazaljke na satu,a u desno osim nas,jo igraju u Italiji, Francuskoj,Madarskoj,Grckoj,Kini.Ipak,kako je u pitanju igra medunarodnog nivoa i ranga, prihvacen je smer sa vecine svetskih Turnira;znaci,s desna,u levo. BROJ IGRACA : U igri ucestvuju 4 igraca,gde svako igra za sebe.Ovo je za citaoce mali ok,poto je u Svetu ogroman broj novela,anegdota,poslovica,vezano za Preferans i njegova 3 igraca.I u Rusiji se slobodne partije uglavnom igraju u troje,jer je partija dinamicnija, zanimljivija,bra.Ipak,samo pri ucecu cetvorice,uticaj srece je,tek vrlo malo prisutan.Vrlo originalno za Rusiju,a to se primenjuje u jo nekim tamonjim igrama je,da se delitelj moe cak i ukljuciti u igru.On u vecini slucajeva pauzira,ali ipak osvaja bodove,a po nekad daje i savete. Pri igri u cetvoro,nije neophodno da igraci budu ujednacenog kvaliteta,a igra ipak moe biti neizvesna i zanimljiva.Eventualna slabost jednog igraca,uvek moe biti nadoknadena od strane delitelja.Takode,pomenuti igrac moe od njega dobiti pomoc,a mnogo toga i nauciti. I najzad,gubitak relativno slabijeg igraca,u ovoj igri ne moe biti preveliki,to takode potvrduje dentlmenski karakter Preferansa. PRIPREMA MESTA ZA IGRU : Pre pocetka partije,najpre se nacrta ema (jedinstvena tabela) u koju se upisuju rezultati.Ona se postavja na sredinu stola,a svako sam upisuje svoje bodove.Po pravilu,papir je samo malo manji od velicine stola,tako da ga skoro u potpunosti prekriva.Preko njega se tokom igre odigravaju karte,a ispada,kao da igraci rezultat upisuju po stolu. Tabela za 4 igraca Tabela za 3 igraca Svako ima svoju cetvrtinu papira,a one su izdeljene na polja: 1,2 i 3.Pri ucecu trojice,svakome pripada po trecina papira,a na svakoj su identicna tri polja (1,2 i 3). Polje 1 Gora. U Goru se upisuju kazneni bodovi,pri padovima. Polje 2 Meta (Glavno Polje). U Metu se upisuju dobri bodovi,pri prolazu na Solo-igri. Ova dva polja zajedno,zamenjuju Srednju Kolonu u naem Preferansu. Polje 3 Pratnja. U ovo polje se upisuje Supa.Ono je podeljeno na tri dela,a u svakome od njih se evidentiraju pomenuti bodovi,prema jednom od protivnika,polja: 3-B , 3-C , 3-D. Tokom pisanja,svi bodovi su pozitivni,ali oni iz Polja 1 su loi,kao i tri polja sa oznakama 3-A,a nalaze se na delovima eme,koje pripadaju protivnicima.Naravno,ovo vai za igraca A. Svako polje zapocinje od nule,a cilj je,imati to vie bodova u Meti,a to manje u Gori.I kod nas se odomacila izreka,da kada neko pojacano pada,kae se:Ode u planinu, Pope se u Goru i slicno. IZBOR MESTA SEDENJA : Pred pocetak igre,svi igraci vuku po jednu kartu.Za ovu priliku,karte imaju brojne vrednosti: A(1),K(4);Q(3),J(2),10(10),9(9),8(8),7(7). Takode, i boje su numerisane,pa tako Pik vredi 1 bod (prva boja) , Tref 2 boda (druga boja) , Karo 3 boda (treca boja) i Herc 4 boda (cetvrta boja). Izvucena karta se boduje tako,to se na njenu brojnu vrednost,dodaju bodovi za boje. Tako npr, Kec-Herc vredi 5 bodova,Sedmica-Karo 10 bodova itd. Igrac koji izvuce kartu najmanje vrdnosti,prvi deli i bira mesto za stolom,Dalje,mesto bira igrac,sa kartom sledece vece vrednosti itd.Ako dva igraca imaju karte istih vrednosti, prednost ima onaj,sa kartom nie boje. MEANJE i SECENJE : Dok delitelj mea karte,njegov levi sused sakuplja one iz predhodnog deljenja i pripema ih za sledece,u kome ce on biti u toj ulozi.Karte sece igrac desno od delitelja,a ni jedan preseceni deo,ne sme sadrati manje od 5 karata.Zabranjeno je secenje iz ruke,odnosno,delitelj ih uvek mora spustiti na sto,ispred igaca koji sece. DELJENJE i ULOGA DELITELJA : Delitelj deli u levu stranu trojici protivnika,2 po 2 karte,dok ih svako ne dobije po 10. U meduvremenu,2 bilo koje sputa na sredinu stola i one predstavljaju Kupovinu.Prilikom secenja se ne otkriva ni

jedna karta,a karte Kupovine ne sme gledati ni sam delitelj.One ne smeju biti prve dve,niti poslednje dve karte iz presecenog pila,vec bilo koje druge.Karte se tokom deljenja ne smeju uzimati u ruke,sve dok se ono ne zavri.Ako se slucajno potkrade greka,delitelj je odmah u hodu ispravlja. U ovoj varijanti Preferansa,delitelj ne sme gledati karte ni jednog igraca,niti im deliti savete.On u principu navija za igrace pratnje,jer u slucaju pada Solo-igraca,i sam dobija bodove.U pojedinim trenucima,moe se cak i aktivno ukljuciti u igru,to ce mo videti kasnije. Po zavrenoj Licitaciji,delitelj otkriva Kupovinu,a za pojedine karte,moe dobiti nagrade i to: -Ako se u Kupovini nade jedan Kec-Delitelj ce Supiti buduceg Solo-igraca,kao da mu je na pratnji odneo 1 tih -Kralj i Dama iste boje-Delitelj Supi Solo-igraca za 1 tih. -Kec i Kralj u istoj boji-Delitelj Supi Solo-igraca za 2 tiha. -Dva Keca-Delitelj Supi Solo-igraca za 3 tiha. Ako Solo-igrac odmah javno odbaci otkrivenu Kupovinu,on Supi Delitelja za vrednost svoje Ponude. Kod Betla se sadraj Kupovine ne boduje. U rukama se karte rasporeduju,identicno naem Preferansu. CILJ IGRE : Pre pocetka partije se mora postici dogovor o njenom ogranicenju.Npr, ako je dogovor da se igra do 50,cilj svakog igraca je,da u Meti dodu do tog broja bodova.Za onoga,kome to pode za rukom,kae se da je Zatvorio Metu (Zatvorio svoje polje).Partija se produava,sve dok svi ucesnici to ne ostvare. Igrac,koji zatvori Metu pre drugih,u daljem toku igre,svoje dobre bodove otpisuje sa svoje Gore (umanjuje svoje loe bodove).Jedan deo svojih bodova,upisuje i kao Supu prema protivniku,sa cime se stice odlucujuca prednost. Partija se moe i samo vremenski ograniciti,a tada se igra sa Beskonacnom Metom i ne postoji pojam njenog Zatvaranja. Uvek je jedan Solo-igrac,a ostala dvojica njegovi protivnici.U slucaju,da jedan od protivnika ne eli da prati(igra),njegove karte moe preuzeti delitelj i igrati umesto njega,to je objanjeno u daljem tekstu. Posle kupovine,Solo-igrac objavljuje svoju konacnu Ponudu.On govori adutsku boju,a njegova obaveza je osvajanje 6 tihova.Medutim,za razliku od naeg Preferansa,on se ovde moe obavezati i na osvajanje veceg broja noenja,7,8,9,ili cak svih 10. Na pocetku se licitiraju samo boje:Pik,Tref,Karo,Herc,ili Bez Aduta ,ali se izjanjavanje moe i produiti sa: 7-Pik, 7Tref itd.Posle 7-Bez Aduta,obaveza se mora podici na osvajanje 8 tihova,pa zatim 9 i na kraju 10,tako da je najjaca licitacija 10-Bez Aduta. Pri objavljenoj bilo kojoj Ponudi 7,Solo-igrac mora osvojiti,najmanje 7 noenja,a svaki igrac pratnje, po 1 tih,odnosno,ako prate oboje,zajedno 2 tiha. U Ponudama 8,ili 9,pratioci zajedno moraju osvojiti,bar 1 tih.Ako ostanu bez ijednog,pada samo igrac,koji se kao drugi izjasnio da prati. U ovom obliku Preferansa,postoji i Betl,ali se on dosta razlikuje od naeg,pa ce detaljnije biti objanjen u daljem tekstu. Kontra i Rekontra ne postoje. LICITACIJA : Prvi se izjnjava levi igrac od delitelja,a zatim se produava,dalje u levu stranu.Delitelj ne ucestvuje u Licitaciji,poto on i nema svoje karte. Prvi igrac zapocinje licitaciju sa est-Pik,ili govori Dalje.Umesto est-Pik,uobicajeno je da se kae samo Pik,ili Jedan,a u Rusiji najcece Prva.Broj Jedan ili Prva oznacava boju po redosledu,a za sada se broj noenja,odnosno 6i nivo igre podrazumeva. Znaci,u praksi se licitira: Jedan , Dva, Tri, Cetiri, Pet(Bet Aduta),a ako se produava dalje,obavezno sledi: Sedam-Pik,Sedam-Tref itd.U Rusiji se Sedam-Pik govori kao Sedam-Prvih,Sedam-Tref,kao Sedam-Drugih itd. Igraci uvek iznose viu Ponudu od predhodne,a povienja,kao i u naem Preferansu, obavezno idu po redosledu.Znaci,posle est-Pik,obavezno sledi est-Tref. Kada prvi igrac dode ponovo na red za izjanjavanje,on moe zadrati predhodnu ponudu govoreci Moje,jedino ako je do tada neko vec odustao.U ovoj varijanti se umesto Moje,govori Ovde,to se odnosi na poslednju izrecenu Ponudu. Igrac,koji se jednom izjasni sa Dalje,vie se ne moe vratiti u tok licitacije. Primer izjanjavanja: Kao to moete primetiti,u drugom krugu je igrac C rekao Pas (Dalje),pa od treceg, igrac B vie ne poviava,vec zadrava predhodno izrecenu Ponudu. Posle zadranih Sedam-Drugih,igrac D je odustao,to znaci da je ba to on hteo da igra.Igrac B postaje Solo-igrac i on sada moe objaviti konacnu Ponudu Sedam-Tref,ili bilo koju vecu od nje.Pri iznoenju konacne Ponude,i u Rusiji se kao i kod nas,iznosi ime boje,a ne njena brojna oznaka,kao to je to slucaj tokom licitacije. Po zavretku licitacije,delitelj najpre otkriva karte Kupovine,a Solo-igrac ih uzima u svoj list.On zatim odbacuje dve svoje karte zatvoreno i objavljuje svoju konacnu Ponudu.Odbacene karte se ne smeju otvarati do kraja igre u tom deljenju,a u Ruskom Preferansu,njihovo skrivanje moe imati veci uticaj n konacan ishod,nego to je to slucaj kod nas. Dalje sledi izjanjavanje o Pratnji.

PRATNJA : Prvi se o Pratnji izjanjava, levi igrac od Solo-igraca, On moe reci Idem (Vist),ili Dalje (Pas).Ako kae da ide,izjanjava se drugi,pa ako i on prati,sledi standardna igra. Ako drugi igrac kae Pas (Ne Idem),ponovo se izjanjava prvi.On moe reci Zajedno,pa se u tom slucaju prelazi na igru,ali moe reci i Za Svoje.Ako kae Za Svoje,njemu se prosto upisuje Supa prema Solo-igracu u iznosu od 2 tiha (ako je igra na 6-om nivou),ili jednog(ako je igra na 7-om nivou).Na nivou 8 i vie,on ne moe reci Za Svoje. Ako prvi igrac ne zove partnera,igra se nikada ne izvodi.Pratiocu i Solo-igracu se upisuju bodovi,kao da su obojica proli. U Standardnom Ruskom Preferansu,nikada ne igraju samo 2 igraca. Ako je prvi igrac pozvao drugog,obojica ofiraju svoje karte i igraju otvoreno.Pri tome,onaj ko je zvao,tokom cele igre,govori drugome ta da igra. Ako prvi igrac odustane od pratnje (kae Dalje),drugi odmah govori : Zajedno,ili Za Svoje.Na 6-om i 7-om nivou,on nikada nece reci Dalje,jer sa izjavom Za Svoje,on upisuje Supu,bez igre i ikakvog rizika.Vec na 8-om i 9-om nivou,drugi igrac moe reci i Dalje,poto gubi pravo da kae Za Svoje. POVRATNI VIST : Povratni Vist se u Ruskom Preferansu srce vrlo cesto,a oznacava sledecu situaciju: Ako prvi igrac kae Dalje,a drugi Za Svoje,prvi se moe predomisliti i reci Zajedno.Igra se odvija,kao da je on zvao,a svi dobri i loi bodovi se upisuju njemu. Ako pravo Povratnog Vista ne iskoristi prvi pratilac,ono prelazi delitelju.On uzima karte od prvog ,ili drugog pratioca,po sopstvenom izboru.Ako eli,on moe pozvati drugog igaca da prate zajedno,a svu odgovornost preuzima na sebe.Ako to ne eli,jednostavno vraca karte igracu,od koga ih je uzeo i pogledao. Pravilo Povratnog Vista se u Ruskom Preferansu primenjuje uvek,ali se u pojedinim varijantama igre,delitelju ovo onemogucava. Cesto igrac sa jakim kartama,iz taktickih razloga,najpre govori Dalje,da bi izveo Povratni Vist i sve bodove Supe upisao sebi.Ako se izjasni direktno da prati,to isto moe uciniti i drugi igrac,pa svako upisuje svoje tihove. OTVORENO ,ili ZATVORENO : Ako prate oba igraca,igra se odvija uobicajeno, zatvorenih karata. Kada je jedan igrac zvao,ili se igra Povratni Vist,on sam,pri svom prvom potezu odlucuje,da li ce se igrati Zatvoreno,ili Otvoreno.U principu se uvek igra Otvoreno,osim ako igrac koji je zvao,drugacije ne naglasi.U slucaju otvorene igre,on prakticno igra oba poteza pratnje. Po nekada,otvorena igra ne odgovara ni pratnji.Ako npr,igrac koji zove nema jednu boju,on ce to sigurno eleti da prikrije od Solo-igraca,pa ce zahtevati Zatvorenu igru. U oba slucaja,Solo-igrac dri svoje karte zatvorene,a 2 koje je odbacio,ostaju jedina nepoznanica za igrace Pratnje. Ako Solo-igrac igra prvi,on najpre odigrava svoj potez,pa tek zatim,pratioci otvaraju svoje karte,ili odlucuju da igraju zatvoreno. Ako je prvi na potezu jedan od igraca Pratnje,njihove karte se mogu otkriti odmah,ili pak on odigrava sa zatvorenim listom,a tek kada drugi pratioc dode na red,on odlucuje,da li ce ih otvoriti. TOK IGRE : Prvi je na potezu igrac,levo od delitelja.Ostali moraju igrati,u boji prve odigrane karte.U nedostatku boje,obavezno je secenje adutom. Deljenje se uvek igra do kraja,poto za Pratnju ne postoji ogranicenje od 5 tihova.To je veoma bitna razlika,u odnosu na na Preferans.Iako Solo-igrac vec padne,igraci pratnje nastoje osvojiti to vie tihova,jer se Supa pie za sve.Pri tome se jo i dodatno boduju tihovi,koji nedostaju Solo-igracu do ostvarenja njegovog kontrakta.Cak i kod Betla,ako Solo-igrac osvoji tih,igra se nastavlja,pa ako odnese jo jedan,pie se dvostruko,za jo dva ,trostruko itd. BEZ ADUTA : Bez Aduta je Ponuda,analogna naem Sansu,ali kako je prvi na potezu kao i uvek,levi igrac od delitelja,ova igra je znatno vie zastupljena.Kad god se dogodi,da igrac levo od delitelja ima jake karte,on moe sa samo dve,ili tri jake boje objaviti Bez Aduta. Medutim,u slucaju da nije prvi na potezu,neophodno mu je kao i u Sansu,da bude jak u sve cetiri boje.Bez boje je ovde prolaz prakticno nemoguc,jer pratnja igra sa otvorenim kartama.Ako prvi pratioc kae da prati,da bi se igralo Otvoreno,drugi obavezno pauzira,cak i sa vrlo jakim kartama.On ceka da ga partner pozove i da zahteva igru Otvoreno. Ako Solo-igrac nije prvi na potezu,u Bezadutskoj igri,pratioci najpre otvaraju karte,a tek zatim polaze.U tom slucaju,igra Bez Aduta sa tri boje,nema nikakvih ansi na uspeh. Bez Aduta se moe igrati na svim nivoima,a u licitaciji se iznosi kao Peta. IGRA NA NIVOU 10 : Ova Ponuda se prekticno i ne igra,vec se samo proverava. Ako pratioci nadu nacina da obore Solo-igraca,on pada,a pratiocima se ne pie nita.Ipak, postoje i ekstremne situacije,gde se igra mora izvesti,poto su odbacene karte tajna za igrace pratnje i od njih mnogo toga zavisi. RASPASOVKA : Kada u prvom krugu izjanjavanja,sva tri igraca pauziraju,umesto Refea,koji ovde ne postoji,igra se Raspasovka.Aduta nema,a svako se trudi odneti to manje tihova.Za svako noenje,igrac dobija kaznene bodove,koji mu se piu u Goru.U slucaju da neko ne odnese ni jedan tih,njemu se upisuje nagrada u Metu (Glavno Polje). Prva dva Hoda vri delitelj.On uzima 2 karte Kupovine i u prva dva kruga,aktivno ucestvuje u igri.Ako delitelj odnese tih,njemu se takode pie kazna u Goru.Bez obzira na ishod prvog kruga igre,on zapocinje i drugi,sa drugom kartom Kupovine.Boja prve odigrane karte se u Raspasovki obavezno mora potovati. Bez obzira ko odnese drugi tih,prvi u trecem krugu je igrac,levo od delitelja. Tek od cetvrtog kruga,potuje se pravilo,da osvajac tiha igra prvi,u sledecem krugu igre. Delitelj je ovde u povlacenom poloaju,poto moe osvojiti,maksimalno 2 tiha.To se objanjava time,da sam nije ni ucestvovao u licitaciji,pa stoga nije ni kriv za Raspasovku.Takode njemu je mnogo lake osvojiti nagradu,za neostvareno

ni jedno noenje,jer treba proci samo prva dva kruga. Posle zavrene Raspasovke,ponovo deli isti igrac.Ako kojim slucajem,ponovo svi kau Dalje,sledi II Raspasovka,sa udvojenim kaznama za svako noenje. U slucaju,da se Raspasovka igra i po treci put sa istim deliteljem,kazne se ucetvorostrucavaju. Posle odigrane tri Raspasovke za redom,deli sledeci levi igrac,a igra se,kao da ih nije ni bilo.Ako sada odmah ponovo dode do nove,igra se I Raspasovka. MIZER : Mizer je drugi naziv za Betl.Igra se bez aduta,a cilj Solo-igraca je,da ne ostvari ni jedno noenje.Mizer se ovde mora najaviti direktno,jo u prvom krugu izjanjavanja. Ako je igrac zapoceo Licitaciju sa nekom bojom,kasnije se ne moe preorijentisati na Mizer i obrnuto.Ipak,ovo pravilo se cesto menja i varira kod razlilcitih oblika Preferansa. Mizer se moe nadjacati,tek sa Igrom na nivou 9-Bez Kupovine,ili na nivou 10 sa Kupovinom.Medutim,igrac koji je objavio Mizer,posle 9 Bez Kupovine,moe reci Mizer Bez Kupovine.On se jod naziva Veliki Mizer,a moe se nadjacati samo igrom na nivou 10 i to bez Kupovine. Ako se dogodi,da dvojica igraca imaju Mizer,u prednosti je prvi koji ga objavi.Medutim,drugi igrac moe objaviti Veliki Mizer,pa sada on ima prednost,ali zato ne moe koristiti karte sa stola. Igra Bez Kupovine je ovde prava retkost,a slui uglavnom,da bi se nadjacao Mizer.Kada se objavi Igra Bez Kuovine,dve karte sa stola se odbacuju na stranu i ne smeju se otkrivati do kraja igre u tom deljenju.Ako je igrac nadlicitiran,on moe u daljem toku izjanjavanja,uvek svoju Ponudu ponoviti,ali sada Bez Kupovine.Ipak,ovo pravilo se u Ruskom Preferansu vrlo retko primenjuje.Igre Bez Kupovine inaju iste vrednosti,kao i one sa zamenom 2 karte sa stola. U Mizeru,oba pratioca obavezno igraju,a bez obzira na ishod,njima se ne piu nikakvi bodovi.Solo-igrac za prolaz dobija nagradu,koju upisuje u svoju Metu,a ako padne,za svaki tih koji odnese,pie kaznene bodove u Goru.Deljenje se igra do kraja,a pratioci nastoje prisiliti Solo-igraca,da odnese to vie tihova,a ne samo jedan.To je i sutinsak razlika,izmedu Mizera i Betla U ovoj varijanti Preferansa,protiv Mizera se uvek igra Otvoreno. Prvi je na potezu igrac,levo od delitelja.Ako se dogodi,da je on Solo-igrac,napre odigrava prvu kartu,a tek onda,igraci Pratnje ofiraju svoje listove i igra se na taj nacin produava.U svakom slucaju,Solo-igrac svoje karte dri u ruci zatvoreno,a one su za igrace pratnje nepoznanica,kao i one 2 iz Kupovine,ili odbacene.Upravo one mogu odigrati jako bitnu ulogu u ishodu ove igre. Postoji jo jedno dodatno pravilo.Igrac,koji treba da licitira u prvom krugu,a nalazi se u dilemi,da li moe,ili ne moe odigrati odigrati Mizer,ima pravo predloiti delitelju,da ga odigraju na pola,odnosno,da dele ,bilo dobre,bilo loe bodove.Delitelj na trenutak uzima njegove karte da bi ih pogledao,a onda prihvata,ili odbija ponudu.U slucaju da delitelj ponudu odbije,igrac koji mu je ponudio Mizer,sada odlucuje sam: -ipak ga objavljuje, -ukljucuje se u normalan tok licitacije, -govori Dalje. PREFERANS : Preferans je najjaca Ponuda,a dogada se vrlo retko.Kada dode do njega,igrac odmah dobija celu partiju.Ova Ponuda ima drugacije znacenje,od istoimene u naem Preferansu. Preferans je takav sastav karata,gde igrac sa njih 12 u rukama,bez odbacivanja 2 suvine,ne moe izgubiti ni jedan tih,pa cak ni ako to eli. Preferans u adutu cine obavezno svih 8 aduta,plus Kecevi i najjace karte u ostalim bojama.Npr,A-K-Q-J u nekoj drugoj boji,ili A-K-Q u jednoj i Kec u drugoj i sl. Preferans bez aduta se priznaje samo,ako igrac ima A-K-Q u sve cetiri boje.U nekim drugim varijantama,raspored ne mora biti striktno takav,ali su obavezna sva cetiri Keca i najjace karte u neprekidnom nizu. IGRA U TROJE : Pri igri u troje,sve je isto,ali se izbacuje dodatna uloga,koju ima delitelj Najbitnija razlika se pojavljuje u Raspasovki.Najpre se odigrava jedna karta Kupovine.Pocev od levog igraca,svi igraju po jednu kartu iste boje,a ko nema,igra bilo ta.tih nosi najjaca odigrana krta u boji prve,ne racunajuci nju samu.Zatim se za drugi tih,odigrava druga karta Kupovine,a procedura se ponavlja.Za treci tih,prvu kartu uvek odigrava levi igrac od delitelja,a od cetvrtog kruga,osvajac predhodnog tiha. BODOVANJE :Vrednost Igara je data u tabeli. U Metu i Goru,poeni se piu,jedan pored drugog,medusobno odvajaju tackom i zarezom,a uvek se novi rezultat sabira sa dotadanjim.Bodovi se u ove dve kolone uisuju bez nula,odnosno,npr 20 bodova bi se pisalo kao 2.Tek po zavretku cele partije,dodaju se nule i svode se konacni rezultati. -I Raspasovka............1 bod za svaki tih (10) -II Raspasovka...........2 boda za tih (20) -III Raspasovka..........4 boda za tih (40) Ovi bodovi se piu u Goru. Ako igrac ne osvoji ni jedna tih u Raspasovki,dobija nagradu,od 2 boda u Metu. Primeri upisivanja bodova:

I Primer : Igrac A je delitelj.Igrac B objavljuje Ponudu 6-Karo i osvaja tacno 6 tihova.Igrac D je pozvao Igraca C i njih dvojica zajedno osvajaju 4 tiha.Igracu B se piu 2 boda u Metu,Igracu D,8 bodova Supe prema igracu B,a poto je u Kupovini otkriven Kec,delitelju (Igracu A) se upisuje 2 boda Supe,prama igracu B. II Primer : Igrac B je delitelj,a igrac D objavljuje Ponudu 6-Tref i osvaja 8 tihova.Igrac C je pozvao Igraca A i zajedno osvajaju samo 2 tiha,pa je Igrac C pao.Igracu D se piu 2 boda u Metu.Igracu C se piu 4 boda u Goru,poto mu za prolaz fale 2 tiha,puta vrednost igre.Istom igracu se upisuju i 4 boda Supe prema igracu D,poto je osvojio 2 tiha. III Primer : Igrac C je delitelj.Igrac B objavljuje 7-Karo,a osvaja samo 6 tihova. On pada i pie mu se u Goru 4 boda (2 za pad i 2 za jedan tih koji mu fali za prolaz)Igrac A je pozvao Igraca D i pie Supu za 4 osvojena tiha,plus za 1,koji fali za prolaz Solo-igracu.Znaci,njemu se pie 5,puta Osnovna Vrednost igre na 7-om nivou,a ona je 4,ukupno 20 bodova supe prema igracu B.Pozvani igrac i delitelj dobijaju takode pravo da upiu Supu prema Solo-igracu,za svaki tih koji mu fali za prolaz.Znaci,u naem primeru,Igraci C i D upisuju po 4 boda Supe prema igracu B. IV Primer : Igrac A objavljuje Mizer i osvaja 2 tiha.Pie mu se u Goru 20 bodova, 2 puta 10 (Osnovna vrednost igre). Jedino kod Povretnog Vista,igrac koji vrati,u slucaju pada Solo-igraca,pie apsolutno sve bodove Supe sebi.U III Primeru,on bi prisvoio cak i po 4 boda Supe,koji su pripadali drugom igracu pratnje i delitelju;znaci,njemu bi se pisalo 28 bodova Supe,dok bi igraci C i D ostali bez ikakvih bodova. KRAJ IGRE : Ako je npr. dogovoreno,da se partija igra do 30,znaci da svako mora dostici 30 bodova u svojoj Meti. Kada jedan igrac stigne do 30,on je Zatvorio Metu i dalje u nju ne pie nita.U nastavku igre,polovinu dobrih bodova (koje bi inace pisao u Metu),on ce oduzimati od svoje Gore.Sa drugom polovinom,on pomae protivniku sa najvecom Metom.Te bodove mu daje,a ovaj ih upisuje u svoju Metu.Medutim,kao kompenzacija, on ga za isto toliko puta 10 Supi. Npr,ako igrac ostvari 4 boda,2 otpisuje sa svoje Gore,a 2 boda pie u najvecu protivnicku Metu i Supi istog igraca,sa 20 bodova. Ako igrac otpie sve svoje loe bodove (svede svoju Goru na nulu),on sa svim svojim dobrim bodovima pocinje da pomae najboljem protivniku,koji jo nije zatvorio svoju Metu. Pomoc u ovom slucaju nije prava,vec se samo tako zove.Naime,igrac koji pomae, znatno uvelicava svoj konto u Supi,mnogo vie,nego to je pruio pomoc.U Ruskoj literaturi, ovaj pojam se zvanicno naziva Americka Pomoc. Pred kraj partije se obicno deava,da svi pomau najslabijem.Pri tome,njegov rezultat se na prvi pogled poboljava,ali je prakticno sve slabiji i slabiji,zbog Supe,koja u protivnickim poljima prema njemu vrtoglavo raste. Partija je zavrena,kada sva cetvorica igraca Zatvore Metu,odnosno dodu do dogovorenog broja bodova u njoj. Ako igrac zatvori Metu i svede Goru na nulu,on sa svim dobrim bodovima pomae protivniku.Ako se dogodi,da on u meduvremenu padne,loe bodove bi pisao u svoju Goru.Poto ona sada vie nije nula,na dalje,on ponovo polovinu otpisuje sa nje,a sa drugom polovinom pomae protivniku. Jedino u Zatvorenoj Meti,bodovi se vie ne mogu pisati ni na koji nacin. Pri uspeno odigranom Preferansu ,igracu se u Metu upisuje konacan broj (ako je dogovoreno da se igra do 30,onda 30 bodova),precrtava mu se Gora i sva Supa,kojom ga terete protivnici.Partija se nastavlja dalje,a on pomae ostalima da Zatvore Mete i pri tome jo vie poboljava svoj skor. Ako je Preferans u bezadutskoj Pnudi,sastavljen od po 3 karte u sve 4 boje,jedino za njega vai pravilo,da se partija i zavrava.Pored predhodno opisanog,isti igrac odmah i Zatvara sve Mete protivnika i Supi ih za desetostruko uvecanu vrednost. SVOENJE REZULTATA : Poto svi igraci Zatvore Mete,partija je zavrena. -Najpre se svaka Gora umnoi sa 10 i dobija situacija kao na slici,gde su one: 150,120,220 i 450. Najmanja Gora je kod Igraca B i iznosi 120.Od svih ostalih Gora se odbija ta vrednost,a Mete su sve jednake,pa se i one briu.Tako dolazimo do sledece situacije: Ukupna vrednost ostatka Gora je: 30+100+330=460;to se deli sa 4 i dobija Prosecna Gora,od 115 bodova.Sada se racun dalje svodi na sledci nacin: Igrac A: Od Prosecne Gore,oduzima se njegova 115-100=15 bodova.Na to se dodaje sva njegova Supa 15+168+36+192=411 bodova,a odbijaju one,kojom ga opterecuju protivnici 411-38-54-282=37 bodova u plusu. Igrac B: 115-30=85; 85+152+38+272=547; 547-168-122-74=183 boda u plusu Igrac C:115-0=115; 115+122+54+156=447; 447-272-356-36=217 u minusu. Igrac D:115-330=-215; -215+282+74+356=497; 497-192-152-156=3 u minusu. Igraci A i B su dobri i to 37 i 183 boda,a ostala dvojica loi,217 i 3 boda.

KLASIKA Klasika je u Preferansu isto,to i Klasicna Muzika u muzici.To je ta prelepa. savrena,ali istovremeno i vrlo teka

igra,koja je pronela slavu Preferansa.Nastala je pocetkom XIX-og Veka,a na kraju tog stoleca,svi turniri i takmicenja se odvijaju upravo po njenim pravilima.Iz nje se kasnije razvijaju i ostale,prostije varijante,a postoje i neki podaci,da je iz nje proistekao i Brid.Ipak,zbog svoje sloenosti,ogranicena je na ui krug igraca.U mnogobrojnim Preferansklubovima,polaznici kurseva i tecajeva se upravo poducavaju Klasici,kao profesionalnim i zvanicnim oblikom Preferansa. Dananji Standardni Ruski Preferans je potisnuo Klasiku u drugi plan.O Klasici danas kolaju price,kako je upravo ona izazvala mnogobrojne tragedije,vezane za materijalne gubitke astronomskih razmera,ali je to u XIX-om Veku bilo i osnovno obeleje kartanja. Igra se na Ogranicenu Metu,ali se partija jo i vremenski ogranicava.Najpre se odredi, relativno mala Meta,od 20,ili 30 bodova,koja se uglavnom vrlo brzo Zatvara,vec u toku prvog casa igre.Dalje se produava igra na vreme,a ukupno trajanje Klasike,ne bi trebalo da bude manje od 4 sata.Ovo vremensko ogranicenje je vrlo bitno i za samu igru,to ce te videti kasnije. UVODNE RASPASOVKE : Poto se odrede mesta sedenja i delitelj prvog deljenja na ranije opisan nacin (Standardni Ruski Preferans),odmah se prelazi na igru.Sam njen pocetak je,po malo neuobicajen. Prvih 8 deljenja (2 kruga),igraju se Jedinicne Raspasovke.U njima,svako noenje donosi po 1 bod u Goru,a igrac koji ne odnese nita,dobija 1 bod u Metu.U Klasici,pored zajednicke eme za upisivanje bodova,svako ispred sebe crta i svoju Reetku,gde vodi evidenciju o Raspasovkama. Reetka izgleda,kao na slici: T U I-om horizontalnom redu,pie se redni broj Raspasovke. U II-om redu,upisuje se rezltat svake,odnosno,broj odnetih tihova u njoj. III red se ispunjava kasnije,tokom igre. Rezultati prvih Raspasovki se, najpre piu samo u Reetkama.Tek posle odigranih svih 8,upisuju se rezultati i u tabelu (emu).Sa Reetke na slici,njen vlasnik bi prepiso u Tabelu ,13 bodova u Goru i 2 boda u Metu,poto je u dve Raspasovke ostao bez i jednog tiha. GOSPODAR GORE : Nakon prvog upisivanja bodova u tabelu (posle odigranih 8 Raspasovki),igrac koji ima najvecu Goru,naziva se Gospodar Gore.On odreduje uslove,pod kojima ce se dalje odvijati partija i iznosi: Velicinu Mete, Vreme trajanja partije , a moe jo i zatevati,da se svoj cetvorici u Goru doda izvestan broj poena,npr,svakome po 40. Na taj nacin,on povecava svoju,ali i protivnicke,a svrhu toga ce te videti kasnije.U slucaju da su Gore svih igraca priblino jednake,odnosno,njegova nije drasticno veca od ostalih,on ovo svoje pravo najverovatnije nece ni koristiti.Ovo povecanje moe biti proizvoljno,ali njegova ne sme preci 80 bodova. U originalnoj Klasici,svi zahtevi Gospodara Gore se prihvataju bezuslovno.Upravo zbog toga,nju bije glas, da je jako surova igra,poto Gospodar moe zahtevati da se igra bez prekida 24 casa.Medutim,ako se upranjava u drutvu prijatelja,ovi zahtevi su podloni dogovorima i usaglaavanju. Posle ovoga,prelazi se na klasicnu igru. TOK IGRE : Igra se slicno Standardnom Ruskom Preferansu.Svako ko svoju igru uspeno okonca kao Solo-igrac,uisuje je i u Reetku i to,u III slobodan red.Slobodna polja u III-em redu Reetke,nazivaju se Pticice,a na pocetku partije,svako ih ima po 8.U njih igrac upisuje, prvih 8 svojih igara,koje uspeno zavri. U naem primeru,igrac je uspeno izveo igru 7-og i 8-og nivoa,a zatim dve 6-og nivoa. Iznad druge od njih,nalazi se slovo T,a oznacava,da je ona bila Tamna(Na Nevideno),to je u daljem tekstu detaljnije opisano. BODOVANJE : Vrednost Ponuda,kao i upisivanje bodova je prakticno identicno Standardnom Ruskom Preferansu,sa izuzetkom upisivanja bodova Solo-igracu.Za svaku uspeno odigranu Ponudu,on polovinu bodova upisuje u svoju Metu,a drugu polovinu oduzima od svoje Gore.Kada Zatvori Metu,ili anulira Goru,ta polovina ide na Pomoc najjacem protivniku. Npr,igrac je uspeno odigrao Ponudu 7-Herc,to donosi 4 boda.On pie u Metu 2 boda,a druga 2 oduzima od svoje Gore.Ako mu je Meta vec Zatvorena,ili Gora ravna nuli,2 boda upisuje u Metu protivnika (najvecu),a zatim ga supi 20 bodova. Kada svi protivnici imaju Zatvorene Mete,Pomoc se vri tako,to se bodovi oduzimaju od najnie protivnicke Gore,a zatim se taj protivnik supi sa desetostrukom njihovom vrednocu. Ako Solo-igrac ima Zatvorenu Metu,a Goru ravnu nuli,ceo iznos bodova ide na Pomoc Protivniku. Nikada se ne moe Pomagati delitelju,niti igracu,koji je u poslednjem deljenju pao na pratnju..Ovo se uvek potuje,pa cak i po cenu ,da se nemaju gde upisati i da propadaju. Karakteristicno pravilo za Klasiku je,da se Gore mogu povecavati.Naime,posle svakog casa igre,najslabiji ima pravo zahtevati,da se sve Gore uvecaju za odredenu vrednost,a naravno i njegova.Klasika je i karakteristicna po tome,to pored standardne igre,uspenost igraca se ogleda i u povlacenju ovakvih taktickih poteza. PTICICE i RASPASOVKE : Vec smo pomenuli,da se ispod Raspasovke,slobodno polje u Reetki naziva Pticica.U naem primeru na slici,igrac ima jo 4 Pticice.Ako odigra 4 igre i sve ih popuni,sledecu uspeno odigranu Ponudu, ne unosi u Reetku.Medutim,tada se nalazi u nepovoljnijoj situaciji,jer upisuje samo polovinu bodova,od onaga,to mu stvarno sleduje. Npr,ako bi odigrao Ponudu na nivou 8,od 6 bodova,3 upisuje u Metu,ili oduzima od svoje Gore.Preostala 3,sa kojima bi trebao da Pomae Protivniku,propadaju.Ovo se samo odnosi na dobre bodove,dok

padovi i Supa,kojom ga terete protivnici,ostaju iste.Njegov primarni cilj sada postaje,borba za nove Raspasovke. Ako sva 3 igraca licitiraju Dalje,igra se Raspasovka. Raspasovke vrede 2,4 i 8 bodova.Posle prve,koja vredi 2 boda,deli sledeci igrac,a licitacija pocinje od 7-Pik.Ako ponovo dode do Raspasovke,to je Druga,a njena vrednost je 4. Posle nje,delitelj se takode menja redom po krugu,a pocetna Licitacija iznosi 8-Pik.Eventualna Treca Raspasovka vredi 8,a posle nje,licitacija se vraca na pocetnih 6-Pik.Ako opet dode do Raspasovke,ona je jedinicna i ceo postupak se ponavlja. Svaka Raspasovka se upisuje u Reetku i to samo njen redni broj.Znaci,pisalo bi se 9,10,11 itd.Ispod svake od njih se otvara nova Pticica. BOMBA : Ako je igrac prvi u licitaciji,ili su predhodnici pasirali,moe reci : Bomba! To prakticno znaci isto,to i Dalje,ali se mora izreci na nevideno.Znaci,uslov je, da igrac pre toga vec nije pogledao svoje karte.Sledeci igrac (igraci) moe takode reci Bomba,ako nije gledao svoje karte,odnosno Dalje,ako ih je vec otkrivao,ili ako prosto tako eli. Bomba se nadjacava igrom na nivou 7.U slucaju da je niko ne nadjaca,igra se Raspasovka.Igraci ,koji su rekli Bomba,upisuju iznad njenog rednog broja u Reetki znak ^. On oznacava,da kada se ta Pticica bude igrala,rezultat ce se pisati dvostruko.Igracima,koji su rekli prosto Dalje,upisuje se redni broj Raspasovke,ali ne i Bomba.Delitelju se pie iznad rezultata zvezdica i on nema prava na Bombu. U sledecem deljenju,delitelj se menja.Igrac,koji ponovo kae Bomba,u slucaju Raspasovke,dobija iznad njenog rednog broja i znak ,pa ce se za tu Pticicu,bodovi mnoiti sa 4. Dvojna Bomba se moe nadjacati,samo ponudom na nivou 8. Delitelj iz predhodnog deljenja,koji ima ubeleenu zvezdicu,ako ovom prilikom objavi Bombu,dobija samo Jedinicnu.Igrac,koji je u prolom deljenju rekao samo Dalje,a ovom prilikom se izjasni sa Bomba,odmah dobija Dvostruku. Ako se i u trecem krugu za redom objavi Bomba,ona se iznad Reetke upisuje kao Trostruka ,a vrednost igre u Pticici,mnoi se sa 8. Trostruka Bomba se moe nadjacati jedino sa Ponudom na nivou 9.Igraci,koji su u predhodna dva deljenja bili delitelji, dobijaju ovom prilikom samo Dvostruke Bombe.Ostali,bez obzira da li su u predhodnim deljenjima upisivali Jedinicke i Dvosturke,sada dobijaju Trostruku Bombu,naravno,ako su je ovom prilikom objavili. Sve tri Raspasovke se igraju uobicajeno,sa vrednostima 2,4 i 8. Igrac bez Pticica se trudi,da to pre izdejstvuje Raspasovku,sa ,ili bez Bombi.Jo jednom da ponovimo, Bombe dobijaju igraci ,koji ele da kau Dalje,a to ucine ,ne gledajuci svoje karte. Ako se Bomba nadjaca,igra se objavljena Ponuda,a Pticica i Raspasovka izostaju.Ako prvi igrac zapocne licitaciju,sledeci vie ne moe ni pokuati objavu Bombe. PIK NA NEVIENO : U prvom krugu licitacije,ako neko pre njega vec nije objavio Ponudu na nivou 7,igrac se moe izjasniti sa : Pik na Nevideno.Njega nadjacava Tref na nevideno, Mizer na Nevideno,ili bilo koja Ponuda na nivou 7.Naravno,Mizer na Nevideno se moe objaviti i direktno.Ako igrac bude nadjacan sa nekom Ponudom na 7-om nivou,on moe produiti i dalje objavama:7-Pik na Nevideno itd. On ima i mogucnost pogledati svoje karte i produiti normalnu licitaciju.Uslov za objave na nevideno je,da igrac pre toga ne pogleda svoje karte. Igre Na Nevideno se boduju dvostruko. Posle pobede u licitaciji sa Ponudom na Nevideno,igrac uzima i karte Kupovine,ne pokazujuci ih nikome.On moe objaviti,bilo koju boju za aduta na tom Nivou,ili Mizer.Oba protivnika to moraju pratiti,meduti,ako je boja promenjena,bodovanje nije dvostruko. Pored Igara na Nevideno,igraci su uvek obavezni pratiti i standardnu Ponudu6-Pik. Ako Solo-igrac posle Kupovine,podigne jo i nivo,smatra se,da igra vie nije Na Nevideno,pa se protivnici izjanjavaju o pratnji. Igre na Nevideno se u Reetki jo oznacavaju i sa slovom T,to na Ruskom jeziku znaci Na Tamno.Pratnja u ovim igrama se uvek izvodi sa zatvorenim kartama. Po malo je nelogicno,da igrac podie nivo licitacije i na taj nacin ponitava izlicitiranu igru Na Nevideno.To najcece cini,kada je,eleci da nadlicitira protivnika,na njegov Pik na Nevideno,izjavi Tref na Nevideno.Sada on ima pravo objaviti Tref,Karo,Herc,Bez Aduta,ili Mizer,ali u slucaju da se okae jak Pik,on se moe objaviti,samo na viem nivou. Objavljeni Mizer na Nevideno,prati se zatvorenih karata i bez ikakvih komentara igraca. Kod Ponuda na Nevideno,za karte u Kupovini,delitelj ostaje bez bodova. IGRE BEZ KUPOVINE : Svaka Ponuda se moe licitirati Bez Kupovine.Da bi se licitacija produila,neophodno je,da neko od igraca podigne nivo Ponude.Npr,ako neko iznese 6-Karo bez Kupovine,moe se nadjacati sa bilo kojom Ponudom na nivou 7,ili bilo kojom jacom 6-om igrom,takode Bez Kupovine. Kao to moete i sami zakljuciti,licitacija se u Klasici vri sa skokovima,odnosno, nije neophodno iznositi Ponude,tacno po redosledu. MIZER : Mizer na Nevideno se moe nadjacati sa bilo kojom Ponudom na 7-om nivou. Mizer na Nevideno bez Kupovine,nadjacava se sa 7 bez Kupovine,ili bilo kojom Ponudom na nivou 8.On se takode igra zatvorenih karata,a Solo-igrac ne sme otkrivati Kupovinu do kraja igre u deljenju. Mizer se moe najaviti i normalnim putem.On se objavljuje direktno,kada igrac prvi put dode na red za izjanjavanje.Njega nadjacava,bilo koja Ponuda na nivou 8.Posle vec objavljenog Mizera,moe se izreci i Mizer bez Kupovine,a njega objavljuje neko od sledecih igraca,ili isti,u slucaju da je nadjacan.Ovaj Mizer se nadjacava, bilo kojom Ponudom na nivou 9.Medutim,ako Mizer nije objavljen Na Nevideno,pratioci otkrivaju svoje karte,pre ,ili u toku prvog poteza,kako im vie odgovara. Svi Mizeri se boduju sa 10 bodova.

PODELA GORE : Poto se u ovoj igri, Mete vrlo brzo Zatvore,tokom celog ostatka partije,igraci polovinu bodova otpisuju sa svoje Gore,a drugom polovinom pomau protivnika.Odnosno,oni se najcece oduzimaju od najmanje protivnicke Gore,a isti protivnik supi,za desetostruko uvecanu njihovu vrednost.Upravo zbog toga,bez obzira to predstavlja loe bodove,nije dobro imati najniu Goru.U tom slucaju,svi protivnici pomau upravo njemu,dok Supa vrtoglavo raste.Zbog toga se uvodi jedna vrsta kazne,za igraca sa njvecom Gorom. Naime,kada jedan igrac dostigne u Gori 100 bodova,on ih otpisuje,a svi protivnici ga supe za cetvrtinu njene vrednosti,umnoeno sa 10.Konkretno,ako je otpisana Gora od 100 bodova,protivnici ga supe, za po 250.Sledece otpisivanje se vri na 200 bodova,pa zatim na 300 itd. Na samom pocetku igre, Gospodar Gore moe zahtevati,da se otpisivanje vri i po drugim kriterijumima,npr,na svakih 50 bodova,ili uvek,samo na 200 i slicno. RAZBOJNIK : Ako se dogodi,da trojica anuliraju svoje Gore,a samo u cetvrtoj se jo uvek nalaze neki bodovi,njen vlasnik postaje Razbojnik.Kao delitelj,on pred ucesnike u igri moe postavljati najrazllicitije zahteve, tipa: -Svi u krug,da igraju 8-Pik,ili -Svi u krug da igraju Mizer,ili -Svi u krug da objave Ponudu na nivou 8 i slicno. U sledeca cetiri deljenja,svi igraju ono,to je zahtevao Razbojnik.Prvi,ko se izjanjava, direktno postaje Solo-igrac,svi ostali obavezno prate i oni ne dobijaju nikakve bodove,niti supe,a ni delitelj ne dobija nagradu za Kupovinu.Poene dobija samo Solo-igrac i to u Metu,ili Goru.Ako se u Pticici nala jo i neka Bomba,oni se predhodno mnoe sa 2,4,ili 8,u zavisnosti od njenog nivoa. Ogranicenja za Razbojnika su: Zahtev mora biti tako koncipiran,da ako on sam maksimalno padne,Gora mu se ne sme uvecati vie id 2 puta.Npr,Razbojnik ima Goru od 52 boda,a u svojoj sledecoj Pticici ima Dvostruku Bombu.Ako zahteva,da svi moraju igrati Ponudu na nivou 6,njena Osnovna Vrednost je 2 boda.Njemu ce se ta vrednost mnoiti sa 4,zbog Dvostruke Bombe,to iznosi 8 bodova.U slucaju da na svojoj solo-igri ne osvoji nijedno noenje,znaci da je ostao bez 6 tihova,u Goru bi mu se pisalo 8x6=48 bodova,to zadovoljava uslov.Znaci,Razbojnik npr, moe reci: Neka svi redom u krug igraju 6-Herc i slicno.Na neki veci zahtev,u ovoj situaciji nema pravo. Upravo zbog predhodno iznetih ogranicenja,Razbojnik pre nego to ce izneti Ponudu, cesto namerno uvecava svoju Goru.Takode,on se trudi u meduvremenu odigrati sve svoje Bombe,pa u tom slucaju,moe postaviti mnogo otrije uslove. U naem primeru,da je bio bez Bombe,Razbojnik je mogao zahtevati i neku igru na nivou 8.Kako je njena Osnovna Vrednost 6 bodova,u slucaju da ostane bez 8 tihova,pisalo bi mu se 48 bodova,to se uklapa u ogranicenja.Pri tome,neko moda u svojoj Pticici ima Trostruku Bombu,pa bi on dobio u Goru,cak 384 boda,jer bi mu se rezultat mnoio sa 8. UTENA DELJENJA : Kada istekne dogovoreno vreme igre,obicaj je,da svako deli jo po jednom.Medutim,ovaj deo igre se odvija bez Raspasovki,odnosno,u slucaju da sva trojica kau Dalje,ponovo deli isti igrac,a to se moe ponavljati i po nekoliko puta. Ovo pravilo,Gospodar Gore pre pocetka partije moe izmeniti.Naime,on moe odrediti,da svako deli jo po tri puta,ili pak,da i u ovom delu postoje Raspasovke.Medutim,ako ovo ne objavi pre pocetka igre,primenjuje se ,predhodno navedeno,standardno pravilo. Bodovi se u ovim deljenjima upisuju uobicajeno. REZIME : Kao to moete primetiti,u Klasici postoje mnogobrojna pravila,a svako od njih,moe biti presudno na konacan ishod igre.Takode,skoro je nemoguce,da jedan igrac podjednako ovlada svim ovim elementima.Upravo odavde i stie izreka: Preferans se uci tokom celog ivota!

Uprocena Klasika Bombe ne postoje.Svaka Pticica,predstavlja Jedinicnu Bombu,odnosno Refe. Ako igrac ima slobodnu Pticicu,bodovanje je dvostruko.U protivnom,bodovi se upisuju standardno,ali bez ikakvih umanjenja.Svaka Raspasovka otvara u Reetki novu Pticicu.Posle Raspasovke,delitelj se ne menja,vec ponovo deli isti igrac.Promena delitelja sledi,tek poto neko otvori povienu licitaciju,ili se odigraju sve 3 Raspasovke za redom.Posle toga,delitelj se menja,a eventualna sledeca Raspasovka je ponovo Prva i vredi 2 boda. Ponude Na Nevidno ne postoje.

Klasika sa Jelkom U ovoj varijanti Klasike,nema Bombi,ali ni Reetke.Posle prvih osam deljenja,upisuju se bodovi za Raspasovke,ali se one ne evidentiraju u Reetki,niti se vodi bilo kakva evidencija o njihovom broju i broju odigranih Ponuda.

Bomba (Refe) ovde ipak postoji,ali se do nje dolazi,na neto drugaciji nacin.Naime, kada prva dva igraca u licitaciji kau Dalje,izjanjava se treci.Ako pasira i on,igra se Raspasovka, a samo on dobija i Bombu.Ona se ovde upisuje,kao leva grancica Jelke,koju crta svaki igrac ispred sebe. Kada se Bomba odigra,rezultat se udvostrucava, a sa desne strane se ucrtava grancica na Jelki. J e l k a U primeru na sllici,igrac je ukupno upisao 4 Bombe.Dve je vec odigrao,a sledece dve Ponude ce mu se takode pisati dvostruko.Ako dode do nove,igrac bi sa leve strane ucrtao i petu grancicu. U ovoj varijanti,ne postoje Dvostruke i Trostruke Bombe. Klasika sa Bombom delitelja Ovo je standardna Klasika,sa samo jednom krupnom razlikom.Kada bar neko objavi Bombu(Dalje na nevideno),a ona postane vaeca i sledi Raspasovka,delitelj se tom igracu moe pridruiti.Tako i on dobija Bombu,ali upisuje loe bodove,kao i dotican igrac u tekucoj Raspasovki.Pored njih,on upisuje i sve svoje bodove iz tog deljenja, dobre i loe.Upisanu Bombu ce igrati samostalno, u daljem toku partije,kada za to bude povoljan trenutak. Ovo je veoma krupna razlika,a ne ogleda se samo u upisanoj Bombi.Treba napomenuti,da u osnovnoj Klasici,delitelj i u narednim deljenjima je na gubitku,poto ne dobija Dvostruke i Trostruke Bombe,vec Jedinicne i Dvostruke.Paljivom analizom se moe ustanoviti,da ovo pravilo u potpunosti menja konacan rezultat,pa cak i poredak igraca.

Huliganka Osnovna razlika od standardne Klasike je,to Razbojnik ima znatno veca prava.On svoje zahteve moe produiti,na cak 3 kruga deljenja (sledecih 12 deljenja),pri cemu ogranicenje u bodovima ne postoji. Npr,on moe reci: U sledeca tri kruga,svako mora odigrati Mizer i po jednu Ponudu na nivoima 9 i 10. U Huliganki je osnovni zadatak igraca,da sprece pojavu Razbojnika.Tako ce po neko i namerno pasti,kako mu Gora ne bi bila na nuli. Razbojnik,ili kako se ovde naziva Huligan,ipak se trudi da postavi realnije zahteve,jer je pun pogodak,ako on neki od njih i ispuni. Medutim,ovde postoji i jo jedna razlika.Naime, i Gospodar Gore na pocetku partije postavlja zadatke.On pri tome moe reci: Do Zatvaranja Mete,svako je obavezan dva puta odigrati Mizer na Nevideno,kao i po jednu igru na nivoima 9 i 10. Za svaki neispunjeni zahtev,igracu se na kraju partije upisuje,maksimalan broj bodova u Goru,koje bi na toj Ponudi mogao dobiti.

Klasika sa sloenom Pratnjom Jedino Ponude na nivou 6 ostaju nepromenjene. Na nivou 7,igraci pratnje za svoj prolaz,moraju odneti, najmanje 3 tiha.Takode,na nivou 8 su obavezna 2 tiha,a na nivou 9, 1 tih.Ovde se prati cak i 10-a igra,a ako se ne osvoji ni jedan tih,pratnja pada.Protivnici se o pratnji izjanjavaju i kod Mizera.U slucaju da Solo-igrac padne,oni ga supe,ali u slucaju njegovog prolaza,padaju oni sami. U slucaju da ne prati niko,Solo-igrac i ne pokazuje karte,pa se cak i na Mizaru moe proci Blefiranjem. Cim se jedan igrac odluci da prati,u igri ucestvuje i drugi,to znaci,da se uvek igra u troje.Medutim,ako on eli dobiti neku Supu,mora se takode izjasniti da prati.Ako ne osvoje dovoljno bodova,padaju u Goru oboje. Solo-igrac ne sme najaviti niu Ponudu,od one,koju stvarno dri u rukama.Npr,ako u ruci dri karte,sa kojima ne moe osvojiti manje od 8 tihova,on ne sme objaviti 7-u,ili6-u igru. U slucaju da objavi niu ponudu (npr, na nivou 7),a tokom igre se ispostavi,da ni teoretski nije davao vie od 2 tiha,deljenje se ponitava,a Solo-igracu se pie,kao da je na objavljenoj Ponudi ostao bez 3 tiha Na taj nacin,igraci pratnje pri donoenju odluke,sa sigurnocu znaju,da im Solo-igrac teorijski daje potreban broj tihova.Medutim,ishod zavisi od rasporeda karata u njihovim rukama, ali i od same igre.Ovo se naravno ne odnosi na Mizer,niti na 10-e igre.

Klasika sa Pocetnom Gorom

Igra pocinje bez Uvodnih Raspasovki i Pticica,ali se zato pre pocetka partije,svakome uisuje u Goru po 40 bodova(ili neki drugi broj). Do Raspasovke dolazi na uobicajen nacin,a svaka odigrana,otvara u Reetki po jednu Pticicu.Pticica udvaja rezultat,ali zato ovde ne postoje Bombe.

PREFA Prefa je Grcki oblik Preferansa,koji se nalazi izmedu zapadnih i istocnih varijanti ove igre.Predstavnik zapadnoevropskih vrsta je na Preferans,dok su istocni oni,koji se igraju u Rusiji,a licitira se broj noenja.Prefa se nalazi na pozornici vec 100-ak godina,a spada u grupu priznatih i jako cenjenih podvrsta Preferansa. U igri ucestvuju 3 igraca,a koristi se standardan Prefeans-pil od 32 karte. Tradicioanalno,dele se 2 po 2 karte,a bilo kada u toku deljenja,2 se izbacuju na talon zatvoreno. Ponude su: -Dva-Pik, -Tri-Tref -Cetiri-Karo, -Pet-Herc, -est-Bez Aduta,ali se Licitacija produava i dalje, -7-Pik, 7-Tref, 7-Karo, 7-Herc, 7-Bez Aduta, -8-Pik, itd -9-Pik,itd, -10-Pik,................do 10-Herc. 10-Bez Aduta se jo zove i Preferans,a objavljuje se direktno.Ona se ne igra,vec se samo proverava,a znaci odmah i dobitak cele partije. Licitira se uvek po redu,bez preskoka.Od drugog kruga,prvi igrac zadrava predhodnu Ponudu,govoreci Moje,a ako on odustane,to pravo prelazi na drugog desnog igraca. Pobednik Licitacije uzima 2 karte Kupovine,pri tome ih ne pokazuje ostalima,a zatim 2 vika odbacuje,takode zatvoreno.Posle toga,objavljuje konacnu Ponudu. Obaveze PRATNJE : U Ponudi est,obaveza svakog pratioca su po 2 tiha. -Sedam,prvi desni 2 tiha,a drugi 1 tih, -Osam,oba po 1 tih, -Devet,prvi 1 tih,a drugi nema nikakvu obavezu, -Deset,pratioci nemaju nikakve obaveze,pa uvek prate. Pratioci mogu igrati sami,ili zvati drugoga za pomoc.Ako zovu,obaveza im je osvajanje 4,3,2,ili 1 tih,koliko ukupno iznosi obaveza obojice. Ako igrac prati sam,njegova obaveza je: -na est,ili Sedam,2 tiha, -na Osam,ili Devet,1 tih. Uvek polazi prvi desni igrac od delitelja,a to je narocito vano kod neadutske igre.Tako igrac moe objaviti Bez Aduta,iako je jak samo u jednoj,ili dve boje,to se bitno razlikuje od naeg Sansa. Boja prve karte se mora potovati,a u njenom nedostatku,obavezno je secenje adutom. Pratioci ne smeju jedan drugom preotimati tihove.Ako se to dogodi,oteceni od drugog pratioca dobija kompenzaciju u iznosu od 1-og tiha,ali i vie,ako to i dokae. BODOVANJE : Ako koristimo sledece skracenice i simbole. L cena Licitacije (2,3,4,5,6,7,8,9,ili 10) B Izvodac P1 Prvi Pratilac P2 Drugi Pratilac broj tihova Izvodaca 1 broj tihova prvog Pratioca 2 broj tihova drugog Pratioca. Bodovi se evidentiraju na jednom listu za sve,a Tabela ima sledeci izgled: Svi polaze od 31.Moe doci do sledecih slucajeva: a) Prolaz su obezbedili svi. B oduzima L od 31. P1 supi B sa Lx1,a P1,takode supi B sa Lx2

b) Solo-igracu fali 1 tih. B dodaje L na Galvnu Kolonu (31). P1 supi B za Lx1,a P2 supi B za Lx2. c) Izvodac padne za 2 tiha. B dodaje na svoju Glavnu Kolonu Lx2 P1 supi B za Lx1x2,a P2 supi B za Lx2x2 d) Izvodac uzima za 1 tih vie,a P1 pada. B u svoju Glavnu Kolonu ne upisuje nita. B supi P1 za Lx,a P2 supi P1 za Lx2 e) Izvodac uzima 2 tiha vie,a P1 pada. B u Glavnoj Koloni ne menja nita B supi P1 za Lxx2,a P2 supi P1 za Lx2x2 f) Ako oba pratioca padnu za po jedan tih B supi P1 za Lx,a takode supi i P2 za Lx. g) Ako oba pratioca padnu,ali prvi za 1,a drugi za 2 tiha. B supi Pj za Lx,a P2 za Lxx2. Ako je jedan pratilac zvao drugog,moe se dogoditi sledece: - Svi prolaze,B se sputa za L,a P1 ga supi za Lx(1+2) - Solo igrac pada,B se penje u Glavnoj Koloni za L,a P1 supi kao i obicno - Izvodac pada za 2 tiha,B se penje za Lx2,a P1 ga supi dvostruko - Pratilac pada za 1 tih,Glavna Kolona se ne menja,a B supi P1 za Lx - Pratilac pada za 2 tiha,B supi P1 za Lxx2 U slucaju da prati samo jedan igrac,upisivanje rezultata je uobicajeno. Kada neko u svojoj Galvnoj Koloni dode do nule,njegova dalja umanjenja se dele na pola,mnoe sa 10 i sa po toliko pomenuti igrac supi svakog protivnika. Partija traje dok svi ne dodu u Glavnim Kolonama do nule,a tada se sreduje samo supa. AUSTRIJSKI PREFERANS Pored naeg i Ruskog,AUSTRIJSKI PREFERANS predstavlja trecu veliku grupu,iz porodice Preferans-igara.Poto su razlike prilicno velike,ovde je opisan,kao potpuno nova igra. Mora se naglasiti,da se Austrijski Preferans uglavnom izvodi sa Madaricama,o kojima je bilo reci u Uvodu izdanja.Ovde je opisan,kao da se igra sa standardnim kartama.pil broji 32 karte. CILJ IGRE : Najveca razlika Austrijskog Preferansa u odnosu na ostale je,to se igra u etone.Pisanje se najcece ne izvodi,mada postoje i takve varijante.On prilicno podseca na hazardne igre i za njega se ne moe u potpunosti tvrditi,da je dentlmenski. Druga velika razlika,u odnosu na ostale igre ovog poglavlja je,to igraci pratnje idu,svako na svoje tihove.Solo-igrac je duan ostvariti 6 boenja,a svaki pratioc,po 2.U slucaju da jedan osvoji 3 tiha,a drugi samo jedan,drugi igrac pada.On takode dobija Supu za svoj osvojen tih,ali zato uplacuje etone,u vrednosti Ponude. RANG BOJA : Svaka boja,ima svoju osnovnu brojnu vrednost i to: Tref.................................1 Pik...................................2 Karo................................3 Herc................................4 BROJ IGRACA : Tri. Ako ih je cetvoro,delitelj pauzira,a osim deljenja,nama nikakvu funkciju u igri Igra se odvija u levu stranu. Delitelj deli po obrascu: 3-2 u Kupovinu-4-3.Poto svako na ovaj nacin dobije po 10 karata,sledi licitacija. LICITACIJA : Prvi se izjanjava,igrac levo od delitelj i on tom prilikom moe reci: -Dalje, -Jedan, -Igra, ili -Herc. U slucaju da je receno Jedan,sledeci moe povisiti na Dva itd.Kada ponovo dode na red igrac,koji se izjanjavao kao prvi,moe zadrati predhodno izrecenu Ponudu.On tom prilikom govori Moje,a tek sledeci levi ako eli,poviava Ponudu. Igrac,koji eli igrati Bez Kupovine Trefa,Pika,ili Karona,govori Igra,a licitacija se tog trenutka obustavlja.Neko sledeci, moe takode reci Igra,ali samo uz uslov,da se vec nije izjanjavao.Ko zapocne licitirati,vie se ne moe preorijentisati na Igru. Najjaca Ponuda je Herc i ona se govori direktno,a oznacava nameru,da se igra Herc bez Kupovine.Posle nje,izjanjavanje se prekida.

Pobednik licitacije uzima 2 karte Kupovine,2 suvine odbacuje,a zatim objavljuje svoju konacnu Ponudu.Ona ne sme biti nia od poslednje izjave. PRATNJA : Protivnici se izjanjavaju o Pratnji.Svako,ko se izjasni pozitivno,ima obavezu osvajanja,najmanje 2 tiha.U slucaju da jedan prati,a drugi odustane,prvi odlucuje:da li igra Sam,ili zove treceg.U drugom sluacaju,njih dvojica moraju odneti 4 tiha,a sve dobre i loe bodove upisuje onaj,koji je zvao. TOK IGRE : Prvi je na potezu Solo-igrac,a u daljem toku deljenja,osvajac predhodnog tiha.Igra tece po standardnim pravilima svih oblika Preferansa.Na boju prve odigrane karte se mora odgovoriti istom,a u njenom nedostatku,obavezno je secene adutom. POSEBNE PREMIJE : -Herc.Za objavljeni i ostvareni Herc,Solo-igrac dobija od svakog protivnika, nevezano od ostalih isplata, po 10 etona.U slucaju pada,isto toliko isplacuje svakome. -Kecevi.Ako se sva 4 Keca nadu kod Solo-igraca,u slucaju prolaza,dobija po 10 dodatnih etona od svakog protivnika.U slucaju pada,za njih ne placa dodatne premije.O posedovanju Keceva,igrac obavetava ostale,tek na kraju igre u tom deljenju. -Bez Keceva.Ako Solo-igrac ne poseduje ni jednog Keca,on to moe objaviti pre pocetka igre,pa u slucaju prolaza,dobija dodatnu nagradu, po 10 etona od svakog protivnika. Ako padne,on obojici isplacuje istovetnu sumu.Ako se Bez Keceva ne objavi pre pocetka igre,ne dobija se ni dodatna nagrada. Igrac,koji igra bez Keceva,najcece ima jako nesiguran prolaz,pa ih i ne objavljuje. Solo-igrac ne sme odbaciti nekog Keca,pa zatim objaviti da igra Bez Keceva. Medutim,ako se igra bez Kupovine,a na kraju se ispostavi,da se neki naao u njoj,ova eventualna objava se priznaje i nagraduje. BODOVANJE : Na sredinu stola se postavlja posuda,u koju igraci pre igre uplacuju etone.Na kraju igre,iz nje uzimaju nagrade,ili po kani uplacuju nove.Ta posuda se naziva Kotao,ili Pot. Postoje tri varijante bodovanja,odnosno,tri vrste Austrijskog Preferansa,koji se medusobno razlikuju,jedino u tom elementu.

Austrijski Originalni Preferans Ovaj Preferans se igra sa neogranicenim Kotlom Svako pre pocetka partije uplacuje po 10 etona,tako da ih se u Kotlu nalaze,ukupno 30.Kotao je uvek u celosti premija,bez obzira na to,koja se Ponuda igra.Solo-igrac uzima sve etone iz njega,a protivnicima daje po deseti deo plena,za svaki njihov ostvaren tih.U naem primeru,svaki od njih bi vredeo po 3 etona. Ako Solo-igrac padne,predhodni postupak je istovetan,ali posle toga,on uplacuje u Kotao dvostruku vrednost od one,koja je tu bila na pocetku deljenja.U slucaju pada igraca Pratnje,on bi posle isplate uplatio ceo njegov sadraj. Pre svakog deljenja,delitalj uplacuje u Kotao 10 etona,bez obzira na ishod predhodne igre. Nekoliko primera isplate: I deljenje: U Kotlu je 30 etona.Solo-igrac je ostvario 7 noenja,jedan igrac pratnje 2,a drugi,jedno noenje. Solo-igrac uzima 30 etona iz Kotla,daje prvom pratiocu 6,a drugom 3 etona.Posle ovoga,drugi pratioc uplacuje 30 etona u Kotao,poto je pao. II deljenje: Delitelj uplacuje 10 etona u Kotao i sada ih tamo ima 40.Solo-igrac osvaja 5 tihova,prvi igrac Pratnje,4 tiha,ali drugi,samo 1 tih. Solo-igrac uzima 40 etona iz Kotla,daje prvom pratiocu 16,a drugom 4 etona.Posle toga,on uplacuje u Kotao 80 etona,ali i drugi pratilac placa 40,poto je i on pao. III deljenje: Delitelj uplacuje 10 etona u Kotao i sada ih je tamo 130.Solo-igrac osvaja 7 noenja,a jedan igrac Pratnje je zvao drugoga i zajedno su uzeli samo 3 tiha,to znaci da je on pao. Solo-igrac uzima 130 etona iz Kotla,a Pratiocu koji je zvao treceg,daje 39 etona,za ostvarena 3 tiha.Posle toga,Pratioc uplacuje novih 130 etona. Sledec deljenje ce zapoceti sa 140 etona Kada Kotao ostane prazan,svi ponovo uplacuju po 10 etona,kao na pocetku partije.

Alpski Preferans Kotao se ovde ogranicava,najcece na 100 etona.Kada se u njenu nade veci broj,igra se samo za 100,a ostali su viak. Npr,ako se u Kotlu nade 220 etona,Solo-igrac ih na kraju deljenja uzima samo 100,pratiocima isplacuje,za svaki tih,po 10 etona,a u slucaju da je pao,uplacuje 200 etona. U slucau pada,igrac pratnje uplacuje u Kotao 100 etona. Ostalih 120 etona,za sada samo prosto lee u Kotlu i predstavljaju neku rezervu za buduca deljenja.

Becki Preferans Pre pocetka partije,svako uplacuje u Kotao,npr, po 200 etona.U ovoj varijanti,boje imaju svoju cenu u etonima: -Tref................................20 etona -Pik.................................30 etona -Karo..............................40 etona -Herc..............................50 etona U zavisnosti od vrste Ponude,Solo-igrac uzima odgovarajuci broj etona.Takode,i igraci pratnje uzimaju,za svaki svoj tih,ali desetostruko umanjenu vrednost.U slucaju pada, Solo-igrac uplacuje dvostruku vrednost igre,a pratioc,prostu vrednost. Kada se Kotao isprazni,igraci se dogovaraju,da li ce uplatiti ponovo,ili ce zavriti paratiju.Ova varijanta Austrijskog Preferansa je za psihologiju ove igre i najprihvatljivija,a cesto se umesto etoma,upisuju bodovi.

TIROLSKI PREFERANS Tirolski Preferans je neto proirena varijanta Austrijskog.Osim igara od 1,do 4,ovde postoje i Ponude,koje se licitiraju,od 5,do 8.Pri tome,svaka igra se moe igrati i Bez Kupovine. Tokom licitacije,Herc se kao najjaca boja posebno objavljuje,ali se moe i nadjacati.Nove Ponude su: 5-Betl.Vredi 10 etona. 6-Durmar.To je igra bez aduta,u kojoj je obaveza Solo-igraca,osvajanje svih 10 noenja.Vredi 20 etona. 7-Uver-Betl.On se igra sa otvorenim kartama,posle prvog Hoda.Kao i u Betlu, Solo-igrac ne sme osvojiti ni jedan tih.Vrednost Ponude je 30 etona. 8-Otvoreni Durmar.Karte se otvaraju posle prvog kruga igre.Vrednost je 50 etona. Cetiri nove Ponude,obojica protivnika obavezno prate,a pri tome ne mogu pasti. Igra se jedna,od predhodno opisanih varijanti sa Kotlom.Medutim,kada se odigra jedna od novih Ponuda,Kotao trenutno pauzira.Igraci u tom slucaju,direktno isplacuju jedni druge,ne vezano za Kotao. Ako Solo-igrac odnese tih na Betlu,dalja igra se tog casa prekida,to isto vai i za Durmar,samo obrnuto. Za sve Ponude Bez Kupovine,vrednost etona se udvostrucava. KONTRA : Jedan od igraca pratnje,moe na ove nove Ponude izreci i Kontru.Tada se isplata, izmedu njega i Soloigraca ,udvaja. REKONTRA : Posle izrecene Kontre,od strane Solo-igrac moe uslediti Rekontra, pa se isplate mnoe sa 4. U oba slucaja,drugi igrac pratnje isplacuje,odnosno dobija uobicajenu sumu,kao da Kontre nije ni bilo.Pravo na kontriranje ima samo jedan igrac pratnje,a prednost je kod onoga,ko se prvi izjanjava. Dodatne nagrade za Keceve i Herca ne postoje. vajcarsko-Bavarski Preferans Ovaj vid Preferansa je u stvari Tirolski Preferans,sa jednom,prilicno originalnom izmenom. Pobednik licitacije uzima karte Kupovine,2 iz ruke odbacuje i govori: Ja odbacio! On sada moe reci svoju Ponudu,ali moe i sacekati i trenutno je zadrati kao tajnu. Sada igrac, koji je takode ucestvovao u licitaciji,a predpostavljajuci da su odbacene karte niske,moe ih Kupiti i objaviti Betl. Ako on to ucini,odbacuje 2 svoje karte,a igrac koji je predhodno pobedio u licitaciji, moe ih uzeti i objaviti jacu Ponudu,npr, Durmar.To takode moe uciniti i treci igrac,ali pod uslovom,da je ucestvovao u licitaciji..Sada bilo ko ponovo moe Kupiti karte sa talona i objaviti jo jacu Ponudu. Ostala pravila su identicna Tirolskom Preferansu. varcvaldski Preferans Ovo je proireni Becki Preferans,sa dve nove Ponude. 5-Sans.To je igra bez aduta,u kojoj uslovi za prolaz Solo-igraca i Pratioca ostaju isti.Solo-igrac mora ostvariti 6 noenja,a svaki igrac pratnje,po 2.Vrednost Ponude je 60 etona. 6-Betl.Solo-igrac ne sme odneti ni jedan tih,a pratioci u ovoj igri, ne mogu pasti. U slucaju pada,Solo-igrac uzima 60 etona iz Kotla,podeli ih protivnicima,a zatim uplacuje novih 120. Kontra ne postoji. Iako su Betl i Sans jaci, Herc se posebno licitira.Za njega,ali i za Keceve,ili Bez Keceva,vae i sve dodatne premije.

Posle izrecenog Herca, Betla, ili Sansa,licitacija se odmah prekida,a ove Ponude se ne mogu medusobno nadjacavati.