SLUBENE LIST REPUBLIKE KOSOVA / PRITINA: GODINA III / Br. 39 / 01 OKTOBAR 2008 ZAKON Br.

02/L-123 O POSLOVNIM DRUTVIMA Skuptina Kosova, Shodno Poglavlju 9.1.26 taka (a) Ustavnog okvira za privremenu samoupravu na Kosovu (UNMIK Uredba br. 2001/9 od 15. maja 2001), Prihvatajui injenicu da zdrava ekonomija na Kosovu zavisi od postojanja moderno orijentisanog trita i od adekvatnog pravnog okvira koji e odgovarati potrebama biznisa; Uvidjajui da ovaj pravni okvir treba obavezno da sadri, izmedju ostalog, odgovarajui bazini zakon o trgovakim drutvima (organizacijama) koji obezbedjuje, unapredjuje i efikasno razvija osnivanje, registraciju, funkcionisanje i prestanak pojedinih vrsta trgovakih drutava koje postoje u ekonomski razvijenim zemljama; i U cilju uspostavljanja osnovnog zakona kao i usklaivanje zakonske regulative Kosova sa zahtevima i najboljim praksama Evropske unije; Usvaja: ZAKON O POSLOVNIM DRUTVIMA DEO I OPTE ODREDBE SADRAJ lan 1 Cilj i delokrug ovog Zakona lan 2 Definicije lan 3 Obavljanje Poslovnih Delatnosti od Registrovanih Poslovnih Drutava (Organizacija) lan 4 Vrste Kosovskih Poslovnih Drutva (Organizacija) lan 5 Doputeni Ciljevi DEO II REGISTAR I REGISTRACIJA Glava 1 lan 6 lan 7 lan 8 lan 9 lan 10 lan11 lan 12 lan 13 lan 14 lan 15 Registar Osnivanje Registra Funkcije Registra Direktor (Rukovodioc Registra) Zabrana Nezakonitog Uticaja Obavezni Javni Pristup u Arhivi Objavljivanje Uslova za Registrovane kompanije Naknada (Taksa) za Registaciju Uslovi za Registraciju Zadaci Registra Administrativna Priroda Registracije

lan 16 Ispravka Greaka

lan 17 lan 18 lan 19 lan 20

Razmatranje Spornih Pitanja (Predmeta) Odravanje Arhive uvanje tampane (Papirne) Arhive i Dokumenata Razmena Arhive, Dokumenata i Informacija

Glava 2 Ime i Rezervacija Imena lan 21 Ime Poslovnog Drutva (Organizacije) lan 22 Rezervacija Trgovakog Imena Glava 3 Registrovana Kancelarija (Sedite) i Zastupnik (Agent) lan 23 lan 24 lan 25 lan 26 Registrovana Kancelarija (Sedite) i Registrovani Zastupnik (Agent) Usluge za ili Dostavljanje za Jedno Poslovno Drutvo (Organizaciju) Promena Registrovane Zastupnika (Agenta) ili Kancelarije (Sedita) Ostavka Registrovanog Zastupnika (Agenta)

Glava 4 Obavezne informacije koja e se obezbediti za trea lica lan 26A Obavezne informacije koja mora da se obezbediti za trea lica Glava 5 Registracija jednog Privatnog Preduzea (Linog Poslovnog Preduzea) lan 27 Registracija jednog Privatnog Preduzea (Linog Poslovnog Preduzea) lan 28 Izmene i Dopune za Registraovane Informacije Privatnog Preduzea (Linog Poslovnog Preduzea) Glava 6 Registracija jednog Generalnog Partnerstva (Ortakog Drutva) lan 29 Registracija jednog Generalnog Partnerstva (Ortakog Drutva) lan 30 Izmene i Dopune Memoranduma o Generalnom Partnerstvu (Ortakom Drutvu) Glava 7 Registracija i Osnivanje Jednog Ogranienog Partnerstva (Komanditnog Drutva) lan 31 Registracija i Osnivanje Jednog Ogranienog Partnerstva (Komanditnog Drutva) lan 32 Izmena i Dopuna Memoranduma ili Sporazuma o Ogranienom Partnerstvu (Komanditnom Drutvu) Glava 8 Registracija i Osnivanje jedne Kompanije (Drutva) sa Ogranienom Odgivornou lan 33 Registracija i Osnivanje jedne Kompanije (Drutva) sa Ogranienom Odgovornou lan 34 Izmena i Dopuna Statuta ili Sporazuma Drutva (Kompanije) Glava 9 Registracija i Osnivanje jednog Deoniarskog Drutva lan 35 Registracija i Osnivanje jednog Deoniarskog Drutva lan 36 Izmena i Dopuna Statuta ili Pravilnika Glava 10 Registracija jednog Inostranog Poslovnog Drutva (Organizacije) lan 37 lan 38 Registracija Inostranog Poslovnog Drutva (Organizacije) Izmena i Dopuna Memoranduma jednog Inostranog Poslovnog Drutva

Glava 11 Registracija Prestanka (Zavretka), Dobrovoljnog Rasputanja i Spajanje lan 39 Obavetenje o Prestanku Postojanja pre Poetka Obavljanja Poslovne Delatnosti lan 40 Obavetenje o Dobrovoljnom Rasputanju, Opoziv lan 41 Podnoenje Dokumenata o Spajanju

Glava 12 Izvetaji lan 42 Podnoenje Godinjeg Izvetaja Direktoru lan 43 Nepotpun Godinji Izvetaj ili Nepodnoenje Godinjeg Izvetaja Glava 13 Registracija Trgovakih Imena lan 44 Neophodna Registracija Trgovakog Imena lan 45 Podnoenje Prijave za Registraciju Trgovakog Imena lan 46 Uverenje o Registraciji Trgovakog Imena lan 47 Rok Trajanja i Produenje Registracije Trgovakog Imena DEO III PRIVATNO PREDUZEE (LINO POSLOVNO PREDUZEE) lan 48 Neograniena Odgovornost, Nije Pravno Lice DEO IV GENERALNO PARTNERSTVO (ORTAKO DRUTVO) lan 49 lan 50 lan 51 lan 52 lan 53 lan 54 lan55 lan56 lan 57 lan 58 Priroda Generalnog Partnerstva Priroda Interesa Generalnog Partnerstva Broj Generalnih Partnera Naelo Odgovornosti Registracija Trgovakih Imena Forma Uloga (Doprinosa) Sporazum o Generalnom Partnerstvu Dobit, Gubitak, Alokacija i Raspodela (Distribucija) Odgovornost za Gubitke Ovlaenje Generalnog Partnera u Obavljanu Dunosti za Partnerstvo

lan 59 Upravljanje i Rukovodjenje lan 60 Medjusobna Prava i Obaveze Partnera lan 61 Prinudna Prava i Obaveze lan 62 lan 63 lan 64 lan 65 Imovina Partnerstva Povlaenje Jednog Partnera Rasputanje Generalnog Partnerstva Dobrovoljno Rasputanje i Likvidacija Generalnog Partnerstva DEO V OGRANIENO PARTNERSTVO (KOMANDITNO DRUTVO) lan 66 Priroda Ogranienog Partnerstva (Komanditnog Drutva) lan 67 Memorandum Ogranienog Partnerstva lan 68 Sporazum o Ogranienom Partnerstvu lan 69 Arhiva Koju Ogranieno Partnerstvo je Duna da uva i Stavi na Raspolaganje lan 70 Doprinosi (Ulozi) Ogranienih Partnera lan 71 Ogranienja i Odgovornosti Ogranienih Partnera lan 72 Prenos (Transfer) Interesa Ogranienog Partnerstva lan 73 Prijem Naknadnih Generalnih Partnera lan 74 Zarade i Gubici lan 75 Povlaenje Ogranienog partnera lan 76 Rasputanje i Prestanak Poslovanja lan 77 Razlozi za Rasputanje i Zahtev za Prestanak Poslovanja

DEO VI DRUTVO (KOMPANIJA) SA OGRANIENOM ODGOVORNOU Glava 1 Opte Odredbe lan 78 Priroda Drutva (Kompanije) sa Ogranienom Odgovornou i jedan Vlasniki Interes lan 79 Osnovni Kapital lan 80 Naelo Odgovornosti lan 81 Odgovornost Osnivaa za Postupke Pre Registracije lan 82 Ovlaenje lan 83 Rok Trajanja lan 84 Vlasnici Glava 2 lan 85 lan 86 Statut i Pravilnici Statut Sporazum Drutva

Glava 3 Obavezna Arhiva i Pristup lan 87 Arhiva Koju Drutvo Mora da Odrava lan 88 Arhiva Mora Biti Dostupna za Vlasnike Glava 4 Doprinosi Vlasnika

lan 89 Oblik Doprinosa lan 90 Odgovornost za Dogovorene (Usaglaene) Doprinose (Uloge) lan 91 Kazne zbog Nesiplate Dogovorenog Doprinosa Glava 5 Raspodela Vlasnicima lan 92 lan 93 lan 94 Raspodela Vlasnicima Ogranienja Prilikom Raspodele Lina Odgovornost za Zabranjene Raspodele

Glava 6 Su-vlasnitvo i Prenos (Transfer) Vlasnikih Interesa lan 95 Suvlasnitvo jednog Vlasnikog Interesa lan 96 Prenos (Transfer) Vlasnikog Interesa lan 97 Fakultativna Odredba za Ogranienje Prenosa lan 98 Fakultativna Odredba za Zahtev Prve Ponude Drutva (Kompanije) lan 99 Pravo Pruzimaa lan 100 Ostala Prava i Odgovornosti za Prenosnika i Preuzimaa jednog Vlasnikog Interesa lan 101 Zabranjenjeni Prenos je Nitav lan 102 Sticanje Sopstvenog Vlasnikog Interesa od Strane Drutva Glava 7 Prestanak (Zavretak) Vlasnitva lan 103 Prestanak (Zavretak)Vlasnitva lan 104 Povlaenje ili Iskljuenje Vlasnika lan 105 Dejstvo Povlaenja ili Iskljuenja Glava 8 Upravljanje i Rukovodjenje lan 106 lan 107 lan 108 lan 109 Glasanje Vlasnika Kada je Neophodno Jednoglasno Glasanje Aktivnosti bez Sednice Imenovanje i Razreenje Upravnika

lan 110 lan 111 lan 112 lan 113 lan 114 lan 115 lan 116

Ovlaenje Upravnika da Deluje u Ime (Kompanije) Drutva Obaveza za Odravanja Knjiga i Arhive i Obezbedjivanje Pristupa Dunost Panje i Pravilo Poslovne Procene Obaveza o Lojalnosti Obaveza o Ne-Nadmetanju Izvravanje Zadataka od Osoblja ili Izvedene Sudskim Postupkom Lica koja su Zaduena sa Zadacima

Glava 9 Rasputanje i Likvidacija lan 117 Razlozi koji Prouzrokuju Rasputanje lan 118 Prestanak Poslovanja i Likvidacija (Kompanije) Drutva lan 119 Raspodela Aktive (Imovine) Kompanije/Drutva Prilikom Likvidaciji Glava 10 Spajanje lan 120 Spajanje koje Ukljuujuje jednu Kompaniju (Drutvo) sa Ogranienom Odgovornou lan 121 Sadraj Plana o Spajanju lan 122 Uslovi za Odobrenje Plana lan 123 Registracija i Vreme Stupanja na Snagu jednog Spajanja lan 124 Posledice Spajanja lan 125 Spajanje jedne Kompanije (Drutva) i jedne Inostrane Korporacije DEO VII DEONIARSKO DRUTVO Glava 1 Opte Odredbe lan 126 lan 127 lan 128 lan 129 lan 130 lan 131 lan 132 lan 133 lan 134 Priroda Deoniarskog Drutva i Deonice Osnovni Kapital Naelo Odgovornosti Odgovornost Osnivaa za njihove Postupke Pre Registracije Nadlenost Rok Trajanja Deoniari Ovlaenja Osnivaa Prestaje posle Registracije Sticanje Imovine od Osnivaa

lan 135 Ogranienje Mogunosti Deoniarskog Drutva da se Pretplati ili Posluje sa Svojim Neemitovanim Deonicama lan 136 Odsustvo Ultra Vires Zatite Glava 2 Statut i Pravilnici lan 137 Statut lan 138 Pravilnici lan 139 Statut Preovladava nad Pravilnicima lan 140 Organizaciona Sednica Deoniarskog Drutva Glava 3 Deonice i Hartije od Vrednosti lan 141 Obina i Preferencijalna Deonica; Odsustvo Deonice na Donosioca lan 142 Ovlaene i Izdate Deonice lan 143 Spisak Deoniara lan 144 Pristup Deoniara u Spise (Dokumenta) lan 145 Uverenja o Deonici i Ne-overene Deonice

lan 146 Prava Vlasnika Obinih Deonica lan 147 Prava Vlasnika Preferencijalnih Deonica lan 148 Hartije od Vrednosti izuzev Deonica, Hartije od Vrednosti koje se mogu Zameniti u Deonicu, i Mogunost za Sticanje (Kupovinu) Deonica lan 149 Isplata za Deonicu i Ostale Hartije od Vrednosti lan 150 Delimino Plaanje za Deonice lan 151 Odgovornost jednog Vlasnika za Delimino Uplaenu Deonicu lan 152 Prea Prava na Novim Deonicama Glava 4 Osnovni Kapital Clan 153 Iznos, Pretplata i Plaanje, Odnos sa Nominalnom Vrednou lan 154 Poveanje Osnovnog Kapitala lan 155 Smanjenje Osnovnog Kapitala lan 156 Podele Deonica, Regrupisanje Deonica (revers-splits) i Ponitavanja koja ne Menja Osnovni Kapitala lan 157 Otkup ili povlaenje (opoziv) deonica Glava 5 Raspodela (Distribucija) lan 158 Dividende lan 159 Postupak za Odobrenje (Ovlaenje) Dividendi lan 160 Sticanje (Kupovina) Sopstvenih Deonica od Strane Kompanije lan 161 Postupak za Sticanje Sopstvenih Deonica lan 162 Postupak za Sticanje Deonica Pro Rata Od Svih Deoniara lan 163 Poloaj Ponovno Steenih Deonica lan 164 Ogranienja u Raspodeli i Plaanja za Sticanje Sopstvene Deonice lan 165 Lina Odgovornosti Deoniara i Direktora za Zabranjene Raspodele lan 165 A Drutvo (Kompanija) nee Finansirati Sticanje Svojih Deonica ili Hariju od Vrednosti Glava 6 Odbor Direktora i Slubenici lan 166 Odbor Direktora (Upravni Odbor) lan 167 Kvalifikacije Direktora lan 168 Direktorska Naknada (Plata) lan 169 Ovlaenje i Nadlenost Odbora Direktora (Upravnog Odbora) lan 170 Broj Direktora lan 171 Izbor i Mandatni Rok Direktora lan 172 Kumulativno Glasanje za Direktora lan 173 Ostavka Direktora lan 174 Razreenje Direktora lan 175 Samostalnost Direktora lan 176 Popunjavanje Slobodnih Mesta u Odboru Direktora (Upravnom Odboru) lan 177 Predsednik Odbora Direktora (Upravnog Odbora) lan 178 Sednice i Obavetenje o Sednicama lan 179 Kvorum i Glasanje za Aktivnosti Odbora lan 180 Aktivnosti Odbora Bez Sednice lan 181 Komisije Odbora lan 182 Zapisnik sa Sednica Odbora lan 183 Slubenici lan 184 Otkrivanje Linog i Finansijskog Interesa i Obaveza o Lojalnosti lan 185 Razreenje Slubenika lan 186 Dunost Panje i Pravilo o Poslovnoj Proceni lan 187 Zabranjena Konkurencija lan 188 Prinudno Izvrenje Zadataka na Osnovu Individualne ili Derivativne Tube u Sudskom Postupku

Glava 7 Deoniari i Sednice Deoniara lan 189 Godinja Sednica Deoniara lan 190 Vanredne Sednice Deoniara lan 191 Sudski-Nalog za Odravanje Sednice Deoniara lan 192 Nadlenost Sednice Deoniara lan 193 Obavetenje o Sednici Deoniara lan 194 Odustajanje od Obavetenja lan 195 Dnevni Red Sednice lan 196 Utvrivanje Datuma za Sednicu lan 197 Rukovodjenje sa Sednicom lan 198 Raspoloivost Spiska Deoniara za Sednicu lan 199 Lino Glasanje ili Glasanje Preko Punomonika lan 200 Kvorum i Potrebni Glasovi za Donoenje Odluka na Sednici lan 201 Pravo Glasa za Deonicu lan 202 Pravo Uea u Glasanju Nekih Vrsta Vlasnika lan 203 Zapisnik sa Sednice Glava 8 Izmena Statuta lan 204 lan 205 lan 206 lan 207 lan 208 Izmena i Dopuna Statuta Izmena i Dopuna od Inokosnog Odbora Direktora Izmene i Dopune od strane Odbora i Deoniara Grupno Glasanje Registracija i Stupanje na Snagu Izmene Dopu

Glava 9 Program Vlasnitva Akcija Radnika lan 209 Program Vlasnikih Akcija Radnika Glava 10 Spajanje, Odvajanje i Ostale Glavne Transakcije lan 210 Definicija Spajanja lan 211 Postupak Spajanja lan 212 Nezavisno Finansijsko Miljenje lan 213 Nuni Sadraj Plana o Spajanju lan 214 Registracija i Stupanje na Snagu Spajanja lan 215 Dejstvo Spajanja lan 216 Ponitenje Spajanja lan 217 Spajanje Deoniarskog Drutva sa Drutvom sa Ogranienom Odgovornou lan 218 Spajanje sa Stranim Drutvima lan 219 Odvajanje lan 220 Dejstvo Odvajanja lan 221 Definicija Ostalih Glavnih Transakcija lan 222 Postupak za Ostale Glavne Transakcije lan 223 Prava Deoniara na Neslaganje i Prijem Isplate lan 224 Utvrdjivanje Vrednosti Glava 11 Sticanje Kontrole nad Deonicama Drutva lan 225 lan 226 lan 227 lan 228 Sticanje Kontrole Bloka Ponuda Deoniarima da Stiu (Kupe) Deonice Drutva Razotkrivanje Potencijalnog Sticanja Upravljakog Bloka Posledice Neizvravanja

Glava 12 Rasputanje i Likvidacija lan 229 Dobrovoljno Rasputanje Drutva

lan 230 Prestanak Poslovanja i Likvidacija Drutva lan 231 Rasputanje po Isteku Roka Trajanja Drutva lan 232 Prinudno Rasputanje Drutva lan 233 Raspodela Aktive (Imovine) Drutva Prilikom Likvidacije lan 234 Izvrenje Potraivanja Protiv Rasputenog Drutva DEO VIII PRELAZNE ODREDBE lan 235 Prelazno Razdoblje za Registraciju Postojeih Poslovnih Drutava u Registar lan 236 Datum Stupanja na Snagu i Stavljanje Van Snage Ranijeg Zakonodavstva lan 1 Cilj i Delokrug ovog Zakona 1.1 Cilj ovog zakona je da: (a) utvrdi vrste poslovnih drutava (organizacija) na osnovu kojih e se obavljati poslovne delatnosti na Kosovo; (b) osniva, za svaku vrstu poslovnog drutva (organizacije), primeljive zahteve za registraciju; (c) uspostavlja, za svaku vrstu poslovnog drutva (organizacije), zakonske odredbe uvaavajui njihovu poslovnu sposobnost i strukturu i njihova prava i obaveze, kao i prava i obaveze njihovih vlasnika, rukovodioca, direktora, pravnih zastupnika i prava i obaveze treih lica; i (d) osniva zakonske odredbe koja unapreuju i omoguavaju uredno i efikasno osnivanje, delovanje i rasputanje ovih poslovnih drutva (organizacija). 1.2 Izriito je predvieno da je ovaj zakon ogranien u oblasti primene i da ne uspostavlja pravila ili regulie pitanja koja su u oblasti primene drugih osnovnih normativnih akata. Bez opteg prejudiciranja gorenavedenog, izriito je predvieno da pravila za licenciranje i regulisanje aktivnosti poslovnih drutva (organizacija) i raunovodstvo, finansijsko izvetavanje i rad i praksa zapoljavanja poslovnih drutva (organizacija) se ne nalaze u okviru delokruga ovog zakona. Uslovi finansisjkog izvetavanja poslovnih organizacija moraju da budu u skladu sa propisima iz Uredbe UNMIK-a 2001/30 od 29. oktobra 2001 o osnivanju Kososvskog odbora za standarde finansijskog izvetavanja poslovnih organizacija ili sa bilo kojim drugim vaeim zakonom donetim u tu svrhu. lan 2 Definicije 2.1 Uvek kada su korieni u ovom zakonu, sledee rei i izrazi, imaju dolenavedena znaenja, osim u sluajevima kada kontekst u kojem se oni pojavljuju jasno navodi na drugaije znaenje: Kompanija znai deoniarsko drutvo ili drutvo sa ogranienom odgovornou koja je osnovana na Kosovo. Ministarstvo znai Ministarstvo Trgovine i Industrije, i Ministar oznaava Ministra Trgovine i Industrije. Ovlaeno lice ima znaenje koje je propisano u lanu 13.7 ili, ako je primeljivo, u lanu 13.8 ovog zakona. Kosovsko poslovno drutvo (organizacija) je opti naziv koji znai i obuhvata bilo koju vrstu poslovnog drutva (organizacije) koja je osnovana na Kosovo na osnovu ovog zakona: jedno privatno preduzee (lino poslovno preduzee), jedno generalno partnerstvo (ortako drutvo), jedno ogranieno partnerstvo (komanditno drutvo), jedno drutvo (kompaniju) sa ogranienom odgovornou i jedno deoniarsko drutvo.

Inostrano poslovno drutvo je opti naziv koji znai i obuhvata bilo koju vrstu poslovnog drutva (organizacije) koja je (i) bila propisno osnovana i koja trenutno valjano postoji na osnovu zakona sa jednom jurisdikcijom van Kosova, i (ii) ima ovlaenja, saglasno tom zakonu, da se angauje, u poslovnim delatnostima pod tom jurisdikcijom. Poslovna delatnost (aktivnost) oznaava bilo koju vrstu redovne ili ponovljene delatnosti/aktivnosti koja ukljuuje ponudu, isporuku ili proizvodnju roba, usluga, imovine i/ili radova za bilo koje lice ili drutvo (organizaciju), u zamenu ili u oekivanju bilo koje vrste plaanja ili nadoknade, pod uslovom, da se radnik koji prua usluge za njegovog poslodavca ne smatra da obavlja poslovnu delatnost do one mere da se ove usluge nadoknade na osnovu radnikovog ugovora sa njegovim poslodavcem. Doprinos (Ulog) znai jedan iznos ili neka vrednost koje jedno lice ili drutvo (organizacija) plaa jednom partnerstvu ili jednom pravnom licu, u zameni za jedan interes u partnerstvu, jedan vlasniki interes, ili jednu deonicu. Direktor Registra oznaava Direktora Registra. Plaanje (Distribucija) znai bilo koji prenos (transfer) novca ili druge imovine, bilo da je ona materijalna ili nematerijalna, od jednog partnerstva ili od jednog kompanije (drutva) na bilo kojeg njegovog partnera (ortaka), lana ili deoniara zato to je njegov/njen poloaj kao jedan partner, lan ili deoniar. lan Porodice ukljuuje (i) jednog branog druga, roditelja, brata, sestru, dete ili unuka/u, (ii) brata, sestru, roditelja ili branog druga ili bilo kojih od gorepomenutih; ili (iii) bilo koje lice koji ivi u istom domainstvu. Partnerstvo (Ortaluk) znai jedno ogranieno partnerstvo (komanditno drutvo) ili jedno opte partnerstvo (ortatvo) osnovano na Kosovo. "Lice" znai, i odnosi se samo na fiziko lice. Pravno Lice je opti naziv koji oznaava bilo koje drutvo, ukljuujui bilo koje poslovno drutvo, koje ima, u pravnom smislu, jedan pravni identitet koji je odvojen i poseban od njegovih lanova, vlasnika i deoniara. Osnovni normativni akt oznaava jedan zakon koji je usvojen od Skuptine Kosova ili jednu UNMIKovu uredbu. Javni autoritet znai (i) bilo koji vladin izvrni organ, javni organ, ministarstvo, dedeoman, agencija, ili drugi autoritet koji ima izvrnu, zakonodavnu, regulatornu, administrativnu ili sudsku vlast na teritoriji Kosova.; (ii) bilo koje preduzee, organizaciju ili ustanovu koje obavljaju bilo koju od gorepomenutih funkcija na osnovu prenosa ovlaenja od jednog autoriteta na osnovu jednog normativnog ili podnormativnog akta ili na osnovu delegiranja ovlaenja od jednog drugog javnog autoriteta. i (iii) bilo koje slubeno lice, javni slubenik, radnik ili zastupnik od bilo kojih gore pomenutih. Odredjivanje Datuma podrazumeva datum na osnovu kojeg ogranieno partnerstvo (komanditno drutvo), drutvo sa ogranienom odgovornou ili deoniarsko drutvo utvrdjuje identitet svojih partnera, lanova ili deoniara i visinu njihovog vlasnikog uloga (interesa), u cilju utvrdjivanja njihovih prava na osnovu ovog zakona ili na osnovu dokumenata o osnivanju poslovnog drutva (organizacije). Registar znai Kosovski Registar za Poslovna Drutva (Organizacije) i Trgovaka Imena. Sud znai jedan nadlean sud. Ovaj zakon podrazumeva ovaj zakon i podzakonske propise i instrumente koji su doneti na osnovu ovog zakona, ukljuujui i pravila o izvrenju, koji su doneti na osnovu ovog zakona. Deonica znai jedno vlasniko pravo u jednom drutvu ili kompaniji daje vlasniku prava koja su blie opisana u lanu 78, lanu 126 i lanovima 141 do 147 ovog zakona

Deoniar znai lice ili jedinicu koja moe upravljati sa pravima koja su zastupljena u Deonici. Deoniarska ema Radnika znai program vlasnikih deonica radnika (PVAR) ili slino emi vlasnikih deonica radnika kao to je definisano u lanu 209 2.2 Reference u ovom zakonu koje se odnose na bilo koji osnovni normativni akt bie tumaena jednako kao za bilo koji nasledni osnovni normativni akt. 2.3 U ovom zakonu, jednina obuhvaa mnoinu i mnoina obuhvaa jedninu izuzev ako kontekst u kojem se pojavljuje zahteva drugaije. Izraz "on" obuhvaa "ona" i "on"; i izraz "njega" obuhvaa "njen" i "on" izuzev ako kontekst u kojem se pojavljuje zahteva drugaije. lan 3 Poslovne Delatnosti koje Obavljaju Registrovana Poslovna Drutva (Organizacija) 3.1 Osim ogranienih izuzetaka koji su utvrdjeni u lanu 3.2 i lana 37.2, poslovna delatnost se ne moe preduzeti bilo gde na Kosovo, osim od Kosovskih poslovnih drutava (organizacija) ili inostranih poslovnih drutava (organizacija) koja su registrovana u Registru. 3.2 Jedno lice ili drutvo (organizacija) koje nije registrovano moe obavljati poslovnu delatnost na Kosovo jedino do granice do koje osnovni normativni akt izriito dozvoljava ili ovlauje ovo lice ili drutvo (organizaciju) da obavlja ovu poslovnu delatnost (. 3.3 Izuzev kao to je propisano u lanu 3.2 ili lanu 37.2, ako je jedno lice ili drutvo (organizacija) koja nije registrovana i obavlja poslovne delatnosti na Kosovo, to lice ili drutvo (organizacija) prekrie ovaj zakon i od njih e se zahtevati da plate administrativnu novanu kaznu u skladu sa podzaknskim aktom koji e doneti Ministar na osnovu lana 3.4. 3.4 Ministar je ovlaen i odgovoran da pripremi i donese jedan podzakonski akt u kojem e propisati administrativne novane kazne za bilo koje lice ili drutvo (organizaciju) koja je uinila jedan prekraj koji je opisan u lanu 3.3 ili drugaije prekrio ovaj zakon. Iznos ove administrativne novane kazne ustanovie se na nivou koji e biti (i) proporcionalan sa stepenom, obimom i veliinom dotinog prekraja, (ii) dovoljan za odvraanje ovih prekraja. 3.5 Ministar e takoe biti ovlaen i odgovoran da propie za dva ili vie odgovarajua javna autoriteta odgovornosti za primenu ovih podzakonskih akata ukljuujui procenu, prilupljanje i rukovanje sa dotinim novanim administrativnim kaznama; pod uslovom, da, svaki ovakav javni autoritet, koji prikuplja i rukuje sa ovim kaznama, bude u skladu sa sa sistemom i pravilima koje je utvrdio Trezor (Blagajna) u skladu sa lanom 3.6 dole. 3.6 Sve ove prikupljene novane administrativne kazne bie javni novac u smislu Zakona o Upravljanju i Odgovornosti za Rad u Javnim Finanasijama ili bilo kojeg naslednog zakonodavstva. Trezor (Blagajna) e biti isljuivo ovlaen i odgovoran da osniva i primeni jedan sistem i pravila koja rukovode sa nainom prikupljanja i sa rukovoenjem ovih novanih administrativnih kazni. 3.7 Lice ili drutvo prema kojem je doneta ili izvrena jedna administrativna kazne, ima pravo, bez ogranienja, da podnese albe upravnom organu i da pokrene upravni spor prema Zakonu o Upravnom Postupku lan 4 Vrste Kosovskih Poslovnih Drutava 4.1 Jedno poslovno drutvo (organizacija) moe da se osniva na Kosovo kao jedno privatno preduzee (lino poslovno preduzee), jedno generalno partnerstvo (ortako drutvo), jedno ogranieno partnerstvo (komanditno drutvo), jedno drutvo (kompanija) sa ogranienom odgovornou ili kao jedno deoniarsko drutvo.

10

4.2 Ogranieno partnerstvo (komanditno drutvo), drutvo (kompanija) sa ogranienom odgovornou i deoniarsko drutvo mogu da nastaju jedino posle okonanja procesa registracije u Registru u skladu sa zahtevima koji su utvrdjeni u ovom zakonu. 4.3 Privatno preduzee (lino poslovno preduzee) i generalno partnerstvo (ortako drutvo) mogu nastati samo: (i) posle okonanja procesa registracije u Registru u skladu sa utvrdjenim zahtevima ovog zakona, ili (ii) nakon voenja poslovnih delatnosti na Kosovo bez ove registracije, kao to je utvrdjeno u lanovima 4.4 i 4.5 dole. 4.4 Ako je jedno lice angaovano u jednoj poslovnoj delatnosti na Kosovo bez prethodne registracije poslovnog drutva (organizacije) u skladu sa ovim zakonom radi obavljanja ove delatnosti, ovo lice e se smatrati, u smislu ovog zakona, da operie kao neregistrovano privatno preduzee (lino poslovno preduzee). Ovo privatno preduzee (lino poslovno preduzee), iako je neregistrovano, postojae u smislu ovog zakona i bie predmet primeljivih zahteva i odredaba ovog zakona i drugih zakona koji reguliu privatna preduzea (lina poslovna preduzea); meutim, dotino lice e biti predmet administrativnih kazni koje su utvrdjene u lanu 3.3 i 3.4 zbog propusta registracije ovog privatnog preduzea (linog poslovnog preduzea). 4.5 Izuzev kao to je propisano u lanu 4.6 dole, ako jedno lice, jedno poslovno drutvo (organizacija) ili bilo koja druga vrsta drutva (organizacije) koja sarauje sa jednim licem, poslovnim drutvom (organizacijom) ili bilo kojom drugom vrstom drutva (organizacije) koja obavlja bilo koju poslovnu delatnost na Kosovo, s tim da ovo/a lice(a) i/ili drutvo/a je propustilo da formalno osniva i registruje jedno partnerstvo ili pravno lice za preduzimanje ovih poslovnih aktivnosti, dotina lica i/ili drutva (organizacije) smatrae se u smislu ovog zakaona da deluju kao neregistrovano generalno partnerstvo (ortako drutvo). Ovo generalno partnerstvo (ortako drutvo), iako nije registrovano, postojae u smislu ovog zakona i bie predmet primeljivih zahteva i odredaba ovog zakona i drugih zakona koji reguliu generalno partnerstvo (ortako drutvo). U ovom sluaju, dotina lica i/ili drutva (organizacije) bie predmet administrativnih kazni koje su utvrdjene u lanovima 3.3 i 3.4 zbog propusta registracije ovog generalnog partnerstva (ortakog drutva). 4.6 Jedan sporazum koji nudi saradnju izmeu ili preko dva ili vie poslovna drutva (organizacije) koje su ve registrovana, nisu duna da se registruju prema lanu 4.5. lan 5 Doputeni Ciljevi 5.1 Jedno poslovno drutvo (organizacija) se moe osnivati i registrovati za bilo koje zakonite ciljeve i moe obavljati bilo koju zakonitu delatnost. 5.2 Bilo koje lice, drutvo (organizacija), ili grupa koja se sastoji od jednog ili vie lica i/ili drutava (organizacija) mogu osnovati i registrovati jedno poslovno drutvo (organizaciju). 5.3 Opte pravilo iz lana 5.1 nee ometati primenu bilo kojeg uslova koji je uspostavljen u jednom optem normativnom aktu u kojem se zahteva osnivanje jednog odreenog poslovnog drutva (organizacije) radi obavljanja jedne odreene poslovne delatnosti. 5.4 Ako je jedno poslovno drutvo (organizacija) osnovano i registrovano za obavljanje jedne delatnosti za koju je potrebna jedna licenca ili dozvola na osnovu jednog opteg normativnog akta, registracija ovog poslovnog drutva nee predstavljati ili se nee tumaiti kao ovlaenje pomenutog drutva da moe obavljati ovu delatnost. Poslovno drutvo je sama odgovorna, posle registracije, da identivikuje, podnese zahtev i da dobije potrebnu dozvolu ili licencu za obavljanje odgovarajue delatnosti od nadlenog javnog autoriteta. 5.5 Nijedan javni autoritet nije ovlaen da izda, i ne sme da izda, bilo koju licencu, dozvolu ili drugo ovlaenje kojom dozvoljava ili koja podrazumeva dozvolu, bilo kojem licu ili drutvu (organizaciji), da ima pravo da uestvuje u bilo kojoj poslovnoj delatnosti bilo gde na Kosovo, izuzev ako to lice ili drutvo (organizacija) nije obezbedilo dokaz od tog javnog autoriteta da to lice ili drutvo (organizacija):

11

a. ispunjava sve zakonske kriterijume, koji se izriito zahtevaju za dobijanje dotine licence, dozvole, ili ovlaenja, i b. da je registrovano u Registru, ili nije izuzeto od registracije prema lanu 3.2 i da je jasno i izriito ovlaena da obavlja dotine poslovne delatnosti na osnovu jednog drugog osnovnog normativnog akta. DEO II REGISTAR I REGISTRACIJA Glava 1 Registar lan 6 Osnivanje Registra Registar o Poslovnim Drutvima i Trgovakim Imenima na Kosovo osniva se kao jedna nezavisna izvrna agencija u okviru Ministarstva Trgovine i Industrije. lan 7 Funkcije Registra 7.1 Registar je duan da registruje poslovna drutva (organizacije) i inostrana poslovna drutva u skladu sa odredbama i zahtevima ovog zakona. Registar je takoe ovlaen i odgovoran da obavlja i ostale funkcije koje su propisane u ovom zakonom.

7.2 Registar e propisati i proglasiti odgovarajue obrazce i postupke radi olakavanja postupka registracije i rasputanja ovih poslovnih drutava (organizacija) u skladu sa odredbama ovog zakona. 7.3 Svi ovi obrazci treba da budu u potpunom skladu sa ovim zakonom i nee ustanoviti nikakve posebne uslove koji nisu jasno i izriito utvrdjeni u ovom zakonu. 7.4 Izuzetno, Registar je ovlaen i odgovoran da pripremi i proglasi odgovarajue razumne obrazce i postupke radi olakavanja sposobnosti Registra da pravilno i efikasno primeni odredabe ovog zkona koji se odnose na: a. registraciju trgovakog imena ili trgovakih imena koje poslovno drutvo namerava da koristi radi obavljanja jedne ili vie poslovnih delatnosti; b. registraciju dokumenata za jednu linu poslovnu organizaciju, partnerstvo ili korporaciju koji se zahtevaju ili koji su doputeni radi registracije na osnovu ovog zakona; c. rukovanje i razmatranje zahteva (prijava) za registraciju ovih trgovakih imena ili dokumenata; d. izdavanje uverenja o registraciji za svako poslovno drutvo, trgovako ime ili dokument koji je registrovan u Registru, uverenja ova koja e posluiti kao odluujui dokaz da je ovo poslovno drutvo, trgovako ime ili dokument propisno registrovano u Registar; i e. izvravanje ostalih funkcija koji su specifino i izriito dodeljeni Registru na osnovu ovog zakona. 7.5 Svi ovi obrazci bie objavljeni i bie na raspolaganju besplatno na internetu i u Registru. lan 8 Upravnik Registra

12

8.1 Upravnik Registra treba da bude visoki javni slubenik koji e biti poznat kao Direktor Registra za Poslovna Drutva i Trgovaka Imena. Izbor i razreenje Direktora Registra obavlja se u skladu sa postupcima o imenovanju i razreenju viih javnih slubenika. 8.2 Direktor Registra: (a) treba da ima univerzitetsku diplomu; (b) treba da ima najmanje pet godina radnog iskustva u pravnim poslovima ili poslovima u javnoj administraciji; (c) treba da obavlja struno svoje/svoja dunosti i da ispuni zahteve ovog zakona i drugih primeljivih zakonskih zahteva; (d) treba da obavlja svoje dunosti sa punim radnim vremenom i; (e) ne sme da se angauje na bilo koji drugi posao ili zanimanje, bilo kao radnik ili konsultant, dok obavlja dunost Direktora Registra. lan 9 Zabrana Nezakonitog Uticaja Nijedno lice ne treba da pokua da, posredno ili neposredno, politiki ili na nezakonit nain utie na Direktora Registra ili na jednog slubenika koji je angaovan od Registra radi obavljanja slubenih dunosti. Direktor Registra i svim zaposlenim licima ili onim koji su angaovani od strane Registra, strogo je zabranjeno da budu pod ovakvim nezakonitim uticajem. lan 10 Obavezni Javni Pristup u Arhivi 10.1 Podaci, dokumenti, zapisnici, obrazci, pravilnici i ostali materijali koji se trae prema ovom zakonu i koji su podneti u Registru ili koji su pripremljeni od Registra koji su u vezi sa njegovom delatnou ili postupkom ili bilo kojeg poslovnog preduzea su, bez izuzetka, javni dokumenti. Bez obzira na gorepomenuto, Registar nee dopustiti javni pristup za (i) bilo koji lini identifikacioni broj ili kopijama linih dokumenata identifikacije koje Registar koristi za identifikaciju lica ili naziva koji su dostavljeni za registraciju dokumenata. 10.2 Sa izuzetkom informacije i dokumenata koje lan 10.1 izriito zahteva radi spreavanja javnog pristupa, Registar je strogo obavezan da pripremi komplete ovih dokumenata, zapisa, akata, obrazaca, pravilnika i ostalih materijala koji e biti odmah i rutinski dostupni svakoj osobi, na njegov zahtev, radi razmatranja i umnoavanja u skladu sa Zakonom o Javnom Pristupu Slubenim Dokumentima. 10.3 Radi pravilne i potpune primene ovog lana 10.2 Ministarstvo treba da obezbedi da Registar ima jednu sigurnu kancelariju koja je dobro opremljena za javno itanje i umnoavanje u kojoj su ovi kompleti i svi dotini zapisnici, dokumenti, prijave, obrazci, pravilnici i ostali materijali odravaju na racionalan, organizovan i pristupaan nain. Od Registra se strogo zahteva da omogui pristup svim licima, koji to zatrae, u ovoj kancelariji u toku redovnog Vladinog radnog vremena. 10.4 Registar je duan da overi kopije kao verodostojne kopije ako jedno lice to zatrai. Registar moe da utvrdi jednu minimalnu naknadu (taksu) za javnost za korienje opreme za umnoavanje u ovoj kancelariji ili za overu kopija kao verodostojne kopije, ali samo ako je ova naknada propisana u podnormativnom aktu koja je proglaena od strane Ministra prema lanu 12.1. 10.5 Ako bilo koje lice smatra da Registar, ili bilo koji slubenik koji radi u Registru, ne ispunjava u potpunosti i rutinski propisane zahteve iz lanu 10, ovo lice moe da podnese prigovor Direktoru Registra i Ministru. Ministar je ovlaen i odgovoran da ispita navedeni propust i da zatrai od Direktora Registra da preduzme mere radi otklanjaja ovih nedostataka. Ako se navedeni propust ne otkloni u roku od

13

estdeset (60) dana od podnoenja prigovora, podnosioc prigovora moe podneti tubu Sudu. Ako sud utvrdi da je prvobitni prigovor valjan i da ovaj propust nije otklonjen u propisanom roku od estdeset (60) dana, Sud moe doneti nalog (i) o trajnom prestanku radnog odnosa Direktora i bilo kojeg drugog lica koji je kriv u Registru, i zahtevati od odgovornog organa za njegovo/njeno imenovanje, da imenuje jednog novog Direktora; i (ii) zahtevati od Ministra da preduzme potreban korak radi ispravke ovog propusta u Registru. lan 11 Objavljivanje Uslova za Registrovane Korporacije Registar je duan da za svaku korporaciju koja je registrovana u Registru, objavi u jednom dostupnom javnom veb cajtu sledee informacije ili bilo koje izmene u vezi stim u roku od mesec dana posle registracije ove korporacije ili bilo koju izmenu u ovoj informaciji: a. ime korporacije; b. vrstu korporacije (drutvo sa ogranienom odgovornou ili deoniarsko drutvo); c. adresu registrovane kancelarije korporacije kao i ime registrovanog zastupnika (agenta) korporacije u toj adresi; d. kratak opis poslovnog cilja ili ciljeva korporacije, ciljevi koji se mogu opisati prosto kao "angaovanje u bilo kojoj zakonitoj poslovnoj aktivnosti; e. ime i adresu svakog osnivaa; f.. imena direktora ili ovlaenih lica i, ako su navedeni u registarskim dokumentima korporacije, bilo koje ogranienje u njegovim ovlaenjima; g. vreme trajanja korporacije ako ono nije neogranieno; i h. osnivaki kapital korporacije. lan 12 Naknada (Taksa) za Registaciju 12.1 Ministar je duan da pripremi, proglasiti i objavi jedan podzakonski akt koji sadri spisak razumih naknada (taksi) koje e se uplatiti Registru za registraciju i druge usluge koje obezbeuje Registar. 12.2 Prilikom utvrdjivanja ovih naknada (taksi), Ministar je duan da obezbedi da ove naknade budu na minimalnom nivou i da ne budu teret i da ne budu materijalna prepreka prilikom registracije ili promene registracije. Bilo koja naknada treba da ima svoju osnovu jedino na vrstu podnetog dokumenta i ne treba da se osniva nikako ne vrednost, promet ili relevantni kapital relevantnog poslovnog drutva (organizacije). 12.3 Nijedno zaposleno lice ili lice koje angaovano od Registra ili Ministra ne treba da trai ili da pokua da utvrdi jednu naknadu u bilo kojem iznosu, izuzev ako je ova naknada izriito propisana u spisku naknada koja je proglaena od Ministra u skladu sa lanom12.1. 12.4 Sve naknade (takse), naplate i bilo koja plaanja, koje su prikupljene od Registra ili od Ministarstva, su javni novac u smislu Zakona o Upravljanju i Odgovornosti za Rad u Javnim Finanasijama. 12.5 Trezor (Blagajna) e uspostaviti i primeniti jedan sistem i pravila koja rukovode sa nainom prikupljanja i sa rukovanjem javnog novca koji je primljen od Ministarstva i od Registra. lan 13 Uslovi za Registraciju 13.1 Registar je strogo obavezan da formalno i slubeno registruje jedan dokument koji je njemu podnet, ako taj dokument ispunjava propisane zahteve iz lana 13 kao i ostale odgovarajue zahteve koji su propisani u ovom zakonu.

14

13.2 Ni jedan javni zvaninik ili javni slubenik nemaju bilo koja ovlaenja da izmene, dodaju ili da umanje zahteve koji su utvreni u ovom zakonu. 13.3 Dokument koji je podnet za registraciju treba da sadri sve informacije koje se izriito zahtevaju prema ovom zakonu. Ako lice(a) ili poslovno(a) drutvo(a) to ele, onda pomenuti dokument moe da sadri i ostale informacije. 13.4 Svako poslovno drutvo je pod stalnom obavezom da garantuje da su podnete informacije u registrovanom dokumentu tani i da su u saglasnosti sa zahtevima ovog zakona. 13.5 Registrovanom licu je dozvoljeno da dostavi registarska dokumenta u Registru na Albanskom, Srpskom, ili Engleskom jeziku. Iskljuivo pravo registrovanog lica je da odlui koji e od ovih jezika da koristiti; i Registra je obavezan da prihvati registrovani dokument ako je on podnet na jednom od ovih triju jezika. Ako je izvorni dokument na jednom jeziku koji je drugaiji od naznaenih jezika, ovaj dokumenat treba da bude propraen sa prevodom u jednom od tri navedena jezika. 13.6 Ime trgovinskog drutva i trgovinski naziv koji se koristi od trgovinskog drutva treba da bude u skladu sa lanom 28. i 29. Zakona o upotrebi jezika br. 2006/L 02-37. objavljen na osnovu Uredbe UNMIK-a br. 2006/51. 13.7 Svaki dokument koji je podnet za registraciju treba da bude potpisan od ovlaenog lica. Za potrebe ovog lana 13.7 jedno ovlaeno lice: a. za jednu kompaniju je: (i) jedan slubenik kompanije ili jedan slubenik Odbora Direktora (Upravni Odbor); ili (ii) jedan od osnivaa korporacije ako se dokument odnosi na poetnu registraciju kompanije, b. za jedno partnerstvo: bilo koji potpis njegovih generalnih partnera. Ako je dotini generalni partner kompanije, onda ovlaeno lice bie jedno ovlaeno lice kompanije kao to je naznaeno u gorepomenutoj taki a; c. za jedno privatno preduzee (lino poslovno preduzee): lice koji je vlasnik privatnog preduzea; d. za jedno inostrano poslovno drutvo (organizaciju), jedno ovlaeno lice na osnovu njegovih dokumenata o unutranjem upravljanju i zakonu mesta osnivanja koji je obavezujui za inostrano poslovno drutvo (organizaciju); i 13.8 Bez obzira na lan 13.7, ako je poslovno drutvo (organizacija), na osnovu Zakona o Likvidaciji i Reorganizaciji Pravnih Lica ili drugog osnovnog normativnog akta, slubeno stavljen pod upravom jednog upravnika ili je stavljen pod likvidacijom, onda je ovlaeno lice steajni upravnik ili likvidator. 13.9 Lice koje je jedno ovlaeno lice prema lanu 13.7 ili 13.8, moe za bilo koju cilj u vezi sa dostavljanjem bilo koje informacije ili dokumenta u registru ili predstavljanja dotinog poslovnog drutava (organizacije) u Registru da imenuje jedno lice da deluje u ime ovog ovlaenog lica. Ovo imenovanje vaie za jedan vremenski rok od 12 meseci izuzev ako se ranije ne opozove pisanim putem od ovlaenog lica. Ako je pretstavljen sa ovim pismenim imenovanjem, ili pismenim opozivom ovog imenovanja, registar je duan da slubeno prihvati ovaj dokument i imenovanje koje je specifikovano u njemu. Registar e sainiti jednu kopiju ovog imenovanja i ukljuwiti ovu kopiju u javno dostupnim dokumentima dotinog poslovnog drutva. 13.10 Kada jedno ovlaeno lice potpie jedan dokument za ili u ime poslovnog drutva (organizacija), on/ona treba jasno da navodi pored njegovog potpisa i (a) zakonito ime; (b) njegov poloaj; (c) svojstvo pod kojim on potpisuje; i (d) njegovu/njenu poslovnu adresu na Kosovo, koja moe biti na Kosovo ili van Kosova. 13.11 Uz svaki dokument koji se podnosi na registraciju treba da se priloi dokaz o plaenoj taksi koja je utvrdjena u podzakonskom aktu Ministra ovlaenom u lanu 12.1. Dokaz o plaanju treba da bude u formi koji je propisao Trezor (Blagajna), prema sistemu koji je utvrdjen i primenjen prema lanu 12.6. 13.12 Ministarstvo treba da obezbedi, to je pre mogue, da Registar razvije i primeni jedan sistem za: (a) elektronsko podnoenje dokumenata i (b) elektronsko izdavanje uverenja o registraciji kao i obavetenja i informacije od Registra.

15

13.13 Registar moe da pripremi i da stavi na raspolaganje za javnost osnovne obrazce za dokumenta koji su neophodni ili dozvoljeni za registraciju na osnovu ovog zakona. Ovi obrazci nee utvrditi ili nametnuti bilo koje zabrane, ogranienja ili zahteve koji nisu izriito utvrdjeni ili ovlaeni na osnovu ovog zakona. Nijedan obrazac ne treba da se pripremi ili trai za sporazume o ortatvu (partnerstvu), spoarazume o kompanijama (drutvima), memorandumima, pravilnicima ili odlukama ili za bilo koje izmene i dopune u vezi stim. lan 14 Zadaci Registra 14.1 Registar treba da zabelei (upie) vreme i datum prijema svakog dokumenta koji je podnet za registraciju i da prui dokaz o prijemu licu koji je dostavio dokument, i to na zahtev ovog lica. 14.2 Ako je jedan dokument primljen od Registra i ispunjava uslove prema ovom zakonu, Registar je formalno i slubeno obavezan da istu registruje u roku od deset (10) kalendarskih dana od dana njegovog prijema. Ovaj rok se moe produiti za esdeset (60) kalendarskih dana u vezi sa dokumentima koji su registrovani u toku prelaznog razdoblja u lanu 232. 14.3 Kada Registar registruje jedan dokument, on e u njemu upisati taan datum ove registracije. Odmah nakon registracije dokumenta, Registar dostavie poslovnom drutvu (organizaciji) ili njegovom zastupniku: jedan primerak dokumenta, zajedno sa pisanom potvrdom u kojoj je naznaen datum i vreme registracije. Ako registracija ovog dokumenta zahteva od Registra da izda novo uverenje o registraciji, onda Registar treba da obezbedi ovo novo uverenje koje e biti potpisano od strane Direktora Registra ili jedne slubene osobe Registra koji je propisno ovlaen od Direktora Registra. 14.4 Ako Registar zakljui da jedan dokument koji je podnet za registraciju ne ispunjava jedan ili vie zahteva ovog zakona i zbog toga se ne moe registrovati, Registar e, u roku od deset (10) kalendarskih dana od dana prijema ovog dokumenta, vratiti ovaj dokument poslovnom drutvu (organizaciji) ili njegovom slubeno odreenom zastupniku. U ovom sluaju Registar e istovremeno dostaviti poslovnom drutvu (organizaciji) detaljno pisano obrazloenje o razlozima zbog kojih Registar nije registrovao ovaj dokument. Ovo pisano obrazloenje sadrae reference specifinih odredbi ovog zakona, koje podneti dokument za registraciju nije ispunio. Registar e sauvati povratnicu o dostavi dokumenta poslovnom drutvu( organizaciji) ili slubeno odreenom zastupniku. 14.5 Ako Registar, u roku od deset (10) kalendarskih dana, od dana prijema dokumenta, ne obavi registraciju ili vrati dokument u skladu sa lanom 14.2 ili 14.3, dokument e se smatrati, u pravnom smislu, da je formalno i slubeno registrovan od Registra poevi od ponoi desetog (10) kalendarskog dana, od dana prijema dokumenta. Poslovno drutvo na koje se odnosi dokument o registraciji duna je i ima pravo da dobije dokument nakon isteka roka od deset (10) kalendarskih dana na osnovu lana 14.2. U tom sluaju, Registar treba odmah da izda ovaj dokument. 14.6 Ako Registar identifikuje bilo koju manjkavost u jednom dokumentu koji je slubeno registrovan, bilo na osnovu lana 14.2 bili 14.4, Registar treba da o tome obavesti dotino poslovno drutvo (organizaciju) pismeno o tanoj prirodi ovih nedostataka i o odredbama ovog zakona koje nisu potovane. Poslovno drutvo (organizacija) ima punih dvadeset (20) kalendarskih dana, od dana prijema obavetenja od Registra, da podnese amandmane ili izmene koje se zahtevaju za ispravku ovog nedostatka. Registar nee preduzeti administrativne mere ili ostale kazne sve dok ne istie rok od dvadeset (20) kalendarskih dana, i poslovno drutvo (organizacija) nije dostavila dotine amandmane ili izmene. lan 15 Administrativna Priroda Registracije 15.1 Registracija jednog dokumenta od strane Registra je samo jedan formalan, informativan, povran administrativni postupak. Registar nije duan da proveri informaciju koja su sadrane u bilo kojem registrovanom dokumentu. Lice koje potpisuje ovaj dokument je odgovorno prema primeljivom zakonu za tanost informacija koje su sadrane u njemu.

16

15.2 Registracija, ili bilo koji postupak koji je preduzet od strane Registra, u vezi sa jednim dokumentom koji je podnet za registraciju ne predstavlja, i nee se tumaiti da predstavlja, bilo koji tip pravne odluke ili pretpostavke: a. da je dotini dokument ili bilo koji njegov deo valjan ili nevaei; ili b. da je bilo koja informacija koju sadri dokument tana ili netana. lan 16 Ispravka Greaka 16.1 Registar moe ispraviti svoje greke u svako vreme. U ovom sluaju, Registar e: a. ukljuiti zabeleku u dotinom dokumentu u kojoj e oznaiti prirodu ispravke, datum i vreme ispravke, i razloge za ispravku; i b. odmah e dostaviti jedan primerak gorepomenute zabeleke dotinoj poslovnoj organizaciji. 16.2 Jedno poslovno drutvo moe u bilo koje vreme da ispravi svoje greke tako to e podneti odgovarajui zatev Regisru. lan 17 Razmatranje Spornih Pitanja (Predmeta) 17.1 Bilo koje pogoeno lice ili drutvo (organizacija) koja veruje da je jedan postupak, proputanje, zahtev ili odluka Registra u suprotnosti ili koja nema osnova u ovom zakonu, to lice ili drutvo moe podneti pisani zahtev, Direktoru Registra od kojeg e zahtevati da preispita predmet (sluaj). 17.2 U roku od dvadeset (20) kalendarskih dana nakon prijema ovog zahteva, Direktor Registra e: (i) preispitati dotini predmet, (ii) preduzeti sve neophodne mere radi ispravke predmeta, i (iii) doneti jednu pisanu odluku za dotino lice ili drutvo (organizaciju). 17.3 Ako, posle prijema odluke Direktor Registra ili posle isteka goreponutog roka od dvadeset (20) kalendarskih dana, bilo koja da je ranije, dotino lice ili drutvo moe podneti albu u kancelariji za albe u Ministarstvu. Ova kancelarija je duna da donese odluku u roku od sledeih dvadeset (20) kalendarskih dana. 17.4. Ako, nakon prijema odluke od kancelarije (ureda ) za administrativne albe pri Ministarstvu ili nakon isteka gorepomenutog roka od dvadeset (20) kalendarskih dana, bilo koja da se desi ranije, dotino lice ili organizacija (drutvo) moe podneti albu Sudu od kojeg e zatraiti da razmatra sluaj. Ako se jedna takva alba podnosi Sudu u skladu sa ovim lanom, sud e razmotriti i doneti odluku o ovom pitanju. 17.5 Izuzetno, Sud je ovlaen i nadlean da poniti ili potvrdi, u celosti ili delimino, jednu odluku, postupak ili zahtev Direktora Registra i/ili Registra. Sud ima takoe ovlaenje da donese jedan nalog kojim e od Direktora Registra i/ili Registra zatraiti da preduzme potrebne i prikladne mere kako bi reio pitanje (predmet). Ako Direktor Registra propusti da ispuni ovaj nalog, Sud (i) moe doneti, i ima ovlaenje da donese, jedan nalog za razreenje Direktora Registra od ove pozicije i/ili (ii) moe da utvrdi bilo koju kaznu koja je propisana u bilo kojem primarnom (osnovnom) normativnom aktu zbog neispunjavanja sudskog naloga. lan 18 Odravanje Arhive 18.1 Registar e stalno uvati svu svoju arhivu i dokumenta, ukluujui primljene ili registrovana dokumenta. 18.2 Registar je duan da uva elektronske kopije celokupne arhive u jednoj sigurnoj kompjuterskoj bazi podataka. Jednom dnevno, Registar je duan da izradi dve rezervne kopije za njegovu kompjutersku bazu podataka. Jedna kopija e se uvati u Registru za najmanje dvadeset (20) dana. Druga kopija dostavlja se u Ministarstvu, koje je duno da osigura njegovo uvanje na jednoj sigurnoj elektronskoj bazi

17

podataka, i koja nee biti dostupna od bilo koje druge lokacije, koja e biti prenetu u drugoj zgradi od one u kojoj je smeten Registar. lan 19 uvanje tampane (Papirne) Arhive i Dokumentacije Registar treba da uva originalne kopije od hartije u njegovoj arhivi za najmanje pet (5) godina. Papirna arhiva koja nije starija od pet (5) godina ne treba da se uniti, nego ista e biti preneta u Arhiv Kosova. lan 20 Razmena Arhive, Dokumenata i Informacija Direktor moe zakljuiti jedan sporazum o saradnji sa jednim javnim autoritetom ili sa jednim poslovnim drutvom ili licem za zajedniko prikupljanje, skladitenje, pronalaenje, i pruanje podataka i informacija. Takvi sporazumi ne treba da prejudiciraju privatna prava bilo kojeg lica ili organizcije koja je osnovana na osnovu jednog osnovnog normativnog akta. GLAVA II Ime i Rezervacija Imena lan 21 Ime Poslovnog Drutva (Organizacije) 21.1 Ime koje se trai od ili za registraciju jednog poslovnog drutava (organizacije) mora da se razlikuje od svih ostalih prethodnih imena registrovanih poslovnih drutava (organizacija), izuzev ako: a. je poslovno drutvo (organizacija) koje je prethodno registrovalo to ime (i) dalo pismeni pristanak za registraciju i korienje istog imena od jednog drugog poslovnog drutva (ii) i dostavi Registru jedan propisani obrazac za promenu imena koji zakonito menja ime u jedno drugo ime koje se razlikuje od drugih imena koji su prethodno registrovani od drugih poslovnih drutava. b. poslovno drutvo (organizacija) koja eli da registruje ime dostavie Registru jedan overeni primerak pravosnane sudske presude koja osniva njegova prava o korienju imena, ili c. poslovno drutvo koja eli da registruje ime, dostavie Registru jednu overenu kopiju sporazuma sa poslovnim drutvom, koja je do tada bila vlasnik registrovanog imena, ako takav sporazum izriito ovlauje korienje tog imena. 21.2 Ime jednog privatnog preduzea (linog poslovnog preduzea) treba da obuhvati rei privatno preduzee ili PP. Ime generalnog partnerstva treba da obuhvati rei generalno partnerstvo ili GP. Ime ogranienog partnerstva (komanditnog drutva) mora da obuhvati rei ogranieno partnerstvo ili OP (KD). Ime drutva sa ogranienom odgovornou mora da obuhvati rei drutvo sa ogranienom odgovornou ili DOO. Ime deoniarskog drutva mora da ukljui rei deonirsko drutvo ili DD. Svako takvo ime ili skraenica treba da bude na Albanskom, Srpskom ili Engleskom jeziku ili na jednom slubenom jeziku na Kosovo. Rei ili skraenice koje se zahtevaju na osnovu ovog lana 21.2 ne treba da se uzimaju u obzir kada treba da se utvrdi da li se ime razlikuje od bilo kojeg imena koji prethodno bilo registrovano. Izraze i skraenice treba staviti na kraju imena poslovnog drutva (organizacije). 21.3 Poslovno drutvo moe da koristiti jedno ranije registovano ime od jednog drugog poslovnog drutva, ako podneti dokumenti dokazuju da (i) je ono spojenjo (udrueno) sa drugim poslovnim drutvom; (ii) je osnovano posle reorganizacije drugog poslovnog drutva; ili (iii) je stekao pravo na korienje imena na osnovu ugovora ili prema zakonu. 21.4 Nijedno lice ili poslovno drutvo (organizacija) ne moe da koristi ili registruje jedno ime koje je (i) nezakonito ili obmanljivo, ili (ii) zakonito vlasnitvo ili je kontrolisano od drugog lica ili poslovnog drutva izuzev ako je ovo lice ili poslovno drutvo podnelo pismenu saglasnosti. 21.5 Nita u ovom zakonu se ne moe tumaiti u smislu kako bi se jednom licu ili poslovnom drutvu dozvolilo da registruje ili koristi ime koje predstavlja ili je zbunjujue slino - sa jednom trgovakom

18

markom koja je zakonito vlasnitvo ili koja je kontrolisana od drugog lica ili privrednog drutva, izuzev ako ovo drugo lice ili drutvo izriito pisanim putem ovlauju dotinu registraciju ili korienje. Pitanja koja se pojavljuju u vezi sa pokuajem registracije ili korienjem imena koji predstavlja ili koji je zbunjujue slino sa jednom trgovakom markom, treba da se rei u skladu sa Kosovskim zakonom koji regulie vlasnitvo trgovakih maraka. lan 22 Rezervacija Trgovakog Imena 22.1 Jedno lice ili poslovno drutvo koje namerava da koristi jedno trgovako ime u roku od sledeih 180 dana moe, ako to trgovako ime nije rezervisano ili nije ranije registrovano, da rezervie iskluivo korienje ovog trgovakog imena uz dostavljanje prijave o rezervaciji trgovakog imena Registru. Prijava treba da sadri ime i adresu podnosioca prijave i trgovako ime koje predlae da rezervie. 22.2 Nakon prijema ove prijave, Registar e proveriti svoje podatke i, ako dotino trgovako ime nije rezervisano ili nije ranije registrovano, onda e izvriti rezervaciju trgovakog imena za iskljuivo korienje za podnosioca prijave za jedan neobnovljiv rok od 180 dana. 22.3 Rezervisano trgovako ime moe se preneti od lica ili poslovnog drutva koje je rezervisalo trgovako ime na drugo lice ili poslovno drutvo stim da e se Registru dostaviti jedno potpisano obavetenje o prenosu u kojem treba navesti ime i adresu preuzimaa. GLAVA III Registrovana Kancelarija (Sedite) i Zastupnik (Agent) lan 23 Registrovana Kancelarija (Sedite) i Registrovani Zastupnik (Agent) 23.1 Svako poslovno drutvo duno je da naznai u svojim dokumentima o registraciji i sledee:

a. lokaciju registrovane kancelarije (sedita), koja treba da bude u fizikom prostoru Kosova i koja treba da ima jasno naznaenu adresu i koja ne sme da bude jedno potansko sandue, i b. ime njegovog registrovanog zastupnika, koji treba da bude (i) jedno lice ija je glavna adresa i glavno radno mesto u registrovanoj kancelariji, ili (ii) jedno poslovno drutvo ije je glavno mesto poslovanja u registrovanoj kancelariji (seditu). 23.2 Adresa jedne registrovane kancelarije poslovnog drutva i ime i adresa njegovog registrovanog zastupnika (agenta) treba da se jasno naznai u registrovanim dokumentima poslovnog drutva (organizacije). 23.3 Svako poslovno drutvo je neprestano i strogo obavezno da osigura da (i) se jedan dokument o registraciji neposredno aurira u roku od deset (10) kalendarskih dana kada je to neophodno radi odravanja njihove stalne tanosti, i (ii) lice ili poslovno drutvo koje je imenovano kao registrovani zastupnik je rutinski na raspolaganju u fiziom prostoru koje je ista kao njegova registrovana kancelarija lan 24 Usluge za ili Dostavljanje za Jedno Poslovno Drutvo (Organizaciju) 24.1 Registrovani zastupnik poslovnog drutva je zakoniti zastupnik za prijem usluga, obavetenja, ili zahteva koje jedan javni autoritet, jedno lice ili jedno poslovno drutvo zahteva ili doputa da na osnovu zakona da dostavi poslovnom drutvu. 24.2 Ako se dotine usluge, obavetenja, ili zahtevi dostavljaju registrovanom zastupniku (agentu) jednog poslovnog drutva, takva dostava, u pravnom smislu, smatrae se kao usluga ili dostavljanje za poslovno drutvo.

19

24.3 Ako dostavljanje registrovanom zastupniku nije mogue ili razumno izvodljivo, ovo dostavljanje se moe obaviti dostavljanjem bilo kojem generalnom partneru (ortakom drutvu), rukovodiocu (menaderu), direktoru ili slubeniku poslovnog drutva. 24.4 Ako dostavljanje prema lanu 24.2 ili 24.3 nije mogue ili razumno izvodljivo ovo dostavljanje se moe obaviti dostavljanjem u bilo kojoj kancelariji poslovnog drutva ili u poznatim mestima poslovne aktivnosti, ukljuujui fizike prostorije koje su naznaene u njegovim registrovanim dokumentima kao njegova registrovana kancelarija (sedite). 24.5 Dostavljanje e se smatrati da je izvreno bilo koja da je ranije (i) na dan prijema, ili (ii) ako je dostavljanje izvreno preko javnog potanskog organa, pet (5) radnih dana od dana njegovog depozita od tog organa, na osnovu evidencije potanskog iga, ako je predmet ispravno adresiran i ako je potarina plaena u celosti prilikom depozitiranja. lan 25 Promena Registrovanog Zastupnika (Agenta) ili Kancelarije (Sedita) 25.1 Ako poslovno drutvo eli ili ako se od njega zahteva da promeni ime lica koji je odredjen kao njen registrovani zastupnik, ono treba da dostavi Registru jedno obavetenje, koje je potpisano od ovlaenog lica, u kojoj e naznaiti (i) ime poslovnog drutva i njen registarski broj, i (ii) ime novog registrovanog zastupnika. Poslovna organizacija treba takodje da dostavi Registru jedan dokument, koji je potpisan od novog registrovanog zastupnika u kojem e on/ona jasno izraziti pristanak da e sluiti u tom svojstvu. Zahtevi lana 23.1.b ovog zakona primenie se na novog registrovanog agenta. 25.2 Ako poslovno drutvo eli ili ako se od njega zahteva da promeni lokaciju njegove registrovane kancelarije, ono treba da dostavi Registru jedno obavetenje, koje je potpisano od ovlaenog lica, u kojoj e naznaiti (i) ime poslovnog drutva i njen registarski broj, i (ii) adresu nove registrovane kancelarije na Kosovo. Zahtevi lana 23.1.a ovog zakona primenie se na novu registrovanu kancelariju. 25.3 Nakon registracije od strane Registra, pomenuto obavetenje u lana 25.1 ili lana 25.2 predstavljae jednu izmenu i dopunu o relevantnim pogledima registrovanih dokumenata poslovnog drutva, ukljuujui registovana dotumenta koji su izriito navedeni u lanu 23.2. lan 26 Ostavka Registrovanog Agenta 26.1 Registrovani zastupnik moe da podnese ostavku prvo nakon to dostavi obavetenje o nameri za ostavku jednom ovlaenom licu dotinog poslovnog drutva u kojem e obavestiti poslovno drutvo (i) o nameri za ostavku registrovanog zastupnika, (ii) i kako e ta ostavka uticati na registrovanu kancelariju poslovnog drutva, (iii) o tome da poslovno drutvo treba da imenuje jednog novog registrovanog zastupnika i ako je primenjivo i novu registrovanu kancelariju, i (iv) da poslovno drutvo treba da dostavi Registru obavetenje(a) koja se zahtevaju prema lanu 25 ovog zakona. 26.2 Nakon isteka deset (10) kalendarskih dana od dana dostavljanja obavetenja o nameri za ostavku, registrovani zastupnik treba da dostavi obavetenje o ostavci u Registru. Ovo obavetenje duno je da ukazuje kako e ta ostavka da utie na registrovanu kancelariju poslovnog drutva. Registrovani zastupnik duan je da priloi tom obavetenjeu i obavetenje o nameri za ostavku koja je prethodno dostavljena ovlaenom licu poslovnog drutva. 26.3 Ostavka registrovanog zastupnika (i, ako je primeljivo, prestanak statusa poslovne organizacije) stupie na snagu posle dostavljanja Registru pomenutog obavetenja u lanu 26.2. Registar e odmah registrovati i arhivirati ovo obavetenje u registrovanim dokumentima poslovnog drutva i jedan primerak dostavie ovlaenom zastupniku poslovnog drutvu. Ako je neophodno, Registar e takodje odmah dostaviti jednom ovlaenom licu poslovnog drutva jedan zahtev koji se trai na osnovu lana 25 ovog zakona. GLAVA IV Obavezna Informacija za Treu

20

Stranu lan 26A Obavezna Informacija koja treba da se Prui Treoj Strani 26A.1 Sva pisana korespondencija od korporacije ili ogranienog partnerstva za tree strane (ukljuuju, izmeu ostalog, pisma, obavetenja, ponude, raune i primanja) i sav javno dostupan veb cajt koji se odrava od od korporacije ili ogranienog partnerstva treba jasno da prua sledeu informaciju: a).vrstu poslovnog drutva (organizacije); b) puno ime poslovnog drutva (organizacije); c) ako je poslovno drutvo (organizacije) u postupku likvidacije, rasputanja ili prestanka poslovanja, jasnu izjavu koja istie ovu injenicu d) jedna jasna referenca koja istiwe da je poslovno drutvo (organizacija) registrovano u Registru; e) registarski broj poslovnog drutva (organizacije); 26A.2 Ako poslovno drutvo (organizacija) saini bilo koju referencu u jednom formalnom dokumentu ili korespodenciji u vezi sa kapitalom poslovnog drutva (organizacije), ova referenca treba da ukljui tanu indikaciju u vezi sa iznosom kapitala poslovnog drutva (organizacije) koji je ustvari uplaen. GLAVA V Registracija jednog Privatnog Preduzea (Linog Poslovnog Preduzea) lan 27 Registracija jednog Privatnog Preduzea (Linog Poslovnog Preduzea) 27.1 Za registraciju jednog privatnog preduzea (linog poslovnog preduzea), vlasnik je duan da potpie i dostavi u Registru obrazac koji sadri sledee informacijame: a. slubeno ime privatnog preduzea (linog poslovnog preduzea) u kojem treba (i) biti, ili ukljuiti kao osnovni elemenat, pravo i zakonito prezime vlasnika, i (ii) na kraju je duan da ukljui skraenicu "PP" ili njegov ekvivalent na jeziku koji je utvrdjen u lanu 13.5. b. adresu na Kosovo u kojem privatno preduzee (lino poslovno preduzee) ima sedite svog poslovanja; c. puno ime i boravinu adresu na Kosovo vlasnika privatnog preduzea (linog poslovnog preduzea); d. adresu registrovane kancelarije privatnog preduzea (linog poslovnog preduzea) na Kosovo i ime registrovanog zastupnika privatnog preduzea (linog poslovnog preduzea) u toj adresi; e. poslovni cilj privatnog preduzea (linog poslovnog preduzea), koji se moe opisati kao zakoniti poslovni cilj; f. zadnji datum, ako postoji, u kojem e se raspustiti privatno preduzee (lino poslovno preduzee); g. bilo koja druga informacija u vezi sa linim poslovnim preduzeem (linim privatnim preduzeem) koju vlasnik eli da predvidi; i h. izjava u kojoj se potvrdjuje da lice koje je registrovalo i potpisalo ovaj obrazac je vlasnik privatnog preduzea (linog poslovnog preduzea). 27.2 Ako registrovani zastupnik koji je naveden u obrazcu nije vlasnik, vlasnik je duan da priloi u obrazcu pismenu saglasnost registrovanog zastupnika, u kojem e on navesti saglasnost da e sluiti u tom svojstvu. Ova pismena saglasnost mora biti potpisana od registrovanog zastupnika. Ako je registrovani zastupnik poslovno drutvo, ona treba da se potpie od ovlaenog lica ovog poslovnog drutva.

21

lan 28 Izmene i Dopune za Registraciju Informacije jednog Privatnog Preduzea (Linog Poslovnog Preduzea) 28.1 Ako ima bilo kakvih promena u bilo kojoj informaciji koja je pruena Registru u vezi sa registracijom jednog privatnog preduzea (linog poslovnog preduzea), ili ako vlasnik eli da promeni bilo koju dotinu informaciju, vlasnik treba da izmeni i dopuni informaciju potpisujui i dostavei Registru jedno obavetenje o izmenama i dopunama u kojem treba da istie: a. slubeno ime privatnog preduzea (linog poslovnog preduzea) i njegov registarski broj; b. u tekstu svake izmene i dopune ili je pridodata jedna izmena i dopuna obrazca koji se trai prema lanu 27.1; i c. izjavu u kojoj se potvrdjuje da lice koje je potpisalo ovo obavetenje je vlasnik privatnog preduzea (linog poslovnog preduzea). 28.2 Ako obavetenje o izmeni i dopuni obuhvata jednu promenu imena registrovanog zastupnika privatnog preduzea (linog poslovnog preduzea), i novi registrovani zastupnik nije vlasnik, vlasnik je duan da priloi u pismenu saglasnost novog registrovanog zastupnika, u kojem e on naznaiti da novi registrovani zastupnik je saglasan da slui u tom svojstvu. Ova pismena saglasnost mora biti potpisana od registrovanog zastupnika. Ako je registrovani zastupnik poslovno drutvo, ona treba da bude potpisana od ovlaenog lica ovog poslovnog drutva. 28.3 Izmena i dopuna stupie na snagu posle podnoenja obavetenja i, ako se zatrai, priloga koji je opisan u lanu 28.2. GLAVA VI Registracija jednog Generalnog Partnerstva (Ortakog Drutva) lan 29 Registracija jednog Generalnog Partnerstva (Ortakog Drutva) 29.1 Za registraciju jednog generalnog partnerstva (ortakog drutva), jedan generalni partner ili jedno ovlaeno lice jednog generalnog partnerstva - treba da potpie i dostavi Registru jedan memorandum o generalnom partnerstvu koji e pruati sledee informacije: a. slubeno ime generalnog partnerstva, koji treba: (i) da ukljui ime najmanje jednog generalnog partnera, pod uslovom da: (A) ako je jedan generalni partner jedno fiziko lice i njegovo/njeno ime je korieno, onda e se koristiti i njegovo zakonito prezime; i (B) ako je jedan generalni partner jedno poslovno drutvo i njegovo ime je korieno, onda e se koristiti i njegovo puno slubeno ime; (ii) ako ime bilo kojeg(ih) generalnog(ih) partnera nije deo slubenog imena, treba ukljuiti jednu naznaku (kao i partnera ili parnerima) koja se odnosi na postojanje ovog(ih) partnera; i (iii) naznaiti na kraju, skraenicu G.P ili njegov ekvivalent na jednom slubenom jeziku koji je specifikovan u lanu 13.5. b. adresu na Kosovo u kojoj generalno partnerstvo ima glavno mesto svog poslovanja; c. adresa registrovane kancelarije generalnog partnerstva na Kosovo i ime registrovanog zastupnika generalnog partnerstva u toj adresi; d. poslovni cilj generalnog partnerstva, koji se moe opisati kao zakoniti poslovni cilj; e. ime i adresa svakog generalnog partnera. Ako je generalni partner fiziko lice, treba da se obezbedi njegovo/njeno puno ime i adresa njegovog/njeng stalnog prebivalita, koja treba da bude na Kosovo ili van Kosova,; ako je jedan generalni partner Kosovsko poslovno drutvo, njegovo slubeno ime i adresa

22

njegove registrovane kancelarije na Kosovu treba da se obezbedi; ako je jedan generalni partner jedno inostrano poslovno drutvo, treba da se obezbedi njegovo slubeno ime i adresa njegovog glavnog mesta poslovanja van Kosova; f. pisanu izjavu, potpisanu od svakog generalnog partnera koji je fiziko lice i od ovlaenog lica svakog generalnog partnera koje je poslovno drutvo, potvrujui njihovu saglasnost koja e se imenovati u memorandumu kao generalni partneri; g. zadnji datum, ako postoji, u kojem e se generalno partnerstvo raspustiti, i h. jedna izjava u kojoj se potvrdjuje da lice koje je potpisalo i dostavilo ovaj memorandum (i) je generalni partner ili jedno ovlaeno lice generalnog partnera i (ii) ovo lice je ovlaeno da potpie i podnese Registru ovaj memorandum. 29.2 Lice koje je potpisalo i dostavilo memorandum duno je da priloi pismenu saglasnost registrovanog zastupnika, u kojem e navesti saglasnost registrovanog zastupnika da e sluiti u tom svojstvu. Ova pismena saglasnost mora biti potpisana od registrovanog zastupnika. Ako je registrovani zastupnik poslovno drutvo, ona treba da se potpie od ovlaenog lica ovog dotinog poslovnog drutva. lan 30 Izmene i Dopune Memoranduma o Generalnom Partnerstvu 30.1 Ako ima bilo kakvih promena koja je pruena Registru u vezi sa registracijom generalnog partnerstva (ortakog drutva) ili ako generalni partneri ele da promene bilo koju dotinu informaciju, generalni partneri treba propisno da usvoje jednu odluku u kojoj ovlauju jednu izmenu i dopunu memoranduma. Odluka e takoe uputiti jedno ovlaeno lice da odmah potpie i dostavi Registru obavetenje o izmenama i dopunama u kojem e navesti: a. slubeno ime ortatva (partnerstva) i njegov registarski broj; b. tekst svake izmene i dopune; c. datum usvajanja svake izmene i dopune od generalnih partnera; d. ukljuujui i jednu izjavu koja dokazuje da je izmena i dopuna u potpunosti odobrena od generalnih partnera na nain koji je u skladu sa (i) ovim zakonom, i (ii) sporazum o generalnom partnerstvu i (iii) sporazumom o generalnom partnerstvu, ako postoje, i e. ukljuujui i jednu izjavu koja potvrdjuje da lice koji je potpisalo i dostavilo ovo obavetenje (i) je jedan generalni partner ili jedno ovlaeno lice jednog generalnog partnera i (ii) da ovo lice je propisno ovlaeno da potpie i dostavi Registru ovo obavetenje. 30.2 Lice koji je potpisalo i dostavilo obavetenje o izmenama i dopunama duno je da uz obavetenje priloi (i) primerak odluke i (ii) pun tekst izmenjenog i dopunjenog memoranduma generalnog partnerstva. 30.3 Ako izmena i dopuna obuhvata jednu promenu imena registrovanog zastupnika generalnog partnerstva, lice koje je potpisalo i dostavilo obavetenje o izmeni i dopuni je duno da priloi pismenu saglasnost novog registrovanog zastupnika, u kojem e naznaiti da novi registrovani zastupnik je saglasan da slui u tom svojstvu. Ova pismena saglasnost mora biti potpisana od registrovanog zastupnika Ako je registrovani zastupnik poslovno drutvo, ona treba da bude potpisana od ovlaenog lica ovog poslovnog drutva. 30.4 Izmena i dopuna stupie na snagu posle podnoenja obavetenja i svih traenih priloga. GLAVA VII Registracija i Osnivanje Jednog Ogranienog Partnerstva (Komanditnog Drutva) lan 31 Registracija i Osnivanje Jednog Ogranienog Partnerstva (Komanditnog Drutva)

23

31.1 Za registraciju jednog ogranienog partnerstva (komanditnog drutva), jedan generalni partner ili jedno ovlaeno lice generalnog partnera potpisae i dostavie Registru jedan memorandum o ogranienom partnerstvu u kojem e pruiti sledee informacije: a. slubeno ime ogranienog partnerstva, u kojem treba: (i) da ukljui ime generalnog partnera; pod uslovom da (A) ako je jedan generalni partner jedno fiziko lice i njegovo/njeno ime je korieno, onda e se koristiti i njegovo zakonito prezime; i (B) ako je jedan generalni partner jedno poslovno drutvo i njegovo ime je korieno, onda e se koristiti i njegovo slubeno ime; (ii) da se ukljui jedna referenca (kao i partner ili i partneri) u kojoj e se naznaiti postojanje drugog(ih) partnera ije ime(na) nisu naznaena u slubemom imenu; i (iii) da se ukljui, na kraju, skraenica O.P ili njegov ekvivalent na jednom jeziku koji je specifikovan u lanu 13.5; b. adresu na Kosovo, u kojoj ogranieno partnerstvo, ima njegovo glavno mesto poslovanja; c. adresa registrovane kancelarije ogranienog partnerstva na Kosovo kao i ime registrovanog zastupnika ogranienog partnerstva u toj adresi; d. poslovni cilj ogranienog partnerstva, koji se moe opisati kao zakoniti poslovni cilj; e. ime i adresa generalnog partnera ogranienog partnerstva ili; ako ogranieni partner ima vie od jednog generalnog partnera, ime i adresu svakog generalnog partnera; Ako je jedan generalni partner fiziko lice, treba da se obezbedi; njegovo/njeno puno ime i adresa njegovog/njenog stalnog prebivalita koja moe biti na Kosovo ili van Kosova; ako je jedan generalni partner jedno Kosovsko poslovno drutvo, treba da se obezbedi; njegova/njena registrovana adresa na Kosovo; ako je jedan generalni partner jedno inostrano poslovno drutvo, treba da se obezbedi njegovo slubeno ime i adresa njegovog glavnog mesta poslovanja van Kosova; f. pisanu izjavu, potpisanu od svakog generalnog partnera koji je fiziko lice i od ovlaenog lica svakog generalnog partnera koje je poslovno drutvo, potvrujui njihovu saglasnost koja e se imenovati u memorandumu kao generalni partneri; g. zadnji datum, ako postoji, u kojem e ogranieno partnerstvo biti rasputeno, i h. izjava koja potrdjuje da lice koje je potpisalo i dostavilo ovaj memorandum (i) je jedan generalni partner ili jedno ovlaeno lice jednog generalnog partnera i (ii) da ovo lice je ovlaeno da potpie i podnese Registru ovaj memorandum. 31.2 Lice koje je potpisalo i dostavilo memorandum duno je da priloi pismenu saglasnost registrovanog zastupnika, u kojem e navesti saglasnost registrovanog zastupnika da e sluiti u tom svojstvu. Ova pismena saglasnost mora da bude potpisana od registrovanog zastupnika. Ako je registrovani zastupnik poslovno drutvo, pomenuti dokument treba da bude potpisan od ovlaenog lica dotinog poslovnog drutva. 31.3 Lice koje je potpisalo i dostavilo memorandum je takoe duno da priloi primerak sporazuma o ogranienom parnerstvu koji se zahteva prema lanu 68 koji treba da bude potpisan od svih partnera. To izriito predvia, meutim, da (i) zahtev iz lana 31.3 se odnosi jedino za javnu informaciju, (ii) Registar nije nadlean da razmatra formalne nedostatke sporazuma ogranienog partnerstva, (iii) Registar nema ovlaenja da odbije registarciju ogranienog partnerstva zbog bilo kojih razloga koji se odnose na formu, sadraj ili uslove sporazuma ogranienog partnerstva, i (iv) registracija jednog sporazuma o ogranienom parnerstvu ne pokazuje ili podrazumeva da ovaj sporazum, ili bilo koja njegova odredba, su usaglaeni sa memorandumom ili sa zahtevima ovog zakona. lan 32

24

Izmena i Dopuna Memoranduma ili Sporazuma o Ogranienom Partnerstvu (Komanditnom Drutvu) 32.1 Ako ima bilo kakvih promena u bilo kojoj informaciji u jednom registrovanom memorandum ogranienog partnerstva, ili ako partneri ele da promene bilo koju dotinu informaciju ili bilo koju odredbu u registrovanom sporazumu o ogranienom partnerstvu, partneri treba prvo propisno da usvoje jednu odluku u kojoj oni ovlauju jednu dopunu memoranduma i/ili sporazuma. Ova odluka e takodje uputiti ovlaeno lice da potpie i preda ili da ovlasti nekog da preda Registru jedno obavetenje u kojem e naznaiti: a. slubeno ime ogranienog partnerstva i njegov registarski broj; b. tekst svake usvojene izmene i dopune ili novu izmenu i dopunu memoranduma; c. datum svake usvojene izmene i dopune od strane partnera; d. izjavu u kojoj se istie da je izmena i dopuna na propisan nain usvojena od partnera na nain koji je u skladu sa (i) ovim zakonom, (ii) memorandumom o ogranienom partnerstvu, i (iii) sporazumom o ogranienom partnerstvu, i e. izjavu u kojoj potvrdjuje da lice koje je potpisalo i dostavilo ovo obavetenje je jedno ovlaeno lice kao to je utvrdjeno u ovom zakonu i da je to lice propisno ovlaeno da potpie i dostavi ovo obavetenje u Registru. 32.2 Lice koje potpisuje i dostavlja obavetenje duno je da u njemu priloi: (i) primerak odluke i (ii) i pun tekst dotinog izmenjenog i dopunjenog dokumenta, koji ne treba da bude potpisan od partnera. 32.3 Izmena i dopuna stupie na snagu nakon podnoenja obavetenja i traenih priloga. GLAVA VIII Registracija i Osnivanje jednog Drutva (Kompanije) sa Ogranienom Odgivornou lan 33 Registracija i Osnivanje jednog Drutva (Kompanije) sa Ogranienom Odgivornou 33.1 Za registracija jednog drutva (kompanije) sa ogranienom odgovornou, jedan osniva treba da potpie i dostavi Registru statut drutva (kompanije) sa ogranienom odgovornou, koji treba da sadri sledee informacije: a. slubeno ime drutva, u kojoj treba da se ukljui na kraju skraenica DOO ili njen ekvivalent u jednom od jezika koji su specifikovani u lanu 13.15; b. adresu na Kosovo u kojoj drutvo (kompanija) ima svoje glavno mesto poslovanja. c. adresu registrovane kancelarije drutva i ime registrovanog zastupnika u toj adresi; d. poslovni cilj drutva, koji se moe opisati kao zakoniti poslovni cilj; e. ime i adresa svakog osnivaa drutva; ako je jedan osniva jedno fiziko lice, onda treba da se obezbedi njegovo puno ime i adresa njegovog/njenog stalnog prebivalita koje moe biti na Kosovo ili van Kosova; ako je osniva jedno Kosovsko poslovno drutvo, treba da se obezbedi njegovo slubeno ime i adresa njegove registrovane kancelarije na Kosovu, ako je osniva jedno inostrano poslovno drutvo, treba da se obezbedi njegovo slubeno ime i adresa njegovog glavnog mesta poslovanja na Kosovu;

25

f. broj lica, koji e sluiti kao Direktori kompanija, imena i adrese svakog lica koji e sluiti kao poetni Direktori kompanije. Ako takav Direktor ima stalno prebivalite na Kosovo, njegova adresa stalnog prebivalita na Kosovo treba da se naznai; ako takav Direktor nema stalno prebivalite na Kosovo, adresa njegovog/njenog stalnog prebivalita van Kosova treba da se obezbedi; g. zadnji datum, ako postoji, u kojem e se drutvo (kompanija) raspustiti, h. iznos osnovnog kapitala drutva (kompanije), koji treba da bude najmanje u iznosu od 1,000 Evra; i. iznos osnovnog kapitala drutva (kompanije) koja je uplaena prilikom registracije drutva; j. iznos (ako postoji) osnovnog kapitala drutva (kompanije) koji je odobren ali koji nije uplaen u istom vremenu kada je drutvo (kompanija) registrovano; k. imena i adrese vlasnika i njihove odgovarajue vlasnike interese; i l. izjavu u kojoj se potvrdjuje da lice koje potpisuje i dostavlja dotini statut je jedno ovlaeno lice kao to je definisano u ovom zakonu i da ovo lice ima ovlaenje da potpie i dostavi statut u Registru. 33.2 Lice koje potpisuje i dostavlja statut duno je da priloi pismenu saglasnost registrovanog zastupnika, u kojem e on navesti saglasnost registrovanog zastupnika da e sluiti u tom svojstvu. Ova pismena saglasnost mora biti potpisana od registrovanog zastupnika Ako je registrovani zastupnik poslovno drutvo, ono treba da bude potpisano od ovlaenog lica ovog dotinog poslovnog drutva. 33.3 Lice koje potpisuje i dostavlja statut je takoe duno da priloi primerak sporazuma drutva (kompanije) koji se trai prema lanu 86 koji je potpisan od svih vlasnika u izvornom statutu. To izriito predvia, meutim, da (i) se zahtev iz lana 33.3 odnosi jedino za ciljeve javne informacije, (ii) Registar nema ovlaenja da razmatra nedostatke sporazuma drutva, (iii) Registar nema ovlaenja da odbije registarciju drutva (kompanije) sa ogranienom odgovornou zbog bilo kojih razloga koji se odnose na formu ili sadraj Pravilnika, i (iv) registracija ne znai ili ne podrazumeva da takav sporazum ili bilo koja njegova odredba su u saglasnosti sa statutom ili sa zahtevima ovog zakona. lan 34 Izmena i Dopuna Statuta ili Sporazuma Drutva (Kompanije) 34.1 Ako ima bilo kakvih promena u bilo kojoj informaciji u jednom registrovanom statutu drutva sa ogranienom odgovornou, ili ako vlasnici ele da promene bilo koju dotinu informaciju ili bilo koju odredbu u registrovanom sporazumu drutva (kompanije), vlasnici koji imaju pravo glasa o tome, treba prvo propisno da usvoje jednu odluku u kojoj ovlauju jednu izmenu i dopunu statuta i/ili sporazuma. Ova odluka e takodje uputiti jedno ovlaeno lice da potpie i preda ili da ovlasti i preda Registru jedno obavetenje u kojem e naznaiti: a. slubeno ime drutva (kompanije) sa ogranienom odgovornou i njen registarski broj; b. tekst svake usvojene izmene i dopune; c. datum svake usvojene izmene i dopune od strane vlasnika; d. izjavu u kojoj se istie da je izmena i dopuna usvojena na propisan nain od vlasnika na nain koji je u skladu sa (i) ovim zakonom, (ii) statutom i (iii) Pravilnicima; i e. izjava u kojoj se potvrdjuje da lice koje je potpisalo i dostavilo ovo obavetenje je jedno ovlaeno lice kao to je utvrdjeno u ovom zakonu i da je to lice propisno ovlaeno da potpie i dostavi ovo obavetenje u Registru. 34.2 Lice koje je potpisalo i dostavilo obavetenje duno je da priloi: (i) primerak odluke i (ii) i pun tekst dotinog dokumenta koji jeizmenjen i dopunjen, koji ne mora da bude potpisan od vlasnika.

26

34.3

Izmena i dopuna stupie na snagu posle podnoenja obavetenja i svih traenih priloga. GLAVA IX Registracija i Osnivanje jednog Deoniarskog Drutva lan 35 Registracija i Osnivanje jednog Deoniarskog Drutva

35.1 Za registracija jednog deoniarskog drutva, jedan osniva treba da potpie i dostavi Registru statut deoniarskog drutva koji treba da sadri sledee informacije: a. slubeno ime drutva (kompanije), koja je duna da ukljui skraenicu DD na kraju ili njegov ekvivalent na Albanskom Srpskom ili drugom slubenom jeziku na Kosovu. b. adresu na Kosovo u kojoj drutvo ima svoje glavno mesto poslovanja; c. adresu registrovane kancelarije (sedita) drutva i ime njegovog registrovanog zastupnika na toj adresi; d. poslovni cilj drutva, koji se moe opisati kao zakoniti poslovni cilj; e. ime i adresu svakog osnivaa drutva; ako je jedan osniva jedno fiziko lice, onda treba da se obezbedi njegovo puno ime i adresa njegovog/njenog stalnog prebivalita koja moe biti na Kosovo ili van Kosova,; ako je osniva jedno Kosovsko poslovno drutvo, treba da se obezbedi njegovo slubeno ime i adresa njegove registrovane kancelarije na Kosovu; ako je osniva jedno inostrano poslovno drutvo, treba da se obezbedi njegovo slubeno ime i adresa njegovog glavnog mesta poslovanja na Kosovu; f. broj lanova koji e biti u Odboru Direktora drutva (kompanije), kao i ime i adresu svakog lica koji slui kao poetni direktor drutva(kompanije); Ako ovaj Direktor ima stalno prebivalite na Kosovo, treba da se obezbedi njegovo/njeno stalno prebivalite na Kosovo; Ako ovaj Direktor nema stalno prebivalite na Kosovo, treba da se obezbedi njegovo/njeno stalno prebivalite van Kosova; g. za obine deonice drutva: (i) nominalna vrednost po deonici za obine deonice drutva; (ii) broj deonica (udela) iz obinih deonica koje e se izdati prilikom registracije drutva; (iii) maksimalan broj deonica iz obinih deonica koje je drutvo ovlastilo da izda; h. ako jedna ili vie klasa preferencijalnih deonica su ovlaene, jedan opis za svaku takvu klasu, koja predstavlja: (i) nominalnu vrednost po deonici te klase; (ii) dividenda, likvidacija, glasanje i ostala prava i preferencije ove klase; (iii) broj deonice ove klase koji e biti izdat za vreme registracije drutva; (iv) maksimalan broj deonice ove klase koje je drutvo ovlastilo da izda; i. iznos osnovnog kapitala drutva, koji treba da bude najmanje 25,000 Evra; j. iznos osnovnog kapitala drutva, koji je uplaen registracije drutva; k. iznos (ako postoji) osnovnog kapitala drutva, koji je odobren, ali koji nije isplaen na vreme kada je drutvo registrovano i bilo koji zadnji rok za uplatu iste;

27

l. ako je primeljivo (i) broj i vrstu bilo koje deonice (udela) koja je izdata za ne-novanu naknadu na vreme kada je drutvo registrovano, (ii) jedan opis prirode ove ne-novane nadoknade i (iii) ime i adresu bilo kojeg lica ili drutva koja prua ovu nadoknadu; m. iznos, ili jedan proraunati iznos, svih plativih trokova od drutva ili njene naplate radi poslova koje je obavila u vezi sa njenom registracijom i osnivanjem; n. ako je primeljivo, jedan opis bilo kojeg posebnog preimustva koji je dat jednom licu ili drutvu zbog uea u radu koje je omoguilo njenu registraciju i osnivanje; i o. izjava u kojoj se potvrdjuje da lice koje je potpisalo i dostavilo ovaj statut je jedno ovlaeno lice kao to je definisano u ovom zakonu i da to lice ima ovlaenje da potpie i dostavi ovaj statut u Registru. 35.2 Izuzev obaveznih zahteva iz lana 35.1, statut deoniarskog drutva moe takodje da ukljui odredbe koje: a. obezbedjuju deoniarima iskljuivo pravo da pripreme, izmene i dopune i/ili ukinu pravilnike deoniarskog drutva; b. obezbedjuju odboru direktora pravo da odluuju kada mogu da izdaju deonice koje su odobrene (ovlaene) ali koje jo nisu izdate; c. obezbedjuju odboru direktora, na osnovu ogranienja koja su utvrdjena u lanu 164 ovog zakona, pravo da objavljuju i isplate dividende; d. izriito promeni jedan od specifinih zahteva ovog zakona o jednom pitanju koja treba da se usvoji sa jednom dvo-treinskom (2/3) veinom deonica koja imaju pravo da glasaju o tome, ako dotina odredba statuta predvidja da ovo pitanje treba da se usvoji sa jednim drugim procentom ovog udela koji je vei od pedeset procenata (50%); i e. bilo koji dugi zahtev za glasanje; i. f. uspostavlja uslove i zahteve u vezi sa sadrinom pravilnika drutva. 35.3 Lice koje potpisuje i dostavlja statut duno je da priloi pismenu saglasnost registrovanog zastupnika, u kojem e on navesti saglasnost registrovanog zastupnika da e sluiti u tom svojstvu. Ova pismena saglasnost mora biti potpisana od registrovanog zastupnika. Ako je registrovani zastupnik poslovno drutvo, saglasnost treba da se potpie od ovlaenog lica ovog dotinog poslovnog drutva. 35.4 Lice koje potpisuje i dostavlja statut je takoe duno da priloi primerak pravilnika drutva koji se trae prema lanu 138. To izriito predvia, meutim, da (i) se zahtev iz lana 35.4 odnosi jedino za javnu informaciju, (ii) Registar nije ovlaen da razmatra formalne nedostatke pravilnika drutva, (iii) Registar nema ovlaenja da odbije registarciju deoniarskog drutva zbog bilo kojih razloga koji se odnose na formu ili sadraj pravilnika, i (iv) registracija ovog pravilnika ne znai ili ne podrazumeva da takav pravilnik ili bilo koja njegova odredba su u saglasnosti sa statutom ili sa zahtevima ovog zakona. lan 36 Izmene i Dopune Statuta ili Pravilnika 36.1 Ako ima bilo kakvih promena u bilo kojoj informaciji u jednom registrovanom statutu deoniarskog drutva, ili ako deoniari ele da promene bilo koju dotinu informaciju, deoniari koji imaju pravo glasa treba prvo o tome da propisno usvoje jednu odluku u kojoj ovlauju jednu izmenu i dopunu ovog statuta. Ova odluka e takodje uputiti jedno ovlaeno lice da potpie i preda ili da ovlasti nekog da preda Registru jedno obavetenje uskladjujui se sa lanom 36.3. 36.2 Ako deoniari i/ili direktori ele da promene bilo koju odredbu u registrovanom pravilniku jednog deoniarskog drutva, deoniari i/ili direktori koji imaju pravo glasa o tome, prvo e propisno o tome da

28

usvoje jednu odluku, u kojoj ovlauju jednu izmenu i dopunu dotinog pravilnika. Ova odluka e takodje uputiti jedno ovlaeno lice da potpie i preda Registru jedno obavetenje u skladu sa lanom 36.3. 36.3 Obavetenje koje se odnosi na lan 36.1 i lan 36.2 treba da navede:

a.slubeno ime deoniarskog drutva i njen registarski broj; b. tekst svake usvojene izmene i dopune; c. datum svake usvojene izmene i dopune; d. izjavu u kojoj se istie da je izmena i dopuna usvojena na propisan nain od deoniara i/ili direktora koji imaju pravo da glasaju o tome na nain koji je u skladu sa (i) ovim zakonom, (ii) statutom i (iii) pravilnikom drutva; i e. izjava u kojoj se potvrdjuje da lice koje je potpisalo i dostavilo ovo obavetenje je jedno ovlaeno lice kao to je utvrdjeno u ovom zakonu i da je to lice propisno ovlaeno da potpie i dostavi ovo obavetenje u Registru. 36.4 Lice koje je potpisalo i dostavilo obavetenje duno je da priloi njemu (i) primerak odluke i (ii) tekst dotinog izmenjenog i dopunjenog dokumenta. 36.5 Izmena i dopuna stupie na snagu posle podnoenja obavetenja i svih traenih priloga. GLAVA X Registracija jednog Inostranog Poslovnog Drutva (Organizacije) lan 37 Registracija Inostranog Poslovnog Drutva 37.1 Jedno inostrano poslovno drutvo (organizacija), kao to je definisano u ovom zakonu, moe da se angauje u poslovnim aktivnostima na Kosovo jedino kao Kosovsko poslovno drutvo, ali samo ako je prvo registrovana u Registru kao jedno Inostrano Poslovno Drutvo i koja je usaglaena sa zahtevima lana 37 i drugim primeljivim odredbama ovog zakona. Jedno inostrano poslovno drutvo bie predmet registracije i drugih zahteva ovog lana 37 ako ono, ili bilo koji zastupnik (agent), radnik ili predstavnik koji deluje u njeno ime, uestvuje u bilo koju vrstu poslovnih delatnosti na Kosovo. 37.2 Kao jedan ogranieni izuzetak iz lana 37.1, jedno inostrano poslovno drutvo nije duno da se registruje kao jedno Inostrano Poslovno Drutvo ako je njena poslovna delatnost iskljuivo ograniena u: a. izvozu na Kosovo od jedne teritorije van Kosova proizvoda ili usluga koje se uvoze na Kosovo od jednog potroaa ili kupca koji je osnovan ili koji ima stalni boravak na Kosovo; i/ili b. dostavlja od jedne teritorije van Kosova potencijalnom kupcu ili potroau na Kosovo jednu ponudu o prodaji, snabdevanju ili proizvodnji roba, usluga ili radova. 37.3 Ako se od jednog Inostranog Poslovnog Drutva zahteva na osnovu lana 37.1 da se registruje u Registar, jedno ovlaeno lice duno je da potpie i dostavi Registru jedan memorandum inostranog poslovnog drutva u kojem e pruiti sledee informacije: a. slubeno ime inostranog poslovnog drutva i bilo koja trgovaka imena pod kojima obavlja poslovnu delatnost na Kosovo; b. jurisdikciju njegovog osnivanja; i jednu izjavu da je bilo osnovano i nastavlja sa valjanim postojanjem na osnovu zakona te jurisdikcije; Ova izjava svoju osnovu treba da da ima u jednom dokumentu koji je donet ili koji je izdat od jednog nadlenog organa te jurisdikcije, u skladu sa normalnim i uobiajenim praksama te jurisdikcije, koja dokazuje osnivanje inostranog poslovnog drutva u toj jurisdikciji;ovaj dokument treba da se priloi memorandumu;

29

c. poslovni cilj inostranog poslovnog drutva, koji se moe opisati kao zakoniti poslovni cilj; d. adresa registrovane kancelarije na Kosovo i ime njegovog registrovanog zastupnika u toj adresi; e. adresu na Kosovo u kojoj ima glavno mesto svog poslovanja na Kosovo; f. ime i adresu koja moe biti na Kosovo ili van Kosova, za svakog rukovodioca, ukljuujui ako je primeljivo bilo kojeg ili sve generalne partnere, vieg upravnika (menadera), direktore, i vlasnike/deoniare koji dre pet posto (5%) ili vee neposredno vlasnitvo ili glasaki interes u inostranom poslovnom drutvu; g. jednu izjavu da je inostrano poslovno drutvo saglasno da se podvrgne odredbama lana 24 ovog zakona i da se potini primenjivom zakonu na Kosovu za sva krivina i javna administrativna potraivanja i postupke koja proizilaze od ili koje se odnose na njegove delatnosti na Kosovo; h. jednu izjavu da e inostrano poslovno drutvo obavljati sve svoje poslovne delatnosti na Kosovo u skladu sa primeljivim zakonom na Kosovo; i. jednu zjavu da, kao to se zahteva u lanu 37.7 dole, inostrano poslovno drutvo pristaje da odrava u adresi kao to je utvrdjeno u taki e gore ili u njenim seditima, odvojene knjige i finansijsku i poslovnu arhivu koja se odnosi za sve njegove poslovne delatnosti na Kosovo; i j. bilo koju informaciju koju inostrano poslovno drutvo eli da propisuje; i k. jednu izjavu koja potvrdjuje da lice koje potpisuje i dostavlja ovaj memoranduma je jedno ovlaeno lice kao to je definisano u ovom zakonu i da ovo lice ima ovlaenje da potpie i dostavi ovaj memorandum Registru; 37.4 Nita u ovom lanu 37 ili bilo kojem dokumentu koji je upisan u Registru nee se tumaiti ili primeniti na bilo koji nain koji naruava bilo koje pravo inostranog poslovnog drutva koja je osnovana na osnovu ugovora sa jednom treom stranom (i) da bi upravljao sa tim ugovorom i da se tumai u skladu sa zakonom pod inostranom jurisdikcijom, i/ili (ii), kako bi imao potraivanja, koja proizilaze iz ovog ugovora, odlukom inostranog suda ili arbitrae, koja je sprovedena unutar ili van Kosova. 37.5 Nita u ovom lanu 37 ili bilo kojem dokumentu koji je upisan u Registru nee se tumaiti ili primeniti na bilo koji nain koji naruava odredbe zakona Kosova koji izriito dodeluju inostranom poslovnom drutvu pravo da potrauje ili deluje na osnovu odluke jednog stranog suda ili na osnovu arbitrae koja je sprovedena unutar ili van Kosova. 37.6 Posle ove registarcije, sva prava i obaveze koja su uspostavljena na osnovu primenjivog zakona na Kosovu koji su uglavnom vaei ili primeljivi za kosovska poslovna drutva (organizacije) su takodje vaei i primeljivi i za jedno inostrano poslovno drutvo. 37.7 Sva inostrana poslovna drutva koja obavljaju poslovne delatnosti na Kosovo treba da odravaju na svojem glavnom mestu poslovanja na Kosovo ili kod njegovih registrovanih zastupnika, odvojene knjige i finansijsku i poslovnu arhivu koja se odnosi za sve njegove poslovne delatnosti na Kosovo. 37.8 Radi izbegavanja sumnje, inostrano poslovno drutvo koje je registrovano u skladu sa lanom 37 smatrae se da je osnovala svoje predstavnitvo na Kosovo. Ovo predstavnitvo nema bilo koji pravni identitet ili svojstvo koje je odvojeno ili posebno od inostranog poslovnog drutva koja je osnovala istu. lan 38 Izmena i Dopuna Memoranduma jednog Inostranog Poslovnog Drutva 38.1 Jedno Inostrano Poslovno Drutvo moe da izmeni i dopuni njen memorandum o Inostranom Poslovnom Drutvu s tim to e odrediti jedno ovlaeno lice da potpie i dostavi u Registru jedno obavetenje o izmenama i dopunama u kojem e naznaiti sledee:

30

a. ime inostranog poslovnog drutva i njegov registarski broj; b. tekst svake izmene i dopune; c. datum svake takve izmene i dopune koja je propisno usvojena ili ovlaena; d. jednu izjavu da je izmena i dopuna usvojena ili ovlaena na nain koji je u skladu sa dokumentima o unutranjem upravljanju i zakonima njegove jurisdikcije o osnivanju; i e. jednu izjavu u kojoj potvrdjuje da lice koje potpisuje i dostavlja ovo obavetenje je jedno ovlaeno lice kao to je definisano u ovom zakonu i da ovo lice ima ovlaenje da potpie i dostavi ovo obavetenje u Registru. 38.2 Lice koje je potpisalo i dostavilo obavetenje duno je da priloi tekst izmenjenog i dopunjenog memoranduma. 38.3 Izmena i dopuna stupie na snagu posle podnoenja obavetenja i svih traenih priloga. GLAVA XI Registracija Zavretka (Prestanka), Dobrovoljnog Rasputanja i Spajanje lan 39 Obavetenje o Prestanku Postojanja pre Poetka Obavljanja Poslovne Delatnosti 39.1 Vlasnici koji imaju veinu prava glasova u jednom ogranienom partnerstvu (komanditnom drutvu) ili u jednoj kompaniji koji nisu angaovani u bilo kojoj poslovnoj delatnosti, mogu da prestanu sa postojanjem ovog poslovnog drutva s tim to e na propisan nain usvojiti pisanu odluku u kojoj ovlauju ovaj prestanak (zavretak). Ova odluka e takodje uputiti ovlaeno lice da potpie i preda Registru jedno obavetenje u kojem e naznaiti sledee: a. ime poslovnog drutva i njen registarski broj, b. datum njene registracije, c. izjava, u kojoj se navodi, da poslovno drutvo nije angaovano u bilo koju poslovnu delatnost, d. izjava, u kojoj se navodi, da nikakav dug poslovnog drutva nije ostao neisplaen; e. izjava, u kojoj se istie, da e neto aktiva (imovina) poslovnog drutva koja je ostala posle prestanka poslovanja biti raspodeljena njegovim partnerima, vlasnicima ili deoniarima, ako su interesi partnerstva, vlasniki interesi ili deonice steene ili su emitovane; f. izjava u kojoj se istie da odluka o prestanku postojanja privrednog drutva je doneta na propisan nain od vlasnika koji imaju veinu prava glasova na nain koji je u skladu sa ovim zakonom i statutom poslovnog drutva ili sa sporazumom o ogranienom partnerstvu, i g. izjava, u kojoj se navodi da lice koje potpisuje ovo obavetenje je jedno ovlaeno lice kao to je definisano u ovom zakonu i da je ovo lice propisno ovlaeno i upueno da preda ovo obavetenje u Registru. 39.2 Ovlaeno lice priloie obavetenju jednu kopiju odluke.

39.3 Postojanje poslovnog drutva zavrie se posle registracije obavetenja u Registru koje se trai prema lanu 39.1.

31

lan 40 Obavetenje o Dobrovoljnom Rasputanju; Opoziv 40.1 Da bi se dobrovoljno raspustila jedna korporacija, jedno Obavetenje o Dobrovoljnom Rasputanju treba da se dostavi Registru u skladu sa, ako je primeljivo, sa lanom 118.2 ili lanom 227.2 ovog zakona. 40.2 Jedno ovlaeno lice moe da opozove jedno Obavetenje o Dobrovoljnom Rasputanju u roku od 120 dana od dana arhiviranja. 40.3 Ovaj opoziv treba da bude ovlaen na isti nain kao to je ovlaeno prvobitno obavetenje.

40.4 Da bi opoziv stupio na snagu, jedno ovlaeno lice treba da potpie i preda Registru obavetenje o opozivu. Obavetenje o opozivu treba da sadri: a. ime kompanije i njen registarski broj;

b. datum stupanja na snagu obavetenja o dobrovoljnoj likvidaciji koja se sada opoziva, c. datum u kojem je opoziv ovlaen; d. izjava (i) u kojoj se identifikuje lice ili lica koji su ovlastili opoziv i (ii) u kojoj navodi pravna ovlaenja i osnov za ova lica da preduzmu ove postupke; i e. izjava, u kojoj se navodi da lice koje potpisuje ovo obavetenje je jedno ovlaeno lice kao to je utvrdjeno u ovom zakonu i da je ovo lice propisno ovlaeno i upueno da preda ovo obavetenje u Registru. 40.5 Obavetenje o opozivu stupie na snagu na dan kada se isti dostavi Registru. lan 41 Podnoenje Dokumenata o Spajanju 41.1 Ako dve ili vie kompanije ele da se spoje, svaka kompanija treba da preda Registru nakon to se usaglasi sa odgovarajuim postupcima u lanu 123 ili 214 sledee: a. svoj plan o spajanju kao to je propisano u, ako je primeljivo, lanu 123 ili 214 ovog zakona, i b. statut kompanije koja e opstati ili kompanije koja se stvara spajanjem. 41.2 Spajanje e stupiti na snagu na dan i vreme kada se ovvi planovi ili ovaj statut dostavi Registru.

41.3 Nita u ovom lanu 41 ili u ovom zakonu se nee tumaiti ili primeniti na takav nain koji menja ili umanjuje bilo koju odredbu ili zahtev u bilo kojem osnovnom normativnom aktu koji ograniava, zabranjuje ili regulie spajanje. To je pravna odgovornost dotinih kompanija kako bi osigurali da se sve ove odredbe i zahtevi u potpunosti ispune pre dostavljanja u Registru dokumenata koji se zahtevaju prema lanu 41.1. 41.4 Registar nije ovlaen da odbije registraciju jednog spajanja koja je uradjena na osnovu odredaba i zahteva jednog drugog osnovnog normativnog akta, izuzev ako je Registru izriito pismenim putem naloeno da odbije registraciju jednog spajanja od strane jednog suda ili od nadlenog javnog autoriteta koji je odgovoran za izvrenje ovih odredaba ili zahteva. GLAVA XII Izvetaji lan 42

32

Podnoenje Godinjeg Izvetaja Direktoru 42.1 Svako registrovano poslovno drutvo odredie jedno ovlaeno lice da dostavi Registru jedan godinji izvetaj koji sadri: a. ime poslovnog drutva i sva trgovaka imena sa kojima posluje na Kosovo; b. registarski broj poslovnog dutva (organizacije); c. adresu registrovane kancelarije (sedita); d. ime i adresu njegovog registrovanog zastupnika (agenta) u toj adresi i ako je registrovani zastupnik nov, i pismenu saglasnost ovog novog registrovanog zastupnika koja nije do sada podneta i pismenu saglasnost dotinog novog registrovanog zastupnika (agenta); e. adresu glavnog mesta poslovanja poslovnog drutva, ako je drugaija od registrovane kancelarije (sedita), f. u sluaju jednog privatnog preduzea (linog poslovnog preduzea), ime i adresu lica koji je vlasnik i koji upravlja sa tim preduzeem; g. u sluaju jednog generalnog partnerstva (ortakog drutva), imena i adrese svih generalnih partnera; h. u sluaju jednog ogranienog partnerstva (komanditnog drutva), imena i adrese svih generalnih i ogranienih partnera; i. u sluaju jednog drutva sa ogranienom odgovornou, imena i adrese (i) odbora direktora (upravnog odbora), i (ii) svih njegovih deoniara i (iii) njegovih olaenih lica (i bilo koja ogranienaja u ovlaenju); i j. u sluaju jednog deoniarskog drutva, imena i adrese (i) svih lanova u odboru direktora (ii) svih deoniara i (iii) ovlaenih lica (ako su razliiti) i bilo koja ogranienja u ovlaenju; k. u sluaju jednog inostranog poslovnog drutva: (i) imena i adrese njihovih rukovodioca, ukljuujui ako je primeljivo: (A) bilo kojeg i sve generalne partnere, visoke rukovodioce i direktore, i (B) bilo kojeg vlasnika, deoniara ili ogranienog partnera koji ima pet posto (5%) ili vie direktnog vlasnitva ili glasakog interesa u inostranom poslovnom drutvu; i (ii) jurisdikciju njenog osnivanja, i jednu izjavu koja dokazuje da je drutvo osnovano i da nastavlja sa valjanim postojanjem prema zakonima te jurisdikcije. l. broj (ali ne imena) zaposlenih lica od strane poslovnog drutva za vreme godinjeg izvetaja, pod uslovom da ne postoji nikakva obaveza za poslovno drutvo da aurira ove informacije do sledeeg godinjeg izvetaja. m. datum izvetavanja i jednu izjavu da su sve iznete informacije u izvetaju tane do tog datuma; i n. jednu izjavu da lice koje potpisuje to obavetenje je jedno ovlaeno lice kao to je utvrdjeno u ovom zakonu i da je to lice propisno ovlaeno da dostavi to obavetenje u Registru. 42.2 Jedan godinji izvetaj treba da bude pripremljen, datiran i dostavljen Registru izmeu 1 Januara i 30 Aprila svake kalendarske godine. 42.3 Nijedan javni autoritet nije ovlaen da dopuni, izmeni ili da smanji zahteve godinjeg izvetaja koji su utvrdjeni u lanu 42.1. lan 43 Nepotpun Godinji Izvetaj ili Nepodnoenje Godinjeg Izvetaja

33

43.1 Ako jedno poslovno drutvo podnese jedan godinji izvetaj koji ne sadri sve informacije koje se trae prema lanu 42.1, ili ako jedno poslovno drutvo propusti da na vreme podnese jedan godinji izvetaj u roku koji je utvrdjen u lanu 42.2, Direktor e odmah doneti i dostaviti dotinom poslovnom drutvu, u skladu sa lanom 24, jedno pisano Obavetenje o Moguem Brisanju iz Registracije u kojoj e jasno informisati dotino poslovno drutvo o sledeem: a. ako se privatno preduzee (lino poslovno preduzee) ili generalno partnerstvo brie iz registracije ako ne podnosi jedan godinji izvetaj ili ako ne ispravi nedostatke u jednom godinjem izvetaju koji je ve dostavljen; b. ako je brisano sa registra, onda treba da prestane sa obavljanjem poslovne aktivnosti na Kosovo, koje e se evidentirati u registru kao brisana iz registracije; c. ako se obavetenje odnosi na nedostatke jednog godinjeg izvetaja koji je ve dostavljen, obavetenje e opisati svaki dotini nedostatak i treba da se poziva na specifine zahteve iz lana 42.1 koji nisu ispunjeni; d. poslovno drutvo posle prijema ovog obavetenja ima etdeset (60) dana da podnese dotini godinji izvetaj ili da ispravi pomenute nedostatke; e. ako je dotino poslovno drutvo jedna kompanija ili ogranieno partnerstvo, obavetenje e jasno informisati poslovno drutvo da je jedinica (entitet) stavljena pod likvidacijom prema lanu 229.1 ovog zakona i da konano prouzrokuje prestanak (zavretak) postojanja kao jedno pravno lice, 43.2 Ako poslovno drutvo propusti da na vreme ili da propisno odgovara, u roku od estdeset (60) dana, kada je obavetenje doneto ili dostavljeno u skladu sa lanom 43.1, Direktor Registra e odmah doneti i dostaviti poslovnom drutvu, u skladu sa lanom 24, jedno Obavetenje o Brisanju iz Registracije u kojem e obavestiti poslovno drutvo o sledeem: a. da je brisana iz registracije (evidencije) zato to je propustila ili nije na vreme propisno odgovorila na ranije Obavetenje o Moguem Brisanju iz Registra; c. da mora odmah da prestane da obavlja poslovnu delatnost na Kosovo; d. ako je dotino poslovno drutvo jedna kompanija ili ogranieno partnerstvo, obavetenje e jasno saoptiti poslovnom drutvu da se u pravnom smislu, moe staviti pod prinudnom likvidacijom od jednog poverioca i da e biti stavljen pod ovom likvidacijom u roku od 180 dana od obavetenja o brisanju iz registracije 43.3. Brisanje iz registracije (de-registracija) linog poslovnog preduzea stupie na snagu odmah na dan dostavljanja obavetenja, kao to je utvrdjeno u lanu 43.2. Od dotine poslovnog drutva zatraie se da prestane sa poslovnim delatnostima u pono toga datuma. 43.4 Odmah nakon to Direktor Registra donese i dostavi poslovnom drutvu Obavetenje o Brisanju iz Registra, Direktor Registra e (i) zavoditi primerak ovog obavetenja u dosijeu poslovnog drutva pri Registru i u javnoj web starnici Registra objavie jedno obavetenje u kojem e navesti da je Privatno Preduzee (Lino Poslovno Preduzee) ili Generalno Partnerstvo brisano iz registracije i (ii) osigurati da je ta kopija obavetenja objavljena u zvaninim jezicima na najmanje dve dnevne novine sa velikim tiraom na Kosovo. Direktor Registra je obavezan da garantuje da je ovaj zahtev za objavljivanje publikacije ispunjen u roku od pet (5) kalendarskih dana nakon donoenja i dostavljanja Obavetenja o Brisanju iz Registra poslovnom dutvu u skladu sa lanom 24. 43.5 Ako je dotino poslovno drutvo jedno ogranieno partnerstvo ili kompanija, ona e prestati sa poslovanjem i biti likvidirana u jednom sudskom postupku kao to je propisano u lanu 118 ili 227 nakon to jedna zainteresovana stranka podnese zahtev pred sudom. Nakon to je ovo obavetenje o brisanju dostavljeno, jedno ogranieno partnerstvo ili kompanija preduzimae jedino aktivnosti koje su neophodne radi okonanja svog poslovanja, stim da se nee angaovati ni u bilo koje poslovne aktivnosti. Kompanija ili komanditno drutvo duni su da identifikuju sebe u svim prepiskama i komunikacijama sa treim licima da se nalaze pod likvidacijom.

34

43.6 Bilo koje lice koje, nakon datuma dostavljanja Obavetenja o Brisanju iz Registra, prinudi dotinu poslovnu organizaciju da se angauje u poslovnim delatnostima/aktivnostima ili koja koristi slubeno ime ili trgovako ime ove poslovne organizacije u cilju obavjanja poslovnih delatnosti, bie (i) lino odgovorno za sve dugove i obaveze koje proizilaze iz ovih delatnosti, i (ii) predmet jedne administrativne kazne za takvu delatnost u iznosu koju je utvrdio Ministar u skladu sa lanom 3.4 43.7 Bilo koje poslovno drutvo koje je brisano iz registra na osnovu ovog lana 43 moe da obnovi svoju registraciju u Registru ako, u roku od 180 dana od datuma brisanja iz registracije, jedno ranije ovlaeno lice (i) podnese prijavu za obnovu registracije kao i sve izvetaje i ostala dokumenta o poravnanju za koje je duan ili koji su dospeli, i (ii) plati sve takse i druge iznose koji je duan ili koji su dospeli i bilo koju taksu za obnovu registracije koju je propisao Ministar na osnovu lana 12. 43.8 Nakon obnovljene registracije, poslovno drutvo se smatra da je nastavilo sa svojim postojanjem bez prekida poevi od datuma brisanja iz registracije. U ovom sluaju poslovno drutvo se smatra da je priznala odgovornost za sve dugove i obaveze koji su mogli nastati ili koji su preduzeti od njene strane, ili od jednog njenog ovlaenog lica, u toku vremenskog perioda dok je bilo brisano iz registracije. Medjutim, bilo koje lice, koji je prinudilo poslovno drutvo da se angauje u poslovnim delatnostima u toku vremena kada je bilo brisano iz registracije ili ako je koristilo slubeno ime ili trgovako ime dotinog poslovnog drutva na bilo koji nain radi obavljanja poslovnih delatnosti bie predmet primenljivih administrativnih kazni koje je propisao Ministar na osnovu lana 3.4 43.9 Brisanje iz registracije ne oslobadja poslovno drutvo od bilo koje odgovornosti prema treim licima koja su mogla nastati pre obavetenja o brisnju iz registracije. GLAVA XIII Registracija Trgovakih Imena lan 44 Neophodna Registracija Trgovakog Imena 44.1 Izuzev kao to je propisano u lanu 44.2, jedno poslovno drutvo se ne moe angaovati u poslovnim delatnostima pod drugim trgovakim imenom izuzev pod slubenim imenom kojeg je ono registrovalo u Registru. 44.2 Jedno registrovano poslovno drutvo ili inostrano poslovno drutvo, ali ne i jedno privatno preduzee (lino poslovno preduzee), mogu da koriste jedno drugo trgovako ime od slubeno registrovanog imena ako Registar ovlauje korienje i registruje ovo drugo ime u skladu sa odredbama Glave XII. lan 45 Podnoenje Prijave za Registraciju Trgovakog Imena 45.1 Ako jedno poslovno drutvo izuzev jednog privatnog preduzea (linog poslovnog preduzea), eli da se angauje u poslovnim delatnostima koristei jedno trgovako ime koje je drugaije od slubenog imena, dotino poslovno drutvo treba da odredi jedno ovlaeno lice da dostavi Registru jednu prijavu za registraciju dotinog trgovakog imena. Ova prijava treba da sadri sledee informacije: a. slubeno ime registrovanog poslovnog drutva i registracioni broj; b. trgovako ime koje e se koristiti; c. jedna izjava u kojoj se potvrdjuje da je podnoenje prijave propisno odobreno od poslovnog drutva na nain koji je u skladu sa (i) ovim zakonom, i (ii) pravilnicima, sporazumom o partnerstvu i/ili ostalim dokumentima o unutranjem upravljanju poslovnog drutva; i d. jednu izjavu da lice koje potpisuje i dostavlja tu prijavu je jedno ovlaeno lice kao to je definisano u ovom zakonu i da je to lice propisno ovlaeno da potpie i dostavi tu prijavu u Registru.

35

45.2 Ako se prijava odnosi na jedno trgovako ime koje je trenutno registrovano ili rezervisano od drugog lica ili poslovnog drutva, ili jedna trgovaka marka je zakonito vlasnitvo ili je licencirana od drugog lica ili drutva, prijavi treba da se priloi pismena saglasnost ovog lica ili drutva. lan 46 Uverenje o Registraciji Trgovakog Imena 46.1 Nakon prijema jedne prijave prema lanu 45, Registar e izdati Uverenje o Registraciji Trgovakog Imena i istu e uruiti podnosiocu prijave. Registar moe odbiti izdavanje dotinog uverenja samo ako zakljui da je dotino trgovako ime trenutno rezervisano ili registrovano u Registar od jednog drugog lica ili poslovnog drutva koji se ne slae sa korienjem ovog imena od strane podnosioca prijave. 46.2 Na osnovu lana 46.3, izdavanje Uverenje o Registraciji Trgovakog Imena od strane Registra je odluujui dokaz da je trgovako ime registrovano u Registru za iskljuivo korienje od strane podnosioca prijave, koja stupa na snagu na dan izdavanja uverenja. 46.3 Registracija jednog trgovakog imena u Registru nee stvarati bilo koja prava o trgovakim markama u vezi sa ovim trgovakim imenima. Ako Kosovska Kancelarija za Patente i Trgovaka Imena ili Sud odlue da trgovako ime koje je registrovano u Registru naruava jednu trgovaku marku koja je u vlasnitvu ili koja se zakonito koristi od drugog lica ili drutva, onda e Registar nakon prijema formalne pisane opomene o ovoj odluci odmah opozvati dotino Uverenje o Registraciji Trgovakog Imena. 46.4 Poslovno drutvo koje je registrovalo trgovako ime ima zakonsku prednost u vezi sa korienjem tog imena u odnosu na sve druge neregistrovane ili naknadno registrovane korisnike. Poslovno drutvo moe prinudno sprovesti ovu zakonsku prednost podnosei jednu tubu Sudu u kojoj e zahtevati od Suda da izda jedan meru u kojem e narediti drugim korisnicima trgovakog imena da prestanu sa tim korienjem. Ova zakonska prednost i pravo da se od suda zahteva pomo za izdavanje jedne mere, medjutim, se nee primeniti protiv bilo kojeg vlasnika ili zakonitog korisnika jedne trgovake marke koju registrovano trgovako ime naruava. lan 47 Rok Trajanja i Produenje Registracije Trgovakog Imena 47.1 Registracija trgovakog imena je vaea za poetni rok od tri (3) godine od datuma stupanja na snagu Uverenje o Registraciji Trgovakog Imena. Registrovani korisnik moe da produi ovu registraciju nakon podnoenja prijave u Registru. Prijava za ovo produenje sadri iste podatke kao one koje se trae prema lanu 45.1 i u njoj treba takodje da se navede da se ova prijava odnosi za produenje postojeeg trgovakog imena. Produenje e biti vaee za jedan vremenski rok od pet (5) godina. 47.2 Prijava za produenje treba da se podnosi najkasnije devetdeset (90) dana pre isteka roka postojee registracije. Podnoenje prijave za produenje koja je u skladu sa lanom 47.1, automatski produava registraciju za jedan vremenski rok od pet godina koji poinje da tee sledeeg dana posle isteka prethodne registracije. 47.3 Ako registracija jednog trgovakog imena istie u sledeih devetdeset (90) dana, Registar treba odmah da dostavi dotinom poslovnom drutvu jednu pismenu opomenu u kojoj (i) obavetava dotino poslovno drutvo o predstojeem isteku roka (ii) obavetava dotino poslovno drutvo o njegovim pravima za produenje na osnovu lana 47. DEO III PRIVATNO PREDUZEE (LINO POSLOVNO PREDUZEE) lan 48 Neograniena Odgovornost, Nije Pravno Lice

36

48.1 Jedno lice koji je vlasnik privatnog preduzea (linog poslovnog preduzea), bilo da je registrovano ili neregistrovano, ima neogranienu linu odgovornost za sve dugove i druge obaveze koji su nastali, ili koji su nametnuti zakonskim putem ili ugovorom ovom privatnom privatnom preduzeu (linom poslovnom preduzeu). Ova odgovornost je neograniena i obuhvata celokupnu imovinu i aktivu bilo koje vrste koja je u posrednom ili neposrednom vlasnitvu pomenutog lica, nezavisno od toga da li se ova imovina/aktiva koristi za poslovne, line, domainske ili porodine svrhe. 48.2 U svakom sudskom postupku, arbitranom postupku, steajnom postupku ili prilikom izvrenja sudske presude, nijedan sud ili arbitrani organ nije ovlaen da pokua da ogranii odgovornost lica koji upravlja sa jednim privatnim preduzeem (linim poslovnim preduzeem). Bez ogranienja opte primeljivosti prethodne zabrane, izriito je zabranjeno da jedan sud ili arbitrani organ moe da zatiti ili da pokua da zatiti od takve odgovornosti bilo koju imovinu ili aktivu koja je u posrednom ili neposrednom vlasnitvu pomenutog lica. 48.3 Kao jedno ogranieno izuzee iz lana 48.2, jedan sud ili arbitrani organ moe da zatiti aktivu ili imovinu od ove odgovornosti ako, i jedino do one mere ako: (i) jedan ugovor daje povoda da dotina odgovornost izriito i jasno oslobaa ovu imovinu ili aktivu od ove odgovornosti; (ii) jedno lice ili drutvo koje ima ili tvrdi da ima potraivanja dogovorili su se da ova imovina ili aktiva nije predmet ovog potraivanja, ili (iii) jedan osnovni normativni akt o izvrenju sudskih odluka ili o steaju izriito dozvoljavaju sudu ili arbitranom organu da zatiti ovu imovinu ili aktivu od ove odgovornosti. 48.4 Imovina ili aktiva smatrae se da je pod posrednim vlasnitvom jednog lica koji upravlja sa jednim linim poslovnim preduzeem ako: (i) dotino lice ima bilo koju znaajnu mogunost da kontrolie korienje ili raspolaganje ove imovine ili aktive, i (ii) ima dovoljno dokaza da zakljui da drugo lice ili poslovno drutvo je formalno imenovano kao glavni vlasnik radi pokuaja zatite ove imovine ili aktive od odgovornosti lica koji upravlja sa jednim linim poslovnim preduzeem. 48.5 Lino poslovno preduzee nije pravno lice. Ipak, on moe da zakljui ugovor, moe da raspolae sa imovinom i da tui i biti tuen u svoje ime ili u ime svog vlasnika. DEO IV GENERALNO PARTNERSTVO (ORTAKO DRUTVO) lan 49 Priroda Generalnog Partnerstva 49.1 Generalno partnerstvo je poslovno drutvo (organizacija) koja nastaje bilo (i) kao rezultat registracije u skladu sa ovim zakonom ili (ii) ili na osnovu zakona. U poslednjem sluaju, generalno partnerstvo (opte partnerstvo) moe postojati, u pravnom smislu, ako dva ili vie lica i/ili drutva sarauju radi obavljanja poslovne delatnosti, nezavisno od toga da li se saradnja osniva u jednom pisanom ugovoru ili jednom usmenom sporazumu ili razumevanju. 49.2 Ako je jedno generalno partnerstvo nastalo putem registracije, generalni partneri su lica i/ili drutva koji su naznaeni kao generalni partneri u njihovom memorandumu o generalnom partnerstvu i u njihovom sporazumu o generalnom partnerstvu, ako postoje. 49.3 Ako je jedno generalno partnerstvo nastalo na osnovu zakona, lica i/ili drutva koja sarauju radi obavljanja poslovne aktivnosti su njegovi generalni partneri. 49.4 Generalno partnerstvo nije pravno lice. Medjutim, generalno partnerstvo ima pravo da zakljui ugovor, da raspolae sa imovinom, moe da tui ili da bude tuen u svoje ime. lan 50 Priroda Interesa Generalnog Partnerstva Interes jednog partnera u generalnom partnerstvu: (i) ukljuuje pravo na podelu dobiti, distribuciju i ostala prava partnera koja su utvrdjena u ovom Deo IV, i (ii) obuhvata obaveze i odgovornosti jednog generalnog partnera kao to je utvrdjeno u ovaj Deo IV.

37

lan 51 Broj Generalnih Partnera Jedno generalno partnerstvo moe da ima dva ili vie lanova i/ili drutava, ukljuujui poslovna drutva, kao njegove generalne partnere. lan 52 Naelo Odgovornosti 52.1 Svaki generalni partner i svi generalni partneri su - zajedniki i lino odgovorni za sve dugove i ostale obaveze koje su nastale od, ili su nametnute zakonom ili ugovorom u generalnom partnerstvu. Ova odgovornost je neograniena i obuhvata celokupnu imovinu i aktivu bilo koje vrste koja je u posrednom ili neposrednom vlasnitvu jednog generalnog partnera, nezavisno od toga da li se ova imovina ili aktiva koristi za poslovne ciljeve ili za line, domainske ili porodine svrhe. Svaki generalni parner je takodje zajedniki i pojedinano odgovoran, bez ogranienja, da osigura saglasnost generalnog partnerstva sa njegovim pravnim i regulatornim obavezama na osnovu primenljivog zakona na Kosovo, ukljuujui i ovaj zakon. 52.2 Lice ili drutvo koje je primljeno kao generalni partner (opti partner) u postojeem partnerstvu preuzima zajedniku i pojedinanu odgovornost za sve dugove u generalnom partnerstvu, ukljuujui i prethodne obaveze/pasivu, do samog stepena kao i svi postojei generalni parneri. 52.3 Ako jedan sporazum izmeu generalnih partnera sadri bilo koje odredbe koje su u suprotnosti sa pravilima koja su utvrdjena u lanu 52.1 i 52.2, ove odredbe nee imati nikakvo dejstvo prema i nee uticati na prava tree strane izuzev ako se trea strana izriito sloi drugaije. Sporazum i ove odredbe e, meutim, imati dejstvo i izmeu generalnim partnerima. 52.4 U svakom sudskom postupku, arbitranom postupku, steajnom postupku ili prilikom izvrenja sudske presude, nijedan sud niti arbitrani organ nije ovlaen da pokua da ogranii odgovornost jednog generalnog partnera za dugove i obaveze generalnog partnerstva. Bez ogranienja opte primeljivosti prethodne zabrane, izriito je zabranjeno da jedan sud ili arbitrani organ ima ovlaenje da zatiti ili da pokua da zatiti od takve odgovornosti bili koju imovinu ili aktivu koja je u posrednom ili neposrednom vlasnitvu jednog generalnog partnera. 52.5 Kao jedno ogranieno izuzee iz lana 52.4, jedan sud ili arbitrani organ moe da zatiti aktivu ili imovinu od ove odgovornosti ako, i jedino do one mere ako: (i) jedan ugovor daje povoda da dotina odgovornost izriito i eksplicitno oslobaa ovu imovinu ili aktivu od ove odgovornosti; (ii) jedno lice ili drutvo, koje ima ili tvrdi da ima potraivanja, je saglasna da ova imovina ili aktiva nije predmet ovog potraivanja, ili (iii) jedan osnovni normativni akt o izvrenju sudskih odluka ili o steaju izriito dozvoljavaju sudu ili arbitranom organu da zatiti ovu imovinu ili aktivu od ove obaveze. 52.6 Ako jedno lice ili drutvo dobije presudu protiv jednog generalnog partnerstva, ova presuda je obavezujua i moe se izvriti protiv (i) aktive i zajednike imovine generalnog partnerstva i/ili (ii) imovine i aktive bilo kojeg i/ili svih generalnih partnera. 52.7 Imovina ili aktiva smatrae se da su pod posrednim (indirektnim) vlasnitvom jednog generalnog partnera ako (i) dotini generalni partner ima bilo koju znaajnu mogunost da kontrolie korienje ili raspolaganje sa ovom imovinom ili aktivom, i (ii) ima neodoljive razloge da se zakljui da je drugo lice ili drutvo formalno imenovano kao vlasnik pre svega radi pokuaja zatite ove imovine ili aktive od odgovornosti generalnog partnera. lan 53 Registracija Trgovakih Imena Generalno partnersvo treba da registruje u Registru, u skladu sa Glavom 12 Deo II ovog zakona, sva imena koja koristi prilikom obavljanja svoje poslovne delatnosti. lan 54

38

Vrste Uloga (Doprinosa) Ulog (doprinos) partnera u generalnom partnerstvu moe biti (i) u obliku novca, drugoj vrednoj materijalnoj ili nematerijalnoj imovini, ili radovima ili uslugama koja su ve izvrena za generalno partnerstvo, ili (ii) u obliku zakonske obaveze da ubudue obezbedi ovaj novac, imovinu, radove ili usluge za generalno partnerstvo. Vrednost uloga pored novca odredie se od strane generalnih partnera u skladu sa primenljivim odredbama sporazuma o partnerstvu. lan 55 Sporazum o Generalnom Partnerstvu 55.1 Svi generalni partneri u generalnom partnerstvu mogu, ali nisu duni, da zakljue jedan pismeni sporazum o generalnom partnerstvu. Lice ili drutvo koja nije stranka u jednom sporazumu o generalnom partnerstvu ne moe se obavezati njome. 55.2 Bez obzira na izuzee iz lana 55.3, generalni partneri u jednom sporazumu o generalnom partnerstvu mogu, u njihovom sporazumu o generalnom partnerstvu, da dodaju ili izuzmu bilo koju odredbu ovog Dela IV koji regulie odnose izmeu generalnih partnera. U sluaju sukoba izmeu ovih odredaba iz ovog Dela IV i odredaba iz sporazuma o generalnom partnerstvu, odredbe iz sporazuma o generalnom partnerstvu bie preovladajue. 55.3 Nijedna odredba iz sporazuma o generalnom partnerstvu ne moe (i) da eliminie ili smanji prava i obaveze koja su utvrdjena u lanu 60 ovog zakona, ili (ii) da ogranii ili naruava, na bilo koji nain, prava jednog poverioca ili jedne druge strane protiv generalnog partnerstva ili bilo kojeg generalnog partnera. Sve odredbe sporazuma o generalnom partnerstvu koja kre lan 55.3, u smislu ovog zakona, su nitavne i nee proizvoditi nikakvo dejstvo. lan 56 Dobit, Gubitak, Alokacija i Raspodela (Distribucija) 56.1 Osim ako jedan sporazum o generalnom partnerstvu ne propisuje drugaije, svi generalni partneri imaju pravo na jednak udeo u celokupnoj dobiti, gubitcima, raspodeli (alokacijama) i plaanjima u generalnom partnerstvu. 56.2 U roku od estdeset (60) dana nakon zavretka svake kalendarske godine, generalno partnerstvo treba formalno da izrauna i evidentira dobitke i gubitke za tu godinu i raspodeli u odgovarajuem procentu ovaj dobitak i gubitak u raunu generalnih partnera. lan 57 Odgovornost za Gubitke 57.1 Osim ako sporazum o generalnom partnerstvu propisuje drugaije, svaki generalni partner treba jednako da daje svoj doprinos u generalnom partnerstvu radi pokrivanja bilo kojeg gubitka koji je nastao kao rezultat poslovanja generalnog partnerstva. 57.2 Osim ako sporazum o generalnom partnerstvu propisuje drugaije, svi generalni partneri su duni da uestvuju sa jednakim doprinosima u generalnom partnerstvu da bi pokrili operativne gubitke im takvi operativni gubici budu poznati generalnim partnerima. 57.3 Nakon rasputanja generalnog partnerstva, svi partneri treba da daju jednak doprinos radi izmirenja potraivanja prema treim licima i da na druge naine pokriju gubitke. lan 58 Ovlaenje Generalnog Partnera u Obavljanu Dunosti za Partnerstvo 58.1 Bilo koja aktivnost jednog generalnog partnera koja je oigledno uraena radi obavljanja normalne i uobiajene poslovne delatnosti generalnog partnerstva obavezuje generalno partnerstvo i druge generalne partnere. Meutim, ovo pravilo se nee primeniti ako (i) dotini generalni partner nije

39

imao ovlaenje da obavlja aktivnost za partnerstvo u odredjenom pitanju, i (ii) lice ili drutvo sa kojim je partner poslovao znalo je da partneru nedostaje ovlaenje. 58.2 Bilo koja aktivnost jednog generalnog partnera koja nije oigledno uraena radi obavljanja normalne i uobiajene poslovne delatnosti u generalnom partnerstvu nee obavezati generalno partnerstvo ili druge generalne partnere izuzev ako je ta aktivnost bila izriito ovlaena od drugih generalnih partnera. lan 59 Upravljanje i Rukovodjenje 59.1 Ako jedan sporazum o generalnom partnerstvu propisuje drugaije, sva prava glasanja i rukovodjenja generalnih partnera u generalnom partnerstvu su jednaka. 59.2 Ako jedan sporazum o generalnom partnerstvu propisuje drugaije, odluka koja je doneta sa prostom veinom glasova generalnih partnera kontrolisae sva pitanja izuzev sledeih pitanja koja moraju imati potvrdan glas svih generalnih partnera: a. usvajanje jedne izmene i dopune u sporazumu o generalnom partnerstvu, b. raspodela (distribucija), c. prijem novog partnera, i d. odluka o rasputanju ili likvidaciji partnerstva, o prodaji uglavnom celokupne svoje aktive, ili da promeni prirodu (karakter) svog poslovanja. 59.3 Jedan sporazum o generalnom partnerstvu moe da stvara razliite klase generalnih partnera, moe da propie razliita prava glasanja i upravljanja za razliite partnere, moe da uskrati bilo kojem generalnom partneru pravo glasa za bilo koje pitanje ili pitanja, i moe da zatrai drugaije nivoe glasanja izuzev onih veinskih ili jednosglasno glasanje za jednu odluku o bilo kom pitanju 59.4 Glasanje generalnih partnera moe da se obavlja bilo kojom metodom koja obezbedjuje svim partnerima opravdano obavetenje o glasu i o pitanju o kojem e se glasati. 59.5 Ako jedan sporazum o generalnom partnerstvu propisuje drugaije, jedan generalni partner moe preneti njegov parnerski interes u generalnom partnerstvu (ukljuujui i njegovo pravo u podeli dobiti ili raspodeli u generalnom partnerstvu) na generalno partnerstvo ili na drugog generalnog partnera ili na njegove naslednike nakon njegove smrti. Generalni partner ne moe preneti svoj partnerski interes bez saglasnosti svih ostalih partnera. lan 60 Medjusobna Prava i Obaveze Partnera 60.1 Svaki generalni partner je duan da svakom drugom partneru (i) dostavi sve finansijske i ostale informacije o poslovanju partnerstva, (ii) da sauva poverljivost izuzev kada se objavljivanje informacije trai na osnovu zakona ili sudskim nalogom - i poverljive informacije u vezi sa poslovanjem generalnog partnerstva, (iii) da se ponaa uvek u dobroj veri i u najboljem interesu o pitanjima koja se odnose na poslovanje generalnog partnerstva, i (iv) da slui samo interesu generalnog partnerstva u delatnostima i transakcijama u kojima generalni partner ima lini interes. 60.2 Ako su se drugaije sporazumeli sa drugim partnerima, jedan generalni partner koji daje ostavku ili na drugi nain napusti generalno partnerstvo ostaje odgovoran prema treim stranama za sve dugove i obaveze koja su nastala pre datuma kada je podneo ostavku ili ako je na drugi nain napustio generalno partnerstvo. Obaveza izmeu samih partnera reie se na osnovu sporazuma o partnerstvu. 60.3 Generalno partnerstvo nadoknadie jednog generalnog partnera za izvrene isplate i obetetie generalnog partnera za nastale dugove ako su ove isplate izvrene ili ako su ovi dugovi nastali od

40

generalnog partnera (i) prilikom obavljanja ili unapredjenja redovne i uobiajene poslovne delatnosti parnerstva ili (ii) za zatitu poslovanja ili imovine generalnog partnerstva. lan 61 Prinudna Prava i Obaveze Jedno generalno partnerstvo moe da tui jednog partnera za krenje sporazuma o generalnom partnerstvu ili za krenje obaveza prema generalnom partnerstvu koje su prouzrokovale tetu generalnom partnerstvu. Generalni partner moe da tui generalno partnerstvo ili jednog drugog generalnog partnera radi prinudnog izvrenja prava iz generalnog partnerstva na osnovu sporazuma o generalnom partnerstvu ili na osnovu ovog zakona. lan 62 Imovina Partnerstva 62.1 Imovina generalnog partnerstva ukljuuje gotovinu (gotov novac) ili drugu imovinu (i) koju je doprineo jedan generalni partner u generalnom partnerstvu, (ii) koja je steena postojeom aktivom partnerstva ili od obavljanja njegove poslovne aktivnosti i (iii) koja je steena na ime generalnog partnerstva ili na ime generalnih partnera u korist generalnog partnerstva. 62.2 Jedan generalni partner nije suvlanik imovine generalnog partnerstva. lan 63 Povlaenje Jednog Partnera 63.1 Jedan generalni partner moe da se povue od generalnog partnerstva u bilo koje vreme podnosei pismeno obavetenje drugim generalnim partnerima, ali ako povlaenje kri sporazum o generalnom partnerstvu, generalno partnerstvo moe da nadoknadi tetu zbog povlaenja partnera zbog krenja sporazuma o partnerstvu. 63.2 Jedan generalni partner koji se povlai od generalnog partnerstva bez krenja sporazuma o generalnom partnerstvu ima pravo da dobije bilo koju raspodelu (distribuciju) na koju ima pravo prema sporazumu o generalnom partnerstvu. Ako sporazum o generalnom partnerstvu ne propisuje drugaije, generalni partner koji se povlai ima pravo da primi od generalnog partnerstva, u roku od devetdeset (90) dana nakon povlaenja, pravinu vrednost njegovog interesa u generalnom partnerstvu. Ova obaveza je jedna obaveza koju generalno partnerstvo ima prema generalnom partneru koji se povlai; i drugi generalni partneri su, zajedno sa ostalim obavezama generalnog partnerstva, zajedniki i pojedinano odgovorni za ispunjenje ove obaveze. lan 64 Rasputanje Generalnog Partnerstva 64.1 Izuzev ako sporazum o generalnom partnerstvu ne propisuje drugaije, generalno partnerstvo se rasputa nakon: (i) smrti jednog partnera, (ii) rasputanja bilo kojeg generalnog partnera koji je poslovno ili drugo drutvo, (iii) povlaenja ili iskljuenja bilo kojeg partnera, (iv) isteka roka, ako postoji, generalnog partnerstva, ili (v) i ako, osnovni vid poslovne delatnost zbog kojeg je osnovano generalno partnerstvo, postaje nezakonit. 64.2 Izuzev ako sporazum o generalnom partnerstvu ne propisuje drugaije, jedan generalni partner se smatra da se povukao iz partnerstva ako: a. generalni partner propusti da na vreme izvri bilo koju traenu uplatu u generalnom partnerstvu; b. generalni partner obavesti bilo kojeg drugog generalnog partnera pisanim putem da se povlai od partnerstva; c. generalni partner dobrovoljno trai formalnu zakonsku zatitu svojih od svojih poverilaca ili je sudskom odlukom proglaen insolventnim u skladu sa primenljivim zakonom o steaju; ili

41

d. ako je postojanje jednog generalnog partnera koji je poslovno ili drugo drutvo prestalo. 64.3 Rasputanje jednog generalnog partnerstva zahteva raspodelu dobiti, ako postoji, i imovine generalnih partnera. 64.4 Rasputanje jednog generalnog partnerstva ne gasi potraivanja poverilaca protiv generalnih partnera, niti gasi potraivanja jednog generalnog partnera prema jednoom drugom generalnom partneru. Nakon rasputanja generalnog partnerstva, svi generalni parneri treba da ispune uslove koji su utvrdjeni u lanu 57.3 64.5 Ako se zahteva rasputanje jednog generalnog partnerstva zbog razloga koji je naveden u taki (i) ili (ii) lana 64.1, celokupna imovina generalnog partnerstva postaje predmet bilo kojeg pravnog postupka koji je predvidjen zakonom kako bi se utvrdio poloaj ili raspolaganje imovine preminulog ili rasputenog generalnog partnera; pod uslovom da preostali generalni partneri u generalnom partnerstvu imaju pravo da zakljue jedan sporazum sa sudom ili drugim upravnikom aktive preminulog ili rasputenog generalnog partnera u vezi sa (i) formiranjem jednog novog generalnog partnerstva i (ii) raspolaganju sa interesima preminulog ili rasputenog generalnog partnera u generalnom partnerstvu lan 65 Dobrovoljno Rasputanje i Likvidacija Generalnog Partnerstva 65.1 Ako sporazum o generalnom partnerstvu propisuje drugaije, i u skladu sa odredbama vaeeg zakona o steaju, jedno generalno partnerstvo moe biti rasputeno i likvidirano nakon glasanja sa prostom veinom glasova njegovih generalnih partnera. 65.2 U ovom sluaju, izuzev ako sporazum o generalnom partnerstvu propisuje drugaije i u skladu sa odredbama vaeeg zakona o steaju, generalni partneri treba da imenuju jedno nepristrasno tree lice koji e delovati kao likvidator. Takav likvidator preuzima pravo vlasnitva nad imovinom generalnog partnerstva u cilju izvrenja likvidacije i preuzima sva ovlaenja od svih generalnih partnera. Likvidator ima pravo da uzima u posed sve knjige i arhivu generalnog partnerstva. 65.3 U roku od dvadeset i jednog (21) dana od dana imenovanja, likvidator treba (i) prethodno da razmatra knjige, arhivu i imovinu generalnog partnerstva i sva potencijalna potraivanja poverilaca protiv generalnog partnerstva i (ii) prethodno treba da utvrdi da li je generalno partnerstvo bilo solventno za vreme njegovog/njenog imenovanja i ako bi prodaja imovine generalnog partnerstva mogla da ostvari dovoljno prihoda da zadovolji valjana potraivanja svih poverilaca. Ako likvidator utvrdi da je partnerstvo bilo insolventno u vreme njegovog/njenog imenovanja i da prodaja imovine partnerstva ne bi ostvarila dovoljno prihoda za zadovoljavanje valjanih potraivanja svih poverilaca, likvidator treba odmah da pokrene postupak u skladu sa vaeim zakonom o steaju. Ako likvidator nije u stanju da razmatra i da donese odluku koja se trai prema ovom lanu 65.3, ili ako to ne uini u navedenom roku, bilo koji poverilac ili generalni partner moe da se obrati Sudu radi izvrenja likvidacija u skladu sa vaeim zakonom o steaju. 65.4 Ako likvidator zakljui da je generalno partnerstvo solventno za vreme njegovog/njenog imenovanja i ako prodaja imovine generalnog partnerstva je mogla da ostvari dovoljno prihoda radi zadovoljavanja valjanih potraivanja svih poverilaca, likvidator treba, ne kasnije od trideset (30) dana posle njegovog imenovanja, da objavi u Slubenom Listu Kosova i u dve najtiranije novine na Kosovo, jedno obavetenje na Albanskom, Srpskom i Engleskom jeziku da je on/ona imenovan za likvidatora, koji je slian sa prvobitni javnim obavetenjem koji se zahteva za jednog likvidatora u steajnom sluaju; s tim da, ovo obavetenje treba izriito da naglasi da poverioci generalnog partnerstva su slobodni da trae zadovoljavanje svojih potraivanja neposredno od bilo kojeg i svih generalnih partnera u generalnom partnerstvu. 65.5 Posle objavljivanja prvobitnog obavetenja koji se trai prema lanu 65.4 likvidator je duan da sabira imovinu partnerstva i sprovede postupak likvidacije u skladu sa primeljivim odredbama zakona o steaju, s tim da likvidator nema ovlaenja (i) da prethodno objavi tetnu ili nepotenu (obmanjivu) transakciju o poveriocima ili (ii) da povrati bilo koju imovinu ili novac koji su bili predmet prethodne transakcije.

42

DEO V OGRANIENO PARTNERSTVO (KOMANDITNO DRUTVO) lan 66 Priroda Ogranienog Partnerstva (Komanditnog Drutva) 66.1 Ogranieno partnerstvo (komanditno drutvo) je partnerstvo koje se sastoji (i) od najmanje jednog generalnog partnera i (ii) najmanje jednog partnera sa ogranienom odgovornou. 66.2 Ogranieno partnerstvo nije pravno lice. Ipak, ona ima pravo da zakljui ugovor, da raspolae sa imovinom i da tui i bude tuen u svoje sopstveno ime. 66.3 Bilo koje lice ili poslovno drutvo, ukljuujui i jednu kompaniju, moe biti generalni partner ili ogranieni partner u ogranienom partnerstvu. 66.4 Jedan generalni partner/komanditor je zajedniki i pojedinano odgovoran, bez ogranienja, za dugove i obaveze ogranienog partnerstva (komanditnog drutva) do samog stepena kao i jedan generalni partner u jednom generalnom partnerstvu (ortakom drutvu) kao to je opisano u Deo IV ovog zakona. 66.5 Jedan generalni partner/komanditor je takodje zajedniki i pojedinano odgovoran, bez ogranienja za obezbeenje saglasnosti ogranienog partnerstva sa zakonskim i regulatornim obavezama na osnovu primeljivog zakona na Kosovu, ukljuujui i ovaj zakon. 66.6 Jedan oganieni partner/komplementar nije odgovoran za bilo koje dugove u ogranienom partnerstvu (komanditnom drutvu) izuzev kao to je utvrdjeno u lanu 71 ovog zakona. 66.7 Odredbe Dela IV ovog zakona koje ureuju jedno generalno partnerstvo anlogno e se primeniti i u jednom ogranienom partnerstvu izuzev ako jedna odredba ovog Dela V propisuje drugaije. Ako, u pogledu jednog ogranienog partnerstva, dolazi do sukoba izmeu odredaba ovog DelaV sa odredbama Dela IV, odredbe iz Dela V e prevagnuti. 66.8 Ako lan 66.7 dozvoljava ili zahteva primenu jedne odredbe iz Dela IV za jedno ogranieno partnerstvo (i) bilo koja referenca u ovoj odredbi prema generalnom partnerstvu ili partnerstvu tumaie se kao ogranieno partnerstvo, (ii) bilo koja referenca u ovoj odredbi pema sporazumu o generalnom partnerstvu ili sporazum o partnerstvu tumaie se kao sporazum o ogranienom partnerstvu i (iii) bilo koja preporuka u ovoj odredbi prema generalnom partneru ili partneru tumaie se kao znaenje o jednom generalnom partneru u ogranienom partnerstvu/komanditnom drutvu. lan 67 Memorandum Ogranienog Partnerstva Ogranieno partnerstvo osniva se nakon registracije njegovog memoranduma o ogranienom partnerstvu kao to je utvrdjeno u lanu 31 ovog zakona. Memorandum o ogranienom partnerstvu je dokument o osnivanju i konstituisanju jednog ogranienog partnerstva. lan 68 Sporazum o Ogranienom Partnerstvu Svako ogranieno partnerstvo treba takoe da ima jedan sporazum o ogranienom partnerstvu koji sadri (i) propise o upravljanju u ogranienom partnerstvu i njegovo poslovanje, (ii) propise koji utvrdjuju imena i doprinose u kapitalu partnerstva za svakog; i (iii) propise o bilo kojem pitanju o kojem partneri ele da ukljue u ovom sporazumu. Svaki partner ogranienog partnerstva obavezan je da izvrava ovaj sporazum i treba da naznai da li je potpisao kao jedan generalni partner ili kao jedan ogranieni partner. lan 69 Arhiva Koju Ogranieno Partnerstvo je Duna da uva i Stavi na Raspolaganje

43

69.1 Svako ogranieno partnerstvo mora u svako vreme da dri u njegovoj registrovanoj kancelariji ili u glavnom mestu poslovanja: a. jednu kopiju njegovog memoranduma o ogranienom partnerstvu, ukljuujui bilo koje ili sve izmene i dopune u njemu, koje su trenutno registrovane u Registru; b. jednu kopiju sporazuma o ogranienom partnerstvu koji je na snazi, ukljuujui bilo koji ili sve izmene i dopune u njemu, koja su trenutno registrovane u Registru; c. jedan spisak u kojem su naznaeni: (i) imena i adrese svakog partnera, sa naznakom o svakom sluaju da li je on generalni partner ili ogranieni partner, (ii) datum kada je postao partner, i (iii) jedan opis o novcu, imovini ili ostalih vrednih stvari, koje je ovaj partner uloio kao doprinos ili se obavezao da e priloiti u ogranienom partnerstvu, d. jedan spisak u kojem su opisani svi transferi i zaloge, i teretnice koje su stavljene na, bilo koji interes ogranienog partnerstva koji je izvren ili je doputen od jednog partnera, i e. kopije sledeih finansijskih dokumenata: (i) godinji i privremeni bilans (zavrni raun) (ii) izjave o prihodima, (iii) ostale finansijske izjave, i (iv) poreske prijave partnerstva drutva. Ovi zahtevi primenie se za dokumente koji se odnose za tekuu godinu, ali samo do one mere dok oni budu pripremljeni. Ovi zahtevi e se takodje primeniti za sve dokumente koji se odnose za sve prethodne tri (3) kalendarske godine; ako je ogranieno partnerstvo osnovano za manje od tri (3) godine, ovi zahtevi e se primeniti za sva ova dokumenta. 69.2 Svako ogranieno partnerstvo mora da ove podatke ini dostupnim svakom partneru, i svakom bivem partneru koje se odnose na period kada je on bio partner, radi inspekcije kopiranja u toku redovnog poslovnog vremena. 69.3 Ako jedno ogranieno partnerstvo odbija da dozvoli jednom partneru ili jednom partneru bivem lanu da dobije ili da proveri takvu informaciju ili ne odgovara na pisani zahtev u roku od pet (5) dana nakon to je zahtev dostavljen ogranienom partnerstvu, partner koji je podneo zahtev moe da se obrati Sudu i da od njega zahteva da naredi pruanje tih podataka. Sud je ovlaen da utvrdi da li lice koje zahteva informaciju ima pravo na njihov pristup, i da naredi ogranienom partnerstvu da obezbedi ovu informaciju. lan 70 Doprinosi (Ulozi) Ogranienih Partnera 70.1 Svaki ogranieni partner duan je da u potpunosti uplati ili dostavi svoj traeni ulog do momenta registracije memoranduma o ogranienom partnerstvu. 70.2 Jedan generalni partner je ovlaen da pokrene parnicu u ime ogranienog partnerstva i njegovih partnera kako bi primorao ogranienog partnera da izvri uplatu koju je propustio da uplati u ili da izvri uplatu traenog doprinosa. 70.3 Ogranieni partner koji je propustio da uplati ili da izvri uplatu traenog doprinosa do dana registracije memoranduma o ogranienom partnerstvu, odgovoran je za sve trokove ogranienog partnerstva, ukljuujui i naknade advokatima, koji su nastali od ogranienog partnerstva i/ili bilo kojeg generalnog ili ogranienog partnera prilikom izvrenja ove obaveze. lan 71 Ogranienja u Odgovornostima Ogranienih Partnera 71.1 Nijedno lice ili drutvo osim jednog generalnog partnera nema bilo koje ovlaenje da deluje u ime ili da obavezuje jedno ogranieno partnerstvo.

44

71.2 Bez ogranienja opte primeljivosti lana 71.1, izriito i posebno je predvieno da jedan ogranieni partner nije ovlaen da deluje u ime ili da obavezuje jedno ogranieno partnerstvo. Nijedan poverioc ne moe da se oslanja na postupke ili zastupanje jednog ogranienog partnera radi utvrdjivanja bilo koje odgovornosti ogranienog partnerstva. 71.3 Ako jedan ili vie ogranienih partnera su angaovani u jednoj transakciji u kojoj dotini ogranieni partneri tee, bez ovlaenja, da obavezuju ogranieno partnerstvo, transakcija i obaveze koja nastaje primenie se prema ogranienom partnerstvu samo ako jedan generalni partner iz ogranienog partnerstva formalno i pisanim putem odobri ovu transakciju u ime ogranienog partnerstva. 71.4 Ako generalni partner ne odobri ovu transakciju, dotini ogranieni partner(i) su lino odgovorni prema drugoj strani za ovu transakciju, i ova druga strana nema pravo ili ne moe da potrauje protiv ogranienog partnerstva kao rezultat ove transakcije; meutim, ova druga strana ima pravo da trai naknadu od ili da zahteva izvrenje od ogranienog partnerstva ako, ali samo ako, jedan generalni partner namerno ili usled nepanje predstavi bilo kojoj drugoj strana da je pomenuti ogranieni partner(i) bio ovlaen da preuzme obavezu u ime ogranienog partnerstva u vezi sa pomenutom transakcijom. 71.5 Ogranienom partneru je zabranjeno da uestvuje u kontroli ili upravljanju poslovne delatnosti ili dejstvima granienog partnerstva. Medjutim, izriito je predvidjeno da sledee aktivnosti ogranienog partnera nee predstavljati krenje gorenavedenih zabrana u kontroli ili u rukovodjenju: a. ako je bio zaposlen ili je bio ugovara u ogranienom partnerstvu ili jednog generalnog partnera, b. ako je bio partner, vlasnik, rukovodioc, deoniar, direktor ili slubenik jednog generalnog partnera koji je jedno poslovno drutvo, c. ako glasa za izmenu i dopunu memoranduma o ogranienom partnerstvu ili sporazuma o ogranienom partnerstvu, ako ogranieni partner ima pravo da glasa za ovakve izmenu i dopune, d. glasa za jednu odluku koja se odnosi na rasputanje ogranienog partnerstva, ako ogranieni partner ima pravo da glasa za ovu odluku; ili e. ako preduzima bilo koju akciju radi izvrenja ili zatitei prava ogranienih partnera. 71.6 Ogranieni partner nije odgovoran za dugove i ostale obaveze ogranienog partnerstva. Medjutim, ako ogranieni partner kri zabrane iz lana 71.5, uestvovanjem u kontroli ili upravljanju poslovne delatnosti ili operacijama ogranienog partnerstva, dotini ogranieni partner bie odgovoran za sve dugove i druge obaveze ogranienog partnerstva do same granice kao i generalni partneri. lan 72 Prenos (Transfer) Interesa u Ogranienom Partnerstvu 72.1 Izuzev ako je drugaije predvidjeno u jednom sporazumu o ogranienom partnerstvu, ogranieni partner moe da prenese svoj interes u ogranienom partnerstvu jedino uz saglasnost svih optih partnera. Prenos u jednom ogranienom partnerstvu ukljuuje prenos svih prava i obaveza ogranienog partnera da obavlja ovaj prenos. 72.2 Ako se trai na osnovu jednog sudskog naloga, generalni partner(i) u jednom ogranienom partnerstvu treba da omogui prenos interesa jednog ogranienog partnera na drugo lice oli drutvo. 72.3 Izuzev ako je drugaije utvrdjeno u sporazumu o ogranienom partnerstvu, jedan interes ogranienog partnerstva prelazi na njegove zakonite naslednike ogranienog partnera koji je bio fiziko lice posle smrti tog ogranienog partnera. Ako je ogranieni partner jedno poslovno ili drugo drutvo, ako se ovo drutvo rasputa, interes dotinog ogranienog partnera prenosi se na zakonitog naslednika ili vlasnike u skladu sa zakonom na osnovu kojeg se vri rasputanje ovih drutava. lan 73 Prijem Naknadnih Generalnih Partnera

45

Dodatni generalni partneri mogu se primiti u ogranienom partnerstvu (i) u skladu sa postupkom i zahtevima koji su utvrdjeni u sporazumu o ogranienom partnerstvu, ili (ii) ako sporazum o ogranienom partnerstvu ne propisuje postupak prijema dodatnih optih partnera, prijem e se obaviti uz pismenu saglasnot svih generalnih i ogranienih partnera. lan 74 Zarade i Gubici Osim ako je drugaije predvidjeno u sporazumu o ogranienom partnerstvu, dobit (zarada) se raspodeljuje a gubitak se deli podjednako medju ogranienim i generalnim partnerima na osnovu vrednosti njihovih pojedinanih uloga (doprinosa). lan 75 Povlaenje Ogranienog Partnera 75.1 Osim ako je drugaije utvrdjeno u sporazumu o ogranienom partnerstvu, ogranieni partner moe da se povue od ogranienog partnerstva u jednom roku koji ne noe biti manji od devetdeset (90) dana nakon dostavljanja pismenog obavetenja svakom generalnom partneru. Partner koji se povlai ima pravo na raspodelu nakon povlaenja kao to je navedeno u lanu 63 o povlaenju jednog generalnog partnera od jednog generalnog partnerstva. 75.2 Povlaenje jednog ogranienog partnera ne zahteva rasputanje ogranienog partnerstva izuzev ako kao rezultat ovog rasputanja, ogranieno partnerstvo ostaje bez ogranienih partnera. lan 76 Rasputanje i Prestanak Poslovanja 76.1 Ogranieno partnerstvo (komanditno drutvo) moe da nastavi da postoji sve dok najmanje jedan generalni partner i jedan ogranieni partner ostaju u ogranienom partnerstvu. Osim ako je drugaije utvrdjeno u sporazumu o ogranienom partnerstvu, ogranieni partner nema ovlaenja da raspusti partnerstvo. 76.2 Osim ako je drugaije utvrdjeno u sporazumu o ogranienom partnerstvu, prilikom likvidacije aktive jednog ogranienog partnerstva, neto aktiva ogranienog partnerstva raspodelie se jednako ogranienim partnerima i generalnim partnerima. lan 77 Razlozi za Rasputanje i Zahtev za Prestanak Poslovanja Ogranieno partnersvo duno je da prestane sa poslovnom delatnou i raspustie se zbog sledeih razloga: a. posle isteka roka ogranienog partnerstva, ako je ovaj rok naznaen u sporazumu o ogranienom partnerstvu; b. ako se pojavio bilo koji drugi sluaj koji je naznaen u memorandumu o ogranienom partnerstvu ili u sporazumu o ogranienom partnerstvu koji zahteva ili izaziva rasputanje ogranienog partnerstva ili prestanak statusa ogranienog partnerstva; c. posle jedne odluke partnera, u skladu sa sporazumom o ogranienom partnerstvu, o rasputanju ogranienog partnerstva; d. posle donoenja i dostavljanja od strane Direktora Registra jednog Obavetenja o Brisanju iz Registracije ogranienog partnerstva prema lanu 43 ovog zakona; e. posle jednog sudskog naloga kojim se zahteva rasputanje ogranienog partnerstva i/ili prestanak statusa ogranienog partnerstva; ili f. jednog sudskog naloga o steaju, na osnovu zakona o steaju, kojim se ogranieno partnerstvo proglaava pod steajem i kojim se zahteva njegovo rasputanje.

46

DEO VI DRUTVO (KOMPANIJA) SA OGRANIENOM ODGOVORNOU GLAVA I Opte Odredbe lan 78 Priroda Drutva (Kompanije) sa Ogranienom Odgovornou i jedan Vlasniki Interes 78.1 Drutvo (kompanija) sa ogranienom odgovornou je pravno lice koja je zakonski odvojena i koja je zasebna od njegovih vlasnika. Vlasnik jednog drutva (kompanije) sa ogranienom odgovornou nije su-vlasnik i nema nikakav prenosivi interes u imovini drutva sa ogranienom odgovornou. 78.2 Vlasniki interesi u drutvu sa ogranienom odgovornou su jedinice na osnovu kojih se obavlja podela vlasnitva u drutva. 78.3 Jedan vlasniki interes u drutvu sa ogranienom odgovornou je lina imovina vlasnika i moe da se prenosi delimino ili celosti, koja je predmet primenljivih zabrana koje su propisane u ovom zakonu i bilo kojih zabrana koje su propisane u sporazumu drutva (kompanije). 78.4 Jedan vlasniki interes moe, ali nije obavezno, da se dokazuje uverenjem i moe da se nazove kao deonica. U statutu drutva ili sporazumu drutva moe da se predvidi da vlasniki interes ili deonice u drutvu se mogu dokazati pomou uverenja koja su izdata od drutva (kompanija). lan 79 Osnovni Kapital 79.1 Osnovni kapital drutva (kompanije) sa ogranienom odgovornou treba da bude najmanje u iznosu od 1,000 Evra 79.2 Osnovni kapital treba da se uplati u drutvo u roku od etrnaest (14) dana posle registracije. Drutvo treba da dostavi Registru razuman dokaz o takvoj uplati u roku od etrnaest (14) dana. Jedna bankarska izjava bie dovoljna za ove svrhe ili u sluaju jednog doprinosa, dokaz o prenosu odgovarajuih aktiva (imovine), kao jedan sporazum o prenosu aktive (imovine). 79.3 Ako drutvo propusti da na vreme dostavi ovaj dokaza u Registru, Registar je ovlaen da primeni postupke o brisanju drutva (kompanije) iz registra, i ako preduzme ovaj korak on je duan da dostavi jedno Obavetenje o Brisanju iz Registra ovom drutvu. U ovom sluaju Registar nee vratiti bilo koju taksu za registraciju. 79.4 Sve dok drutvo na vreme ne dostavi Registru dokaz o uplati osnovnog kapitala, drutvo (kompanija) se ne moe angaovati u poslovne delatnosti na Kosovo (drugaijeg od onog koji je neophodan za doprinos osnovnog kapitala). Bilo koje lice koje obavlja ove radnje posle registracije ali pre dostavljanja dotinih dokaza u Registru je zajedniki i pojedinano odgovoran za potraivanja i dugove koji su nastali ovim radnjama, izuzev ako su se drugaije sloile sa zainteresovanim treim stranama. Nakon toga, ako je drutvo obezbedilo dokaz za Registar o uplati osnovnog kapitala, drutvo moe da preuzima odgovornost za bilo koje ili sva ova potraivanja i dugove; u ovom sluaju, drutvo e zatim lino biti odgovorno za bilo koja potraivanja i dugove. 79.5 Bilo koji predlog za poveanje ili smanjenje osnovnog kapitala nee stupiti na snagu sve dok statut drutva koji je arhiviran u Registru i ne bude na propisan nain izmenjen i dopunjen u kojem e se odraavati dotino poveanje ili smanjenje; medjutim nee se dozvoliti nikakvo smanjenje osnovnog kapitala drutva u manjem iznosu od 1,000 Evra, i, pod uslovom da bilo koja predloena izmena i dopuna statuta radi poveanja osnovnog kapitala bude propraena sa razumnim dokazom o uplati poveanog iznosa. lan 80 Naelo Odgovornosti

47

80.1 Drutvo sa ogranienom odgovornou je odgovorno za sve svoje dugove i ostale obaveze sa celokupnom svojom aktivom (imovinom) ukljuujui i osnovni kapital. 80.2 Jedan vlasnik drutva sa ogranienom odgovornou nije odgovoran za bilo koje dugove ili obaveze drutva samo zbog toga to je vlasnik. lan 81 Odgovornost Osnivaa za Postupke Pre Registracije Ako jedan ili vie osnivaa i/ili druga lica preduzimaju jednu radnju u ime drutva sa ogranienom odgovornou pre njene registracije (ukljuujui, ali ne ograniavajui se, na otvaranje bankarskih irorauna, kupovinu ili davanje u zakup imovine, ili zakljuenju ugovora i drugih obaveza), ova lica koji preduzimaju ove radnje su zajedniki i pojedinano odgovorni za potaivanja i dugove koji su nastali ovim radnjama, izuzev ako je drugaije postignut sporazum sa treom stranom. Nakon to se drutvo registruje kao to je predvidjeno od Registra i obezbedjivanja dokaza o uplati osnovnog kapitala koji se trai prema lanu 79 drutvo moe preuzeti odgovornost za bilo koju ili sva ova potraivanja i obaveze; u ovom sluaju drutvo je lino odgovorna za bilo koja potraivanja i obaveze koja je preduzela. lan 82 Ovlaenje Drutvo sa ogranienom odgovornou ima potrebno ovlaenje da obavlja svoje poslovne delatnosti ukljuujui, ali ne ograniavajui se samo, na ovlaenje (i) da tui i bude tuena; (ii) da zakljui ugovore, da pozajmljuje novac, i da se podvrgne drugim dugovima i obavezama; (iii) da stie, poseduje, zakupi, zaloi ili stavi pod hipoteku, ili da na drugi nain raspolae ili posluje sa imovinom; (iv) da stie, poseduje, zaloi, glasa, prodaje ili drugaije raspolae sa deonicom ili drugim interesom u drugom poslovnom drutvu, ali ne sa jednim privatnim preduzeem (linim poslovnim preduzeem); i (v) da bira ili imenuje rukovodioce, slubenike i zastupnike (agente) drutva i da utvrdi njihove zadatke i naknade. lan 83 Rok Trajanja Rok trajanja drutva sa ogranienom odgovornou je neogranieno izuzev ako je u statutu propisan krai rok. lan 84 Vlasnici Drutvo sa ogranienom odgovornou moe imati jedno ili vie lica i/ili poslovnih drutava kao njegove vlasnike. GLAVA II Statut i Sporazum Druva lan 85 Statut Drutvo sa ogranienom odgovornou osniva se samo nakon registracije njegovog statuta u skladu sa lanom 33 ovog zakona. Statut je osnivaki i konstitutivni dokument drutva sa ogranienom odgovornou. Pre nego to se bude registrovalo drutvo sa ogranienom odgovornou, ovaj dokumenat treba da se dostavi u Registru na nain kao to je utvrdjeno u ovom zakonu. Nijedna izmena i dopuna u statutu nee biti obavezujua prema treim stranama sve dok se ova izmena i dopuna propisno ne dostavi Registru. lan 86 Sporazum Drutva

48

86.1 Svako drutvo sa ogranienom odgovornou treba takodje da ima sporazum drutva koji su potpisani od vlasnika koji su naznaeni u izvornom statutu, koji sadi odredbe koje reguliu upravljanje i delatnost drutva (kompanije), ako su ove odredbe dozvoljene lanom 86.2 i nisu zabranjene lanom 86.3. 86.2 Sporazum drutva moe da ukljui bilo koju odredbu ovog Dela 2. Sporazum drutva moe takodje da sadre i dopunske odredbe koje se razlikuju od bilo koje odredbe Dela 2. ali ne mogu da sadre odredbe koje su zabranjene lanom 86.2. Na primer, ali bez ogranienja, sporazum drutva moe da sadri odredbe koje propisuju: a. da e sa drutvom rukovoditi Upravnik; b. da e se odrediti pravila o vremenu, mestu, cilju, ili postupku glasanja na sednicama vlasnika; c. da e biti podeljene klase vlasnika sa razliitim pravom glasanja ili bez prava glasa, razliiti prioriteti prilikom likvidacije, ili razliita prava i prioriteti o drugim pitanjima d. da e glasovi vlasnika ili njihovih deonica prilikom raspodele biti jednaki, ili da e biti u skladu sa njihovim uloenim kapitalom, ili e biti u skladu sa jednom drugom dogovorenom formulom ili metodom; e. da e odredjenene radnje drutva (kompanije) zahtevati jednu specifinu veinu ili uper-veinu glasova vlasnika, kao to je dvo-treinska ili tri-etvrtinska veina, ili e se uzeti od Upravnika bez glasanja vlasnika; f. u sluaju nesposobnosti vlasnika da donesu odluku o jednom pitanju ona e biti reena od jednog odreenog lica ili e se podneti na arbitrau; g. nesposobnost vlasnika da donesu odluku o jednom pitanju dopustie jednom dotinom vlasniku da proda svoj interes jednom ili vie vlasnicima na osnovu dogoveorenih uslova; h. naznaeni rukovodioci imae specifine nazive, zadatke i ovlaenja; i/ili i. interese vlasnitva koji mogu slobodno da se prenesu ili su ogranieni prema lanu 97 ili 98 ili na drugi nain stim da, ova odredba u sporazumu drutva nee naruavati postupak bilo kojeg zakona koji regulie transakcije o vrednosnim papirima. 86.3 Sporazum drutva ne moe da sadri bilo koje odredbe: a. koje su u sukobu sa statutom drutva (kompanije); b. koje ograniavaju jedno vlasniko pravo na informaciju ili pristupu prema lanu 88; c. koja eliminiu ili smanjuju obaveze o zatiti, dobrom poverenju, lojalnosti i ne-nadmetanju prema lanovima 112, 113, i 114; d. koja eliminiu ili smanjuju (i) ogranienja o raspodeli vlasnika koja su propisana u lanu 93 ili (ii) linu odgovornost za krenje ovih ogranienja kao to je propisano u lanu 94; e. koja na bilo koji nain, na osnovu ovog zakona, ograniavaju prava poverilaca ili druge tree strane; ili f. eliminiu ili smanjuju zahteve bilo koje odredbe ovog zakona, izuzev ako (i) dotina odredba sporazum drutva je dozvoljena prema lanu 86.2, ili (ii) dotina odredba sadri ili je podvrgnuta reima osim ako sporazum drutva propisuje drugaije ili sline rei. 86.4 U sluaju sukoba izmedju statuta drutva i sporazuma drutva, statut e preovladavati. U ovom sluaju smatrae se, da su nedosledne odredbe sporazuma drutva ukinuta ili preinaene do neophodne mere radi otklanjanja ove neuskladjenosti.

49

GLAVA III Obavezna Arhiva i Pristup lan 87 Arhiva Koju Drutvo Mora da Odrava Svako drutvo (kompanija) sa ogranienom odgovornou treba da odrava u svojoj registrovanoj kancelariju ili u glavnom mestu poslovanja u bilo koje vreme sledee: a. jedan primerak statuta drutva i, ukljuujui bilo koje i sve izmene i dopune u njemu koje su registrovane u Registru; b. jedan primerak sporazuma drutva, ukljuujui bilo koje i sve izmene i dopune u njemu ili kopije izmena i dopuna koje su ponovo unete, koje su dostavljene Registru; c. spisak imena i adrese svakog vlasnika i datum kada je ovaj vlasnik postao vlasnik; d. ako jedan vlasniki interes je vlasnitvo vie od jednog vlasnika, spisak imena i adrese svakog suvlasnika i dokumenat/te koji imenuju i odredjuju zajednikog predstavnika su-vlasnika ako postoji, ako se trai prema lanu 95 da ima, dotinog pretstavnika. Drutvo (kompanija) moe da kombinuje spisak sa spiskom koji se trai u taki c gore. e. spisak imena i adrese svih rukovodilaca drutva, f. spisak svih opisanih prenosa i zaloga, i tereta koji su stavljeni na, bilo koji vlasniki interes koji je izvren ili odobren od jednog vlasnika; i g. kopije svih sledeih finansijskih dokumenata: (i) godinje i privremene zavrne raune, (ii) izjave o prihodima, (iii) ostale finansijske izjave, i (iv) poreske prijave drutva i (v) bilo koje revizije. Ovi zahtevi primenie se za dokumente koji se odnose za tekuu godinu, ali samo do one mere dok oni budu pripremljeni. Ovi zahtevi e se takodje primeniti za sve dokumente koji se odnose za sve prethodne tri (3) kalendarske godine; ako je drutvo (kompanija) osnovano za manje od tri (3) godine, ovi zahtevi e se primeniti za sva ova dokumenta. lan 88 Arhiva Mora Biti Dostupna za Vlasnike 88.1 Svako drutvo (kompanija) treba da stavi na raspolaganju ovu arhivu svakom vlasniku, i svakom bivem vlasniku imajui u vidu vreme kada je bio vlasni, za inspekciju i kopiranje tokom redovnih asova poslovanja drutva. 88.2 Ako jedno drutvo (kompanija) odbija da dozvoli jednom vlasniku ili bivem vlasniku da dobije ili da proveri takvu informaciju ili ne odgovara na pisani zahtev u roku od pet (5) dana nakon to je zahtev dostavljen drutvu (kompaniji), lan koji je podneo zahtev moe da se obrati sudu i da od njega zahteva da naredi pruanje tih podataka. Sud je ovlaen da odredi da li lice koje zahteva informaciju ima pravo i da naredi drutvu (kompaniji) da se informacija obezbedi. GLAVA IV Doprinosi Vlasnika lan 89 Vrsta Udela (Doprinosa) 89.1 Udeo (doprinos) vlasnika u drutvu sa ogranienom odgovornou u zameni za jedan vlasniki interes moe biti u obliku (ii) novca, druge vredne imovine, materijalne ili nematerijalne, ili (iii) radu ili u uslugama koje ve izvodi za drutvo. Doprinos ne moe biti u obliku, i jedan vlasniki interes se nee izdati za, bilo kojeg obeanja ili obaveze da e ubudue obaviti rad ili usluge.

50

89.2 Vrednost udela sem u novcu bie utvrdjen (i) u skladu sa primeljivim odredbama sporazuma drutva ili (ii) ako sporazuma drutva ne sadri primeljive odredbe o proceni ne-novanih doprinosa, onda na osnovu jednoglasnog sporazuma svih partnera. lan 90 Odgovornost za Dogovorene Uldele (Doprinose) Jedan lan je obavezan da drutvu da plati u potpunosti sav udeo/le ako se to zahteva prema statutu drutva, sporazuma drutva ili drugog sporazuma vlasnika. Takva obaveza se ne moe opravdati zbog smrti vlasnika, nesposobnosti ili zbog druge nemogunosti plaanja. Clan 91 Kazne zbog Nesiplate Dogovorenih Udela (Doprinosa) Sporazum drutva moe da predvidi kazne ili druge posledice za jednog vlasnika koji propusti da izvri uplatu jednog dogovorenog udela (doprinosa). Na primer, ali ne ograniavajui se, ove odredbe sporazuma drutva mogu zahtevati (i) smanjenje srazmernog vlasnikovog vlasnikog interesa u drutvu, (ii) podredjenost vlasnikih prava prilikom raspodele na one vlasnike koji su obavili traeni doprinos, (iii) prinudnu prodaju vlasnikovog vlasnikog interesa drutvu, (iv) gubitak vlasnikovog vlasnikog interesa u drutvu, ili (v) utvrdjivanje, od jednog procenjivaa ili formule, vrednosti bilo kojeg dela vlasnikovog vlasnikog interesa koji je plaen, i prinudnom prodajom ovog dela drutvu po bilo kojoj ceni ako je odlueno. GLAVA V Raspodela Vlasnicima lan 92 Raspodela Vlasnicima 92.1 Drutvo (kompanija) sa ogranienom odgovornou moe da vri raspodelu svojim vlasnicima u bilo koje vreme uz jednoglasan pristanak vlasnika ili sa drugaijim nainom glasanja kojim se zahteva manji broj glasova, kao to je utvrdjeno u sporazumu drutva u skladu sa lanom 107. 92.2 Osim ako je drugaije propisano u sporazumu drutva, svaka raspodela vlasnicima treba da bude jednaka za sve. 92.3 Kada vlasnik stekne pravo da primi raspodelu, on postaje neosigurani poverilac drutva u odnosu na raspodelu. lan 93 Ogranienja Prilikom Raspodele 93.1 Drutvo ne moe da izvri raspodelu vlasnicima ako, nakon stupanja na snagu ove raspodele, ukupna aktiva (imovina) drutva bude manja od ukupnih obaveza (dugova) ili ako drutvo nije u mogunosti da izmiri svoje dugove i ostale obaveze koji su dospeli u toku redovnog poslovanja drutva. 93.2 Uvek kada drutvo eli da izvri jednu raspodelu, drutvo treba prvo da formalno konstatuje da ova raspodela nije zabranjena prema lanu 93.1. Ova raspodela treba da ima svoju osnovu u finansijskim izjavama koje su pripremljene u skladu sa primenljivim zakonima o raunovodstvenim standardima i sa naelima raunovodstva koji su opravdani prema okolnostima, i u sluaju procene nenovane aktive (imovine), na pravilnoj i samostalnoj proceni koja je opravdana na osnovu ovih okolnosti. lan 94 Lina Odgovornost za Zabranjene Raspodele

51

94.1 Jedan vlasnik koji je primio zabranjenu raspodelu na osnovu lana 94.1 i koji je na vreme znao da je raspodela bila zabranjena prema lanu 93.1, bie lino odgovoran pred drutvom za povraaj iznosa koji je dobio prilikom raspodele. 94.2 Jedan vlasnik, rukovodilac ili drugo lice koje je izazvalo izvrenje ove zabranjene raspodele, i koji je na vreme znao da je raspodela bila zabranjena prema lanu 93.1, bie lino odgovorno prema drutvu za povraaj svih ovih iznosa raspodele. 94.3 Ako vie od jednog vlasnika i/ili lica je odgovorno za povraaj raspodele prema lanu 94.1 i/ili lanu 94.2 njihova odgovornost bie zajednika i pojedinana. GLAVA VI Suvlasnitvo i Prenos (Transfer) Vlasnikih Interesa lan 95 Suvlasnitvo jednog Vlasnikog Interesa 95.1 Jedan vlasniki interes moe biti vlasnitvo vie od jednog vlasnika.

95.2 Osim ako je drugaije propisano u sporazumu drutva, svi su-vlasnici jednog vlasnikog interesa obavljae svoje glasanje i ostala svoja prava u drutvu jedino preko jednog zajednikog predstavnika, ali oni e biti odgovorni zajedniki i pojedinano za sve obaveze koje proizilaze iz deonice. 95.3 Kada je vlasniki interes vlasnitvo vie od jedne osobe, svaki su-vlasnik mora da dostavi drutvu svoje ime i adresu, koja treba da ostane u arhivi drutva. 95.4 Kada su-vlasnici imaju ili treba da imaju zajednikog predstavnika, svi su-vlasnici moraju da donesu jedno formalno pismeno odreivanje o zajednikom predstavniku i da istu dostave drutvu, koja treba da uva ovaj dokumenat u arhivi kao to se trai prema lanu 87. Bilo koje obavetenje koje je dostavljeno drutvu o ovom imenovanom predstavniku smatrae se kao da je dostavljeno svim dotinim su-vlasnicima. Ako su-vlasnici propuste da dostave drutvu pismeno odreivanje o zajednikom predstavniku, bilo koje obavetenje koje je dostavljeno drutvu od jednog su-vlasniku smatrae se da je dostavljeno svim su-vlasnicima. lan 96 Prenos (Transfer) Vlasnikog Interesa 96.1 Osim ako je drugaije propisano u sporazuma drutva bilo koji vlasnik moe da obavi prenos njegovog vlasnikog interesa, u celini ili delimino, putem prodaje, zaloge, poklona, nasledstva ili na drugi nain; stim da, ovaj lan 96.1 se nee tumaiti ili primeniti na nain koji e naruavati postupak bilo kojeg zakona koji regulie transakcije sa vrednosnim papirima. 96.2 Sporazum drutva moe da propie ogranienja za prenos vlasnikih interesa, ukljuujui ali ne ograniavajui se na ogranienja koja su propisana u lanu 97 i 98. 96.3 Prava i odgovornosti preuzimaa jednog vlasnikog interesa su predmet lanova 99 i 100 lan 97 Fakultativna Odredba za Ogranienje Prenosa 97.1 Sporazum drutva moe da ukljui, ali nije duna da ukljui, bilo koju i sva ogranienja o transferu kao to je navedeno u lan 97.2, ili slina ogranienja. Ako su ova ogranienja ukljuena u sporazumu drutva, odredbe koje su utvrdili ovo i slina ogranienja treba da se glasaju na bilo koji nain koji je prihvatljiv za vlasnike. Ove ili slina ogranienja o transferu se nee primeniti izuzev ako su izriito ukljuena u sporazumu drutva. 97.2 Sporazumdrutva moe da propie da jedan vlasniki interes nee biti dobrovoljno ili prinudno prenet ili da se zaloi izuzev ako je:

52

a. prenos pisanim putem odobren od svih vlasnika drutva i preuzima (indosar) je pismenim putem pristao da e uvaiti sporazum drutva; b. prenos obavljen na drutvo ili jednog postojeeg vlasnika koji je preuzima (indosar); c. prenos obavljen na njegovu suprugu/a, roditelja, direktnih (linearnih) potomaka lana ili na suprugu bilo kojeg linearnog potomka, ili brae ili sestara; d. prenos je obavljen na pravnog predstavnika jednog vlasnika nakon njegove smrti ili rasputanja; e. jedan prenos obavljen na jednog steajnog upravnika ili jedne sline osobe, koji je rezultat steajnog postupka; f. jedna zaloga od vlasnikog interesa kao osiguranje za jedan zajam ili drugu obavezu vlasnika ako sporazum o zalozi (i) izriito navodi da zajmodavac zaloge nema pravo glasa ili upravljanja ili uticaj kao rezultat zaloge, (ii) obuhvata pisanu saglasnost zajmodavca zaloge da uvai sporazum drutva ako zajmodavac zaloge postane vlasnik interesa zaloge; i (iii) i ako je odobrena od svih vlasnika; g. prenos koji je usglaen sa odredbama sporazuma drutva koje su ugraene u odredbama koje su naznaene ili doputene prema lanu 98, ili h. izvreno spajanje prema lanovima 120 125. lan 98 Fakultativna Odredba za Zahtev Prve Ponude Drutva (Kompanije) 98.1 Sporazum drutva moe da uklui lan 98.2 sa dolenaznaenim izrazima ili sa bilo kojim eljenim izmenama u tim formulacijama. Ove odredbe primenie se jedino ako su izriito ukljuene u sporazumu drutva 98.2 Jedan vlasnik koji eli da izvri prenos svojeg vlasnikog interesa na drugo lice ili drutvo, taj prenos moe jedino da obavi na nain kao to je dole propisano, s tim da se naznaena ogranienja nee primeniti ako su izriito iskljuena od ovih ogranienja na osnovu jedne druge odredbe koja je propisana u sporazumu drutva: a. Vlasnik treba prvo od tree strane da obezbedi jednu snanu, neopozivu i asnu ponudu za kupovinu vlasnikog interesa (i) u kojem se navodi ime ponuaa, adresa, ponuena cena, i bilo koja isplata i ostali uslovi ponude; i (ii) sadri sporazum tree strane da e uvaiti sporazumu drutva (kompanije). b. Dotini vlasnik e zatim drutvu podneti ponudu treih lica, i kad to uradi vlasnik e ponuditi drutvu prodaju dotinog vlasnikog interesa po ceni i ostalim uslovima koji su utvrdjeni u ponudi. U roku od deset (10) dana nakon prijema ponude, drutvo e dostaviti jedno pisano obavetenje svim vlasnicima (i) i obavestie ih o ponudi (ii) sazvae sednicu svih vlasnika, koja e se odrati u roku od dvadeset (20) dana i ne vie od trideset (30) dana nakon dostavljanja obavetenja, i (iii) informisae ih da e se sednica odrati kako bi se odluilo da li e drutvo kupiti dotini vlasniki interes od dotinog vlasnika prema naznaenim uslovima ponude od tree strane. Odluka o kupovini treba da bude usvojena sa veinom glasova svih vlasnikih interesa sa pravom glasa, ali dotinom vlasniku nee biti doputeno da glasa o ovom pitanju. Za ovu svrhu, glasanje e se obaviti na isti nain kao i za ostale vlasnike postupke c. Drutvo mora da dostavlja dotinom vlasniku pisano obavetenje o prihvatanju u roku od etrdeset (40) dana nakon to je drutvo primilo ponudu, ili ako je ponuda odbijena. Ako drutvo eli, ono moe da dostavi jednu protiv-ponudu u propisanom roku od etrdeset (40) dana. U ovom sluaju, dotini vlasnik mora da dostavi drutvu pisano obavetenje o prihvatanju u roku od deset (10) dana nakon prijema protiv-ponude, ili protiv-ponuda e se smatrati da je odbijena. Ako drutvo prihvati prvobitnu ponudu, ili ako dotini vlasnik prihvati jednu protivponudu od drutva, prodaja treba da se obavi u roku od deset (10) dana nakon prihvatanja. d. Ako se ponuda dotinog vlasnika za drutvo odbije, dotini vlasnik e u roku od trideset (30) dana nakon to je drutvo odbilo ili se smatra da je odbilo ponudu, prihvatie prodaju tree strane prema sa tanim uslovima koji su naznaeni u ponudi koja je odbijena od drutva. e. Ako dotii vlasnik propusti da ispuni njegovu obavezu o prodaji prema taki d gore, drutvo moe u roku od devetdeset (90) dana nakon ovog propusta, da otkae dotini vlasniki interes ako drutvo dostavi dotinom vlasniku jedan novani iznos koji je jednak sa vrednou primljenog vlasnikog interesa od jednog nezavisnog procenjivaa ili u skladu sa jednom unapred usaglaenom formulom koja je naznaena u sporazumu dutva (kompanije). lan 99 Pravo Pruzimaa

53

Preuzima moe stei jedan vlasniki interes i postati vlasnik jedino ako: (i) se svi vlasnici sloe o tom sticanju, izuzev ako je drugaije propisano u sporazumu drutva ili u sporazumu deoniara; i (ii) preuzima se pisanim putem sloio da e u potpunosti da uvai sporazum drutva. Ako ovaj uslov zadovoljava preuzimaa, on e imati sva prava jednog vlasnika nakon to je preuzima stekao jedan vlasniki interes. lan 100 Ostala Prava i Odgovornosti za Prenosnika i Preuzimaa jednog Vlasnikog Interesa 100.1 Izuzev ako je drugaije propisano u sporazumu drutva, preuzima jednog vlasnikog interesa bie odgovoran za sve prenose vlasnikih obaveza ukljuujui uplatu doprinosa prema lanu 90 i da vrati zabranjene raspodele prema lanu 94; pod uslovom da, preuzima nee biti odgovoran za jednu obavezu prenosnika vlasnitva (i) koja je bila nepoznata preuzimau za vreme kada je postao vlasnik, i (ii) za koja preuzima nije mogao da sazna i nakon detaljnog razmatranja sporazuma drutva. 100.2 Ako nije drugaije utvrdjeno u sporazumu drutva, prenosnik vlasnitva, nakon prenosa, ostaje odgovoran prema drutvu za uplate bilo kojih obaveza prema lanu 90 i 94 koji su nastali od prenosnika vlasnitva pre prenosa. Ove kontinuirane obaveze primenie se sve dok se iste ne zadovolje. 100.3 Izuzev ako nije drugaije propisano u sporazumu drutva, prenosnik vlasnitva prestae da bude vlasnik ili da uiva prava jednog vlasnika za vreme izvrenja prenosa, pod uslovom da, ako je prenos jedna zaloga vlasnikog interesa kao osiguranje za zajam ili drugu obavezu, prenosnik vlasnitva nee prestati da bude jedan vlasnik sve dok i osim ako zajmodavac zaloge ili jedna druga trea strana ne postaje stvaran vlasnik vlasnikog interesa. 100.4 Ako jedan vlanik umre ili je rasputen, pravni zastupnik ili upravnik njegove imovine moe da obavlja sva njegova vlasnika prava i ovlaenja u cilju upravljanja sa ovom imovinom. 100.5 Jedan vlasnik koji dobrovoljno obavlja prenos ili predlae da prenosi jedan vlasniki interes na nain koji je doputen ovim zakonom i u skladu sa sporazumom drutva treba prethodno da o tome obavesti drutvo o ovom prenosu. Drutvo ne mora neposredno da osnai bilo koji prenos, ali ono e neposredno osnaiti bilo koji zakoniti prenos o kojima je obaveteno i isti e upisati u arhivi drutva. lan 101 Zabranjenjeni Prenos je Nitavan Bilo koji prenos ili pokuani prenos jednog vlasnikog interesa koji je u suprotnosti sa propisanim zabranama u ovom zakonu, u sporazumu drutva ili zakonu koji regulie transakcije sa vrednosnim papirima je nitavan i nema zakonsku snagu. lan 102 Sticanje Sopstvenog Vlasnikog Interesa od Strane Drutva 102.1 Osim ako sporazum drutva ograniava pravo jednog drutva (kompanije) sa ogranienom odgovornou da stie (kupi) svoje neizmirene vlasnike interese, drutvo moe stei (kupiti) jednu ili vie svojih neizmirenih vlasnikih interesa, u celosti ili delimino, u bilo koje vreme. 102.2 Ni u kom sluaju, medjutim, drutvo ne moe da stekne (kupi) bilo koji neizmireni vlasniki interes ako bi, kao rezultat takvog sticanja, ukupna aktiva drutva bila manja od ukupnih obaveza (pasiva) ili ako drutvo nee biti u stanju da plati svoje dugove i ostale obaveze koje e dospeti u toku redovne poslovne aktivnosti drutva 102.3 Uvek kada drutvo eli da stekne bilo koji svoj neizmireni vlasniki interes, drutvo treba prvo da formalno pisanim putem konstatuje da ovo sticanje (kupovina) nije zabranjeno prema lanu 102.2. Ova konstatacija treba da bude osnovana u finansijskim izjavama koje su pripremljene u skladu sa primenljivim zakonima o raunovodstvenim standardima i na raunovodstvenim naelima koji su razumni prema okolnostima, i u sluaju procene ne-novane aktive (imovine), na pravilnoj i samostalnoj proceni koja je opravdana na osnovu ovih okolnosti. 102.4 Ako drutvo stekne (kupi) ili raspolae bilo koji sopstveni vlasniki interes, ono moe da otkae ovaj vlasniki interes. Ako drutvo ne otkae jedan ovakav vlasniki interes, od drutva se zahteva da ovaj interes dri u njegovom trezoru (blagajni). 102.5 Bilo koji vlasniki interes koji se dri u trezoru drutava (i) nema nikakvo pravo glasa, (ii) nee se raunati ni za bilo koji cilj, ukljuujui i opredeljenje za jedan kvorum ili opredeljenje o broju vlasnikih

54

interesa koji su neizmireni ili koji imaju pravo glasa, i (iii) koji nemaju pravo da dobiju, i nee dobiti, bilo koju raspodelu. GLAVA VII Prestanak Vlasnitva lan 103 Prestanak Vlasnitva Jedno lice ili drutvo prestae da bude jedan vlasnik u jednom drutvu sa ogranienom odgovornou u jednom od sledeih sluajeva: a. u sluaju smrti lica i u sluaju rasputanja drutva, b. dobrovoljnog povlaenja (istupanja) lica ili drutva, c. iskljuenjem lica ili drutva (organizacije), d. lice ili drutvo postaje jedan dunik u steaju, e. lice ili drutvo prestaju da imaju jedan vlasniki interes u drutvu (kompaniji), ili f. drugi sluaj koji je propisan u sporazumu drutva ili sporazumu deoniara koji zahteva da lice ili drutvo prestane da bude jedan vlasnik. lan 104 Povlaenje (Istupanje) ili Iskljuenje Jednog Vlasnika 104.1 lan moe da se povlai od drutva sa ogranienom odgovornou u bilo koje vreme uz pismeno obavetenje koje se dostavlja drutvu i svim ostalim lanovima, medjutim ako povlaenje kri sporazum drutva, drutvo moe da nadoknadi tetu od lana koji se povalai, zbog krenja ugovora. 104.2 Sporazum drutva moe (i) da propie uslove na osnovu kojih jedan lan moe da se povlai ili da bude iskljuen, (ii) da propie primenljive postupke za povlaenje ili iskljuenje, i (iii) da propie posledice koje su rezultat povlaenja i iskljuenja, ukljuujui odgovornost za kazne ili naknadu tete koji su nastali kao rezultat povlaenja ili iskljuenja zbog krenja sporazuma drutva. 104.3 Sporazum drutva moe da propie da se jedan vlasnik ne moe povui ili ne moe da prenese svoj vlasniki interes. 104.4 Bez obzira na to kao to je navedeno u ovom zakonu ili sporazumu drutva o suprotnom, Sud moe doneti jedan nalog: a. u kojem e odrediti da jedan vlasnik ima pravo da se povlai ili da je njegovo povlaenje bilo zakonito ako: (i) vlasnik podnosi jedan zahtev Sudu radi donoenja ovog naloga, i (ii) vlasnik podnosi jasne i ubedljive dokaze da je pretrpeo i trpi znaajnu tetu koja je posledica pogrenih postupaka drutva ili drugih vlasnika. Jedan postupak e se smatrati da je pogrean ako ovo ukljui krenje ovog zakona, sporazuma drutva ili dotinih vlasnikih prava. Drutvo ima pravo da ospori zahtev vlasnika pred Sudom; b. u kojem e odrediti da jedno drutvo moe da iskljui jednog vlasnika ili da je njegovo iskljuenje bilo opravdano ako: (i) drutvo podnosi jedan zahtev Sudu radi donoenja ovog naloga, i (ii) drutvo podnosi jasne i ubedljive dokaze da je drutvo ili jedan drugi vlasnik drutva pretrpeo i trpi znaajnu tetu koja je rezultat pogrenih postupaka vlasnika. Jedan postupak e se smatrati da je pogrean ako je ukljuen u jedno namerno i neprestano krenje ovog zakona, sporazum drutva ili drugih vlasnikih prava ili ako ovi postupci znaajno ometaju sposobnost drutva da nastavlja sa poslovnim aktivnosti ili njen odnos sa dotinim vlasnikom. Dotini vlasnik ima pravo da ospori zahtev drutva pred Sudom. lan 105 Dejstvo Povlaenja ili Iskljuenja 105.1 Nakon povlaenja, iskljuenja ili prestanka da bude jedan vlasnik zbog bilo kojih drugih razloga, jedno lice ili drutvo prestaje da ima prava jednog vlasnika, ukljuujui ali ne ograniavajui se na pravo da uestvuje u upravljanju ili rukovodjenju sa poslovanjem drutva.

55

105.2 Bez obzira na lan 105.3, ako jedno lice ili drutvo prestaje da bude jedan vlasnik, ovo lice ili drutvo ima pravo da primi od drutva, u roku od devetdeset (90) dana nakon ovog dogaaja: (i) bilo koju isplatu ili raspodelu koju ovo lice ili drutvo imaju pravo prema sporazumu drutva; i (ii) ako nije tako utvrdjeno u sporazumu drutva, pravinu vrednost vlasnikog interesa koji je odreen na dan kada dotino lice ili drutvo su prestali da budu vlasnikom. Iznos koji drutvo duguje ovom licu ili drutvu, ako ovo lice ili drutvo su nepravedno povueni ili iskljueni, bie smanjen u iznosu bilo koje tete koju je prouzrokovao lice ili organizacija jednom drutvu (kompaniji) kao neposredan rezultat ovog nepravednog povlaenja ili iskljuenja, ukljuujui priinjenu tetu od postupaka zbog kojih je lice ili drutvo iskljueno. 105.3 Pravo prijema pravine vrednosti vlasnikog interesa utvrdjenog u lanu 105.2 nee se primeniti na vlasniki interes koji (i) je prenet, na osnovu jednog sporazuma, jednom licu ili drutvu, ili (ii) je prenet na jednog naslednika, upravnika ili pravnog predstavnika kao rezultat smrti prvobitnog vlasnika ili rasputanja ili dotinog sledbenika, naslednika, upravnika ili pravnog predstavnika koji izvrava jedno pravo prema sporazumu drutva ili primeljivom zakonu da bi postao vlasnik. 105.4 Prilikom odreivanja pravine vrednosti jednog vlasnikog interesa, lice(a) ili drutvo koja vri ovo odreivanje e, izmeu ostalog, paljivo uzeti u obzir (i) vrednost drutva kao jedno neprekidno poslovanje, ukljuujui razumnu i ubudue predvidljivu perspektivu, (ii) bilo koji sporazum, ukljuujui sporazum drutva, izmeu vlasnika koji utvruje cenu ili formulu za odreivanje cene za vlasniki interes, (iii) predlog jednog procenjivaa, ako je angaovan, i (iv) bilo koje pravne zabrane o dobroj prodaji na tritu ili prenosivosti vlasnikog interesa. Sud je nadlean i ovlaen da odredi pravinu vrednost vlasnikog interesa u sluaju spora. 105.5 Ako se drutvo i prethodni vlasnik ne sloe u vezi sa pravinom vrednou vlasnikog interesa ili o iznosu za tete (ako ih ima) prema lanu 105.2, oni mogu da na osnovu meusobnog sporazuma ovo pitanje proslede na arbitrau. Pitanje e se proslediti na arbitrau ako se tako neto zahteva na osnovu sporazuma drutva. Ako ne postoji saglasnost da se ovo pitanje preda na arbitrau, bilo koja strana ima pravo da zahteva od Suda da donese potrebnu odluku, i u tom sluaju Sud je nadleanost i ovlaen da donese ovu odluku. GLAVA VIII Upravljanje i Rukovodjenje lan 106 Glasanje Vlasnika Izuzev ako je drugaije propisano u Pravilniku ili u sporazumu drutva: a. prava glasa svih vlasnika u drutvu su jednaka, i b. odluka o prostoj veini prilikom glasanja kontrolisae sva pitanja, izuzev ako je drugaije utvrdjeno u lanu 107. lan 107 Kada je Neophodno Jednoglasno Glasanje 107.1 Izuzev kao to je predvieno u lanu 107.2, svako pitanje koje je dole navedeno treba da ima potvrdan glas svih vlasnika u drutvu: a. izmena i dopuna statuta ili sporazumu drutva; b. ovlaenje ili ratifikacija o jednoj transakcije sa sukobom interesa prema lanu 113.3; c. smanjenje ili oslobaanje od jedne obaveze vlasnika da plati puni dotini dogovoreni vlasniki ulog prema lanu 90; d. da vri raspodelu, ukljuujui kupovinu ili otkup od strane drutva jednog vlasnikog interesa vlasnika; e. smanjenje ili oslobadjanje jedne vlasnike obaveze da vrati raspodele ili druge iznose koji su njemu isplaeni krei lana 94, f. prijem novog vlasnika, g. odluka o rasputanju drutva, h. odluka za spajanje (udruenje) drutva prema lanu 120, ili i. prodaja, zakup, zaloga, hipoteka ili ostali prenosi ili raspolaganja celokupne ili aktive ili uglavnom celokupne aktive drutva.

56

107.2 Sporazum drutva moe izriiro da propie da o pitanjima koja su navedena u lanu 107.1 moe da se odlui na osnovu glasova vlasnika koji mogu biti manji od jednoglasnog glasanja, pod uslovom, da, nijedna odredba sporazuma drutva ne: a. propie da se o ovom pitanju moe odluiti sa jednim potvrdnim glasanjem proste veine neisplaenih vlasnikih interesa; b. moe dozvoliti ili ovlastiti donoenje jedne izmene i dopune u statutu ili sporazumu drutva za poveavanje jedne vlasnike obaveze da izvri doprinos ili eliminie ili smanji jedno vlasniko pravo, izuzev ako svaki pogoeni vlasnik pisanim putem glasa u korist jedne takve izmene i dopune; lan 108 Aktivnosti bez Sednice Osim ako je drugaije utvrdjeno u sporazumu drutva, bilo koji postupak koji zahteva glasanje vlasnika moe da se preduzme bez odravanja jedne formalne sednice vlasnika, ako (i) svaki vlasnik bude obaveten o predmetnom pitanju, i (ii) svaki vlasnik ima najmanje tri radna dana na raspolaganju, posle prijema ovog obavetenja, da dostavi pisanim putem svoj glas o tome ili se vlasnik inae saglasio pisanim putem o kraem obavetenju i roku za odluku. lan 109 Imenovanje i Razreenje Upravnika 109.1 Vlasnici drutva mogu da propiu u statutu, ili jednoj izmeni i dopuni statuta ili u sporazumu drutva, da odredjeno lice ili lica mogu da dre poloaj upravnika. Ovo lice(a) imae ovlaenja prema lanu 110. Ako postoji vie od jednog upravnika, sporazum drutva moe da dodeli posebne nazive, zadatke i ovlaenja za svakog. Jedan Upravnik moe jedino da bude biran, razreen ili zamenjen na osnovu glasova vlasnika. Upravnik ne mora da bude jedan vlasnik. Upravnik mora da bude fiziko lice. 109.2 Osim ako je drugaije utvrdjeno u sporazumu drutva, Upravnik koji je izabran kao rukovodioc nastavie da bude Upravnik sve dok ne bude razreen ili zamenjen od vlasnika ili sve dok ne da ostavku, bilo koja da stupa ranije. 109.3 Osim ako je drugaije utvrdjeno u Pravilniku, Upravnik moe biti razreen glasovima vlasnika. Vlasnici nemaju potrebu da se izjasne o razlozima ovog razreenja, i razreeno lice nema pravo da zahteva od vlasnika razloge o njegovom/njenom razreenju. lan 110 Ovlaenja Upravnika da Deluju u Ime Drutva 110.1 Predmet bilo koje suprotne odredbe u ovom zakonu ili sporazumu drutva, jedan upravnik drutva je ovlaen da predstavlja drutvo i da upravlja sa njenom poslovnom delatnou, ukljuujui ovlaenje (i) da obavlja normalne i uobiajene poslovne aktivnosti drutva i (ii) da potpie jedan sporazum ili druga dokumenta u korist i u ime drutva ako potpis ovog sporazuma ili drugog dokumenta se razumno odnosi za ili neophodnu redovnu i uobiajenu poslovnu delatnost drutva. Bilo koja radnja upravnika obavezuje drutvo izuzev ako: (i) radnja upravnika nije ovlaena kao to je naznaeno u sporazumu drutva, i (ii) lice ili drutvo sa kojim je Upravnik poslovao je znalo da Upravnik nema ovlaenje za ovu radnju. 110.2 Bilo koja radnja upravnika koja nije su skladu sa obavljanjem redovne i uobiajene poslovne delatnosti drutva ne obavezuje drutvo izuzev ako je radnja izriito ovlaena (i) na osnovu sporazuma drutva ili (ii) posebnim ovlaenjem koje je odobreno glasovima vlasnika. 110.3 Bilo koje lice, ukljuujui i upravnika, koji savesno tvrdi da deluje za drutvo bez njegovog ovlaenja za ovu radnju, lino je odgovorna za svu tetu koja je naneta drutvu ovom radnjom i bilo koje drugo lice ili drutvo koje je poslovalo sa ovim neovlaenim licem. 110.4 Osim ako je drugaije utvrdjeno u sporazumu drutva, svaki Upravnik drutva koja ima dva ili vie upravnika ima jednaka prava i ovlaenja u rukovoenju sa drutvom. lan 111 Obaveza za Odravanja Knjiga i Arhive i Obezbedjivanje Pristupa

57

Upravnik(ci) drutva duni su da (i) pripreme i odravaju knjige i arhivu drutva u skladu sa svim primenljivim zakonima i uredbama, (ii) da pripreme jedan godinju zavrni raun kao i izvetaj o rukovodjenju drutva i da to podnesu vlasnicima na kraju svake finansijske godine, i (iii) da u toku redovnog radnog vremena, rutinski i bez odmaganja obezbede pristup arhivi, dokumentima i izvetajima koji se odnose na drutvo svakom vlasniku koji trai takav pristup radi razmatranja i/ili umnoavanja (kopiranja) ovih knjiga, dokumenata i izvetaja. lan 112 Dunost Panje i Pravilo Poslovne Procene 112.1 Upravnik jednog drutva ima obavezu da stalno obavlja svoje poslove: (i) savesno, (ii) u razumnom uverenju da on/ona deluje sa odgovarajuim ovlaenjem i u najboljem interesu drutva, i (iii) sa dunom panjom i opreznou o njegovim/njenim odgovornostima. 112.2 Lice koji postupa kao to je opisano u lanu 112.1 i koji je uradio jednu poslovnu procenu u dobroj veri i na nain koji je u skladu sa ovim dunostima nee biti lino odgovorno za bilo koju tetu koja proizilazi iz njegove procene, izuzev ako on/ona kri njegovu/njenu obavezu o lojalnosti ili ima jedan lini interes u pitanjima kao to je definisano u lanu 113. lan 113 Obaveza Lojalnosti 113.1 Direktor Upravnik jednog drutva koji ima jedan lini interes o jednom pitanju koji se odnosi na drutvo, ima iskljuivu obavezu (i) da odmah otkrije ovaj interes vlasnicima i (ii) da se ponaa ispravno i odano (lojalno) u drutvu u odnosu sa tim pitanjem. Ova obaveza ukljuuje, ali se ne ograniava, na obavezu da se ne koristi imovina drutva za njegove line potrebe ili dobiti, da ne koristi poverljive informacije drutva u cilju sticanja line dobiti, da ne koristi poslovne mogunosti drutva u svoju korist, i da inae slui jedino u korist drutva u svim aktivnostima i transakcijama u kojima on/ona ima linu korist. 113.2 Upravnik ima lini interes u nekoj aktivnosti ili transakciji ako: a. on/ona ili jedan lan porodice je stranka u ili izvlai neposrednu ili posrednu korist od aktivnosti ili transakcije, b. on/ona ili ima jedan finansijski ili porodini odnos sa jednom strankom koja ima jedan interes u aktivnosti ili transakciji, ili c. on/ona je pod kontrolom ili uticajem stranke koja ima jedan interes u aktivnosti, odluci ili transakciji, koja bi se opravdano oekivala da pogadja njegovu/njenu procenu na nain koja je nepovoljna za drutvo. 113.3 Upravnik koji je zakljuio ili eli da zakljui jedan ugovor ili transakciju sa drutvom nee se smatrati da je prekrio gorepomenutu obavezu, i nee biti lino odgovoran drutvu za tetu koja je nastala zbog njegovog sukoba interesa koja je svojstvena u ovoj situaciji, ako (i) sve materijalne injenice u vezi sa njegovim interesom budu otkrivene i ista budu dostupne ili poznate svim direktorima ili vlasnicima (prema potrebi za donoenje odluke) i (ii) ugovor ili prenos je izriito odobren u dobroj veri od svih vlasnika (ili odgovarajueg veinskog glasanja koji se moe traiti na osnovu sporazuma drutva) na sednici ili sednicama vlasnika ili upravnika (direktora) radi razmatranja i glasanja o ugovoru ili prenosu. lan 114 Obaveza o Ne-Nadmetanju Upravnik jednog drutva ne moe da bude neposredno ili posredno angaovan, da uestvuje ili da ima jednu poslovnu aktivnost koja je u nadmetanju sa drutvom. Zabrana u prvoj reenici obuhvata, ali se ne ograniava, na uee upravnika kao radnika, konsultanta, ugovaraa, generalnog partnera, rukovodioca, direktora ili vlasnika kontrole ili deoniara u drugom poslovnom drutvu koja je angaovana u poslovnim aktivnostima koje su u nadmetanju sa drutvom (kompanijom). lan 115 Izvravanje Zadataka od Osoblja ili Izvedene Sudskim Postupkom

58

115.1 Bilo koji vlasnik jednog drutva ima pravo da podnese tubu Sudu u svoje lino ime i u svoju linu korist, ili u ime drutva ili njenu korist ili u njenu korist, protiv jednog upravnika, radi izvrenje bilo kojeg prava vlasnika ili drutva koje moe imati protiv jednog upravnika zbog krenja njegovih/njenih obaveza prema vlasniku ili drutvu. 115.2 Ako vlasnik trai izvrenje kompanijskih prava (prava drutva) protiv upravnika, sva dosuena teta protiv upravnika bie vlasnitvo drutva. Ako Sud utvrdi da je tuba osnovana, Sud e doneti odluku u korist vlasnika tuioca i naloiti upravniku da vlasniku plati razumne trokove. Ovi razumni trokovi mogu da ukljue zakonske naknade koji su nastali odvlasnika u vezi sa pripremom, dostavljanjem i voenjem sudskog spora.

lan 116 Lica koja su Zaduena sa Zadatacima Bilo koji vlasnik drutva ili drugo lice koji obavlja neka ovlaenja rukovodioca u upravljanju sa poslovanjem drutva smatrae se kao upravnik u smislu lanovima 112 114, nezavisno da li je izabran ili ne kao upravnik prema lanu 109. GLAVA IX Rasputanje i Likvidacija lan 117 Razlozi koji Prouzrokuju Rasputanje 117.1 Drutvo sa ogranienom odgovornou bie rasputeno, i njegovo poslovanje mora da prestane, u sledeim sluajevima: a. istekom vremena (ako postoji) koji utvren u statutu ili u bilo kojem drugom sluaju koji je specifikovan u sporazumu drutva kao okolnost koja moe da prouzrokuje rasputanje ili prestanak postojanja drutva; b. odlukom vlasnika u skladu sa lanom 107 o rasputanju i prestanku postojanja drutva; c. prijemom Obavetenja o Brisanju iz Registracije kao to je utvrdjeno u lanu 43 ovog zakona; d. prijemom zakonitog naloga od strane Suda kojim se zahteva da drutvo prestane sa postojanjem ili da se rasputa prema odredbama o primeljivom zakonu na Kosovo (ukljuujui, ali ne ograniavajui se, na primeljivi zakon o steaju), ako (i) je rok albe na ovaj nalog istekao i (ii) ne postoji alba povodom ovog naloga koja treba da se rei u viem sudu 117.2 Ako se rasputanje drutva dogodilo prema taki a ili b lana 117.1 (dobrovoljno rasputanje) poslovanje drutva e prestati sa poslovnom delatnou i aktiva e se likvidirati prema lanu 118 drutva. 117.3 Ako se rasputanje drutva dogodilo prema taki c ili d lana 117.1 i drutvo nije pod steajem, Sud e nadgledati prestanak poslovne delatnosti i likvidaciju prema utvrdjenim postupcima u lanu 118 ili na osnovu drugih postupaka koje bude utvrdio Sud. 117.4 Ako se rasputanje drutva dogodilo prema taki d lana 117.1 zato to se rasputanje trai na osnovu primeljivog zakona o steaju, Sud e primeniti i uvaiti odredbe zakona o steaju koja reguliu prestanak poslovne delatnosti i likvidaciju drutva. lan 118 Prestanak Poslovanja i Likvidacija Drutva (Kompanije) 118.1 Nakon dobrovoljnog rasputanja kao to je utvreno u taki a ili b lana 117.1, drutvo e nastaviti sa postojanjem kao i ranije, ali ne moe obavljati poslovne delatnosti, izuzev onih koje su neophodne za zavretak poslovanja i likvidaciju, koja ukljuuju, (i) sakupljanje bilo kojeg novca ili imovine koje su dune drutvu (ii) plaanje ili dogovoriti se o isplati iznosa koje drutvo duguje poveriocima, (iii) prodaju, nakon uskladjivanja sa lanom 118.2, ne-novane aktive drutva, i (iv) vriti raspodelu, nakon dotine prodaje i izmirenja valjanih potraivanja poverilaca, celokupne preostale aktive izmedju vlasnika drutva. Pomenute aktivnosti obavie se do rukovodeih direktora drutva, izuzev ako drutvo imenuje

59

jednog profesionalnog likvidatora ili drugo lice ili organizaciju radi obavljanja ove aktivnosti, kojima e se naknada isplatiti od novane aktive drutva. 118.2 to je pre mogue, ali ne vie od pet (5) radnih dana posle dogadjaja koji je prouzrokovao dobrovoljno rasputanje, jedno drutvo podnee Reegistru jedno Obavetenje o Dobrovoljnom Rasputanju prema lanu 40 ovog zakona. Drutvo nee prodati i raspodeliti bilo koju svoju aktivu najmanje etrdeset i pet (45) dana posle podnoenja ovog obavetenja Registru. Bilo koja ranija prodaja ili raspodela moe se proglasiti nitavnon i nevaeom od Suda na osnovu jednog zahteva neizmirenog poverioca. 118.3 U Obavetenju o Dobrovoljnom Rasputanju treba da se navede, na bilo kojem slubenom jeziku (i) da je drutvo odluilo da prestane sa svojom poslovnom delatnou i da e likvidirati svoju aktivu (imovinu); (ii) datum koji je prouzrokovao ovo rasputanje; (iii) mesto u kojem e poverioci podneti svoja potreivanja; (iv) datum ili datume u kojima drutvo planira da zapoinje sa prodajom i raspodelom svoje aktive na nain kao to je utvrdjeno u lanu 118, datumi koji treba da se odrede najmanje etrdeset i pet (45) dana, ali ne vie od devetdeset (90) dana posle podnoenja Obavetenja o Dobrovoljnom Rasputanju o Dobrovoljnom Rasputanju; i (v) vreme i mesto u kojem e se obaviti prodaja i raspodela. 118.4 U roku od tri (3) radna dana nakon to drutvo dostavi Registru Obavetenje o Dobrovoljnom Rasputanju, drutvo e poslati jednu kopiju ovog obavetenja svim vlasnicima drutva i poznatim poveriocima; i drutvo e dozvoliti svim osiguranim poveriocima da uzmu u posed bilo koju imovinu u kojem ovaj poverilac ima jedan osigurani interes. Ako drutvo raspolae sa imovinom u kojoj osigurana stranka ima jedan osigurani interes, drutvo e predati imovinu osiguranoj stranci. Osigurana stranka e prodati ili e drugaije raspolagati sa imovinom u skladu sa primenljivim zakonom o zalogama (osiguranim interesima). Ako prodaja ili raspolaganje proizvodi viak prihoda, osigurana stranka duna je da viak vrati drutvu. Viak prihoda znai viak koji je premaio (i) iznos koji je bio potreban za plaanje osiguranog duga i (ii) bilo koji dodatni iznos na osnovu kojeg se poveriocu omoguava da iste dri kao kaznu i/ili nadoknadu za trokove koji su nastali prilikom stupanja u posed, prodaje ili drugaijeg raspolaganja sa dotinom imovinom 118.5 U roku trideset (30) dana odmah nakon dogadjaja koji je prouzrokovao ovo rasputanje, drutvo e (i) kompletirati jedan pregled svojih knjiga i arhive (ii) i pripremie jedan popis celokupne svoje imovine i dijagram svih svojih dugovanja, (iii) staviti na raspolaganje za javnost najmanje osam asova dnevno u toku pet radnih dana ovaj popis i tabelu radi razmatranja i pregleda odmah nakon datuma koji je naznaen u Obavetenju o Dobrovoljnom Rasputanju o prodaji aktive drutva, i (iv) da utvrdi jedan pravno dopustivi i trgovako opravdani metod o prodaji aktive. Izuzev ako primeljivi zakon zahteva javnu prodaja i/ili jedan drugi specifian nain prodaje, prodaja moe biti privatna ili javna i na bilo koji drugi razuman trgovaki nain. 118.6 Ne kasnije od trideset (30) dana od podnoenja u Registar Obavetenja o Dobrovoljnom Rasputanju, drutvo treba da objavi oglas u jednom dnevnom listu sa visokim tiraom na Kosovu, na slubenim jezicima, na Kosovo, u veliini ne manjoj od jedne desetine stranice koja sadri (i) ime drutva i sva trgovaka imena koje koristi drutvo, (ii) registarski broj, (iii) obavetenje o mestu i vremenu gde e se staviti na raspolaganje za javnost popis aktive i tabelu dugovanja, radi razmatranja i (iv) obavetenje u vezi sa postupkom koji e se sprovoditi za poverioce ili ineresovane stranke za podnoenje potraivanja ili bilo koji zadnji rok za dostafvljanje potraivanja. 118.7 Drutvo ne moe da odloi jednu javnu prodaje, koja je oglaena u skladu sa lanom 118.6.

118.8 Drutvo ne treba da isplati bilo koje potraivanje ili dug izuzev potraivanja ili duga koji se nalazi u spisku dugovanja. Drutvo treba da proceni valjanost dotinih potraivanja ili dugova pre njihovog ukljuenja na tabeli dugovanja. Potraioci ija potraivanja su oteena od strane drutva zbog toga to je ona odbila da ukljui potraivanje u tabeli dugovanja, moe da ospori ovo odbijanje u Sudu. lan 119 Raspodela Aktive (Imovine) Drutva Prilikom Likvidaciji Prilikom likvidacije, aktiva drutva bie isplaena i/ili raspodeljena na osnovu reda prevenstva koji je utvrdjen u odgovarajuem Zakonu o Steaju.

60

GLAVA X Spajanje lan 120 Spajanje koje Ukljuuje jednu Kompaniju (Drutvo) sa Ogranienom Odgovornou 120.1 Prema planu o spajanju koji je u skladu sa zahtevima lana121, jedno ili vie drutva sa ogranienom odgovornou mogu da se spoje sa jednom drugom korporacijom osnovanom u skladu sa ovim zakonom, kao to je propisano u ovom Delu 10. 120.2 Za ovaj cilj, spajanje znai jedna transakcija u kojoj dve ili vie korporacije ili se (i) spajaju (udruuju) i prenose svu svoju aktivu i obaveze (pasivu) u jedno takvu korporaciju, (ii) ili se spajaju u i prenose svu svoju aktivu i obaveze (pasivu) u jednu novu korporaciju osnovanu u skladu sa ovim zakonom, prema uslovima koji su utvrdjeni u lanu 124 lan 121 Sadraj Plana o Spajanju 121. Plan o spajanju treba da sadri:

a. ime i adresu registrovane kancelarije (sedita) i registarski broj svake kompanije koja je ukljuena u predloeno spajanje; b. ime i adresu registrovane kancelarije (sedita) svake predloene kompanije koja opstaje, oznaava korporaciju u kojoj druga korporacija ili kompanije planiraju da se spoje; c. materijalni uslovi predloenog spajanja; d. za svaku spojenu kompaniju izuzev kompanije sticaoca: detaljan opis naina i osnove koja je predloena da se koristi za zamenu deonica ili vlasnikih interesa u dotinu spojenu kompaniju u (i) gotov novac, (ii) drugu imovinu, i/ili (iii) deonice, vlasniki interes i/ili ostale hartije od vrednosti ili dugove ili druge obaveze opstalog drutva ili bilo kojeg vlasnika ili deoniara opstale kompanije, i e. pun tekst statuta i sporazum ili pravilnik opstale kompanije koji e stupiti na snagu odmah nakon ovog spajanja, i 121.2 Ako deoniarska korporacija (drutvo) je stranka u spajanju, onda bilo koji zahtev prema lanovima 211-213 ovog zakona treba takoe da se potuje. lan 122 Uslovi za Odobrenje Plana 122.1 U sluaju drutva sa ogranienom odgovornou koja je stranka u spajanju, plan o spajanju treba da se usvoji (i) od svih njegovih vlasnika kao to se trai prema taki i lana 107.1, ili (ii) od jednog manjeg broja ili procenta ovih vlasnika koji je utvrdjen u odredbama sporazuma drutva ako su ove u skladu sa lanom 107.2. 122.2 U sluaju jednog deoniarskog drutva, plan o spajanju treba da bude odobren glasovima deoniara koji je utvrdjen u lanu 211 ovog zakona. lan 123 Registracija i Stupanja na Snagu jednog Spajanja 123.1 Posle zavretka spajanja, stranke u spajanju treba da dostave plan o spajanju u Registru u skladu sa Delom II ovog zakona. Registar e registrovati ovaj plan o spajanju ako odgovaraju zahtevima iz lana 121 123.2 Spajanje e stupiti na snagu nakon registracije u Registru u skladu sa lanom 13.

61

123.3 Registracija plana o spajanju od strane Registra je jedan formalan i administrativni akt koji ne pretstavlja jednu pravnu odluku o tome da li je spajanje zakonito ili valjano. 123.4 Stroga je obaveza je drutava (kompanija) koja se spajaju da, pre zavretka spajanja, ispunjavaju sve primeljive zakonske uslove i da dobiju sva odobrenja koja se zahtevaju po bilo kom zakonu ili uredbi. 123.5 Registracija plana o spajanju ne predstavlja jednu odluku Registra da spajanje ne kri prava jednog vlasnika, deoniara ili poverioca. Svaki vlasnik, deoniar ili poverioc koji smatra da spajanje kri njihova prava mogu podneti zahtev Sudu u kojem e traiti (i) odtetu i/ili (ii) ako je izriito propisano u jednom osnovnom normativnom aktu, jedan nalog u kojem e se spajanje proglasiti nevaeim. 123.6 Registracija plana o spajanju ne predstavlja jednu odluku Registra da je spajanje usaglaeno sa bilo kojim zahtevima ili odredbama bilo kojeg osnovnog normativnog akta. Bilo koji javni autoritet koji ima pravne razloge da veruje da spajanje kri zahteve jednog osnovnog normativnog akta o kojem je on odgovoran za njegovu primenu i izvrenje, moe podneti zahtev Sudu od kojeg e traiti donoenje jednog naloga (i) za uspostavljanje kazni za spojene i/ili opstale kompanije, i/ili (ii) proglasiti spajanje nevaeim. lan 124 Posledice Spajanja Nakon to je jedno spajanje stupilo na snagu prema lanu 123.2: a. kompanije koje su stranke u spajanju bie jedna kompanija, koja e se u planu o spajanju nazvati opstala kompanija, i pravno postojanje svih ovih kompanija - izuzev opstale kompanije - e prestati; b. preostalo drutvo bie odgovorna za sve obaveze, svake kompanije koja je bila stranka u spajanju; c. opstalo drutvo stie sva prava i interese celokupne aktive svake kompanije koja je bila stranka u spajanju; d. sve parnice ili druga potraivanja protiv bilo koje kompanije koja je bila stranka u spajanju i ije je postojanje prestalo spajanjem mogu da se nastave protiv opstale kompanije e; opstala kompanija - u pravnom smislu - zamenie sve spojene kompanije ije postojanje prestaje spajanjem; e. statut opstale kompanije bie statut opstale kompanije koji je naznaen u planu o spajanju, f. sporazum drutva ili pravilnici opstale kompanije bie sporazum ili pravilnici opstale korporacije koji je naznaen u planu o spajanju; i g. deonica ili vlasniki interes svake spojene kompanije koje prema planu o spajanju treba da se zamene u deonice, vlasnike interese i/ili hartije od vrednosti ili dugove ili druge obaveze opstale kompanije treba da se zamene. lan 125 Spajanje Kompanije (Drutva) i jednog Inostranog Pravnog Lica Jedno ili vie stranih pravnih lica i jedna ili vie Kosovskih drutava sa ogranienom odgovornou mogu da se spoje na sledei nain: a. Svako Kosovsko drutvo sa ogranienom odgovornou koja uestvuje u spajanju je odgovorno da obezbedi da e se spajanje obaviti u skladu sa uslovima koji su propisani u ovom Delu 10; b. Opstala kompanija (drutvo) treba da se pridrava primeljivim zahtevima ovog zakona i drugim elementima primeljivog zakona na Kosovo. Ne ograniavajui optu primeljivost prethodne obaveze, koja izriito predvidja da opstala korporacija koja je osnovana prema zakonima bilo koje jurisdikcije van Kosova, treba u potpunosti da potuje primeljive odredbe lanova 37 i 38 ovog zakona. DEO VII DEONIARSKO DRUTVO GLAVA I Opte Odredbe lan 126 Priroda Deoniarskog Drutva i Deonice

62

126.1 Deoniarsko drutvo je pravno lice u vlasnitvu njenih deoniara ali koja je odvojena i posebna od njenih deoniara. Deoniar jednog deoniarskog drutva nije su-vlasnik i nema prenosiv interes u bilo koju imovinu ili aktivu ovog drutva (kompanije). Jedno deoniarsko drutvo moe imati samo jednog deoniara. 126.2 126.3 Deonice u deoniarskom drutvu su jedinice u kojima su vlasniki interesi u drutvu podeljeni. Deonica u deoniarskom drutvu je imovina deoniara.

126.4 Za potrebe ovih lanova 126.5 i 126.6 jedna deonica moe slobodno da bude preneta, u celini ili delimino, od deoniara na bilo koje lice ili drutvo (organizaciju). Bez obzira na lan 126.4 statut moe da propie ogranienja prilikom prenosa, ukljuujui ali ne ograniavajui se na jednu apsolutnu zabranu za prenos deonica, odobrenja upravnika (direktora) ili deoniara o prenosu i pravima da garantuje da kada jedan deoniar prenosi njegovu/njenu deonicu ima pravo ili obavezu da to uradi. Bilo koji prenos koji prekri ova pravila bie nitav i nee imati uticaja na drutvo (kompaniju). 126.6 Nita u lanu 126 ili u ovom zakonu se ne moe tumaiti ili primeniti na bilo koji nain koji naruava delovanje ili zahteve bilo kojeg osnovnog normativnog akta na Kosovo koji regulie transakcije vrednosnih papira. lan 127 Osnovni Kapital 127.1 Poetni osnovni kapital deoniarskog drutva (kompanije) treba da bude najmanje u iznosu od 25,000 Evra ili u jednom veem iznosu ako se to trai na osnovu lana 153 127.2 Poetni osnovni kapital treba da se plati u drutvo u skladu sa zahtevima iz lana 153. lan 128 Naelo Odgovornosti 128.1 Deoniarsko drutvo je odgovorno za sve svoje dugove i ostale obaveze sa celokupnom svojom imovinom. 128.2 Nijedno lice, poslovno drutvo ili duga organizacija nije odgovorno za obaveze deoniarskog drutva jedino zbog razloga to je jedan deoniar u ovom drutvu (kompaniji). lan 129 Odgovornost Osnivaa za njihove Postupke Pre Registracije Ako jedan ili vie osnivaa i/ili druga lica preduzimaju jednu radnju u ime deoniarskog drutva pre njegove registracije (ukljuujui, ali neograniavajui se na, otvaranje bankarskih irorauna, kupovinu ili davanje u zakup imovine, ili zakluenju ugovora i drugih obaveza), ova lica koji preduzimaju ove radnje su zajedniki i pojedinano odgovorni za potaivanja i dugove koji su nastali ovim radnjama, izuzev ako je drugaije postignut sporazum sa dotinom treom stranom. Nakon to je drutvo registrovano, drutvo moe preuzeti odgovornost za bilo koju ili sva ova potraivanja i obaveze; u ovom sluaju, drutvo e posle toga lino biti odgovorno za bilo koja potraivanja i obaveze koje e preduzeti. lan 130 Nadlenost Deoniarsko drutvo ima potrebnu nadlenost za obavljanje svoje poslovne delatnosti, ukljuujui: (i) da tui ili bude tuen; (ii) da zakljui ugovore, pozajmi novac i izvri ostala zaduenja i odgovornosti; (iii) da stekne, bude vlasnik, iznajmljuje, zaloi ili stavlja pod hipoteku, ili drugaije raspolae sa imovinom; (iv) da stekne, da bude vlasnik, zaloi, glasa, prodaje, ili drugaije da raspolae sa deonicom ili vlasnitvom ili

63

partnerskim interesom u drugom drutvu; (v) da bira ili imenuje slubenike, zaposlene i zastupnike drutva i da odredi njihove dunosti i nadoknade. lan 131 Rok Trajanja 131.1 Rok trajanja deoniarskog drutva je neogranieno izuzev ako je krai rok propisan u njenom statutu. 131.2 Ako je rok trajanja deoniarskog drutva produen Registar je duan da bude obaveten i ovo treba da se objavi od strane Registra u njegovoj bazi podataka. lan 132 Deoniari Deoniarsko drutvo moe da ima jednog ili vei broj lica, poslovnih drutava i/ili drugih organizacija kao svoje deoniare. lan 133 Ovlaenja Osnivaa Prestaje posle Registracije Nakon registracije jednog deoniarskog drutva i nakon to postaje pravno lice, bilo koje lice ili drutvo koje je bilo osniva drutva nemaju dalje nikakva ovlaenja ili ulogu u upravljanju ili rukovodjenju sa drutvom. Bez obzira na gorepomenuto, ako je dotini osniva jedno fiziko lice koji ima, posle registracije deoniarskog drutva, drugi poloaj u drutvu, ovo lice ima ovlaenja koja odgovaraju njegovom poloaju. lan 134 Sticanje Imovine od Osnivaa Ako u toku prve dve godine postojanja deoniarskog drutva, deoniarsko drutvo eli da kupuje bilo koju imovinu ili aktivu od jednog osnivaa uz bilo koju nadoknadu, drutvo nee obaviti tu kupovinu sve dok i ako svi deoniari ne daju propisnu saglasnost, i odobre, ovu kupovinu. lan 135 Ogranienje na Mogunost Deoniarskog Drutva da se Pretplati ili Posluje sa Svojim Neemitovanim Deonicama 135.1 Osim kao je izriito doputeno prema jednoj odredbi ovog zakona, deoniarsko drutvo se ne moe pretplatiti na ili da stie svoje vlastite emitovane ili ne-emitovane deonice. 135.2 Ako se bilo koje lice ili drutvo pretplate za ili kupovinu (sticanje) deonice jednog deoniarskog drutva u ime ovog drutva: (i) interes deoniarskog drutva u ovoj transakciji kao i za dotine deonice u pravnom smislu bie nitavan i bez zakonske snage, (ii) deoniarsko drutvo nije duna da ima nikakvu odgovornost kako bi platila ove deonice i ima pravo na neposredan povraaj bilo kojeg novca ili druge aktive koja je predvidjena za plaanje ovi deonica, i (iii) ako lice ili drutvo koja je obavila pretplatu ili kupovinu smatraju se takodje u pravnom smislu - da su se pretplatili ili obavili kupovinu u sopstveno ime, i ovo lice ili drutvo su duni da plate ove deonice. 135.3 Osnivai ili u sluaju poveavanja pretplatnog kapitala, direktori (upravnici) su takoe lino odgovorni da plate pretplaene ili steene deonice u sluaju krenja ovog lana 135, izuzev ukoliko oni dokazuju da se nijedan prestup ne odnosi na njih lino. lan 136 Odsustvo Ultra Vires Zatite Deoniarskom drutvu nije dozvoljeno da osporava ili izbegava svoju odgovornost u vezi sa jednim njenim postupkom, na osnovu injenice da takav postupak prekorauje poslovno ovlaenje drutva koji su propisani u statutu.

64

GLAVA II Statut i Pravilnici lan 137 Statut Deoniarsko drutvo se osniva jedino posle registracije njenog statuta u skladu sa lanom 35 ovog zakona. Statut je dokumenat o osnivanju i konstituisanju deoniarskog drutva. Nikakve izmene i dopune u statutu nee biti pravno obavezujuei sve dok se njegove izmene i dopune na propisan nain ne odobre od deoniara i ne dostave u Registru u skladu sa ovim zakonom. lan 138 Pravilnici 138.1 Svako deoniarsko drutvo treba takodje da ima jedan komplet pravilnika koji sadre odredbe o upravljanju i rukovodjenju sa poslovanjem drutva. Na primer, ali ne ograniavajui se, pravilnik moe da sadri odredbe: (i) u kojima e se utvrditi vreme, mesto i postupci za odravanje i upravljanje s sednicam deoniara i odbora direktora, (ii) u kojima e se utvrditi prava i postupci koji trebaju da se uvae od drutva prilikom glasanja deoniara ili direktora u ovim sednicama, (iii) nazive i posebne dunosti slubenika drutva i direktora, i (iv) obrasce za uverenja o deonicama. 138.2 Pravilnici mogu biti usvojeni, dopunjeni ili ukinuti od deoniara ili od odbora direktora osim ako su ta ovlaenja rezervisana iskljuivo za deoniare u statutu drutva. Nijedan pravilnik usvojen od deoniara ne moe biti dopunjen ili ukinut od odbora direktora izuzev ako je tako propisano u pravilniku. lan 139 Statut Preovladava nad Pravilnicima Ako Statut jednog drutva i njeni pravilnici su u suprotnosti, primenie se statut. U ovom sluaju, nedosledne odredbe pravilnika smatrae se da su ukinute ili izmenjene do neophodne mere radi otklanjanja ove neuskladjenosti. lan 140 Organizaciona Sednica Deoniarskog Drutva Odmah posle registracije deoniarskog drutva, poetni imenovani direktori u statutu odrzae jednu organizacionu sednicu u smislu kompletiranja i organizovanja drutva sa izabranim slubenicima drutva radi obavljanja drugih delatnosti odgovarajuih delatnosti pod nadzorom direktora. GLAVA III Deonice i Hartije od Vrednosti lan 141 Obina i Preferencijalna Deonica; Nominalna Vrednost; Odsustvo Deonice na Donosioca 141.1 Deoniarsko drutvo moe da izda dva tipa deonica, obine deonice i preferencijalne deonice. Drutvo mora da ima obine donice i mora da izda bar najmanje jednu obinu deonicu. Preferencijalne deonice drutva (ali ne i njegove obine deonice) mogu da se podele u dve ili vie klase sa razliitim pravima i povlasticama. 141.2 Deonice svakog tipa i klase treba da imaju naznaenu nominalnu vrednost. Ako deonica ima utvrdjenu nominalnu vrednost onda mora da bude najmanje jedan (1) Evro cent. Naznaena nominalna vrednost bilo koje deonice, obine ili preferencijalne, moe da bude ali se ne trai da to bude vea od jednog (1) Evro centa.

65

141.3 Svaka obina deonica treba da ima nominalnu vrednost kao druge obine deonice. Svaka deonica specifine klase preferencijalnih deonica treba da ima takoe nominalnu vrednost kao i druge deonice te klase. 141.4 Obine deonice drutva se ne mogu zameniti u preferencijalne deonice drutva (povlaene deonice) ili u hartije od vrednosti drutva. Meutim, preferencijalne deonice drutva mogu da se zamene, ako to dozvojava statut, u obine deonice ili u deonice druge klase preferencijalnih deonica drutva (kompanije). 141.5 Deoniarsko drutvo nije ovlaena da izda, i ne moe da izda, deonicu na donosioca ili hartiju od vrednosti na donosioca. Sve deonice ili hartije od vrednosti (obveznice) koje su u suprotnosti sa ovim lanom 141.5, kao i sva prava i potraivanja koja proizilaze iz ovih deonica ili hartija od vrednosti, bie nitavni i nee imati zakonskog osnova. lan 142 Ovlaene i Izdate Deonice 142.1 Statut deoniarskog drutva utvdie taan broj obinih ovlaenih deonica drutva i taan broj, ako postoji, ovlaenih preferencijalnih deonica drutva. Ako ima vie od jedne klase preferencijalnih deonica koje su odobrene, statut treba da utvrdi taan broj svake klase koji je ovlaen. 142.2 Broj ovlaenih deonica bilo kojeg tipa ili klase moe da se menja jedino uz jednu izmenu i dopunu statuta koja je usvojena u skladu sa primeljivim zahtevima ovog zakona. 142.3 Drutvo moe da izda samo ovlae deonice koje su utvrdjene u statutu. 142.4 Deoniarsko drutvo moe da izda bilo koji broj deonica bilo kojeg tipa ili klase koje su ovlaene prema statutu do maksimalnog broja koji je utvrdjen u statutu za ovaj tip ili klasu. 142.5 Odluka za izdavanje ovlaenih deonica kao i utvrdjivanje broja, vremena i ostalih uslova bilo kojeg takvog izdavanja, moe da se utvrdi jedino od strane deoniara drutva izuzev i do stepena u kojem statut ili pravilnik ili jedna odluka deoniara drutva dodeljuje takvo ovlaenje odboru direktora, lan 143 Spisak Deoniara 143.1 Svako deoniarsko drutvo treba da odri jedan taan spisak deoniara koji (i) sadri ime i adresu svakog tekueg deoniara kao i broj i tip i klasu deonice koju trenutno dri dotini deoniar i (ii) obezbeuje ostale informacije za deoniara koje se trae da se registruju u ovom spisku u skladu sa ovim zakonom. Kompanija (Drutvo) treba odmah da registruje ove informacije deoniara u ovom spisku; 143.2 Ako je drutvo izdalo deonice jednom deoniaru, onda drutvo treba odmah da registruje ove informacije na tom spisku. 143.3 Ako je deoniar primio deonice od drugog deoniara, drutvo treba da registruje ove podatke za manje od tri dana posle prijema obavetenja o prenosu deonice kao i identititet prenosnika i preuzimaa. Ako deonice koje su ukljuene u prenos su bile overene, drutvu se dostavlja uverenje o deonicama sa potpisom prenosnika zajedno sa naznakom o prenosu ove deonice smatrae se kao odgovarajue obavetenje. Ako deonice koje su ukljuene u prenos nisu bile overene, onda treba dostaviti drutvu jednu pismenu izjavu potpisanu od prenosnika u kojoj e se navesti da je prenosnik preneo ovu deonicu na preuzimaa koja e se smatrati kao ispravno oobavetenje. 143.4 Ako drutvo propusti ili odbije da odmah evidentira ovu vlasniku informaciju u vlasnikom spisku u okviru odreenog roka, lice ili drutvo moe da pokrene parnicu u sudu za jedan nalog koji e prinuditi drutvo da upie ovu informaciju i da formalno prizna licu ili drutvu status deoniara. Sud je nadlean i ima ovlaenje da, na zahtev lica ili drutva za povraaj statusa deoniara ili na zahtev drutva (kompanije):

66

a. da odredi pravog vlasnika deonice i da odredi dan u kojem je ova vlasnikova informacija trebala da se registruje (upie) u spisku deoniara; b. da naredi drutvo da registruje ovu deoniarsku informaciju u spisku deoniara; c. da nadoknadi tetu koju e sud smatrati primerenom; ova odteta moe da obuhvati, ako sud odlui u korist deoniara preuzimaa, plative tete od drutva za deoniara preuzimaa koja je rezultat propusta ili odbijanja da odmah i propisno registruje (upie) informaciju deoniara preuzimaa u spisak deoniara, ukluujui bilo koju tetu koja je nastala zbog gubitka jednog prava preuzimaa da glasa ili primi dividende ili da izvri prenos deonica. lan 144 Pristup Deoniara u Spise (Dokumenta) 144.1 Svi registrovani deoniari imae pravo da pregledaju spisak deoniaradrutva ili njegov statut ili pravilnike u glavnom mestu poslovanja drutva. 144.2 Za izvrenje ovog prava na osnovu lana 144.1, jedan deoniar treba prvo da dostavi drutvu jedan pisani zahtev u kojem navodi da eli da razmatra pomenuta dokumenta. Ako je deoniar jedno drutvo, onda treba da u svom zahtevu naznai ime ili imena lica koji su ovlaeni da izvre ovo ispitivanje u ime drutva. 144.3 Ako drutvo ne uspe ili odbije da odobri ovo ispitivanje u roku od deset (10) dana nakon to je ovaj zahtev dostavljen, deoniar moe da pokree parnicu pred Sudom za jedan nalog koji e prinuditi to preispitivanje. Sud je nadlean i ovlaen da izda jedan takav nalog lan 145 Uverenja o Deonici i Ne-overene Deonice 145.1 Deonica ili deonice deoniarskog drutva mogu biti kao uverenje o deonici (predstavljena kao uverenje o deonici) ili kao deonica bez uverenja. 145.2 Ako je deonica(e) overena, uverenje o deonici treba da sadri (i) ime lica ili drutva za koju je izdato uverenje, (ii) broj deonice, pretstavljeno uverenjem i progresivnim brojem uverenja, (iii) tip deonice (obina ili preferencijalna) pretstavljena uverenjem, (iv) ako dotina deonica pretstavlja jednu specifinu klasu preferencijalne deonice, jedan navod o toj klasi, (v) ako dotina deonica pretstavlja jednu preferencijalnu deonicu ili jednu klasu preferencijalne deonice, jedna izjava koja oznaava prava (ukljuujui specifinu indikaciju do kog stepena deonice imaju pravo glasa) i preferencije ove deonice kao to su utvrdjene u statutu drutva. 145.3 Izuzev ako je drugaije propisano u statutu drutva, odbor direktora (upravni odbor) moe da odlui da neke ili sve ove overene deonice pretvore u ne-overene deonice; 145.4 Overene i neoverene deonice istog tipa i klase imae identina prava. lan 146 Prava Vlasnika Obinih Deonica Izuzev ako je izriito ogranieno bilo gde u ovom zakonu, vlasnik jedne obine deonice deoniarskog drutva ima ista prava sa ostalim vlasnicima ovih deonica, koja obuhvataju ali se ne ograniavaju na: a. pravo da dobiju obavetenje i da uestvuju na bilo kojoj sednici deoniara; b. pravo da daju jedan (i samo jedan) glas za svaku obinu deonicu i o svim pitanjima o kojima se glasalo na sednici; c. pravo da primi jednaku dividendu za svaku obinu deonicu koju dri;

67

d. nakon likvidacije drutva, pravo dobijanja jednake raspodele za svaku obinu deonicu koju dri; i e bilo koje pravo koje je nastalo prema zakonu, statutu ili pravilnicima drutva. lan 147 Prava Vlasnika Preferencijalnih Deonica 147.1 Sva prava i preferencije svake klase preferencijalnih deonica deoniarskog drutva treba da se utvrde u statutu drutva. Ova prava i preferencije mogu da ukljue: a. jednu prednost nad draocima obinih deonice drutva o dividendama; b. jednu prednost u distribuciji nakon likvidacije drutva; c. specijalna prava glasa ili bez prava glasa; d. pravo na zamenu ovih deonica u obine deonice drutva ili u deonice druge klase preferencijalnih deonica drutva; e. pravo da zahtevaju od drutva da otkupi ove deonice ako uslovi i okolnosti ovog prava zahtevaju otkup: f. ostala prava i preferencije do stepena koji nije zabranjen ovim zakonom; 147.2 Vlasnik deonice jedne klase izdate i neisplaene preferencijalne deonice deoniarskog drutva ima ista prava i preferencije kao jedan drugi vlasnik ove klase deonica. 147.3 Izuzev kao to je utvrdjeno u statutu, draoci preferencijalnih deonica imaju pravo da glasaju na sednici deoniara. lan 148 Hartije od Vrednosti izuzev Deonica, Hartije od Vrednosti koje se mogu Zameniti u Deonicu, i Mogunost za Sticanje (Kupovinu) Deonica 148.1 Bez obzira na lan 148.2 kao i bilo koja zabranama ili ogranienje koje je utvrdjeno u statutu drutva, drutvo moe izraditi i emitovati (izdati) hartije od vrednosti osim deonica, ukljuujui: (i) bond/ obveznice, (ii) hartije od vrednosti koje su zameljive u deonice, (iii) i mogunost sticanja (kupovine) deonica. Mogunost sticanja (kupovine) jednog odredjenog broja deonica podrazumeva hartije od vrednosti koje njihovom vlasniku daje pravo na sticanje (kupovinu) odredjenog broja deonica odredjenog tipa (vrste) i klase i ako je primeljivo - i po odredjenoj ceni u odredjenom vremenskom roku. 148.2 Nikakve hartije od vrednosti koje se mogu zameniti u deonicu i mogunost sticanja (kupovine) deonica ne mogu se emitovati ako broj dotinih ovlaenih deonica, kao to je utvrdjeno u statutu drutva, nije dovoljan da pokrije: (i) budue izdavanje dotine deonice (ii) budue izdavanje bilo koje deonice koja se moe izdati kao jedna zameljiva obveznica i mogunosti koje su ve idate, i (iii) sve ostale deonice koje su ve izdate. 148.3 Uvek kad drutvo izdaje hartije od vrednosti koje su zamenljive u deonice ili mogunost sticanja (kupovine) deonica, drutvo treba da zabelei u spisak deoniara drutva ime i adresu svakog vlasnika ove obveznice ili mogunost i broj ovlaenih deonica koje su potrebne drutvu da uvai dotinu zamenu ili prava sticanja ovog vlasnika. Sve do isteka roka dejstva ovih vlasnikih prava o zameni i sticanju (kupovini), drutvo treba da dri u svom trezoru (blagajni) ovaj broj ovlaenih deonica koje su potrebne za uvaavanje ovih prava. 148.4 Odluka za izdavanje zamenljivih obveznica (hartija od vrednosti) ili mogunosti koji se odnose na lan 148, treba da je saglasnosti sa zahtevima iz lana 142.5. lan 149

68

Isplata za Deonicu i Ostale Hartije od Vrednosti 149.1 Izuzev u odnosu na Deoniarsku emu Radnika jedno deoniarsko drutvo ne treba da izda ili proda deonice ili hartije od vrednosti, osim u jednoj transakciji u kojoj e drutvo odmah primiti (i) punu isplatu po nabavnoj ceni, ili (ii) deliminu isplatu u skladu sa lanom 150. 149.2 Izuzev ako je drugaije predvieno u statutu ili u jednoj odgovarajuoj odluci deoniara ili u jednoj Deoniarskoj emi Radnika koja je usvojena u skladu sa ovim zakonom, ova pretplatna cena moe da se plati u obliku novca ili drugom materijalnom ili nematerijalnom imovinom ili vrednosnim pravima. Ako se isplata obavlja na bilo koji drugi nain izuzev novca, budui deoniar kompanije (drutva) je obavezan da angauje jednog spoljnog, nezavisnog regulatornog procenjivaa koji e pripremiti i dostaviti odboru direktora jedan izvetaj o proceni potene i razumne vrednosti imovine koja je ponudjena kao plaanje kao i formalno miljenje da je ta vrednost dovoljna da pokrije nabavnu cenu deonice ili hartije od vrednosti koja e biti izdata ili prodata. Izvetaj treba da sadri najmanje (i) opis imovine ili prava koja su ponudjena kao plaanje (ii) opis metode za procenu koju je koristio procenjiva (iii) izjavu procenjivaa o vrednosti koju je postigao sa ovom metodom koja je najmanje jednaka sa pretplatnom cenom. 149.3 Izuzev ako je drugaije utvrdjeno u jednoj odluci deoniara ili jedne Deoniarske eme Radnika koja je usvojena u skladu sa ovim zakonom, deoniarsko drutvo nee prihvatiti radove ili usluge bilo da su izvrene ili koje e se tek izvriti kao deliminu ili potpunu nadoknadu za jednu deonicu ili drugu hartije od vrednosti drutva . lan 150 Delimino Plaanje za Deonice 150.1 U toku prvih 30 dana posle njegove prvobitne registracije, deoniarsko drutvo moe da izda sve ili deo svojih deonica u zameni za deliminu uplatu, ali samo pod uslovom ako postoji pisani sporazum izmeu deoniara i kompanije u kojem je predvieno da (i) bilo koje ili sva plaanja za ovu deonicu e se izvriti u gotovom novcu i ne drugaije, ili (ii) i ne manje od 25% nominalne vrednosti deonice treba da se plati u roku od 30 dana posle prvobitne registracije, i (iii) neisplaeni bilans treba da se uplati na datumu koji nije vie od dve (2) godine od datuma prvobitne registracije drutva. 150.2 Izuzev u sluajukada su deonice izdate prema jednoj Deoniarskoj emi Radnika, koja je usvojena u skladu sa ovim zakonom, izdate deonice u sluaju poveavanja osnovnog kapitala deonica treba da se uplate u celosti i ne treba da se izdaju kao delimino plaene deonice. 150.3 U vezi sa bilo kojim delimino plaenim deonicama, sledei podaci treba da se registruju u registar deoniara, i ako je ova deonica overena, u uverenjui o deonici: (i) ukupan iznos kupovne cene ove deonice (ii) iznos koji je plaen za vreme emitovanja, i (iii) bilo koji iznos koji je plaen posle vremena emitovanja i vreme uplate. 150.4 Prava glasa i sva ostala prava delimino plaene deonice, ukljuujui pravo na dobijanje dividende i distribuciji, treba da se umanji do neophodne mere kako bi izrazila procenat kupovne cene koja jo nije uplaena za tu deonicu 150..5 Bez prejudiciranja opte primenljivosti lana 150.4, ako deoniarsko drutvo objavi jednu dividendu ili jedan tip ili klasu deonica, drutvo treba takodje da objavi jednu dividendu o delimino plaenoj deonici toga tipa ili klase, ali plativa dividenda u ovoj delimino plaenoj deonici bie smanjena do potrebne mere kako bi izrazila procenat kupovne cene koja nije isplaen za tu deonicu. U ovom sluaju kompanija ima pravo, po sbom izboru, da (i) plati ovu smanjenu dividendu pomenutom deoniaru, ili (ii) zadri ovu dividendu i da istu primeni na iznos koji mu je deoniar duan za tu deonicu. lan 151 Odgovornost Vlasnika za Delimino Uplaenu Deonicu 151.1 Svaki vlasnik/dunik delimino uplaene deonice bie lino odgovoran drutvu za neizmireni saldo/bilans.

69

151.2 Ako vlasnik/dunik delimino uplaene deonice ne uspe da plati dospelu ratu, na osnovu pisanog sporazuma koji se trai prema lanu 150.1, drutvo moe da objavi oduzimanje deonica u celosti ili delimino (ako to negativno utie na osobu ili drutvo koja stie nekoliko ili sve deonice ne znajui o statusu njegovih delimino plaenih deonica) i/ili odmah da prikupi neuplaeni iznos podnesei tubu Sudu protiv vlasnika/dunika radi iplate preostalog duga,. Preostali dug treba da ukljui (i) kamatnu stopu na neisplaeni iznos (ukljuujui i jedno kamatu koja je dospela ali nije isplaena) koju vlasnik/dunik nije platio, kao obraunatu stopu od Centralnog Bankarskog Autoriteta Kosova objavljenu za dugove plus (ii) sve nastale trokove koje je drutvo obavilo prilikom pripreme, dostavljanja i vodjenja spora ili koji su nastali prilikom prodaje. 151.3 Lice ili drutvo koje je steklo delimino uplaenu deonicu od deoniara/dunika prema lanu 151.2, nee biti odgovorno za neuplaeni iznos, izuzev ako sticalac (kupac) nije imao informacije da ove deonice nisu isplaene u potpunosti. Ako je sticaoc (kupac) imao saznanja o ovoj injenici, on je zajedniki i lino odgovoran zajedno sa prvobitnim vlasnikom/dunikom za sav neisplaeni iznos. Ako sticaoc (kupac) nije imao saznanja o ovoj injenici, deoniar/dunik je zajedniki i lino odgovoran ostaje jedina stranka koja je odgovorna za neisplaeni iznos. 151.4 Zajmodavac zaloge delimino plaene deonice nee biti odgovoran za neisplaeni iznos jedino zbog razloga zato to je njegov poloaj zajmodavac zaloge. Medjutim, ako zajmodavac zaloge stie delimino plaenu deonicu, pravila iz lana 151.3 koristie se za utvrdjivanje odgovornosti zajmodavca zaloge za neisplaeni iznos. lan 152 Prea Prava na Novim Deonicama 152.1 Kao to je utvrdjeno u lanu 152, i izuzev u odnosu na Deoniarsku emu Radnika, vlasnik jedne deonice imae pree pravo da stekne deonicu istog tipa i ako je primeljivo klasu kada drutvo izdaje nove deonice. 152.2 Prea prava jednog vlasnika koja su utvrdjena u lanu 152.1 nisu neograena. Ova prava su izvriva od vlasnika jedino u odnosu na procenat novih deonica koje su jednake sa postojeim vlasnikim procentom vlasnitva koji je ve izdao i neisplaene deonice ove klase. Vlasnik moe koristiti njegovo pree pravo u celosti ili delimino. 152.3 Prea prava koja su utvrdjena u lanu 152 nee se ograniiti ili opozvati od statuta ili pravilnika, meutim prava se mogu ograniiti ili opozvati odlukom deoniara koja je usvojena sa najmanje dve treine vlasnika dotinog tipa ili postojee klase. Ovde treba da bude podeljen glas za svaku klasu deoniara koji su pogoeni ovim prenosom. Ovo glasanje obavie se nakon to je izvetaj predstavljen direktorima u kojem e se naglasiti, (i) razlozi za ogranienja ili izuzea preih prava i (ii) razlozi koji su korieni od odbora direktora radi utvrdjivanja cene za akcije, koje e biti izdate (emitovane). Ovaj izvetaj treba da se pripremi od jednog nezavisnog. regulatornog procenjivaa. razlozi za ogranienja ili izuzea preih prava i opravdavanost za cenu izdavanja. Ovaj izvetaj treba da se pripremi od jednog nezavisnog regulatornog procenjivaa. 152.4 Prea prava koja su osnovana prema ovom lanu primenie se jedino na sadanje vlasnike deonica koji su registrovani u spisak deoniara kompanije i arhive. Izriito je predvieno da vlasnitvo o jednoj mogunosti za sticanje (kupovinu) jedne deonice ili hartije od vrednosti koja je zamenljiva u jednu deonicu ne daje povod za bilo koja prea prava koja su stvorena prema ovom lanu. 152.5 Kada se predlae novo emitovanje, drutvo treba da dostavi unapred svakom postojeem deoniaru jedno obavetenje o predloenom izdavanju deonica, u kojem e biti utvrdjen minimum (i) broja deonica koje e se izdati, (ii) predloena cena ili metoda za procenu cene izdavanja, i (iii) postupak i rok za izvrenje preih prava, pod uslovom da ovaj rok ne treba da bude krai od etrenaest (14) kalendarskih dana. Sva pravila i postupci koji reguliu izvravanje ovih preih prava bie jednaki za sve deoniare koji imaju ova prava; 152.6 Izuzev ako je drugaije utvrdjeno (i osim do izvesne mere) u statutu drutva, pravila o preim pravima nee se primeniti na sledee:

70

a. izdavanje preferencijalne deonice, izuzev preferencijalnih deonica koje se mogu zameniti (konvertovati) u ili koje imaju pravo da se pretplate za ili sticanje obine deonice, b. svaka ovlaena deonica u statutu drutva koja je izdata u roku od est meseci nakon prvobitne registracije drutva, c. svaka deonica koja je izdata/emitovana u skladu sa Deoniarsko emo Radnika koja je usvojena u skladu sa ovim zakonom; ili d. deonice koje su izdate/emitovane u odnosu na Deoniarsku emu Radnika koja je usvojena u skladu sa ovim zakonom. 152.7 Deonice koje su predmet preih prava koje nisu steene od postojeih deoniara u skladu sa takvim pravima mogu se izdati bilo kojem licu za jedan rok od jedne godine nakon to su bile ponudjene postojeim deoniarima prema ovom lanu 152. Odbor direktora kompanije utvrdie emisionu cenu koja nije nia od 90% cene koja je ranije utvrdjena za izvrenje preih prava. Ako odbor direktora eli da izda/emituju deonice sa niom cenom ili da emituju deonice nakon isteka roka od jedne godine, onda prea prava prema ovom lanu 152 primenie se u potpunosti. GLAVA IV Osnovni Kapital lan 153 Iznos, Pretplata i Plaanje, Odnos sa Nominalnom Vrednou 153.1 Osnovni kapital deoniarskog drutva treba da bude vei od (i) 25,000 Eura ili (ii) sa ukupnom nominalnom vrednou svih deonica (npr., broj deonica umnoen sa nominalnom vrednou svake deonice) koje su emitovane (izdate) od drutva za vreme poetne registracije. Osnovni kapital predstavlja minimalan iznos koji treba da bude dostupan radi zadovoljavanja potraivanja prema poveriocima drutva (kompanije). 153.2 Ako jedan drugi osnovni normativni akt osniva ili izriito ovlauje jedan javni autoritet da osniva zahtev za vei iznos osnovnog kapitala za banke, finansijske institucije ili za osiguravajua drutva, ovaj zahtev za veim osnovnim kapitalom koji je ovako osnovan e preovladati nad ovim lanom. 153.3 Deoniarsko drutvo moe da izda (emituje) deonice ija je cena vea od nominalne, u kom sluaju vii iznos ne treba da bude osnovni kapital ve treba da bude jedna premija deonice koja e se registrovati u raunu premija deonica drutva. Drutvo ne moe izdati deonice ija je vrednost nia od nominalne vrednosti. 153.4 Ne moe da se podnese javna ponuda deonica deoniarskog drutva sve dok se osnovni kapital ne bude u potpunosti uplatio. Nijedan deoniar ne moe biti oslobodjen od obaveze plaanja deonice, izuzev na osnovu postupaka i pravila koja se odnose na smanjenje kapitala. lan 154 Poveanje Osnovnog Kapitala 154.1 Drutvo moe da povea svoj osnovni kapital putem izmene i dopune statuta u skladu sa ovim zakonom u cilju ovog poveavanja. Ovo poveanje se moe postii (i) daljom izmenom i dopunom statuta u cilju poveavanja naznaene nominalne vrednosti svojih akcija i/ili vie klasa svojih preferencijalnih deonica, ako su one ovlaene za izdavanje ovih preferencijalnih deonica, ili, (ii) izdavanjem dopunskih deonica, koji je predmet ovlaenog maksimuma koji je utvrdjen u statutu, kao zakonita i odgovarajua. naknada ili (ii) Drutvo moe da povea svoj osnovni kapital jedino kada bude u potpunosti bio otplaen poetni osnovni kapital. 154.2 Nominalna vrednost izdatih deonica moe biti poveana bez odgovarajueg poveanja naknade od strane deoniara ako ima dovoljno kapitala u raunu premija deonica. Raun premija deonica drutva

71

treba da bude smanjen za jedan iznos koji je jednak sa poveavanjem nominalne vrednosti dotine deonice. 154.3 Prema ovlaenom ogranienju i uslovima koji su utvreni u statutu, odluke za izdavanje dopunskih deonica i/ili, utvivanje broja, vremena i drugih uslova ove emisije, moe se obaviti jedino od strane deoniara drutva, izuzev do stepena do kojeg statut kompanije, ili odluka deoniara izriito dozvoljava ovo ovlaenje odboru direktora (upravnom odboru). Ako statut zahteva da deoniari prvo usvoje jednu odluku sa kojom ovlauju da odbor direktora (upravni odboru) izda ove dopunske deonice (uvek na osnovu ogranienja koja su utvrena u statutu) onda ovlaenje koje je obezbeeno ovom odlukom, prema zakonu, istei e nakon jedne godine od dana donoenja odluke, izuzev ako odluka ne propisuje raniji istek ovog ovlaenja. Ovlaenje se moe produiti jednom ili vie puta od strane deoniara. Kada se ovlaenje prenosi na Odbor Direktora odlukom deoniara, onda treba da se obavi podeljeno glasanje za svaku klasu deoniara koji su pogodjeni ovom emisijom (izdavanjem). 154.4 Ako dopunske deonice nisu u potpunosti pretplaene, deoniarski kapital e se poveati jedino na osnovu tekueg primljenog pretplaenog iznosa, ali jedino ako je izriito predvidjen i dozvoljen u uslovima za emitovanje (izdavanje). 154.5 Nikakvo poveanje broja ovlaenih deonica ili u nominalnoj vrednosti ovlaenih ili izdatih deonica ne treba da se uradi izuzev ako je ovo poveanje nije jasno ovlaeno prema jednoj izmeni i dopuni statuta drutva koja je propisno usvojena od strane deoniara. Ova izmena i dopuna stupie na snagu jedino nakon registracije u Registru u skladu sa lanom 36. 154.6 Ako poseban zakon koji regulie banke, finansijske i/ili osiguravajua drutva izriito osniva druge postupke i pravila koja reguliu izmene za osnovni kapital u ovim institucijama, ovi postupci i pravila primenie se. lan 155 Smanjenje Osnovnog Kapitala 155.1 U zavisnosti od minimuma koji je utvrdjen u lanu 153.1 i, ako je primeljiv, u lanu 153.2, jedna kompanija moe smanjiti njen osnovni kapital u skladu sa ovim zakonom koji predvia ovo smanjenje. Ovo se moe postii (i) pomou izmene i dopune statuta radi smanjenja naznaene nominalne vrednosti svojih obinih deonica i/ili jedne ili vie klasa njegovih povlaenih deonica, ako je ovlaen za izdavanje ovih povlaenih deonica, ili (ii) putem ponovnog sticanja (kupovine) i zatim preko otkazivanja izdavanja neisplaenih deonica i snienjem ili eliminisanjem osnovnog kapitala koji je predstavljen u tim deonicama. Izuzev u sluaju jednog smanjenja koja proizilazi od strane jedne Deoniarske eme Radnika, jedno ovakvo smanjenje se moe dogoditi samo (i) na osnovu jednog Sudskog naloga koji je duan da prvo uzme u obzir interese svih deoniara, ukljuujui bilo koji drugaiji tretman izmeu klasa i interesa poverioca i platene sposobnosti kompanije ili (ii) ako najmanje dve treine deoniara sa pravom glasa odobre ovo smanjenje. Onda je duno da se obavi podeljeno glasanje za svaku klasu deoniara koji su pogodjeni ovim smanjenjem. 155.2 Jedno detaljno obavetenje koje se odnosi na smanjenje osnovnog kapitala objavie se dvaput nedeljno u jednom vremenskom roku koji treba da bude vie od 60 dana pre stupanja na snagu ovog smanjenja. Ovo obavetenje objavie se u jednoj novini sa najveim tiraom na Kosovo radi obavetavanja poverilaca ija su potraivanja predata za smanjenje. Ovi poveriioci imaju najmanje 21 dan da podnesu zahtev kompaniji za dodatne hartije od vrednosti ili da zatrae od kompanije da ne izvri smanjenje osnovnog kapitala. Ako jedan poverioc ostaje nezadovoljan u vezi sa smanjenjem, onda on/ona moe zahtevati od Suda odgovarajuu nadoknadu za njegov/njen dug. Sud moe da odlui da ova nadoknada nije neophodna ako zakljui da (i) kompanija ima platenu sposobnost i (ii) aktiva kompanije (drutva) je dovoljna da zadovolji ovaj i druge dugove kompanije u ekvivalentnom rangu hartija od vrednosti. 155.3 Odluka koja se oekuje od prijava koje su podnete sudu prema lanu 156.2, nijedno smanjenje nee stupiti na snagu i nikakva raspodela deoniarima se nee obaviti. 155.4 Drutvo se ne moe odrei od jedne obaveze deoniara da plate u potpunosti delimino neisplaene deonice u vezi sa smanjenjem osnovnog kapitala, izuzev ako drutvo eli da izvri isplatu poveriocima, ija su potraivanja predata za smanjenje.

72

155.5 Ako neto vrednost imovine (aktive) drutva nakon svoje druge ili bilo koje sledee finansijske godine bude manja od njegovog ustanovljenog osnovnog kapitala, drutvo treba da obavi odgovarajue smanjenje svog osnovnog kapitala ali ne nie od predvienog minimuma kao to je utvreno u lanu 153.1. ili, ako je primeljivo u lanu 153.2. Ako neto vrednost aktive (imovine), kao to je utvrdjeno prema primenljivim raunovodstvenim standardima, je u bilo koje vreme manja od minimuma osnovnog kapitala propisanog prema lanu 153.1 ili manja od polovine osnovnog kapitala drutva u to vreme, drutvo treba da sazove sednicu deoniara radi razmatranja odluke o rasputanju drutva i likvidacije svoje aktive (imovine) prema lanu 229 izuzev ako je mogue da se investira novi odgovarajui kapital. U svakom sluaju, drutvo e biti predmet prava poverilaca prema primenljivim zakonima o steaju. 155.6 Drutva (Kompanije) treba da prate gorepomenute postupke koji se odnose na smanjenje osnovnog kapitala ako je cilj smanjenja otklanjanje gubitaka koja su nastali i smanjeni kapital je stavljen je u jednoj rezervi, koja posle smanjenja se pojavljuje ne vie od 10% smanjenog osnovnog kapitala i ova rezerva nije raspodeljena deoniarima u bilo kojoj formi niti je koriena za oslobaanje deoniara od njihove obaveze da izvre otplatu. 155.7 Smanjenje u osnovnom kapitalu mora da se naznai u jednoj izmeni i dopuni statuta kompanije (drutva) koji je propisno odobren od deoniara, i koji stupa na snagu jedino nakon registracije ove izmene i dopune u Registru. lan 156 Podela Deonica, Regrupisanje Deonica (revers-splits) i Ponitavanja koja ne Menjaju Osnovni Kapital 156.1 Na osnovu lana 156.5, jedno drutvo moe da zameni sve, ali ne manje od svih, deonica bilo kojeg tipa ili klase u dve ili vie deonice istog tipa ili klase, i istovremeno da smanji nominalnu vrednost deonica takvog tipa ili klase tako da se osnovni kapital drutva ne menja. 156.2 Na osnovu lana 156.5, jedno drutvo moe da kombinuje sve, ali ne manje od svih deonice bilo kojeg tipa ili klase kapitala u manji broj celina deonica takvog tipa klase, i istovremeno da povea nominalnu vrednost deonica takvog tipa ili klase (i da zatrai otplatu u) tako da se osnovni kapital drutva ne menja. 156.3 Na osnovu lana 156.5, jedno drutvo moe da poniti deonice koje su bile ponovno-steene i da istovremeno na osnovu pravila o poveavanju kapitala i plaanja (ukljuujui lan 150 koji zahteva punu otplatu nominalne vrednosti) povea nominalnu vrednost druge deonice tako da se osnovni kapital drutva ne menja. 156.4 Svaka izmena koja se odnosi u ovom lanu 156 mora da se naznai u izmeni i dopuni statuta drutva (kompanije), koja je propisno usvojena od pogoenih deoniara, i stupie na snagu jedino nakon upisa i registracije izmenjenog i dopunjenog statuta u Registru. 156.5 Drutvo ne moe da preduzima radnje koje se odnose u ovom lanu 156 ako to oslabi ili inae nepovoljno utie na prava vlasnika o mogunostima sticanja odnosnog tipa ili klase deonica, izuzev na osnovu saglasnosti mogueg vlasnika. Takodje, bilo koja akcija prema lanu 156 zahtevae saglasnost najmanje polovine glasova podesnih lanova pogoene klase na Optoj Sednici, gde za kvorum je potrebno najmanje 50% deoniara odgovarajue klase. lan 157 Otkup Deonica, Trezorske (Blagajnike) Deonice 157.1 Obine deonice kompanije ne smeju se otkupiti. Kompanija moe otkupiti izdate neisplaene deonice jedne klase njegovih preferencijalnih deonica, ali jedino do granice, (i) uslova dotine klase povlaene deonice, kao to je utvreno u statute, koja izriito navodi da deonice ove klase nisu otkupljive, i (ii) deonice koje e se otkupiti treba da se u potpunosti plate.

73

1572 Kompanija ne sme koristiti nikakvu pozajmicu ili slian finansijski dug radi isplate otkupljene ili ponovno steene (kupljene) deonice. Kompanija je duna da plati ve deonice od suficita njenog kapitala. Otkup ili sticanje deonica je zabranjen ako to negativno utie na iskazani capital kompanije (drutva). 157.3 Sve deonice koje su otkupljene od kompanije posle toga nemaju pravo glasa, pravo raspodele, ili bilo koja druga prava. Ove deonice e biti ponitene od kompanije izuzev ako statut izriito ovlasti kompaniju da dri ove deonice u trezoru (blagajni) kompanije. 157.4 Sve deonice kompanije nezavisno od toga kako su one steene ili kako su nastale koje dri kompanija, bilo u trezoru (blagajni) ili na drugaiji nain, direktno ili indirekto, sve dok se dre od kompanije, nemaju nikakvo pravo glasa i nemaju pravo da prime bilo kakvu raspodelu. . 157.5 Nijedno lice ili organizacija, ukljuujui kompaniju, njen odbor direktora, upravnici (menadere) i drugi radnici nemaju pravo ili ovlaenje da glasaju ili da pokuavaju da glasaju, direktno ili indirektno, bilo koju deonicu koja se dri od strane kompanije u trezoru (blagajni) ili na drugom mestu, direktno ili indirektno. 157.6 Odredbe ovog lana 157 su obavezne i prevagnue nad bilo kojom odredbom statuta ili pravilnika koja se kosi sa njome. GLAVA V Raspodela lan 158 Dividende 158.1 Odbor direktora kompanije moe, ako je ovlaen statutom ili odlukom deoniara, da proglasi i da plati dividende sve, ali ne manje od svih, izdatih i neisplaenih deonica bilo kojeg tipa ili klase svog kapitala. Odbor direktora moe da preduzme ovu akciju u bilo koje vreme. 158.2 Dividenda na deonicu bilo kojeg tipa ili klase treba da se plati pro rata (proporcionalno) svim vlasnicima tog tipa ili klase kapitala. 158.3 Dividende se mogu plaati u novcu ili u drugoj imovini ukljuujui deonicu ili druge hartije od vrednosti drutva ili drugih izdavaa (trasanta), osim ako je drugaije utvrdjeno u statutu drutva i pod uslovom da se prati svaka odredba koja se odnosi na poveanje kapitala. 158.4 Dividenda koja podlee otplati u deonicama kapitala kompanije treba da se plate putem izdavanja deonica pro-rata (proporcionalne) vlasnicima deonica tipa i klase koji su primili dividendu. lan 159 Postupak za Odobrenje Dividendi 159.1 Odluka da se ovlasti i isplati dividenda moe jedino da se donese od deoniara izuzev ako se statutom drutva nadlenost za donoenje te odluke dodeli odboru direktora. 159.2 Svaka odluka o ovlaenju jedne dividende treba da precizuje iznos dividende, utvrdjivanje datuma za utvrdjivanje deoniara koji imaju pravo na dividendu (koje moraju da budu u tom ili nakon datuma odluke koja ovlauje dividendu), i datum kada e se isplatiti dividenda, i drutvo treba da obavesti lica koje imaju pravo da prime dividendu prema odluci o ovim specifinim pitanjima. lan 160 Sticanje (Kupovina) Sopstvenih Deonica od Drutva 160.1 Kompanija moe sticati sopstvene neizmirene deonice ili druge hartije od vrednosti u bilo koje vreme na osnovu sporazuma vlasnika ovih vrednosni hartija. Deonice koje su steene tako treba da budu ovlaene, ali ne-emitovana deonice, osim ako statut zabranjuje da se ponovo izdaju ponovno-steene deonice, onda broj odobrenih deonica treba da se smanji prema broju steenih deonica.

74

160.2 Odluka Kompanije za sticanje sopstvenih deonica moe se doneti jedino od deoniara sledei postupke koji su utvrdjeni u lanu 161. 160.3 Kompanija moe da stekne deo ali ne sve neisplaene deonice njenog osnovnog kapitala. Kompanija moe da stekne (kupi) deo ili sve svoje ostale neisplaene deonice i hartije od vrednosti. 160.4 Kompanija (Drutvo) ne moe da stie (kupuje) sopstvene izdate i neisplaene deonice ako i do te mere ako ukupna nominalna vrednost deonica koje se stiu (kupuju) prelazi 10% osnovnog kapitala drutva. 160.5 Kompanija moe da stie (kupuje) jedino one izdate i neisplaene deonice koje su u potpunosti plaene 160.6 Kompanija moe da plaa svoje deonice ili druge hartije od vrednosti koje su steene novcem, vrednosnim papirima ili drugom imovinom. 160.7 Postupak i pravila koja se odnose na sticanje (kupovinu) sopstvenih deonica nee se primenjivati ponovno steene (kupljene) deonice: (a) ako su iskljuivo ponudjene radnicima prema jednoj Deoniarskoj emi Radnika; (b) ako su ponovno steene (kupljene) deonice koje su izgubljene od jednog deoniara zbog propusta da izvri u potpunosti uplatu za deonicu; ili (c) ako ponovno steene (kupljene) deonice su u potpunosti plaene a koje su steene (kupljene) od kompanije na osnovu jednog sudskog naloga kojim se zahteva od jednog deoniara da prenese deonice kompaniji radi potpunog ili delimine otplate duga koji deoniar duguje kompaniji; 160.8 Ako jedno sticanje koje je opisano moe da utie na smanjenje neto aktive kompanije ispod iznosa njenog objavljenog osnovnog kapitala plus ostale ne-distribuirane rezerve, sticanje (kupovina) se moe obaviti jedino ako se primeni postupak o smanjenju kapitala. 160.9 Steene deonice prema lanu 160.7 drae se od strane kompanije u njenom trezoru (blagajni) i nemaju pravo glasa ili pravo na raspodelu u toku vremena dok se one dre od kompanije. 160.10 Steene deonice prema lanu 160.7 (a) mogu da se izdaju radnicima, u skladu sa Deoniarskom emom Radnika, u toku jedne godine nakon njihovog/nog sticanja (kupovine). Sve ovakve deonice koje se ne izdaju (emituju) unutar ovog jednogodinjeg roka treba da se ponite (primenjujui postupak za smanjenje kapitala). 160.11 Steene deonice prema lanu 160.7 (b) mogu da se prodaju i ponovo izdaju (emituju) u toku jedne godine nakon njihove kupovine, bilo kojem licu ili drutvu koja plaa punu kupovnu cenu za ove deonice. Odbor direktora je ovlaen da utvrdi prodajnu cenu za ove deonice; pod uslovom da metoda za kalkulisanje ove prodajne cene bude pravina i razumna i treba da bude objavljen pisanim putem: (i) odmah bilo kojem deoniaru koji zatrai to; i (ii) svim deoniarima na sledeoj optoj sednici deoniara. Sve ove deonice koje se ne mogu prodati ili izdati u toku odreenog jednogodinjeg vremenskog roka treba da se ponite (primenjujui postupak za smanjenje kapitala) lan 161. Postupak za Sticanje (Kupovinu) Sopstvenih Deonica 161.1 Radi sticanja (kupovine) sopstvenih deonica, kompanija treba prvo da bude ovlaena odlukom deoniara kojom e se odobriti ovo sticanje (kupovina) Ova odluka treba da se donese sa veinom glasova (i) svih deonica koje su predstavljene i imaju pravo glasanja na sednici i (ii) sve deonice tipa/ova ili klase/a koje treba stei koje su predstavljene i imaju pravo glasa na sednici, iskljuujui u svakom sluaju glasove deonica koje pripadaju deoniaru ija deonica treba biti steena, pod uslovom da ovo izuzee nee primeniti ako odluka ukljuuje predloeno sticanje (kupovinu) deonica od svih vlasnika pro rata (proporcionalnih). 161.2 Odluka treba da specifikuje maksimum broja deonica koji treba da se stiu (kupe), vreme za koje je odobrenje dato, koje ne moe da prelazi osamnaest (18) meseci, minimum i maksimum kupovne cene (ili

75

nain kalkulisanja kupovne cene), i identitet deoniara od koga treba da se steknu (kupuju) deonice, osim u sluaju odluke da se steknu (kupuju) deonice od svih svih proporcionalnih vlasnika (vlasnika pro rata). 161.3 Ako dve treine lanova odbora direktora formalno odlue da je kupovina neophodna radi izbegavanja neizbene tete za kompaniju (drutvo) i odravanje sednice deoniara nije praktina pre sticanja (kupovine), onda odbor direktora moe preduzeti sticanje (kupovinu) bez saglasnosti deoniara, pod uslovom da u bilo kom sluaju posle bilo kojeg sticanja, odbor direktora e podneti izvetaj pred deoniarima na sledeoj godinjoj sednici deoniara kojom e prilikom navesti razloge za to, broj steenih deonica, nominalnu vrednost deonica, odnos osnovnog kapitala koji oni predstavljaju i ekvivalenat plaanja. lan 162. Postupak za Sticanje Deonica Pro Rata Od Svih Deoniara 162.1 Ako jedno drutvo nudi da stie (kupi) deonice od svih vlasnika ovih pro rata deonica u srazmeri sa brojem tih deonica koje pripadaju svakom deoniaru koje deoniar nudi za prodaju, drutvo treba da ponudi svim takvim vlasnicima jedno obavetenje u kojem e naglasiti broj deonica koje treba da budu steene (kupljene), kupovnu cenu (ili nain kalkulisanja kupovne cene), postupak za isplatu i datum isplate, i postupke i kranji datum za sve deoniare da nude njihove deonice za prodaju drutvu, gde zadnji datum treba da bude najmanje 30 dana nakon datuma obavetenja u sluaju drutava sa vie od 100 vlasnika obine deonice. 162.2 Ako je ukupni broj deonica ponudjen za prodaju drutvu prelazi broj deonica koje je drutvo ponudilo da se steknu (kupuju), drutvo na osnovu odluke svog odbora direktora moe da stekne (kupuje) vei broj deonica do ukupnog ponudjenog broja za prodaju od deoniara. 162.3 Ako ukupni broj deonica koji je ponudjen za prodaju drutvu prelazi broj deonica koje e drutvo stei (kupiti), drutvo treba da stekne (kupuje) deonice od svakog deoniara u srazmeri broja deonica koje deoniar nudi za prodaju, osim tamo gde je potrebno izbegavati sticanje frakcionih (deliminih) deonica. lan 163. Poloaj Ponovno Steenih Deonica 163.1 Deonice koje su ponovo steene (kupljene) od drutva bie vlasnitvo drutva i mogu se ponovo izdati drugoj stranci od drutva u skladu sa ovim zakonom, sve dok i osim ako su ponitene (i broj odobrenih deonica i osnovni kapital budu na odgovarajui nain smanjeni) izmenom i dopunom statuta drutva. 163.2 Sve dok takve deonice budu u vlasnitvu drutva:

a. nee imati pravo glasanja ili se nee uraunati kao kvorum u sednici deoniara, i b. nee imati pravo da primaju dividende ili ostale raspodele ili da budu uraunate u kalkulisanju po iznosu-deonica bilo koje dividende ili ostalih raspodela na kojima imaju pravo deoniari. 163. 3 Bilo koje steene deonice koje kre lan 160 i 161 bie u toku jedne godine nakon njenog sticanja (i) raspoloive ili (ii) ponitie se na osnovu primeljivih postupaka koji se odnose na smanjenje kapitala kompanije. lan 164. Ogranienja u Raspodeli i Plaanja za Sticanje (Kupovinu) Sopstvenih Deonica 164.1 Drutvo ne moe da plati dividendu od svoje obine ili preferencijalnee deonice, i ne moe da plati bilo koji iznos radi sticanja (kupovine) bilo kojeg deonice ili da stie (kupi) bilo koju deonicu ili hartiju od vrednosti koja je konvertibilna u njegovu deonicu, ako:

76

a. nakon to uplata stupa na snagu, neto imovina drutva bie manja od pretplatnog i plaenog iznosa osnovnog kapitala drutva (koji za ovu namenu ukljuuje uplaeni iznos dobiti po deonici u raunu drutva, ako ih ima) plus bilo koje reserve koje ne mogu biti raspodeljene deoniarima prema zakonu ili statutu drutva, ili b. nakon to uplata stupa na snagu, drutvo bude insolventno ili u nemogunosti da plati svoje dugove i ostale obaveze koja su dospela u redovnom poslovanju drutva, ili c. uplata prelazi iznos profita drutva u neposredno prethodnoj finansijskoj godini koja prethodi plus bilo koji prosledjeni profiti i iznosi koji su povueni od raspoloivih rezervi za ovakve namene, manje od bilo kojih gubitaka prosledjenih iznosa koji su stavlji u rezervi u skladu sa ovim zakonom ili statutom drutva. 164.2 Odluka da je raspodela dozvoljena ovim lanom 164 mora da bude osnovana na finansijskim izjavama koje su pripremljene u skladu sa primenljivim zakonima o standardima raunovodstva i o naelima raunovodstva koji su opravdani u prilikama i u sluaju procene ne-monetarne imovine, na pravilnu i samostalnu procenu koja je opravdana prema takvim okolnostima. U sluaju privremenih dividendi, treba da se pripreme privremeni finansijski izvetaji. lan 165 Lina Odgovornosti Deoniara i Direktora za Zabranjene Raspodele 165.1 Deoniar koji prima zabranjenu raspodelu i koji je na vreme znao da je raspodela bila zabranjena ili je mogao da pretpostavi da zna na osnovu lako dostupne i razumne informacije, bie lino odgovoran prema drutvu za povraaj iznosa raspodele. 165.2 Direktori drutva koji su glasali za ili koji su dozvolili zabranjenu raspodelu bie zajedno i pojedinano odgovorani drutvu za iznos distribucije. lan 165A Drutvo (Kompanija) ne treba da Finansira Sticanje Svojih Deonica ili Svojih Harija od Vrednosti 165A.1 Deoniarsko drutvo (kompanija) nee dati u zajam ili posuditi novac ili bilo koju vrstu kredita (ukljuujui zalogu svojih deonica sa kojima raspolae) treem licu ili organizaciji kako bi omoguila ovom licu ili organizaciji da kupi ili stekne, posredno ili neposredno, bilo od drutva (kompanije) ili od treeg lica, bilo koju deonicu ili druge hartije od vrednosti deoniarskog drutva. 165A.2 Ova zabrana nee se primeniti na prenose koji su zakljueni sa bankama ili drugim finansijskim institucijama u normalnom poslovanju, niti u prenosima koji se odnose na Deoniarske eme Radnika, pod uslovom da sticanje ne vodi da neto aktive budu manje od osnovnog kapitala plus ne-raspodeljive rezerve. 165A.3 Deoniarsko drutvo (kompanija) nee prihvatiti svoje deonice kao garanciju/jamstvo.za bilo koju obavezu za koju je deoniarsko drutvo duna drugim licima ili organizacijama. GLAVA VI Odbor Direktora i Slubenici lan 166. Odbor Direktora Svako drutvo treba da ima jedan odbor direktora. Poslovanje drutva rukovodie se od i prema smernicama (uputstvima) odbora direktora kao to je propisano u ovoj Glavi. lan 167. Kvalifikacije Direktora Svaki direktor e biti fiziko lice. Statut drutva moe propisati ostale potrebne kvalifikacije za direktora. Direktor ne mora da je stanovnik Kosova izuzev ako to ne propisuje statut drutva. Direktor ne mora da bude deoniar drutva izuzev ako to ne propisuje statut drutva.

77

lan 168. Direktorska Naknada Drutvo moe da plati opravdanu naknadu (platu) direktorima i nadoknaditi njihove opravdane trokove zbog obavljanja poslova (sluenja) u drutvu kao njeni direktori. Odluka da se obezbedi takva naknada (plata) ili odobrenje iznosa i glavnih uslova moe se doneti jedino od deoniara ili od jedne vanjske komisije u kojoj e deoniari preneti svoja ovlaenja. Ovo treba da se uradi za svako produenje ili promenu direktorskih uslova. Ako je ova odluka delegirana, onda odluka treba da se objavi deoniarima na sledeoj sednici deoniara. lan 169. Ovlaenja i Nadlenost Odbora Direktora 169.1 Nadlenost odbora direktora obuhvata donoenje odluka o svim pitanjima osim odluke koje su rezervisane za deoniare zakonom ili statutom drutva. Predmet tih rezervi, obuhvata sledea pitanja koja su iskljuiva nadlenost odbora direktora: usvajanje sveobuhvatnih strategijskih planova poslovanja drutva; sazivanje godinjih i vanrednih sednica deoniara; pripremanje poetnog dnevnog reda za sednice deoniara; utvrdjivanje datuma za spisak deoniara koji imaju pravo da uestvuju na sednici deoniara; izdavanje deonica u okviru naznaenih granica u statutu drutva ili na osnovu odluke deoniara za svaki tip i klasu deonica, kada je snaga (mo) dodeljena odboru direktora u statutu drutva ili na osnovu odluke deoniara; izdavanje obveznica, opcija za sticanje deonica i ostalih vrednosnih papira; zapoljavanje slubenika/stareina kompanije (drutva), usvajanje uslova o sporazumu izmedju ovih stareina i kompanije (drutva), utvrdjivanje njihove naknade (plate) kao i raniji prestanak njihovih ovlaenja ili zapoljenja; odluka o obeteenju i o ostalim uslovima sporazuma sa revizorom kompanije (drutva); odredjivanje iznosa o i utvrdjivanju datuma, isplate i postupak za isplatu dividende; usvanje godinjeg izvetaja kompanije (drutva), godinji bilans i godinji raun profita i gubitaka koji e se podneti deoniarima na usvajanje; i odluivanje po ostalim pitanjima koja se odnose na iskljuivu nadlenost odbora direktora (upravnog odbora) koji je propisan u statutu drutva. 169.2 Odbor direktora imae takodje iskljuivu nadlenost da:

a. obezbedi da se revizija knjiga i arhiva drutva obavlja najmanje jednom godinje od jednog samostalnog revizora, iji e se izbor odobriti od deoniara na osnovu zakona, ukluujui Zakon o Javnim Nabavkama uz izvetaj revizora koji je adresiran deoniarima i koji je na raspolaganje svakom direktoru i slubeniku, i b. obezbedi da jedan godinji izvetaj sadri jednu nezavisnu izjavu o reviziji finansijskog poloaja drutva, izvetaj od slubenika u vezi sa njihovom delatnou, i ostala pitanja koja su propisana u statutu, pravilnicima ili ovom zakonu ili drugom primenljivom zakonu koji se priprema, potpisan od Predsednika Odbora i najmanje od jednog drugog direktora i dostavlja se svim direktorima, slubenicima i deoniarima. 169.3 Pitanja koja su u iskljuivoj nadlenosti odbora direktora ne mogu se preneti na ili na odluivanje kod ostalih lica ili ostalih organa kompanije (drutva), osim na osnovu odluke deoniara na sednici deoniara ili ako je drugaije naloeno od strane deoniara.. lan 170. Broj direktora Broj lanova u odboru direktora drutva treba da bude utvrdjen u statutu drutva. Za jedno drutvo sa manje od deset deoniara odbor e imati jednog (1) ili vie lanova; za drutvo sa deset ili vie deoniara odbor nee imati manje od tri (3) lana; za drutvo sa 500 ili vie deoniara, odbor ne moe da ima manje od sedam (7) lanova. lan 171. Izbor i mandat direktora

78

171.1 Predmet lana 171.2 svi lanovi odbora direktora (upravnog odbora) bie izabrani ili reizabarani od deoniara na svakoj godinjoj sednici deoniara sa mandatom koji e prestati u sledeoj godinjoj sednici deoniara. Bilo koji ili svi lanovi odbora direktora (upravnog odbora) mogu biti izabrani od deoniara na vanrednoj sednici deoniara koja je sazvana za tu namenu. 171.2 Mandat prvobitnih direktora koji su naznaeni u inicijalnom statutu istei e na prvoj sednici deoniara u kojoj se izabrani direktori, izuzev ako statut ili ako propisno usvojena odluka deoniara drugaije utvrdi. 171.3 Uprkos isteka direktorskog mandata, on e nastaviti da slui sve dok ne bude izabran njegov naslednik kako bi se nastavilo bez prekida ovlaenje odbora direktora. 171.4 Direktor moe biti re-izabran na neogranieni broj mandata.

171.5 Nijedan slubenik, upravnik ili radnik kompanije ne moe da radi ili da bude predloen da radi kao direktor kompanije. lan 172. Kumulativno glasanje za direktora Osim ako je drugaije utvrdjeno u statutu drutva, u svim izborima za direktore deoniarskog drutva, svaki deoniar imae pravo uea u glasanju na osnovu broja deonica koje ima u vlasnitvu deoniar za toliko lica koji e biti direktori i koji treba da budu izabrani, ili da prikupi toliko glasova i da daje kandidatu toliko glasova koliko e jednak broj direktora biti pomnoen sa brojem takve deonice, ili da raspodeli te kumulativne glasove u bilo kojoj srazmeri izmedju broja kandidata. lan 173 Ostavka Direktora Direktor moe da daje ostavku u bilo koje vreme dostavljajui pismeno obavetenje odboru direktora ili njegovom predsedniku. Ostavka stupa na snagu na dan dostavljanja obavetenja osim ako obavetenje predvidja drugi datum. Prazno mesto moe da se popuni pre stupanja na snagu, ostavke ali naslednik nee preuzeti dunost do stupanja na snagu ostavke. lan 174 Razreenje Direktora 174.1 Jedan ili vie direktora drutva mogu biti razreeni, sa ili bez naglaenog razloga ili uzroka, na sednici deoniara veinom glasova nenaplaenih deonica koja su tada imale pravo glasa za izbor direktora, osim to: a. nijedan direktor ne moe da se razrei na sednici deoniara osim ako oobavetenje dato na sednici oznaava da je namera sednice bila da se glasa o razreenju ovog direktora na sednici, i b. u sluaju da drutvo (kompanija) ima kumulativno glasanje, ako manje od itavog odbora treba da se smeni, nijedan direktor ne moe biti razreen ako bi glasovi za njegovo razreenje bili dovoljni za njegov izbor u sluaju kumulativnog glasanja za izbor celog odbora direktora. 174.2 Razreenje direktora ne moe po sebi prejudicirati neko pravo na nadoknadu ili naknadu tete posle razreenja koje direktor moe imati na osnovu ugovora sa drutvom ili na osnovu zakona o radu. U svakom sluaju, izbor ili poloaj lica kao direktora nee, po sebi, stvoriti takva prava. lan 175. Samostalnost Direktora 175.1 Jedno drutvo koje ima 100 ili vie deoniara, lanovi porodice zaposlenih u drutvu ne mogu da saine veinu u odboru direktora drutva (kompanije).

79

175.2 Prilikom izbora direktora drutva koja ima 250 ili vie deoniara, odbor direktora drutva moraju da predloe najmanje dva kandidata koji bi bili nezavisni direktori. 175.3 Za potebe ovog zakona, jedno lice nee biti podoban da bude nezavistan direktor ako je u toku dve prethodne godine pre pomenutog izbora: a. bio radnik kompanije (drutva), ili b. ovo lice imalo jednog lana njegove porodice koji je radio kao radnik u kompaniji, ili c. ovo lice i/ili jedan lan njegove porodice, bilo zajednii ili pojedinano, (i) su primili od kompanije (drutva) isplplatu u ukupnom iznosu vie od 20,000 Eura, ili (ii) raspolagao sa vie od 30% deonica ili drugog vlasnikog interesa, neposredno ili posredno, u jednoj posebnoj jedinici (entitetu) koja je vrila ili primila od drutva isplate u ukupnom iznosu vie od 20.000 Eura, ili (iii) je vrio dunost opteg partnera, upravnika, direktora ili slubenika jednog drutva koja je vrila ili primila isplate od drutva u ukupnom iznosu vie od 20.000 Eura. lan 176. Popunjavanje slobodnih mesta u odboru direktora (upravnom odboru) Prazno mestu u odboru direktora bie popunjeno izborom na sledeoj sednici deoniara na kojoj treba da se biraju direktori. Statut drutva moe da propie da odbor direktora moe da izabere jedno lice radi popune takvog praznog mesta do sednice deoniara. lan 177. Predsednik odbora direktora 177.1 Izuzev ako statut kompanije (drutva) ili pravilnici propiu drugaije, (i) odbor direktora izabrae predsedavajueg (predsednika) veinom glasova ukupnog broja direktora, i (ii) odbor direktora moe da razrei i zameni predsednika u bilo koje vreme veinom glasova. 177.2 Predsednik e predsedavati sa svim sednicama odbora i sa svim sednicama deoniara i bie odgovoran za odravanje zapisnika svih sednica odbora. Ako predsednik nije izabran ili nije prisutan na sednici odbora ili na sednici deoniara, kao predsednik vrie dunost direktor koji bude izabran veinom prisutnih direktora. lan 178. Sednice i obavetenje o sednicama 178.1 Odbor direktora odravae redovnu sednicu, koja je poznata kao njihova godinja sednica, odmah nakon svake godinje sednice deoniara. Ostale redovne sednice odrae se u vreme i u mestima koje moe da odredi odbor na svojoj godinjoj sednici ili u drugoj sednici odbora gde e svi direktori biti obaveteni. Nije potrebno dati obavetenje o redovnim sednicama osim ako to zatrai odbor. 178.2 Vanredne sednice odbora direktora mogu biti sazvane u bilo koje vreme od predsedavajueg odbora (ili, u sluaju da to on ne uradi, bilo koji direktor) pismenim zahtevom bilo kojeg direktora dostavljenom predsedniku. Lice koje saziva vanrednu sednicu dostavie obavetenje o vremenu i o mestu sednice. Ni poslovanje koje treba da obavi niti namera sednice nisu potrebne da se naglase u tom obavetenju. 178.3 Prisustvo direktora na bilo kojoj sednici znai odustajanje od bilo kog zahtevanog obavetenja o toj sednici osim kada direktor prisustvuje sednici sa hitnom namerom radi prigovoranja trancakciji poslovanja poto sednica nije zakonito nazvana ili sazvana, i ovo treba da naznai na poetku sednice. lan 179. Kvorum i glasanje za aktivnosti odbora

80

179.1 Veina ukupnog broja direktora koji je utvrdjen u statutu ili pravilnicima kompanije (drutva) ini kvorum za transakcije poslovanja osim ako je vei broj lanova za kvorum utvrdjen u statutu ili pravilnicima. 179.2 Aktivnost veine direktora koji su prisutni na sednici u kojoj postoji kvorum bie aktivnost odbora direktora, izuzev ako se aktivnost veeg broja direktora trai prema statutu ili pravilniku drutva (kompanije). lan 180. Aktivnosti odbora bez odravanja sednica Osim ako statut drutva ili pravilnik zahteva da se jedna aktivnost odbora treba preduzeti na sednici, bilo koja aktivnost koja moe da se preduzme na sednici odbora moe da se preduzme i bez odravanja sednice ako za to postoji pismeni pristanak sa kojim se odobrava takva aktivnost, i ako bude potpisana od svih direktora koji imaju pravo glasa u odnosu na takvo pitanje. Bilo koji takav pristanak treba da bude sadran u jednom ili vie pismenih odobrenja, svaki od kojih e naznaiti preduzetu aktivnost i nosie potpis jednog ili vie direktora. Sva ova odobrenja treba da se unesu u zapisnik sa sednice odbora direktora drutva. Pristanak stupa na snagu kada svi direktori budu potpisali pristanak osim ako pristanak utvrdjuje drugi datum stupanja na snagu. lan 181. Komisije odbora Statut ili pravilnici mogu da utvrde, ili direktori mogu da usvoje jednu odluku koja osniva jednu ili vie komisija, kao jedna komisija za reviziju ili komisija za naplatu koje e proceniti, prouiti, davati preporuke o, ili preduzimae druge neobavezne radnje u odnosu na pitanja koja su u okviru nadlenosti odbora. Ove komisije mogu da ukljue i lanove Odbora Direktora i radnike kompanije (drutva) kao i lica van kompanije. Izuzev ako statut pravilnici ili adluka odbora direktora utvrdjuje vei broj, veinu lanova komisije obrazovae kvorum i veina jednog kvoruma bie potrebna za preporuke komisije ili ostale radnje. Sve odluke i ostale radnje komisije bie predmet razmatranja, ne manjem od 2/3 lanova Borda. lan 182. Zapisnik sa sednica odbora Zapisnik sa svake sednice odbora i bilo koje komisije odrava se u toku ove sednice Zvanini pisani zapisnik treba da se pripremi najkasnije deset dana posle sednice. mesto i. Zapisnik obuhvata (i) vreme i mesto odravanja sednice (ii) prisutna lica i dnevni red sednice, (iii) pitanja koja su podneta na glasanje, (iv) pojedinosti o diskusijama i razloge o negativnom glasanju ili uzdraavanja (v) rezultate svakog glasanja ukljuujui imena svakog lica koji je bio prisuta i koji je imao pravo glasa i jedan jasan navod kako je ovo lice glasao. i (vi) odluke koje su donete na sadnici. Zapisnik e biti potpisan od direktora koji je predsedavao sa sednicom i lica koji je sluio kao sekretar na ovoj sednici lan 183. Slubenici 183.1 Odbor direktora drutva izabrae slubenike, visoke rukovodioce kompanije, koji e izvetavati i biti pod nadzorom odbora direktora. Ovi slubenici imaju nalenosti i ovlaenja koja su utvrdjena u pravilnicima. Odbor moe njima delegirati bilo koju nadlenost ili ovlaenja koja se odnose na upravljanje poslovanja drutva izuzev na bilo koje pitanje koje je izriito rezervisano za odbor ili deoniare koja je propisana u ovom zakonu ili statutu ili pravilnicima. Ako kompanije (drutvo) ima samo jednog slubenika, on e imati ovlaenja utvrdjena u lanu 183.3 i takodje zadatke sekretara drutva propisane u lanu 183.4. 183.2 Opte nadlenosti i zadaci slubenika propisae se u pravilnicima.

183.3 Rukovodioca slube zapoljava i imenuje odbor direktora. Odbor moe prema svom izboru dati tom licu naziv izvrni direktor, Presednik upravnik, ili ostale sline nazive. Njegove/njene osnovne nadlenosti i ovlaenja propisae se u pravilnicima kompanije (drutva).. U prilogu zadataka koji su utvrdjeni i oznaeni kao zabranjeni prema ovom zakonu ili pravilnicima, ovo lice imae ovlaenje da

81

preduzima opte postupke (bez bilo kakvog pravnog ovlaenja ili drugih pismenih ovlaenja) u ime drutva, predstavljajui interese drutva, prilikom zakljuivanja transakcija u korist drutva i da daje uputstva drugim slubenicima i radnicima pod uslovom da ova uputstva ne budu u suprotnosti i nedosledne sa statutom, pravilnicima ili ovim zakonom. 183.4 Jedan slubenik je obavezan da registruje (zapie) aktivnosti sa sednica deoniara i odbora direktora u knjizi koja treba da se dri za takvu namenu. To lice bie poznato kao sekretar korporacije. 183.5 Svi slubenici duni su da obave dunost u skladu sa statutom, pravilnicima i bilo kojom odlukom odbora direktora drutva (kompanije), izuzev ako ova odluka je u oitoj suprotnosti sa ovim zakonom ili statutom ili pravilnicima drutva (kompanije) lan 184. Otkrivanje linog i fnansijskog iteresa i oaveza o lojalnosti 184.1 Svaki slubenik ili direktor ima obavezu da odmah otkrije pred odbor direktora (upravni odbor) ili pred bilo kojom komisijom koja donosi odluku (ili kada se odnosi na deoniare koji treba da donose specifinu odluku) bilo koji lini ili finansijski interes koji on/ona ima, direktno ili indirektno preko svojih srodnika ili linih saradnika, u vezi sa bilo kojim potecijalom kompanije ili tekuim (i) ugovore ili transakcije, (ii) poslovne konkurente, (iii) poverioce, (iv) snabdevae, (v) kupce, (vi) konsultante, (vii) radnike, (viii) partnere (ix) bilo koju odluku kompanije, odbora direktora, ili njenih deoniara koje su u vezi sa gorepomenutima.. 184.2 Jedan ovakav lini ili finansijski interes obuhvata, ali se ne ograniava na bilo koji od sledeih (i) bilo koji finansijski interes koji jedan direktor ili slubenik ili jedan lan porodice ima u tome, ili na osnovu vlasnikih prava ili na osnovu ugovora ili drugaije i (ii) ako on/ona ili jedan lan porodice je stranka u postupku ili prenosu koja je predmet odluke ili inae izvlai finansijsku korist od postupaka donosioca odluke (iii) ako je on/ona pod kontrolom ili neposrednim uticajem jedne stranke koja ima jedan interes u postupku ili prenosu, od kojeg se razumno moe oekivati da moe imati uticaj na njegovu/njenu tetnu odluku na kompaniji (drutvo). 184.3 Ovo obavetenje treba da se pripremi od jednog slubenika ili direktora i prilikom zaposlenja u kompaniji (drutvu) ili prilikom izbora ili imenovanja na tu poziciju ili, ako kasnije, odmah za vreme kada on dolazi do saznanja o finansijskom ili linom interesu. Zatim, jedno specifino razotkrivanje moe biti neophodno kada treba da se donese jedna odluka ili jedna relevantna transakcijaprilikom diskusije od strane direktora, slubenika ili deoniara. Ako jedan slubenik ili direktor propusti on moe da bude udaljen ili otputen zbog ovog propusta, i u oba sluaja moe biti odgovoran za bilo koju tetu koju e drutvo da pretrpi kao rezultat ovog propusta. 184.4 Direktor ili slubenik nalaze se pod stalnom i kontinuiranom strogom obavezom da postupaju poteno i lojalno prema drutvu u odnosu na sva pitanja i materijalnih interesa kompanije. To ukljuuje ali se ne ograniava na obavezu o ne korienju imovine drutva za njegove line interese ili dobit, o ne korienju poverljivih informacija drutva radi pribavljanja line dobiti ili bilo kojeg lana porodice ili linog saradnika, i da ne preduzme ili odvrati poslovne mogunosti drutva radi pribavljanja line dobiti ili bilo kojeg lica ili organizacije, i da inae slui jedino za interese drutva u svim postupcima i transakcijama u kojima kompanija ima materijalni interes. 184.5 Direktor ili slubenik lan koji je zakljuio ugovor ili transakciju sa drutvom i koji nije prekrio zadatke koji su utvrdjeni u lanu 184.1 do 184.3, nee biti lino odgovoran za tetu ili druge sankcije koje su nastale ovime, ako: a. su sve materijalne injenice u vezi sa njegovim interesima su otkriveni ili poznati od organa koji donosi odluku i ako ovaj organ ovlasti ugovor ili transakciju u dobrom uverenju sa veinom glasova nezainteresovanih direktora ili slubenika, iako nezainteresovani direktori ili slubenici su manje od kvoruma, ili

82

b. u sluaju jedne odluke koja je odluka deoniara, sve materijalne injenice dotinih interesa slubenika ili direktora su otkriveni ili poznati deoniarima koji imaju pravo glasa o ovome i ugovor ili transakcija je izriito odobrena u dobrom uverenju sa veinom glasova deoniara. lan 185. Razreenje slubenika 185.1 Svaki slubenik moe biti razreen dunosti u bilo koje vreme od odbora direktora u njegovoj diskreciji, sa ili bez navodjenja razloga, ali to razreenje nee prejudicirati ugovor ili prava iz zakona o zapoljavanju dotinog rasputenog slubenika. 185.2 Drutvo i slubenik mogu da sklope ugovor o zaposlenju koji nije u suprotnosti sa ovim zakonom koji odredjuje platu ili ostale naknade za isplatu lanu rukovodeeg organa, specifinih zadataka, uslove zaposlenja ukljuujui naknadu i ostala medjusobno-usaglaena pitanja. Imenovanje jednog slubenika nee samo po sebi stvarati ugovorna prava. lan 186. Dunost Panje i Pravilo Poslovne Procene 186.1 Svaki direktor i slubenik je duan da (i) izvrava svoje/njene poslove savesno, sa panjom dobrog privrednika, (ii) ispunjava i izvri zadatke i obaveze koje su utvrdjene u lanu 184 i 187 i (iii) da osigura da njegove odluke koje su u vezi sa odlukama kompanije izvri u razumnom uverenju da deluju u najboljem interesu drutva, sa dunom brigom i panjom, i sa odgovarajui uvaavanjem o pitanjima o kojima treba odluivati i na osnovu informacija koje su razumno dostupne za njega/nju. 186.2 Lice koje postupa u skladu sa lanom 186.1 i koja preduzima poslovne procene u dobroj nameri ne moe biti lino odgovoran prema kompaniji ili njenim deoniarima za tetu ili druge sankcije koje proizilaze iz takve procene. lan 187. Zabranjena konkurencija Slubenici i direktori ne mogu direktno ili indirektno biti angaovani u konkurentnom poslovanju protiv drutva. Takva konkurencija smatrae se da obuhvata ali se ne ograniava na zaposlenje, ili biti opti partner, rukovodioc, direktor ili lan kontrole ili deoniar u drugoj poslovnoj organizaciju koja obavlja konkurentno poslovanju. lan 188. Prinudno Izvrenje Zadataka na Osnovu Individualne ili Derivativne Tube u Sudskom Postupku 188.1 Jedan ili vie deoniara koji dre najmanje 10% glasova imaju pravo da biraju direktore, imaju pravo da podnesu tubu sudu u ime drutva i u svoje ime i u svoju korist, protiv jednog ili vie direktora ili slubenika ako ovaj/i deoniar/i imaju dobar razlog da veruju da dotini slubenici i direktori su prekrili zadatke prema drutvu i time su otetili drutvo. 188.2 Nijedna takva tuba nee se dostaviti u ime i u korist drutva osim ako takav deoniar ili prethodnik u vlasnitvu svojih deonica ne bude deoniar za vreme podnoenja tube i ili je odbor direktora odbio takvu tubu, ili pokuaj koji e biti povod da odbor direktora odbije takvu tubu zbog izgleda da ona nee uspeti. Svaka takva tuba treba detaljno da opie u pojedinosti (i) napore koji su preduzeti od deoniara tuioca da nateraju odbor direktora da podnese tubu u ime drutva ili (ii) jednu izjavu da ovi napori nisu uinjeni zato to bi oni bili uzaludni i jedno obrazloenje u kojoj se iznose razlozi za podravanje ove izjave. 188.3 Ako deoniari tuioci imaju useha u ovom derivativnom sluaju, sva teta koja je nastala i primljena treba da bude vlasnitvo kompanije, izuzev ako deoniari tuioci imaju pravo da ponovo pokriju njihove opravdane trokove ukljuujui zakonske tarife od tuenika. GLAVA VII Deoniari i sednice deoniara

83

lan 189. Godinja sednica deoniara 189.1 Svako drutvo odrae godinju sednicu deoniara koja e biti poznata kao njihova godinja sednica. 189.2 Jedna godinja sednica deoniara treba da se odri u roku od 60 dana nakon to podbor primi revidirani finansijski izvetaj za svaku finansijsku godinu ali ne kasnije od 90 dana posle zavretka finansijske godine kompanije (drutva). Pod uslovom da bude konsistentan sa gorenavedenim, statut i pravilnici mogu da utvrde datum i tano vreme za odravanje godinje sednice. Odbor direktora je odgovoran da obezbedi da se godinja sednica deoniara odri na vreme. 189.3 Odbor obezbedie da se deoniarima dostavi izjava o finansijskoj reviziji kompanije, najmanje 30 dana pre godinje sednice. 189. 4 Godinja sednica kompanije (drutva) odrae se u mestu koji je naznaen u statutu ili pravilnicima drutva ili (ako nije tamo naznaeno) na mestu koji je utvrdjen od strane odbora direktora koje treba da bude unutar Kosova 189.5 Propust od strane odbora direktora da sazove i odri godinju sednicu u vremenu predvidjenom ovom lana 189.2 nee uticati na pravilnu aktivnost kompanije (drutva). Meutim ovaj propust odmah daje deoniarima pravo, koja se moe izvriti od jednog ili vie deoniara koji dre najmanje 10% deonica sa pravom glasa na godinjoj sednici, da sazovu i odre godinju sednicu deoniara. lan 190. Vanredne sednice deoniara 190.1 Drutvo (Kompanija) odrae jednu vanrednu sednicu deoniara i to: a. na zahtev odbora direktora ili na zahtev drugog ovlaenog lica na osnovu statuta drutva (kompanije) da saziva jednu vanrednu sednicu, ili b. ako vlasnici sa najmanje 10% svih glasova imaju pravo da uestvuju i da na predloenoj sednici potpiu, odrede datum i dostave pismeni zahtev drutvu za jednu sednicu oznaavajui sebe sa imenima i adresama, naglaavajui broj deonica koje svaki od njih dri uz naglaavanje namere ili cilja zbog ega treba da se odri sednica kao i dnevni red sednice. 190.2 U roku od 15 dana nakon datuma prijema zahteva od drutva, odbor direktora usvojie odluku o sazivu ili odbijanju za odravanje sednice. U roku od pet dana nakon usvajanja takve odluke, odbor direktora obavestie u tom smislu, na naznaenoj adresi nihovog zahteva, zajedno sa kopijom svoje odluke, lica koja su zatraili sazivanje sednice. Odluka za odbijanje saziva vanredne sednice treba da naznai razloge tog odbijanja. Odluka o odbijanju moe biti usvojena jedino ako naznaeni postupci u taki b lana 190.1 nisu ispunjeni ili deoniari koji su dostavili zahtev ne raspolau sa dovoljnim brojem glasova potrebnim prema toj klauzuli ili nijedno od predloenih pitanja za sednicu nije u okviru nadlenosti sednice deoniara. 190.3 Utvrdjivanje datuma za odredjivanje spiska deoniara koji imaju pravo da zahtevaju vanredanu sednicu je datum u kojem je prvi deoniar potpisao zahtev. 190.4 Jedna vanredna sednica odrae se na mestu koji je odredjen u statutu drutva ili (ako nije tamo naznaeno) bie utvrdjen od odbora direktora na nain koji je skladu sa statutom drutva. Ako mesto nije utvrdjeno u statutu drutva ili ako nije tako utvdjeno, vanredna sednica bie odrana u registrovanoj kancelariji (seditu) drutva. 190.5 Samo poslovanje koje je u okviru namene ili svrhe naznaene u obavetenju za sednicu propisanu u lanu 190.1 mogu da se rasprave na vanrednoj sednici. lan 191.

84

Odravanje sednice deoniara po nalogu suda 191.1 Ako se godinji sednica drutva (kompanije) ne odri u roku od prvih est meseci posle zavretka finansijske godine drutva ili 14 meseci nakon poslednje godinje sednice drutva (ili u roku od 12 meseci posle poetne registracije drutva, ako se nije odrala nijedna ranija godinja sednica), Sud moe da naloi odravanje sednice koja e se odrati na osnovu prijave svakog direktora ili bilo kojeg deoniara koji ima pravo da uestvuje i da glasa na godinjoj sednici. 191.2 Ako vanredna sednica nije odrana u ranijem roku od 30 dana nakon dostave zahteva za sednicu prema lanu 190 ili utvrdjenog datuma za sednicu koje je dostavljeno u obavetenju deoniarima prema lanu 191.3, sud moe da naredi da se odri sednica na osnovu prijave svakog deoniara koji je potpisao zahtev. 191.3 Sud moe da izda druge naloge koje su potrebni da se ostvari svrha sednice, ukljuujuci naloge neposrednog saziva i postavljanja lica da predsedavaju sa sednicom ako odbor odbija da to uradi, ili da izda naloge koji utvrdjuju vreme i mesto sednice, preciziranje utvrdjenog datuma za odredjivanje deoniara koji imaju pravo glasa, ili da propie obrazac i sadraj za obavetenje o sednici. lan 192. Nadlenost Sednice Deoniara 192.1 Sledea pitanja su u okviru iskljuive nadlenosti deoniara i mogu se odluiti jedino od deoniara: a. izmena i dopuna statuta ili pravilnika drutva; b. izbor ili razreenje direktora; c. ovlaenje za spajanje ili glavne transakcije prema lanu 211, d. rasputanje drutva prema lanu 229; e. imenovanje samostalnih revizora kompanije (drutva), f. usvajanje godinjeg finansijskog izvetaja drutva (kompanije), i g. ostala pitanja koja su rezervisana za deoniare u ovom zakonu ili u statutu drutva, i pitanja koja su dostavljena na sednici odbora direktora drutva za sednicu deoniara radi odluivanja. 192.2 Pitanja koja su u okviru iskljuive nadlenosti sednice deoniara kao to je gore navedeno ne mogu se odluivati od odbora direktora ili od strane slubenika/rukovodioca ili od bilo kojeg organa kompanije (drutva). Bilo koje suprotne odredbe u statutu ili pravilnicima, i bilo koja odluka koja je preduzeta na osnovu ovih suprotnih odredaba, bie, u pravnom smislu, nitavna i nevaea i nee proizvoditi pravne posledice. lan 193. Obavetenje o Sednici Deoniara 193.1 Prema lanu 194 pismeno obavetenje o godinjoj sednici deoniara dostavlja se ne manje od 30 niti vie od 60 dana pre datuma godinje sednice, a pismeno obavetenje o vanrednoj sednici deoniara dostavie se ne manje od 20 niti vie od 30 dana pre datuma odravanja vanredne sednice. Obavetenje dostavie se prema smernici predsednika odbora ili drugog lana odbora direktora koji saziva sednicu, i dostavie se svakom deoniaru koji ima pravo glasa na sednici. 193.2 Obavetenje o godinjoj sednici treba da sadri datum, vreme i mesto odravanja sednice, predloeni dnevni red i spisak pitanja za koje treba da se glasa na sednici (ukljuujui i predloene kandidate za izbor u odboru direktora na sednici), i sva ostala pitanja koja se zahtevaju i koja treba da se ukljue u obavetenju na osnovu statuta ili pravilnicima drutva. Obavetenje treba takodje da ukljui godinji izvetaj kompanije (drutva), godinji zavrni raun i godinji profit i izjavu o gubitku i bilo koji

85

izvetaj od strane revizora ili, ako nije obuhvaena, izjava kada i kako e biti poslata ili da budu na raspolaganju deoniarima pre godinje sednice. Ovi dokumenti treba da budu pripremljeni i dostupni najmanje 30 dana pre sednice. Odbor direktora je obavezan da osigura da se svi ovi dokumenti dostave, ili da lako budu dostupni, svim deoniarima najmanje 30 dana pre sednice. 193.3 Obavetenje o odravanju vanredne sednice treba da utvrdi datum, vreme i mesto sednice, opis cilja sednice, i dnevni red koji je predloen od lica koji su razlog za sazivanje sednice. 193.4 U prilogu ovog dostavljenog obavetenja deoniarima kao to se gore zahteva, kompanija (drutvo) takodje e objaviti slino obavetenje za manje od 21 dana pre datuma prvobitne zakazane sednice u dnevnim novinama sa velikim tiraom na Kosovo. Ovo objavljeno obavetenje treba da navede vreme i mesto sednice i dnevni red. Ovaj obavetenje ne moe biti manji od deset posto (10%) tampane stranice. lan 194. Odustajanje od obavetenja 194.1 Kad god se u ovom zakonu ili statutu ili pravilnicima drutva zahteva dostavljanje obavetenje, bilo koje lice koje je ovlaeno da primi ovo obavetenje moe da odustaje od njegovog/njenog prava na takvo obavetenje, potpisujui jedan pisano odustajanje od ovog obavetenja. 194.2 Prisustvo deoniara na sednici predstavljae odustajanje od bilo kojeg prava ovog deoniara da moe da saini ili preda bilo koju albu ili prigovor u vezi sa manjkavim ili nepotpunim obavetenjem o sednici. Meutim ovo pravo deoniara na albu ili prigovor se ne moe otkazati ako na poetku sednice deoniar prigovara sednici jer nije dato propisno obavetenje. 194.3 Prisustvo deoniara na sednici predstavljae odustajanje od bilo kojeg prava ovog deoniara da preda bilo koju albu ili prigovor u vezi sa pojedinim pitanjima sednice na osnovu toga to obavetenje o sednici ne ukazuje ovo pitanje koje e se raspravljati. Meutim ovo pravo deoniara na albu ili prigovor se ne moe otkazati ako za vreme kada se pitanje raspravlja na sednici deoniar deoniar prigovara razmatranje pitanja na sednici kada bude predstavljeno na sednici poetku sednice deoniar prigovara sednici jer nije dato odgovarjue obavetenje po ovom pitanju. lan 195. Dnevni red sednice 195.1 Deoniar ili deoniari koji dre najmanje 10% od svih glasova koji imaju pravo da uestvuju u odboru direktora drutva na godinjoj sednici imae pravo da zatrae dva (ali ne vie od dva) pitanja za dnevni red u toj sednici i takodje imaju pravo da predlau kandidate za izbor u odboru direktora drutva na toj sednici, broj koji ne moe da prelazi ukupan broj lanova odbora. Takvi predlozi dostavie se pismenim putem, i treba da ukljue ime/na i broj glasova svakog predlagaa, i dostavlja se drutvu, u adresi svog odbora direktora, u registrovanoj kancelariji drutva, ne kasnije od 14 dana pre datuma odravanja sednice. Nijedan deoniar ne moe raunati na vie od jedne grupe deoniara koji dre najmanje 10% posto glasova za potrebe ovog artikla 195.2 Ako odbor direktora primi jedan ovakav predlog vie od 10 dana pre datuma dostavljenja obavetenja, koje je trebalo da se dostavi deoniarima, odbor direktora treba da ukljui ovaj predlog u obavetenju. Ako odbor direktora primi ovaj predlog nakon ovog vremena, ali ipak 14 ili vie dana pre sednice, odbor direktora e hitno dostaviti potom ovaj predlog svim deoniarima kojima je obavetenje o sednici dostavljeno. 195.3 Na godinjoj sednici, jedino pitanja koja su uvrtena u obavetenju i dnevnom redu koja su prethodno dostavljena, ili koja su uvrtena u ovom pitanju u predlogu koji je primljen od odbora najmanje 14 dana pre sednice mogu da se glasaju. Ovo ogranienje, meutim, nee spreavati diskusiju o ostalim pitanjima. 195.4 Na vanrednoj sednici, jedino pitanja o poslovanju u okviru obavetenja i prethodno dostavljenog dnevnog reda, mogu da se glasaju. Ova zabrana ne spreava diskusiju o ostalim pitanjima

86

lan 196. Utvrivanje datuma za sednicu 196.1 Statut drutva moe da utvrdi ili naznai nain o utvrdjivanju datuma za odredjivanje spiska deoniara koji imaju pravo na obavetenje o sednici, da zatrae sazivanje vanredne sednice, da glasaju ili da preduzmu neku drugu radnju. 196.2 Ako statut drutva ne moe da utvrdi ili da predvidi nain za utvrdjivanje datuma, odbor direktora moe da odredi budui datum kao datum sednice. Ako utvrdjivanje datuma nije ustpostavljen u statutu ili od odbora direktora za godinju sednicu, utvrdjeni datum bie datum po kome obavetenje o sednici je prvo poslato potom ili na drugaiji nain prema lanu 193. Ako utvrdjivanje datuma nije uspostavljeno u statutu ili od odbora direktora za vanrednu sednicu, utvrdjeni datum bie datum prema kome prvi zahtev za sednicu je potpisan i datiran od deoniara prema lanu 190. 196.3 Utvrdjivanje datuma ne moe u ni kom sluaju da bude vie od 60 niti manje od 10 dana pre sednice ili radnja koja zahteva odluku deoniara. lan 197 Rukovodjenje sednicom 197.1 Predsednik sednice bie izabran i predsedavae svakoj sednici. Predsednik bie imenovan (i) kao to je propisano u statutu drutva ili (ii) ako statut ne propisuje nain ovog imenovanja, onda kao to je utvrdjeno u odluci odbora direktora. Predsednik utvrdie nain rada sednice i moe da propie pravila i poslovnik o radu sednice, pod uslovom da ovaj pravilnik prekomerno ne diskriminie ili naruava pravo uea bilo kojeg deoniara. 197.2 Izuzev ako nije drugaije propisano u statutu ili pravilnicima, glasanje treba da se obavi bilo kojom uobiajenom razumnom i pogodnom metodom koju utvruje predsednik odlui lan 198. Raspoloivost spiska deoniara za sednicu Ne kasnije od deset dana pre bilo koje sednice, drutvo stavlja na raspolaganje za pregled i kopiranje za bilo kojeg deoniara (na troak deoniara) spisak svih deoniara koji imaju pravo glasa i svih deoniara kojima je dostavljeno obavetenje o sednici. Taj spisak treba da bude dostupan u registrovanoj kancelariji (seditu) drutva i takodje treba da bude dostupan za pregled bilo kojem deoniaru u i za vreme sednice. lan 199. Lino glasanje ili glasanje preko punomonika 199.1 Deoniar moe da glasa za svoju deonicu lino ili preko punomonika kao to je propisano u ovom lanu. 199.2 Izuzev tamo gde se lan 201. primenjuje, deonice koje dri poslovno drutvo mogu da se glasaju od jednog ovlaenog lica poslovnog drutva ili preko imenovanog punomonika ovog ovlaenog lica. 199.3 Deoniar moe imenovati jednog punomonika da glasa za njegovu deonicu pruajui njemu jedno pisano imenovanje o punomostvu potpisanu od deoniara ili ako je deoniar poslovno drutvo jedno ovlaeno lice ovog poslovnog drutva. Ovo pisano imenovanje o punomostvu treba jasno da naglasi da punomonik ima ovlaenje da glasa za deonice deoniara. 199.4 Potpisane kopije pisanog imenovanje o punomostvu treba da se dostave punomoniku i sektretaru drutva (kompanije) ili odgovornom slubeniku drutva (kompanije) pre ili na poetku sednice. Ovo imenovanje punomonika moe da sadri ogranienja u ovlaenjima punomonika da glasa za deonicu, ukljuujui ali ne ograniavajui se da daje smernice o nainu kako moe da glasa za deonicu

87

na posebnoj sednici. Ako imenovanje o punomostvu ne sadri takva ogranienja ili smernice, punomonik moe da glasa za deonicu kako bude eleo. 199.5 Direktor ili slubenik kompanije ne moe obavljati dunost punomonika za deoniara koji je radnik drutva. 199.6 Imenovanje o punomostvu nee istei pre: (i) isteka datuma, ako postoji, koje je naznaeno u njemu, (ii) est meseci od datuma donoenja imenovanja o punomostvu, ili (iii) ako je primeljivo, od trenutka kada je lice koje je donelo imenovanja o punomostvu opozove ovo imenovanje na bilo koji nain kao to je propisano u lanu 199.7 199.7 Lice koje prua drugom licu imenovanje o punomostvu moe opozvati ovo imenovanje u bilo koje vreme pre glasanja (i) putem dostavljanja jednog pisanog obavetenja o opozivu sekretaru ili drugom odgovornom licu drutva pr glasanja ili (ii) prisustvujui dotinoj sednici i glasajui za dotinu deonicu lino. Opoziv imenovanja punomonika nee ponititi glasanje koje je uinjeno od strane punomonika pre ovog opoziva, ako je ovo glasanje bilo valjano kada se glasalo. lan 200. Kvorum i Potrebni Glasovi za Donoenje Odluke na Sednici 200.1. Osim ako je drugaije utvreno statutom drutva, veina glasova dionica s pravom glasa o predmetom pitanju, koji su predstavljene lino ili preko opunomoenika, ine kvorum sastanka. 200.2. Ako postoji kvorum, za donoenje odluke potreban je potvrdan glas veine dionica s pravom glasa koje su predstavljene na sastanku o predmetnom pitanju, izuzev ako je vei broj glasova potreban prema ovom Zakonu ili statutu drutva. 200.3. Statutom drutva moe se predvidjeti vei kvorum ili drugi uvjete glasanja umjesto onih koji su utvreni ovim lanom. 200.4. Predloena izmjena i dopuna statuta kojom se trai da se doda, izmjeni ili izbrie neki od uvjeta glasanja treba da bude usvojena od strane dioniara u skladu sa, u zavisnosti od toga ta je vee/vie ograniavajue (i) kvorumom i uvjetima glasanja koji su utvreni postojeim statutom ili (ii) kvorumom i uvjetima glasanja koji stupaju na snagu u sluaju usvajanja izmjene i dopune. 200.5. Ako statut drutva ili ovaj Zakon zahtijevaju glasanje odreenog tipa ili klase dionica za neko odreeno pitanje, odluka po ovom pitanju donosi se glasanjem ove glasake grupe. Pravila iz stava 1. i 3. ovog lana primjenjuju se u odnosu na glasove tog tipa i klase, izuzev ako se takav glas smatra posebnim sastankom i ako je odran na istom sastanku ili forumu kao i potpuni sastanak dioniara. 200.6. Sastanak dioniara nije vaei ako ne postoji kvorum, lino ili preko opunomoenika. Da bi se registrirao kao prisutan, svaki dioniar ili njegov ovlateni opunomoenik mora dokazati, a drutvo mora potvrditi, da je dioniar ispravno registriran u spisak dioniara na dan sastanka. 200.7. Ako potreban kvorum nije postignut, sastanak dioniara se odlae za razumni vremenski rok. 200.8. Ako se sastanaka dioniara odloi zbog nedostatka kvoruma, drutvo u roku od dvije sedmice od dana odlaganja sastanka saziva i obavjetava dioniare o novom sastanku. Za novi sastanak, kvorum je 33% dionica s pravom glasa i odluka se donosi prostom veinom, izuzev ako ovaj Zakon ili statut drutva (kompanije) ne propie drugaije. lan 201. Pravo Glasa za Deonice 201.1 Izuzev kao to je propisano u statutu ili ovom zakonu, svaka neisplaena deonica obine deonice ili preferencijalne (povlaene) deonice bilo koje klase imae pravo na jedan glas za svako predmetno glasanje na sednici.

88

201.2 Deonice se ne mogu glasati na jednoj sednici ako su deonice u vlasnitvu, neposredno ili posredno, od jedne kompanije ili jedne organizacije ili jedinice u kojoj kompanija ima, neposredno ili posredno, jedan vlasniki interes. lan 202. Pravo Uea u Glasanju Nekih Vrsta Vlasnika 202.1 Deoniar ije su deonice zaloene imae pravo da glasa takve deonica sve dok deonice budu prenete na ime zalogodavca, i nakon toga zajmodavac zaloge ima pravo da glasa takvu deonicu. Ako meutim sporazum o zalozi dodeli pravo glasa zajmodavcu zaloge i dokaz o ovome pretstavi dotinim deoniarima, zajmodavac zaloge ima pravo da glasa deonice 202.2 Deonice koje se dre na ime pokojnog lica, maloletnika ili drugog lica koji nema poslovnu sposobnost, mogu se glasati preko zakonskog zastupnik na osnovu zakona, ili lino ili preko zakonskog zastupnika koji je propisno imenovankao punomonik, bez prenosa takve deonice na ime tog zastupnika. 202.3 Deonice koje se dre na ime primaoca, likvidatora, steajnog upravnika ili slinih lica mogu se glasati od tih lica u ili propisno imenovanih punomonika bez prenosa takve deonice na ime tog lica, ako je ovlaenje za to dato odgovarajuom sudskom odlukom u kojoj je takvo lice ovlaeno. lan 203 Zapisnik sa Sednice Zapisnik sa svake sednice deoniara bie odmah pripremljen nakon zavretka sednice i treba da bude potpisan od predsednika i sekretara sednice, koji je odgovoran za njegovu tanost. Zapisnik treba da obuhvati (i) datum, vreme i mesto odravanja sednice, (ii) dnevni red, (iii) kvorum (iv) glasanje ili ostale postupke koji su korieni za glasanje, (v) broj glasova koje deoniari dre na sednici i punomoja deoniara na sednici, (vi) ime predsedavajueg i sekretara sednice, (vii) pitanja o kojima je glasano i rezultat glasanja, (viii) rezime govora i diskusija (ukljuujui i bilo koju diskusiju koja se odnosi na negativan glas ili uzdravanje), (ix) i spisak donetih odluka na sednici. GLAVA VIII Izmena Statuta lan 204 Izmena Statuta Drutvo moe da izmeni i dopuni njen statut u bilo koje vreme na nain kao to je propisano u sledeim lanovima 205-208. lan 205 Izmena d Inokosnog Odbora Direktora 205.1 Statut drutva moe da se izmeni i dopuni odlukom odbora direktora, bez aktivnosti deoniara, ako je jedini cilj i efekat ove izmene idopune je (i) da ustanovi i registruje jedan izmenini i dopuneni preieni tekst statuta, koji obezbeuje iskljuivo unete izmene i dopune koje su prethodno propisno usvojene od deoniara i/ili (ii) da izvri tehnike, ne-materijalne izmene ili ispravke u statutu. 205.2 Izuzev kao to je propisano u lanu 205.1, odbor nema ovlaenja da izvri, i strogo je zabranjeno ili da pokua da uradi bilo koju izmenu i dopunu statuta ako nije propisno usvojena od deoniara na propisano sazvanu sednicu deoniara. lan 206. Izmene i Dopune od strane Odbora i Deoniara Statut drutva moe da se izmeni i dopuni odlukom odbora direktora i deoniara na sledei nain:

89

a. odbor direktora ili deoniari koji deluju prema lanu 191 duni su da usvoje jednu odluku u kojoj e se navesti predloena izmena i dopuna i uputie je na sednici deoniara, koja moe biti ili jedna godinja ili vanredna sednica; b. tekst predloene dopune bie ukljuen u obavetenju o sednici koja se podnosi deoniarima koji imaju pravo da prisustvuju sednici; i c. na sednici predloena izmena i dopuna bie usvojena od svih deoniara samo posle prijema potvrdnog glasa od najmanje dve-treine glasova deonica koji imaju pravo da glasaju za izmenu i dopunu, pod uslovom da ako statut drutva zahteva jedno veinsko glasanje koja je vea od dve-treine za usvajanje izmene i dopune, veina koja se trai prema statutu je neophodna. lan 207 Grupno Glasanje Vlasnici bilo kojeg tipa ili klase deonica koji imaju pravo glasa kao grupa o predloenoj izmeni i dopuni statuta ako statut tako propisuje ili ako bi izmena: a. poveala ili smanjila broj ovlaenih deonica ili izmenila nominalnu vrednost deonica takve grupe, b. izmenila bilo koja prava ili privilegije deonica te grupe, c. utvrivala prava vlasnika bilo koje druge deonice za zamenu ili konverziju njihovih deonica u deonice tipa ili klase koje dri takva grupa, d. izmenila deonice deoniara te grupe u razliitom broju deonica ili u deonice drugog tipa ili klase, e. stvaraju novi tip ili klasu deonica koje imaju nadredjene preferencije (povlaenja) ili koja su sutinski jednaka sa pravima te grupe, ili poveavaju prava i preferencije (povlaenja) bilo kojeg tipa ili klase deonica i imaju prava i preferencije sutinski jednake ili superiornije prema ovoj grupi, ili poveavaju prava i preferencije bilo kojeg tipa ili klase deonica koje imaju prava i preferencije (povlaenja) koja su pdinjena od takve grupe, ako ih to poveanje ini u biti istim ili iznad ovih te grupe, f. ograniava ili osporava postojea prea prava deonica takve grupe, g. ograniava ili ospori pravo glasa takve grupe h. drugaije menja prava ili povlaenja deonica koje dri takva grupa tako da ih tetno pogadja. lan 208 Registracija i Stupanje na Snagu jedne Izmene Dopune Nakon usvajanja jedne izmene i dopune u statutu drutva, drutvo e istu dostaviti (ili moe da dostavi na registraciju celovit statut koji ukljuuje takvu izmenu i dopunu) Direktoru u skladu sa Delom II ovog zakona. Izmena i dopuna stupa na snagu nakon registracije kao to je propisano u Delu II ovog zakona. GLAVA IX Program Vlasnikih Akcija Radnika lan 209 Program Vlasnikih Akcija Radnika 209.1 Jedan Program Vlasnikih Akcija Radnika (u daljem tekstu PVAR) je jedan program koji je usvojen od deoniara radi podsticaja uea radnika da stiu (kupuju) deonice deoniarskog drutva. PVAR moe dozvoliti da se pretplate na deonice za diskontnu stopu ili da uzme u obzir njihov rad ili

90

angaovanje. Jedan PVAR moe takoe da dodeli mogunost uesnicima u zavisnosti od deonice koju e da izda ubudue deoniarsko drutvo. 209.2 Samo fizika lica su podesna da uestvuju u PVAR. PVAR je duan da uspostavi razumne zahteve o podesnosti koje fizika lica treba da ispune. Ovi zahtevi o podesnosti trae da, izmeu ostalog, da ovo lice bude u stalnom radnom odnosu, sa punim radnim vremenom u dotinom deoniarskom drutvu. 209.3 Zbog ogranienih zahteva o podesnosti PVAR-a deonice koje su steene od PVAR-a su izuzeta od odredjenih odredaba ovog zakona, kao to je izriito propisano u ovim odredbama. 209.4 Jedan PVAP stupa na snagu samo ako (i) je PVAR usvojen od strane deoniara na jednoj sednici koja je propisno sazvana; i (ii) jedan dokumenat koji opisuje sve materijalne detalje PVAR-a koji je obezbedjen za deoniare najmanje trideset (30) dana pre odravanja dotine sednice deoniara. GLAVA X Spajanje i Ostale Glavne Transakcije lan 210 Definicija Spajanja Za ciljeve ovog zakona spajanje znai: transakcija u kojoj jedna kompanija (kompanija u spajanju) prenosi svu svoju aktivu (imovinu) i obaveze (pasivu/dugove) u jednu drugu kompaniju (kompanija sticaoc). Kompanija sticaoc moe biti jedna postojea korporacija ili jedna nova kompanija koja je osnovana radi sticanja ove aktive i obaveza. U ovim transakcijama (i) kompanija u spajanju rasputa se, (ii) samo kompanija sticaoc opstaje u ovoj transakciji, i (iii) deoniari kompanija u spajanju predaju svoje deonice i u zamenu primaju deonice ili druge vlasnike interese u kompanija sticaocu i/ili gotovinska plaanja. lan 211 Postupak Spajanja 211.1 Jedna ili vie kompanija mogu da preduzimaju i izvre spajanje na sledei nain:

a. Direktori i slubenici pripremie i direktori svake kompanije usvojie jedan plan o spajanju koji ispunjava zahteve lana 213 i nalau da se ovaj plan dostavlja na sednici deoniara svake kompanije koja moe biti godinja ili vanredna sednica. b. Svaka kompanija dostavie najmanje jedan mesec unapred pismeno obavetenje o sednici svim deoniarima koji imaju pravo da glasaju o planu, uz naznaku da je svrha sednice razmatranje plana o spajanju. Obavetenje treba da ukljui sledea dokumenta koji e takoe biti dostupni za pregled i kopiranje u registrovanoj kancelariji (seditu) svakog drutva: (i) kopiju plana zajedno sa objanjenjem plana koji obuhvata pravni i ekonomski osnov o spajanju i bilo koji primeljivi odnos srazmere razmene deonica; (ii) detaljan pisani izvetaj od odbora direktora o planu u kojem e izloiti pravne i ekonomske osnove plana i uslove spajanja, posebno srazmera zamene deonica i sadraj bilo koje preporuke direktora i bilo kojeg razloga takve preporuke; (iii) kopiju miljenja samostalnog finansijskog savetnika o spajanju i plan do stepena takvog miljenja koji je dobijen ili koji se trai prema lanu 213; (iv) godinje finansijske izvetaje svih drutava (kompanija) uesnika za prethodne tri godine ukljuujui bilo koji izvetaj revizora;

91

(v) Ako poslednji finansijski izvetaj sadri informacije za jedan rok koji je istekao vie od est meseci pre datuma u kojem plan treba da se dostavi na sednici deoniara, onda jedno posebo izmirenje raunovodstvenog izvetaja koje je pripremljeno od jednog nezavisnog regulatornog raunovoe ili revizora prema primeljivim raunovodstvenim standardima treba da se pripremi i treba da se stavi na raspolaganje za pregled i kopiranje i inspekciju u registrovanoj kancelariji svake kompanije. Ovaj izvetaj o izmirenju treba da prikazuje finansijsko stanje svakog drutva (kompanije) prema datumu, koji nije stariji vie od tri meseca pre datuma plana koji je podnet na sednici deoniara; stim da (a) zahtev iz ove take (v) se nee primeniti na novo drutvo (kompaniju) koje je stvoreno da bude preostalo drutvo u spajanju i (b) u sluaju ovog posebno izmirenog raunovodstvenog izvetaja nijedan dodatni fiziki inventar aktive se nee traiti pre zadnjeg godinjeg rauna i procene zavrnog rauna koji treba biti usklaen kako bi odraavao podatke u raunu, izuzev privremene amortizacije i raunovodstvenih odredaba i materijalnih izmena vrednosti koje su dune da se uzimaju u obzir; (vi) primerak predloenog statuta i pravilnika kompanije sticaoca; i (vii) izjava o pravima deoniara koja se razlikuje i jedna procena koja se zahteva prema lanu 220. c. Na sednici deoniara svakog drutva (kompanije) plan treba da bude odobren i usvojen na osnovu potvrdnog glasanja najmanje dve-treine glasova deonica koji imaju pravo da glasaju o planu na toj sednici, osim ako se tip ili klasa deonica koje imaju pravo na grupno glasanje nalazi u planu, predloena izmena bie usvojena jedino ako je postignuta potvrdnim glasanjem najmanje dve-treine glasova deonica svake ove grupe; pod uslovom da ako statut drutva (kompanije) zahteva veinsko glasanje koje je vee od dvo-treinskog glasanja za usvajanje jedne izmene i dopune statuta, onda veinsko glasanje koje se zahteva prema statutu je neophodno. d. Grupno glasanje bilo kojeg drutva zatraie se ako to zahteva statut drutva ili ako plan sadri odredbu koja, ako je sadrana u predloenoj izmeni i dopuni statuta drutva, zahtevala odvojeno glasanje od te grupe prema lanu 208. e. Odobrenje i usvajanje plana na sednici deoniara svakog drutva koja je stranka u spajanju (umesto bilo kojeg novog drutva koja je stvorena kako bi bila opstalo drutvo u spajanju) je neophodna kako bi spajanje bilo dovreno. 211.2 Nijedna deonica, gotov novac ili druga kompenzacija nee se dati u zamenu za bilo koju deonicu drutva u spajanju koje se dre od drutva sticaoca ili drutva u spajanju ili od jednog lica ili poslovnog drutva koja deluje u ime drutva u spajanju drutva sticaoca 211.3 Vlasnici hartija od vrednosti, izuzev deonica, kod kojih su priloena posebna prava treba da se dodele prava u drutvu (kompaniji) sticaocu koja su najmanje jednaka sa onima sa kojima raspolae drutvo (kompanija) koja je stvorena spajanjem izuzev ako sednica klase prema gornjem lanu 211.1 odobri izmene ili ako oni imaju pravo da otkupe svoje deonice od kompanije prema lanu 223 211.4 Spajanje e se objaviti najmanje 60 dana pre, dva puta u toku jedne nedelje u najmanje u jednoj novini koja ima najvei tira na Kosovo radi obavetenja lica, ukljuujui poverioce ija potraivanja prethode spajanju predloenog za spajanja. Ovo obavetenje moe da se uradi od bilo kojeg drutva (kompanije) uesnika u ime drugih kompanija. 211.5 Poverioci odredjeni prema lanu 211.5 imae najmanje 21 dan da podnesu zahtev drutvu za dodatne hartije od vrednosti ili da podnesu prigovor protiv dobijenog smanjenja u kapitalu ili uticaja na hartije od vrednosti. Ako poverioc ostaje nezadovoljan zbog uticaja spajanja u vezi sa hartijama od vrednosti ili potraivanja, on/ona se moe obratiti Sudu u roku od 30 dana od dana objavljivanja obavetenja o prvom spajanju za jednu odovarajuu nadoknadu za njegov dug. Sud moe da odlui da jedna takva nadoknada nije neophodna ako zakljui da aktiva (imovina) kompanije sticaica e biti dovoljna za izmirenje ovog i drugih dugova kompanije (drutva) u ekvivalentnoj kategoriji hartija od vrednosti. 211.6 Stavovi l. do 4. ovog lana koji se odnose na odravanje opte sednice i izradu strunog izvetaja ne moraju se primeniti ako:

92

(a) su svi deoniari saglasni da odustaju od ovih zahteva; ili (b) drutvo (kompanija) sticaoc ve dri 90% ili vie deonica u drutvu u spajanju, pod uslovom da u bilo kojem sluaju (i) deoniari koji raspolau sa deonicama sa pravom glasa od 5% ili vie od kompanije sticaoca imaju pravo da zahtevaju da u jednoj optoj sednici odobre spajanje i (ii) manjinski vlasnici deonica u drutvu u spajanju imaju (a) pravo da prime pravinu vrednost i jednaka prava i nadoknadu u drutvu sticaocu, (b) pravo da dobiju obavetenje o spajanju i njegove uslove (c) pravo da od suda zahtevaju da donese jedan nalog o iznosu i vrsti kompenzacije koji su trebali da dobiju nakon podnoenja jedne albe u roku od 30 dana od dana objavljivanja obavetenja o spajanju i (d) imaju pravo da zatrae i prime izvetaj od nezavisnog finansijskog savetnika. Ako je alba podneta prema taki (c) sud moe da zatrai od drutva sticaoca da plati zakonske trokove i ostale trokove ako zakljui da je alba osnovana. 211.7 Odluka koja se oekuje od bilo kojeg sudskog spora prema lanu 211.5 ili lanu 211.6, spajanje se ne moe zakljuiti i nijedan dokumenat o registraciji u vezi stim se ne moe podneti. lan 212 Nezavisno Finansijsko Miljenje Kada se razmatra jedno spajanje, odbor direktora jedne kompanije (drutva) moe (i odbor jednog drutva koje ima vie od 100 deoniara) da obezbedi jedno pisano miljenje o spajanju od jednog samostalnog strunog finansijskog savetnika koji je licenciran od Centralnog Bankarskog Autoriteta Kosova ili odgovarajueg organa van Kosova. Miljenje treba da da prikae struno finansijki savet o uslovima plana i o predloenom spajanju u kojem e naznaiti, izmeu ostalog savetnikovu analizu o svim uslovim plana o spajanju ukljuujui metodu ili metode koje su koriene radi dolazka do bilo koje predloene kompenzacije za deoniare u drutvu u spajanju. Miljenje treba takodje da obezbedi stav finansijskog savetnika o pravinosti spajanja kao i o predloenoj kompenzaciji koja treba da se daje deoniarima drutva u spajanju, gde treba da se identifikuje bilo koja prepreka u proceni i relativna razlika izmeu predloenih metoda i drugih mogunosti sa odgovarajuim metodama procene. Takvo miljenje dostavlja se svim deoniarima uz obavetenje o sednici. Jedan dodatni izvetaj nee biti potreban kao to je naglaeno u lanu 149 o negotovinskom plaanju. lan 213 Nuni Sadraj Plana o Spajanju Plan o spajanju treba da sadri: a. tip (vrstu) drutva (kompanije), ime i adresu registrovane kancelarije svakog drutva koja se spaja i drutva koje opstaje u kojoj se svako drutvo planira da se spoji, b. uslovi i zahtevi predloenog spajanja, ukljuujui pregled bilo kojih pravnih uslova koji su sastavljeni od jednog nezavisnog regulatornog pravnog strunjaka; c. nain i osnovu za zamenu (konverziju) deonica svake spojene kompanije (drutva) u gotovom novcu ili drugoj imovini, ili deonici, drugih hartija od vrednosti ili dugu ili drugih obaveza opstalog drutva (kompanije) ili bilo kojeg deoniara opstalog drutva, ukljuujui detalje o srazmernoj razmeni deonica, kriterijume i uslove koji se odnose na dodeljivanje deonica drutvu sticaocu i bilo koji iznos gotovinskog plaanja i detalji deonice i prava deonice koja treba da se kupi (stie), ukljuujui bilo koju posebnu klasu. d. pun tekst statuta i pravilnika opstalog drutva, koji e biti na snazi nakon spajanja, e. datum od kada je dranje bilo koje deonice primljeno prilikom spajanja koja daje pravo draocu da uestvuje u profitima opstalog drutva i posebni uslovi koji pogadjaju to pravo. f. datum u kojoj e se transakcije svakog ne- opstalog drutva biti tretirane u raunovodstvene svrhe kao da su one od opstalog drutva,

93

g. prava dodeljena od opstalog drutva na vlasnika deonica kome su priloena posebna prava i draoca hartija od vrednosti izuzev deonica, ili predloene mere u vezi s tim, h. posebna prednost ili povlaenja koja su data samostalnim finansijskim savetnicima ili direktorima ili slubenicima drutva (kompanije) u spajanju, i. odredbe prema kojima predloeno spajanje moe da se napusti pre njenog okonanja, j. bilo koja mogunost u aktivi i odgovornosti izmeu datuma pripreme uslova o spajanju i datuma opte sednice u kojoj se odluuje o spajanju; i k. ostale odredbe koje se odnose na spajanje ukljuujui ali ne ograniavajui se u moguu odredbu da islata nee biti izvrena za zamenjenu (konvertiranu) deonicu sve dok ili nakon to spajanje bude stupilo na snagu. lan 214 Registracija i Stupanje na Snagu jednog Spajanja Posle zavretka spajanja, stranke u spajanju registrovae plan o spajanju u Registru u skladu sa Delom II ovog zakona. Spajanje e nastati i stupie na snagu nakon njegove registracije od strane Direktora u skladu sa Delom II ili bilo koje kasnijeg datuma, ne vie od trideset (30) dana posle registracije od strane Direktora, kao to se moe propisati u planu o spajanju. lan 215 Dejstvo Spajanja Nakon to spajanje stupa na snagu: a. drutva koje su stranke u spajanju bie jedinstveno drutvo koje e biti opstalo drutvo imenovano u planu, i odvojeno postojanja svih ovih drutava izuzev drutva (kompanije) sticaoca e prestati, b. drutvo (kompanija) sticaoc imae svoje vlasnitvo i bie odgovorna za svu imovinu i sve obaveze svake vrste svakog drutva koja je bila stranka u spajanju, i bilo koje hartije od vrednosti koje su postojale u odnosu na prenos aktive (imovine) nee biti pogoene jedino zbog svojstva spajanja. c. sve parnice ili ostala potraivanja protiv bilo kojeg drutva koja je bila stranka u spajanju mogu da se nastave protiv drutva sticaoca, koje e biti zamenjene u parnicama ili potraivanjima za drutvo ije je postojanje prestalo, d. statut i pravilnici drutva sticaoca bie kao to je naznaeno ili propisano u planu, i e. deonice svakog drutva koja je bila stranka u spajanju koje treba da budu zamenjene u deonice, hartije od vrednosti ili dugove ili u ostale obaveze drutva sticaoca bie tako zamenjene, i bivi vlasnici takvih deonica imae prava jedino kao to su propisana u planu. lan 216 Ponitenje Spajanja 216.1 Spajanje se ne moe pobijati od bilo koga kako bi se isto proglasilo nitavnim, pod uslovom da ako jedan deoniar ili poverioc kompanije u spajanju ili kompanije sticaoca moe podneti albu sudu o valjanosti spajanja ako je ova alba podnosi sudu ne kasnije od est meseci posle datuma registracije o spajanju. podnese jedan zakoniti prigovor. 216.2 Sud moe da poniti spajanje ako zakljui da je odluka o spajanju doneta na sednici koja je bila nevaea zbog sledeih razloga:

94

(i) da je svoj osnov imala u materijalno lanom pretstavljanju, za koje ako bi deoniari imali saznanja ne bi glasali na taj nain ako se ne bi uinilo lano pretstavljanje i ako posledice lanog pretstavljanja se ne bi ispravile ako se zahteva od odgovarajuih strana da plate monetarnu tetu deoniarima; ili (ii) .bilo je i drugog nepopravljivog krenja postupka za koje je sud utvrdio da ima isti negativan uticaj na deoniare ili (iii) bilo je nepopravljivog krenja postupka koji je imao negativan uticaj na poverioce korporacije u spajanju ili kompanije sticaoca i da je liilo ovog poverioca od bilo kojeg prava, za koju je poverioc imao za preduzimanje jednog postupka kako bi spreio da spajanje stupi na snagu. 216.3 Bilo koje ponitenje prema lanu 216.1 gore, treba da se objavi u jednoj novini i treba da zavede u Registru. lan 217 Spajanje Deoniarskog Drutva sa Drutvom sa Ogranienom Odgovornou Jedno ili vie deoniarskih drutva mogu se spajati u ili u jedno ili u vie drutava sa ogranienom odgovornou orgnizovane prema ovom zakonu s time to svi zahtevi koji su postavljeni u lanovima 211 214 treba da se potuju od strane svakog deoniarskog drutva i svi zahtevi postavljeni u lanovima 120 125 su potovani od strane svakog drutva sa ogranienom odgovornou. lan 218. Spajanje sa stranim fizikim licima Jedna ili vie inostanih pravnih lica i jedna ili vieKosovskih kompanija (drutava) mogu da se spoje na sledei nain, s time da je to spajanje dozvoljeno na osnovu zakona i jurisdikcije na osnovu kojih je svako inostrano pravno lice je organizovano: a. svaka Kosovska kompanija treba da se pridrava odredaba ovog zakona u odnosu na spajanje, i svako inostranopravno lice mora da se pridrava primenljivim odredaba jurisdikcije prema kojoj je organizovana. b. Ako opstalo poslovno drutvo treba da se organizuje prema zakonima neke jurisdikcije umesto onog sa Kosova, treba da se osniva registrovana kancelarija (sedite) i da se imenuje registrovani zastupnik na Kosovu u skladu i uz svo uvaavanje Dela II ovog zakona, kojem e biti podreen. lan 219 Odvajanje 219.1 U smislu ovog zakona, Odvajanje znai kada kompanija (drutvo) prenosi (drugaije od likvidacije) na dve ili vie poslovna drutva svu njegovu aktivu i odgovornosti u zameni za rasporedjivanje (alokaciji) njihovim deoniarima (i) deonice ili druge vlasnike interese u poslovnom drutvu koja prima ovu aktivu i odgovornosti (poslovna drutva primaoci) i (ii) dopunskoi gotovinsko plaanje koje ne prelazi 10% od nominalne vrednosti deonice ili drugog vlasnikog interesa koji je rasporedjen prema taki (i). 219.2 Odvajanje se moe obaviti na osnovu lanova 211.1 do 211.5. lanovi 212 do 215 i lan 223 ovog zakona mutatis mutandis izuzev toga to (i) referenca spajanje znai odvajanje, (ii) referenca kompanije u spajanju treba da oznae kompanije i/ili poslovna drutva koja su ukljuena u odvajanje, i (iii) referenca steena drutva znae kompanije koja se deli i referenca steeno drutvo znai kompanija koja se deli (iv) referenca drutvo sicaoc znai kompanija primaoc (v) referenca plan ili uslovi o spajanju treba da znae plan ili uslovi o odvajanju i (vi) naziv spajanje znai podela 219.3 Osim toga, u planu o odvajanju i uslovima o odvajanju, je jedan dodatni zahtev o tanom opisu i rasporeivanju aktive i odgovornosti koje e se preneti na svaku poslovnu organizaciju primaoca. Ako jedna aktiva nije rasporedjena prema nacrtu uslova o podeli ili ako uslovi podele jasno ne specifikuju uslove dotinih rasporeivanja jedne aktive koju e primiti svako drutvo primaoc, onda pomenuta aktiva i kompenzacija za to e se rasporediti drutvu primaocu u proporciji sa deonicama neto aktive koje su rasporeene svakom poslovnom drutvu primaocu prema uslovima podele. Kada se jedna odgovornost ne raspodeli (alocira) na osnovu nacrta o uslovima o podeli ili kada ovaj nacrt o podeli jasno ne specifikuje dotina rasporeivanja ovih odgovornost (dugova) za svako poslovno drutvo primaoca koje treba da uzima u obzir, onda svako poslovno drutvo primaoc e biti zajedniki i pojedinano odgovorna, za ovu odgovornost.

95

lan 220 Dejstvo Odvajanja Kada odvajanje stupa na snagu: (a) aktiva/imovina i odgovornosti/dugovi podelie se kao to je opisano u objavljenim uslovima o odvajanju ili u lanu 219.1ponovo gore (b) deoniari drutva/kompanije koja se deli obavie se, ako je primeljivo, deoniari, vlasnici ili ortaci u jednoj ili vie poslovnih organizacija primaoce u skladu sa rasporeivanjima koji su utvrdjeni u nacrtu uslova o oddvajanju, i (c) kompanija koja se odvaja prestaje sa njegovim postojanjem. lan 221 Definicija Ostalih Glavnih Transakcija Za ciljeve lana 222, glavna transakcija znai transakcija ili vie povezanih transakcija koja ukljuuju kupovinu ili ostala sticanja, prodaju ili ostale transfere, ili zalogu ili hipoteku, imovine drutva, imovinska prava, ili ostala prava koja imaju novanu vrednost, vrednost koja, na dan odluke drutva o obavljanju transakcije, koja se sastoji od 50% ili vie knjigovodstvene vrednosti imovine drutva iskazane u poslednjem zavrnom raunu. lan 222 Postupak za Ostale Glavne Transakcije Prema bilo kojoj odredbi u njegovom statutu ili pravilnicima, jedno drutvo moe da preduzme i da dovri glavne transakcije na sledei nain: a. Odbor direktora drutva usvojie odluku kojom odobrava transakciju inaloie da transakcija bude dostavljena na odobrenje na sednici deoniara, koja moe biti ili godinja ili vanredna sednica; b. pismeno obavetenje o transakciji, sa naznakom o nameri da se na sednici razmatra transakcija, ukljuujui rezime plana o transakciji i preporuku odbora direktora o transakciji, i ukljuujui izjavu o pravima deoniara da se ne sloe i procenu prema lanu 223, dostavie se svakom drutvu i svim deoniarima koji imaju pravo da prisustvuju sednici drutva; c. transakcija e biti odobrena i usvojena na sednici nakon prijema potvrdnog glasanja najmanje veine glasova deonica koji imaju pravo glasa o transakciji na toj sednici, osim ako tip ili klasa deonica koje imaju prava na izmenu kao grupa, predloena izmena bie usvojena na osnovu prijema potvrdnog glasanja najmanje dve-treine glasova deonica svake grupe koja ima pravo glasa kao grupa o izmeni i ukupni broj glasova deonica koji imaju pravo da glasaju o izmeni. Odvojeno glasanje od glasake grupe u drutvu bie potrebno ako se tako zahteva prema statutu drutva; d. statut bilo kojeg drutva moe da zameni ovaj zahtev za dvo-treinsko glasanja u vezi sa ovim drutvom, specifikujui bilo koji vei zahtev glasanja, ali ne manji od dve-treine glasova deonica koje imaju pravo glasa i ne manje od dve-treine glasova deonica svake grupe koje imaju pravo glasa kao grupa za izmenu. lan 223 Prava Deoniara na Neslaganje i Prijem Iplate 223.1 Deoniar moe da zahteva od drutva isplatu pune vrednosti njegovih deonica ako je on glasao protiv na sednici deoniara, ili ako nije uestvovao ili se uzdrao od glasanja na sednici deoniara, ili o izmena u statutu drutva bila je takva da je negativno uticala na njegova prava na nain kako je propisano u lanu 208 i na kome je on imao pravo da glasa, ili (ii) o kompletiranju jednog spajanja kao to je propisano u lanu 211 ili o jednom odvajanju kao to je opisano u lanu 219 koja nepovoljno utie

96

na njegova prava na slian nain (iii) ili koja razumno rezultira na povlaenje od kompanije (iv) ako su kao deo odvajanja, deonice kompanije primaoca rasporeene deoniarima podeljene kompanije drugaije od srazmere ovim deoniarima sa predhodnim pravima u kapitalu podeljene kompanije. 223.2 Deoniar koji ima pravo da se ne slae i da obezbedi isplatu na osnovu ovog lana 223 ne moe da ospori gorepomenutu radnju drutva/kompanije pred sudom izuzev ako je radnja obmanljiva ili predstavlja krenje zakona. Osim u ovim sluajevima, njegovo/njeno iskljuivo pravno sredstvo (pravni lek) je nain kao to je propisano u ovom lanu. Za ciljeve ovog lana 223 puna vrednost bie izraunata prema datumu donete odluke na sednici i ne uzimajui u obzir bilo koje poveanje ili smanjenje vrednosti koje svoj osnov ima u iekivanju radnje (akcije). On/ona ima pravo da bude obaveten o odgovarajuoj vrednosti pre donoenja konane odluke o njegovom/njenom povlaenju i kako bi na osnovu ovog obavetenja mogao da promeni svoje miljenje i da odlui da neopozivo prihvati radnju (akciju) i da ostane u kompaniji (drutvu). 223.3 Ako radnja koja zasniva prava prema ovom lanu 223 bude dostavljena na glasanje na sednici, obavetenje o sednici mora da naznai da deoniari su ili mogu imati pravo na takva prava i obavetenje mora da ukljui kopiju ovog lana. 223.4 Ako radnja koja zasniva prava prema ovom lanu 220 bude dostavljena na glasanje na sednici deoniara, deoniar koji eli da odbrani takva prava mora da dostavi drutvu, pre nego to je dobijen glas, pismeno obavetenje o njegovoj nameri da zatrai isplatu (otkup) za svoju deonicu ako je predloena radnja preduzeta. Deoniar koji ne ispuni ovaj zahtev, ili koji glasa u korist predloene radnje nema pravo na isplatu prema ovom lanu 223. 223.5 Ako radnja (akcija) koja zasniva prava prema ovom lanu 220 bude ovlaena na sednici deoniara, deoniar koji namerava da zatrai isplatu (otkup) prema ovom lanu 223 treba da poalje drutvu, u roku 30 dana nakon glasanja na sednici, pismeni zahtev za iplatu (otkup) deonica koje pripadaju njemu uz naglaavanje njegovog imena, adresu prebivalita, i broj i tip deonice za koju je zatraena isplata. Ako su deonice predstavljene putem uverenja (certifikata), deoniar dostavie uverenja (certifikate) drutvu zajedno sa dotinim zahtevom za isplatu. Ako su deonice neoverene, drutvo imae pravo da vri ogranienje njihovih transfera (prenosa) sve dok se ne izvri isplata. Inae prenos e stupiti na snagu na dan rgistracije u spisak deoniara. Deoniar koji ne ispunjava zahteve ovog lana 223.5 nema pravo na isplatu prema ovom lanu 223. 223.6 U roku 30 dana nakon prijema takvog zahteva drutvo e izvriti isplatu svakom prigovarau koji je potovao ovaj lan za kojeg drutvo veruje da je puni iznos njegove deonice. Isplata mora biti praena sa zadnjim ili kasnijim privremenim godinjim raunom drutva i izjavom o prihodima. 223.7 Ako prigovara veruje da je uplaeni iznos manji od pune vrednosti njegove deonice kao to je propisano u ovom lanu 223, ili ako drutvo ne uspeva da izvri isplatu, on e imati pravo, nakon ovog roka od 30 dana nakon te izvrene isplate da zatrai procenu njihove vrednosti od strane suda putem podnoenja jednog zahteva u sudu u roku od tih 30 dana. Sud je nadlean i ovlaen da utvrdi ovu punu vrednost u skladu sa standardima u ovom lanu 220 i da naredi drutvu da izvri isplatu. Sud je takodje nadlean i ovlaen da angauje procenitelje i ostale strunjake za ovu svrhu, da odrede da li drutvo ili prigovarai treba da plate zakonske naknade i trokove. lan 224 Utvrdjivanje Vrednosti 224.1 U smislu neposredno prethodnog lana koji prethodi lanu 223, puna vrednost imovine ili prava, ukljuujui deonice drutva ili ostale obveznice znai cena u kojoj jedan prodavac ima punu informaciju o vrednosti imovine ili prava, i nije obavezan da ih prodaje, sloio bi se da ih proda, i cenu o kojoj kupac ima punu informaciju o vrednosti imovine ili prava, i nije obavezan da je stekne, sloio bi se da plaa za takav nain sticanja. 224.2 Utvrdjivanje takve pune vrednosti uradie odbor direktora drutva osim kada, u skladu sa statutom drutva ili ovim zakonom, utvrdjivanje bude uradjeno od suda, samostalnog procenjivaa, revizora ili drugog lica ili entiteta. lanovi odbora koji obavljaju utvrdjivanje obavezni su da angauju nezavisnog procenjivaa ili revizora.

97

224.3 Prilikom utvrdjivanja tristne vrednosti deonica drutva obinih deonica, cena za koju kupac ima punu informaciju o ukupnoj vrednosti svih deonica drutva obinih deonica slau se da plaaju za sve deonice drutva obinih deonica, i sve druge inioce za koje lice ili lica smatra/ju da su vane, mogu se uzimati u obzir. GLAVA XI Sticanje Kontrole Bloka Deonica Drutava lan 225 Sticanje Kontrole Bloka 225.1 Kao prema lanu 225 , "udruena lica lica znai: a. ostala lica nad kojima lice ima vie od 50% glasake snage ili inae drugaije obavljaju kontrolni uticaj nad njima, b. lanovi porodice lica ako je to lice jedan pojedinac, ili c. lica koji deluju zajedno sa licem radi sticanju kapitala ili vre uticaj nad deoniarskim drutvom na osnovu meusobnog sporazuma ili pogodbe i lica. 225.2 Lice koja namerava, sam ili zajedno sa udruenim licima da stekne, uzimajui u obzir broj deonica koje njemu pripadaju i njegovim udruenim licima, jednu-treinu ili vie od obinih deonica (ovde nazvana kontrola bloka deonica) drutva sa vie od 500 vlasnika obinih deonica, mora, ne kasnije od 30 dana pre datuma sticanja kontrole bloka deonica, da poalje pismeno obavetenje drutvu o njegovoj nameri da stekne kontrolu bloka deonica. 225.3 Jedno drutvo, jedna kontrola bloka deonica koja je steena, nema pravo da preduzima radnje koje ometaju ovo sticanje kontrole bloka, osim kada su te radnje preduzete na osnovu odluke sa sednice deoniara, usvojene veinom glasova vlasnika obinih deonica koje uestvuju na sednici, iskljuujui glasove deonica koje dre deoniari koji nameravaju da steknu kontrolu bloka deonica, i iskljuujui glasove na deonice koje imaju udruena lica sa licem koji namerava da stekne kontrolu bloka deonica. lan 226 Ponuda Deoniarima da Stiu (Kupe) Deonice Drutva 226.1 Lice koje pojedinano ili zajedno sa udruenim licima je steklo kontrolu bloka deonica drutva sa vie od 500 vlasnika obinih deonica, mora, u roku 60 dana od datuma sticanja takvih deonica, da daje ponudu svim deoniarima drutva da stiu obine deonice drutva koje pripadaju njima za cenu koja nije manja od maksimalne cene po kojoj je on stekao deonice drutva u zadnjih est meseci u prethodnom datumu za sticanje kontrole bloka deonica, osim u sluaju kada sednica deoniara donosi odluku da se odrie prava deoniara da prodaje deonice koje pripadaju njima u skladu sa lanom 223.4. 226.2 Pismeno obavetenje o ponudi za sticanje deonica dostavlja se svim vlasnicima drutva obinih deonica. Obavetenje treba da sadri informaciju o licu koji je stekao kontrolu bloka deonica drutva i njihove udruene osobe, ukljuujui njihova imena, adrese prebivalita i poslovanja, broj deonica koje im pripadaju, ponudjenu cenu za deonice, cenu/e koje su platili za deonice sa kojom raspolau, i period vremena na osnovu kojeg primalac ponude deoniara moe da prihvati ponudu kako bi stekao deonicu. 226.3 Deoniar moe da prihvati ponudu o sticanju deonice u okviru vremenskog roka koji je odredjen u ponudi, koji ne moe biti manji od 30 dana od datuma dostave ponude deoniarima. 226.4 Odluka o odricanju od deoniarskih prava o prodaji deonica koje njima pripadaju licu koje je steklo ili namerava da stekne kontrolu bloka deonica moe biti usvojena na sednici deoniara veinom glasova vlasnika obinih deonica koji uestvuju na sednici, iskljuujui glasove deonica koje pripadaju licu koje je zatrailo ili namerava da stie kontrolu bloka deonica i iskljuujui glasove deonica koje dre njegove udruene osobe.

98

226.5 Sticanje kontrole bloka deonica i dostavljanje ponude vlasnicima obinih deonica da stiu obine deonice koje pripadaju njima mora da se obavi u roku od 120 dana od datuma dostave obavetenja o sticanju kontrole bloka deonica drutva. lan 227 Razotkrivanje Potencijalnog Sticanja Upravljakog Bloka Lice koje pojedinano ili zajedno sa udruenim licima stie ili je vlasnik vie od 20% obinih deonica drutva sa vie od 500 vlasnika obinih deonica, mora, ne kasnije u roku od 15 dana od datuma od kojeg su ta lica stekla pomenuti broj deonica, da poalju pismeno obavetenje drutvu, sa svojim imenom, imenima svojih udruenih lica, broj deonica drutva koje pripadaju svakome od njih, i njegove namere u odnosu na sticanje kontrole bloka deonica. lan 228 Posledice Neizvravanja Lice koje pojedinano ili zajedno sa udruenim licima je steklo kontrolu bloka deonica bez ispunjavanja zahteva ovog lanu 225, zajedno sa njegovim udruenim licima, nee imati pravo glasanja na bilo koju od obinih deonica drutva koje pripadaju njemu ili njima izuzev ako sednica deoniara donosi odluku da njemu i njegovim udruenim licima daje pravo glasa na obinim deonicama koje pripadaju njima. GLAVA XII Rasputanje i Likvidacija lan 229 Dobrovoljno Rasputanje Drutva 229.1 Drutvo moe biti rasputeno, i njegovo poslovanje e prestati i likvidirano, u bilo koje vreme na osnovu odluke deoniara, na sledei nain: a. ili odbor direktora kompanije (drutva) ili deoniari na osnovu lana 191 donee jednu odluku neposredno o predloenom prestanku poslovanja i likvidaciji i podnee je na odobravanje na sednici deoniara, koja moe biti godinja ili vanredna sednica. Oni treba da ponude jedan plan o prestanku poslovanja i likvidaciji, zajedno sa prateim postupcima koji sadre sledee, rasporede i vremenske rokove o aktivostima za likvidaciju, i postupak za distribuciju deoniarima imovine drutva koja ostaje nakon to budu zadovoljena potraivanja poverilaca, b. pismeno obavetenje predloga i plana dostavie se svim deoniarima koji imaju pravo da prisustvuju sednici, i c. na sednici, predlog bie odobren i usvojen po prijemu potvrdnih glasova najmanje dve-treine glasova deonica koji imaju pravo da glasaju o predlogu na toj sednici, osim ako bilo koji tip ili klasa deonica imaju pravo da glasaju za predlog kao grupa, predlog e biti usvojen po prijemu potvrdnih glasova najmanje dve-treine glasova deonica svake grupe koja ima pravo da glasa kao grupa o izmeni i ukupnog broja glasova deonica koje imaju pravo da glasaju o izmeni. Odvojeno glasanje od glasake grupe u drutvu bie potrebno ako se to zahteva u statutu drutva. 229.2 Statut bilo kojeg drutva moe zameniti dvo-treinsko glasanje koje se zahteva u lanu 229.1 o tome da drutvo specifikuje bilo koji veinski broj glasanja koji se zahteva ali ne manji od dve-treine glasova deonica koji imaju pravo da glasaju po tom pitanju i ne manje od dve-treine glasova deonica svake glasake grupe koja ima pravo na grupno glasanje o tom pitanju. lan 230 Prestanak Poslovanja i Likvidacija Kompanije 230.1 Nakon dobrovoljnog rasputanja, jedno drutvo nastavie sa svojim postojanjem kao ranije ali ne moe da upravlja bilo koje poslovanje osim onog odgovarajueg za prestanak poslovanja i likvidaciju, ukljuujui prikupljanje i prodaju imovine, plaanje ili zbrinjavanje poverioca, i raspodelu ostatka imovine izmedju svojim lanovima. Takvo poslovanje obavie se od odbora direktora i slubenika koji izvravaju

99

ista ovlaenja kao i ranije, osim ako drutvo imenuje strunog likvidatora ili drugo lice ili lica da izvravaju takvih ovlaenja. Naknada tom licu moe biti isplaena od imovine drutva. 230.2 im bude praktino nakon dogadjaja koji je prouzrokovao dobrovoljno rasputanje, drutvo treba da zavede obavetenje o dobrovoljnoj likvidaciji u Registru u skladu sa lanom 40 ovog zakona. Ako to obavetenje nije bilo zavedeno i nije bilo javno na raspolaganje najmanje 30 dana pre nego to je drutvo preduzelo prodaju imovine na nain predvidjen ovde, prodaja moe biti proglaena kao ponitena od suda na zahtev neisplaenih poverilaca. Obavetenje treba da bude na slubenim jezicima na Kosovo i treba da naglasi da je drutvo odluilo da prestane sa poslovanjem i da likvidira njenu aktivu (imovinu); datum dogadjaja koji su prouzrokovali rasputanja; mesto gde treba poverioci da podnose svoja potraivanja; zadnji rok za podnoenje ovih potraivanja, lokaciju i vreme za pregled spiska aktive (imovine) i potraivanja; i prodaju imovine drutva koja moe da se obavi ne pre 30 dana od datuma obavetenja. 230.3 Drutvo e dostaviti pismeno obavetenje svim poznatim poveriocima drutva, i dozvolie osiguranim strankama da odstrane imovinu na mestu gde oni imaju osigurani interes. Ako drutvo rapolae tu imovinu u koju osigurane stranke imaju osiguran interes, drutvo e predati imovinu osiguranoj stranci. Osigurana stranka prodae ili e drugaije raspolagati sa imovinom u skladu sa primenljivim zakonom o zalogu. Ako prodaja ili rasporedjivanje proizvodi viak osiguranog duga, osigurana stranka doznaie viak drutvu. 230.4 U roku od 30 dana nakon dogadjaja koji su prouzrokovali rasputanje, drutvo treba da obavi jedno ispitivanje svojih knjiga i podataka i da sastavi inventar svoje imovine i emu svojih dugovanja. Drutvo takodje treba da utvrdi opravdani komercijalni metod prodaje imovine i vreme i mesto njihove prodaje. rasprodaja moe da bude javna ili privatna i da bude sprovedena bilo kojim prihvatljivim komercijalnim sredstvima. Drutvo treba da napravi da inventar imovine i ema dugovanja budu na uvid javnosti za inspekciju za najmanje osam asova dnevno u toku pet radnih dana koji prethode rasprodaji. 230.5 U roku od 30 dana nakon dogadjaja koji su prouzrokovali rasputanja, drutvo treba da objavi u dnevnim novinama velikog tiraa na Kosovu, na slubenim jezicima, jedan oglas koji nije manji od 10% stranice, koji treba da sadri naziv drutva i sva poslovna imena za koje se zna da ih je drutvo koristilo, obavetenje o vremenu i mestu bilo kakve javne rasprodaje, ili posle kog vremena e da bude odrana privatna rasprodaja, mesto na kojem se nalazi imovina i emu dugovanja koja se moe proveriti. Oglas takodje treba da obezbedi, u korist poverioca ili zainteresovanih stranaka, informacije u vezi sa postupkom i zadnjim rokom za podnoenje zahteva za potraivanja. 230.6 Izuzev ako je od strane Suda naloeno, drutvo moe da ne isplati nijedno potraivanje koje se ne nalazi u tabeli dugovanja. Drutvo e proceniti osnovanost svakog potraivanja pre nego to ga uvrsti u tabeli dugovanja. Podnosioci koji tvrde da su oteeni zato to ih je komisija odbila da ih uvrsti u tabeli dugovanja imaju pravo da ospore ovo odbijanje pred sudom. 230.7 Drutvo nema pravo da odloi datum javne rasprodaje, ali ima pravo da obustavi rasprodaju ako je to neophodno. lan 231 Rasputanje po Isteku Roka Trajanja Drutva (Kompanije) Drutvo e biti rasputeno, i njeno poslovanje e prestati, po isteku roka trajanja (ako postoji) koji je naglaen u statutu ili na osnovu drugog razloga koji je utvrdjen u statutu kao razlog koji prouzrokuje rasputanje ili prestanak postojanja. Na osnovu ovog razloga drutvo e biti ukinuto i likvidirano kao to je propisano u prethodnom lanu 230. lan 232 Prinudno Rasputanje Drutva 232.1 Drutvo e se raspustiti, i njeno poslovanje bie okonano, na osnovu bilo kojih od sledeih razloga:

100

a. propust da arhivie godinji izvetaj ili izmena registrovanog zastupnika kao to se zahteva na osnovu Dela II ovog zakona i isteka primenljivog vremenskog roka u skladu sa uslovima u ovom Delu, b. jedan nalog suda da ie drutvo rasputeno zato to nije u mogunosti da vodi poslovanje drutva zbog nezakonitosti, zastoja u donoenju odluka i ostalih razloga, ili c. insolventnosti ili steaja kompanije (drutva) i rasputanje prema primenljivom zakonu o steaju. d. u sluaju krenja lana 155.5 232.2 Nakon bilo kojeg ovakvog rasputanja, ako kompanija (drutvo) nije insolventna kao to je propisano u primeljivom zakonu o steaju sud e nadgledati prestanak poslovanja i likvidaciji na osnovu postupaka koji su utvrdjenih u lanu 230 ili ostalih postupaka za koje sud smatra da su celishodni. Ako se rasputanje obavlja u skladu sa takom c lana 232.1 gore ili ako je drutvo insolventno, primenie se zakon o steaju/insolventnosti. . lan 233 Raspodela Aktive Drutva Prilikom Likvidacije Prilikom likvidacije imovina kompanije (drutva) raspodelie se prema vaeem zakonu o steaju. lan 234 Izvrenje Potraivanja Protiv Rasputenog Drutva Potraivanje protiv rasputenog drutva moe da se izvri: a. protiv rasputenog drutva, do mere njene imovine koja nije bila rasporedjena deoniarima, ili b. ako je imovina bila rasporedjena deoniarima u likvidaciji, protiv bilo kojeg deoniara do mere njegovih pro-rata deonica potraivanja ili imovine drutva koja je bila rasporedjena njemu u likvidaciji, bilo koje da je manje, ali ukupna deoniarska odgovornost za sva potraivanja prema ovom lanu 234 ne moe da prekorai ukupan iznos imovine koja je njemu bila rasporedjena. DEO VIII PRELAZNE ODREDBE lan 235 Prelazno Razdoblje za Registraciju Postojeih Poslovnih Drutava u Registar 235.1 Poslovno drutvo (organizacija) koja je bilo registrovana na datum stupanja na snagu ovog zakona ima 12 meseci posle stupanja na snagu ovog zakona da preduzima sve radnje koje su potrebne da budu potpuno u skladu sa zahtevima ovog Zakona. 235.2 Ako poslovno drutvo (organizacija) ne ostaje nedosledna posle ovog 12 meenog vremena, ona e biti predmet kazni i snkcija koje su propisane u ovom zakonu, ukljuujui i brisanje iz registracije od strane Registra. 235 Poslovna drutva koja nisu bila registrovana u Registru na datum stupanja na snagu ovog zakona u potpunosti potinie se ovom zakonu lan 236 Datum stupanja na snagu i stavljanje van snage ranijeg zakonodavstva 236.1 Ovaj Zakon stupa na snagu nakon usvajanja u Skuptini Kosova i proglaenja od strane SPGS-a. 236.2 Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da vai UNMIK-ova Uredba 2001/6 i UNMIK-ovo Administrativno uputstvo 2002/22 samo u meri u kojoj se druge uredbe ili vaei zakon ne pozivaju ni na jednu od odredaba Uredbe 2001/6 i administrativnog nareenja 2002/22.

101

Bilo koja od odredaba Uredbe 2001/6 i Administrativnog nareenja 2002722 na koju se poziva ostaje na snazi i ima prednost nad bilo kojom odredbom ovog zakona koja nije u saglasnosti sa uredbom 2001/6 i administrativnim nareenjem 2002/22. UNMIK/UR/2008/26 17.05.2008

102