Nikola Boalo-beleke sa predavanja prof.

dr Ljiljane Glumac-Tomovi
Na osnovu stvaralatva pisaca i svih poetika kolima se bavio, od Aristotela do 17.v.napisao je sintetiko delo Pesnika umetnost. Zabluda je da je on eleo da bude zakonodavac Parnasa. On je napisao svoju poetiku kada je vedina pisaca 17.v.zavrila svoje stvaralatvo (izuzev La Fontainea). On nije pretendovao na originalnost. Pisao je duhovito, utemeljivao je svoju poetiku na onim poetikama koje su bile daleko od svake suvoparnosti i didaktinosti klasinih poetika. Optuuju ga da je otvorio put pseudoklasicizmu koji je trajao do Igoovog Ernanija 1830.g. Pseudoklasiari su trajali 115 godina i smatrali su da svako moe biti pesnik, ako se slui Boaloovim savetima. On je napisao da je potrebna darovitost, nadahnude i mata,a ne samo rad. Dobio je nasledstvo i od tog novca je iveo dvadesetak godina. Luj XIV je njega i Rasina postavio za svoje istoriografe. Meutim, Boaloovi spisi su izgoreli-deset godina uzaludnog rada. Luj XIV ga je veoma cenio i jednom prilikom ga je pitao koga smatra najboljim piscem. Boalo je odgovorio da je to Molier, na ta je kralj dodao: Drago mi je. Znao sam da je tako. Boaloa su zvali Depreo- smatrali su ga velikim satiriarem.

Satire
Napisao je 12 satira. Pisao ih je od 1660.do 1705.g. Napisao je satire u kojima ima knjievne kritike (one su i najuspelije). Ima zajedljivih slika naravi (one su najvie prepriavane). Ima razmiljanja o etikim naelima (on se kao i Montenj iznad svega protivio licemerju). Branio je pisce u satirama-Molijera i Rasina. Smatrao je da se plemenitost nalazi u linoj vrednosti karaktera ili darovitosti, a ne u poreklu. Napadao je zvanino usvojeni racionalizam. Borio se za slobodu izraavanja misli. Isticao je razliitost u shvatanju etike u Jevanelju i savremenim shvatanjima, koje Boalo smatra lanim. Svoju poslednju satiru napisao je sa jansenistike pozicije u napadu na kazuistiki jezuitski moral. Voleo je da napada lane veliine, a branio se tako to je tvrdio da da napadi nisu protiv oveka ved protiv pisca, i da je pisanje satira zdravo, jer ukazuje na put razuma i vrline.

Poslanice (epistola-ptre)
Pisao ih je od 1670.g.do 1695.g. u vreme kada je Luj XIV postizao svoje prve velike pobede. On je u Poslanici kralju, pohvalio kraljeve podvige, ali i ukazao na prednosti mira i podsticao ga da svoju slavu ostvari i u mirnodopsko doba. Boaloova poslanica sadri i jednu basnu,a to je zanimljivo, jer basnu Boalo nije ni pominjao u poetici. Jedna je pod uticajem janseniste Arnauda (Velikog Arnoa), koji je uticao na Boaloa da izraste u zakonodavca Parnasa. Jedna epistola govorio o novonastalom strahu od pokayivanja sopstvene intime, to Boalo naziva ravi stid ili la mauvaise hnte. U IV poslanici on ipak podlee sistemskom oduevljenju Lujevim ratnim podvizima. U jednoj od poslanica istie da ovek mora sebe da upozna i da tako nae sredu. Jednu poslanicu (O korisnosti neprijatelja) je upudena Rasinu, kao ohrabrenje, u asu kada je bio razoaran neuspehom Fedre, zbog Pradonove kabale. Boalo uverava Rasina da neprijateljevi napadi pomau da bolje radimo. Jedna poslanica bavi se pitanjem istine i istinoljublja, koje je jednako neophodno za dobro pisanje i odnose sa ljudima. Etika i estetika sutinski su vezane. Pisao je i poslanice intimne ispovesti. To je vrsta autobiografije. Pisao je i o arima prirode. Poslednja poslanica razmatra religijsko pitanje neophodnosti ljubavi prema Bogu. Tu se Boalo sa jansenistikih pozicija bori protiv jezuita. Poslanica se razlikuje od satira po tome to u njima ima mnogo ara i polemike estine. eli da pie poput Horacija, pa njegovi radovi odiu spokojstvom i setom. etiri su osnovne tematske grupe: 1. Slavljenje Luja XIV (1,4,8);2. Etika pitanja (2,3,5,12); 3. Slavljenje ivota u prirodi (6,11); 4. Knjievna pitanja (7,9,10). Najbolje su: 6,7,9.

Boaloova poetika (L'art potique- Ars poetica)

Uzori su mnogi. Aristotelova poetika iz 334.g.pre Hrista, Kvintilijanovo delo O govornitvu iz 1.v.n.e. Horacijeva Poslanica Pizonima, Pseudolonginov traktat O uzvienostiiz 3.v. nesumnjivo je poznavao savremene poetike, a

posebno Rapenovo delo Rflexion sur la potique d'Aristote . Osnovni cilj umetnosti mora biti postizanje istinitosti u podraavanju ljudske prirode (mimesis). Vodii u stvaralatvu treba da budu veliki pisci starog veka i Razum. L'art potique sastoji se od etiri pevanja. U prvom pevanju Boalo izlae opte poglede i daje kratak pregled francuske poezije, u kojem posebno mesto odaje Malerbu (Enfin, Malherbe vint...). U drugom pevanju Boalo se bavi malim rodovima, daje karakteristike idile, ode, elegije, soneta, epigrama, rondoa, balade, madrigala, satire i drugih. Razumljivo, posebno izdvaja satiru, uz ije karakteristike iznosi i saet istorijat ovog roda. S druge strane, basne nije ni pomenuo. U tredem pevanju su analizirani visoki rodovi tragedija, epopeja i komedija. Dok Aristotel zahteva izazivanje straha i saaljenja da bi dolo do katarze, Boalo trai da se tragedija dopadne gledaocu i da ga dirne (plaire et toucher). Boalo zahteva brzu i potpunu ekspoziciju, potovanje pravila, potovanje dramske progresije, izlae istorijat traginog roda, daje savete, a iznad svega zahteva istinitost i istotu forme. U epopeji, on se zalae za primenu le merveilleux, ali zabranjuje le merveilleux chrtien. Insistira na opisima i pripovedanjima. Piudi o komediji, Boalo podseda na istorijat grke komediografije, zahteva prirodnost i istinitost karaktera, i insistira na vrstom voenju radnje i na izbegavanju svega prostog i niskog. Zbog toga je ak zamerao Molijeru, koga je mnogo potovao i voleo, na banalnosti i niskosti u komedijama ( Je ne reconnais plus lauteur du Misantrophe dans ce sac ridicule o Scapin senveloppe ). Uticaj Pseudo-Longina se ogleda upravo u tom preziru prema farsi, kojoj se suprotstavlja uzvienost kao primarni kriterijum. U etvrtom pevanju Boalo pie o poreklu poezije i daje savete piscima kako da uoe i razviju u sebi ono to je specifino njihovo. Boaloova poetika zasniva se na dva kulta : kult Starih i kult Razuma. Razum, ija je jedna od funkcija da kontrolie i regulie matu, mora da se nalazi u ravnotei sa nadahnudem. Boalo naglaava da bez darovitosti, nadahnuda i mate ne moe biti stvarnog pesnika. Osnovni cilj mora biti postizanje uzvienosti. Protivi se nekontrolisanoj upotrebi matovitih elemenata, laenom sjaju, trivijalnosti, bufoneriji, emfatinosti i nakidenosti. Delo mora biti jednostavno, prirodno i skladno. Minuciozan rad omogudide brino negovanu formu. Pravila moraju biti potovana, a ton jedinstven zavisno od knjievnog roda, a raznolik u okviru dela. Boalo preuzima i ote mesto od Horacija spojiti korisno sa prijatnim. Aristotelovo podraavanje Boalo shvata kao podraavanje istinitosti ljudske prirode, radi dosezanja opte istine o ljudima. Boalo je uveren da je ljudska proroda nepromenljiva, i zato posebnu panju pridaje psiholokoj istinitosti, koja poiva na izgraenosti i izdiferenciranosti karaktera likova. Verovao je u mogudnost dosezanja apsolutno lepog, te je zato traio rigoroznu disciplinu u radu na delu. Njegove omiljene figure (sve su to oblici lakonizma) su : brahilogija saeti oblik izraavanja koji se postie tako to se neki delovi iz reenice izostave, ako se po kontekstu i dalje jasno razume smisao reenica ; litota saet oblik izraavanja, pojednostavljen, suzdran, bez retorikih ukrasa, koji sa vrlo malo rei govori mnogo ; i metonimija izraavanje jednog pojma drugim koji je sa prvim u logikoj vezi ili je njegov materijalni simbol, a novo znaenje moe da izazove niz asocijacija.

Burleska Le Lutrin
Neki kritiari ga nazivaju herojsko-komikom pesmom ??, a neki parodijskom epopejom. To je u stvari anr nove burleske koju je Boalo eleo da ustolii. Glavna karakteristika burleske, neprilagoenost stila temi, ovde je transformisana tako to je beznaajan spor malih i sitniavih ljudi uvedan do homerovskih dimenzija, a opevan je uzvienim stilom. Mali ljudi su smeni likovi zbog svog pompeznog stila. Inae je obiaj da visoke istirijske linosti postaju smeni likovi zbog vulgarnih situacija u koje bivaju umeani i prostog jezika koji im se pripisuje.

Spis Rflexions critiques sur quelques passages du rhteur Longin, trait en douze rflexions
Stvarni kritiki testament u kome je objavljeno moda vie nego u satirama. Boalo je proveo nekoliko decenija razmiljajudi o Plotinovoj misli. Osnovni uticaj sadri se u ideji da je uzvienost vanija u poetikom delu od bilo kog drugog elementa.Boalo je polazio od pretpostavke da je razum svih ljudi nepromenljiv i vean, a kako se poimanje

lepog, odnosno ukus zasniva na razumu, lepo je samim tim i nepromenljivo i veno. Kako je razum kod svih ljudi isti, onda i misli moraju biti sline. Pa tako pisac po Boalou ne moe da razvija svoju originalnost u oblasti ideja. Veliinu pisca zato treba meriti po formalnom savrenstvu, po istinitosti i snazi, iako naela Boaloove poetike nisu osriginalna, sama rasprava jeste. Boalo je ukazao na neuskladivost forme i sadrine, rime i razume. Shvatio je pre mnogih drugih znaaj jezika. itav piev stvaralaki napor mora biti usmeren ka poduhvatu da ostvari savrenu identifikaciju forme i sadrine. Boalo je u svojoj poetici iznosio drukije stavove nego kroz svoje stvaralatvo, jer je eleo da se postavi kao zakonodavac parnasa. On je Molijera izuzetno cenio (jedna jedina zamerka). Kao klasiar, Boalo je imao izuzetno siguran sud kada je re o delima savremenika, sem kada je re o LaFontenu. Znaajan je njegov uticaj na Molijera i Rasina. Sa razlogom mu se zamera to nije pokazao razumevanje za knjievnost srednjega veka, za Plejadu sa Ronsarom, za ono to de docnije biti nazvano barokna knjievnost protivio se precioznosti, preslobodnoj mati, koridenju krajnosti, lanoj suptilnosti, burlesknosti. Tako da je hrabro napao mnoge lane veliine svog vremena. Stvaljao je znak jednoakosti izmeu iskrenosti i istinitosti. Pesnika umetnost nije didaktiko-prozaino delo, ni dogmatska rasprava, ni suvoparni traktat. To je ivo i slikovito delo koje u duhu svog vremena eli da se dopadne. U njemu ima raznovrsnih elemenata, kojima jedinstvo obezbeuju koherentnost i jedinstvenonst naela. Boalo raspolae komikim darom, bogatim smislom za humor. On je sjajan parodiar. Tehnikama nagomilavanja efekata i ubrzavanjem tempa daje mnogo ivosti scenama, a tehnikom neoekivanih poreenja postie izuzetne komike efekte. On ima izuzetan smisao za koncizan izraz ili definiciju, tako da se govori o njegovim formulama koje se lako pamte i esto citiraju. PR: Quen un bien, quen un jour, un seul fait accompli, Tienne jusqu la fin le thtre rempli. Njegovo delo odlikuju dobra faktura stiha, reljefnost izraza, ivost slika, napetost naracije, a monotoniju je izbegavao upotrebom narativnih umetaka o istorijatima, anegdotama, i uopte pomodu brojnih zanimljivih digresija. Osnovne karakteristike njegovog dela, jesu: otmena jednostavnost, jasnost izraza, raznolikost tonova i stilska strogost.