ANTIBAKTERIJSKI LEKOVI

Antibakterijski lekovi po~eli su da se koriste po~etkom dvadesetog veka. To su lekovi koji spre~avaju rast i razvoj bakterija u organizmu doma}ina (~oveka), a da ga pri tom ne o{te}uju. Za primenu antibakterijskih lekova neophodno je poznavati uzro~nika infekcije, karakteristike bolesnika (uzrast, trudno}a, rekcije preosetljivosti, stanje jetre i bubrega itd.), kao i karakteristike samog leka (antimikrobni spektar, mehanizam delovanja, ne`eljena dejstva itd.). Postoji vi{e podela antibakterijskih lekova, i to prema poreklu, na~inu delovanja i mehanizmu delovanja. Prema poreklu, antibakterijski lekovi se dele na: - antibiotike, koji predstavljaju produkte samih mikroorganizama, npr. bakterija ili gljivica, - hemioterapeutike koji su dobijeni hemijskom sintezom. Antibiotici su: beta laktamski antibiotici, polipeptidni antibiotici, glikopeptidni antibiotici, hloramfenikol, tetraciklinski antibiotici, aminoglikozidni antibiotici, makrolidni antibiotici, piranozidni antibiotici, rifampicin i streptogramini ili sinergicidi. Hemioterapeutici su: sulfonamidi, izoniazid, etambutol i oksazolidini. trimetoprim, hinoloni, imidazoli,

Prema na~inu delovanja, antibakterijski lekovi dele se na: baktericide, koji ubijaju bakterije i bakteriostatike, koji samo zaustavljaju razmno`avanje bakterija.

Po pravili ovi lekovi se ne mogu kombinovati, ali postoje izuzeci. Npr. penicilini (baktericidi) se kombinuju sa hloramfenikolom (bakteriostatik) u le~enju meningealne infekcije izazvane Hemophilusom influenzae, jer je potvr|eno da hloramfenikol izaziva smrt ove bakterije. Baktericidi su: beta laktamski antibiotici, polipeptidni antibiotici, glikopeptidni antibiotici, aminoglikozidni antibiotici, hinoloni, imidazoli, izonijazid, rifampicin, kotrimoksazol, i streptogramini. Bakteriostatici su: hloramfenikol, tetraciklinski antibiotici, makrolidni antibiotici, piranozidni antibiotici, sulfonamidi, trimetoprim, etambutol, oksazolidini, i spektinomicin. Prema mehanizmu delovanja, antibakterijski lekovi se dele na:

Antibakterijske lekove koji inhibi{u sintezu }elijskog zida, i to su: beta laktamski antibiotici, polipeptidni antibiotici (bacitracin) i glikopeptidni antibiotici. Antibakterijski lekovi koji deluju na citoplazmatsku membranu, i to su: polipeptidni antibiotici, polimiksini i kolistin. Antibakterijski lekovi koji inhibi{u sintezu proteina, i to vezuju}i se za 30S podjedinicu ribozoma: aminoglikozidni antibiotici i tetraciklini, i vezuju}i se za 50S podjedinicu ribozoma: hloramfenikol, makrolidni antibiotici, piranozidni antibiotici, streptogramini, oksazolidini i spektinomicin. Antibakterijski lekovi koji inhibi{u sintezu nukleinskih kiselina bakterijske }elije, i to DNK: sulfonamidi, trimetopim, hinoloni i imidazoli, i RNK: rifampicin.

INHIBITORI SINTEZE ]ELIJSKOG ZIDA

Beta laktamski antibiotici

Beta laktamski antibiotici imaju u svom molekulu beta laktamski prsten, po kome su i dobili naziv. Svi beta laktamski antibiotici imaju nekoliko zajedni~kih karakteristika: 1. Svi deluju baktericidno 2. Mehanizam delovanja im je isti: inhibi{u sintezu peptidoglikana, osnovnog sastojka }elijskog zida osetljivih bakterija. Beta laktamski prsten je sli~an d-alanil-alaninu, koji je sastojak N-acetil-muraminske kiseline, a ona se vezuje za N-acetil-glukozamin stvaraju}i, pri tom peptidoglikan. 3. Reakcije preosetljivosti, od ospe do anafilakti~kog {oka, su naj~e{}e ne`eljeno dejstvo svih beta laktamskih antibiotika. Direktno toksi~no delovanje svih beta laktamskih antibiotika je najmanje izra`eno u odnosu na ostale grupe antibiotika. 4. Rezistencija bakterija na beta laktamske antibiotike je vrlo ~esta pojav. Gotovo 80% sojeva stafilokoka je rezistentno na prirodne peniciline, jer produkuju enzim beta-laktamazu koja razara beta laktamski prsten odgovoran za njihovo antibakterijssko delovanje. Beta laktamski antibiotici su:

- Penicilini - Inhibitori beta laktamaza, koji se daju samo u kombinaciji sa penicilinima - Cefalosporini i cefamicini - Karbapenemi - Monobaktami

Penicilini
Penicilini se dele na prirodne i polusintetske peniciline. Prirodni penicilini: - prirodni penicilini za parenteralnu primenu - prirodni penicilini za peroralnu primenu Polusintetski penicilini: Aminopenicilini Karboksipenicilini Ureidopenicilini Amidinopenicilini Penicilini rezistentni na penicilinazu (beta laktamazu).

Prirodni penicilini Prirodni penicilini se prema na~inu primene dele na: - peniciline za parenteralnu primenu, i to su: bezilpenicilin (penicilin G), prokain - benzilpenicilin i benzatin - benzilpenicilin, i - peniciline za peroralnu primenu, i to: fenoksimetil - penicilin (penicilin V) i benzatin fenoksimetilpenicilin. Deluju istim mehanizmom delovanja kao i svi beta laktamski antibiotici. Antibakterijski spektar prirodnih penicilina obuhvata: gram pozitivne koke (Streptococcus sojevi, Staphylococcus sojevi, Streptococcus pneumoniae, itd.), gram pozitivne bacile (Corynebacterium diphteriae, Bacillus anthraciss, Clostridium tetani, Clostridium perfrigens , itd.), gram negativne koke (Neisseria gonorrhoeae, Neisseria meningitidis), spirohete (Treponema pallidum, Borrelia burgdoferi, Leptospira ), i aktinomicete (Actinomyces israelii).

Benzilpenicilin je prirodni penicilin za parenteralnu primenu, koji se daje kod te{kih oblika infekcija uzrokovanih osetljivim streptokokama, pneumokokama, gonokokama, meningokokama, zatim kod tetanusa, gasne gangrene, sifilisa, lajmske bolesti, leptospiroze i aktinomikoze. Najve}i broj sojeva stafilokoka je neosetljiv na benzilpenicilin. Zbog

kratkog poluvremena eliminacije daje se ili u obliku intravenske infuzije, ili intramuskularno u dozi od 500.000 4.000.000 i.j. 4-6 puta na dan. Daje se u le~enju flegmone.

Rp./ Penicilin G bo~ice 1.000.000 i.j. Da lagenas originales No VII (septem). S. Ad manum medici.

Rp./ Aqua pro injectione ampule 5,0 Da ampullas originales No VII (septem). S. Ad manum medici.

Ne`eljena dejstva benzilpenicilina su reakcije preosetljivosti, kao i konvulzije kod visokih doza.

Prokain benzilpenicilin je slabo rastvorljiva so benzilpenicilina, koja se daje samo kod umereno te{kih infekcija uzrokovanih osetljivim bakterijama. Daje se samo intramuskularno u dozi 800.000 4.000.000 i.j. na dan. Preparati registrovani kod nas sadr`e kombinaciju benzilpenicilina sa prokain benzilpenicilinom. U stomatologiji se naj~e{}e daje kod dentofacijalnih infekcija 4 do 6 dana. Rp./ Jugocillin bo~ice 800.000 i.j. Da lagenas originales No X (decem). S. Ad manum medici Rp./ 5,0 Aqua pro injectione ampule

Da ampullas originales No X (decem) S. Ad manum medici.

Od ne`eljenih dejstava zabele`ena su rabdomioliza na mestu primene kod novoro|en~adi, kao i reakcije preosetljivosti uzrokovane prokainom.

Benzatin benzilpenicilin je tako|e slabo rastvorljiva so benzilpenicilina, koja se daje samo za profilaksu reumatske groznice i endokarditisa. Primenjuje se samo intramuskularno u dozi 1.200.000 2.400.000 i.j. na 21 dan. Rp./ Panapen lagene 1.200.000 Rp./ Aqua pro injectione ampule 5,0 Da ampullam originalem No I (unam). S. Ad manum medici

i.j.

Da lagenam originalem No I (unam). S. Ad manum medici.

Fenoksimetilpenicilin i benzatin fenoksimetilpenicilin su penicilini za peroralnu primenu, koji se primenjuju kod bla`ih i umereno te{kih streptokoknih i stafilokoknih infekcija , kao i za profilaksu reumatske groznice i endokarditisa. Daju se u dozi 500.000 3.200.000 i.j. 3 4 puta na dan. Rp./ Bimepen tablete 1.000.000 i.j. Da scatulam originalem No I (unam). S. Popiti po jednu tabletu na 6 sati

(le~enje bla`ih

orofacijalnih infekcija)

Ne`eljena dejstva penicilina za peroralnu primenu pored reakcija preosetljivosti su i mu~nina i povra}anje. Polusintetski penicilini

Aminopenicilini
Aminopenicilini imaju pro{iren antibakterijski spektar u odnosu na prirodne peniciline, i to na Haemophilus influenzae i neke enterobakterije (Escherichia colli, Salmonella, Shigella, Proteus mirabilis). Osetljivi su na dejstvo beta laktamaza, pa ne deluju na bakterije koje ih produkuju. Predstavnici grupe su: ampicilin, amoksicilin, estri ampicilina (talampicilin, bakampicilin, pivampicilin), ciklacilin i epicilin. Indikacije za primenu aminopenicilina su infekcije respiratornog, urinarnog, bilijarnog trakta, ko`e i mekih tkiva uzrokovane osetljivim bakterijama. U kombinaciji sa inhibitorima beta laktamaza (sulbaktam, klavulanska kiselina) otporni su na uticaj beta laktamaza.

Ampicilin se slabije resorbuje iz gastrointestinalnog trakta (50-70%), pa je SZO preporu~ila ovaj aminopenicilin za parenteralnu primenu, S to 1-4 grama podeljeno u 4 doze. Rp./ Pentrexyl bo~ice 0,5 Da lagenas originales No VII (septem). S. Ad manum medici. Rp./ Aqua pro injectione ampule 5,0 Da ampullas originales No VII (septem). S. Ad manum medici Amoksicilin se znatno bolje resorbuje od ampicilina, pa ga SZO preporu~uje za peroralnu primenu. Daje se u dozi od 250 750 mg na 8 sati.

Rp./ Amoksicilin kapsule 0,5 Da scatulam originalem No I (unam). S. Popiti na 8 sati po jednu kapsulu.
U stomatologiji se primenjuje kod dentoalveolarnih infekcija i sinuzitisa i u u profilaksi bakterijskog endokarditisa u rizi~noj grupi pacijenata. Daje se 3 grama oralno ,sat vremena pre intervencije. Kod visokorizi~nih pacijenata daje se u kombinaciji sa gentamicinom (1 gram amoksicilina + 1,5 mg/kg tt gentamicina i.v.), a zatim nakon 6 sati daje se oralno 500mg amoksicilina. Ne`eljena dejstva aminopenicilina su: reakcije preosetljivosti, gastointestinalni poreme}aji; mu~nina, povra}anje, i proliv. Karboksipenicilini Antibakterijski spektar karboksipenicilina je sli~an spektru aminopenicilina, s tim {to oni deluju i na Pseudomonas aeruginosa i na indol pozitivne sojeve Proteusa. Nisu otporni na beta laktamaze. Predstavnici su: karfecilin, karbenicilin, karbenicilin indanil i tikarcilin. i

Karbenicilin indanil se resorbije posle peroralne primene, a karbenicilin i tikarcilin se daju parenteralno. Indikacije za primenu ovih penicilina su pseudomonasne i proteusne infekcije. Kod nas nema registrovanih preparata ovih penicilina, poznatih i kao antipseudomonasni penicilini.
Ureidopenicilini Antibakterijski spektar ureidopenicilina obuhvata sve bakterije na koje deluju aminopenicilini, ali i Pseudomonas, Klebsiellu, Providentiu, Citrobacter, Serratiu, Acinetobacter, kao i anaerobe Clostridium, Peptococcus, Peptostreptococcus, Fussobacterium, Bacteroides , i dr. Nisu otporni na uticaj beta laktamaza. Predstavnici ureidopenicilina su: piperacilin, mezlocilin i azlocilin. Ureidopenicilini indikovani su kod te{kih me{ovitih aerobno anaerobnih infekcija abdomena, male karlice i rana. Primenjuju se isklju~ivo parenteralno, tj. intramuskularno ili intravenski. Kod nas je registrovan piperacilin, daje se u dnevnoj dozi od 14 18 grama podeljen u 4 6 doza.

Rp./ Akocil bo~ice 2,0

Da lagenas originales No VII (septem).

S. Ad manum medici. Rp./ Aqua pro injectione ampule 5,0

Da ampullas originales No VII(septem). S. Ad manum medici.

Ne`eljena dejstva ureidopenicilina su ista kao i kod drugih penicilina. Amidinopenicilini Antibakterijski spektar amidinopenicilina obuhvata gram negativne enterobakterije: Escherichia coli, Salmonella, Shigela, Enterobacter, Klebsiella, Neisseria, Hemophylus influenzae, ali ne i Pseudomonas. Predstavnici grupe su: temocilin, mecilinam i pivmecilinam. Indikacije za primenu amidinopenicilina su infekcije izazvane gram negativnim aerobnim bakterijama, osim psedomonasom. Mecilinam i pivmecilinam su osetljivi na uticaj beta laktamaza, dok je temocilin otporan na njeno dejstvo. Temocilin i mecilinam primenjuju se parenteralno u dnevnoj dozi od 1 2 grama, prvi dva puta, a drugi 4 6 puta dnevno. Pivmecilinam se daje peroralno, ali samo za le~enje urinarnih infekcija, jer koncentracije u krvi nisu dovoljne za le~enje sistemskih infekcija. Kod nas nema registrovanih preparata amidinopenicilina. Penicilini rezistentni na penicilinazu (beta laktamazu). Penicilini rezistentni na penicilinazu poseduju masivan bo~ni lanac koji onemogu}ava razlaganje beta laktamskog prstena pod dejstvom beta laktamaza. Predstavnici grupe su: meticilin, nafcilin i izoksazolil penicilini: oksacilin, dikloksacilin, flukloksacilin i kloksacilin. Deluju gotovo na sve sojeva Staphylococcus aureus, ali slabije deluju na druge Gram pozitivne bakterije u odnosu na prirodne peniciline, pa su indikovani samo za le~enje stafilokoknih infekcija, pa su zato nazvani i antistafilokokni penicilini. Najotporniji na uticaj beta laktamaza je meticilin, pa sojevi stafilokoka rezistentni na meticilin (meticilin rezistentni stafilokoki) obi~no su rezistentni i na druge grupe antibakterijskih lekova.

Meticilin se primenjuje parenteralno u dnevnoj dozi od 8 12 grama, i mo`e ispoljiti nefrotoksi~no dejstvo. Nafcilin se mo`e dati i parenteralno i peroralno u dnevnoj dozi od 2 4 grama.

Oksacilin, dikloksacilin, flukloksacilin i kloksacilin mogu se davati peroralno jer se dobro resorbuju iz gastrointestinalnog trakta. Prose~ne dnevne doze su im 1 2 grama, s tim da se pojedina~ne doze moraju davati na 6 sati. Kod nas je registrovan samo kloksacilin. Rp./ Orbenin kapsule 0,25 Da scatulam originalem No I (unam). S. Uzeti na 6 sati po 2 kapsule

Inhibitori beta laktamaza Mehanizam delovanja inhibitora beta laktamaze sastoji se u vezivanju beta laktamaze, njenoj inaktivaciji, pri ~emu se i sami inaktivi{u, ali tada svoje antibakterijsko dejstvo ispoljava antibiotik koji se daje u kombinaciji sa njima. Inhibitori beta laktamaza: sulbaktam, klavulanska kiselina i tazobaktam imaju slabo izra`eno antibakterijsko dejstvo, pa se daju samo u kombinaciji sa drugim beta laktamskim antibioticima, uglavnom penicilinima (amoksicilin, ampicilin i piperacilin). Indikacije za primenu kombinacija aminopenicilina (ampicilin, amoksicilin) i inhibitora beta laktamaze su infekcije uzrokovane bakterijama prvobitno osetljivim na penicilin, koje produkuju beta laktamazu: abdominalne ifekcije, ginekolo{ke, infekcije ko`e i mekog tkiva, respiratornog i urinarnog trakta. Kombinacija ureidopenicilina (piperacilin) i inhibitora beta laktamaze indikovana je kod pseudomonasnih infekcija izazvanih sojevima koji produkuju beta laktamazu. Kod nas su registrovane slede}e kombinacije: ampicilin i sulbaktam (Unasyn), amoksicilin i klavulanska kiselina (Amoksiklav, Panklav0.5 + 0,125) i piperacilin i tazobaktam (Tazocin).

Rp./ Amoksiklav tablete Da scatulam originalem No I (unam). S. uzeti na 8 sati po 1 tabletu.

Cefalospirini i cefamicini Cefalosprini su beta laktamski antibiotici koji deliju istim mehanizmom kojim deluju i drugi beta laktamski antibiotici. Cefalosporini se prema

antibakterijskom spektru, farmakokinetici i otpornosti na beta laktamaze dele na ~etiri generacije. Cefamicini pripadaju drugoj i tre}oj generaciji. Cefalosporini prve generacije (antistafilokokni cefalosporini) Antibakterijski spektar cefalosporina prve generacije obuhvata: Gram pozitivne koke, ~ak i stafilokok koji produkuje beta laktamazu, zatim enterobakterije (Escherichia, Salmonella, Shigella, Klebsiella, Proteus ). Oni su otporni samo na stafilokoknu beta laktamazu, ali ne i na onu koju produkuju druge bakterije. Predstavnici cefalosporina prve generacije su: cefaleksin, cefazolin, cefalotin, cefradin i cefpirin. Indikacije za njihovu primenu su pre svega infekcije izazvane stafilokokama otpornim na peniciline, infekcije respiratornog, urinarnog sistema, ko`e i mekih tkiva izazvane osetljivim bakterijama. Primenjuju se tako|e za profilaksu u hirurgiji. Ne prolaze kroz hematoencefalnu barijeru. Samo se cefaleksin daje peroralno, a ostali se primenjuju parenteralno, obi~no u dozi od 0,5 1 gram na 6 8 sati. Cefaleksin se u stomatologiji primenjuje kod orofacijalnih infekcija koje su rezistentne prema penicilinu I drugim antibioticima. Kod nas su registrovani cefaleksin (Cefaleksin, Palitrex) i cefazolin (Kefzol). U stomatologiji se primenjuju kod orofacijalnih infekcija koje su su otporne na peniciline i druge antibiotike.

Rp./ Cefaleksin kapsule 0,5 Da scatulam originalem o N I(unam). S. Uzeti na 6 sati po jednu kapsulu.

Rp./ Kefzol bo~ice 1,0 Da lagenas originales No V (qinqae). S. Ad manum medici.

Rp./ Aqua pro injectione ampule 5,0 Da ampullas originales No V (quinqae). S. Ad amnum medici.
Ne`eljena dejstva cefalosporina prve generacije, ali i drugih grupa su: reakcije preosetljivosti, mu~nina, povra}anje, proliv, a cefalotin i cefazolin imaju i nefrotoksi~no dejstvo. Osoba alergi~na na jedan cefalosporin mo`e biti alergi~na i na druge cefalosporine, a postoji mogu}nost ukr{tene alergije na peniciline.

Cefalosporini druge generacije Antibakterijski spektar cefalosporina druge generacije pro{iren je u odnosu na cefalosporine druge generacije, jer deluju i na: Hemophylus influenzae, indol pozitivni Proteus, Enterobacter, Neisseria gonorrhoeae, a cefamicin cefoksitin deluje i na anaerobe Bacteroides fragilis. Otporniji su na beta laktamazu od cefalosporina prve generacije. Predstavnici su: cefaklor, cefadroksil, cefamandol, ceftibuten, cefoksitin (cefamicin), cefonicid i cefotiam.

cefuroksim,

Indikacije za njihovu primenu su: infekcije urinarnog, respiratornog trakta, zatim infekcije ko`e i mekih tkiva, upala srednjeg uha, sinuzitis, i ostale infekcije izazvane osetljivim bakterijama. Za infekcije CNS-a mo`e se davati samo cefuroksim, jer jedino on prolazi kroz hematoencefalnu barijeru. Cefaklor, cefadroksil i ceftibuten mogu se dati peroralno, a ostali samo parenteralno. Poluvreme eliminacije im je razli~ito tako da se daju 1-6 puta dnevno. Kod nas su u prometu: cefaklor (Cefaklor, Alfacet), cefamandol (Mandol), cefoksitin (Mefoxin), cefuroksim (Keroxime, Zinacef), cefadroksil (Duracef) i ceftibuten (Cedax).

Rp./ Cefaklor sirup 0,25/5 mL Da scatulam originalem No I (unam). S.Popiti na 6 sati po 1 kafenu ka{i~icu.

Rp./ Keroxime bo~ice 1,0 Da lagenas originales No X (decem). S. Ad manum medici.

Rp./ Aqua pro injectione ampule 5,0 Da ampullas originales No X (decem). S. Ad manum medici.
Ne`eljena dejstva , v. Cefalosporini prve generacije. Cefalosporini tre}e generacije Cefalosporini tre}e generacije imaju razli~itu farmakokinetiku i razli~itu terapijsku primenu, pa se dele na cefalosporine tre}e generacije za parenteralnu i peroralnu primenu.

Cefalosporini tre}e generacije za parenteralnu primenu su: ceftriakson, cefotaksim, cefoperazon, ceftazidim, cefpiramid, cefotetam, i ceftizoksim. Antibakterijski spektar navedenih cefalosporina obuhvata mnoge Gram negativne bakterije: Hemophylus, Salmonella, Shigella, Escherichia, Proteus, Enterobacter, Klebsiella, Serratia, Citrobacter , a na Pseudomonas deluju samo ceftriakson, cefoperazon i ceftazidim. Otporni su na dejstvo beta aktamaza, ali podsti~u i njihovo stvaranje. Indikacije za primenu cefalosporina tre}e generacije za parenteralnu primenu su: te{ke infekcije ko`e, mekog tkiva, zatim kostiju, respiratornog i urinarnog trakta. Ceftriakson, cefotaksim i ceftazidim lako prolaze kroz hematoencefalnu barijeru, pa su lekovi izbora za infekcije CNS-a u odoj~adi.

Ceftriakson se mo`e jedino primenjivati jednokratno (1 x dnevno), a ostali 2-4 puta na dan. U stomatologiji se ceftriakson primenjuje kod kontaminirane povrede glave i vrata.
Kod nas su u prometu: ceftriakson (Ceftriakson, Longaceph), cefotaksim (Tolycar, Cefapan), cefoperazon (Cefobid) i ceftazidim (Forcas, Fortum).

Rp./ Longaceph bo~ice 1,o Da lagenas originales No X (decem.) S. Ad manum medici.

Rp./ Lidocain ampule 5,0 Da ampullas originales No X (decem). S. Ad manum medici.

Ne`eljena dejstva cefalpsporina tre}e generacije za parenteralnu primenu, v. Cefalosporini prve generacije, a intramuskularna primena ceftriaksona je jako bolna, pa se daje sa lidokainom. Cefalosporini tre}e generacije za peroralnu primenu su: cefpodoksim, lorakarbef, i cefiksim. Njihov antibakterijski spektar sli~niji je spektru delovanja cefalosporina druge generacije, s tim {to je malo {iri, zatim otporni su na beta laktamaze, i ne deluju na pseudomonas. Ne Indikovani su kod infekcija respiratornog, urinarnog trakta, ko`e i mekih tkiva izavane osetljivim bakterijama. Oni ne prolaze kroz hematoencefalnu barijeru. Primenjuju se 1 2 puta dnevno. Kod nas su registrovani slede}i predstavnici: cefpodoksim (Obrelan), lorakarbef (Lorabid) i cefiksim (Fiksocem).

Rp./ Lorabid kapsule 0,4 Da scatulam originalem No I (unam). S. Uzeti na 12 sati po jednu kapsulu.
Ne`eljena dejstva cefalosporina tre}e generacije za peroralnu primenu, v. Cefalosporini prve generacije, pored toga naj~e{}e izazivaju najozbiljniji kolitis pseudomembranozni kolitis uzrokovan Clostridijumom difficile, koji se mo`e zavr{iti i fatalno.

Cefalosporini ~etvrte generacije Cefalosporini ~etvrte generacije cefpirom i cefepim su po antibakterijskom dejstvu cefalosporinima tre}e generacije, s tim da su delotvorniji protiv Enterobacter, Acinetobacter i Pseudomonas. Tako|e su otporniji na delovanje beta laktamaza. Indikovani su za le~enje te{kih infekcija uzrokovanih pseudomonasom i ostalim bakterijama rezistentnim na druge antibiotike. Kod nas su trenutno u prometu: cefpirom (Cefrom) i cefepim (Maxipime). I jedan i drugi se daju na 12 sati u dozi od 1-2 grama.

Rp./ Cefrom bo~ice 1,0 Da lagenas originales No X (decem). S. Ad manum medici.

Aqua pro injectione ampule 5,0 Da ampullas originales No X (decem). S. Ad manum medici.

Rp./

Ne`eljena dejstva cefalosporina ~etvrte generacije , v. Cefalosporini prve generacije.

Cefamicini U cefamicine spadaju: cefotetam, cefoksitin, cefmetazol i latamoksef. Antibakterijski spektar cefamicina sli~an je cefalosporinima tre}e generacije, ali deluju i na anaerobe, a na pseudomonas gotovo dane delujum, sem latamoksefa.

Indikovani su za le~enje infekcija abdomena i male karlice, zatim mekih tkiva i dekubitusa. Od cefamicina kod nas je u prometu cefoksitin (Mefoxin).

Rp./ Mefoxin bo~ice 1,0 Da lagenas originales No X (decem). S. Ad manum medici.

Rp./

Aqua pro injectionae ampule 5,0 Da ampullas originales No X (decem). S. Ad manum medici.

Karbapenemi Karbapenemi su beta laktamski antibiotici sa vrlo {irokim antibakterijskim spektrom koji obuhvata ve}inu Gram pozitivnih i Gram negativnih aerobnih i anaerobnih bakterija, ali deluju i na Chlamydia, Mycobacterium fortuitum, Mycoplasma, pa i na meticilin rezistentne stafilokoke. Veoma su otporni na beta laktamaze. Predstavnici karbapenema su: imipenem i meropenem. Nalaze primenu kod te{kih infekcija izazvanih multirezistentnim bakterijama, zatim kod me{ovitih aerobno-anaerobnih infekcija, a spadaju u rezervne antibiotike.

Imipenem se primenjuje samo parenteralno, ali sistemske koncentracije su nedovoljne, jer se brzo razgra|uje pod dejstvom enzima bubre`ne dihidropeptidaze. Iz tog razloga imipenem se primenjuje jedino u kombinaciji sa cilastatinom inhibitorom enzima dihidropeptidaze.
Dnevna doza imipenema je 0,5 do 1 gram, i daje se u 3-4 podeljene doze. Meropenem se daje tako|e parenteralno, ali bez cilastatina u dozi od 0,51 grama na 8 sati. Za razliku od imipenema, dobro prolazi kroz hematoencefalnu barijeru, pa se primenjuje i za terapiju infekcija CNS-a. Kod nas su u prometu: imipenem sa cilastatinom (Tienam) i meropenem (Meronem).

Rp./ Tienam bo~ice0,5 Da lagenas originales No X (decem). S. Ad manum medici. Rp./ Meronem bo~ice 1,0

Aqua pro injectione ampule 5,0 Da ampullas originales No X (decem). S. Ad manum medici. Da lagenas originaless No X (decem). S. Ad manum medici.

Rp./

Rp./ Aqua pro injectionae 5,0 Ne`eljena dejstva karbapenema su: gastrointestinalne smetnje, alergijske reakcije, bol na mestu primene, kao i konvulzije kod visokih doza.
Monobaktami

Da ampullas originales No X (decem). S. Ad manum medici.

Monobaktami su beta laktamski antibiotici, koji po svom antibakterijskom spektru podse}aju na aminoglikozidne antibiotike, jer deluju samo na Gram negativne bakterije, ~ak i na Pseudomonas, a vrlo su otporni na beta laktamazu. Jedini predstavnik monobaktama je aztreonam. Indikovan je kod svih infekcija izazvanih osetljivim bakterijama, ali ne i infekcijama CNS-a jer ne prolazi kroz hematoencefalnu barijeru. Primenjuje se parenteralno, obi~no 1-2 grama na 6-8 sati. Kod nas nije registrovan.

Rp./ Azactam bo~ice 1,0 Da lagenas originales No VII (septem). S. Ad manum medici.
Glikopeptidni antibiotici Glikopeptidni antibiotici su baktericidni antibiotici, u hemijskom pogledu glikopeptidi. Mehanizam delovanja je inhibicija sinteze }elijskog zida, kao i kod beta laktama, ali oni ne deluju inhibi{u}i enzim transpeptidazu, ve} vezuju za sebe dva molekula d-alanil-d-alanina, a time onemogu}avaju sintezu peptidoglikana. Predstavnici glikopeptida su: vankomicin i teikoplanin. Antibakterijski spektar glikopeptida obuhvata ve}inu Gram pozitivnih aerobnih i anaerobnih bakterija: Streptococcus pyogenes, Str. pneumoniae, Str. viridans, Staphylococcus aureus, Staphylococcus epidermidis, pa i meticilin rezistentne stafilokoke, zatim Corynebacterium diphtheriae, Clostridium difficile, Lactobacillus, dok na Enterococcus deluju, ali samo bakteriostatski, a ne i baktericidno. Terapijska primena glikopeptidnih antibiotika, kao rezervnih antibiotika ograni~ena je na te{ke infekcije uzrokovane osetljivim bakterijama

(pneumokokama, stafilokokama, enterokokama, klostridijama) poput pneumonije, osteomijelitisa, endokarditisa. Za le~enje sistemskih infekcija daju se parenteralno, a za le~enje pseudomembranoznog kolitisa uzrokovanog Cl. difficile vankomicin se daje peroralno, kada deluje lokalno u gastrointestinalnom traktu.

Vankomicin se daje na 6 sati po 0,5 grama, ili na 12 sati po 1 gram, dok se teikoplanin daje jednokratno u dozi 0,4 grama. Kod nas su trenutno u prometu i vankomicin (Vancocin, Vancoled), i teikoplanin (Targocid). Rp./ Vancocin bo~ice 1,0 Da lagenas originales No X (decem). S. Ad manum medici. Rp./ Aqua pro injectione

ampule 5,0 Da ampullas originales No X (decem). S. Ad manum medici.

Ne`eljena dejstva vankomicina su nefrotoksi~nost i ototoksi~nost, a o{te}enja sluha, ~ak mogu biti i ireverzibilna. Brzo intravensko ubrizgavanje leka mo`e izazvati crvenilo, svrab, hipotenziju i tahikardiju (tzv. sindrom crvenog ~oveka), {to nije alergijska reakcija. Tako|e se mogu javiti ospa, groznica i flebitis na messtu primene injekcije.

Rp./ Targocid bo~ice 0,4 Da scatulam originalem No I (unam). S. Ad manum medici.

Ne`eljena dejstva teikoplanina su: ospa, reakcije preosetljivosti, neutropenija i povi{ena temperatura, a ototoksi~no i nefrotoksi~no dejstvo se re|e javljaju.

ANTIBAKTERIJSKI LEKOVI KOJI DELUJU NA CITOPLAZMATSKU MEMBRANU Polipeptidni antibiotici Polipeptidni antibiotici: bacitracin i polimiksini (polimiksin B i polimiksin E-kolistin) su baktericidni antibiotici. Mehanizam delovanja bacitracina je inhibicija sinteze }elijskog zida, ali druga~ijim mehanizmom od beta laktama, ali je i smanjen prolazak

gradivnih materija kroz citoplazmatsku membranu, a polimiksini deluju tako {to razaraju citoplazmatsku membranu. Antibakterijski spektar bacitracina obuhvata Gram pozitivne koke i bacile, zatim Gram negativne koke, H. influenzae, Treponema pallidum, Actinomyces i Fusobacterium. Bacitracin se primenjuje isklju~ivo lokalno, naj~e{}e u kombinaciji sa aminoglikozidnim antibiotikomneomicinom, jer je sistemska primene povezana sa ozbiljnim ne`eljenim efektima. Antibakterijski spektar polimiksina obuhvata ve}inu Gram negativnih bakterija: E. coli, Salmonella, Shigella, Pseudomonas, Klebsiella, itd. Polimiksini se tako|e primenjuju samo lokalno, na ko`u i dostupne sluznice, jer imaju sistemsko toksi~no dejstvo. Kod nas su u prometu slede}e kombinacije polipeptidnih antibiotika za lokalnu primenu: bacitracin i neomicin (Bivacyn, Enbecin), i bacitracin i kortizolon (Corticin).

Rp./ Enbecin mast Da tubam originalem No I (unam). S. Spolja, vi{e puta u toku dana namazati obolela mesta.

Rp./ Corticin mast za o~i Da tubam originalem No I (unam). S. Spolja, na svakih 8 sati namazati obolelo oko.

INHIBITORI SINTEZE PROTEINA

Aminoglikozidni antibiotici Aminoglikozidni antibiotici su baktericidni antbiotici, koji svoje baktericidno delovanje ostvaruju inhibicijom sinteze proteina, pri ~emu se vezuju za 30S podjedinicu ribozoma osetljivih bakterija. Oni onemogu}avaju prenos informacija sa mRNK na rRNK, pa nastaju nenormalni proteini. Podeljeni su u ~etiri generacije: prva generacija streptomicin i kanamicin; druga generacija tobramicin i gentamicin; tre}a generacija netilmicin i amikacin i ~etvrta generacija daktinomicin i isepamicin.

Antibakterijski spektar aminoglikozida obuhvata ve}inu Gram negativnih bakterija, i to: H. ifluenzae, E. coli, Enterobacter, Proteus mirabilis,

Citrobacter, Klebsiella pneumoniae, Serratia, Francisella tularensis, Brucella, Providencia stuarti, a na Pseudomonas deluju svi, sem prve generacije. Tako|e deluju na Staphylococcus i Mycobacterium , a na Enterococcus ispoljavaju bakteriostatsko dejsvo, a baktericidno jedino u kombinaciji sa penicilinima i glikopeptidima.
Indikacije za primenu pojedinih generacija aminoglikozida se razlikuju. Streptomicin i kanamicin, aminoglikozidi I. generacije, indikovani su kod tuberkuloze, tularemije, bruceloze, kuge i maleusa. Gentamicin i tobramicin, aminoglikozidi II generacije, nalze primenu u le~enju te{kih infekcija uzrokovanih Gram negativnim bakterijama, poput septikemije, neonatalne sepse, akutnog pijelonefritisa, prostatitisa, te{kih infekcija urinarnog trakta, endokarditisa, kao i infekcija CNS-a. Gentamicin ima dobar postantibiotski efekt, pa su terapijske doze u krvi prisutne 24 h ,nakon jednokratne primene. Aminoglikozidi III i IV generacije su rezervni antibiotici, koji se ~uvaju za le~enje infekcija uzrokovanih multirezistentnim bakterijama. Aminoglikozidni antibiotici se ne resorbuju iz gastrointestinalnog trakta, pa se daju parenteralno. SZO preporu~uje da se doze aminoglikozida zbog njihovog toksi~nog delovanja odre|uju prema telesnoj te`ini. Po najnovijim saznanjima aminoglikozidie treba davati jednokratno, ,jer su ne`eljeni efekti tada najmanje prisutni. Ne`eljena dejstva aminoglikozidnih antibiotika su: nefrotoksi~nost (promene su reverzibilne), ototoksi~nost zbog o{te}enja statoakusti~kog nerva (simptomi su vrtoglavica, gluvo}a, a promene mogu biti i ireverzibilne), neurotoksi~nost (dejstvo sli~no kurareu, miorelaksansu). Pored navedenih ne`eljenih dejstava streptomicin mo`e izazvati i alergijske rekcije, kao i lokalne nadra`ajne reakcije. Kod nas su trenutno u prometu: streptomicin (Streptomicin-sulfat), gentamicin (Gentamicin), tobramicin (Nebcin), amikacin (Amikacin, Farcyclin) i netilmicin (Netromycin 150). Gentamicin je najpropisivaniji aminoglikozid, koji se daje u dnevnoj dozi od 3-5 mg/kg.

Rp./ Gentamicin ampule 0,120 Da scatulam originalem No I (unam). S. Ad manum medici.

Rp./ Nebcin ampule 0,8 Da ampullas originales No VII (septem) S. Ad manum medici.

Tobramicin se primenjuje u dnevnoj dozi od 3mg/kg. Amikacin se daje u dnevnoj dozi od 10-15 mg/kg.

Rp./ Amikacin ampule 0,5 Da scatulam originalem No I (unam). S. Ad manum medici.

Tetraciklini Tetraciklini su bakteriostatski antibiotici {irokog spektra delovanja. Mehanizam delovanja tetraciklina je inhibicija sinteze proteina, pri ~emu se, kao i aminoglikozidi vezuju za 30S podjedinicu ribozoma. Oni onemogu}avaju pristup tRNK kompleksu ribozom-rRNK, i spre~avaju sintezu proteina u osetljibvim bakterijskim }elijama. Podeljeni su u tri generacije: prva generacija tetraciklin, oksitetraciklin, i hlortetraciklin, druga generacija metaciklin i demeklociklin, i tre}a generacija minociklin i doksiciklin. [irok antibakterijski spektar tetraciklina obuhvata ve}inu Gram pozitivnih i Gram negativnih bakterija (na Pseudomonas ne deluje), hlamidije, brucele, rikecije, mikoplazme, leptospire, spirohete, Vibrio cholerae, Pasteurela pestis, Haemophylus ducrei, Campylobacter pylori i amebe. Me|utim, neke bakterije su ve} razvile rezistenciju na tetracikline, pa su indikacije za primenu tetraciklina su`ene. Danas su tetraciklini lekovi izbora za le~enje infekcija izazvanih rikecijama (pegavi tifus, Q groznica), mikoplazmama (infekcije respiratornog i genitourinarnog trakta), hlamidijama (limfogranuloma venerum, trahom, uretritis, psitakoza, bruceloze, Lajmske bolesti, periodontitisa, kao i te{kih oblika akni. U stomatologiji se tetraciklinimi primenjuju lokalno u terapiji paradontoze. Za tu namenu postoje posebno pripremljena vlakna etilacetata, koja se impregniraju sa tetraciklinima, tako da se tetraciklini sporo i kontinuirano iz njih otpu{taju (7 do 10 dana). U prometu se nalaze kao gotov preparat "Actiste". Svi tetraciklini se primenjuju peroralno, ali se tetraciklini prve generacije daju na 6-8 sati, druge generacije na 8-12 sati, a najnoviji tetraciklini tre}e generacije daju se na 12-24 sata. Ne`eljena dejstva tetraciklina su mnogobrojna: gastrointestinalni poreme}aji, i to muka, povra}anje, proliv, ali i pseudomembranozni kolitis izazvan Cl. difficile, potom hepatotoksi~nost, reakcije preosetljivosti, fotosenzibilizacija, a kod dece uzrokuju zastoj u rastenju

i deformitete kostiju, kao i `utu prebojenost zuba i displaziju gle|i, jer se talo`e u zubima i kostima. Peroralno se primenjuju kao adjuvansi u terapiji paradontopatija, jer se primenjeni u uobi~jenim dozama u terapijskim dozama izlu~e u gingivalni |~ep. Kod nas su registrovani slede}i predstavnici tetraciklina: tetraciklin (Amracin), metaciklin (Metaciklin hlorid) i doksiciklin (Doksiciklin, Vibramycin).

Rp./ Amracin kapsule 0,25 Da scatulam originalem No I (unam). S. Ueti na 6 sati po jednu kapsulu.

0,3

Rp./ Metaciklin hlorid kapsule

Da scatulam originalem No I (unam). S. Uzeti na 8 sati po jednu kapsulu.

Rp./ Vibramycin kapsule 0,1 Da scatulam originalem No I (unam). S. Uzeti prvog dana na 12 sati po 1 kapsulu, a onda jednom dnevno 1kapsulu. Rp./ Actiste Da scatulam originalem No I (unam). S.Ad manum medici
Vlakna su duga 23 cm, impregnirana su tetraciklinima, koje otpu{taju 10 dana. Hloramfenikol

Hloramfenikol je bakteriostatski antibiotik {irokog spektra, koji deluje inhibicijom sinteze proteina pri ~emu se vezuje za 50S podjedinicu ribozoma i zaustavlja proces ugradnje amino kiselina u peptidne lance osetljivih bakterijskih }elija. Hloramfenikol je do skora bio jedini predstavnik grupe, a danas se pominje i azidamfenikol.
Antimikrobni spektar hloramfenikola je rasprostranjen na mnoge aerobne i anarobne Gram-pozitivne i Gram-negativne bakterije ( E. coli, Salmonella, Shigella, Vibrio cholerae, Bordetella pertusis, Proteus, Pseudomonas, Neisseria, Clostridium, Bacteroides ), ali i na rikecije, mikoplazme i hlamidije. Dokazano je da je hloramfenikol baktericidan za

neke sojeve Neisseria gonorrhoeae, zatim Streptococcus pneumoniae i Hemophilus influenzae. Hloramfenikol je rezervni antibiotik i njegova terapijska primena je ograni~ena na: trbu{ni tifus i paratifus, meningokokni meningitis epidemijsskog karaktera, meningitis uzrokovan H. Influenzae, kao i druge te{ke infekcije izazvane anaerobima, Gram-negativnim bakterijama i stafilokokama, koje ugro`avaju `ivot bolesnika. U stomatologiji se ~esto koristi lokalno u obliku 1% masti za le~enje stafilokoknog angularnog heilitisa. Ne`eljena dejstva hloramfenikola su vrlo ozbiljna: aplazija kostne sr`i, alergijske i ne alergijske prirode, sa posledi~nom anemijom, leukopenijom i trombocitopenijom, koja se mo`e zavr{iti i fatalno, zatim gastrointestinalne smetnje, periferni neuritis, opti~ki neuritis, a kod novoro|en~adi izaziva tzv. sindrom sive bebe (povra}anje, depresija disanja, cirkulatorni kolaps) zbog nedostatka enzima glukuronil transferaze odgovornog za metabolisanje hloramfenikola. Zbog svega navedenog su su`ene indikacije za hloramfenikol.

Hloramfenikol se primenjuje peroralno, parenteralno, kao i lokalno, a azidamfenikol samo lokalno. Hloramfenikol se daje u dozi od 0,25-0,5 g na svakih 6 sati, i kod nas je jedino on registrovan. Rp./ Chloramphenicol kapsule 0,25 Da scatulam originalem No I (unam). S. Popiti na svakih 6 sati po 1 kapsulu.
Makrolidi Makrolidi su bakteriostatski antibiotici, koji deluju inhibicijom sinteze proteina, tako {to se kao i hloramfenikol vezuju za 50S podjedinicu ribozoma osetljivih bakterija. Najstariji predstavnik je eritromicin i njegove soli (eritromicin etilsukcinat, eritromicin estolat i eritromicin stearat), a danas su tu i: midekamicin, klaritromicin, azitromicin, roksitromicin, spiramicin i dr. Antibakterijski spektar je sli~an spektru delovanja prirodnih penicilina, ali je i {iri, pa sem Gram-pozitivnih koka i bacila (streptokok, stafilokok, pneumokok, listerije, korinebakterijum, klostridije), Gram-negativnih koka (meningokok i gonokok), obuhvata i Campylobacter pylori, Bordetella pertusis, Legionella, zatim Chlamidiae, Mycoplasmae i Boreliae. Azitromicin i klaritromicin deluju i na H. influenzae, Toxoplasmae, Miicobacterium avium i Ureaplasmae.

Indikacije za primenu makrolida su: pertusis, difterija, respiratorne infekcije, sinuzitiss, hlamidijalne infekcije (uretritis, limfogranuloma venerum, trahom), toksopazmoza, infekcije respiratornog i genitalnog sitema izazvane mikoplazmom, kao i pepti~ki ulkus i gastroenteritis uzrokovani kampilobakterom. Kod osoba preosetljivih na peniciline oni su antibiotici izbora za odgovaraju}e indikacije. Makrolidi nalaze primenu i u profilaksi bakterijskog endokarditisa i reumatske groznice. Makrolidi se mogu primenjivati peroralno i parenteralno. Eritromicin se mora davati na 6 sati, spiramicin i midekamicin na 8 sati, rokssitromicin i klaritromicin na 12 sati, a azitromicin na 24 sata. Ne`eljena dejstva eritromicina su gastrointestinalne smetnje (muka, povra}anje, gr~evi), holestatski hepatitis, alergijske rekcije, a noviji predstavnici se mnogo bolje podnose i od ne`eljenih efekata izazivaju pre svega alergijske manifestacije. Kod nas su u prometu: eritromicin estolat (Eritromicin, Porphyrocin), eritromicin baza (Eritromicin), spiramicin (Rovamycine), klaritromicin (Klacid), roksitromicin (Runac), i azitromicin (Hemomycin).

Rp./ Eritromicin tablete 0,5 Da scatulam originalem No I (unam). S. Uzeti na 6 sati po jednu kapsulu.

Rp./ Klacid suspensija 0,25/5 ml Da scatulam originalem No I(unam). S. Popiti na 6 sati po 1 kafenu ka{i~icu.

Rp./ Hemomycin kapsule 0,25 Da scatulam originalem No I (unam). S. Uzeti prvog dana 2 kapsule, a potom 1 kapsulu dnevno.
Piranozidi (linkozamini) Piranozidi ili linkozamini su bakteriostatski antibiotici, koji deluju mehanizmom inhibicije sinteze proteina, i to vezuju}i se za 50S podjedinicu ribozoma osetljivih bakterija. Grupu linkozamina ~ine linkomicin i klindamicin. Antibakterijski spektar piranozida obuhvata Gram-pozitivne aerobne i anaerobne bakterije (stafilokoke, streptokoke, pneumokoke, bacil antraksa, C. diphteriae, Cl. perfrigens, Cl. tetani, Peptostreptococcus ,), i na neke Gram-negativne anaerobe ( Veillonella, Fusobacterium, i Bacteroides).

Indikacije za primenu piranozida su zbog pseudomembranoznog kolitisa koji izazivaju, su`ene na te{ke aerobno-anaerobne infekcije abdomena i organa male karlice, zatim osteomijelitis i ozbiljne stafilokokne infekcije.

Linkomicin i klindamicin se primenjuju peroralno i parenteralno, i to linkomicin na 6-8 sati po 0,5-1 g, a klindamicin na 6 sati po 0,15-0,45 g. U stomatologiji se primenjuju za le~enje stafilokoknih osteomijelitisa vilica i za profilaksu visokorizi~nih pacijenata (0,6 g oralno, 60 min. pre zahvata).
Ne`eljena dejstva piranozida su: gastrointestinalne smetnje, reakcije preosetljivosti, retka o{te}enja jetre, i najte`e pseudomembranozni kolitis uzrokovan Cl. difficile, koji mo`e imati i fatalan ishod. Kod nas su u prometu ilinkomicin (Linkomicin, Lincohem) i klindamicin (Klindamicin). Klindamicin ima prednost u odnosu na linkomicin, jer re|e izaziva pseudomembranozni kolitis.

Rp./ Linkomicin ampule 0,6 Da scatulam originalem No I (unam). S. Ad manum medici.

Streptogramini (sinercidi)

Rp./ Klindamicin kapsule 0,15 Da scatulam originalem No I(unam). S. Ad manum medici.

Streptogramini su baktericidni antibiotici. U stvari, oni se sastoje iz dve bakteriostatske komponente i to: pristinamicin iz pristinamicina I i II, zatim dalfopristin/vinupristin iz dve navedene komponente, i virginiamicin iz virginiamicina M1 i S1. Navedene antibiotske kombinacije pokazuju sinergisti~ko baktericidno dejstvo. Mehanizam njihovog baktericidnog dejstva je inhibicija sinteze proteina, pri ~emu se vezuju za 50S podjedinicu ribozoma. Antibakterijski spektar streptogramina rasprostire se na Gram-pozitivne aerobne i anaerobne bakterije: stafilokoke (~ak i meticilin rezistentne sojeve), streptokoke, enterokoke, peptokoke, klostridije, listerije, a i na neke Gram-negativne bakterije: gonokoke, meningokoke, Bacteroides, legionele i dr. Indikacije za primenu streptogramina su multirezistentnim Gram-pozitivnim bakterijama. infekcije uzrokovane

Virginiamicin i pristinamicin se primenjuju peroralno, jednom dnevno, a dalfopristin/kvinupristin se daju peroralno i parenteralno, na 8-12 sati.

Ne`eljena dejstva streptogramina su: gastrointestinalne smetnje (muka, povra}anje), povi{enje jetrenih enzima, alergijske reakcije, artralgije i mialgije. Streptogramini jo{ uvek nisu registrovani kod nas. Oksazolidini Oksazolidini su sintetski dobijeni antibakterijski lekovi, i to najnovija grupa antibakterijskih lekova. Deluju inhibicijom sinteze proteina vezuju}i se za 50S podjedinicu ribozoma, pri tome protiv ve}ine bakterija deluju bakteriostatski, a na izvesne i baktericidno. Do sada su otkrivena dva predstavnika - eperezolid i linezolid. Antibakterijski spektar obuhvata uglavnom Gram pozitivne bakterije (Streptococcus, Staphylococcus - ~ak i meticilin rezistentni sojevi, enterokoke ~ak i vankomicin rezistentni sojevi, listerije, Corynebacterium diphteriae, Mycobacterium tuberculosis ), od Gramnegativnih bakterija Bordatella pertusis, Haemophilus influenzae, Legionella, Pasteurella, i od anaeroba klostridije i Bacteroides fragilis. Indikacije za primenu oksazolidina ssu te{ke intrahospitalne infekcije izazvane multirezistentnim bakterijama, pre svega rezistentnim streptokokama, stafilokokama i enterokokama. S obzirom da su najnovija grupa antibakterijskih lekova nedovoljno se zana o njihovoj farmakokinetici, pogotovu eperezolida, a za linezolid se zna da se primenjuje peroralno i parenteralno, u dozi 0,6 g na 12 sati. Ne`eljena dejstva su mu~nina, dijareja, glavobolja i povi{ena temperatura. Za sada nema registrovanih preparata oksazolidina kod nas. Sulfonamidi i trimetoprim Sulfonamidi i trimetoprim su sintetski antibakterijski lekovi sa bakteriostatskim dejstvom. Mehanizam antibakterijskog delovanja sulfonamida i trimetoprima je inhibicija sinteze DNKa. Za sintezu DNK bakterije koriste tetrahidrofolnu (pteroilglutaminsku) kiselinu, a navedena nastaje iz dihidrofolne kiseline pod uticajem enzima dihidrofolat reduktaze. ]elije sisara uglavnom koriste gotovu folnu kiselinu iz hrane, dok bakterijske }elije same sinteti{u dihidrofolnu kiselinu iz paraaminobenzoeve kiseline (PABA) pod uticajem enzima dihidrofolat (dihidropteroat) sintetaze. Sulfonamidi su po strukturi sli~ni PABA, pa se umesto njih vezuju za enzim dihidrofolat sintetazu i inhibi{u je, a trimetoprim deluje inhibitorno na enzim dihidrofolat reduktazu.

Kada se daju u kombinaciji sulfonamidi i trimetoprim ispoljavaju sinergisti~ko baktericidno dejstvo. Podela sulfonamida izvr{ena je na osnovu njihovih farmakokinetskih osobina, na: sulfonamide koji se dobro resorbuju i brzo elimini{u (za sistemsku primenu): sulfizoksazol, sulfametoksazol, sulfametizol i sulfadijazin; sulfonamide koji se ne resorbuju iz gastrointestinalnog trakta: sulfagvanidin; sulfonamide sa produ`enim dejstvom: sulfadoksin; sulfonamide za lokalnu primenu: sulfacetamid i srebrosulfadijazin; i sulfonamide za ostale indikacije: sulfasalazin koji se korissti u terapiji ulceroznog kolitisa i reumatoidnog artritisa.

Fiksna kombinacija sulfonamida sulfametoksazola i trimetoprima nosi naziv kotrimoksazol, a sulfametoksazol je odabran, jer ima sli~ne farmakokinetske osobine kao trimetoprim. Antibakterijski spektar sulfonamida obuhvata Gram-pozitivne i gramnegativne bakterije, ali je danas ve}ina njih razvila rezistenciju na sulfonamide. Danas oni deluju na: streptokoke (neke sojeve), Corynebacterium diphteriae, H. influenzae, H. ducreyi, Vibrio cholerae, B. anthracis, Brucella, Nocardia, Actinomyces i Chlamidia trachomatis . Trimetoprim ima sli~a nspektar antibakterijskog delovanja kao sulfonamidi, ali su dna`niji od njih do 100 puta, a deluju i na enterobakterije, stafilokoke i nokardije. Kombinacija sulfametoksazola i trimetoprima ima {iri antibakterijski spektar, i deluje baktericidno na ve}inu Gram-pozitivnih i Gramnegativnih bakterija: beta hemoliti~ki streptokok grupe A, pneumokok, Staphylococcus aureus sojeve, E. coli, Salmonella, Shigella, Proteus mirabilis, Enterobacter, H. influenzae, Kl. Pneumoniae. Serratia, Vibrio cholerae, Morganella morganii, Neisseria gonorrhoeae , a delije i na Pneumocystis carinii. Indikacije za primenu sulfonamida i trimetoprima, i kotrimoksazola su su`ene. Kod nas nisu u prometu ~isti sulfonamidi za sistemsku primenu, a u svetu se primenjuju za le~enje limfogranuloma venerum, trahoma, toksoplazmoze. Kod nas je jedino u prometu kotrimoksazol (sulfametoksazol + trimetoprim) ~ije su indikacije: akutne urinarne infekcije, infekcije kostiju, zglobova, CNS-a, gastrointestinalnog trakta (bacilarna dizenterija), respiratornog trakta izazvane osetljivim

bakterijama, pre svega pneumokokom, streptokokom, stafilokokom i Pneumocystis carinii, zatim bruceloza, gonokokni uretritis, nokardioza. U stomatologiji se primenjuje u le~enju infekcija mekih tkiva, sialadenitisa i sinuzitisa. Indikacije za primenu sulfagvanidina su crevne infekcije, ali se danas retko primenjuje jer je rezistencija enterobakterija na njega vrlo rasprostranjena.

Sulfadoksin sulfonamid sa produ`enim dejstvom, daje se u kombinaciji sa antimalarikom pirimetaminom u terapiji malarije. Sulfacetamid se primenjuje lokalno u obliku kapi kod novoro|en~adi za prevenciju trahoma. Srebro sulfadijazin se primenjuje lokalno za le~enje rana. Sulfasalazin se daje u terapiji ulceroznog kolitisa. On se u crevima razla`e na sulfonamid sulfapiridin i 5 amino salicilnu kiselinu, ali se danas vi{e koristi sama 5 amino salicilna kiselina, koja daje manje ne`eljenih efekata. Kotrimoksazol se daje peroralno i parenteralno, prvog dana na 12 sati po 0,96 1,44 g, a onda na 12 sati po 0,48 g. Sulfagvanidin se daje peroralno na 6 sati po 2,0 6,o g.
Ne`eljena dejstva sulfonamida su: nefrotoksi~nost, hepatotoksi~nost, hemoliti~ka anemija (zbog nedostatka enzima glukoza 6 fosfataze), gastrointestinalne smetnje, alergijske reakcije, eksfolijativni dermatitis, Stevens Johnsonov sindrom, i dr. Kod nas su registrovani: sulfagvanidin (Sulfaguanidin) i kotrimoksazol (Bactrim, Trimosul) za sistemsku primenu, srebro sulfadijazin (Sanaderm) za lokalnu primenu i sulfasalazin ( Sulfasalazin, Salazopyrin EN) za ulcerozni kolitis. Bactrim tablete 0,48 Rp./ Da scatulam originalem No Sulfaguanidin tablete 0,5 I (unam). Da scatulam originalem No S. Prvog dana na 12 sati I (unam). po 2 tablete, S. Popiti na 6 sati po 6 a onda na 12 sati po 1 tableta. tabletu. Rp./

Rp./ Sanaderm krem 1% 50,0 Da tubam originalem No I (unam).

S. Spolja, obolelo mesto.

namazati

Rp./ Sulfasalazin tablete 0,5 Da scatulam originalem No I (unam). Hinoloni

tabletu.

S. Uzeti na 6 sati po 1

Hinoloni su sintetski antibakterijski lekovi sa baktericidnim delovanjem. Deluju inhibicijom enzima DNK giraze (topoizomeraze), ~ime se onemogu}uje replikacija DNK-a. Stariji predstavnici grupe zovu se klasi~ni hinoloni, i to su hinoloni I generacije: oksolinska kiselina, cinoksacin, nalidiksinska kiselina i pipemidna kiselina (nalazi se izme|u I i II generacije), a noviji su fluorisani hinoloni koji ~ine II generaciju: ofloksacin, enoksacin, norfloksacin, ciprofloksacin i pefloksacin, ali i III generaciju: fleroksacin, sparfloksacin, temafloksacin, i lomefloksacin. Klasi~ni i fluorisani hinoloni razlikuju se po antibakterijskom spektru. Klasi~ni hinoloni deluju na Gram negativne bakterije: E. coli, Klebsiella, Proteus, Salmonella, Shigella , i dr., ali ne deluju na Pseudomonas, i koriste se samo kao uroantiseptici za le~enje urinarnih infekcija, jer su im koncentracije u sistemskoj cirkulaciji niske. Antibakterijski spektar fluorisanih hinolona je {iri, i obuhvata: Salmonella, Shigella, E. coli, Enterobacter, Haemophilus, Proteus, Klebsiella, Corynebacterium, Neisseria, Campylobacter , ali i stafilokoke (~ak meticilin rezistentni sojevi), streptokoke, a slabo deluju na pneumokoke, zatim Mycoplasma, Legionella, Chlamydia, Brucella, i Mycobacterium, a na anaerobe ne deluju. Indikacije za primenu fluorisanih hinolona su: te{ke infekcije respiratornog i urinarnog trakta (i pseudomonasne), infekcije CNS-a, kostiju, zglobova, i mekih tkiva, gonoreja, hlamidijalne infekcije i druge infekcije izazvane osetljivim bakterijama. Klasi~ni hinoloni primenjuju se peroralno, a fluorisani peroralno i parenteralno.Pojedina~ne doze daju se na 6, 12 ili 24 sati. Ne`eljena dejstva hinolona su gastrointestinalne smetnje, glavobolja, slabost, konvulzije, depresija, halucinacije. Kontraidikovani su kod dece do uzrasta od 15 godina i u trudno}i. izazivaju otok zglobova i artralgiju Kod nas su u prometu slede}i predstavnici hinolona: nalidiksinska kiselina (Baktogram), pipemidna kiselina (Pipem, Pipegal), norfloksacin

(Uricin, Nofocin), Ofloksacin (Visiren), ciprofloksacin (Ciprocinal, Ciprofloksacin), enoksacin (Hemoren), fleroksacin (Quinodis). Rp./ Baktogram tablete 0,5 Da scatulam originalem No I (unam). S. Uzeti na 6 sati po 2 tablete. Rp./ Visiren tablete 0,2 Da scatulam originalem No I (unam). S. Popiti na 12 sati po 1 tabletu.

Rp./ Quinodis tablete 0,2 Da scatulam originalem No I (unam). S. Popiti jednu tabletu dnevno.

Nitroimidazoli Nitroimidazoli su sintetski antibakterijski lekovi sa baktericidnim delovanjem. Pripadaju velikoj grupi sintetskih jedinjenja - azoli. Da bi ostvarili svoje baktericidno dejstvo u osetljivim bakterijskim }elijama moraju pre}i u aktivan redukovani oblik, a ovaj zatim direktnim dejstvom na DNK cepa njen molekul i dovodi do smrti }elije. U grupu nitroimidazola spadaju: metronidazol, ornidazol, nimorazol i tinidazol. Antimikrobni spektar nitroimidazola obuhvata: Gram pozitivne anaerobne koke i bacile (Clostridium, Peptoccoccus, Eubacterium, Peptostreptococcus), kao i Gram Negativne anaerobne bacile (Fusobacterium, Bacteroides), ali i neke vrste protozoa, kao Entamoeba hisolytica, Gardia (Lamblia) intestinalis, i Trichomonas vaginalis. Indikacije za njihovu primenu su: anaerobne infekcije ko`e i mekih tkiva, abdomena i male karlice, ali i infekccije CNS-a, kostiju (dobro prelaze u sva tkiva, pa i u CNS), zatim pseudomembranozni kolitis, amebijaza, lamblijaza i trihomonijaza. Kod me{ovitih aerobno anaerobnih infekcija abdomena i male karlice daju se u kombinaciji sa penicilinima i aminoglikozidima da bi se pokrio ~itav spektar. Nitroimidazoli se mogu primenjivati peroralno i parenteralno (intravenski). Metromidazol se daje na 6-8 sati u dozi od 0,4- 0,5 g, a ornidazol i tinidazol imaju dugo poluvreme eliminacije, pa se daju u dozi od 1-2 g jednom dnevno.

U stomatologiji se daju za le~enje akutnog ulceronekroti~nog gingivitisa infekcija, prvog dana oralno 0,8 grama dnevno, a slede}a tri dana po 0,6 grama i kod anaerobnih infekcija u uobi~ajenoj dozi . Ne`eljena dejstva nitroimidazola su: gastrointestinalne smetnje (muka, povra}anje, metalni ukus u ustima), pospanost, glavobolja, vrtoglavica, periferna neuropatija, konvulzije, a pri du`oj terapiji mogu se javiti i hepatitis i trombocitopenija i neutropenija, naj~e{}e prolaznog karaktera. Kod nas su registrovani: metronizadol (Tiberal) i tinidazol (Fasygin, Triagil).

(Orvagil, Dilan), ornidazol

Rp./ Orvagil tablete 0,4 Da scatulam originalem No I (unam). S. Popiti na 8 sati po 1 tabletu.

Rp./ Tiberal ampule 0,5 Da scatulam originalem No I (unam) S. Ad manum medici