Pierre Clastres

Drutvo protiv drave

1974.

Sadraj
O tekstu i autoru . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Drutvo protiv drave . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . I ................................................................... II . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . III . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . IV . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . V .................................................................. VI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3 4 5 5 6 8 9 12 15

O tekstu i autoru
Primitivna drutva nemaju dravu zato to je drava kod njih nemogua, a ne zato to ljudi u njima nisu svesni te opcije, ponavlja uporno Pjer Klastr (Pierre Clastres, Drutvo protiv drave). Ona neprestano razdvajaju vlast od svake institucije vlasti. (Govor kao obaveza) Da je bila re samo o blaenom neznanju, na te kulture bismo danas verovatno gledali kao na zanimljive socioloki kuriozitete, koji odbrojavaju svoje poslednje dane. Ovako, njihov primer ne prestaje da zapanjuje. Nije re o tome da te kulture nemaju dravu, odnosno da u njima nema vlasti odvojene od zajednice, ve o neemu to imaju: celoj sferi drutvenih obiaja i praksi koji spreavaju odnose bazirane na moi i nejednakosti. Za na um, naviknut na hijerarhiju i potinjavanje, to predstavlja skoro nereiv rebus. Iako pitanje nastanka drave i dalje ostaje bez pravog odgovora, jo uvek moemo, kako to kae Klastr, da posmatramo uslove koji spreavaju njen nastanak. Primitivne kulture pruaju nam upravo tu mogunost: Nema sumnje da e nam samo paljivo istraivanje funkcionisanja primitivnih drutava omoguiti da rasvetlimo to pitanje. A ta svetlost, usmerena na trenutak roenja drave, moda e nam pomoi da sagledamo i mogunost (ostvarljivu ili ne) njene konane smrti. (Vlast u primitivnom drutvu) Tekst sa zadnjih korica tampanog izdanja, anarhija/ blok 45, Porodina biblioteka br. 2, 2002. Pjer Klastr (Pierre Clastres): roen 1934, studirao na Sorboni. Tokom ezdesetih godina XX veka obavio je nekoliko duih terenskih istraivanja meu Gvajaki Indijancima u Paragvaju i Janomama Indijancima iz venecuelanske Amazonije. Od 1971. do 1977. godine bio je direktor istraivanja na Ecole Pratique des Hautes u Parizu, gde je vodio katedru za Religiju i drutva junoamerikih Indijanaca. Objavio je nekoliko knjiga i zbirki eseja: Chronique des indiens Guayaki (1972), Le Grande Parler (1974), La Socit contre ltat (1974), a posthumno je objavljena zbirka eseja Rechereches danthropologie politique (1980). Poginuo je u saobraajnoj nesrei, 1977. godine. Iako relativno malo, njegovo delo smatra se za jedan od najvanijih doprinosa savremenoj politikoj antropologiji. A. G.

Uvod
Dragi brate, prema tebi oseam najdublje saaljenje. Posluaj moj savet i postani Hjuron. Naime, ja dobro vidim veliku razliku izmeu tvog i mog poloaja. Ja sam jedini gospodar svoje sudbine i svog ivota. Potpuno raspolaem sobom i slobodan sam da inim ta mi je volja. Ja sam prvi i poslednji meu svojim ljudima. Ne plaim se nijednog oveka i zavisim samo od Velikog Duha. Dok si ti, celim svojim telom i duom, osuen na veitu zavisnost od tvog velikog kapetana, a va Vicekralj moe i sa tobom i sa njim da ini to mu je volja. Nisi slobodan da sledi svoje misli, ivi u stalnom strahu od pljake, lanih svedoka i ubica i uvek zavisi od beskrajnog niza osoba koje se po poloaju niu iznad tebe. Kai, da li je tako ili nije? Poglavica Hjurona Tionnontate, zvani Kondiaronk ili Pacov, baronu De Lahontanu, glavnom zapovedniku francuske kolonije Placentia, Newfoundland, oko 1690. (New Voyages to North America, by Baron de Lahontan, 1703. Ruben Gold Twaites, Chicago 1905.)

Drutvo protiv drave

I
Primitivna drutva su drutva bez drave. Ta tvrdnja, sama po sebi tana, krije u sebi jedan stav, jedan vrednosni sud koji odmah dovodi u pitanje mogunost zasnivanja politike antropologije kao nauke. Ono to se time u stvari kae je da primitivnim drutvima neto nedostaje i da je to neto drava. To predstavlja njihovu glavnu crtu, s obzirom da se radi o sutinskom elementu za svako drutvo, pa tako, na primer, i za nae. Samim tim, ta drutva nisu kompletna; ona se ak ne mogu ni nazvati drutvima; ona nisu civilizovana; njihovo postojanje neprestano obeleava jedan nedostatak nedostatak drave, koju ta drutva, ma koliko se trudila, nikada nee moi da stvore. Izraeno manje ili vie jasno, to je ono to nam govore i hronike drevnih istraivaa i radovi naunika: drutvo je nezamislivo bez drave. Drava je sudbina svakog drutva. Ovde se jasno uoava jedan etnocentrian pristup, najee nesvestan, i samim tim veoma vrsto ukorenjen. Njegov neposredan, spontani izraz predstavlja jedno moda nejasno, ali svakako veoma raireno uverenje: svako od nas je, duboko u sebi, poput pravog vernika, ubeen da drutvo postoji zbog drave. I kako onda gledati na samo postojanje primitivnih drutava osim kao na odbijanje univerzalne istorije, anahroni ostatak dalekog doba kojeg su svi ostali prevazili? Ovde otkrivamo drugo lice etnocentrizma, sklonost da se istorija vidi kao jednosmerna ulica u koju svako drutvo mora da ue, prolazei kroz sve faze koje vode od divljatva ka civilizaciji. Svi civilizovani narodi nekada su bili divlji, pisao je Ravnal. Ali, isticanje jedne specine evolucije ne opravdava doktrinu koja proizvoljno vezujui stanje civilizacije za civilizaciju drave, ovu poslednju proglaava za obavezni cilj i krajnju sudbinu svakog drutva. I dalje se moemo pitati ta je to to je poslednje meu primitivnim narodima odralo takvima kakvi jesu. U stvarnosti, isti stari evolucionizam ostaje netaknut ispod plata modernih formulacija. Kada se uvije u jezik antropologije umesto lozoje, to stanovite deluje mnogo suptilinije, zajedno sa drugim kategorijama koje pretenduju na atribut naunosti. Ve je primeeno da se primitivna drutva skoro uvek klasikuju negativno, u znaku nekog nedostatka: drutva bez drave, drutva bez pisma, drutva bez istorije. Klasikacija na ekonomskom planu sprovodi se na isti nain: ekonomija tih drutava je ekonomija preivljavanja. Ukoliko se time eli rei da primitivna drutva ne znaju za trinu ekonomiju koja stvara viak vrednosti, onda se time, strogo uzevi, ne kae nita. Zadovoljava se time da se konstatuje jo jedan nedostatak i nastavlja sa rezonovanjem u kojem na vlastiti svet slui kao jedina referenta taka: sva ta drutva bez drave, bez pisma i bez istorije takoe su i drutva bez trine ekonomije. Ali, zdrav razum bi ovde mogao da prigovori: kakva korist od trita ako nema vika vrednosti? Pojam ekonomije preivljavanja podrazumeva da primitivna drutva ne proizvode viak vrednosti prosto zato to su nesposobna za tako neto, potpuno obuzeta proizvodnjom u cilju pukog opstanka slika veite nematine Divljaka, koja uporno odoleva vremenu. Dalje, nesposobnost primitivnih drutava da se odvoje od ivotarenja u bedi, objanjava se njihovom tehnikom neopremljenou i inferiornou. ta imamo u stvarnosti? Ako se pod tehnikom podrazumeva skup postupaka koje ljudi razvijaju ne u cilju apsolutne dominacije nad prirodom (to vai samo za na svet i njegov sumanuti kartezijanski projekat, ije ekoloke posledice tek od skora poinju da se sagledavaju) ve u cilju ovladavanja prirodnim okruenjem u skladu sa svojim potrebama, onda nema vie nikakvog razloga da se primitivna drutva smatraju tehnoloki inferiornim: ona 5

pokazuju sposobnost da zadovolje svoje potrebe na nain u najmanju ruku ravan onom na koji je nae industrijsko, tehnoloko drutvo tako ponosno. To znai da svaka ljudska grupa uspeva da postigne neophodni minimum ovladavanja prirodnom sredinom koju naseljava. Sve do danas nije otkriveno ni jedno drutvo koje nije bilo sposobno da ovlada nekim prirodnim prostorom, osim u sluaju delovanja neke vie sile ili nasilja: ono bi tada ili nestalo ili promenilo stanite. Ono to primer Eskima ili Australijanaca ini tako zapanjujuim su upravo raznovrsnost, imaginacija i izuzetan kvalitet njihove tehnoloke aktivnosti, inovativna i praktina mo njihovog orua. Potrebno je provesti samo malo vremena u nekom etnografskom muzeju: nivo umea ispoljenog u izradi svakodnevnih upotrebnih predmeta ini skoro svaku od tih sitnica umetnikim delom. To znai da na tehnolokom planu ne postoji hijerarhija, pa tako ni superiorna ili inferiorna tehnologija. Jedina mera tehnoloke opremljenosti nekog drutva je njegova sposobnost da zadovolji svoje potrebe u datom okruenju. Posmatrano iz tog ugla, ne postoji ni jedan dokaz da su primitivna drutva nesposobna da pronau sredstva za ostvarenje tog cilja. Naravno, sposobnost tehnike inovacije tih drutava razvijala se tokom vremena. Nita nije unapred dato; uvek se radilo o strpljivom posmatranju i istraivanju, dugom nizu pokuaja i promaaja, uspeha i neuspeha. Preistoriari nam govore o periodu od nekoli ko milenijuma tokom kojeg je grubo, paleolitsko orue bilo zamenjeno zadivljujuim seivima Solutrijanaca. S druge strane, primeeno je da se u Americi i Starom Svetu poljoprivreda i uzgoj biljaka pojavljuju u priblino isto vreme. Osim toga, mora se priznati da ameriki Indijanci ni u kom sluaju nisu inferiorni tavie, upravo je suprotno u umeu uzgoja i sortiranja ogromnog broja varijeteta korisnih biljaka.

II
Zadrimo se za sada na pogubnom interesovanju Indijanaca za metalna orua. To e nas na neoekivani nain dovesti do pitanja ekonomije u primitivnim drutvima. Obino se smatra da je dovoljno rei da su ta drutva usled svoje tehnoloke inferiornosti osuena na ekonomiju preivljavanja. Kao to smo upravo pokazali, taj argument nema ni logikog, niti iskustvenog osnova. Logikog, jer ne postoji ni jedan apstraktni standard za poreenje razliitih tehnolokih intenziteta: tehnologija koju koristi jedno drutvo ne moe se direktno porediti sa tehnologijom nekog drugog drutva. Nema nikakvog osnova za poreenje puke i strele. A nema ni iskustvenog osnova, budui da nam arheologija, etnologija, botanika, itd., pruaju jasne dokaze o ekasnosti i ekonomskoj vrednosti primitivnih tehnologija. Najzad, ako se primitivna drutva zasnivaju na ekonomiji preivljavanja, onda im nikakvo tehnoloko znanje nije ni potrebno. Tako dolazimo do pravog pitanja: da li je ekonomija primitivnih drutava zaista ekonomija preivljavanja? Ukoliko insistiramo na doslednoj primeni rei, i ako onda pod ekonomijom preivljavanja ne podrazumevamo samo odsustvo trine ekonomije i vika vrednosti to je inae truizam onda zapravo tvrdimo da taj oblik ekonomije omoguava drutvu tek puki opstanak. Drugim reima, to znai da ta drutva neprestano mobiliu svoj celokupni proizvodni potencijal samo zato da bi proizvela minimum sredstava za ivot. Pojam ekonomije preivljavanja sadri jednu upornu predrasudu koja, da udo bude vee, esto ide ruku pod ruku sa isto tako kontradiktornim i jednako rairenim shvatanjem da je Divljak lenj. Dok se u naem vulgarnom reniku odomaio izraz raditi kao crnac, u Junoj Americi postoji izraz lenj kao Indijanac. Ali, ne moe i jedno i drugo: ili ovek u primitivnim drutvima (amerikim i drugim) ivi u ekonomiji preivljavanja i najvei 6

deo vremena provodi u potrazi za hranom ili ne ivi u takvim uslovima, nego moe sebi da priuti mnogo slobodnog vremena, koje obino provodi puei u svojoj lealjci. To je ostavilo izrazito nepovoljan utisak na prve Evropljane koji su posmatrali brazilske Indijance. Veliko je bilo njihovo negodovanje kada su videli sve te miiave mukarce koji su pucali od zdravlja kako se epure okolo iarani i okieni perjem kao ene, umesto da crne u svojim batama. Bilo je oigledno da ti ljudi svesno odbijaju shvatanje po kojem ovek mora da zaradi pare hleba u znoju lica svog. To kod njih nije moglo da proe. Niti je moglo da potraje: Indijanci su ubrzo bili primorani da rade i da umiru od toga. Izgleda da je napredovanje Zapadne civilizacije od samog poetka poivalo na dva aksioma: prvi je da se prava drutva mogu razvijati samo pod zatitnikim okriljem drave, a drugi, da ovek mora da radi. Indijanci su posveivali relativno malo vremena onome to se zove rad. A opet nisu umirali od gladi. Stare hronike se potpuno podudaraju u opisima naoitih prilika odraslih Indijanaca, dobrog zdravlja veine dece i obilja najraznovrsnije hrane. To znai da ekonomija preivljavanja indijanskih naroda nikako nije znaila neprestanu i neizvesnu potragu za hranom. Iz toga sledi zakljuak da ekonomiji preivljavanja odgovara drastino ograniavanje vremena koje se posveuje proizvodnim aktivnostima. Uzmimo primer jednog junoamerikog plemena koje je praktikovalo poljoprivredu, Tupi Gvarani, ija je uvena lenjost toliko iritirala Francuze i Portugalce. Ekonomija tih Indijanca prevashodno se zasnivala na poljoprivredi, a zatim na lovu, ribolovu i sakupljanju. Jednu batu bi koristili 4-6 godina, posle ega bi je naputali, ponekad zbog iscrpljivanja zemljita, a mnogo ee zbog najezde parazitske vegetacije koju je bilo teko ukloniti. Najvei deo posla koji su obavljali mukarci sastojao se od krenja odreenog terena kamenim sekirama i uz pomo vatre. Taj posao, koji se obavljao pred kraj kine sezone, zahtevao je obino 1-2 meseca. Skoro sav ostali posao setvu, okopavanje, etvu obavljale su ene, u skladu sa seksualnom podelom rada. Tako dolazimo do sledeeg srenog zakljuka: mukarci, a to znai jedna polovina populacije, radili su oko dva meseca svake etvrte godine! to se preostalog vremena tie, provodili su ga u aktivnostima koje za njih nisu bile kuluk, ve uivanje: u lovu i ribolovu, zabavi, pijankama i konano, u zadovoljavanju svoje velike strasti ratnim pohodima. Ovi ivopisni, istorijski detalji nalaze zapanjujuu potvrdu u skoranjim istraivanjima, od kojih su neka jo u toku. Radi se o vrlo strogim istraivanjima, s obzirom da ukljuuju i tano merenje vremena koje se u drutvima sa ekonomijom preivljavanja provodi u radu. Dostupni podaci, bilo o nomadskim lovcima iz pustinje Kalahari ili o amerikim poljoprivrednicima, pokazuju da proseni radni dan u ovim drutvima traje manje od etiri sata. Lizot, koji je sedam godina iveo meu Janomama Indijancima iz venecuelanske Amazonije, hronometarski je utvrdio da proseni radni dan odraslih lanova plemena, ukljuujui sve aktivnosti, traje jedva tri sata. Iako nisam obavio slina merenja meu Gvajaki Indijancima, nomadskim lovcima iz umskih oblasti Paragvaja, mogu da potvrdim da ovi Indijanci, i mukarci i ene, provode najmanje polovinu dana u skoro potpunoj dokolici, budui da se lov i sakupljanje odvijaju izmeu 6 i 11 asova pre podne, ili malo pre i posle toga, i to ne svakog dana. Sasvim je verovatno da bi slina istraivanja meu preostalim primitivnim narodima dala analogne rezultate, uz uvaavanje razliitih ekolokih uslova. Tako dospevamo veoma daleko od aure jada i bede koja okruuje pojam ekonomije preivljavanja. Ne samo da ljudi u primitivnim drutvima nisu osueni na animalni ivot, sveden na preivljavanje, nego postiu upravo suprotno i to u izvanredno kratkom vremenskom periodu. To znai da primitivna drutva imaju na raspolaganju, ako to poele, svo vreme potrebno da se povea proizvodnja materijalnih dobara. Ali, zdrav razum odmah 7

postavlja nekoliko pitanja: zato bi ti ljudi eleli da rade i proizvode vie, kada su im ta tri ili etiri sata rada dovoljna da podmire sve potrebe grupe? Kakvu bi korist imali od toga? emu bi sluio tako ostvaren viak vrednosti? Kako bi on bio upotrebljen? ovek radi vie nego to je potrebno da bi zadovoljio svoje potrebe samo ako je na to primoran. Upravo ta vrsta prinude ne postoji u primitivnim drutvima. To odsustvo spoljne sile prinude ukazuje na pravu prirodu primitivnog drutva. Pojam ekonomija preivljavanja moe da poslui za opis ekonomske organizacije tih drutava, ali ne tako da se odnosi na nudu koja proistie iz nekog nedostatka ili iz nesposobnosti tih drutava i njihove tehnologije. Ba suprotno: koristimo ga da bismo oznaili njihovo odbijanje svakog besmislenog preterivanja, njihovu reenost da proizvodnu aktivnost usklade sa zadovoljavanjem svojih potreba. I nita vie od toga. Ako malo bolje pogledamo videemo da i ta drutva ostvaruju izvestan viak vrednosti: koliina proizvedene biljne hrane (manioke, kukuruza, duvana, itd.) uvek prevazilazi potrebe grupe, pri emu se taj viak proizvodi u okviru uobiajenog radnog vremena. Taj viak proizvoda, ostvaren bez dodatnog rada, troi se za ishranu ili u svrhe koje bi se mogle nazvati politikim na velikim, plemenskim gozbama ili za vreme poseta ljudi iz drugih grupa, itd. Prednost metalne sekire nad kamenom je toliko oigledna da o tome nije potrebno raspravljati: sa metalnom sekirom za isto vreme moe da se obavi deset puta vie posla nego sa kamenom; odnosno, isti posao za jednu desetinu vremena. Kada su Indijanci otkrili proizvodnu nadmo sekire belog oveka, poeli su da je koriste ne zato da bi proizvodili vie za isto vreme, ve isto koliko i pre, samo za deset puta krae vreme. Ali, desilo se suprotno: zajedno sa metalnim sekirama doli su nasilje i vlast belih doljaka, to je napravilo pravu pusto u primitivnom indijanskom svetu. Lizo je, piui o Janomamima, rekao da primitivna drutva odlikuje odbijanje rada: Prezir koji Janomami pokazuju prema radu i njihova nezainteresovanost za tehnoloki napredak sam po sebi, su izvan svake sumnje. 1 Bila su to prva drutva slobodnog vremena, prvobitna drutva blagostanja, kako ih je tano i slikovito opisao Maral Salins (Prvobitno drutvo blagostanja, Porodina biblioteka br. 3).

III
Ako osnivanje ekonomske antropologije primitivnih drutava, kao posebne discipline, ima nekog smisla, onda se ona ne moe zasnivati samo na ispitivanju ekonomskog ivota tih drutava: i dalje zavisimo od podataka deskriptivne etnologije, to jest, od opisa svih ostalih integrisanih dimenzija ivota jednog primitivnog drutva. Tanije, tek kada se ustanovi dimenzija totalne drutvene injenice kao posebne sfere, mogue je unutar nje izolovati pojam ekonomske antropologije: kada odbijanje rada nestane, kada sklonost ka akumulaciji zameni oseaj za vrednost slobodnog vremena; ukratko, kada delovanje gore spomenute spoljne sile postane oigledno unutar drutvenog tela. Ta sila bez koje se Divljaci nikada ne bi odrekli svoje slobode i dokolice, sila koja unitava njihovo drutvo, je sila prinude to je politika vlast. Ali, u tom sluaju ekonomska antropologija odmah biva oteena: ona gubi svoj predmet istog trenutka kada je izgledalo da ga je prigrabila. Ekonomija postaje politika ekonomija. Obim proizodne aktivnosti kod primitivnih naroda je precizno utvren, ali ne u odnosu na materijalne, ve na energetske potrebe: proizvodnja je ograniena na obnavljanje utroene energije. Drugim reima, sam ivot je, u svom prirodnom ritmu, taj koji utvruje i
1

J. Lizot, conomie ou socit? Quelques thmes propos de ltude dune communaut dAmrindiens, Journal de la Socit des Amricanistes, vol. 9 (1973.), pp. 13775.

regulie koliinu vremena koje e biti utroeno za reprodukciju (sa izuzetkom dobara koja se zajedniki troe na velikim svetkovinama). To znai da kada zadovolji svoje potrebe, nita ne moe da natera primitivno drutvo da proizvodi vie, da ga natera da otuuje svoje vreme radei bez pravog razloga, kada to vreme moe da provodi u dokolici, igri, ratovanju ili u svetkovinama. Koji su to uslovi u kojima ovakav odnos izmeu primitivnog oveka i proizvodnje moe da se promeni? Pod kojim uslovima ta aktivnost moe biti usmerena na neke druge ciljeve, umesto na zadovoljavanje energetskih potreba? Tako stiemo do pitanja porekla rada kao otuenog rada. U primitivnom, sutinski egalitarnom drutvu, ljudi kontroliu svoju aktivnost kao i cirkulaciju proizvoda te aktivnosti. Oni sami vode rauna o svojim interesima, iako zakon razmene posreduje izmeu pojedinca i proizvoda. Meutim, sve poinje da tone u haos kada se proizvodnja odvoji od svog prvobitnog cilja, kada umesto za sebe primitivni ovek pone da radi za druge, bez razmene i bez reciprociteta. To je taka u kojoj postaje mogue govoriti o radu: kada egalitarno pravilo razmene prestane da podupire graanski kod drutva; kada proizvodna aktivnost pone da slui zadovoljavanju potreba drugih; kada sistem razmene ustupi mesto teroru duga. Ovde, zapravo, treba povui crtu koja razdavaja amazonske divljake od carstva Inka. Kada se sve uzme u obzir, prvi rade zato da bi iveli, dok drugi rade zato da bi drugi mogli da ive, oni koji ne rade, gospodari koji im govore: mora da nam vrati ono to nam duguje. Mora stalno da otplauje svoj dug. Kada ekonomska dinamika postane zaseban, autonoman sektor, kada proizvodna aktivnost postane otuen, proraunat rad, nametnut od onih koji e uivati u plodovima tog rada, primitivno drutvo poinje da se deli na one koji upravljaju i na one kojima se upravlja, na gospodare i podanike; u njemu poinje da se izdvaja neto to najavljuje njegovu propast kao drutva: vlast i respekt prema vlasti. Najvea drutvena podela, koja predstavlja osnovu za sve druge podele, ukljuujui tu i podelu rada, je novi vertikalni poredak stvari. To je velika politika razdelnica koja razdvaja one koji raspolau silom, vojnom ili religioznom, i one koji su toj sili potinjeni. Politiki odnos vlasti prethodi i prua osnovu za ekonomski odnos eksploatacije. Otuenje je politiko pre nego to postane i ekonomsko; vlast prethodi radu; ekonomsko proistie iz politikog; pojava drave prethodi pojavi klasa.

IV
Nepotpunost, neispunjenje, nedostatak: na prirodu primitivnih drutava vie se ne moe gledati na takav nain. Treba je sagledati pozitivno, kao sposobnost upravljanja prirodnim okruenjem i drutvenim projektom; kao suverenu volju da se ni jednom spoljanjem faktoru ne dopusti da prodre u drutvo i da ga izmeni, iskvari ili uniti. To je ono to konano treba shvatiti: primitivna drutva nisu zadocneli embrioni drugih drutvenih oblika, drutvena tela iji je normalan razvoj bio ometen nekom udnom boleu; ona se ne nalaze na poetku nekakve istorijske logike koja pravolinijski, tokom vremena, stremi jednom zadatom cilju, koji se tek naknadno denie kao na drutveni sistem. Ako u istoriji zaista vai ta logika, kako to da primitivna drutva i dalje postoje? Isto vai i kada je re o ekonomskom ivotu, koji odlikuje odbijanje mogunosti da rad i proizvodnja ovladaju drutvom; odluka da se vikovi troe iskljuivo u zajednike drutveno-politike svrhe; sutinska nemogunost konkurencije; ukratko, zabrana neizgovorena, ali zato nita manje izriita nejednakosti. Zato ekonomija primitivnih drutava nije politika ekonomija? Razlog lei u oiglednoj injenici da ekonomija u ovim drutvima ne predstavlja izdvojen sektor. Moglo bi se rei da su u ovom smislu primitivna drutva zapravo drutva bez ekonomije, jer odbijaju ekonomiju. 9

Ali, ako je tako, zar emo opet o politikom aspektu tih drutava govoriti u terminima nedostatka? Da li to znai da u njima, poto se radi o drutvima bez zakona i kraljeva, polje politike aktivnosti i ne postoji? I zar se tako neemo samo vratiti na stanovite etnocentrizma, po kojem je nedostatak ono to na svim nivoima sutinski odlikuje sva drutva razliita od naeg? Zadrimo se zato na pitanju politike dimenzije primitivnih drutava. To nije samo zanimljivo pitanje, kojim bi trebalo da se bave jedino strunjaci. I etnoloki pristup bi u ovom sluaju trebalo da bude dovoljno irok da udovolji zahtevima jedne opte teorije drutva i istorije (do koje tek treba doi). Izuzetna raznolikost tipova drutvene organizacije, kako u vremenu tako i u prostoru, ipak ne znai da je nemogue izvesti redukciju tog beskrajnog mnotva razlika. Jedna takva velika redukcija omoguava nam da sagledamo kako istorija nudi zapravo samo dva tipa drutva nesvodiva jedno na drugo, dve makroklase, od kojih svaka ukljuuje drutva koja u osnovi imaju neto zajedniko, bez obzira na sve ostale razlike. S jedne strane, postoje primitivna drutva, ili drutva bez drave. S druge strane, tu su drutva sa dravom. Postojanje ili nepostojanje drave (u razliitim oblicima) je upravo ono to svakom drutvu dodeljuje njegovo logino mesto, nepovratno razdvajajui ta dva tipa drutva. Pojava drave dovodi do velike tipoloke podele na Divljake i Civilizovane. To stvara nepremostiv jaz izmeu te dve opcije, u kojem se sve menja i gde Vreme postaje Istorija. Odavno je primeeno, i to s pravom, da su na hod istorije radikalno uticala dva velika ubrzanja. Snaga prvog potie iz onoga to se naziva neolitskom revolucijom (pripitomljavanje ivotinja, poljoprivreda, otkrie tkanja i grnarstva, postepni prelaz na sedalaki nain ivota, itd.). Mi i danas, i to u sve veoj meri, ivimo u znaku drugog ubrzanja: industrijske revolucije XIX veka. Nema sumnje da je neolitski skok drastino izmenio uslove materijalnog ivota paleolitskih ljudi. Ali, da li je taj preobraaj bio dovoljno dubok da izmeni prirodu tadanjih drutava? Da li se moe rei da nain funkcionisanja drutva zavisi od toga da li je ono preneolitsko ili postneolitsko? Etnografske injenice navode na suprotan zakljuak. Smatra se da prelazak sa nomadskog na sedalaki nain ivota predstavlja najznaajniju posledicu neolitske revolucije, utoliko to je time, zahvaljujui koncentraciji jedne stabilne populacije, omoguen nastanak gradova, a zatim i drave. Ali ta hipoteza navodi na zakljuak da su svi tehnoloki kompleksi bez poljoprivrede nuno nomadski.To stanovite je etnografski netano: jedna ekonomija koja se zasniva na lovu, ribolovu i sakupljanju ne mora da podrazumeva nomadski nain ivota. Moglo bi se navesti nekoliko primera, amerikih i drugih, koji potvruju da je odsustvo poljoprivrede mogue i u sedalakom nainu ivota. To potvruje pretpostavku da ako neka drutva nisu usvojila poljoprivredu, iako su ekoloki uslovi to doputali, to nije bilo zbog njihove nesposobnosti, tehnoloke zaostalosti ili kulturne inferiornosti, ve prosto zato to im poljoprivreda nije bila potrebna. Istorija prekolumbovske Amerike nudi primere poljoprivrednih populacija koje su, usvojivi neke aspekte tehnoloke revolucije (konji, a zatim i vatreno oruje), izabrale lov kao praktino jedinu aktivnost, iji je uinak bio uvean zahvaljujui skoro desetostruko veoj mobilnosti koju su omoguavali konji. Kada su se jednom popeli na konje, plemena sa Visoravni Severne Amerike i ona iz oblasti ako (Chaco, Argentina) intenzivirala su i proirila svoju pokretljivost; ali njihov nomadizam veoma malo podsea na nomadizam lovaca i sakupljaa kao to su Gvajaki iz Paragvaja; njihovo naputanje poljoprivrede nije imalo za posledicu demografsku disperziju, niti je izmenilo njihovu prethodnu drutvenu organizaciju.

10

ta nam govori taj prelaz najveeg broja drutava od lova ka poljoprivredi, kao i suprotan proces, kod nekolicine drugih, od poljoprivrede ka lovu? Izgleda da te promene nisu ni na koji nain promenile i samu sutinu tih drutava. Pokazae se da su uprkos radikalnoj promeni materijalnih uslova njihove egzistencije ta drutva ostala kao to su i bila; da neolitska revolucija koja je imala ogroman uticaj na materijalni ivot tadanjih ljudi, inei ga svakako lakim nije mehaniki vodila ka potpunom preobraaju drutvenog poretka. Drugim reima, u primitivnim drutvima, transformacija onoga to marksisti zovu ekonomska infrastruktura ne odraava se nuno na politiku superstrukturu (nadgradnju), budui da se ova u svemu pokazuje nezavisnom od svoje materijalne osnove. Primeri sa amerikog kontinenta jasno ilustruju meusobnu nezavisnost ekonomije i drutva. Neke grupe lovaca-ribolovaca-sakupljaa pokazuju iste socio-politike karakteristike kao i njihovi sedalaki, poljoprivredni susedi: razliite infrastrukture, iste superstrukture. I obrnuto: srednjoamerika, imperijalna drutva sa dravom, zasnivaju se na poljoprivredi koja, iako mnogo intenzivnija, na tehnikom nivou i dalje veoma podsea na poljoprivredu divljih plemena iz tropskih uma; iste infrastrukture, razliite superstrukture, budui da se u jednom sluaju radi o drutvima bez drave, a u drugom o drutvima sa potpuno razvijenom dravom. To znai da odluujui faktor ne predstavlja transformacija u ekonomskoj ve u politikoj sferi. Prava preistorijska revolucija nije bila neolitska budui da je ona mogla sasvim lako da ostavi netaknutom prethodnu drutvenu organizaciju; to je bila politika revolucija: misteriozna, ali nepovratna i po primitivna drutva fatalna, pojava te stvari koju nazivamo drava. Ukoliko neko eli da se i dalje dri marksistikog koncepta infrastrukture i superstrukture, onda bi moda trebalo da poe od toga da je infrastruktura zapravo politika, a superstruktura ekonomska kategorija. Samo je jedan strukturalni, kataklizmini uspon mogao da promeni primitivna drutva do take njihovog unitenja; mutacija, zaeta unutar ili izvan drutva, koja izaziva narastanje tog organa ije samo odsustvo denie primitivno drutvo: hijerarhijske vlasti, odnosa moi i mehanizma za potinjavanje ljudi. Reju, drave. Bilo bi sasvim uzaludno traiti uzrok tog dogaaja u hipotetikoj promeni proizvodnih odnosa unutar primitivnog drutva, koja bi, postepeno delei drutvo na bogate i siromane, na eksploatatore i eksploatisane, mehaniki vodila ka uspostavljanju organa sposobnog da sprovodi vlast jednih nad drugima, to bi trebalo da oznai poetak raanja drave. Takva promena ekonomske osnove nije samo hipotetika, ve i nemogua. Da bi se proizvodni sistem nekog drutva promenio u pravcu intenzivnijeg rada, sa ciljem poveanja koliine proizvedenih dobara, ljudi moraju ili da sami poele da promene svoj nain ivota, ili im se, ako to ne ele, ta promena mora nametnuti spolja. U ovom drugom sluaju, nita se ne zainje u samom drutvu; ono tada biva pokoreno spoljnom silom u iju e korist proizvodni sistem biti promenjen. Od sada, ljudi e morati da rade i proizvode vie da bi zadovoljili potrebe svojih novih gospodara. Politiko nasilje odreuje, proizvodi i doputa eksploataciju. Ali, nema svrhe dalje razvijati taj scenario: nasilje drave nastaje izvan i nezavisno od primitivnog drutva, a ne laganim sazrevanjem unutranjih drutvenoekonomskih uslova koji pogoduju njenom nastanku. Obino se kae da je drava instrument kojim vladajua klasa sprovodi svoju nasilnu dominaciju nad potinjenim klasama. Pretpostavimo da je tako. U tom sluaju drava moe da nastane samo na osnovu prethodne podele drutva na antagonistike klase, povezane odnosom eksploatacije. Prema tome, struktura drutva, to jest, klasna podela, prethodi pojavi dravne mainerije. Ovde bih samo usput ukazao na izuzetnu krhkost te isto funkcionalistike teorije drave. Ako drutvom upravljaju gospodari koji su u stanju da ljude dre u potinjenosti, to je zato to na raspolaganju imaju odreenu silu, to jest, upravo 11

ono to ini samu sutinu drave monopol legitimne primene zikog nasilja. Ako je taj uslov zadovoljen, u emu bi se jo sastojala uloga drave, kada je njena sutina nasilje ve prisutna u drutvu, kroz nasilje koje jedna grupa vri nad drugom? U tom sluaju drava bi bila potpuno suvian organ, poto su njegove funkcije ostvarene drugim, ve postojeim sredstvima. Povezivanjem nastanka drave sa transformacijom drutvene strukture to pitanje se ne reava ve samo odlae. I dalje moemo da se pitamo zato se u primitivnom, a to znai u jednom nepodeljenom drutvu, javlja podela na gospodare i podanike. Koja sila pokree tu transformaciju koja kulminira pojavom drave? Moglo bi se odgovoriti da je njena pojava zakonski sankcionisala prethodno formirano privatno vlasnitvo. Vrlo dobro. Ali, zato bi se privatno vlasnitvo uopte pojavilo u drutvu koje za njega nije znalo jer ga je odbijalo? Zato bi nekoliko pripadnika tog drutva jednog dana odluilo da kae ovo je moje, i kako bi ostali dopustili da se u drutvu zane seme neeg do tada nepoznatog vlasti, nasilja, drave? Nae poznavanje primitivnih drutava vie nam ne doputa da poreklo onog to je politiko traimo u ekonomskom. To nije tlo u kojem drava puta svoje korene. Nema nieg u ekonomiji primitivnog drutva to doputa uvoenje razlike izmeu nekog ko bi bio bogatiji ili siromaniji od drugih, jer niko u tom drutvu i ne pomilja da radi vie, poseduje vie ili da bude neto vie od svog blinjeg. Sposobnost koju sve kulture pokazuju u zadovoljavanju svojih potreba, kao i razmena usluga i dobara, koja neprestano onemoguava akumulaciju dobara, ini da se takva elja a elja za posedovanjem je u stvari elja za vlau prosto nikada ne razvije. Primitivna drutva, prva drutva obilja, ne ostavljaju ni malo prostora za preobilje.

V
Primitivna drutva su drutva bez drave zato to je drava za njih nemogua. A ipak su svi civilizovani narodi nekada bili divlji: kako to da je drava uopte postala mogua? Zato su neki narodi prestali da budu primitivni? Kakav je to silovit dogaaj, kakva revolucija, omoguila pojavu Despota, nekog ko moe da izdaje nareenja i kome se drugi pokoravaju? Odakle dolazi politika vlast? To je misterija (moda samo privremena) nastanka drave. Iako je u ovom trenutku izgleda nemogue sagledati uslove nastanka drave, ipak je mogue odrediti uslove koji spreavaju njen nastanak; tekstovi sakupljeni u ovoj zbirci pokuavaju da oznae polje politikog u drutvima bez drave. Bez vere, zakona i kraljeva: ovi termini u kojima je u XVI veku Zapad opisivao Indijance mogli bi da se primene na sva primitvna drutva. Oni mogu da nam poslue kao osnova za razlikovanje: neko drutvo je primitivno ako nema kralja, to jest, legimitiman izvor zakona, a to opet znai dravni aparat. Obrnuto, svako neprimitivno drutvo podrazumeva postojanje drave, bez obzira na konkretan politiki reim. To je ono to doputa da sve velike despotije carstva Kine, Anda i Egipta svrstamo u jednu klasu zajedno sa kasnijim monarhijama (svima u kojima vai Drava to sam ja) kao i sa savremenim drutvenim sistemima, bez obzira da li se radi o liberalnom kapitalizmu kakav preovladava u zapadnoj Evropi ili o dravnom kapitalizmu koji postoji u drugim delovima sveta. U plemenu ne postoji kralj, ve poglavica, ali on nije poglavica drave. ta nam to govori? Prosto to da poglavica ne raspolae nikakvom vlau, silom prinude, nainom da izdaje nareenja. Poglavica nije zapovednik: pripadnici plemena nisu duni da ga sluaju. Mesto koje on zauzima nije izvor vlasti, a njegov prol ni na koji nain ne nagovetava budueg despota. Nema nieg u ulozi poglavice to bi omoguilo razvijanje dravnog aparata.

12

Kako to da poglavica plemena nije budui voa drave? ta to u svetu Divljaka onemoguava takavu razvoj? Tako radikalni diskontinuitet koji ini nemoguim postepen prelaz od uloge poglavice primitivnog drutva ka dravnom aparatu logiki se zasniva na odnosu koji politiku vlast izriito smeta izvan mesta koje zauzima poglavica. Ono sa ime se ovde sreemo je poglavica bez vlasti, institucija liena svoje sutine autoriteta. Funkcija poglavice, na ta upuuje prethodna analiza, predstavlja ubedljiv dokaz da uloga voe ne mora da se zasniva na autoritetu. Uloga poglavice najveim delom pozdrazumeva izglaivanje sukoba koji mogu izbiti izmeu pojedinaca, porodica, klanova, itd., a jedino na ta u tom poslu moe da se osloni je presti koji mu drutvo dodeljuje u cilju odravanja poretka i ravnotee. Ali, presti ne znai i vlast, a jedino sredstvo kojim poglavica raspolae u obavljanju svoje mirotvorake misije je njegova govornika sposobnost. Pri tom, on nema ak ni pravo da presuuje u sporovima, jer poglavica nije sudija. Naoruan samo svojom elokvencijom, on ubeuje ljude da je najbolje da se smire, da prestanu da vreaju jedni druge i da se ugledaju na svoje pretke koji su uvek iveli zajedno i slono. Uspeh u ovoj misiji nikada nije zagarantovan, jer re poglavice nema mo zakona. Ukoliko ubeivanje ne uspe, sukob moe da preraste u nasilje, ija prva rtva moe biti upravo njegov presti, budui da se pokazao nesposobnim da obavi povereni zadatak. Koji to kvaliteti preporuuju nekog pripadnika plemena za mesto poglavice? U krajnjoj liniji, to je samo njegova tehnika kompetencija: njegova govornika sposobnost, vetina u lovu, sposobnost da koordinira zajednike aktivnosti, kako odbrambene tako i ofanzivne. Pleme nikada ne doputa da poglavica prekorai ta tehnika ogranienja; ono nikada ne doputa da tehnika superiornost preraste u politiki autoritet. Poglavica je tu da slui drutvu; a drutvo pravo sredite vlasti je to koje ostvaruje svoju vlast nad poglavicom. Zato je nemogue da poglavica preokrene taj odnos u svoju linu korist, da stavi drutvo u svoju slubu, da ostvari svoju vlast nad njim. Primitivno drutvo nikada ne bi dopustilo da se neki poglavica preobrazi u despota. Pleme na izvestan nain dri poglavicu pod stalnim prismotrom. On je neka vrsta zatoenika u prostoru koji mu pleme dodeljuje i iz kojeg ne sme da iskorai. Ali, ima li on uopte elju da napusti taj prostor? Da li se ikada deava da poglavica poeli da bude poglavica? Da pone da sledi line interese umesto da slui interesima grupe? Zahvaljujui bliskom nadzoru njegovog ponaanja, kojem su podvrgnuti i svi drugi pripadnici grupe, ime poglavica uvek ostaje podreen drutvu a to je svakako posledica same prirode primitivnog drutava, a ne nekakve svesne i proraunate opsednutosti kontrolom primitivni zakon, koji svakome poruuje da vredi isto koliko i neko drugi, retko biva naruen. Retko, zaista, ali i to se deava. Naime, povremeno se deava da poglavica poeli da izigrava poglavicu i to ne iz nekog makijavelistikog motiva, ve zato to nema drugog izbora. Dozvolite mi da to blie objasnim. Po pravilu, poglavica nikada ne pokuava da zloupotrebi svoj poloaj (niti bi mu to ikada palo na pamet) sa ciljem da postane gospodar grupe, umesto njen sluga. Veliki cacique Alajkin, ratni poglavica jednog plemena iz oblasti ako u Argentini, dao je vrlo dobru deniciju tog odnosa u svom odgovoru panskom ociru koji je pokuao da ga ubedi da povede svoje pleme u rat koji ovo nije elelo: U skladu sa obiajem nasleenim od predaka, svaki Abipone sledi svoj zavet, a ne zavet svog poglavice. Ja sam njihov voa, ali ja ne mogu da svom narodu nanesem zlo, a da ga ne nanesem i sebi. Kada bih svoje prijatelje pokuao da silom navedem na neto, oni bi mi odmah okrenuli lea. Zato gledam da me vole, a ne da me se plae. Nema sumnje da bi veina indijanskih poglavica dala slian odgovor. Postoje, ipak, izuzeci i to skoro uvek povezani s ratom. Znamo da su pripremanje i voenje ratnog pohoda jedine okolnosti u kojima poglavica moe da ostvari minimum 13

autoriteta i to iskljuivo na osnovu svoje tehnike kompetencije kao ratnika. im je posao obavljen, bez obzira na ishod, ratni poglavica ponovo postaje poglavica bez vlasti; presti steen pobedom nikada ne postaje autoritet. Sve se vrti oko te podvojenosti koju drutvo stalno odrava: izmeu vlasti i prestia, izmeu slave ratnika-pobednika i zapovednitva na koje nema pravo. Izvor na kojem ratnik moe najbolje da zadovolji svoju e za prestiom je rat. Istovremeno, poglavica iji je presti vezan za rat moe da ga sauva ili ojaa jedino u ratu. Radi se o nekoj vrsti stalnog pritiska, o stalnoj potrebi za sukobom, koja ratnika nagoni da kree u vojne pohode, za koje se nada da e mu obezbediti svu (simbolinu) dobit koju donosi pobeda. Sve dok je njegova elja za ratom u skladu sa optom voljom, a posebno sa voljom mlaih pripadnika plemena, za koje je rat takoe prilika da steknu presti, sve dok volja poglavice ne iskorauje iz volje plemena, njihov uobiajeni odnos ostaje nepromenjen. Ali, uvek postoji rizik da elja poglavice premai ambicije plemena kao celine, opasnost da ode predaleko, da prekorai stroge okvire svoje uloge. Ponekad poglavica preuzima taj rizik, stavljajui svoj lini interes ispred zajednikog. Preokreui normalan odnos koji vou odreuje kao sredstvo u slubi drutveno denisanih ciljeva, on pokuava da od drutva naini sredstvo za ostvarenje linih ambicija. Pleme u slubi poglavice, a ne vie poglavica u slubi plemena. Da je to ikada funkcionisalo, tu bismo nali izvor politike vlasti, prvu inkarnaciju drave, kao institucije moi i nasilja. Ali, to jednostavno nikada nije funkcionisalo. U veoma dobrom izvetaju o dvadeset godina provedenih meu Janomami (Yanomami) Indijancima, 2 Elena Valero opirno pria o svom prvom muu, ratnom poglavici po imenu Fusive. Njegova pria sasvim dobro ilustruje sudbinu primitivnog poglavice kada ovaj, pritisnut okolnostima, biva prinuen da povredi zakon primitivnog drutva; kao pravo sredite vlasti drutvo odbija da je se odrekne u korist bilo kog pojedinca. Fusive je u svom plemenu priznat kao poglavica, zahvaljujui prestiu steenom u organizovanju i voenju pobednikih pohoda na neprijateljske grupe. On planira i vodi ratove u koje njegova grupa kree dobrovoljno; svoje ratniko znanje, svoju hrabrost i dinamizam on stavlja u slubu grupe; on je ekasan instrument svog drutva. Ali, nezgodna stvar u ivotu ratnika je to svoj presti mora stalno da obnavlja novim uspesima. Pleme, koje u poglavici vidi samo odgovarajue sredstvo za sprovoenje zajednike volje, lako zaboravlja njegove ranije podvige. Nita nije steeno zauvek, i ako ratnik eli da na sebe skrene panju saplemenika, ije je pamenje tako kratko, nije dovoljno da istie samo svoje ranije poduhvate: on e kad tad morati da stvori priliku da se ponovo lati oruja. Ratnik nema izbora: on je duan da eli rat. Upravo tu se nalazi granica konsenzusa na osnovu kojeg je priznat kao poglavica. Ako se njegova elja za ratom poklapa sa eljom plemena, ono ga sledi. Ali ako se njegova elja za ratom sudari sa optim opredeljenjem za mir budui da ni jedno drutvo ne eli uvek samo rat onda se odnos izmeu poglavice i plemena preokree; voa pokuava da iskoristi drutvo kao sredstvo za ostvarenje linih ciljeva. Ali, sada, poto primitivni poglavica nema nikakvu vlast, na koji nain on moe da nametne svoju elju drutvu koje odbija da krene u rat? On je u isto vreme zatoenik svoje elje i nedostatka vlasti potrebne da bi tu elju ostvario. ta se tada dogaa? Ratnik e biti ostavljen da sam krene u bitku, to ga moe da ga odvede samo u smrt. Takva je bila sudbina junoamerikog ratnika Fusivea. Njegovi ljudi su ga napustili kada je pokuao da ih ubedi da krenu u rat koji nisu eleli. Posle toga, ostalo mu je jedino da sam krene u pohod i da ubrzo zavri izreetan strelama. Smrt je sudbina ratnika u drutvu koje ne doputa da elja za prestiom bude zamenjena eljom za vlau. Drugim reima, u primitivnom drutvu poglavica je, kao neko
2

Ettore Biocca and Helena Valero, Yanoama, Denis Rhodes, trns., New York, Dutton, 1970.

14

ko otelovljuje mogunost elje za vlau, unapred osuen na smrt. Odvojena politika vlast je nemogua u primitivnom drutvu; nema mesta, nema vakuuma koji bi drava mogla da popuni. Manje tragina po ishodu, ali sa veoma slinim tokom je pria o drugom indijanskom voi, mnogo poznatijem od opskurnog amazonskog ratnika: mislim na slavnog poglavicu Apaa, Deronima. Njegova seanja, uprkos prilino izvetaenom stilu u kojem su bila zapisana, veoma su pouna. 3 Deronimo je bio samo mladi ratnik, poput svih ostalih, kada su meksiki vojnici napali njegov logor i masakrirali ene i decu, meu njima i celu Deronimovu porodicu: majku, enu i troje dece. Nekoliko apakih plemena se posle toga okupilo da osvete ubijene, poverivi Deronimu da ih povede u bitku. Rezultat je bio potpuni uspeh, jer su Apai u tom pohodu zbrisali ceo garnizon meksike vojske. Kao najzasluniji za pobedu, Deronimo je doiveo ogroman porast svog ratnikog prestia. Ali, od tog trenutka, stvari su se promenile; u Deronimu se neto dogodilo. Dok je za ostale Apae stvar bila manje-vie poravnata, Deronimo je eleo da nastavi da se sveti Meksikancima; krvavi poraz vojnika nije ga zadovoljio. Poto nije mogao da sam krene u napad na Meksikance, pokuao je da ubedi ostale da ga slede. Uzalud. Njihov zajedniki cilj osveta bio je ostvaren i neto vie od toga Apae nije zanimalo. Deronimov cilj, za koji se nadao da e pridobiti celo pleme, bio je samo njegov. Pokuao je da od plemena napravi orue svoje elje, dok je prethodno, kao dobar ratnik, on bio njegovo orue. Prirodno, Apai ga nisu sledili, kao to ni Janomami nisu sledili Fusivea. Najvie to je uspeo je da povremeno (i esto uz pomo lai) pridobije nekolicinu mladih ratnika eljnih slave i plena. Tako se u jednom od pohoda Deronimova herojska i apsurdna vojska sastojala od dva oveka! Apai koji su jednom, sticajem okolnosti, prihvatili Deronimovo vostvo kao dobrog ratnika, svaki put bi mu okretali lea kada bi ovaj pokuao da ih uvue u svoj lini rat. To je, dakle, bio Deronimo, poslednji veliki indijanski ratni voa, koji je trideset godina pokuavao da bude poglavica, a da u tome nikada nije uspeo . . .

VI
Sutinska odlika primitivnog drutva jeste to to ima apsolutnu kontrolu nad svim svojim elementima; to to uspeva da sprei da bilo koja podgrupa postane autonomna; to to se sva unutranja kretanja, svesna i nesvesna, odvijaju u odreenim granicama i po drutveno propisanim pravilima. Jedan od naina na koji primitivno drutvo odrava svoj poredak (nasilje je, ako je potrebno, drugi) jeste to to ne doputa uspon bilo kakve individualne, centralne, odvojene vlasti. To je drutvo koje uspeno blokira sve to bi moglo da mu izmakne. Ono pokuava da traje, a da ga pri tom, tokom vremena, nita ne promeni. Ipak, postoji jedna oblast koja makar delimino izmie kontroli: demografski domen, kojim upravljaju kulturna pravila, ali i prirodni zakoni. Prostor na kojem se odvija ivot odreen je drutveno i bioloki. Na njemu deluje faktor koji sledi svoj sopstveni mehanizam i kojeg drutvo ne moe u potpunosti da obuhvati. To sigurno nije razlog da ekonomski determinizam zamenimo demografskim, i da onda s tog stanovita odgovarajuem uzroku (demografski rast) pripisujemo neminovne posledice (promena drutvene organizacije). Ipak, moramo da primetimo, naroito u sluaju Amerike, da veliina populacije ima oigledne socioloke posledice, to jest, da njen rast moe u
3

Geronimo: His Own Story, S. M. Barrett, ed., New York, Ballantine, 1970. Kompletna knjiga moe da se nae na: odur.let.rug.nl

15

velikoj meri da uzdrma (a moda i da uniti) primitivno drutvo. Sasvim je mogue da je osnovni uslov za postojanje primitivnih drutava njihova relativno mala populacija. Primitivni model moe da funkcionie samo u malim grupama. Svet Divljaka predstavlja izuzetno raznoliku mreu naroda, plemena i drutava sainjenih od lokalnih grupa, koje po svaku cenu nastoje da sauvaju svoju autonomiju unutar veih celina, iako esto sklapaju privremena saveznitva sa susednim grupama, posebno kada okolnosti, kao to je rat, to zahtevaju. Ta atomizacija plemenskog univerzuma svakako predstavlja veoma ekasno sredstvo za spreavanje veih drutveno-politikih grupisanja koja bi mogla da apsorbuju lokalne grupe, kao i sredstvo koje spreava nastanak drave, ujedinitelja po deniciji. Zato primer plemena Tupi-Gvarani, iz vremena pre dolaska Evropljana, predstavlja znaajno odstupanje u granicama primitivnog sveta, i to u dve sutinske take: gustina naseljenosti kod njih je bila mnogo vea nego kod susednih naroda; osim toga, veliina pojedinanih grupa bila je van svake proporcije uobiajene za drutveno-politike jedinice tropskih uma. Naravno, sela Tupinamba, koja su imala po nekoliko hiljada stanovnika, svakako nisu bila gradovi, ali se nisu uklapala ni u standardni demografski opseg susednih drutava. Naspram te demografske ekspanzije i zgunjavanja populacije, stoji pojava isto tako neobina za primitivnu, a moda i za imperijalnu Ameriku: oigledna, i svuda u okolnom svetu nepoznata, tenja poglavica da steknu vlast. Poglavice Tupi-Gvarana sigurno nisu bili despoti, ali nisu bili ni sasvim lieni vlasti. Ovde se neemo uputati u duge i sloene analize institucije poglavice kod Tupi-Gvarana. elim samo da naglasim da u sluaju ovog drutva na jednom kraju imamo demografski rast, a na drugom postepeno javljanje politike vlasti. Nije na etnologiji (ili ne samo na njoj) da odgovori na pitanje uzroka demografske ekspanzije u primitivnom drutvu. Ali njoj svakako pada u zadatak da povee demografsko i politiko, i da silu, koju ovo drugo primenjuje na prvo, objasni socioloki. U ovom tekstu stalno sam naglaavao da u primitivnom drutvu nema uslova za javljanje separatne vlasti. Razlog tome je njegova unutranja organizacija, koja uporno spreava pojavu drave. Ali, izgleda da sam upravo demantovao sebe priom o Tupi-Gvaranima, kao primitivnom drutvu u kojem poinje da se pomalja neto to bi moglo da postane drava. Nesporno je da je u tim drutvima proces zapoeo mnogo ranije i da se dugo razvijao proces koji je vodio ka tome da poglavice steknu politiku mo koja vie nije bila beznaajna. Stvari su otile ak dotle da Francuzi i Portugalci nisu oklevali da u svojim hronikama velikim poglavicama plemenskih saveza dodeljuju titule kraljeva provincija ili kraljevia. Taj proces duboke transformacije drutva Tupi-Gvarani bio je surovo prekinut dolaskom Evropljana. Da li to znai da bi u sluaju da je do otkria Novog Sveta dolo vek kasnije, drutva sa brazilske obale razvila dravu? Uvek je lako, ali i rizino, rekonstruisati jednu hipotetinu istoriju kojoj ni jedan dokaz ne moe da protivrei. Ipak, mislim da se u ovom sluaju moe dati izriito negativan odgovor: nije dolazak Evropljana spreio pojavu drave meu Tupi-Gvaranima, ve buenje same primitivne sutine njihovog drutva, ustanak, pobuna protiv institucije poglavice, u naelnom, ali i u bukvalnom smislu budui da je za posledicu imala potpuno ukidanje njihove vlasti. Mislim na udnu pojavu koja je krajem XV veka uzburkala svet Tupi-Gvarana, na estoku propoved grupe ljudi koji su, idui od grupe do grupe, pozivali Indijance da napuste sve i da krenu u potragu za zemaljskim rajem: Zemljom Bez Zla. U primitivnom drutvu funkcija poglavice i jezik blisko su povezani. Govor je jedino sredstvo koje poglavici stoji na raspolaganju. Pri tom, govor je za njega pre svega obaveza. Ali, postoji jo jedna vrsta drugaije usmerenog govora, koji nisu izgovarale poglavice, ve ljudi koji su tokom XV i XVI veka poveli za sobom hiljade Indijanaca u mahnitu potragu za 16

boravitem bogova: to je govor karaia, proroki govor, tako zarazan i subverzivan u svom pozivu upuenom Indijancima da krenu u avanturu koja bi neminovno vodila unitenju izopaenog drutva. Poziv proroka da napuste zemlju zla postojee drutvo da bi naselili Zemlju Bez Zla, drutvo boanske sree, povlaio je za sobom smrt drutvenih struktura i normi. Njihovo drutvo je prethodno poelo da sve vie dolazi pod vlast poglavica, to je predstavljalo zaetak politike vlasti. Zato ima smisla pretpostaviti da su proroci, koji su dolazili iz samog jezgra drutva, proklamovali da je svet u kojem ljudi ive obuzelo zlo, slutei da je uzrok tome lagana smrt na koju je pojava vlasti osudila drutvo, onakvo kakvo je do tada bilo: primitivno, bez drave. Mueni oseanjem da se drevni, primitivni svet rui iz temelja i obuzeti predoseanjem skore drutveno-ekonomske katastrofe, proroci su objavili da treba napustiti svet ljudi i krenuti u zemlju bogova. etiri ili pet hiljada Gvarani Indijanaca i danas ivi bednim ivotom u umama Paragvaja, ali oni su jo uvek u posedu neprocenjivog blaga kojeg su im u naslee ostavili njihovi karai. Oni, dodue, vie nemaju ulogu vodia celog plemena, kao njihovi prethodnici iz XVI veka, jer potraga za Zemljom Bez Zla danas vie nije mogua. Ali, izgleda da je taj nedostatak akcije podstakao pravu bujicu misli, jednu stalno produbljivanu reeksiju o bedi ovekovog ivota na zemlji. A ono to nam ta divlja misao, zaeta pod zaslepljujuim, tropskim Suncem govori je da se rodno mesto Zla, uzrok sve nesree, nalazi u Jednom. Moda je potrebno da se kae neto vie o konceptu Jednog koji su razvili Gvarani mudraci. ta se pod time podrazumeva? Omiljena lozofska tema savremenih Gvarani Indijanaca je ista ona koja je pre etiri veka zaokupljala tadanje karaije. Zato je svet zao? I ta moemo da uradimo da bismo izbegli zlo? To su pitanja koja iz generacije u generaciju Gvarani stalno ponavljaju, a na koja dananji karai odgovaraju evocirajui patetini govor svojih prethodnika. Drevni mudraci su znali da je zlo Jedan. To je bila poruka koju su prenosili iz sela u selo i zbog ega su ih ljudi sledili u potrazi za Dobrim, za zemljom ne-Jednog. Tako meu Tupi-Gvarani Indijancima, u vreme otkria, s jedne strane zapaamo praksu religiozne seobe, koja bi bila neobjanjiva kada je ne bi posmatrali kao odbijanje pravca u kojem su poglavice poele da vode drutvo, kao odbijanje separatne politike vlasti, odbijanje drave. S druge strane, zapaamo proroko stanovite po kojem je izvor Zla u Jednom, i koje nudi mogunost da se izmakne njegovoj vladavini. Ali, odakle im uopte ta ideja o Jednom? Na ovaj ili onaj nain, omrznuto ili prieljkivano, to je moralo biti vidljivo. Zato verujem da se ispod metazike koja Zlo izjednauje sa Jednim, krije jo jedno, mnogo tajanstvenije izjednaavanje, u sutini politiko, po kojem je Jedan drava. Profetizam Tupi-Gvarani Indijanaca predstavlja herojski pokuaj primitivnog drutva da uini kraj nesrei radikalnim odbijanjem Jednog, kao univerzalne, nesvodive sutine drave. Ovo politiko itanje jedne metazike intuicije moglo bi da podstakne pomalo bogohulno pitanje: da li to znai da bi svaka metazika Jednog mogla da se ita na slian nain? ta je sa sluajevima gde se Jedan/ Jedno izjednauje sa Dobrim, u kojem je najranija zapadna metazika videla najuzvieniji ljudski cilj? Dozvolite mi da ne idem dalje od iznoenja sledee problematine tvrdnje: misao divljih proroka i misao drevnih Grka bave se istim predmetom, Jednim. Ali, dok nam Gvarani Indijanaci kau da je Jedan Zlo, Heraklit kae da je Jedan Dobro. Koji uslovi moraju biti zadovoljeni da bi se u Jednom videlo Dobro? Osvrnimo se, u zakljuku, jo jednom na svet Tupi-Gvarana. Ovde se susreemo sa drutvom koje se nalo pod opsadom, ugroeno nezadrivim usponom poglavica. Ono je odgovorilo budei i pokreui unutar sebe sile koje su mogle, iako po cenu blisku kolektivnom samoubistvu, da osujete dinamiku narastajue vlasti poglavica, prekidajui 17

proces koji je vodio ka tome da ovi postanu kraljevi-zakonodavci. S jedne strane poglavice, a sa druge proroci: to su bile glavne linije razdvajanja u drutvu Tupi-Gvarana krajem XV veka. Maina koju su pokrenuli proroci radila je bez greke, budui da su karai bili u stanju da iza sebe okupe ogroman broj Indijanaca tako opinjenih (kao to bi to danas moglo da se kae) njihovim jezikom, da su bili spremni da ih slede do smrti. ta nam to govori? Ti proroci mogli su da izvedu pravu mobilizaciju Indijanaca naoruani samo svojom Reju. Oni su uspeli u neemu to je u primitivnom drutvu do tada bilo nezamislivo: da u religioznim seobama ujedine veliki broj razliitih plemena. Uspelo im je da jednim udarcem unite program poglavica. Da li se radilo o nekakvom istorijskom triku? Ili moda o kobnoj greci koja je primitivno drutvo osudilo na zavisnost? Nema naina da to saznamo. Ali, bez obzira na to, jasno se uoava da su u pobuni protiv poglavica koju su pokrenuli proroci, u jednom udnom obrtu, upravo ovi drugi stekli neuporedivo veu vlast. Zato bi ideju o izgovorenoj rei nasuprot nasilju moda trebalo dopuniti. Primitivni poglavica je bio pod obavezom bezazlenog govora (videti esej Govor kao obaveza; prim. prev.). Meutim, u izuzetnim okolnostima, primitivno drutvo moglo je da razvije sluh i za drugaiji govor, onaj kojim su im se obraali proroci, zaboravljajui da je ono to im se na taj nain saoptava u stvari zapovest. U govoru proroka moda se krije zaetak govora vlasti. Iza egzaltirane gure pokretaa ljudi, koji im saoptava njihove prave elje, moda se, jo uvek nema, krije gura budueg Despota. Proroki govor, njegova mo: da li je to prostor na kojem nastaje vlast? Da li je poetak drave zapravo Re? Prorok koji je prvo bio gospodar dua, pre nego to je postao gospodar ljudi? Moda. Ali, ak i u ovom ekstremnom sluaju profetizma (esktremnom utoliko to su Tupi-Gvarani bez sumnje, iz demografskih ili nekih drugih razloga, dosegli krajnje granice koje neko drutvo odreuju kao primitivno) ono to Divljaci ispoljavaju jeste neprestani napor da se poglavicama ne dozvoli da budu poglavice, neprestano odbijanje unikacije, neprestano isterivanje Jednog, drave. Neki kau da je istorija naroda sa istorijom istorija klasne borbe. Moda bi isto tako moglo da se kae da je istorija naroda bez istorije istorija njihove borbe protiv drave. Pjer Klastr, 1974.

18

Anarhistika biblioteka Anti-Copyright

18. 02. 2013.

Pierre Clastres Drutvo protiv drave 1974. Preveo Aleksa Golijanin, 2002. anarhija-blok45.net1zen.com Pierre Clastres, La Socit contre ltat, Editions de Minuit, Paris, 1974. Society Against the State: Essays in Political Anthropology, Urzone Inc., Zone Books, NYC 1998 (1989). Pjer Klastr, Drutvo protiv drave: Eseji iz politike antropologije, Porodina biblioteka br. 2, 2002. http://anarhisticka-biblioteka.net