Milan Anti Izvodi iz beleaka

Prilikom velike revije nemakih oruanih snaga, koju je Hitler priredio u ast Kneza Namesnika Pavla za vreme njegove dravne posete Nemakoj u maju 1939. godine, mene je pratio general Bodensac, Geringov ratni drug i prijatelj iz Prvog svetskog rata i jedan od asova nemake avijacije. Bio je na slubi kod Geringa kao oficir za vezu sa Hitlerom. Nasmejan, simpatian, otvoren, pristupaan i neposredan, bio je tip onih nemakih oficira koji nisu imali nita zajedniko za poznatom junkerskom tradicijom. Pred Hitlerom i Knezom prodefilovala je vojska, koja je predstavljala impozantnu snagu po broju, dranju i naoruanju. Nije bilo lica koje ta slika nije ili oduevila ili zabrinula. Samo je britanski ambasador, Nevil Henderson, prijatelj Kneza i nae zemlje, bio nasmejan, sa crvenim karanfilom u rupici aketa, iako je patio od neizleive bolesti raka i predstavljao zemlju koja je u to vreme vodila prvu re u evropskoj diplomatiji, a bila najslabije naoruana meu velikim silama. Kad je smotra zavrena, kad je dvoasovna parada jedinica za jedinicom, roda oruja za rodom oruja, eskadrile za eskadrilom, prola i u paradnom maru utonula u vojnike kasarne i avionske hangare, Bodensac mi je pri povratku doarao tu upeatljivu sliku svojim dranjem i svojim reima, to me je iznenadilo i u brigu bacilo. Ponesen i oduevljen manifestacijom nove nemake sile, koja je samo jednim delom predoena svetu, priao mi je da su do sad formirali i naoruali toliko i toliko oklopnih i motorizovanih divizija, da e u tom i tom roku biti organizovano jo toliko i toliko i da e tada njihov program naoruanja biti gotov. Priao mi je da njihova nova vojska sa novim naoruanjem vri obuku i manevre du francuske granice na mestima i u oblastima gde protivna strana ne oekuje vojne operacije. Govorio mi je da e sa 800 aviona pronai englesku flotu ma gde se ona krila i da e je unititi iz vazduha. Iako je Bodensac oficir, a ne politiar, udio sam se da tako otvoreno iznosi ono to obino predstavlja dravnu tajnu i da ne , . . Smatrajui, s jedne strane, da mi govori oficir, a ne politiar; da mi govori u oduevljenju o uspeloj manifestaciji snage kojoj i on pripada; da

kao domain eli da pokae i ukae poverenje i predusretljivost prema svom gostu; da na ast i lojalnost jednog oficira ne treba odgovarati neau i nelojalnou jednog politiara, a da, s druge strane, engleska i francuska drava paljivo prate sve radnje nemakog partnera nisam inio upotrebu od tog izliva poverenja jednog, u osnovi, prostosrdanog generala, kao to su inili Hall i Churchill saoptavajui Sovjetskom Savezu sve to bi saznali o nemakim pripremama prema njemu. Docnije se neto obistinilo iz prie Bodensaca. Rat je u septembru te iste godine poeo. Nemci su u Ardenima iznenadili Francuze, koji se nisu nadali da tu mogu biti napadnuti. Revanirali su se za Tirenovu pobedu 1674. godine kod Turkheim-a. Engleska flota nije unitena sa 800 nemakih aviona. Meutim, kad je naa saveznica Francuska bila u agoniji, saotio sam francuskom poslaniku, kao slabu utehu, beznaajnu reportau jednog naeg novinara o prilikama u Nemakoj. A kad su Nemci zaplenili arhivu francuskog generaltaba i u njoj nali izvetaj francuskog poslanika o toj reportai, Ribentrop je izveo zakljuak da sam bio izraziti predstavnik antigermanske politike na jugoslovenskom dvoru! ta bi tek onda rekao da su zaplenili izvetaj o mom razgovoru sa Bodensacom. Za prvo je hteo da me internira, a za drugo bi traio moju glavu. Nikad politiar ne moe biti siguran u ono to se moe desiti. Zato je jedini lek krajnja opreznost, a tu vrlinu je do maksimuma imao Nikola Pai. Tek kad je Gruber, nemaki atae za tampu, proitao moju izjavu u Komesarijatu za unutranje poslove u maju 1941. godine o realnoj slici nae politike i uloge ljudi, koliko se moglo i trebalo da kae pod uslovima okupacije, rekao je da do tog momenta nisu znali ko je Anti, a Hitler je posle toga oslobodio srpski narod plaanja kontribucije i za onu nemaku vojsku na onoj teritoriji bive Jugoslavije, koja je bila van granica priznate Srbije. ta su Maari radili?! Horti nije bio prijatelj Nemaca, niti oni njegovi. Gospoa Horti je neoprezno odavala svoje neraspoloenje. Teleki je pitao ana da li igra brid, da bi se neim zanimali kad budu u nemakom zatvoru. Neoprezan Teleki govori indiskretnom anu. Izvrio je samoubistvo kad su Nemci poeli da ulaze u Maarsku, jer sporazum o zajednikom napadu na Jugoslaviju nije mogao da pravi, jer je s njom pre kratkog vremena potpisao prijateljski ugovor. Znao je da e pod Nemcima kad-tad izgubiti glavu, pa je sam sebi prekratio ivot. I ano je, indiskretan i dvolian, ne samo prema Nemcima, nego i prema Musoliniju, izgubio tragino i neslavno glavu. Musolini, tast, koji je sve za

njega uinio, a ano mu dobroinstva vratio izdajom, eleo je da ga spase, ali je morao izvriti naredbu Nemaca i da svog zeta strelja.

U vezi knjige Hoptnera o Jugoslaviji u krizi: treba pohvaliti trud koji je uloio vrei iroku anketu i skupljajui do sad nepublikovan materijal. Ali takvu knjigu treba pisati sa stanovita naih interesa a ne meunarodnog gledita. U knjizi nema istorijsko-politike poente. Neuspeh pua Simovia, to je u uslovima jugoslovenskog poloaja uspeh namesnike politike, to nije dovoljno istaknuto. Neuspeh pua se ne moe pripisati letiminim razlozima, ve otporom naroda i nerealnou puistikih, odnosno englesko-amerikih shvatanja. Ne vidi se da li je pu bio neminovan. Da je bilo Stojadinovia mesto Cvetkovia, do pua ne bi dolo. Da je Cincar-Markovi bio predsednik, bio bi uklonjen optom strujom nezadovoljstva. Ali da je doao u kombinaciji sa Milanom Nediem, do pua ne bi dolo. Kombinacija sa mnom bila je nerealna, bila je dvorska, uska, izloena i zavrila se neuspehom. Pei je usvojio gledite Nedia na vojnu situaciju, ali nije branio tu politikuu kao to bi radio Nedi. Nedi ne bi vratio Simovia, kao to ga je vratio Pei. Pei je bio protiv Simovievih pogleda na situaciju, a ostavljao ga je na poloaju komandanta avijacije. Nije u dovoljnoj meri igosao razorni rad i grubo meanje, pa i nihilistike anglo-amerike poglede u naem sluaju. Ruzvelt nama savetuje da se rtvujemo, a erila docnije napada to uznemiruje i gnjavi turske dravnike, dentlmene koji znaju ta rade i znaju da brane svoje interese. Da li je Turskoj togod bilo to do kraja rata nije stala na stranu Engleza i Amerikanaca? Nita! Nije izneo na telefonu uhvaen razgovor Lane-a sa Samner Wellsom. Ne seam se i ne verujem da sam prisustvovao i zapisnik vodio sa neke sednice kad je diskutovano itanje naeg dranja posle talijanskog napada na Grku. Otkud njemu takvog zapisnika? Potpuno netana verzija o Solunu i radu mom, Milana Nedia i Vouhnika! Otkud njemu takav podatak? Ali to nije vano! Glavno je da je pu bio naa unutranja stvar, da je pu mogao biti spreen, da je propast Jugoslavije posledica pua, a ne nespreme nae vojske ili srpsko-hrvatskog razdora. Da nije bilo pua, ne bi dolo ni do Pavelia i njegove NDH.

Energija, odlunost, principijelnost, mudrost i nadasve oslanjanje na sopstvene unutranje snage i svoj narod, to je najvea sila. Jaa od svake materijalne sile! Sluaj Rema, Dolfusa, uniga, Minhena, Hahe, javnih govora Hitlera protiv Benea bili su dovoljni dokazi o linosti, fizionomiji i politikom karakteru Hitlera, pa da se ne uljuljkujemo u misli da e on prei preko pua, koji je naneo direktnu uvredu njegovom prestiu i ugledu nemakog naroda i vojske. Uostalom, mi smo imali line impresije u linom kontaktu s njim! Pisac je mnogo mesta posvetio Subotiu, ne shvativi tano pobude i motive anove politike 1937, umenkoviu koji je kao uvek bio nedovoljno odreen i pozitivan na svom poslednjem poloaju. Verovatno da mu je odao podatke o mom ueu u ruenju solunskog pitanja za vreme Pangalosa; Gavriloviu koji mu je melodramski opisao zakljuenje ugovora sa Moskvom, ali ostavio potpuno nerazjanjenu njegovu politiku u zemlji i u Moskvi. Dela jednog javnog radnika treba odvojiti od sitnica koje neminovno prate njegov usamljen ili porodini ivot. Treba ceniti ono to je retko, a ne ono to je obino. Prvo pripada istoriji, a drugo romanu.

Moda su Hitler i Ribentrop poeli zatezati u pregovorima sa nama kad su zaplenili i prouili tajnu arhivu francuskog generaltaba i otkrili dokumenta koja nas kompromituju u njihovim oima. Gregori mi je rekao posle drugog njegovog puta u Berlin i sastanka sa mitom, a ovog puta i sa Ribentropom, da su Nemci ljuti na mene, ali mi nije kazao zato. Zbog francuske arhive! Znai da je ta arhiva bila prouena pre nego to smo poeli zvanine pregovore. U politici pregovaranja, kao i u islednom postupku, pokazuje se svaka ljubaznost, upotrebljavaju se najlepi maniri, ukazuje se svaka panja dok se ne postigne cilj. A posle se tek ispolji prava grubost. udo je da su Nemci, mit, otkrili karte pre vremena prema meni i protivu mene. Bili su gotovi da me anatemiu! A docnije, posle kapitulacije, kad je proitao moju izjavu o puu i politici Kneza i Vlade do pua, datu pred Islednom Komisijom Komesarijata Milana Aimovia, Hitler je oslobodio srpski narod od plaanja kontribucije za izdravanje nemake vojske na celoj teritoriji bive Jugoslavije, iako je Jugoslavija bila rasparana izmeu vie vlasti. Eto ta je politika! Danas veala, sutra priznanje! I u

politici, kao na sudu, postoji politiki, odnosno pravni ili sudski zloin, kao i rehabilitacija u jednom i drugom sluaju. U zvaninim objanjenjima vladine deklaracije o objavi rata Jugoslaviji, ti dokumenti igraju glavnu ulogu kao dokaz jugoslovenske dvolinosti, nelojalnosti i nesigurnosti!

Srbinu nije u krvi da sebe drugom namee. Vekovni rob tuinu ne eli da njemu drugi robuje. Njemu nije potrebno da druge silom menja. Dovoljno je da ira zajednica uva zajednike interese, a sve ostalo dolazi samo po sebi kao rezultat istorijskog procesa. Duanovo Skoplje, Lazarovo Kosovo Polje, Vardarska Dolina, istorijska polja slavne i tragine prolosti srpske, za iju je sudbinu srpski narod od 1912. do 1918. stavio na kocku svoju slobodu, samostalnost i nezavisnost, jer bi se lako u sluaju neuspeha na bojnom polju mogao uliti u more narodnosti vapsko-turanske drave, sve te povraene relikvije posle petovekovnog ropstva potocima krvi naeg naroda, jedan nov ovek nepoznatog imena i porekla, jednim potezom pera, predao je takoe oveku nepoznatog imena u ime narodnosti koja ne postoji, u ime jezika koji ne postoji, u ime istorije koja ne postoji.

Oficiri zloupotrebom zakletve, vojnika i oruja, preko noi mogu izazvati prevrat, a politiki ljudi ne! Zapadne drave odavno kontroliu parlamentarno vojsku. Ministri vojni se biraju u Parlamentu i odgovaraju Parlamentu. Nije vojska branila Krunu u Srbiji. Pogrena je ideja bila oslanjati se na jednu ili na drugu grupu ili obrazovati grupe da jedna drugu slabe ili suzbijaju. To je vojsku samo razbijalo. Krunu je branila Radikalna stranka, ili bolje rei Radikalni narod. To je trebalo jaati, a ne razbijati. Na kraju svog ivota u fazi ruenja Radikalnog efa, on je pozvao Ljubu ivkovia ponovo u politiki ivot da sa skuptinske tribine evocira prolost te stranke, koja je branila i konsolidovala kraljevsku vlast. Preko Josipa Kostia dola je sugestija i pala krupna re. Moda je u dui Kneza ili Kneginje kao munja jednog momenta blesnula takva misao, takva ideja, ali je integritet Kneeve meunarodne linosti bio jai od prolazne elje. Nikad se Knez da to postigne ne bi u spoljnjem svetu oslonio na Hitlera. Uvek bi bio na strani engleskog dvora. A taj Dvor je uzor i uvar

legaliteta. Za mene je ta stvar bila jasna i prelazio sam preko svih intriga. U njegovoj srdbi zbog uestalih intriga jednog dana mi je rekao: Da sam ja to eleo, ko bi me spreio. Ili jo bolje: Lako bih mogao organizovati smenu na Prestolu samo kad bih pristao na podelu vlasti. Petar ivkovi i njegova grupa celog ivota su igrali na dvorskoj karti. I sad je iz te grupe pala sugestija Knezu da doe na Presto. Meutim, Knez je prvo rehabilitovao, a im je ovaj pokazao ambicije, on ga je potpuno odstranio od vlasti. Kralju Aleksandru je ivkovi sticajem prilika bio nametnut u borbi protiv zaverenika, a Knez ga je odstranio sa vlasti onog momenta kad je ovaj pokazao diktatorske ambicije. To je primer koji mu je Kralj ostavio. I Kralj je ivkovia uklonio sa poloaja predsednika vlade, kad je smatrao da u interesu politikog razvijanja situacije, ukloni vojnika i da dovede politike ljude. Stoga ni Kralj ni Knez nisu bili u krajnjoj liniji za pretorijansku vlast. Interesantno je zabeleiti sudbinu dva najistaknutija oficira u grupi ostalih koji su izveli martovski pu. General Bora Mirkovi preveden je u englesku vojsku i penzionisan kao engleski general, a major ivan Kneevi je postao ameriki oficir sa zaleem u Pentagonu.

Kumanudi mi je jednog dana rekao da je Knez anacionalan i da nije razumevao unutranju politiku. Da li je Kumanudi nacionalan? Da li je Milan Grol nacionalan? Knez Pavle je do 1903. iveo pored Kneza Petra Karaorevia u enevi i tamo je poeo kolu. Kralj Petar ga je 1903. doveo u Beograd gde je svrio celu osmorazrednu gimnaziju sa punim akim programom, pohaajui Drugu beogradsku gimnaziju i uei zajedno s ostalom decom u razredu. Bio je odllian i primeran ak u svakom pogledu. Univerzitet je svrio u Oksfordu, a 1937. promovisan je u poasnog doktora filozofije. Bio je darovit poliglot znalac stranih jezika. Meutim, Kraljevii ore i Aleksandar bili su aci u Rusiji. Za vreme ratova nije bio u zemlji i u vojsci, ne zato to nije hteo, ve iz drugih razloga. U Balkanskom ratu Knez Arsen je bio u vojsci na elu konjice. Kraljevii ore i Aleksandar uestvovali su i u Balkanskom i u Prvom svetskom ratu. Jednog dana se Kneevi Nikola, drugi sin Kneza Pavla, koji je tragino poginuo u automobilskoj nesrei, izvezao sa svojom engleskom uiteljicom na Banovo brdo. Imao je 7 godina. Zastao je na jednom mestu odakle je velianstven pogled na Beograd, Savu, Dunav i Panoniju. Na iznenaenje uiteljice postavio joj je pitanje: ta mislite, koji je grad vei: London ili Beograd? Naravno, za njega je Beograd bio vei.

Posle ruka je morao da se odmara u postelji od prepodnevnog zamora i nestaluka. Nikad nije spavao. Kadgod sam ga video, uvek je imao u rukama Vukove Srpske Narodne Pesme. Oduevljavao se pesmama o Kraljeviu Marku. Da li je takvo dete moglo biti sin nenarodnih roditelja? Brzi sud je esto pogrean sud!

Najgrublji napad na Kneza, koji je mnoge ljude doveo u sumnju, bila je intriga da eli oteti Presto maloletnom Kralju. Poreklo njeno je u mrnji i pakosti Namesnika Stankovia, koji je lajt-motiv svoje akcije otkrio u zatvoru prvo meni, a posle na glavnom pretresu i sudu 1948. u Beogradu. Meni je rekao da nikad nee zaboraviti ponienje koje mu je Knez naneo; da ga je Kralj postavio za Namesnika da brani krunu njegovom sinu, a na sudu je izjavio da ostavku na namesniki poloaj, iako je bio nezadovoljan Kneevom uzurpacijom namesnike vlasti, samo zato nije davao to je branio Presto maloletnog Kralja od Kneevih namera da ga detronira. Kad je Knezu ta propaganda dosadila, rekao je Stankoviu da e javno demantovati sve te glasove, a Stankovi ga je od toga odvraao. To mi je isto tako Stankovi poverio. Meni je Knez rekao da ga je Josip Kosti jednom prilikom nagovarao na to. Dodao mi je bio da ne vidi ko bi ga od tog odvratio i u tome spreio, kad bi zaista na to pomiljao. Kao to su Crnorukci smatrali da je Kruna u njihovim rukama i da je mogu skidati i stavljati na razne glave, i Belorukci nisu bili daleko od toga i takve pomisli. Josip Kosti je to otvoreno ispoljio. Petar ivkovi, takoe, ne bi bio daleko od toga samo da mu je stavljen u izgled povlaen poloaj i uticajna karijera. I opet bi Kraljeva Garda igrala glavnu ulogu. Knez je Kostia uo na jedno uho, a pustio predlog na drugo. A ivkovia je energino udaljio s vlasti, im je preao granicu dodeljene ograniene dunosti. Da je mislio na Krunu, sigurno se s njim ne bi ni svaao, ni rastajao.

Hitler je u svojim govorima grmeo protiv erila nazivajui ga svakojakim pogrdnim imenima, ali to je njegova stvar. Ali kod nas, podjarmljenih i potinjenih, ija se rehabilitacija nalazila u punoj neizvesnosti, takmienje izmeu Drae i Milana Nedia u pogrdama protiv erila, Engleza i Engleske, moglo je imati samo nepovoljne posledice za nau najbliu nacionalnu budunost. I u tome ima gradacije. Nedi je svojim huliganskim renikom nadmaio svakog i prevaziao svaku meru. Ja njegov kraj duboko alim, ali je takvo njegovo istupanje jedan od uzroka njegove

tragike. Politiku ne treba svesti na nivo uline borbe! Tragian kraj brae Nedia je klasian u svoj svojoj naivnosti! Cincar-Markovi je rtva Tripartitnog pakta. Ili je u zatvoru izvrio samoubistvo, ili je ostavljen da umre. Iako je bio dijabetiar i manika, to je bilo poznato vlastima, nije bio u bolnici za sve vreme islednog zatvora. Umro je u svojoj eliji ili sobi gde je bio zatvoren. Iako je njegov lini lekar, dr Kosta Todorovi, im je zatvoren traio zbog bolesti da bude u bolnici, od septembra 1945. do maja 1948. bio je potpuno sam u jednoj zatvorskoj sobi sa danononom elektrinom svetlou i stalnom straom. Pomonik javnog tuioca mi je jo u poetku oktobra 1945. rekao da je Cincar-Markovi nervozan, da teko podnosi zatvor i da je uobrazio da ga truju.

Kad je Papagos, iako su engleske trupe bile na frontu u Grkoj, govorio da je uzaludno izloiti Grku ruenju a narod unitenju, i molio za saglasnost da ponudi prekid vatre i kapitulaciju, Englezi su to odmah prihvatili, pod uslovom da grka vojska zatiti povlaenje engleskog ekspedicionog korpusa. Zato su nas Englezi gurali u rat kad je i na sluaj bio bezizlazan? Kad nikakvo pitanje sa Nemcima nismo imali koje bi ratom trebalo reavati? Raunali su da naa vojska istera Italijane iz Albanije i da se udrui sa Grkom. Ali bismo za to morali napustiti severni deo zemlje. Italijani bi na severu uli Savskom dolinom. Nemci bi, radi spasa Italije, upotrebili veu vojsku. Rezultat bi bio isti. Na otpor na Balkanu bio bi slomljen. Englezi su samo zato poslali vojsku u Grku da bi nas uvukli u rat. To je bio zajedniki raun englesko-grki. im se to izjalovilo, Papagos je odmah predloio kapitulaciju i Englezi su pristali na tu kapitulaciju!

Stojadinovi je umro u Buenos Airesu u 73. godini ivota 24. oktobra 1961. godine. Veeg cinika u politici, posle erila, nisam video. ta ga je vodilo u politikom ivotu? Da li ljubav prema narodu, da li ljubav prema dravi? Ni jedno, ni drugo, nego vlastoljublje radi koristoljublja. U tome je bio nemilosrdan i bezobziran. Knezu niko nije prilazio otvoreno, iskreno, lojalno, iroko i nesebino u diskusiji i tretiranju unutranjih i spoljnih pitanja. Svaki je ili traio vlast, ili uvao vlast i tome podreivao vii interes.

Mislim da je interesantno zabeleiti da nikad nita nisam Knezu govorio protiv Stojadinovia. Stojadinovi je bio njegov izbor i njegov kandidat. Raportirao bih suva fakta do kojih bi moja kancelarija dola bez nekog zlonamernog komentarisanja. Knez je sam imao da zauzima stav prema tome. ak sam u kritinom momentu borbe sa Pravoslavnom crkvom, savetovao Knezu da ne popusti zahtevu crkve i ne smenjuje Stojadinovia da ne bi njegovim padom pod pritiskom, opao autoritet drave. Meutim, Stojadinovi je u meni, pri kraju svoje vlade, gledao konkurenta koji eli njegovo mesto, pa je tako daleko iao da mi je slao svog najblieg i najintimnijeg prijatelja, ministra Dobrivoja Stoovia, da me direktno pita da li moja ambicija ide dotle i da li ugroava poloaj Predsednika vlade. Knez je sam sve video, sve osetio i u njemu samom je sazrevala misao da reim Stojadinovia treba smeniti. Foti, ja, Cincar-Markovi, Puri sva etvorica inovnici! Foti kao politiar brzopleto bujan, idejno prevrtljiv, nesiguran, neodreen, apolitiki nacionalan. Kao to je nekad u Parizu kao student stranac, uestvovao u ulinim demonstracijama protiv francuskih vlada, tako je razbarueno vodio politiku u Vaingtonu. On poluotvoreno uestvuje u zaveri Simovia s jedne strane, i u zaveri Donovana i Welles-a s druge strane protiv svoje zemlje, legalne vlasti koju on predstavlja u SAD, koja ga je akreditovala kao svog predstavnika u SAD. To se jasno vidi iz njegove knjige, gde neprestano govori da su njegovi lini utisci, da su podaci koje ima iz zemlje nepovoljni za Kneza, vladu i njihovu politiku. Puri je, prelazei preko engleskog veta, nudio Molotovu pakt koji je Molotov odbio.

Kakav je bio Pai za vreme komitske akcije na Jugu? Konzul Mihailo Risti u Skoplju trai instrukcije iz Beograda u pogledu odmazde za ubijenog srpskog protu u Kumanovu. Risti kae da naa organizacija predlae slino ubistvo u Kumanovu. Pai, koga Risti naziva matori, odgovara: str.pov.br. ... U vezi vaeg telegrama, moj odgovor glasi: protu za protu Pai. Milan Gavrilovi. Otac Uro Gavrilovi u Zajearu, poreklom iz Banata. U Zajearu je bio branilac mase Nikodija Antia, mog oca. Brat mu Iva, artiljerijski potpukovnik, zavrio je ivot samoubistvom. Milan u Zajearskoj gimnaziji bio je odlian ak. Priao je Demokratskoj stranci

Ljube Davidovia. Kao demokrata bio je u Ministarstvu inostranih dela. Posle 1918. naputa Ministarstvo i poinje politiki ivot. Naputa demokrate i ulazi u Zemljoradniku stranku. Tu ostaje i zamenjuje Jovana Jovanovia Piona posle njegove smrti. Kao ovek: nepouzdan, plahovit, neiskren. Nikad u Ministarstvu prilikom zajednike slube nisam doao u sukob sa njim. Nikad ga lino nisam uvredio. Kad je izaao iz Ministarstva a ja ostao, na ulici jednog jutra pored hotela London smo se sreli. Umesto pozdrava on mi je opsovao mater u prolazu. Bio sam zgranut, ali sam nastavio put. Mnogo docnije sam ga lepo primao kao Ministar Dvora. U kui je vladala neprekidna svaa. Takav je renik imao u borbi sa svojom decom, da je kua pre liila na cigansku ergu nego na dom jednog visokog diplomatskog predstavnika. Boin Simi, raniji politiki prijatelj, bio je zgranut. Smatrao je za potrebno da to i meni kae.

Za sve neuspehe italijanske vojske u poslednjem ratu, Musolini je krivio Katoliku crkvu, koja je formirala neotporan abnegacioni duh italijanskog naroda. Kosovski mit o nebeskom carstvu Cara Lazara takoe je u duhu uenja Hrianske crkve. Car Lazar je poginuo, ali je narod ostao i zapao u petvekovno ropstvo. Rusi su, takoe, robovali tri stotine godina pod Tatarima. Englezi su izgubili bitku kod Hastingsa i potpali pod ropstvo Francuza, koje je, takoe, dugo trajalo. Francuzi su robovali dugo Englezima. Nijedan taj narod nije vaspitavao generacije u kultu poraza. Najblii nam je mit Jovanke Orleanke, ali je postao u slavu pobede. Baena parola 27. marta bolje grob nego rob rezultat je iskustva petvekovnog ropstva. Ali je narod skovao drugu izreku: robom ikad, grobom nikad. Pao je u ropstvo, ali je iz ropstva ustao. Uostalom, ko nam je u tom momentu pretio da e nas porobiti? Zakljuen je meunarodni ugovor o miru i neutralnosti sa jednom silom koja je bila u savezu sa Sovjetskim Savezom i sa kojom je Sovjetski Savez eleo, po svaku cenu, da izbegne rat. Meutim, nai komunisti govore: bolje grob nego rob, bolje rat nego pakt, a ne znaju kakav je pakt potpisan. ele rat koji Sovjetski Savez hoe da izbegne! ele pakt sa Sovjetskim Savezom. U spletu tih kontradikcija bila je klica rasula, koje se moda i elelo. eleli su ga oni koji samo u mutnoj vodi love ribu. Srbi su robovali Turcima. Rusi Tatarima. Englezi Francuzima, a Francuzi Englezima. Kako se ta istorijska pojava objanjava. Drutvo je ivelo u feudalnoj periodi. S jedne strane pocepana vlastela, a s druge robovi. Vojska je bila najamnika. Narod nije postojao. Ne osea se rasna zajednica. Kad je

vlast pod Kraljevima centralizovana, a vlastela suzbijena, oseanje narodnosti se poelo razvijati. Robovanje iz feudalnog drutva se nije moglo odrati. Svaki koji je posle toga pokuao da nametne svoju vlast drugima ili svima, pretrpeo je neuspeh. Kad Napoleon nije uspeo u 19. veku, iju su borbu pesnici slavili, a meu njima i na Milan Raki, jo manje bi uspeo Hitler u 20. veku. Da je uspeo prema Rusima, pocepao bi Rusiju na vie drava. Da je uspeo prema Englezima, odvojio bi od Engleske njene kolonije. U novijoj istoriji vaniji je momenat buenja jednog naroda nego momenat njegovog porobljavanja. Ropstvo je prolost, a sloboda sadanjost. Nizak je nivo jednog naroda kome u javnom ivotu posle vekovne istorije treba davati ake lekcije!

Stojadinovi nije bio osetljiv psiholog. On nije ni video, ni shvatio, ni razumeo suptilnu ironiju i skepsu Kneza, mentalnu i duhovnu rezervu Kneza u kontaktu i saradnji sa ljudima. Na oko mala i beznaajna njegova opaska otkrivala je njegovo duboko prodiranje u misli i duu svog partnera, jer je njegova kultura bila, nesporno, na mnogo viem stupnju od kulture mnogih njegovih saradnika. Uz to je imao ne poimanje, nego oseanje i svog porekla, i poloaja, i svoje dunosti. U takvoj situaciji, u interesu viem, dravnom, ne mogu postojati trajne veze, jer se one moraju da raskinu tamo gde vii interes zahteva, ne lini, nego opti. Nije video anomaliju da e ukoliko vie stie poverenje Musolinija i Hitlera, utoliko vie gubiti poverenje Kneza, pod pretpostavkom, naravno, da Knez nije bio stoprocentno na liniji njegove koncepcije spoljne politike. Moda Stojadinovi to ulo nije imao, jer je bio leviar, republikanac, antimonarhista ili antidinastiar. Njegova i unutranja i spoljna politika moe se nazvati uzurpacijom vlasti iz onih ruku iz kojih je vlast dobio.

Ruska carska diplomatija je polazila od verskog stanovita. Ona je bila branilac pravoslavlja. elela je dravu na Balkanu koja e imati izraziti pravoslavni karakter. Ako u njenim granicama budu hrvatski katolici, pravoslavna crkva e biti dravna, a katolika manjinska. Rusi su polazili od iskustva koje su imali sa katolikim poljskim narodom. Kad je u Rusiji buknula revolucija, Vatikan nije bio za obrazovanje Jugoslavije. I on je, sa svoje strane, mislio na pogodan momenat za katoliku versku ofanzivu u pravcu istonih zemalja. To je dr Mihailo Gavrilovi, tadanji Kralj.poslanik u Vatikanu, objanjavao lanovima Jugoslovenskog Odbora u Rimu.

Srpska vlada je u Niu proitala u Skuptini 1915. svoj nacionalni program i svoje ratne ciljeve. Ona je izjavila da se bori za osloboenje i ujedinjenje svih Hrvata, Srba i Slovenaca. Na Krfu je Pai na Konferenciji izjavio, da se Srbija bori za ujedinjenje svih Srba. Ako, pak, neko to ne eli, ona e ga osloboditi. Pai je u toj formi ujedinjenja u kombinaciji s osloboenjem izrazio svoje rusofilsko gledite na novu ujedinjenu dravu. Za njega je glavno ujedinjenje svih Srba. Ako Hrvati, koji ive izmeani sa Srbima, ne budu eleli ujedinjenje, oni e biti osloboeni i prisajedinjeni novoj dravi. Osloboenje Srba kombinovano s aneksijom Hrvata, a ne samoopredelenje i slobodno izraena njihova volja. Stojan Proti je izrazio isto miljenje, samo mnogo ue. To je bilo u Niu 1915. On je za ujedinjenje Srba: Bosna i Hercegovina, Srem, deo Slavonije, Dalmacija do Neretve Hrvatima. Dakle, o Srbima na hrvatskoj teritoriji ne govori.

Hitler je bio neprirodno tih i miran, on koji nije utao ni danju, ni nou, koji je uvek iveo u transu. Nisam poneo nikakav utisak, to je najgore! Knez je sa njim govorio. Ruke su mu meke, kae, kao kraci meduze. Oseate jezu od njihovog dodira. Lice uto kao votane figure. I Hitler je oboavao Niea i njegovog nadoveka !

Pale kod Sarajeva. 11. i 12. aprila odrane sednice vlade bez predsednika Simovia u sali Optinskog doma. 13. aprila u Domu asnih sestara odrana je sednica, prisutan i Simovi i ban ubai. Zakljuuje se da 14. aprila rano ujutro lanovi vlade otputuju sa Pala za Niki. Zapisnik je vodio Sava Kosanovi. Zapisnici sa sve tri sednice potpuno turi. Slobodan je priao dr Mihajlu Petroviu-Alasu, a on meni, o poslednjoj sednici, kojoj je prisustvovao i Petar ivkovi i na kojoj je reeno pitanje kapitulacije. Hjubert D.Harison stalno, na naem jeziku na radiju, pozivao je na narod da vri sabotau i da ide u umu. Spalajkovi u svom govoru na Beogradskom radiju 6. aprila 1943. kae o Slobodanu Jovanoviu, kad je beei stigao u Sarajevo, da je uzviknuo: Ala ludo izgubismo carstvo! (Novo Vreme, sreda, 7. april 1943.). Uspostavljanje diplomatskih odnosa sa Sovjetskim Savezom izvreno na dan 25. juna 1940.

20. februara 1941. godine engleski poslanik Kembel je dao odgovor engleske vlade na Kneevo pitanje: da li se i u koliko moemo osloniti na englesku vojnu i materijalnu pomo u sluaju da Jugoslavija bude napadnuta. Engleska vlada je odgovorila da je njena politika uvek bila, pa i sada, da savetuje balkanskim dravama: Jugoslaviji, Grkoj i Turskoj da se udrue radi zajednike odbrane, smatrajui da se u zajednici mogu odupreti neprijatelju i odbraniti svoju i balkanskuu nezavisnost. to se pomoi tie, Engleska oekuje u najskorijem vremenu pomo od Amerike i da od tog kontingenta moe izvestan ratni materijal da ustupi Jugoslaviji.

U Moskvi se Gavrilovi odmetnuo od svoje vlade. Knez mu je poklonio poverenje. Cincar-Markovi ga je izabrao. Ja sam poznavao Gavrilovia kao nestaloenog, nervoznog, nestalnog, nesigurnog, prevrtljivog, buntovnog, neiskrenog, bolesno ambicioznog i maglovito nacionalnog revolucionara. Izdao je Kneza. Izdao je Cincar-Markvia. Oni su mu poklonili puno poverenje. Izdao je svoju vladu i sluiio englesku. Izdao je svoju vladu i paktirao sa zaverenicima za njeno obaranje kao njen visoki inovnik. Kad je polazio za Moskvu rekao sam da je sposoban prirediti svako iznenaenje. Davidovi, ijoj je stranci pripadao kao omladinac, a s kim je docnije radio u vanparlamentarnoj opoziciji, rekao je za Gavrilovia da se treba uvati i njegovog pozdrava na ulici! Takav je bio prvi jugoslovenski poslanik u Moskvi, koga sam ja, po slubenoj dunosti, morao braniti pred Nemcima.

Advokat dr Radenka Stankovia, Vojvodi, priao je in. Milou (Mii) Antiu: Namesnici su branili sebe napadajui druge. Anti je branio sebe ne napadajui nikog. To mi je Mia rekao kod Dva Ribara 5. septembra 1959. Momir Nikoli, branilac Gregoria: Vi ste se hrabro drali, ja to svakom kaem, ali ste zato dobili najstroiju kaznu.

Englezi su eminentno politiki narod. Od njih se treba uiti strpljenju, taktici, kompromisu i u isto vreme vrstini. Neko je kod Kumanudija 6. avgusta 1961. pitao, mislim Doen, zato su Nemci prvi, a ne Francuzi, prevodili i u svetsku literaturu uveli srpsku narodnu poeziju. Pa je citirao miljenje Dvornikovia o tome, po kome je uzrok toga afinitet izmeu Nemaca, koji su mistici i sentimentalni, kao Srbi.

Moje miljenje je da smo mi dobili kulturu preko njih iz istorijskih i geografskih razloga. Kod nas su prosvetu uvodili i irili Srbi iz Austrije. Nai prvi aci u inostranstvu ili su u Austriju i Nemaku. Tadanja nemaka kultura bila je izgraena na principima humanizma, nacionalizma, klasicizma, to je bilo privlano za mlade generacije eljne nauke i sveta.

Pribievi je bio do te mere uvreen, da se pohrvatio i postao preko noi vei Hrvat od Radia. Iao je tako daleko da je od Srba u bivoj AustroUgarskoj stvarao zaseban politiki narod, koga je odvajao od brae Srba iz Kraljevine Srbije. Idui tim putem, pogubio je sve svoje politike drugove. Ostao mu je veran samo Sran Budisavljevi, koga je sam nazvao frajlom. Redak primer politikog slepila i ambicije! Unato svemu, Kralj Aleksandar je bio prvi Jugosloven. Za vreme borbe ideja izmeu Srpske Vlade i Jugoslovenskog Odbora, Kralj je mimo vlade odravao veze sa poslanikom u Londonu, Jocom Jovanoviem, koji je bio blii Jugoslovenskom Odboru nego svojoj vladi. Pitanje jugoslovenske dobrovoljake vojske on je reio u smislu elje Jugoslovenskog Odbora. Pitanje naziva nove drave, on je reio. Pitanje zastava, on je reio. Uvoenje Radia u upravu zemlje, on je hteo. Posle proglaene diktature stalno je prouavao pitanje autonomija. Zemlju bi, po linom priznanju, vratio na polje ustavnosti i ve je pred smrt preduzeo prve korake. Protiv Hrvata nije bio. Ljubomorno je eleo jaku i vrstu dravnu zajednicu svih Srba, Hrvata i Slovenaca. Kralj Aleksandar je bio utoliko vei Jugosloven, ukoliko je Pai bio vei Srbin!

Kako je Radenko Stankovi, taj ongler, opsenar, maioniar, uspevao da obrlati mnoge ljude? Govorio je i ustima i oima. Sam mi je priao da je imao mo hipnotizera. Zaneo je Kralja. U oima Bogdana Gavrilovia, predsednika Srpske akademije nauka, bio je najvei Srbin iz reka(?) posle Dositeja Obradovia. Jednog dana je, kao ministar prosvete, posetio bolesnog Jovana Cvijia. Cviji je posle toga rekao svom mladom saradniku i prijatelju, dr Miloradu Dragiu, da je Stankovi interesantan ovek. Dragi mi je to priao 7. januara 1966. godine, na dan Pravoslavnog Boia, kad sam sa suprugom posetio njegov dom.

Ne mogu rei da sam upoznao blie g. Stankovia za vreme namesnitva, jer nisam sa njim mnogo radio. Zapazio sam samo njegovu nezgodnu ud. Tek kad je docnije sam sebe razgolitio preda mnom, a ne verujem da se ma kom drugom tako ispovedio, tek tada sam video da je ono to je Cviji kazao u svom uzdranom i irokom izrazu, bilo dosta tano. Za Cvijia je bio interesantan ovek, a za mene neobian dambas u punom smislu te rei, ukrotitelj i ljudi i zveri. Osnovnu kolu je zavrio na selu kod oca, a gimnaziju u Novom Sadu kod babe. Jednog dana je kao odrastao ovek odrao predavanje u tom gradu. Ne verujem da je ma ije ime pohvalio u svom ivotu. Samo onaj koji je primao sve to on kae, koji mu nije protivureio, koji bi mu bio potpuno potinjen, samo bi takav za njega bio ovek na svetu. G. Dragi mi kae, da je prilikom proslave Vuka Karadia u Triu, dr Stankovi imao slabiji srani udar, poto je i on, kao Ministar prosvete, prisustvovao toj sveanosti. Dok sam bio vie od 4 godine sa njim u zatvoru, tuio se posle svakog jela na stomak. Znao sam da je imao kamen u beici. Ali je u poetku 1950. godine, leei u samici gde sam i ja bio, dobio jai srani udar od koga se nije oporavio, ve, zbog bolesti puten na slobodu, izgubio je ivot u svom domu. Treba rei da je njegova fizika konstitucija bila jaka i da je bio otporan prema svakoj bolesti. Ali isto tako treba rei da je njegova zla i pakosna priroda uticala na njegovo srce. Kad je poetkom 1932. godine Kralj automobilom obilazio Liku, poveo je na taj put Radenka Stankovia i Ivu Perovia. Za ljudski um je dopustiva pretpostavka, da je on ve tada odredio tu gospodu za namesnike kraljevske vlasti. Gering je priao u vozu Knezu da voli miris od geraniuma. To je zdravac. Verovatno da je Gering tada vodio Kneza kod Hitlera, a Knez je priao samo o eraniumu. Na sudu mi nisu verovati da ja za taj sastanak nisam znao.

14. januar 1962. Vasa Jovanovi pria da je sa Niniem 1925/26. posetio Paia u Evianu da ga obavesti o radu i uspehu nae delegacije u enevi na zasedanju Lige Naroda. Nini je bio izabran za predsednika Skuptine. Jovanovi je bio

lan nae delegacije. Posle referata, kad su izlazili, Pai im kae: Ti moe ii, a ti ostani. Kad je Nini ostao, Pai dodaje: Ne ti, nego on, a ti idi! Za vreme okupacije, pozvao ga je nemaki major Jagerer. Tada je na dnevnom redu bilo gonjenje masona. Pitao ga je da li je bio lan te organizacije, kako je postao i sa kakvim ciljem. Jovanovi mu je odgovorio da je kriva nemaka literatura o masoneriji, a ne on to je postao mason. Kad je proitao u nemakoj literaturi da je mason bio Gete, da su masoni bili engleski kraljevi i druge istorijske linosti, osetio je gordost i ponos da i on bude u tom drutvu. Inae se njegov rad kretao, kao i ostalih lanova, u duhu odbrane prava oveka i dravnih interesa. Tim i takvim argumentima i odgovorima, Jovanovi je razoruao Nemca i spasao sebe zatvora u koji su docnije baeni mnogi nai masoni. U toj borbi protiv masona, general Milan Nedi je pozvao takoe Jovanovia na razgovor. Kad mu je Jovanovi u duem razgovoru izneo svoj nacionalni rad pre i posle ulaska u to drutvo, Nedi mu je pri rastanku rekao: Vi ste primer javnog radnika kako treba raditi! Nisam reagovao nijednom rei. Ali sam u dui bio uznemiren. Slobodan Jovanovi e ostaviti trag talentovanog pisca i slikara ljudi i dogaaja iz nae istorije 19. i 20. veka, ali nee ostaviti trag o svom neposrednom ueu u toj istoriji stvaranjem raspoloenja, generacija i koterija; ueem u prevratnim organizacijama; o svom negativnom, ruilakom i podrivakom radu protiv monarhije, narodne demokratije i jugoslovenske drave. Zato nije opisao, ako uopte nije, dogaaje pre pua, za vreme pua, posle pua, u zemlji i u emigraciji, koje je detaljno poznavao i u kojima je najaktivnije uestvovao? Mislei o tom, pada mi na um roman Anatola Fransa: Zloin Silvestra Bonara. Ueni Slobodan Jovanovi pucao je na svoju dravu! Zato nije bacio svetlo svojim otrim pogledom i perom, ako ne kao amaterski istoriar, a ono kao titularni profesor prava, na izvren zloin protiv naroda i drave 1941. godine?!