Vous êtes sur la page 1sur 11

Mainski Fakultet Univerziteta u Beogradu Mainski elementi II

VI smena Prof. dr Aleksandar Marinkovi Doc. dr Tatjana Lazovi

Spojnice

Petak 10.05.2013.

Osobine
Omoguavaju spajanje obrtnih delova (vratila) u cilju prenoenja obrtnog momenta (bez transformacije energije). Osim ove osnovne funkcije spojnice omoguavaju jos neke. Ose vratila mogu da odstupaju od koaksijalnosti (radijalno ili ugaono), a poloaj se moe menjati i u toku rada. Prenos obrtnog momenta moe biti sa prenoenjem udara i vibracija ili sa njihovim manjim ili veim priguivanjem. Prenos moe biti stalan ili povremen, u jednom ili oba smera, sa ogranienim vrednostima brzine ili momenta. Upravljanje radom spojnice moe biti mehaniko, hidraulino ili elektrino, sa prekidom rada mainskog sistema ili bez prekida

Podela spojnica
- Krute spojnice - Elastine spojnice - Zglobne spojnice - Kandaste i zupaste - Frikcione spojnice - Sinhro spojnice Sigurnosne spojnice Jednosmerne spojnice Centrifugalne spojnice Hidrodinamike spojnice NERAZDVOJIVE SPOJNICE

UKLJUNO - ISKLJUNE

SPECIJALNE

Krute spojnice
Krute spojnice ine vrst spoj izmedju vratila tj. od dva statiki odredjena vratila formiraju jedno statiki neodredjeno. Ove spojnice su relativno malih dimenzija i visoke nosivosti, obezbeuju stalan prenos obrtnog momenta, ali - za njihovu ugradnju potrebna je visoka tanost poloaja osa vratila, - prenose udare i vibracije bez priguenja.

Spojnice sa obodima (sa podeenim - nepodeenim vijcima)

Elastine spojnice
Ove spojnice doputaju odstupanja poloaja osa vratila, radijalna, aksijalna i ugaona i priguuju udare i vibracije. Optereenje se prenosi delovima poveane elastinosti, od gume ili od elika, usled ega su veih gabarita od krutih, a primenjuju se samo kod manjih obrtnih momenata.

1. Elastina spojnica sa gumenim prstenom Sline krutim spojnicama, pored ostalog podeen ili nepodeen zavrtanj optereen i na savijanje.

ds

Elastine spojnice
2. Elastine spojnice sa gumenim ulocima

3. Elastine spojnice sa gumenim torusom (periflex)

Elastine spojnice
4. Elastine spojnice turboflex

5. Elastine spojnice sa elinom trakom (bibby spojnica)

Zglobne spojnice
Kardanova spojnica je pogodno konstruktivno reenje za spajanje vratila koja se seku pod relativno velikim uglom.
1 2 1 2

Odnos ugaonih brzina vratila se menja u radu, zavisno od ugla

cos 2 T2 const. 2 2 1 T1 1 sin cos


3

Da bi se ovo odstupanje otklonilo Kardanove spojnice se ugradjuju u paru. Druga spojnica popravlja promenu ugaone brzine nastalu na prvoj spojnici, tako da je
3 1 1

Zglobne spojnice
Kardanova spojnica se sastoji od dve "viljuke" koje su u vezi sa vratilima Svaka od viljuki obuhvata po dva rukavca na kardanovom krstu. Na dodiru rukavca i viljuke su najee iglini leaji, a izuzetno mogu biti i klizni, a rukavci su cementirani i brueni.

Po rukavcima se ostvaruje oscilatorno kretanje pri Svakom obrtu vratila ako je ugao 0

Frikcione spojnice
Zajedno sa kandastom i zupastom i frikcione spojnice pripadaju grupi ukljuno-iskljunih. Prenoenje obrtnog momenta ostvaruje se posredstvom sile trenja, a radi poveanja nosivosti razvijeno je vie pricipskih reenja:

Fn=Fa

Fn

Fn=Fa

Fn

sa ravnim

sa konusnim dodirnim povrinama

sa lamelama

Frikcione spojnice
Kod spojnica sa ravnim dodirnim povrinama, normalna sila na dodiru Fn jednaka je aksijalnoj sili ukljuivanja spojnice Fa . Konusne dodirne povrine omoguuju da se potrebna sila Fa smanji:
F = Fn

Fn Fn

Fa Fn sin Fn cos
Fn

Fn
Fa

Fa sin cos

Ako je u dodiru jedan par povrina kod spojnice sa lamelama (i =1), potrebna je velika sila Fn , koja se smanjuje uveavanjem broja dodira lamela. d iFn S T 2 Frikcione povrine su obloene materijalima koji su otporni na habanje.