Abe Kobo, ETVRTO MEULEDENO DOBA Abe Kobo ETVRTO MEULEDENO DOBA Prevod: ivkovi Mirjana Abe Kobo

DAI-YON KAMPYOKI, 1959. KENTAUR 1979. | Abe Kobo, ETVRTO MEULEDENO DOBA SADR AJ UVOD PROGRAMSKA KARTICA BR. 1 PROGRAMSKA KARTICA BR. 2 INTERLUDIJ SHEMATSKI PLAN POSTSKRIPTUM UVOD Na dubini od petnaest hiljada stopa debeo sloj mulja na dnu be ivotnog mora bio je pro aran jamama i izgledao uperast kao da je prekriven dlakom neke atrofirane ivotinje. Odjednom, mulj poe da se uzdi e. Trenutak potom on se raspr i i preobrazi u taman oblak koji kulja nagore, trnui usput zvezdane takice planktona, koje su vrvele povrh prozranog crnog zida. Naborane litice ostado e ogoljene. Svetlucajui poput smeeg elatina i bljujui ogromne mehurove vazduha masa zatim pokulja navi e, beskrajno se ravajui poput grana stoletnog bora. Pena se raspr i, a magme, koja je sijala tamnim sjajem, nestade. Nakon toga, jedino je jo ogromni stub pare zaparao morski sneg, kovitlajui se uvis dok se nije be umno rasuo. Ali stub je i ezao meu velikim molekulima vode u trenutku kada je dotakao udaljenu povr inu mora. U tom asu, na oko dve nautike milje odatle, putniki teretnjak plovio je prema Jokohami; putnici i posada za trenutak su izgubili orijentaciju i osetili neoekivano kripanje i ljuljanje brodskog trupa. Slaba, ali iznenadna promena boje koja se odigrala na povr ini mora i jato delfina koje je pometeno iskakalo iz vode upozorili su drugog oficira na komandnom mostu, ali on to nije smatrao dovoljno vrednim da bude uneto u brodski dnevnik. Julsko sunce sijalo je na nebu poput otopljene ive. U meuvremenu se nevidljivo pulsiranje mora ve pretvorilo u ogromni plimski talas koji je kroz vodu hrlio ka kopnu neverovatnom brzinom od 480 milja na as. PROGRAMSKA KARTICA BR. 1 U kojoj je re o elektronskom kompjuteru kao ma ini koja misli. Ma ine su u stanju da misle, ali ne i da postavljaju probleme. Da bi mislile moraju se snabdeti problemskim programom ispisanim na jeziku ma ine, to jest, programskom karticom.

1. "Kako napreduje sastanak?" upita Tanomogi, moj pomonik, kada uoh. Pode avao je memorijsku jedinicu i netremice zurio u monitor. Oigledno sam izgledao poti teno po to je on, i ne saekav i odgovor, odbacio pomagala i uzdahnuo. "Ne bacaj stvari unaokolo." Tanomogi se nevoljko sa e i pokupi pomagala, iskeziv i vilicu i mlitavo odmahnuv i rukom. "Za boga miloga, kada emo prionuti na posao?" "Kada bih to samo znao." I sam sam bio ljut, tako da je tue ravo raspolo enje samo pogor avalo moje sopstveno. Skidoh kaput i bacih ga na kontrolnu tablu. Uinilo mi se da je ma ina poela da radi sama od sebe. To se, naravno, nije moglo dogoditi; samo mi se priinilo. Ali u tom trenutku kao da mi se javila zapanjujua ideja. Zbunjen, poku ah da je dokuim, ali bilo je prekasno. Do avola, a ve sam je imao! "Postoji li alternativan plan?" "Odakle bi postojao?" Trenutak potom, Tanomogi blago ree: "Idem na as dole. Odmah se vraam." "U redu. Ionako nemamo ta da radimo." Sedoh na stolicu i zatvorih oi. Mogao sam da ujem bat Tanomogijevih sandala koji se gubio u daljini. Pitao sam se za to su svi mladi japanski istra ivai voleli da nose drvene sandale. udan obiaj. Koraci su se sve br e udaljavali. Kada otvorih oi, etiri albuma, koja su stajala jedan uz drugoga na polici, uinila su mi se izuzetno znaajnim. U njima su se nalazili iseci lanaka o ma ini za predvianje, tampani tokom tri godine od zavr etka Moskve I. Oni su utrli put koji sam prevalio. A na zavr etku poslednje strane, ak je i taj put poinjao da nestaje. 2. Bilo je ironije u tome to je prva stranica albuma poinjala reenicom naunika koji se okrenuo protiv nas. "Strunjaci, otvorite oi!" napisao je, zapoinjui lanak kao da je on sam izumeo predvidaa. "H. D . Velsov Vremeplov predstavljao je ipak samo deju igru po to je bio u stanju da ovlada protokom vremena jedino na taj nain to e ga prevesti u prostornom smislu, iako je govorio o tome kao o putovanju, kroz vreme. Bakterije vidimo kroz mikroskop, dakle posredno. Pa ipak, bilo bi pogre no tvrditi da ih uop te ne vidimo samo zato to su nevidljive golom oku. Na isti nain smo videli i budunost pomou predviaa Moskve I. Vremeplov je napokon postao stvarnost. Sada se nalazimo na novoj prekretnici u istoriji civilizacije." Pa, pretpostavljam da to mo e i tako da se ka e. Ali tvrdnja je svakako bila preterana. Po mom mi ljenju kritiar nije uop te video budunost, ve je samo gledao neki nedosledan urnal. Film u predvidau Moskva I poinjao je ovako: prvo se pojavila velika otvorena aka i sat koji je pokazivao tano podne. U isto vreme se i na televizoru videla ista scena. aka treba da se zatvori onog trenutka kada kazaljka na satu oznai jedan sat. Jedan tehniar okree vremenski brojanik na kontrolnoj tabli, i ve je jedan sat; vrsto se zatvorila samo aka na televizijskom ekranu, dok je druga aka ostala otvorena. Kasnije je izveden slian dokaz. Na iznenadni znak jedna mala, uspavana ptica, prikazana na ekranu, odlee u budunost, dok ptica u sada njosti ostaje nepokretna; na drugi odreeni znak a a iz ruke pada na pod i razbija se. Naravno, prirodno je ispoljiti iznenaenje kada su u pitanju ovakvi eksperimenti. Prvi put sam ak i ja bio zbunjen. Ali problem je u neem drugom. Tri godine kasnije, u etvrtom albumu mogla se proitati ovakva pria. Kritiar je potpuno promenio svoj stav. "Uistinu, smatram da je predskazivanje nemogue u ovom svetu. Pretpostavimo, za trenutak, da smo predvideli kako e jedan odreeni ovek upasti u rupu za jedan sat. Koja e budala, svesna predskazanja, ikada postupiti na taj nain? Takav jedan

lakoveran kreten bio bi podlo an bilo kakvoj sugestiji. Nije u pitanju predvianje, ve jednostavno sugestivnost. Nazovimo predmet sugestivnom ma inom i zanemarimo predvianje." Dobro, samo vi to nazovite kako vam drago. Ali, promena stava svakako nije bila ograniena samo na ovu kritiku, ona je bila tipina za sve. Svi su odmah promenili mi ljenje i od tada su se ophodili prema meni kao prema nekoj opasnoj osobi. 3. Na drugoj strani albuma pojavila se moja slika na kojoj se jo osmehujem. Ispod slike usledio je lanak sa mojom izjavom datom u intervjuu o Moskvi I: "Naravno, nema nikakve sumnje da je ma ina verodostojna", profesionalno pribrano izjavio je profesor Katsumi sa Instituta za Kompjutersku Tehniku. "Teorijski govorei, jedan ovakav izum sasvim je mogu. Ali ne mogu da verujem da postoji bilo kakva bitna razlika izmeu starog elektronskog kompjutera i Moskve I." To je bila la . Jednostavno sam pozeleneo od zavisti. Po to sam davao prilino strune odgovore, jedan iznervirani reporter oti ao je tako daleko da se obrecnuo: "Da li to znai, profesore, da biste bili u stanju da smesta konstrui ete jednu takvu ma inu?" "Pa... bio bih... kada bih imao vremena i novca." U izvesnoj meri sam tako i mislio. "Uop teno govorei, po svojoj prirodi elektronski kompjuter poseduje sposobnost da vr i predvianja. Problem je pre u tehnici rukovanja nego u samoj ma ini. Te koa je u programiranju - to jest, u preno enju problema na jezik razumljiv ma ini. Do sada su ljudi morali da opslu uju kompjutere. A Moskva I oito je dostigla nivo u kome je u stanju da se sama programira." "Da li biste onda bili tako ljubazni da nam ka ete ta mislite, kakve nesluene mogunosti oekuju ovu ma inu u budunosti?" "Hm... Uop teno govorei, to je projekcija predvianja u budunost vea, tim je ona manje pouzdana. Kao to se videlo na filmu, domet predvianja je zauujue ogranien. ak i dete u jaslicama zna da e se a a razbiti ako je ispusti, tako da to ne mora da mu saop ti nikakav predvia. Mo e se razmi ljati o mnogim nainima poduavanja, ali smatram da treba biti oba riv i ne oekivati isuvi e." Pa ipak, sudei prema mojim najskrovitijim mislima, zapravo sam ispoljavao silnu ljubomoru koja me je izjedala. to du e budem oklevao tim u vi e izgubiti. Neu se smiriti ako ne poku am da konstrui em takvu ma inu sopstvenim rukama. Odmah sam se dao na posao, poku avajui da nagovorim dva ili tri poznanika, ukljuujui tu i direktora Instituta, da mi pomognu. Ali svi su ispoljili samo radoznalost za projekat. Veoma su me naljutile rei izvesnog romanopisca koji mi se pridru io, s obrazlo enjem da deli moje mi ljenje. (Naravno, on nije znao o emu govori, ali, ni ta se ne priinjava tako verovatno kao glupost): "Mo da je", rekao je on, "prirodno da samo komunisti, koji poku avaju da sve uklope u unapred zadat oblik, treba da imaju budunost koju mo e da predvidi ma ina. Pa ipak, za one od nas koji stvaraju svoju budunost kroz ve bu slobodne volje, takvo je predvianje, bez sumnje, od male koristi. ak i ako neko insistira da je projektuje, nije li to prozirno u istoj meri kao i staklo? Vi e od svega se bojim da verovanje u predvianje ne prouzrokuje paralizu oseaja za moral." Nedugo potom prilika mi se ukazala. Otvorio sam drugi album. Tu je Moskva I ve poela da pokazuje ire mogunosti, ega sam se potajno i pla io. Ne samo da sve nije bilo san, sve je izgledalo odve stvarno. Jedno za drugim, brzo su se nizala dosadna materijalistika predvianja. Prvo je usledila neverovatno tana vremenska prognoza, a zatim predvianja na polju industrijskih finansija. Moja nedoumica oko vremena izmie sa etoj definiciji. Odjednom je ma ina bila kadra da pru i podatke o godi njoj kvoti pirina. Po to nisam mogao da znam da li e to va iti i za sledeih pola godine, nastavio sam. Predvidela je: predraune op tenacionalne banke za prvi kvartal, zatim broj nesakupljivih

priznanica za jedan mesec, pa prou robe u pojedinim odeljenjima robnih kua, listu cena u maloprodaji za sledei mesec u Nagoja Sitiju, i oekivani obim rezervi u tokijskoj luci. Predrauni su najavljivani jedan za drugim. Nisam mogao, a da se ne naem u udu kada su poeli da se pokazuju mnogo taniji nego to bih predvideo ukoliko bih uzeo u obzir uobiajenu marginu gre aka. Izve taj koji je usledio na kraju ove serije predvianja bio je zaista bezobrazan: "Moskva I je u stanju da predvidi procenat industrijskih zaliha kao i indeks cena zaliha u Japanu. Ali budui da bi to ona uinila po cenu finansijskog haosa, odustaemo. elimo samo pravedno nadmetanje." Op ta zapanjenost dostigla je vrhunac. ak su se i novine uzdr ale od nepotrebne kritike. Oito je bilo da su i neke druge zemlje primile slina predvianja, ali nisu dale ni glasa od sebe. Poni avajua ti ina se nastavljala. Pa ipak, to nije znailo da su stvari stajale u mestu. Na zahtev saveta finansija japanska vlada postepeno je poela da se interesuje za celu stvar. Najpre je oformljena sekcija zadu ena za razvoj ma ine za predvianje kao odeljenje pri Institutu za Kompjutersku Tehniku, IKT, kako smo ga skraeno zvali. Za efa sam naimenovan ja. To je izgledalo najprilinije, po to sam bio jedina osoba u Japanu koja je posedovala specijalizaciju na polju programiranja. I tako je na kraju ispalo upravo onako kako sam i oekivao: do ao sam u priliku da se potpuno posvetim istra ivanju ma ine za predvianje. ALBUM BR. III Kao to je i obeala, Moskva I je i dalje utala. Tanomogi se neprilino pona ao, ali je bio veoma sposoban pomonik. Na posao je dobro napredovao i u jesen druge godine bio je gotovo priveden kraju. Tada smo ve bili u stanju da prika emo razbijanje a e u televizijskoj budunosti. (Predvianje prirodnih pojava bilo je relativno lako postii.) Sa svakim prikazivanjem nekog jednostavnog eksperimenta, rasla je slava ma ine, a i moja - kao i oekivanja javnosti. Bez sumnje neki se jo seaju vremena kada smo bili blizu toga da predviamo ishode konjskih trka. Svi ume ani u taj posao uzbudili su se na pomisao da e izgubiti novac ako doe do predvianja, i u poslednjem asu su predlo ili da odustanemo. U to vreme bio sam ushien uspehom, smatrajui ovo za dokaz moi ma ine; ali kada sada o tome razmi ljam, ishod ovog poduhvata bio je mo da zloslutan, jer uskoro smo postali ozlogla eni. (Ne znam koliko nosaa podupire svet, ali bar tri su tupavost, neznanje i glupost.) U to vreme sam jo do ivljavao uspon i mnogo sam jo toga oekivao. Divna je bila popularnost koju sam u ivao, naroito meu decom. Postao sam slavan, i esto se pojavljivao u trobojnim stripovima praen robotom i u pozadini sa zgradom IKT-a gde mi se nalazio glavni tab. Stvarna ma ina zauzimala je 720 kvadratnih stopa i sastojala se od redova velikih gvozdenih kutija slo enih u obliku slova E; meutim, u stripovima ma inu je, naravno, morao da predstavlja robot. Predvieo sam sve budunosti i rasterivao negativce na sve strane. Ma ina se vremenom pokazala potpuno funkcionalnom, i ja odluih da se posvetim njenom obuavanju i upuivanju. ovek obdaren mozgom, ali bez obrazovanja ili iskustva, sasvim je beskoristan. Iskustvo pro iruje cerebralnu aktivnost. Ali po to ma ina ne bi mogla da radi sama od sebe, mi ljudi moramo da postanemo njene ruke i noge i da joj spolja donosimo podatke. To je predstavljalo dosadno dirinenje na koje je odlazilo dosta novca i truda. (Naravno, postalo je neminovno da podaci budu ekonomskog karaktera s obzirom na prirodu Instituta i psiholo ki uticaj predvidanja Moskve I.) Ma ina je posedovala gotovo neogranien kapacitet. Kada se jednom snabde podacima, bila je kadra da ih na odgovarajui nain obradi sama od sebe i da uskladi ti sva obave tenja za buduu upotrebu. U meuvremenu, ako se neki odeljak zasitio podacima, zasvetleo bi signal na tom delu, nakon ega je sama ma ina bila u stanju da priredi novi programski plan. Jednog dana se pojavio prvi takav signal. To je znailo da je ma ina shvatila sve funkcionalne odnose prirodnih pojava koje su se mogle predstaviti krivuljom. Odmah sam izvr io test. Pustio sam na TV ekran snimak nekoliko zrna

pasulja koje sam dr ao u vodi; odmah se video izdanak pribli ne du ine od tri palca koju je trebalo da dostigne tek za etiri dana. Posle toga ma ina se brzo razvijala. U znak seanja na taj dan, formalno sam je nazvao IKT I. Ovim zavr avam III i prelazim na IV album. Tu sledi iznenadni obrt dogaaja. 4. Dogovarali smo se kako da na velianstven nain proslavimo raanje ma ine za predvianje. Tragali smo na sve strane za neim to bi bilo najpogodnije za na e prvo predvianje. U tu svrhu obrazovan je komitet, a novine su i ekivale na u odluku. Pod takvim okolnostima neoekivano je najavljen zavr etak Moskve II. Ta vest nam je zadala neprijatan udarac. Rano tog jutra pozvali su nas novinari. "Da li ste uli ta predvida Moskva II? Tvrdi da e prvo komunistiko dru tvo postati stvarnost za trideset i dve godine, kao i da e do 2050. propasti i poslednje kapitalistiko dru tvo. ta vi o tome mislite, profesore?" Prasnuo sam u smeh i protiv svoje volje. Ali kada sam razmislio o tome, uvideo sam da to nije nimalo sme no. Naprotiv, nikada ranije nisam uo priu pogodniju da izazove te ko varenje. I u Institutu se najvi e razgovaralo o Moskvi II. Obeshrabrilo me je predoseanje da e se dogoditi ne to neprijatno. Mladi istra ivai su meusobno razgovarali. "Sla em se, i to je ma ina za predvianje, ali nema vi e ni ta novo da ka e." "Za to? Mo da je predvidanje tano." "Kladim se da je name teno." "I ja to mislim. To je sme no. Za to bi se u budunosti moralo iveti prema nekoj filozofiji, za boga miloga?" "Glupo je ovde ideolo ki se nadmudrivati. Problem je samo u prela enju iz jedne dr ave, u kojoj su sredstva za proizvodnju privatna, u drugu, gde ona to nisu." "Da li bespogovorno tvrdi da je takvu dr avu mogue stvoriti jedino u komunizmu?" "Koje ta! Pa, to je komunizam." "Da, i zato tvrdim da u tome nema niega novog." "Ti to uop te ne razume ." "Ono to nazivamo ideologijom samo je sredstvo pomou koga upoznajemo stvarnost, zar ne? A postoji razlika izmeu sredstva i stvarnosti." "Oh? Pa ta je u tome novo?" Zatim su se okupili u mojoj kancelariji. eleli su da znaju mo e li ma ina da predvidi tako ne to. "Pa, mogli bismo nadmudriti Kosigina predvidev i koji e mu prednji zub prvi ispasti", veselo predlo ih. Avaj, niko se nije nasmejao. Sledeeg dana do nas je stigao odjek koji je ovo predvianje izazvalo u Americi. "Predvianje i proricanje su dve sasvim razliite stvari. Kao prvo, samo ono to se bazira na moralnim osnovama zaslu uje pravo da se nazove predvianjem. Poveravanje takve moi ma ini predstavlja puko poricanje ljudskog roda. Ovde u Americi ma ina za predvianje bila je ve usavr ena ali mi smo se povinovali glasu savesti i izbegli smo njenu primenu u politike svrhe. Sada nji kurs Sovjetskog Saveza sastoji se u poku aju da ugrozi ovekovu slobodu i internacionalno prijateljstvo izdajui sopstvene zahteve za miroljubivu koegzistenciju. Smatramo da predvianja Moskve II predstavljaju nasilje nad sve u; savetujemo da se ona napuste i opozovu. U sluaju da na izve taj ne bude uzet u obzir, spremni smo da uputimo peticiju Ujedinjenim Nacijama." (Iz izjave dr avnog sekretara Stroma.) Postojao je jak razlog to je ovaj nepokolebljiv stav amerikih saveznika trebalo da utie na na rad. Do lo je do onog od ega smo strahovali. Oko tri sata primili smo iz uprave Instituta saop tenje o reorganizovanju komiteta za

programiranje i o hitnom sastanku novih lanova. Biro za statistiku zauzeo je krajnje arbitrarski stav. Sa izuzetkom upravnika Instituta i mene, uklonjeni su gotovo svi tehniari koji su radili na projektu, a osoblje je zamenjeno i broj mu je umanjen. Kao i obino, sastali smo se na drugom spratu glavne zgrade, ali atmosfera je bila potpuno drugaija od one koja je vladala na skupovima odr anim pre ovoga, na kojima smo se bezazleno alili navodei, na primer, ta bi se sve dogodilo kada bismo mladencima predvideli dan razvoda. Prvi je ustao i oslovio nas Tomojasu, slu benik iz Statistikog Ureda koji je zastupao vladu. "Sada ni komitet je nasledio prea nji naziv, ali morate imati u vidu da on sada predstavlja ne to sasvim drugo. To je jednoglasna odluka ministarskog kabineta koji je zadu en da razmotri dosada nje razdoblje istra ivanja i da ubudue, zajedno sa komitetom, donosi odluke vezane za organizaciju programa. Ovo znai da ma ina za predvianje nee smeti da dela bez dozvole komiteta. Njeno nezavisno funkcionisanje bie po tovano u pogledu istra ivanja, ali budui da ulazimo u fazu praktine primene, va no je precizno odrediti odgovornost. Od sada emo odr avati iskljuivo zatvorene sastanke. Moram vas zamoliti da se strogo pridr avate ovog pravila." Tada se podi e jedan suvonjav novajlija. Imao je neki neodreeni, pretenciozan in. Oito je bio privatni sekretar nekog ministra. Nervozno je dr ao savijene svoje dugake, tanke prste. "Amerikanci oigledno misle da su Rusi politiki zainteresovani za Moskvu II. Moskva I je pobudila na u radoznalost, tako da smo zbog suparni tva bili primorani da i sami konstrui emo ma inu za predvianje. Upravo smo to i uinili. (Za to gledaju u mene?) Zatim, kada je ve izgledalo da smo stvarno dostigli stepen praktine primene, Rusi su odmah svoju ma inu iskoristili u politike svrhe. Tako smo i mi postali nervozni to ne vr imo politika predvianja. Dozvolite da ovo ka em i na drugi nain; to bi znailo kao da smo sami pozvali predviaa - pijuna. Razmislite malo o tome. Ne smemo dozvoliti da oma kom dospemo u nepriliku. Zahtevam da to imate na umu." Zatra io sam re. Upravnik Instituta me zabrinuto pogleda krajikom oka. "Pa, ta e biti sa planovima programa na kojima su lanovi do sada radili? Naravno, pretpostavljam da emo nastaviti rad na njima." "Kakvi su to planovi?" povika suvonjav momak, zagledajui u Tomojasijeve hartije. "Postojala su mo da tri", ree Tomojasu, urno prelistavajui papire i pokazujui mu ih. "Uop te ih nije bilo tri", ponovo se ume ah. "Plan I je jasno preciziran. Re je o brzini mehanizacije i uzajamne zavisnosti izmeu plata i vrednosti privrednih artikala. Ali nismo odluili koju fabriku da uzmemo kao model." "Samo trenutak, profesore", upade Tomojasu. "Pravo odluivanja pre lo je sa ovog skupa na komitet. Sve to je do sada uraeno vi e ne va i." "Ali, shvatate, ti planovi su ve privedeni kraju." "To nije dobro", ree mr av momak, skupiv i usne i nasme iv i se. "Oni su krajnje nepodesni. Isuvi e su pro eti politikom. Siguran sam da razumete." Drugi lanovi komiteta takoe se nasmeja e. Meni nije bilo jasno ta je tu sme no. U stvari, pro elo me je oseanje straha. "Ne razumem. To je potpuno isto kao i priznavanje pobede Moskve II, zar ne?" "Ajde, ajde. To oni ele da mi mislimo. Morate biti pa ljivi. Stvarno!" Svi prisutni ponovo prasnu e u smeh. Kakav glupav komitet. ak vi e nisam ni oseao da predstavljam opoziciju. Nisam ba naroito voleo politiku. Ali ako Plan I nije dolazio u obzir, trebalo bi da napravimo alternativan. "Pa, hoemo li onda da predemo na Plan II: kakva e biti situacija sa zaposleno u za pet godina ako nastavimo da uskraujemo kredite ovakvom stopom." "Mislim da ni to ne valja", ree trkljavko, prelazei pogledom preko drugih lanova kao da tra i njihovu saglasnost. "Ako emo ve o tome, onda je sve u vezi sa politikom." "Hm. Pitam se."

"Navedite mi ne to to nije." "Voleo bih da ujem va e mi ljenje, profesore. To je napokon va a specijalnost." "Plan III: inilac pobude u sledeim op tim izborima." "Besmislica! To je najneprihvatljivije od svega do sada." "Uzgred budi reeno", po prvi put nesigurno upade jedan od lanova komiteta, "uop te nisam ubeen. Po svemu sudei vi pravite razliku izmeu sluaja za koji vam je poznato predvianje i onoga za koji nije. Ako doe do predvianja i ako se ono objavi, zar to nee uticati na budunost?" "Stotinu puta sam to ve objasnio prethodnom komitetu." Oito sam osorno odgovorio, tako da je Tomojasu po urio da objasni u emu je stvar. "Ako, na primer, neko u takvom sluaju preduzme korake na osnovu poznatog predvianja, mora se izvr iti novo. To je onda drugo predvianje. Ako se i to objavi, mora se izvr iti tree. I tako u beskonanost. Poslednje predvianje je ono koje nazivamo predvianjem od maksimalne vrednosti. Trebalo bi da shvatite da mi pravimo razliku izmeu prvog predvianja i konanog predvianja." "Impresivno, na sve ste valjano mislili", ree jedan glupi lan komiteta, klimnuv i mi glavom u znak divljenja. "Slu aj, Katsumi", promrmlja upravnik Instituta umirujuim glasom, "zar ne postoji neki podesniji problem, ne to u vezi sa prirodnim pojavama?" "Ako elite prognozu vremena, mo ete je dobiti u meteorolo kom zavodu. Ni ta lak e nego prikaiti njihov raunar za na u ma inu." "Mo da ne to slo enije..." utao sam; nisam mogao da dozvolim takav kompromis. Prokletstvo, neka se pravdaju Tanomogiju i drugima. Kako bih mogao da objavim da su podaci koje smo skupljali tokom poslednjih pola godine sada nekorisni? To pitanje nije bilo u vezi ni sa prirodnim ni sa dru tvenim pojavama, ali ta da radimo sa kapacitetom ma ine za predvianje kada smo ve dovde do li. Sastanak je bio odlo en za jedan dan uz dogovor da bi ja trebalo da izmislim neki novi plan do sledeeg susreta, u svetlosti mi ljenja koja su bila iznesena. Ubudue smo se okupljali svake druge nedelje, ali svakog puta poseenost je opadala, tako da nas je etvrti put ostalo svega trojica: Tomojasu, ja i mr avko. Sa svima kojima nisu dojadili ovi dosadni sastanci i njihova vena naelna pitanja mora da ne to nije bilo u redu. Od samog poetka Tanomogi je zauzeo sasvim antagonistiki stav prema nainu na koji su se odvijali sastanci. Uostalom, nedola enje ni do kakvog zakljuka predstavljalo je za komitet vid bekstva koji je proisticao iz prekomerne elje njegovih lanova da po svaku cenu izbegnu sve nesuglasice. estoko smo se raspravljali oko toga, ali smo ipak uspeli da sauvamo ponos strunjaka tako da sam rad nije ni ta trpeo. Oajniki smo naprezali umove da pripremimo program koji bi zadovoljio komitet. Koliko smo samo besanih noi proveli uoi svakog sastanka. to smo, meutim, vi e radili, sve vi e smo i uviali da ima vrlo malo oblasti koje nisu povezane sa politikom. Ako bismo, na primer, poku ali da predvidimo obim obradive zemlje, onda bi se u to upleo problem specijalizacije klase zemljoradnika. Ukoliko bismo poku ali da istra imo irenje potpuno asfaltirane putne mre e u razdoblju od nekoliko narednih godina, onda bismo se na li pred raskolima nacionalnog bud eta. Nema nikakve svrhe navoditi sve primere, ali svaki predlog izlo en na nekom od dvanaest sastanaka komiteta bio je odbijen. Meni se sve to potpuno smuilo. Oseao sam se kao u paukovoj mre i: to smo se vi e upirali da izbegnemo politiku, to smo se sve e e uplitali u nju. Nisam imao posebnu nameru da se pomirim sa Tanomogijem, ali ve je do lo vreme da se zauzme neki odluniji stav. Imajui to na umu, hotimice sam oti ao na sledei sastanak bez ikakvog plana. Naravno, nisam zaboravio da bocnem Tanomogija. "Dozvoli da te podsetim da mene, za razliku od tebe, ne zanima politika." Ishod susreta bio je moj pokunjeni uzmak.

5. Zazvoni telefon. Zvao je Tomojasu. "Gospodine? Dozvolite da vam ka em kako sam vam veoma zahvalan. U stvari, razmotrio sam mnogobrojne stvari sa efom Biroa posle na eg sastanka. (La ljivac! Jedva da je pro lo pola sata od tada!) Izgleda da e sve krenuti nizbrdo ako ne osvanete s nekim novim planom do sutra njeg popodneva." "Nizbrdo?" "Trebalo bi da do sutra popodne spremimo informaciju za hitan sastanak Kabineta." "Da znate da bi trebalo. Kao to sam ve rekao..." "Pa... gospodine... ne znam da li ste toga svesni ili ne, ali jedan od sektora smatra da treba prekinuti dalji rad na projektu." "Zar je dotle do lo? Da li to znai da u morati da pognem glavu i nastavim da iz nedelje u nedelju izbacujem po jedan bezvredan plan? Ne daj bo e! Za to je sada bilo suvi e kasno. Treba li mo da da izbri em iz seanja predvia, vratim ga u njegovo prvobitno stanje gluposti i predam upravu nekom drugom?" Ponovo osmotrih albume na polici, a zatim ustadoh zagledajui ma inu. Prazne strane su vapile da budu ispunjene, a ma ina nije znala na koji nain da iskoristi svoje kapacitete. to se tie Moskve II, ona vi e nije izazivala probleme predvianjima o stranim zemljama; a predvianja o sopstvenoj zemlji i dalje su bila uspe na. Ne znam, da li je predvianje, u pogledu ograniavanja slobode, stvarno toliko opasno kao to se pria? Ili smo ve uhvaeni u mre e psiholo kog rata? Nisam bio naisto s tim. Bilo je vrue... preterano vrue. U nemogunosti da mirno sedim, sioh u istra ivaku laboratoriju. Kada sam u ao, glasovi koji su uestvovali u ivoj diskusiji odjednom umuko e. Tanomogijevo lice obli rumenilo; bio je zbunjen. Sudei prema preda njem iskustvu, upravo me je optu ivao za ne to. "Molim vas... ne ustajte", rekoh sedajui na praznu stolicu. I tada, mada nisam nameravao da im se na taj nain obratim, i ja iznenada zapoeh, pun gorine: "Prestajemo s radom. Upravo su me nazvali." "Kako to mislite? ta se to, zaboga, dogodilo na dana njem sastanku?" "Ni ta naroito. Isto kao i uvek. Prie, prie, prie. To je sve." "Ne razumem... stvarno. Da li ste napokon priznali da ne verujemo u politika predvianja?" "Nipo to. Ja stvarno verujem u njih." "Da li su onda oni izjavili da se ne mo e verovati ma ini?" "To sam ja sam rekao. A zatim su oni dodali: Vi ne verujete neemu to jo nije ni upotrebljeno, zar ne?" "Pa, do avola, za to je onda ne upotrebe?" "To bi bio najjednostavniji odgovor. Ali smisliti politiko predvianje mo e samo onaj kome je politika u krvi." ak je i Tanomogi zaprepa eno utao. Za to nije govorio? To nije bila moja ideja. eleo sam da se obrecne na mene. udno, ali nerviralo me je njegovo utanje. "Uop te govorei znate, predvianje budunosti je verovatno potpuno besmisleno. Kakvu korist imamo od saznanja da emo umreti kada za to doe vreme?" "Ali ja bih volela da izbegnem, ako mogu, svaku drugu smrt sem prirodne", uzvrati Vada Katsuko. Ponekad je ova mlada ena bila toliko banalna, a ponekad opet stra no armantna. Nedostatak joj je bio tamni mlade iznad usana. Kada je svetlost bila odgovarajua inilo se kao da joj curi iz nosa. "Mo ete li ipak da budete sreni i pored saznanja da ne mo ete da izbegnete smrt? Bilo kako bilo, da smo smatrali da e pre ili kasnije prekinuti projekat, zar mislite da bismo utro ili toliko vremena i truda na konstruisanje predviaa?" "Ali, gospodine, zar e ga stvarno prekinuti?" Ovo je bilo tipino za Tanomogija. "To u stvari i nije va no. Nastaviemo da predviamo i da im rezultate

podnosimo pod nos", ree Aiba, igrajui svoju uobiajenu ulogu izmiritelja. "Nemogue!" uzviknu Vada. "Pretpostavimo da doemo do rezultata istovetnih onima koje su objavili Rusi." "Zar je to va no?" ree Aiba. "U redu, dosta. Ja ne smatram da se meu vama nalazi komunista." "Gospodine? ta ste time hteli da ka ete?" Stvari su se odjednom zapetljale. "Pa, oni tako ka u. Ja lino mnogo ne razmi ljam o tome." "Ah... to sam i mislio." "Oni vam ne bi bili ravni, gospodine." Svi se u olak anju nasmeja e. Prezirao sam sam sebe. "Da li je onda ovaj razgovor o prekidanju posla bio ala?" Neodreeno se osmehnuv i, ja ustadoh. Kada je Tanomogi zapalio ibicu i prineo mi je shvatih da u ustima dr im cigaretu. Govorei tiho da bi me samo on mogao uti, rekoh: "Popni se posle na drugi sprat." Tanomogi mi iznenaeno uzvrati pogled. Oigledno me je odmah shvatio. 6. "Istina je. Iznenada sam, za vreme razgovora sa svima vama, shvatio ta je trebalo da uradimo." Buka ventilatora zaista je bila nepodno ljiva. "To sam i mislio. Ne znam zbog ega, ali i meni je to palo na pamet, i to upravo tada." "Onda e mi pomoi? To znai da emo provesti mnogo besanih noi. Ne elim da za sada ostali znaju mnogo o tome." "Naravno." Tanomogi i ja brzo skidosmo albume sa police, poesmo da ih preureujemo na nov nain kako bi ih ma ina to lak e razumela. Ona mora da primi u memoriju celokupan njihov sadr aj. "Mnogo puta sam povr no razmi ljao o tim idejama. Ma ina je esto bila sklona da o njima razgovara." "To je samosvest?" "Da, pretpostavljam da je to. U svakom sluaju, ako uspe da shvati svoj polo aj, sigurno e pronai nain da sama prebrodi ovu krizu." "Ali da li je u stanju da sve to uradi na osnovu samo ovih podataka?" "Naravno, bie joj potrebna i dodatna obja njenja. Kasnije emo ih snimiti na traku." Vada nam je za veeru donela nekoliko sendvia i pivo. "Da li vam je jo ne to potrebno?" zapitala je. "Ne, hvala. Ovo je dovoljno." U radu nam je vreme brzo prolazilo. Pre nego to smo postali toga svesni ve je bilo devet, a zatim i deset sati. Svakog asa bismo hladili oi ledom iz fri idera. "Hoemo li sada ubaciti u memoriju i predvianja Moskve II?" "Naravno, moraemo. To je veoma va na prekretnica na prelazu izmedu III i IV albuma." "U koji emo odeljak umetnuti podatke?" "Neka to bude meuitanje, ukljuujui i sve vesti iz Rusije." Rezultati su bili veoma zanimljivi. Prva op ta stavka saop tila nam je da je predvia iz Sovjetskog Saveza bio prekomerno aktivan - to je bilo jasno od poetka. Ali ono to nas je iznenadilo bilo je predvianje koje se poklopilo sa predvianjem Moskve II u kome se ka e da e u budunosti postojati samo jedno komunistiko dru tvo. "udno. A ta ta ma ina podrazumeva pod komunistikim dru tvom?" "Pa, izgleda da ima neku uop tenu ideju o tome." "Pogledaj da li reaguje jo koji odeljak." Posedujui osnovne ideje, ma ina je sada ovako razumela komunizam. Politika - predvianje Komunizam je predvianje od najvee vrednosti, krajnje politiko

predvianje koje se javlja onda kada su poptuno poznata sva predvianja. Pro e me neko oseanje napetosti, kao kada zmija grize sopstveni rep, ali sve dok u definiciji nije bio sadr an i vrednosni sud, nije bilo potrebe tra iti gre ku u ma ini. U svakom sluaju odluih da nastavim, i dok sam ubacio sve raspolo ive podatke, ve je pro lo tri. Oseao sam se sve iji nakon to sam pojeo donete sendvie. "Pa dobro. Iz kog ugla da ma ina pone sastavljanje programa?" "Kako to misli 'iz kog ugla'? Jo nismo dotle stigli. Pre nego to to uradimo, eleo bih odgovor na pitanje koji su nam podaci jo potrebni da bismo znali kako da se postavimo prema komitetu." Bio je to tegoban posao koji je zahtevao mnogo vremena. Trebalo je samo strpljivo gurati napred pod vostvom oseanja i intuicije, to jest, koristiti se nekom vrstom metoda koji se zasnivao na principu poku aja i gre aka. Nedugo potom, prozor se obojio plavetnilom. Tada nas savlada umor. Od tog asa sam se smenjivao sa Tanomogijem, ali im sam mirovao zapadao sam u san. Nakon kratkog vremena, kada sam pogledao uokolo, video sam Tanomogija kako i on ve drema. U meuvremenu, dobili smo neodreen odgovor. U poetku nisam mogao da razumem njegov smisao. Kada sam poku ao da ispitam dva odeljka koji su davali zajednike odgovore uvideh da sam jedan bio ja, dok se drugi predstavljao kao neki ovek. Sama ma ina za predvianje je, naravno, predstavljala mene. Ma ina i neki ovek? ta bi to moglo da znai? Samo trenutak. Ne proistie li nejasnost odgovora iz injenice da se jednostavni podaci meusobno potiru? Stoga poku ah da ne to izbacim ostavljajui odgovore onakvim kakvi jesu. Po to sam to uradio, reakcija se poveala. Nije bilo u pitanju samo izbacivanje; bilo ta da sam izbrisao, reakcija se na isti nain poveavala. Ali ja sam bio na gubitku. ta je to elela da ka e? Odjednom, postadoh svestan da je upravo nejasnost mo da predstavljala odgovor na moje pitanje. Pitanje koje sam postavio, a da to nisam ni shvatio; cilj programiranja koji sam odredio potpuno nesvesno. Ako je u tome bila stvar, ta sam, za boga miloga, poku avao da pitam? Pa, to je bilo oigledno: da li je postojala ili nije, bilo kakva mogunost da se slomi otpor komiteta? Ako jeste, pitanje je bilo kako to ostvariti. To je mo da bio odgovor na moje pitanje. Ako ga kao takvog prihvatim, sve je bilo razumljivo. Moramo poku ati da dobijemo predvianje o oveku - nekom potpuno anonimnom oveku - sainjeno od podataka koji su poni tili ostale podatke dru tvene prirode, meusobno se potirui; predvianje privatne budunosti. Ovo je, verovatno, bilo to. Oigledno sam suvi e olako shvatao ma inu. Izgledalo je da predvia poseduje moi koje prevazilaze moju ma tu. Ne predstavlja ni ta neoekivano da dete iznenadi roditelja ili da student nadma i uitelja. Brzo sam probudio Tanomogija. U prvi mah bio je sumnjiav, samo delimino ubeen, ali uskoro se i sam uverio u opravdanost mojih tvrdnji. "To se sigurno sla e sa teorijom. Politiko predvianje i privatna, pojedinana sudbina bile bi korelativne u svakom pogledu. U svakom sluaju, pretpostavljamo da je u tome stvar." "Ko bi bio pogodan kao model?" "Hajde da pitamo." Ali ma ina oigledno nije nameravala da ode tako daleko i uka e nam na model. Verovatno bi svako odgovarao. "Ispada da emo sami morati da tra imo." "Poimo od prvog predvianja. ovek o kome je re ne sme biti svestan da ga tra imo." "Zadivljujue." "Da, jedva ekam da ponemo." Ponovo sam se izvukao. U stvari, jo nisam shvatao da e rad sa ivim ljudskim stvorenjem biti mnogo zanimljiviji od predvianja brojeva i dijagrama. Pretpostavljam da je bilo sasvim prirodno to u tom trenutku nimalo nismo marili za osobu koju je trebalo konano da izaberemo i podvrgnemo posmatranju. Odspavao sam oko pet sati na sofi.

Ne to pre dvanaest, uputio sam poziv Tomojasiju tra ei dozvolu da nastavim sa predlozima za program ma ine. Odgovor sam dobio u tri sata. "Uspeh! Dono enje konane odluke odlo eno je do sledeeg sastanka komiteta, ali ovog puta plan se dopao ak i upravniku Biroa... zahvaljujui vama." Od kada smo poeli da verujemo u ma inu i od kada nas je ubedila u svoju vrednost, nismo mnogo brinuli da li e ideja biti prihvaena, ali ipak mi je bilo lak e kada sam uo Tomojasijev veseli glas. 7. U etiri sata krenuli smo u potragu za na im ovekom - premda se mora rei da mi nismo bili ti koji su po svaku cenu eleli mu karca. Dva puta smo ubacivali u ma inu pare hartije na ijoj je jednoj strani pisalo MU ARAC, a na drugoj, ENA; po to je ma ina oba puta izabrala MU KARCA, odluili smo se za osobu mu kog pola. "Shvatate li da ima stra no mnogo mu karaca. Kojeg da izaberemo?" "Oseam se kao vuk u stadu ovaca." "Previ e nam mu karaca stoji na raspolaganju. Trebalo je da se opredelimo za enu." "Oh, ma ajde. Uskoro e se na slici pojaviti i ena." U poetku etnje bili smo dobro raspolo eni. Krenuli smo podvo njakom, a zatim nadvo njakom sve do injukuja. Ali polako smo poeli da se zamaramo. "Ne vredi. Moramo da utvrdimo uzor prema kome emo vr iti izbor." "Ali kako? Nekoga za koga mislimo da e do iveti duboku starost?" "Mo da nekoga ko izgleda pomalo nepredvidiv." "To znai da treba izabrati nekoga ko deluje sasvim obino." Ali bilo je previ e upravo takvih ljudi. To bi bio ist pogodak ili proma aj. Negde oko sedam sati, iscrpljeni od hodanja, uosmo u mali kafe i smestismo se u uglu do prozora koji je gledao na ulicu. I tu nabasasmo na na eg oveka. Nepokretno je sedeo za susednim stolom; ispred njega se nalazila porcija sladoleda, a oi su mu bile upravljene u neku taku s one strane vrata na kojima je zlatnim slovima bio ispisan naziv lokala. Sladoled se istopio i ispunio zdelicu gotovo do samog vrha. Pretpostavljao sam da ga on nije ni eleo, ali ga je naruio i jednostavno ostavio da se otopi. Kada sam se osvrnuo, primetih da je Tanomogi pomno posmatrao istog oveka. Nisam znao koliko je vremena trebalo da se sladoled istopi, ali to se nas ticalo, prizor je bio veoma uznemirujui. ovek sasvim obine spolja nosti, ali koji kao da je u sebi skrivao neku priu. Ovo je mogao da bude prilino uslovan opis, ali same njegove jedva raspoznatljive crte lica izgledale su nam krajnje pogodne za na plan. Tanomogi me udari po ruci i namignu. Klimnuh u znak saglasnosti. Kelner nam prie da primi porud binu. Tanomogi zatra i voni sok, ali kada se ja odluih za kafu i on se predomisli. ekajui na kafu, sedeli smo bez rei. Bili smo iscrpljeni; no, ti ina koja je zavladala nije bila posledica umora, ve te ine odluke koju nam je valjalo doneti. U svakom sluaju nije bilo va no ko je bio na ovek, sve dok je on sasvim obina osoba, ali i takva koja poseduje izrazite osobine. Ipak ni ta nismo mogli pouzdano da ka emo dok ne ispitamo da li je on ili nije izrazita linost. etnja nas je izmorila. Nismo mogli da se do u beskonanost kolebamo. Da ga je jedan od nas predlo io, na li bismo se u situaciji da se onaj drugi odmah slo i izborom ovog oveka sa istopljenim sladoledom za na eg zamoria. Uprkos vruini koja je vladala, nosio je pomalo izlizan, ali dobro skrojen flanelski sako; dr anje mu je bilo uspravno i nepomino. Zbog toga su njegovi pokreti, kada bi s vremena na vreme promenio polo aj nogu, bili mnogo upadljiviji. Ali uporno je nastavljao da, na jedan razdra ujui nain, gnjei neupaljenu cigaretu koju je dr ao meu dlanovima polo enim na sto. Iznenada se zau buna muzika. Jedna osamnaestogodi nja ili devetnaestogodi nja devojka u crvenim sandalama i crnoj suknji, koja joj je

dopirala do kolena, ubacila je novi od deset jena u d u-boks iza na ih lea. Trgnuv i se, ovek pogleda preko ramena, i tada smo po prvi put bili u stanju da mu jasno vidimo lice. Bilo je napeto i nervozno, sa upalim oima, nataknuto iznad vora kravate kao da je privr eno zavrtnjima. Pretpostavljao sam da ve ima oko pedeset godina, a ipak je izgledao nekako udno mladalaki, mo da i zato to je bojio kosu. Muzika mi se inila krajnje vulgarna. Ali ona to oito nije bila Tanomogiju, koji je poeo da po taktu dobuje prstima. Zadovoljno srknuv i kafu, on se iznenada pomeri na stolici i obrati mi se. "Gospodine. to vi e posmatram ovog oveka, sve mi se vi e ini da je on pravi. Hajde da njega uzmemo." Ja jednostavno nagnuh glavu na jednu stranu. Nisam imao nameru da stvaram te koe, ali odjednom me je preplavilo neko nesnosno neprijatno oseanje. Dok se predvianje budunosti jedne osobe svodilo na razmi ljanje o njoj, sve je izgledalo kao divna pustolovina, ali kada se preda mnom na lo bie koje e mi mo da poslu iti u eksperimentu, nisam vi e bio sasvim siguran da li je sve to, u stvari, imalo smisla. Pro le noi sam bio iznuren. Nisam li mo da pogre no proitao ono to je ma ina ispisala? Da nisam arbitrarno preveo ne rei ma ine, ve svoje sopstveno oseanje nemoi - oseanje koje je proisteklo iz osujeenosti koju sam iskusio kada je komitet odbio da prihvati bilo koji predmet za predvianje? " ta ste rekli? Ne mo ete se sada povui." Zapoe Tanomogi, a zatim mu se oi sumnjiavo zasuzi e. "Ma ina je izdala nareenje, zar ne? ak ste se pomuili da dobijete Tomojasijevo odobrenje." "Ali jo imamo samo neformalo dopu tenje da nastavimo. Pitam se ta e rei komitet?" "Ne brinite zbog toga", ree on, napuiv i usne. "U svakom sluaju, upravnik Biroa odgovoran je za to. Ne bi trebalo da bude problema." "Mo emo li biti sigurni u to? Ko zna, mo da e se on jednostavno popi maniti do sledeeg sastanka. Ma koliko da navaljujemo, na projekat nema nikakve veze sa politikom; a oni nikada nee odre iti kesu za ne to nepotrebno. Da li emo ili ne dobiti sredstva, zna , zavisi od toga da li e komitet odobriti na projekat ili ne. Ovde naprosto nije re o dopadanju ili nedopadanju." "Ali ma ina nam je zaista rekla da se latimo ovoga." "Bili smo bunovni. Mo da smo pogre no proitali." "Ne mislim tako", ree Tanomogi, preturiv i pri tom a u sa vodom u svojoj rasejanosti. Izvadi zatim maramicu i iscedi pantalone na kolenima. "Izvinite. Ali ja verujem u ma inu. Svi smo mi, ukljuujui tu i komitet, bili pod uticajem Moskve lI. Poku ali smo da izvr imo predviaki program koji bi se zasnivao samo na podacima o dru tvu. Ali ako koristimo samo ovakav objektivan materijal, razumljivo je da se kao najvi a vrednost predvianja pojavljuje komunizam, upravo kao to je i ma ina rekla. Drugim reima, predvia se mo e iskazati samo ako ga koristimo u praktine svrhe. U tom smislu, veoma je zanimljiv sud ma ine da je komunizam najvi a vrednost predvianja. Ali za oveka najva niji je sam ovek, a ne dru tvo. to se njega tie, ravo dru tveno ureenje je nepodno ljivo, bez obzira na racionalnost njegove organizovanosti." "Pa ta s tim?" "Smatram ideju da ma ina predvidi privatnu budunost date osobe zaista prihvatljivom. Ako je dobro izvedemo, mo da emo i sami biti iznenaeni suprotnim zakljukom od onog do koga je do la Moskva II." "Ali ma ina to nije stvarno rekla." "Naravno da nije! ak i ne verujem mnogo u to. Samo ka em da mi se ini da u moi da obrlatim komitet ako im saop tim kako verujem. A zatim bi trebalo da usledi odreen broj neposrednih i konkretnih pogodnosti. To jest, ako ma ina bude imala uspeha i ako se doepamo formule za predvianje ovekove budunosti. Na primer, ta bi se desilo ako bismo mogli da donosimo savr ene presude predviajui i pro lost zloinca? Mogli bismo da saseemo zlo u korenu. Mogli bismo da budemo brani savetodavci, da odluujemo prilikom zapo ljavanja,

dajemo dijagnoze bolesti, i bavimo se mnogim drugim problemima vezanim za ivot; ako bude potrebno mogli bismo da predviamo i smrtni as." "Od kakve bi to bilo koristi?" "Mogu da zamislim odu evljenje osiguravajuih dru tava", Tanomogi se trijumfalno nasmeja, a zatim zajedljivo ree: "Ako razmi ljamo na ovaj nain, ma ina poseduje nesluene mogunosti, zar ne? U svakom sluaju smatram da taj plan puno obeava." "Mo da si u pravu. Ni ja ne sumnjam u sud same ma ine." "Za to ste onda rekli da smo se prevarili prilikom itanja?" "Samo tako. Zna ... Bez obzira na tvoje rei, pitam se kako bi se oseao kao zamore?" "Ja to ne bih mogao da hudem. Znam sve o ma ini: ne bih odgvarao uslovima." "Pretpostavimo da ne zna . Govorim samo hipotetiki." "U tom sluaju, ne vidim nikakvu razliku. To mi ni ta ne bi smetalo." "Stvarno?" "Naravno. Gospodine, vi ste pod velikim nervnim pritiskom." Zaista. Mo da sam i bio. Ma ina je samo mene iskljuila. Kako sam mogao da dozvolim da me ma ina iskljui i da me Tanomogi nadma i? 8. Dvadesetak minuta po to smo popili kafu, ovek konano ustade. Bilo je oigledno da osoba koju je ekao na kraju ipak nije do la. Izi li smo iz kafea neposredno posle njega. Grad je postepeno tonuo u mrak. Nemirna, isprekidana gomila, koja je vredno upijala estice ve take svetlosti, oblikovala je zid, oito se borei da uspori dolazak noi. ovek nezainteresovano napusti kafe i uputi se pravilnim korakom niz prolaz u pravcu glavne ulice. Korak mu je bio vrst. Sa druge strane puta, pored siu nih i gusto zbijenih saki barova, spodobe neodreenog pola, obuene od glave do pete u neobine enske haljine koje nose travestiti pozivale su mu terije promuklim glasom kod svakog drugog ili treeg lokala. ovekov poslovni korak postajao je sve samouvereniji, mada takvo njegovo dr anje uop te nije priliilo ovakvom jednom mestu. Kada je stigao u glavnu ulicu, odjednom se okrete i pogleda iza sebe. Zbunjeno zastadoh; Tanomogi me povue i pro apta: "Ne zaustavljajte se. Primetie nas." Pratili su nas glasovi devojaka koje su nas pozivale da uemo u barove. Morali smo da se uputimo pravo prema oveku, koji je stajao i gledao u na em smeru. Ali on nije obraao pa nju na nas oigledno zadubljen u sopstvene misli. Po to je bacio pogled na sat, on krenu u smeru iz koga je upravo do ao. Shvativ i da se vraa, glasovi stado e ponovo da ga pozivaju. Osetih kako su mi se obrazi ukoili poput daske. On se vrati do kafea i pogleda unutra. Onaj koga je oekivao jo nije bio do ao. Ponovo se uputio niz prolaz prema glavnoj ulici. Ovog puta ga je pratilo manje glasova. Nakon mog prolaska neko pljunu. Shvatili su da ga uhodimo. Pretpostavljam da svi shvataju kako je uhoenje neke osobe prljava rabota. "Hoe li ovaj momak konano da stigne do nekog kaveza... a da to sam ne shvati?" "Ali svi smo zatvoreni u kavezima." "Kako to mislite?" "Pa, zar nismo?" ovek se odjednom uputi niz glavnu ulicu u pravcu juga. Tamo se nalazilo gradili te oivieno da anom ogradom. Ulica iznenada utonu u mrak. Posle otprilike dva bloka on pree na drugu stranu i uputi se ponovo nazad istim putem; pro av i pored ulaza u prolaz iz koga je upravo do ao, on zavi nadesno i izbi na ulicu ble tavu od zbijenih nizova svetiljki. Na njenom kraju nalazio se niz bioskopa. Kada je stigao do njih, on ponovo promeni smer, i vrati se natrag. "Pazi molim te. Izgleda kao da ni sam ne zna kuda e." "Ljut je po to se osoba koju je oekivao nije pojavila."

"Ali zar i u tom sluaju ne hoda sasvim besciljno. Pitam se od ega ivi?" "Hm." Stvarno i sam sam upravo o tome razmi ljao. Navikao je da ga ljudi posmatraju. Mo da je dugo godina radio na jednom mestu gde je morao da pazi na svoje dr anje pred drugim ljudima, gde se velika pa nja pridavala samo pojavi. "I ja se pitam. Da li smo pozvani za ono to inimo?" "Pozvani?" Okrenuh se, mislei da se Tanomogi nasmejao, ali on to jasno nije uinio "Da. Pozvani. ak ni lekaru nije dozvoljeno da vr i sve eksperimente na ljudskim biima. Ako ne budemo pa ljivi, zna , na plan e se svesti na vivisekciju." "Oh, preterujete, gospodine. Ako posao budemo dr ali u tajnosti sve e biti u redu. Ne nameravamo nikome da naudimo." "Pa... da sam ja na mestu tog oveka, mislim da bih bio veoma ljut." Tanomogi zauta. Ali izgleda da ga to nije nimalo uznemirilo. Radio je sa mnom pet godina i itao me je kao otvoremu knjigu. Nikada ne bih prekinuo ovu poteru. ta god da se desi nisam nameravao da je opravdavam. Ako bi ma ina naredila ubistvo, ja bih ga bez sumnje izvr io, mada nevoljno. Ovaj obian sredovean ovek koji je sada i ao ispred nas, a sa neim pomalo tajanstvenim u sebi, bie razodenut do gole ko e, i mi emo saznati i njegovu pro losti i njegovu budunost. Kada na to pomislih pro e me bol kao da u ja biti ogoljen. Ali mnogo bih vi e bio zapla en da sam pri ovakvom stanju stvari okremuo lea ma ini za predvianje. 9. Celu no smo posvetili ovom oveku. Neprestano je i ao napred-nazad ne napu tajui jednu usku oblast, kao da se kretao hodnicima nekog preduzea, nosei papire. Za sve to vreme jednom se zaustavio da telefonira, a dva puta je zastao kod flipera: prvi put se zadr ao petnaest, a drugi put dvadeset minuta: inae je jednostavno besciljno hodao bez zaustavljanja. Pretpostavljali smo da je neka ena prekr ila svoje obeanje i nije do la na sastanak. Kada se zae u njegove godine - a ja sam im se upravo pribli avao - ne oekuju se vi e sluajni susreti. Ni ta nas vi e nije iznenaivalo. Nije bilo nikakve potrebe davati sebi odu ka tumaranjem ulicama zbog izneverene nade. Samo je ena mogla negde da prekine jednainu. Njegova zbunjenost je bila sme na i obina, slina ivotinjskoj. Pokazalo se da smo imali pravo. To i nije udno. Oko jedanaest sati kratko je telefonirao sa javnog telefona koji se nalazio na tezgi u jednoj radnji. (Tanomogi mu se smelo prikrao, uspeo je da vidi broj i pribele i ga u svoj blok.) Zatim je u ao u tramvaj i si ao na petoj stanici. Njegovo odredi te bila je mala stambena zgrada iza jedne trgovake ulice; da bi stigao do nje morao je da proe prolazom dugakim oko pola bloka. Neko vreme je stajao pred kapijom zgrade, osvrui se levo i desno, zastav i kako bi se uverio da li je sve bilo u redu. U meuvremenu, kupili smo cigarete u prodavnici na uglu. (Zahvaljujui njemu bio sam prinuen da kupim ve vi e od dest pakli.) Uskoro je u ao i Tanomogi smesta krete za njim. Ako sve proe bez te koa i on dospe do sobe, pogledae ime na vratima. Ako ga, pak, zaustavi vratar, dogovorili smo se da ga podmiti i tako dobije potrebno obave tenje. Za to vreme ja sam motrio na celu kuu sa ugla kapije. Na prvom spratu nalazile su se tri prostorije; na svima su zavese bile navuene i gorela je svetlost. Na drugom spratu, videle su se etiri sobe ukljuujui i prostor iznad ulaza. U svim ostalim svetla su bila poga ena. Nakon kratkog vremena, na najudaljenijem prozoru se za trenutak pojavi svetlost i pri njoj se zaleluja senka neke osobe. A onda se prozor iznenada ponovo zamrai. Tanomogi istra u arapama, dr ei cipele u rukama. "Video sam! Tablicu na vratima. U stvari, na njoj je ensko ime. Kondo ikako. 'ikako' je napisano u kurzivu", dahui je ispriao dok je oblaio cipele skrivajui se u senci kapije. "Bilo je uzbudljivo, zaista... raditi ne to ovako. Bilo mi je to prvi put." "Samo trenutak, nisu li se svetla upalila?"

"Da. I uo sam tup udarac neeg to je palo." "U najudaljenijoj sobi, zar ne?" "Da li ste primetili?" "Vrlo udno. Svetlost se upalila, a odmah potom ugasila." "Hej. Kladim se da je u pitanju ljubavni sastanak." "Tim bolje. Nadam se da nije primetio da smo ga pratili." "Naravno da nije. Da jeste, poku ao bi da nam umakne pre nego je do ao ovamo, zar ne?" Zbog neega sam poeo da se oseam neprijatno. Na a prvobitna namera bila je, naravno, da doemo do imena i adrese tog oveka, ali nismo doveka mogli da ostanemo ovde na stra i; mo da je nameravao da tu provede celo vee. Nijedan od nas nije ni oka sklopio jo od noas. Kako jo nismo odluili da ovog momka uzmemo za zamore, mogli bismo jednostavno da ga ostavimo u rezervi i iskoristimo enu - koja je zapravo bila nuz-proizvod kao glavni subjekat, u zavisnosti od razvitka dogaaja. I Tanomogi se slo io da u ovom asu odustanemo. "Ali kao to ste rekli, gospodine, ona je ve dovoljno upletena, zar ne?" "U svakom sluaju... mu karac... devojka... na isto mu se hvata." Odluili smo da se za sada povuemo. Iziosmo na ulicu gde se rastadoh sa Tanomogijem i odoh kui, dr ei se za glavu koja me je bolela od umora. Dok sam mehaniki slu ao enu koja mi je priala kako su se deca posvaala u koli, stalno sam iznova primoravao sebe da ostanem budan. Ali konano, ipak skliznuh u omeenu rupu sna, jedva toliko veliku da me primi. 10. Narednog jutra sam se uspavao kao to sam i predvideo. Pro lo je ve deset kada sam stigao u Institut. U poetku sam - ni sam ne umem da objasnim za to mislio da bi trebalo da obavestimo lanove Instituta nakon to uspemo da kroz komitet proguramo Tanomogiev i moj plan i od njega dobijamo formalno odobrenje. ak smo i pustolovinu od pro le noi izveli na svoju ruku i nikome ni ta o tome nismo rekli. ovek koga smo pratili bio je niko, i u tome je bila prednost, jer mnogostrana istra ivanja koja smo dosad sproveli verovatno nam nee biti potrebna. Ali iz vlastitog iskustva shvatili smo da nije bilo lako razbiti ljusku koja obavija neiji privatni ivot. Kada bismo tome posvetili malo vi e vremena, mo da i ne bi bilo te ko napraviti okvirni plan, ali na nesreu preostalo nam je jo samo pet dana do sledeeg sastanka komiteta. Ako plan do tada ne bude gotov, situacija e se pogor ati i gotovo sigurno e nam narediti da prekinemo, bar privremeno. Ali na putu do Instituta, promenio sam mi ljenje i odluio da saradujem, to jest da ceo plan otkrijem lanovima Instituta. Kada bih im izlo io okolnosti oni bi sigurno uvali tajnu. A ja bih nastavio mehaniki i podelio bih posao na ispitivanje identiteta ene i istra ivanje mu kareve pro losti; za svaki bih naimenovao po jednu grupu i detaljno bih odredio njihove zadatke i odgovornosti. Tokom dva dana sakupio bih to je mogue vi e podataka, a zatim bih na osnovu njih koordinirao planove za budunost, mogunosti i perspektive. Prva stavka bila je dobijanje saglasnosti od komiteta. Pre nego to sam oti ao u kancelariju, zavirih u istra ivaku sobu tra ei Tanomogija. Reko e mi da me ve neko vreme eka u sobi sa kompjuterima na drugom spratu. Ostavih poruku da svi treba gore da se okupe, po to imam ne to da im ka em i smesta se uputih do Tanomogija. Tanomogi me o tro pogleda, ne pozdraviv i me, sa laktovima oslonjenim o klupu pored kontrolne table. Bilo je to neobino dr anje s njegove strane. " ta emo sada, gospodine?" ree on, ne pomeriv i se s mesta. " ta time hoe da ka e ?" "Dogodilo se nepredvieno, zar ne?" On otvori novine koje su mu bile polo ene na krilu, pokazujui prstom na njih kao da me izaziva. "O emu to, za boga miloga, govori ?" Tanomogi isturi bradu kao u zaprepa enju, od ega mu se izdu io vrat. "Gospodine, zar jo niste itali novine?" Upravo u tom trenutku ljudi iz istra ivake sobe pope e se stepenicama

lupkajui drvenim sandalama. Gledajui me podozrivo uglovima svojih oiju, Tanomogi ustade. " ta to..." "Pozvao sam ih. Hteo sam da im raspodelim du nosti." "Zaboravite na to. Pogledajte ovo", odbrusi on, pru ajui mi novine. ustro otvoriv i vrata, on se razdra na istra ivae kojl su upravo stigli: "Kasnije! Doite kasnije. Pozvaemo vas kada zavr imo." Do mene je doprla neka duhovita opaska Vade Katsuko izreena piskutavim i srditim glasom, ali nisam tano razabrao njen smisao. To me je najmanje zabrinulo. U novinama je crvenom olovkom bio zaokru en jedan lanak u uglu. Dok sam buljio u njega odjednom me pro elo oseanje da je vazduh oko mene postao nalik na lepljivi d em. EFA RAUNOVODSTVA ZADAVILA LJUBAVNICA Oko ponoi, 29. ovog meseca. gospodina Tu idu Susumea (56) efa raunovodstva u Kompaniji Jo iba iz injuku kvarta, Tokijo, koji je bio u poseti u stambenoj zgradi Midori, sme tenoj u 6. Ulici istog kvarta, premlatila je i zadavila njegova ljubavnica Kondo ikako (26), stanar pomenute zgrade. Devojka se prijavila najbli oj policijskoj stanici. Izjavila je da je zloin poinila u samoodbrani po to se gospodin Tu ida razbesneo zbog njenog kasnog dolaska kui. Kolege gospodina Tu ide ka u da je on bio ozbiljan ovak koji je na svom radnom mestu proveo trideset godina. Svi se sla u da je dogaaj odjeknuo kao grom iz vedra neba. Tanomogi je strpljivo ekao dok sam ja polako isitavao lanak pet do est puta. "O tome sam vam govorio, gospodine." "Hm. ta pi e u drugim novinama?" Kapljica znoja skliznu mi sa ela i pade na lanak. "Kupio sam nekih pet novina, ali ovaj lanak je izgleda najdetaljniji." " teta. Samo mesec dana ranije mogli smo da predvidimo ovo. On je sada mrtav i mi tu ni ta ne mo emo." "Kako bi bilo lepo da su stvari tako jednostavne. Ali, na alost, nisu." "Kako to misli ? Ne mo e se predviati budunost mrtvog oveka, zar ne? Nemamo vremena da se igramo detektiva." "Zabrinut sam." "Zbog ega? Na svaki nain, sluaj poput ovoga suvi e je poseban i nepodesan kao materijal za isprobavanje ma ine." "Ne zavaravajte se. Trebalo bi da vam je sasvim jasno, gospodine, o emu govorim. Nekoliko ljudi nas je videlo kako uhodimo tog momka, Tu idu. Naroito nas je dobro osmotrio stari prodavac duvana na uglu, kod koga smo poslednji put kupili cigarete." "Oh, zaista mislim da o tome ne treba brinuti, po to je ubica ve i onako priznao." "Da li je?" Tanomogi se nervozno obliznu i poe brzo da govori kao da je zbog neeg bio nestrpljiv. "Ja ne mislim tako. Ovaj lanak sadr i dvosmisleno obave tenje. Na primer, zar vam ne izgleda preterano zadaviti ve na smrt prebijenog oveka? I to samo zato to je devojku pozvao na red zbog kasnog vraanja kui." "Pretpostavljam da se razbesneo kada ga je udarila, to je bio razlog da ga ona zatim ubije." "Nemogue. Kako mo e mlada devojka da zadavi razjarenog oveka? Ali pretpostavimo da je ipak tako. Ne smete ne to da izgubite iz vida, gospodine. im je u ao u sobu, svetla su se za trenutak upalila i uo se zvuk neega to je palo; zatim je odmah opet zavladao mrak. Rekli ste, gospodine, da ste toga asa ugledali neiju senku na prozoru. U stvari, i ja sam video neiju senku kako se kree naspram zastakljenog dela vrata. Kada o tome razmislim, nalazim da je protivreno jedno s drugim. Kako je mogue da se pri jednom izvoru svetlosti senka pojavi u isto vreme na vratima i na prozoru koji se nalaze u razliitim smerovima. To znai, da su bile prisutne dve osobe."

"Pa, mu karac i devojka, pretpostavljam." "Ali u lanku pi e da se devojka vratila kui posle mu karca." "Ne mora da bude. Prilino je neodreeno. Prema nainu na koji je napisano, mo e se shvatiti i ovako i onako." "Ali ja sam svojim oima video oveka kako kljuem otvara vrata. Osim toga sa telefonistom sam proverio broj koji je on sino poslednji nazvao i utvrdio da odgovara broju telefona u tom stanu. Poku ao je da utvrdi da li je devojka stigla kui ili ne. Sudei prema njegovom kasnijem pona anju, malo je verovatno da nije." "Pretpostavimo da se vratila ne to posle telefonskog poziva?" "Za to je onda soba bila u mraku? ta je to palo i proizvelo tup zvuk? ta je znailo trenutno paljenje i ga enje svetla?" " ta poku ava da ka e ? Ne shvatam. U svakom sluaju, ona se prijavila." "Ne nije. ak ni policajci nisu tako tupavi da bi to verovali. Mo da su se ljudi iz stana ispod prisetili vremena kada su uli da je ne to palo. Mo da e neko od preko puta izjaviti da su svetla sve vreme bila uga ena. Ali e mo da po otiscima davljenja na vratu otkriti da to uop te nije uinila ena. I odjednom e poeti da sumnjaju i da istragu privode kraju. Tragovi arapa koji su ostali na podu hodnika... otisci prstiju na zidu pored vrata... i na kraju tajanstvene uhode." "Zar si ostavio otiske prstiju na nekom takvom mestu?" "Mo da. Nisam ni sanjao da e se stvari ovako izokrenuti." "Pa i da jesu, ako policija samo bude tamo zavirila, odmah e nai dokaze. Sme no! Oigledno je da ti nisi imao motiva. Mogu da sumnjaju, ali za to nemaju ni trunke dokaza." "Pretpostavljam da je tako. Ali sigurno e sumnjati. Sve dok ne uspemo da ih ubedimo u su tinu na eg poduhvata." "To ti nije nimalo pametno!" "Da, nimalo. Novine e naduvati projekat u nevreme. Ubistvo e pasti u senku, a poee da pi u o na em radu. Ko mar ma inske ere koja gazi ovekovo dostojanstvo." Tanomogi zauta kao da mu je ne to upravo palo na pamet. Mo da se upla io da bi mogao dvostruko da me uvredi. I ovo je bilo dovoljno. U tom trenutku nisam imao vremena za introspekciju. "Potpuno si u pravu. Projekat kao to je ovaj mogu lako proglasiti za opasan. Na i najmanji znak opasnosti komitet, koji je i inae pla ljiv, bie srean da podbrusi pete. Ali zaista si tano sagledao stvari. Mogao bi da postane detektiv ili ak advokat." "U poetku nisam uop te tako dosledno razmi ljao. Dok sam stajao pred vratima naprosto me je pro imalo veoma jako i zloslutno oseanje. Zatim, dok sam itao lanak, intuitivno sam osetio da devojka nije ubica. Ako nije ona, onda smo mi prvi koje e da osumnjie. Ukoliko nameravamo da nastavimo na poduhvat, ne smemo se sada povui." " to znai?" " to znai da nam ne preostaje ni ta drugo nego da sve uzmemo u svoje ruke i nastavimo." "Nastavimo? Hm... pitam se." "Pre nego to ponu da nas opsedaju razni ljudi, morali bismo da se nagodimo sa policijom." "Mislim da bismo to mogli da postignemo preko Tomojasija. Bilo bi pogre no poku ati, a onda se povui. Pored utvrivanja plana akcije, moramo biti odluni i rei samo ono to je zaista neophodno." "Hvala bogu, obja njenja nam ne nedostaju. Podseam vas da je Tu idino telo jo sve e. Nije dugo mrtav." "Tu idino telo?" "Opipljiv materijal za dono enje buduih zakljuaka. Ako je metod ouvanja dobar smatra se da telo fiziki mo e ostati ivo oko tri dana. ak i nakon prestanka rada nervnog sistema." Iznenada mi je svanulo, prozori se otvori e u mom umu i elije poe e da se pokreu. Tanomogi me je jo jednom nadma io. Ali nisam se ljutio. Napokon,

on je bio moj naslednik. "Zar to nije divan plan? To nije samo fantazija; vredi poku ati. To je odlina ideja - poeti od mrtvog tela." "Poeemo sa matematikim induktivnim metodom." "Zatim na red dolazi devojka. Mo da smo sluajno otkrili ovu stvar, ali zaista je izvanredna." "Ako budemo imali uspeha, da li e pravi ubica biti sledei?" "Oh, ne. Tada dolazi praktina primena. To e biti dobar mamac za komitet." 11. Sada kada je plan utvren, nisam vi e mogao da se kolebam. Imali smo jo vremena pre nego se ruka zakona spusti na nas, ali morali smo ne to da smislimo dok telo ubijenog ne vrate ucveljenoj porodici. Bilo je nemogue, naravno, ne upoznati sa celom stvari na e kolege sa donjeg sprata. Tanomogi ree da e se oseati sigurnim ako se on pobrine za to. Podelili smo ih, prema njihovim izrazitim sposobnostima u tri radne grupe; jednu za rad na telu, jednu koja e prikupiti podatke o devojci i jednu koja e otkriti pravog ubicu. Tanomogi je odluio da sam rukovodi celokupnom istragom, u kojoj e telo predstavljati sredi nju taku. Dok se ja budem nagaao sa Tomojasijem u Birou za statistiku, Tanomogi e zavr iti podelu na grupe i sve ih obavestiti o toku akcije, molei ih da budu stalno prisutni kako bi mogli u svakom trenutku da zaponu s poslom. Proverio sam da li je Tomojasu u svojoj sobi i smesta oti ao do njega. Obino nije predstavljalo problem doi do njega. Tomojasu je bio veoma Ijubazan. Nije prestajao da se osmehuje dok sam mu govorio o raznim mogunostima koje e proistei iz pojedinih predvianja. Na kraju se slo io da sredi stvari tako to e posredovati izmeu nas i upravnika Biroa za statistiku. Ja nisam odao na e slutnje, ve sam jako nagla avao kako nas je poslu ila srea. Razgovor je postepeno do ao i do ubistva; i kao to sam pretpostavio, osmeh je i ezao, a umesto njega Tomojasijevo lice je poprimilo uobiajeni izraz, kao da ga je ispio neki ureaj za dehidrisanje. Nisam ni ta zucnuo o svojoj slutnji u vezi sa policijom, usredsrediv i napad uglavnom na to kako ma ina za predvianje mo e da bude korisna u spreavanju zloina. Nakon vi e od jednog asa prilinog truda uspeo sam da ga pridobijem. Ali to, naravno, nije znailo da smo ga ubedili da pregovara direktno sa Biroom. To nije bilo pod njegovom jurisdikcijom. Ubedio sam ga samo da o ovome obavesti upravnika Biroa. Zatim sam jo jedan sat morao da mu ponavljam isti vatreni govor. Od poetka do kraja lice mu je ostalo bezizrazno, to Tomojasiju nije bilo svojstveno. Sa istom bezizra ajno u nas je ostavio da ekamo dok je on nekuda i ezao. Ubrzo potom nazvao me je Tanomogi da me obavesti kako nas je izgleda tra ila policija; veoma sam se uznemirio. Ali Tomojasi je sasvim povratio preda nju ljubaznost. Pretpostavljam da mu je laknulo kada je odgovornost preneo na upravnika Biroa. Govorio je sa najveim moguim odu evljenjem, ali glupo o mogunostima ma ine za predvianje, a ja nisam mogao ni ta da mu odgovorim. Pro ao je jo jedan sat. eleo sam ve da odustanem. Mislio sam da su sasvim zaboravili na mene, kada se upravnik Biroa najzad vratio. "Pretpostavljam da je u redu", ree on poslovnim glasom. "Uspeli smo da se slo imo. Neu vest pustiti u tampu, ali ako vam to bude potrebno, obratite mi se. Stvar je u tome to su ve preduzeti odreeni koraci." Glas mu je bio toliko nezainteresovan da nisam odmah shvatio kako bi, u stvari, trebalo da se radujem ovakvom odgovoru. Po to sam izi ao, ubrzo sam to otkrio i po urio ka javnom telefonu. ak i preko telefona mogao sam da osetim napetost u Tanomogijevom glasu. Spojili su me sa kompjuterskom sobom u Centralnoj socijalnoj bolnici (u toj sobi nalazio se elektronski kompjuter koji je slu io za ispitivanja i davanja dijagnoza). Bili su spremni da ponu sa radom im stigne telo. Poslah Aibu da smesta ode u policijsku stanicu i naredih mu da telo prebaci u bolnicu, a zatim prekinuh vezu. Iznenada, prestadoh da se znojim i osetih bol kao da mi se tlo raspada i razlee u svim moguim pravcima.

Bilo je to uzbuenje. Nakon to sam istrajao u ovom beznadnom poduhvatu, sada kada sam se navikao na njega, istrajnost kao da je postala norma, a pravi posao je najzad otpoeo. Pretpostavljam da se to zove euforija. 12. Pripreme su bile zavr ene. Ureaj za rashlaivanje zastenja i sve i vazduh ue u sobu prijatno se kovitlajui oko na ih nogu. Ve smo bili povezani specijalnim telefonom sa sobom u kojoj su se nalazili kompjuteri u centralnom socijalnom; a istra ivai sa Instituta, podeljeni u tri grupe, od kojih je svaka bila snabdevena voki-tokijem, upravo su se spremali da krenu. (Tanomogi je zaista bio sposoban.) Zatim svi odo e. Nepomino sam stajao ispred televizora i tri voki-toki prijemnika u kompjuterskoj sobi; ti inu je remetilo samo jednolino zujanje predviaa. Sada sam predstavljao samo jedan zavrtanj u ma ini. Sve pristigle izve taje valja direktno u nju pohraniti. Oni bi zatim automatski bili razvrstani i upameni, tako da se moja uloga sastojala u pukom odgovaranju na znake ma ine i njenom opslu ivanju prema datim uputstvima. Pa ipak, bio sam ponosan zbog uloge koja mi je dodeljena. Jer, samo sam ja bio u stanju da je do kraja iskoristim. Ti si moje pro irenje, rekoh joj zadovoljno, jedan uvelian deo mene. 3,50. Tano je pro lo dvadeset pet minuta od kada su Tanomogi i ostali oti li. Prvi se javio Cuda, zapovednik grupe zadu ene za ubistvo. Nije bilo potrebno da ponavlja svoj izve taj Tanomogijevo predvianje se pokazalo kao sasvim tano, bilo je jezivo. Kao prvo, oevici su potvrdili da se devojka vratila kui ne to pre ponoi; na mu karevom potiljku pronaene su modrice od udaraca koje on nije mogao sam sebi da zada. Izgleda da je stvarno do lo do rasprave, ali rezultati ispitivanja ovekovog le a, kao i neki drugi razlozi, ukazuju na izvesna dvosmislena mesta u devojinom priznanju. Definitivno je utvreno da je postojao i sauesnik, ali devojku su verovatno zapla ili, im nije poku ala da izmeni svoj iskaz. U stanici su mu rekli da je prema njihovom mi ljenju okonanje istrage samo pitanje vremena. Te ko je bilo uhvatiti potpuno sluajnog ubicu, iji dosije ne postoji u policiji. U stvari, suprotno je bilo tano: onaj ko vi e planira, taj se lak e oda. (U prvi mah bio sam zbunjen. Bilo je te ko na brzinu prosuditi da li je trebalo da Tanomogi i ja prijavimo ono to smo videli prethodne veeri. Ali prema onome to je policija izjavila postojala je mala verovatnoa da bi sumnja mogla da padne na nas - potpuno nevine posmatrae. A zatim, lino sam verovao da emo otkriti pravog ubicu. Odluio sam da izvesno vreme saekam i ni ta ne prijavim.) Odmah zatim je Kimura, voda grupe koja je ispitivala devojin ivot, poslao izve taj o Kondo ikako. Poev od godina, mesta boravka, zanimanja, do opisa pro losti, karaktera, izgleda, visine i te ine; izve taj je sadr ao sva obele ja koja su najzad predstavljala elemente pogodne za pohranjivanje u ma inu. Ali to je bilo dovoljno samo za poetak. Konano je postalo jasno da su ti povr ni podaci bili nedovoljni da bi se uhvatila jedna osoba. Uskoro bi trebalo da pone ispitivanje tela, to e zahtevati ponavljanje celog postupka uz primenu sasvim drugaijeg metoda. Sem toga, ako bude potrebno, u svako doba mo emo od policije da dobijemo ovakvu vrstu obave tenja, a ako, pak, ne budemo hteli da imamo veze sa njima, lako emo sami da ih prikupimo. Analize su konano poele ne to posle osam. U stvari, izgleda da je trebalo obaviti jo neke pripreme, ali po to su se u bolnici pla ili da nee biti u stanju da o ive le , zajedno smo odluili da krenemo uprkos te koama. U meuvremenu, pristigla su tri ili etiri dodatna izve taja od zapovednika grupa, u vezi sa ubicom i devojkom; kako e analiza tela uskoro odgovoriti na sva pitanja, odluio sam da ih prenebregnem. Sat pre poetka analize, razgovarao sam izvesno vreme putem televizije sa doktorom Jamamotom, koji je bio zadu en za njih. Saop tio mi je da uz pomo elektronskog kompjutera u bolnici mogu da reprodukuju pribli ne biolo ke reakcije kao i da ih ispitaju, ali i da idu dalje, to jest da odgonetnu mo dane reflekse. To je bilo razumljivo. Mozak je predstavljao svet koji ak ni na a ma ina, koja je bila u

stanju da se sama programira, nije jo iskusila. U svakom sluaju, nagovorio sam ga da sakupi odgovore mo danih elija na razliite nadra aje; probau da ih ma ina de ifruje i upamti. Mo da e morati da ih obradi istovremeno i kao uzorke za mo dane talase ivog oveka. Sigurno e biti potrebna detaljna karta; budui da je u pitanju le , mozak bismo mogli da raspodelimo u najmanje osamdeset ili vi e oblasti, umesto da se zadovoljimo samo ranije snimljenim grubim mo danim talasima. (ak i kada je re o ivom telu, ne mogu se postii tako jasni tragovi dejstva talasa kao u sluaju le a; mogue je dobiti samo pribli ne tragove. Doktor Jamamoto je rado pristao da nam ih ustupi ako neki jednostavan uzorak bude odgovarao na im namerama.) Isporuili su telo pre deset minuta. Bilo je hermetiki zatvoreno u velikom staklenom kovegu sa naroitim gasom, tako da e tehniari raditi na njemu iz daljine, slu ei se mehanikim rukama. Doktor Jamamoto je stajao pored kovega i obja njavao ta se dogaa. (Ja sam ga, razume se, slu ao preko televizora.) Zraenje, emitovano iz levog ugla sobe prolazilo je kroz le i na desnom zidu projektovalo neku vrstu anatomske karte tela. Ja, dodu e, nisam mogao da vidim ovu sliku, ali metalne igle, tanke kao vlas kose, na krajevima mehanikih ruku, pa ljivo su voene dejstvom neke nevidljive sile do odreenih mesta u nervnim vlaknima. Iz metalnog lema koji se nalazio na glavi le a virili su, umesto kose i uklonjene lobanje, snopovi bakarnih ica. Reeno mi je da je ovaj lem polo en direktno na mozak i da ima ulogu sprave za merenje. 13. Iznenada blesnu jaka svetlost, obasjav i unutra njost prostorije. Kamera se pomerila ka glavi. Odjednom se, sa suprotne strane, pojavilo Tanomogijevo lice koje se sme ilo u objektiv. Malo sa strane, videla su se zabrinuta lica Aibe i Vade Katsuko kako ukoeno posmatraju glavu le a. Iz tog ugla nije se mogao nazreti mlade iznad Vadine usne, usled ega je ona mnogo lep e izgledala. Kamera se okrete i poe da zumira sve dok ovekovo nago telo, koje se belasalo, nije ispunilo ceo ekran. Jasni znaci davljenja videli su se oko njegovog vrata u vidu niza smeih mrlja, brada mu je bila isturena, usne malo razdvojene, a oi vrsto sklopljene. Iz ko e, koja je izgledala kao da je prekrivena pra inom, trala je neuredna brada. Da li je to bio prilje an i vredan knjigovoa koji je imao porodicu i ljubavnicu s kojom se toliko spetljao da ga je na kraju ubila? Izgledao je mnogo ivotniji, u stvari, mnogo opasnije nego pro le noi kada je, utegnut u svoj flanelski sako, tako uspravno sedeo na stolici u kafeu sa zdelicom otopljenog sladoleda ispred sebe. Nagnao me je da se oseam veoma neprijatno. Konano analize poe e. Prvo su izmerili te inu i visinu, to je iznosilo 120 funti, odnosno pet stopa i jedan palac. Zatim su za trenutak mere raznih delova tela bile izra ene kvantitativno i relativno. Mehanike ruke poe e da se kreu. Istovremeno je izvestan broj igala zaboden u razne delove tela. Niz uzastopnih svetiljki koje su bile vertikalno i horizontalno privr ene na zidu i povezane sa iglama, stade da se pali i gasi kao da prevode rei ma ine. Kao odgovor na to, telo u kovegu poe slobodno da se pomera, gotovo kao da je ivo. To kretanje polazilo je od vrhova prstiju ka gornjem delu tela, na kraju prouzrokujui micanje usana, otvaranje i zatvaranje oiju, pa ak i rad mi ia na licu. Vada stenjui uzdahnu; ak su i Tanomogiju zadrhtale usne, a lice mu se oblilo znojem. Doktor Jamamoto ree: "Na ovaj nain odreujemo motorne funkcije. Kretanje nije isto fiziolo ka osobina. Ono je takoe povezano sa osobenom istorijom tela kao pojedinca." Zatim je usledila analiza unutra njih organa, a kada je to zavr eno, napokon je pristupljeno ispitivanju mo danih talasa. Poveao se broj igala u mehanikim rukama, pri emu se sedam ili osam usredsredilo na lice. Nadra ivale su organe ula kao to su oi i u i. Do u iju je spu ten prijemnik, a ureaj slian velikom dogledu pribli en je oima; poe e da se javljaju zvuci i slike nakon ega je na ekranu usledilo divlje lelujanje osamdeset tananih talasa. "Za poetak", ree doktor Jamamoto, nastavljajui sa svojim obja njenjima, "poku ajmo sa nadra ajima obinih, svakodnevnih pojava. Upotrebiemo pet

hiljada najobinijih reakcija koje smo proizveli u na oj laboratoriji. Njima odgovara grupa jednostavnih imenica, glagola i prideva kojima se oni mogu opisati. Zatim emo upotrebiti pet hiljada malo slo enijih reakcija koje se sastoje od kombinacija prvih pet hiljada i njima odgovarajuih opisa: Obino nam je to dovoljno za dokuivanje reakcija na nadra aje i za izvoenje potrebnih patolo kih analiza. Meutim, danas smo, radi eksperimentisanja, odluili da idemo dalje. To je samo ideja, ali pitam se ta e se dogoditi ako kao nadra aj upotrebimo rei koje su se pojavile u filmskim urnalima i lancima iz novina tokom pro le nedelje." "Ideja vam je sjajna", poeh odu evljeno, a Tanomogi mi sa ekrana klimnu u znak saglasnosti. Stvarno je bilo dobro izvedeno. Nije se uvek dogaalo da vei slu i manjemu. U jednom baenu ribarsku mre u uhvate se i velike i male ribe. ak i mre a misli, to je tananija tim je bolja. Ali dok sam posmatrao liniju talasa, ona se nije promenila ve je i dalje lelujala i podrhtavala poput toplog vazduha nad ulicom. Nisam mogao da odagnam nestrpljenje koje me je obuzelo dok sam ekao da se konano upali svetiljka na ma ini za predvianje, a izlazni kanal pone da zuji punom brzinom. Pitao sam se ta e telo imati da nam ka e? 14. Doktor Jamamoto okrenu prekida za analizu mo danih talasa i klimnu mi glavom sa ekrana. "Do sada smo izvr ili sve predviene analize." Zahvalih mu i ugasih televizor, obuzet neprijatnim oseanjem. Dok je slika nestajala, sa ekrana su me izazivaki gledale nezadovoljne Tanomogijeve oi. Mo da sam zaista bio malo previ e grub i neutiv. Svi su znati eljno i ekivali ta e preminuli raunovoa Tu ida Susumu imati da ka e posredstvom ma ine. Ali ja sam imao neke vlastite ideje. Rezultati analiza ne smeju biti objavljeni dok se ne dovede u nekakav red problem ubistva. Po svaku cenu moramo izbei da prepadnemo pla ljivi komitet senzacionalistikim glasinama. Ako bi iskrslo bilo ta slino ubistvu to bi bio sasvim dovoljan razlog za komitet da se povue. to se mene tie, ono to je imalo prednost u odnosu na ispitivanje kapaciteta ma ine za predvianje bilo je istra ivanje tog neobinog zloina. (Razgovarau o tome sa Tanomogijem kada se bude vratio.) Upravo kada sam hteo da okrenem prekida na odeljku, zazvoni telefon. Podigoh slu alicu i jedan udaljeni, prigu eni glas ree: "Halo? Halo? Doktor Katsumi?" inilo mi se da poznajem taj glas, ali nisam bio siguran. Zbog gradske buke koja se ula u telefonu pretpostavio sam da telefonira iz neke javne govornice. " elim da vas upozorim", nastavi glas. "Bolje da nas se okanete." "Vas? Ko ste to vi?" "Pazite dobro ta vam ka em. To ne treba da znate. Policija ve sumnja na dva momka koja su uhodila tog mrtvog Romea." "Ko ste vi?" "Prijatelj, profesore, prijatelj." Veza se prekinu. Pripalih cigaretu da bih se pribrao, a zatim se vratih do ureaja za izbacivanje odgovora. Okrenuh prekida i proitah znake. Iz nekoliko izvora pokupih analize mrtvog oveka, povezah ih i pripremih ma inu za 'indukciju'. ovek je stvarno bio mrtav, ali ma ina e o iveti i njega i odgovore, upravo onakve, kakve bi on davao da je iv. Naravno, to ne bi bio isti ovek. Jasno da bi postojala razlika izmeu njegovog stvarnog tela i onog koje je projektovano. Bilo bi zanimljivo razmi ljati o toj razlici, ali sada nisam imao vremena za to. "Mo ete li mi odgovoriti na jedno pitanje?" otvoreno upitah ma inu, potiskujui uzbuenje. Posle kratkog vremena dobio sam slab, ali jasan odgovor. "Mislim da je to mogue, ako je pitanje konkretno?" Zbunio me je odve srdaan ton, tako da mi se doista uinilo kako se u ma ini krije pravo ljudsko bie. Ali ovde je bila posredi samo jedna obina

reakcija. Ona nije mogla da poseduje svest ili volju. "Pitam se da li stvarno shvatate da ste mrtvi." "Mrtav?" Jednaina u ma ini iznenaeno zabrekta. "Mislite na mene?" Bilo je isuvi e stvarno da bih poverovao. "Da, naravno", rekoh oklevajui. "Znai tako. Onda mora da sam ubijen, jesam li u pravu?" "Zar ne znate ko je ubica?" Glas odjednom postade o tar i kripav. "Ali ko ste vi, za boga miloga, da mi o tome govorite?" "Ja...?" "Ne, mislim kakvo je ovo mesto? udno je, zar ne, to govorim i razmi ljam iako sam mrtav", ree glas, nervozno se menjajui. "Ah, vi me zavitlavate, je li tako? Shvatam. Poku avate da me preete." "Ni sluajno. U stvari, vi niste ljudsko bie. Vi ste samo jednaina linosti oveka po imenu Tu ida Susumu, jednaina uskladi tena u memoriju ma ine." "Ne zasmejavajte me. I prekinite ovu glupu obmanu. Do avola! Kao da su nestala sva moja oseanja. Ali gde je ikako? Hej, kako bi bilo da upalimo svetlo?" "Vi ste mrtvi." "Dosta s tim ve jednom. Ne mo ete me upla iti." Obrisav i znoj koji mi je proticao pored ugla oka, poku ah da se priberem. "Recite mi sada sasvim jasno. Ko vas je ubio?" Ma ina ispusti uvredljiv zvuk. "Pre nego to vam i ta ka em, voleo bih da saznam ko ste vi. Ako sam ubijen, znai da ste vi to uinili. Hajde, upalite svetlo i poka ite mi ikako. Preimo na stvar." Oigledno je pomislio da sam ja ubica. Ovo je dokaz da mu je svest sezala sve do samog trenutka kada je bio ubijen. " ta mislite ko sam ja?" "Kako bih to mogao da znam?" piskutavo odgovori ovek iz ma ine, poput deaka koji je poeo da mutira. "ak i ako mo da izgledam tako, nisam toliko glup da poverujem u ove la i." "La i? Kakve la i?" "Ma 'ajdete!" Zauh hrapavo, sipljivo disanje, koje kao da mi je zapahnulo lice. Bilo mi je jasno da je to samo ma ina, ali me ipak obuze jeza. Oekivao sam apsolutnu tanost, a bilo je previ e nedoslednosti. Mo da nisam pravilno postupio. Nije trebalo da na ovaj nain odmah polo im karte na sto. Na e suoenje bilo bi objektivnije, da meu nama postoji sigurnosna zona. Okrenuh prekida i ovek se razlui u elektronske fragmente. Postojanje mu je bilo toliko ivotno da sam osetio gri u savesti kada sam ga izbrisao. urno okrenuh vremensku saklu koja do sada nije bila ukljuena, za dvadeset dva asa unatrag, u doba dok je ovek jo ekao devojku u kafeu injuku. Povezah televizor, a zatim ponovo ukljuih ma inu. Zazvoni telefon. Bio je to Cuda, zapovednik grupe zadu ene za tra enje ubice. "Kako ide? Da li su gotovi rezultati analize tela?" "Ne, nisu jo ", poeh nehajno, ali onda se zgranuh kada sam shvatio da sam sa ma inom upravo do ao do jednog va nog dokaza. U razgovoru sa Tanomogijem predvideli smo najgoru moguu situaciju, da pravi ubica nije devojka Kondo ve neka sasvim druga osoba. To je jo bilo samo predvianje, bez stvarnih osnova. Iz razgovora je postalo jasno da je ovek oekivao treu osobu, nekog drugog, a ne devojku, oveka iji su se interesi kosili sa njegovim. " ta se s vama de ava? Imate li neku novu informaciju?" "Ni najmanju. Izgleda da su ga dvojica pratila sve do stana. To je potvrdio prodavac duvana ija se radnja nalazi blizu te zgrade, ali devojka je ipak potpisala priznanje. ak i meu detektivima mi ljenja su podeljena, a niko ne izgleda kao da je posebno zainteresovan za tu dvojicu." "Ali kakvo je va e mi ljenje?" "Pa, malopre sam razgovarao sa Kimurom koji proverava devojku. Dok se ne

razjasni odnos izmeu ovo dvoje, krajnje su slabi izgledi da je osnovana pretpostavka kako je ubica neko drugi. A onda, ako i pretpostavimo da postoji neko drugi, da li je istraga jednog ovakvog dogaaja toliko va na?" "To neemo znati dok sluaj ne bude re en." Zatim razdra enim glasom dodadoh: "Neka vas ne brinu zakljuci. Bolje posvetite pa nju podacima. Mislim da bi nam dobro do ao taan plan devojine sobe." "Ali ne razumem. Kako nam takve stvari mogu pomoi u pravljenju plana predvianja?" "Rekao sam vam. Neemo to znati sve dok ih ne isprobamo!" Odmah sam se pokajao zbog svog ljutitog ispada. "Svi emo zajedno o tome kasnije na miru porazgovarati. Nestrpljiv sam, jer nemamo mnogo vremena. Dozvolite da ponovim: uvajte se novinara. Oni bi na smrt prepla ili komitet." Stvari su zaista polako postajale sve zamr enije. inilo se da u imati pune ruke posle da se opravdam, umesto da smi ljam plan koji e komitet usvojiti. to sam se vi e batrgao, izgledalo mi je da sve dublje tonem. 15. Spustih slu alicu i pogledah uokolo. Na ekranu se pojavilo nekada nje oblije Tu ide Susumu iz vremena kada je jo bio iv, pre dvadeset i dva sata. Ponovo sam osetio ponos zbog sposobnosti ma ine. Kada promenih koordinatnu ravan, ovek se potpuno okrete zajedno sa pozadinom. Ali ova pozadina je ipak predstavljala ovekov unutra nji pejsa , tako da se jasno razaznavalo samo ono to je on video; ostalo je bilo iskrivljeno, nepravilno i nejasno. Tako je prostor u kome je trebalo da se nalazimo Tanomogi i ja bio sasvim crn, kao da u njemu nije ni ta postojalo. Sladoled na stolu bio je potpuno istopljen. ovek zari ka iku u ka u i srknu malo vrhovima skupljenih usana. Za to vreme nije skidao pogled sa vrata. Oh, da, pomislih, prebirajui po seanju, za to vreme. Uskoro e zasvirati d u-boks i ovek e pogledati u na em pravcu. Saekajmo da vidimo. Konano se zau muzika upravo kako sam i predvideo i ovek se okrete. Da bih video kako smo izgledali u njegovim oima, okrenuh koordinatnu ravan za 180 stepeni. Veoma jasno su se raspoznavali d uk-boks i devojka u mini suknji; ispred njih mi smo se veoma slabo nazirali, poput senki. (To je bilo veoma dobro. Ako nas nije video, ne postoji bojazan da nas telo optu i.) Zatim sam poku ao da vreme pomerim za dva sata. ovek je etao ulicom. Pomerih ga jo za dva sata. Stajao je pred javnim telefonom. Zatim sam poku ao da zgusnem proticanje vremena u jednu desetinu normalne brzine. Kao u ubrzanom filmu, ovek naglo uskoi u tramvaj, sie, pojuri prolazom i sti e pred devojin stan. Tada ponovo vratih na normalnu brzinu. Od tog trenutka pre li smo na deo koji je meni bio nepoznat. Ako bi sve dobro pro lo, ne samo to bismo otkrili ubicu, ve bismo i dobili potpune i relevantne podatke da poka emo komitetu, to bi situaciju odjednom preokrenulo u na u korist. Veoma nestrpljiv, netremice sam posmatrao ovekovo kretanje. Popeo se mranim stepeni tem i zastao, ukoeno piljei prema kraju hodnika na drugom spratu. Oklevajui je krenuo napred, pognute glave. Neujno koraajui, kretao se ka pripremljenoj smrti. Tanomogi se nije pojavio na slici, ali mora da sve ovo promatra negde iz senke stepeni ta. ovek izvadi klju iz unutra njeg d epa; po to je nadlanicom otro znoj sa ela, sa e se i otvori vrata. Zvuk otvaranja bio je neobino o tar, kao da je nagove tavao njegovu sopstvenu unutra nju napetost. On irom otvori vrata, ue unutra, a onda ih zatvori za sobom drugom rukom. Ali, sudei prema zvuku, uinilo mi se da nisu do kraja zatvorena. Ispred njega, u mranoj sobi, mogao se videti sivi prozor i neka udaljena svetla. On izu cipele i pru iv i ruku du zida s leve strane napipa i okrete prekida. (Ah... Smrt se pribli ava!) Kada se svetlost upali, postade vidljiva soba srednje veliine, oito devojaka, u kojoj je mali orman skrivao jedan ugao. Nije bilo nikoga. Sobom se irila napeta ti ina. ovekov pogled uzaludno je lutao levo-desno. Iza njega se zau slabi zvuk. Tiho kripanje koje je dolazilo niodkuda. I upravo kada se okrenu, mlitavo se presamiti. Pod se nagnuto podi e i udari ga po licu. Ogromna senka, savijena poput kuke, na e se nad njim, ugasi svetlo i lagano ga poklopi.

Ekran uroni u tamu. Tada je umro. Izvesno vreme sam nepomino gledao u treperavi, crni ekran. On nije video ubicu. Pa kako nije, postoji mogunost da se izmetne u neprijateljski raspolo enog svedoka. Devojka nije bila u sobi. To je i izjavila, ali optu ena je na osnovu toga to se kasnije vratila. Znai, da je njeno priznanje ubistva bila oita la . A to nije bilo sve. Pretpostavimo da je on pomislio da kripa koju je zauo iza sebe potie od otvaranja vrata. S druge strane vrata nalazio se Tanomogi. Rezultati analize tela postajali su sve nepovoljniji za nas. Kao da smo sami sebi vezali u e oko vrata. Izgleda da sam se izvesno vreme izgubio u mislima i nisam vodio rauna o stvarima oko sebe. Odjednom postah svestan neijeg prisustva, okrenuh se i ugledah Tanomogija kako stoli oslonjen leima o vrata. Uop te nisam primetio kada je u ao. (Za trenutak mi se priinilo da se ponavlja scena kojoj sam upravo prisustvovao, da se ja nalazim na mestu ubijenoga. Stresao sam se.) Tanomogi se nasmeja, klimajui neprestano glavom i provlaei prste kroz kosu. "Dosta nezgodna stvar." "Da li si video?" "Da. Samo poslednji deo." " ta je sa ostalima?" "Ostavio sam Aibu i Vadu da saekaju tamo preko. Mislio sam da e mo da biti potrebno ne to dodati analizama." "ekao sam da mi se javi telefonom." Tanomogi uhvati prstima znojavu ko ulju i odvoji je od ko e, a zatim se lagano obliznu. Okrenuh stolicu i pogledah u njegovom pravcu, nastaviv i pakosnim tonom koi je ak i mene zaudio. "Zamisli. Neki tip mi je pretio preko telefona." " ta?" ree Tanomogi, a telo mu se ukoi u polo aju u kome se na lo kada je uhvatio naslon stolice u koju je upravo hteo da sedne. "Rekao je da se suvi e ne me amo. Rekao je da je policiji ve dato do znanja da su dvojica uhodila Cu idu. Mo da je istina. Isto to ka e i Cuda u svom izve taju." "Pa?" "Pa, momak koji me je nazvao zna da smo te uhode bili nas dvojica." "Naravno." Tanomogi ispusti neki hrapav zvuk, a zatim savijajui svoje dugake, vitke prste, ree: "To onda znai da je tamo bio jo neko." "Upravo to i elimo da oni poveruju." "Shvatam", ree Tanomogi ujev i se za donju usnu, a pogled mu skliznu u blizinu mojih grudi. "Mo da je momak koji je telefonirao pravi ubica. A vi ste, gospodine, jedini s njim razgovarali. Uostalom, vi ste moj sauesnik. Ako policija ozbiljno pone da traga za dvojicom uhoda, nai emo se u mi olovci." "Razmi ljao sam o relativnom polo aju senke na prozoru i rasporedu u sobi. Ta senka je sasvim sigurno ona koju sam video kada se Cu ida sru io. Ali jedino si ti mogao da vidi drugu senku sa mesta na kome si se nalazio." "Ako bi me optu ili da je to bila moja senka, ne bih mogao da poreknem", promrlja on uz ve taki osmeh, cokui jezikom. "Za nas je kobno to na model nije video ubicu. Namuili smo se da bi ispitali telo, a ono je sada postalo na neprijatelj. Dospeli smo u situaciju u kojoj biste me vi, ako se pojavi i najmanja mogunost da sam imao bilo kakav motiv, odmah osumnjiili, a ja tu ni ta ne bih mogao." "Motiv je jo jedna te koa koju treba razjasniti, jer nee biti lako navesti ga da prizna." Objasnih mu zatim kako je ovek, mada je predstavljao samo reakciju ma ine, tvrdoglavo odbio da poveruje kako je s njim uop te bilo te ko razgovarati. Tanomogi me je bez rei saslu ao. Zatim tiho ree: "Pa, onda se tu ni ta ne mo e, nego da ga podr imo u tom uverenju." " ta time hoe da ka e ?" "Hou da ka em kako treba da ga navedemo da misli da je jo iv." 16. Mo da se mo e rei da smo manje-vi e uspeli. Utuvili smo u njegovu mislim - glavu ma ine da se u stvari nalazi u bolnikom krevetu i da nije u

stanju da vidi ili osea jer se jo nije oslobodio oka koji je do iveo. Takoe smo mu rekli da e se brzo oporaviti, posle ega je on poeo, bez ikakvih daljih natezanja da nam pria, vapei za osvetom. Bili smo dovoljno lukavi da ga navedemo da govori, pretpostavljam da smo u tome uspeli, mada je i dalje bilo neizvesno u kojoj meri e nam to biti od pomoi. Mrak se brzo spu tao, a jo nije bilo ni est sati. Poela je da pada ki a. Velike kapi su prskale po prozorskom oknu. Slu ao sam priznanje ma ine, sve vreme se oseajui kao da sedim na stolici sa dve noge. Ovo to sledi predstavlja verbalni izve taj onoga to je rekla. IZVE TAJ MORAM DA PRIZNAM, DA BI BILO BOLJE DA SAM MRTAV. OVO JE SRAMOTNO. RAZUMETE? DOVOLJNO SAM STAR DA BIH TO ZNAO. ODVRATNA ENETINA. PITAM SE TA KA E MOJA SUPRUGA. ONA MI TO NIKADA NEE OPROSTITI. NIKADA NISAM NI NAJMANJE BIO NEZADOVOLJAN NJOME. ISKRENO GOVOREI... (IZOSTAVLJEN PARAGRAF.) DEVOJKA KONDO IKAKO PEVALA JE U KABAREU. ALI BILA JE MIRNA I DOBROUDNA: NlKADA NE BISTE POVEROVALI DA JE BILA OD ONIH. TELO JOJ JE BILO UGLASTO I KO ATO, ALI LEPO. TO SE MENE TIE - MO ETE BILO KOGA DA PITATE - JA SAM U PRILINOJ MERI PURITANAC; NIKADA NE ODLAZIM NA TAKVA MESTA. TE VEERI SAM PRATIO PREDSEDNIKA NA E KOMPANIJE, I TAKO... (IZOSTAVLJEN PARAGRAF.) STVARNO NE RAZUMEM. DEVOJKA KOJA PRISTOJNO ZARAUJE I JEDAN NIMALO ZGODAN PROELAVI PEDESETOGODI NJAK. IMAO SAM RAZLOGA DA IZGUBIM GLAVU. LUPKALA BI ME PO BRADI SVOJIM GLATKIM, MALIM VRHOVIMA PRSTIJU. ZNATE, BIO SAM ZAHVALAN. STVARNO NE UMEM TO DA IZRAZIM REIMA; KAO DA SAM SE IZGUBIO. BIO SAM SREAN. ZNAM DA TO NIJE ZA SVAKOGA. SAMO JEDNU STVAR TREBA DA SHVATITE: NIJE BIO U PITANJU NOVAC. MO DA NE VERUJETE, ALI ISTINA JE. NARAVNO, POMAGAO SAM JOJ MALIM SVOTAMA SVAKOG MESECA. REKLA JE DA JOJ JE TO DOVOLJNO. TELO JOJ JE IZGLEDALO KO ATO, ALI ZAISTA JE TO BILA NE NA DEVOJKA. NIJE BILA ZALJUBLJENA U MENE, ALI SAM JOJ SE DOPADAO. NIJE TO PORICALA. OTVORENO MI JE REKLA. IMA NE TO TO BI TREBALO OVIH DANA DA TI... (IZOSTAVLJEN PARAGRAF.) ZATIM JE SUMNJA POSTEPENO POELA DA POMALJA SVOJU RU NU GLAVU. NAKON TRIDESET GODINA RADA KAO RAUNOVOA POSTAO SAM PRILINO KRT KADA SU U PITANJU NEKE STVARI. BIO SAM NERVOZAN; PITAO SAM SE NEE LI MI TRA ITI JO NOVCA, A BIO SAM VOLJAN KADA TO NIJE UINILA. U CELOJ STVARI POSTUPILA JE SUVI E ISKRENO. U TO VREME JE ISKRSAO JEDAN MALI INCIDENT. PA, NIJE TO BA BIO PRAVI INCIDENT, ALI JEDNOG DANA KADA SAM DO AO U NJENU SOBU PRIMETlO SAM DA JE KUPILA VEOMA SKUP TEPIH. SHVATATE? IMAJUI U VIDU NJENA PRIMANJA, TO JE BILO LUKSUZIRANJE. ZNAO SAM TO, PO TO SAM STALNO OPERISAO NOVCEM. JO SAM SE VI E ZAUDIO KADA SAM JE UPITAO ZA TO GA JE KUPILA. ODGOVORILA MI JE DA JE TRUDNA, A KADA JE UPITAH DA LI GA JE KUPILA DA BI PROSLAVILA TAJ DOGAAJ, SRCE POE DA MI KUCA NA NEPRIKLADAN NAIN ZA OVEKA MOJIH GODINA. BIO SAM NA IVICI SUZA. TO JE BILO DIVNO, JER MOJA ENA NIJE IMALA DECE. NE, NE BIH SMEO DA KA EM DIVNO. U SVAKOM SLUAJU BILO JE ROMANTINO I OSEAO SAM ELJU DA OVAJ DOGAAJ SAOP TIM CELOM SVETU. NALAZIO SAM SE U TAKVOM STANJU DA SAM BIO UBEEN KAKO BI I MOJA ENA, KOJA NI TA NIJE ZNALA O DEVOJCI, BILA SRETNA ZBOG MENE DA JOJ OVO KA EM. AH, DA LI TO PADA KI A? UJEM JE. OH, SAMO TRENUTAK. DOLAZIMO DO ONOG GLAVNOG U CELOJ PRII. (KRATKOTRAJNO KA LJUCANJE) ONO TO SADA SLEDI PREDSTAVLJA ANTIKLIMAKS. IZNENAENI STE, ZAR NE? KA E DA JE DANAS ABORTIRALA. PA, TO JE BILO U REDU. SHVATIO SAM MADA NISAM MNOGO VEROVAO U IVOT. ALI KAKO MI NI TA NIJE REKLA OSEAO SAM SE KAO BUDALA. JEDNOSTAVNO SAM POBESNEO. OPTU IVAO SAM JE NA SVE MOGUE NAINE: NIJE ZNALA IJE JE DETE ILI JE BILA UPLA ENA, REKAO BIH, DA GA ZADR I I RODI. AH, DA, RAZUMEO SAM. OSTALA JE U DRUGOM STANJU S NEKIM KO JE BOGAT, PA JE TO ISKORISTILA KAO IZGOVOR ZA IZNUIVANJE NOVCA. AKO TO MJE TANO, ODAKLE JOJ NOVAC ZA TEPIH? HM... DA LI JE TO ONDA ZNAILO DA SVE TREBA DA SE SLOMI O MOJA LEA? ELEO SAM DA ZNAM. ONA ODMAHNU GLAVOM I BRIZNU U PLA. NE, OVO NEMA NIKAKVE VEZE SA ONIM TO SE SINO DOGODILO. SINO SE UOP TE NISMO VIDELI. TO SE DOGODILO, SAMO TRENUTAK, PRE GOTOVO DVA MESECA. DOZVOLITE DA NASTAVIM. ISPRIAO SAM VAM KAKO SAM JE PRITERAO U O AK.

PLAKALA JE. ZNAO SAM DA NE PRIPADA VRSTI DEVOJAKA KOJE SU SPOSOBNE DA IZNUUJU NOVAC, ALI NIJE POSTOJALO DRUGO OBJA NJENJE, ZAR NE? OAJNIKI SE BRANILA. ALI NJENA ODBRANA BILA JE VEOMA SME NA. REKLA MI JE DA POSTOJI BOLNICA U KOJOJ IZVR E ABORTUS I UZ TO JO DAJU SEDAM HILJADA JENA, AKO FETUS NIJE STARIJI OD TRI NEDELJE. TO JOJ SE UINILO UDNIM, ALI JE IPAK OTI LA U BOLNICU DA SE RASPITA. REKLI SU JOJ DA JE UPRAVO U TREOJ NEDELJI TRUDNOE. TAKO SU JOJ ODMAH IZVELI ABORTUS. DA LI BI NEKO MOGAO DA POVERUJE U TO? POSTOJI GRANICA AK I ZA OVAKVE IZMI LJOTINE. UPITAO SAM JE ZA NAZIV BOLNICE... NA TA MI JE ODGOVORILA DA NE MO E, DA JE OBEALA DA NE KA E I DA BI VEROVATNO DOSPELA U GRDNE NEPRILIKE KADA BI ODALA. POVIKAH NA NJU DA PRESTANE I UDARIH JE. BILO JE TO PRVI PUT DA SAM UDARIO JEDNU ENU, MADA SAM O TOME ITAO U PRIAMA. U STVARI, NIJE MI SE DOPALO. OBESHRABRILO ME JE I TOG DANA ODLUIH DA ODEM BEZ REI. NISAM BIO ZADOVOLJAN NJENIM OBJA NJENJEM. OD TOGA DANA MUILA ME JE SUMNJA. NEKAKO U JE PRITERATI U O AK? TAKO DA NEE MOI DA SE IZVUE. SREOM IMALA JE RAUN U BANCI I ISPRAVNU TEDNU KNJI ICU. UDNO JE BILO TO JE UVALA I STARE RAUNE KOJI NIEMU NISU SLU ILI. TO JE ZA MENE BILO VA NO OTKRIE, RAZUMETE, JER SAM RAUNOVOA. OTI AO SAM U NJEN STAN KADA JE BILA ODSUTNA I DETALJNO SAM GA PRETRA IO. BROJKE SU VEOMA ZANIMLJIVE U ZAVISNOSTI OD TOGA KAKO IH ITATE. ONE SU MI RAZJASNILE MNOGE STVARI. IMALA JE POTPUNO NEOBJA NJIVA DODATNA PRIMANJA. NAJVI E DVAPUT NEDELJNO, A NAJMANJE DVAPUT ILI TRIPUT MESENO. NIJE BILO NIKAKVE SUMNJE. POKAZAO SAM JOJ DOKAZ. TO JE BILO TANO PRE TRI DANA. OPET JE BRIZNULA U PLA, ALI NIJE UPALILO. OVO NIJE MOGLA POREI. PONOVO JE POELA SA SVOJIM SME NIM PRAVDANJIMA. OPET JE POTEGLA TU SME NU PRIU O NEVEROVATNOJ BOLNICI, ISPRIAV I MI KAKO MO E DA DOBIJE DVE HILJADE JENA SVAKI PUT KADA DOVEDE ENU IJA TRUDNOA NIJE ODMAKLA DALJE OD TREE NEDELJE. REKLA MI JE DA BOLNICA HOE DA KUPI SVAKI FETUS, AKO NIJE PRO LO VI E OD TRI NEDELJE OD ZAEA I DA ONA DOPUNJUJE SVOJU PLATU RADEI KAO NJIHOV POSREDNIK. UDNA PRIA. BIO SAM VI E ZABRINUT NEGO SUMNJIAV. PITAO SAM SE DA NIJE POLUDELA. KADA SAM RAZMISLIO O TOME, ZAKLJUIO SAM DA TO I NIJE MOGUE. KAO ENI, NEDOSTAJALE SU JOJ STRASTI. KADA SAM ZATIM NASTAVIO DA JE ISPITUJEM, REKLA MI JE DA NE ZNA TA E SE S NJOM DOGODITI, AKO SE U BOLNICI SAZNA DA MI JE SVE OTKRILA. ODISTA JE BILA ZAPLA ENA, TVRDEI DA BI JE MO DA I UBILI. OKUPLJENI FETUSI NISU UMIRALI. ODR AVAO IH JE NAROITI UREAJ U BOLNICI I ONI SU SE RAZVIJALI U SAVR ENIJA BIA NEGO TO JE TO SLUAJ SA ONIMA KOJA RASTU U MAJINOJ UTROBI. NA E DETE JE IVO I DOBRO. KAKO VAM SADA TO IZGLEDA? DRHTITE, ZAR NE? AKO JE TO BILA ISTINA, ONDA JE U PITANJU STVARNO NE TO KRUPNO, A AKO NIJE, ONDA NI KAO LA NIJE BILO BA SITNO. DA SE NE BI NA TOME ZAVR ILO, REKOH JOJ: 'ODVEDI ME ONDA U TU BOLNICU.' AKO SAM POMISLIO DA E SE NAI U KRIPCU, PREVARIO SAM SE. OZBILJNO MI JE PREDLO ILA DA O SVEMU PORAZGOVARA SA BOLNICOM. AKO JE TO ONO TO ELIM. NJEN ODGOVOR SAM DOBIO JUE, NE TO POSLE PODNEVA. TELEFONlRALA MI JE U KANCELARIJU I REKLA DA E NEKO IZ BOLNICE DOI S NJOM TE VEERI U R-KAFE U INJUKIJU POSLE SEDAM I DA E MI SVE OBJASNITI. TAKO DA TREBA DA ODEM TAMO. BIO SAM IZNENAEN. JER NISAM PRETPOSTAVLJAO DA E TO STVARNO UINITI. PO TO ZAMKA SADA NIJE DOLAZILA U OBZIR, ZAKLJUIO SAM DA JE SI LA S UMA. EKAO SAM JE I EKAO U KAFEU; NIJE DO LA. TADA SAM SE JO ZALUDNO PITAO DOK SAM POSTAJAO SVE NERVOZNIJI, DA LI BI JE SLEDEEG DANA MO DA TREBALO SMESTITI U NEKU BOLNICU ZA NERVNO POREMEENE. OSTALO ZNATE. LEPO SAM UPAO U KLOPKU. NE, NE GOVORIM O LJUDIMA IZ BOLNICE. MORA DA JE U PITANJU BIO NEKI MU KARAC. PRETPOSTAVLJAM DA SAM JOJ SMETAO, MADA TO NIJE REKLA, JER JE BILA STIDLJIVA. PO TO JOJ JE BIO POTREBAN IZGOVOR, IZMISLILA JE POSAO SA BOLNICOM KOJA KUPUJE FETUSE. AKO ME BA NIMALO NIJE VOLELA, ZA TO MI TO NIJE REKLA? NE ELIM DA ME U OVOM DOBU NAZIVAJU NERAZUMNIM. ONA NE BI UINILA NI TA TAKO NASILNO; NE BI ME NAMERNO NAMAMILA DA ME NEKO PRETUE. OSTAJE INJENICA DA SAM DUBOKO POVREEN. 17. "Pravi problem predstavlja, naravno, devojka, zar ne?" Ugrizoh se za usnu, uzdr avajui se da ne ka em kako bi se stvari jo vi e zapetljale da je i devojka ume ana. "Ali devojka je priznala da je ona ubica i oigledno nema nameru da izmeni

priznanje, nije li tako?" to je udno. Ako poverujemo ubijenome, ona je pomalo neurotina." "Da je ne to nije upla ilo, pitam se?" "Mo da se jednostavno boji sopstvene senke ili, naprosto, poku ava da prikrije pravog ubicu. Naravno, uvek postoji mogunost da joj je neko stvarno pripretio, bar pretpostavljam." "Praktino govorei, prve dve mogunosti su verovatnije, ali kad razmislim o preteem pozivu od malopre, nikako ne bih vi e odbacio i mogunost zapla ivanja." "Oh, da, telefonski poziv." Celo Tanomogijevo lice se namrgoeno zgrilo kao da poku ava da dokui znaenje iz ovog mi ljenja. "Onda bi to mogao da bude njen ljubavnik, zar ne? Ne, ne. Od poetka sam bio protiv hipoteze o ljubavniku. Te ko je zamisliti da on promi ljeno ubije jednog tako dobroudnog oveka koji njoj ni ta ne znai. Motiv je isuvi e labav." " elite li da ka ete kako bi trebalo da prihvatimo hipotezu da je bila ume ana u nabavku fetusa?" Tanomogijevo klimanje glavom prekide sme ak koji se javio na mojim usnama. "Ne treba da me shvatite tako bukvalno. Ako ne prihvatimo hipotezu da je ubica ljubavnik, mogu samo da pretpostavim kako Cu ida zna ne to nezgodno o ubici ili da mu je ne to uinio. Ne to tako stra no da je ovaj morao da ga ubije. Ovo obave tenje ili ovakvo Cu idino pona anje trebalo bi da se nazre u priznanju koje je nedavno dao. Isto tako, ak i hipoteza o trgovanju tronedeljnim fetusima zaslu uje pa nju zbog svoje udnovatosti." "Ako ni zbog ega drugog, a ono zbog razgovora." "Naravno, samo zbog razgovora. Ogranienje na tri nedelje i fetus mogu predstavljati neku vrstu tajnog jezika. ta mislite da i devojku podvrgnemo testu ma ine? ini mi se da bi to prvo trebalo uraditi." "Pa, do gu e smo se uvalili u ovo", rekoh nevoljko uzdahnuv i. "Ali kad smo ve dovde do li, ne mo emo se sada povui. Moramo da se suoimo sa situacijom, nema nam druge." "Pitam se da li bi trebalo. Pitam se nee li drugi obavestiti policiju im shvate da smo zainteresovani za devojku. Oni ne bi oklevali da bilo koga ubiju, ako im to ide u raun." "ak i ako sedimo skr tenih ruku posumnjae na nas. U pitanju je samo vreme. Ne mo ete da oekujete pobedu, ako ne uinite prvi korak. A ne moramo ni da je lino vidimo. Mo emo nagovoriti komitet da po alje po nju kola koja e je od stra njeg ulaza u policijsku zgradu odbaciti do bolnice. Zanimljivo... predvianje i tog tipa devojine budunosti." Izgubio sam orijentaciju, pronicljivost i nalazio sam se na ivici oajanja. Ali smesta sam telefonirao Tomojasiju, koji je predvodio komitet; oseao sam se nelagodno poput nekog nespretnog bicikliste, sve dok on nije progovorio. Pokazalo se da je odu evljen to se neke va ne linosti zanimaju za projekat, dodav i da smo uspeli da dobijemo odobrenje za analizu tela. Ukoliko ovo odobrenje shvatimo u naj irem smislu, primetio je, lako mo emo da ukljuimo i devojku. Slo io se sa mojim predlogom i smesta je dobio efovo odobrenje. Na njegovo pitanje kako stvari napreduju, neodreeno odgovorih da su rezultati veoma zanimIjivi. Odluih da devojku prebacim iz policijske stanice u ordinaciju Doktora Jamamotoa u Centralnoj socijalnoj bolnici, ne pomenuv i pri tom IKT. Bio sam zadovoljan to se prebacivanje odvijalo bez problema, ali brinula me je brzina kojom sam gubio tle pod nogama. ekajui da devojka stigne u ordinaciju Doktora Jamamotoa, nalo io sam ma inu da i dalje razlo i rezultate analize le a, na taj nain to bi ih podelila na op te i posebne inioce; to jest, na elemente koji su zajedniki svim ivim biima i elemente svojstvene ovom oveku. Jedna takva informacija bila bi za nas veoma korisna. Da bismo dobili celu linost, bie dakle potrebno izvr iti analizu samo onih inilaca koji su karakteristini za samu osobu, a zatim ih dovesti u vezu sa elementima zajednikim svima. U svakom sluaju, po to su podaci jo bili nepotpuni, nisam mnogo oekivao. Ali odgovor sam dobio zaudujue lako. Elementi osobeni za jednog oveka - promenjivi parametri i "To je ono

jednaine linosti - bili su oito jednostavniji nego to sam mislio. Shvatih da su vrlo verovatno gotovo svi promenjivi parametri svodivi na relativne veliine, na mno tvo fizikih karakteristika. Isto e se ponoviti i pri ispitivanju mo danih talasa; bilo bi dovoljno istra iti hiljadu modela nekih dvadeset tipova. Odlian materijal koji se mo e pokazati komitetu. Otkucao sam listu promenjivih parametara, odnosno, fizikih karakteristika koje su potrebne za analizu elemenata osobenih za jednog oveka. Uspeo sam da ih navedem na samo jednom listu hartije za kucanje: sled uobiajenih rei koje se koriste u medicini i elementarnog japanskog. To je napokon predstavljalo ne to to se moglo nazvati ovekovom individualno u. "Slu aj, Tanomogi, ako nas pritisnu mo emo ovoj listi dodati i praktian primer i smatram da smo time u stanju da im sledei put zama emo oi. ta ti o tome misli ?" "Da, vrlo verovatno. Sa komitetom nee biti problema. Ideja o predvidanju ljudske budunosti je ionako pro la." "Ne sasvim. Jo je samo neformalno prihvaena." "To je isto, ako uzmete u obzir dosada nji stav komiteta." "Da, pretpostavljam da je tako, ali..." Pozvah Doktora Jamamotoa. Izgleda da devojka jo nije stigla. Kada sam ga obavestio o sastavljanju liste osobenih elemenata linosti, nije bio u stanju, kao to sam i oekivao, da prikrije uzbuenje. Prepustio sam slu alicu Vadi Katsuko; odluio sam da sadr aj liste pohranim u kompjuter bolnice. Tanomogi mi je sipao kafu. Dok mi je za eereni napitak tekao niz grlo, koje me je peklo od preteranog pu enja, ubijao sam vreme razmi ljajui o glasinama koje su kru ile o mamutskom predviau Moskva III, koji, kako su nam rekli, uskoro treba da bude konstruisan. Oigledno bi preuzeo na sebe op te predvianje finansija za sve neutralne i komunistike oblasti, pokrivajui tako pola sveta. Oseao sam se bedno dok sam razmi ljao o tome. U Rusiji se ma ina za predvianje sve vi e razvijala, postajui spomenik ovog doba; a u Japanu je predstavljala samo jadnu mi olovku za gonjenje jednog ubice. ak se i tehniar previjao i borio sa pacovom koji ga je dr ao za nogu. Postepeno sam postajao sve zabrinutiji. ekao sam i ekao, ali nikako nisu javljali da je devojka stigla. Odluio sam da proverim Tomojasija. "Ali, gospodine, mnogo pola em na tu mi olovku. Bilo ta da ka ete, ma ina je to sama izabrala, zar ne? Ma ina, u svakom sluaju postupa logino." "Ja ni u kom sluaju ne elim da odustanem." "Tomojasu je javio da je devojka ve krenula iz policijske stanice. Ali ako jo nije stigla u bolnicu, zaista se trebalo zabrinuti." I Tanomogi je bio zabrinut, gledajui tamo-amo po kontrolnim ekranima i istovremeno ne to mrmljajui. "Problem je u sastavljanju programa. Ako ne ele da prihvate socijalne podatke, pa dobro, ne moraju. Smatram da nam je slabo mesto to to smo odve zaokupljeni socijalnim podacima. Da nam je vidokrug iri, sigurno bismo mogli da izvr imo odlina predvianja prirodnih pojava koja uop te ne bi zaostajala za onima to ih vr i Moskva II. Ukratko, treba da nastavimo sa radom." Zazvoni telefon. Tanomogi zgrabi slu alicu i prinese je uhu. Isturio je bradu; oi mu se iskolai e. Vesti su sigurno lo e. " ta se dogodilo?" "Mrtva je." Lagano zavrte glavom. "Mrtva? Za to?" "Ne znam. Izgleda samoubistvo." "Je li to sigurno?" "Samoubistvo otrovom." "Pove ite je smesta sa ma inom u Jamamotoovoj ordinaciji. Ako izvr imo podrobnu analizu kao i u sluaju mu karca, odmah emo saznati motiv samoubistva i kako je do la do otrova." "Bojim se da to nije mogue", odgovori on, ne odvajajui ruku sa spu tene slu alice. "Umrla je od veoma jakog nervnog otrova. Nervni sistem joj je potpuno uni ten. Izgleda da nema nade da dobijemo bilo kakav normalan odgovor."

"Kakva zbrka", promrmljah, upkajui vrh cigarete kojom sam oprljio prste. Nisam ak ni osetio toplotu. Mada sam mislio da sam smiren, kolena su mi klecala od silnog uzbuenja. "Poku ajmo ipak da ubedimo doktora Jamamotoa." Razgovor je samo potvrdio da nema nade. Doktor Jamamoto nam je rekao da je retkost dobiti le sa tako uni tenim nervima. Postoji optimalna doza koja se uzima pri trovanju otrovom. Ako se prekorai, dolazi do povraanja, tako da se uneta koliina smanjuje. Doza u devojinom telu bila je toliko velika da je trebalo da postane nedelotvorna, sem ako otrov nije potko no unet u telo. Otrov joj je pro ao kroz celo telo, pa ipak nije pronaen nikakav znak uboda igle. Kako je posle izlaska iz zatvorske elije stalno bila pod nadzorom stra ara nije bila u prilici da sebi da injekciju. Postojalo je samo jedno razumljivo re enje: da je prethodno oralnim putem uzela neku drogu, na primer, derivat opijuma, od ega joj se paralisao centar za povraanje, tako da joj je to omoguilo da zatim uzme prejaku dozu. Ali to je bilo suvi e komplikovano. Nagovestio nam je da emo, ako budemo tragali za nekim prihvatljivim obja njenjem, naravno stii do ubice. Shvatih da doktor Jamamoto poku ava da me izazove, ali nisam se dao. Ne bi vredelo pretvarati se kao da znam ne to to drugi ne znaju. Dok ne saznam ko su mi protivnici, moram da igram na sigurno. im sam spustio slu alicu, telefon je ponovo zazvonio. Ovoga puta zauh opor kripav glas. "Profesor Katsumi? Lepo sam vas upozorio. Nije bilo pametno od vas. Po to ste predaleko oti li..." Nisam saekao kraj, ve dodao slu alicu Tanomogiju: "Zastra iva." "Slu ajte. Ko ste vi? Kako se zovete?" povika Tanomogi ali telefon istog trenutka zauta. " ta je rekao?" "Da je policija postala revnosna." "Zar vam se ne ini da ste ve uli ovaj glas?" "Oh?" "Ne mislim toliko na glas, koliko na naglasak." Ne to mi u deliu sekunde sinu na povr ini seanja, ali odmah se ugasi. "Mo da bih ga prepoznao kada bi ponovo nazvao." "Ne mislim da je on potpuni stranac. Suvi e brzo saznaje novosti. To je neko iznutra." " ta emo sad?" Izvlaei prste, Tanomogi je stao da se osvre oko sebe kao da tra i ve alicu na koju bi odlo io e ir. "Sve mi se ini da se krug zatvara. Uhvaeni smo ako ne pronaemo neku rupu." " ta bi se desilo da policiji iznesemo ceo sluaj onako kako se stvarno odigrao?" "Policiji?" Tanomogi napui usne. "Mo emo li da im pru imo dokaze da je na a pria verodostojna?" "Zar devojino ubistvo nije dovoljan dokaz da mi nismo krivci?" "To nee upaliti. ak ako za sada i pretpostavimo da je devojka ubijena, Cuda i Kimura su slobodno poseivali policijsku stanicu, tako da su sigurno bili u prilici da joj se pribli e. Od kada smo dobili zeleno svetlo od onih sa vrha, za izvesno vreme smo skinuti sa spiska osumnjienih za ubistvo raunovoe. Ali ako sumnjaju na nas, onda e posumnjati i na Cudu i Kimuru. U stvari, to pre zvui kao da vodimo institut za ubistva. Ba dobra dosetka. Svetska akademija za ubistva." "isto nagadanje. Sve o emu si govorio predstavlja samo puko nagaanje." "Tano. Ono to i jeste." "Danas policija visoko ceni injenine dokaze. Kada je, na primer, devojka dobila otrov uzela je..." "Gospodine, komitet nam je izi ao u susret zato to je smatrao da e na a ma ina odigrati kljunu ulogu u re avanju ovog sluaja, nije li tako? To smo isto i mi mislili. Verovali smo u njene sposobnosti. Ali na i protivnici su neoekivano jaki. Zar smatrate da je policija u stanju da slomi neprijatelja protiv koga je ak i ma ina nemona?"

"Neprijatelja?" "Da. Jasno je da je re o neprijatelju." Oborih pogled i zadr ah dah. Ne smem da se uzbudim. Ne postoji zakon koji bi mi zabranio da saslu am Tanomogija. Ako je neprijatelj zaista postojao, onda sve ono to se dogodilo sigurno nije predstavljalo samo sluajnost. Cuda upade u kancelariju. Uhapsili su jednog sumnjivog ali su ga odmah i oslobodili. Pogre no utvren identitet; prodavac cigareta je pogre no pokazao na njega meu onima koji su odgovarali opisu. Rekao je da je jedan od kriminalaca bio oni i ovek, naizgled gospodskog dr anja, sa blizu primaknutim oima koje su okrutno sijale. Odluih da preutim Tanomogiju sadr aj Cudinog izve taja. Nisam mogao da obuzdam gorak osmeh. " ta misli kako izgleda ovaj kriminalac?" "Sve sam uvereniji da nije re o jednom oveku, ve o organizaciji." " ta?" "Ne umem tano da objasnim. U pitanju je samo predoseanje." Ki a je prestala i neprimetno se spustio mrak. "Pro lo je sedam. Pitam se ne bi li bilo pametno poslati ostale kui." "Obavestiu ih." Sluajno pogledah kroz prozor; kod glavne kapije opazih nekog oveka sa cigaretom. Bilo je mrano, tako da nisam mogao jasno da mu vidim crte lica. On odjednom podi e pogled i primetiv i me, urno se udalji. "Misli li da je to ista ona organizacija koja kupuje fetuse mlae od tri nedelje?" "Pa, ne znam", odgovori izgubljeno Tanomogi dok je okretao broj na telefonu. "U celom svetu se ve vr e izuavanja vanmaterinog razvoja sisara." "Vanmaterian razvoj?" "Da." "Hm... Da li ti je to upravo sada palo na pamet ili si ekao zgodnu priliku da mi to saop ti ?" "Ne, razmi ljao sam o tome, ali nisam imao prilike da vas izvestim." "Tano je, nisi imao. Logino je da bi trebalo da postoje takve organizacije. Ali dopusti da ti ka em, sve je to izmi ljotina. Zaboravi na to." "Za to?" "Zato to time prikriva istinu." "Da li je tako... da li..." "U redu. Nastavi, zavr i telefonski razgovor." "Ali", ree Tanomogi i ne okrenuv i se prema telefonu, "video sam pacove sa krgama kako ive u vodi. Prave vodene ivotinje koje nisu izgubile osobine sisara." "Besmislica." "Istina je. Ka u da vanmaterinim razvojem fetusa namerno odvajaju razvoj pojedinanog stvorenja od njegovog filogenetskog referencijalnog okvira, odnosno, od normalnog razvojnog konteksta karakteristinog za njegovu vrstu. Nikada nisam video vodenog psa, ali on, kako se ini, stvarno postoji. Te ko je odgajiti biljojedne ivotinje, ali je zato prilino lako odgajiti karnivorne i omnivorne sisare." "Gde sve to postoji?" "Nedaleko od Tokija. U laboratoriji koja pripada bratu nekoga koga vi poznajete, gospodine." "Ko je to?" "Doktor Jamamoto iz Centralne socijalne bolnice... njegov stariji brat. Poznajete ga, zar ne? Danas je kasno, ali razmi ljao sam da vas pozovem da sutra poemo tamo. Naravno, ne mislim da ve vr e istra ivanja na ljudskim fetusima. Ali mo da izvedemo neki zakljuak. To je na izvestan nain zaobilazan put, ali kako smo sada ostali bez pravih izvora obave tenja zbog dva ubistva, nemamo ta da izgubimo." "Prestani. Dosta mi je te igre detektiva. Tamo napolju se nalazi neki sumnjiv momak koji motri na nas. Ako nije iz policije, verovatno je ubica." "Stvarno?" "Uveri se sam."

"Pozvau stra ara da proveri ko je." takoe da javi policiji kada si ve kod telefona." "Da im ka em kako vas eka neki ubica?" "Reci im ta hoe ", odvratih ustajui sa stolice. Promenih cipele i uzeh poslovnu ta nu. "Idem kui. Bilo bi bolje da i ti poe kada obavesti ostale." "Mo e 18. Zbog neega sam bio nervozan, ali ta nervoza nije se ni na koga posebno odnosila; i mada sam eleo da stvari dovedem u red, nisam znao odakle da ponem. Nije u pitanju bio nedostatak putokaza, jer njih je bilo i previ e. Jedan drugom su protivreili i nisam znao koji da sledim. Na putu kui, nisam primetio da me iko prati. Na zvuk ulaznih vrata, moja ena odjednom irom otvori ona od predsoblja. Zbog neega je i ekivala moj povratak. Ne saekav i da skinem cipele, iznenada me je oslovila tihim, hrapavim glasom. " ta se danas dogodilo u bolnici?" Bila je obuena za izlazak; ili se upravo vratila ili se spremala da negde poe. Pa ipak, dok je stajala tu sa kosom koja se ocrtavala spram svetiljke u holu, zbog neega je bila u asno uznemirena. Nisam mogao da razaberem o emu govori. to se tie bolnice, jedino mi je padala na pamet soba za elektronsko dijagnoziranje u Centralnoj socijalnoj bolnici koja je postala sredi te mojih te koa. Ali kako mi je ena saznala za to? I za to je, ako je ve saznala, zbog toga zabrinuta? "Kako to misli , ta se dogodilo? Valjda, da li se ne to dogodilo?" "Oh, dragi..." Kazala je to tako drhtavim glasom i tako patetinim tonom da sam se i nehotice ukoio u mestu. Mogao sam da ujem najstarijeg sina Jo ia kako se u dnevnoj sobi na mahove razdra ujui smeje u skladu sa muzikom na televizoru. ekao sam ta e moja ena dalje da ka e. ak sam osetio da je naslutila neku oma ku koja je mogla da mi se potkrade, ma kako to neverovatno izgledalo. Nisam mogao da se setim da sam i ta spomenuo o Jamamotoovoj laboratoriji za elektronsko dijagnoziranje. Ali ona je oigledno ekala da ja progovorim. Posle kratke, neprirodne ti ine, ona konano poe. "Uradila sam onako kako mi je reeno. Zaista si neodgovoran, kada zaboravlja i da si telefonirao. ak i da jesi, sramota je to nisi do ao po mene." "Telefonirao? Ja... telefonirao?" ena me iznenadeno pogleda. "Pa da, zar nisi?" "Ja tebe pitam. O kakvom to telefonskom razgovoru govori ?" Video sam kako je progutala knedlu. "Ali ti si nazvao. Tako su mi rekli u bolnici. Jesi, zar ne?" ena mi je bila potpuno zbunjena. To se moglo i oekivati. Bila je ljuta i uzbuena zbog neega o emu ja nisam imao pojma, ali njen nemir postao je potpuno neosnovan usled injenice da ja nisam uop te znao o emu je re. Sastavio sam njenu isprekidanu i nepovezanu priu i na kraju je ispalo ovo: Oko tri sata, ubrzo nakon to se Jo io vratio iz kole, moju enu nazvao je porodini ginekolog. Radio je u skromnoj op toj bolnici koja je od nas udaljena pet minuta autobusom. Direktor je bio moj prijatelj. (Kada mi je ovo rekla, setih se: ba pre nekoliko dana, ena je dobila pozitivne rezultate trudnoe - po to je imala jednu vanmaterinu trudnou, bila je veoma nervozna zbog svog stanja - i razgovarali smo ta da uradimo. Pitala me je da li da zadr i dete ili da ode na abortus. Meutim, ja joj nisam ni ta odreeno kazao. Upravo u to vreme bio sam usred krize sa ma inom.) U pozivu je mojoj eni reeno da sam ja poruio da odmah toga dana treba da se podvrgne D i C. Oklevala je. Oito je pomi ljala da odbije. Odmah me je pozvala u kancelariju, ali nisam bio tamo. (Oko tri sam bez sumnje bio u Tomojasijevoj kancelariji gde sam pregovarao oko preuzimanja tela. Ko god da je primio poruku bio je toliko zatrpan tekuim poslom da je sigurno zaboravio da mi je prenese.) Mada nerado, ipak je oti la.

"Znai ipak si oti la na abortus?" Moj nehotice prekoran ton, nesumnjivo je imao za cilj da prikrije zabrinutost koja me je obuzela. "Jesam. ta sam drugo mogla?" nastavi ona prkosno, pratei me do moje radne sobe na drugom spratu. Jo io me nezainteresovano pozdravi u hodniku. "U svakom sluaju elela sam da o tome porazgovaram sa doktorom, ali nije bio tamo mada me je sam pozvao da doem. To me je naljutilo i odluila sam da se smesta vratim kui. Upravo kada sam se spremala da krenem, jedna ena koja je liila na bolniarku sa made om na desnom obrazu, poe za mnom. Ree mi da e se doktor uskoro vratiti i upita me da li bih bila ljubazna da uzmem lek i saekam malo u ekaonici. Bio je to neki gorak prah umotan u crvenu hartiju. Pomislila sam da crveni papir mo da ne predstavlja oznaku za otrov. U svakom sluaju bilo je ne to vrlo jako. Nakon kraeg vremena oseala sam se veoma udno, kao da mi se celo telo uspavalo sem oiju i u iju. Posle toga... ne seam se. Sve je nejasno, kao da stvari nisam gledala sopstvenim oima. Mislim da su me prihvatili s obe strane i smestili u kola koja su me odvezla u drugu bolnicu, sa jednim dugakim crnim hodnikom. I doktor je bio neki drugi. Kazao mi je da je moj lekar obave ten o ovome, a zatim su izveli operaciju. Nisam imala vremena ak ni da razmislim. Kada je sve bilo gotovo, ne znam za to, dali su mi gomilu sitnog novca pre nego to sam oti la." "Sitnog novca?" "Da. Zar mi nisi ti to ostavio?" "Koliko?" rekoh, nehotice ustajui. "Sedam hiljada jena. Mada ne znam kako je ba ispalo tako okruglo." "Ako se dobro seam, bila si manje od tri nedelje u drugom stanju, zar ne?" Kada sam poku ao da dohvatim paklo cigareta, sru io sam a u s vodom koja je tu ostala neispijena jo od noas. "Da, ini mi se da je bilo ba negde oko tri nedelje." Prosuta voda se podlila pod neke knjige koje sam tu naslagao. "Donesi ne to da obri e ovo." Sedam hiljada jena... trudnoa koja nije pre la tri nedelje. Ukoenost mi se irila od potiljka niz vrat i lea, kao da sam se peo uz planinu sa ruksakom te kim stotinu funti. Izbegao sam enin pogled koji mi je podozrivo uputila dok je starim novinama upijala prosutu vodu. "Koja je bila ta bolnica." "Stvarno ne znam. Sela sam u kola koja su mi pozvali i do la pravo kui." "Da li se bar sea mesta?" "ekaj da razumislim... Bila je prilino daleko, to znam. Mislim da je dosta daleko prema jugu, blizu okeana. Dremala sam na putu." A zatim dodade sumnjiavim glasom: "Ali ti sigurno zna koja je to bolnica, zar ne?" Nisam ni potvrdio, ni porekao. Do ao sam do odreenog zakljuka, ali ne onakvog kakav je moja ena oekivala. U svakom sluaju, da sam na to ne to odgovorio samo bih je podstakao da i dalje postavlja pitanja na koja bih morao da odgovaram. Kada sam se ponovo pribrao, pomislih kako sam situciju shvatio bar delimino, ako ne potpuno; u stvari, ni ta nisam shvatio. Moja zbunjenost se sve vi e poveavala. Odjednom sam se toliko razljutio na nedopustiv postupak kojim su i moju enu uvukli u istu zamku gde i mene, tako da mi je vidokrug postao u asno su en. 19. Si ao sam da telefoniram. Moja ena je poku ala da natera Jo ia da ugasi televizor, ali sam mu ja namerno dozvolio da ga i dalje gleda. Kakva zbrka ako je i ona ume ana u ovu fantastinu rabotu. Prvo sam telefonirao u bolnicu moga prijatelja, i zamolio da mi pronau adresu na eg stalnog ginekologa. Dali su mi broj njegovog kunog telefona. Bio je kod kue. Potpuno sam ga zbunio svojim pitanjima. Odgovorio mi je da, naravno, ni ta ne zna ni o kakvoj mojoj poruci, pa, dakle, da nije pozvao moju enu. Pored toga mi je jo rekao da je jue u to vreme imao zakazanu kunu vizitu. Da bih bio sasvim siguran, pitao sam ga da li poznaje enu, odnosno bolniarku, koja je mojoj supruzi dala lek. Odgovorio je da ne poznaje nijednu bolniarku sa made om na obrazu. Obistinilo se ono najgore, ega sam se potajno i pla io.

Dok sam okretao broj Instituta, osetih bol u grudima kao da mi se ustreptalo srce spustilo u stomak. Jasno je da se poreklo ovog plana nahodi u injenici da se tok dogaaja koji su se odjednom zbili, ne obazire na op te pravilo prema kome se dogaaji uvek odvijaju u pravcu najvee verovatnoe. Sedam hiljada jena... fetusi stari tri nedelje... vanmaterino razvie... mi evi sa krgama... vodeni sisari. Sluajnost je uvek neoekivana iz jednostavnog razloga to se zbiva naizgled bez uzroka - kao u nekoj melodrami. Mu kareva smrt, sumnja, devojina smrt, tajanstveni telefonski pozivi, kupovina i prodaja fetusa, zamka u koju je upala moja ena - lanana reakcija, koja je poela sasvim sluajno, nastavila se od jednog dogaaja do drugog, da bi se na kraju pretvorila u jedinstveni lanac koji mi se obmotao oko vrata. Proganjao me je, kao to se inilo neki ludak bez ikakvog cilja i motiva. To je bilo neizdr ivo za moj racionalni um. Telefonirao sam de urnom uvaru i raspitao se da li jo gori svetlo u sobi sa kompjuterima. Naka ljao se, proistiv i grlo, a zatim hrapavim glasom odgovorio da su svetla poga ena i da oigledno tamo nema nikoga. Pojeo sam sendvi sa sirom, zalio ga pivom i spremio se da odmah krenem. ena mi je stajala zbunjena, grebuckajui noktima leve ruke ukruenu podlakticu desne kojom je podboila bradu. Budui da je do la do zakljuka kako sam se razbesneo usled neprijatnosti koja se dogodila u bolnici, bez sumnje se sada oseala krivom zbog naina na koji je reagovala u prvom uzbuenju. "Za to se ne okane svega? Mora da si umoran." "Da li je sedam hiljada jena bilo u nekom kovertu?" "Ne, samo neupakovana sitnina." Spreih je da ode po novac i obuh cipele. "Kada e imati malo vremena? elim o neemu da porazgovaram s tobom... o Jo iu. Uvek krene u kolu, aIi ka u mi da ne ode na asove. Razgovarala sam sa uiteljem o tome." "Zaboravi. Jo je dete." "Hoemo li na pla u prekosutra, u nedelju?" "Hoemo, ako komitet sutra donese neku odluku." "Zna , Jo io to oekuje." Jednu za drugom razbijao sam krhke ljuske jajeta u svom srcu; kada sam zavr io s tim, otioh, bez rei. U svakom sluaju, u pitanju su bile samo krhke ljuske jajeta. ak i da ih nisam smrskao, neko drugi bi to sigurno uradio. Umesto da budem nervozan, i ekujui kada e se razbiti, trebalo je da budem zadovoljan to sam ih sam smrskao. Kada sam izi ao, zauo sam zvuk koraka koji prelaze ulicu, urei prolazom prema kapiji. Kretoh uobiajenim putem u pravcu glavne ulice, kada koraci napusti e prolaz i nastavi e da me prate, tobo e sluajno. To je sigurno bio onaj isti koji je nedavno tumarao ispred Instituta. Iznenada se okrenuh i kretoh u suprotnom smeru, pravo prema svom uhodi, koji je zbunjeno potpra io pete niz ulicu. U poreenju sa uhodama o kojima sam itao u romanima ovaj je bio veoma glup. Pravi amater. A ako to nije sluaj, onda je mo da namerno poku avao da mi otkrije svoje prisustvo. Pa ipak, nastavio sam za njim urnim korakom. Bio sam ne to br i od njega. Dugo nisam trao, ali izgleda da jo i danas imam koristi od kolskih treninga. Pored toga, momak je za trenutak zastao na sledeoj raskrsnici, pitajui se kuda da krene, tako da sam jo vi e smanjio udaljenost koja nas je delila. Kretali smo se po ljunkovitom terenu i ja sam ga dostigao posle stotinak jardi, a onda provukao svoju desnu ruku ispod njegove leve i povukao ga. Poku ao je da pobegne, ali je izgubio korak i pao na koleno. Umalo da i mene nije povukao za sobom, ali uspeo sam da se zadr im na nogama i da ga ne ispustim. Poeli smo da se rvemo, bez rei, te ko di ui, poku avajui da se naemo u nadmonom polo aju. Kada je bilo u pitanju tranje, imao sam vi e izgleda da pobedim, ali to se tie elastinosti tela, dobro sam znao da nisam mogao da se poredim s njim. Izviv i se u stranu, on se odjednom baci napred i ulete svojom masnom glavom u moj stomak. Zateturah se unazad i padoh, izgubiv i vazduh, poput komada olova. Kada sam se povratio, zauo sam udaljeni bat njegovih urnih koraka. Oito

sam za trenutak izgubio svest. Ali nisam imao snage da ga gonim; za mene se zalepio odvratan smrad njegove pomade. Kada ustadoh, zabolelo me je ispod rebara kao da se unutra ne to slomilo. Presamitih se i povratih pivo pome ano sa stomanim kiselinama. Kada sam se oistio, uputih se ka glavnom prolazu i pronaoh taksi. Zamolio sam ga da me saeka ispred Tanomogijevog stana u Takata no Babu. Raspitao sam se kod vratara, ali Tanomogi nije bio tamo. Rekao mi je da ovaj ne samo to nije izi ao, ve uop te nije ni dolazio kui. Taksijem sam smesta oti ao u Institut. Gu vajui pe kir koji je obmotao oko vrata, stra ar je izgledao veoma nervozan kada me je ugledao. Bio je do pola go. "Slu ajte vi. Svetla su upaljena." "Oh... da, vidim da jesu. Pozvau da proverim. Verovatno su se upalila dok sam se kupao. Samo trenutak, molim vas." Ne obraajui pa nju na njega, uoh u Institut. Zgrada je bila utonula u mrtvu ti inu. Progutala me je tama i svaki korak koji sam napravio nagonio je ti inu da u ti poput tmastog lista hartije. Konano je svetlost, koja je sijala kroz jedna vrata, odala neiju prisutnost. Jedine kljueve smo imali ja i Tanomogi; jedan rezervni se nalazio u stra arnici. Mora da je Tanomogi ostao i dalje da radi (u tom sluaju vratar mi je zbog neega lagao.) lli se mo da vratio da uzme ne to to je zaboravio? Bilo ta da je posredi, ponovo sam se na ao licem u lice sa jednom sluajno u. Bie, meutim, da sam na neki nain napola predvideo da u zatei Tanomogija kada doem ovamo. Nisam mogao tano da objasnim za to, ali oseao sam to. Tanomogi bi me, bez sumnje, pozdravio rekav i ne to to bi izazvalo utisak da je ovamo do ao sa namerom da me vidi. Da li bi to bila istina ili la ? Nisam znao, ali u svakom sluaju dok bude govorio na prijatnom licu e mu igrati osmeh. Pomislio sam kako nikada ne bih imao hrabrosti da mu sa sme kom odgovorim. Nisam eleo da mi se takve misli motaju po glavi, ali imao sam sve jai utisak da vi e neu moi da podnosim Tanomogija s takvom blago u kao do sada. Mada je bilo nerazumno pretpostaviti da je kovao sa neprijateljem zaveru protiv mene, predstavljao je krajnje neverovatnu sluajnost da smo odluili da kao sluaj za testiranje u svrhu predvianja uzmemo ba raunovou koji je odmah potom ubijen. I bilo je sasvim neshvatljivo da je od samog poetka trebalo da uzmem zdravo za gotovo splet sluajnosti kao to je bila i ova izmi ljena pria. Ipak, on kao da je znao vi e od mene i video u budunost korak dalje od mene. (On je bio taj koji je prvi pomenuo tako ekstravagantnu ideju kao to su vodeni sisari i na taj nain podr ao hipotezu o prodaji fetusa.) Inae bi cela stvar izgledala kao puka fantastina predstava detinjastog raunovoe. Tanomogi je tada oigledno eleo jo ne to da ka e; ali izgledalo je suvi e sme no; ja sam oti ao, bandoglavo, ne saslu av i ga. Sada, meutim, nije bilo vremena za svojeglavost; eleo sam neki trag, bilo kakav. 20. Vrata su bila otkljuana. Potiskujui bol u rebrima, okrenuh kvaku i otvorih ih jednim pokretom. Iznenadih se kada mi obraze zapahnu hladan vazduh. Ali jo vi e me je zaprepastila osoba usiljenog osmeha sa kojom sam se suoio; ruke su joj bile polo ene na naslon stolice ispred ma ine. Bila je to Vada Katsuko. Vada se osmehnu, a onda joj se na licu pojavi iznenaenje. Oito je oekivala nekog drugog. "To ste vi?" "Oh, iznenadili ste me." "U stvari, ja sam, iznenaen. ta radite ovde tako kasno?" Duboko uzdahnuv i, Vada se okrete na potpeticama i polako se spusti u stolicu. Pitao sam se da li je i sama bila toga svesna: izgledala je potpuno nezainteresovana, mada sam ja smatrao da je veoma ozbiljna devojka. " ao mi je. Imala sam zakazan sastanak sa gospodinom Tanomogijem." "Ni ta zato. Da li ste i ranije ovde zakazivali sastanke?" "Do lo je do veoma udnog nesporazuma", ree ona, odvrativ i pogled i lagano odmahnuv i glavom levo-desno. "Zaista smo nameravali da s vama mnogo

ranije porazgovaramo, gospodine, ali..." Znai bila je istina. Tako u asna istina. Gorak, nehotian smeh pokulja negde u meni. "U redu, u redu", rekoh. "Ne brinite. Da li je on trebalo da doe ovamo?" "Ne, on je trebalo da me eka ovde. Ali kada sam do la da ga potra im, svi su ve bili izi li. Oti la sam na trenutak kui, zatim do njegove kue, ali ga ni tamo nije bilo." Najednom me je podi la jeza. "Ali stra ar je upravo zvao, zar ne?" "Jeste, ali im je rekao da je profesor stigao, bila sam sigurna da je to Tanomogi", odgovori ona, samouvereno se sme ei - mo da nije shvatila promenu u mom glasu. Sa stra areve take gledanja, naravno Tanomogi je takoe bio profesor. "Ah ova prostorija je dosta rashlaena. ini mi se da je ma ina bila ukljuena do pre nekoliko minuta." Vada zbunjeno pognu glavu. "Zato sam odluila da saekam. Mislila sam da namerava odmah da se vrati." To je imalo smisla. Nije bilo nieg sumnjivog. Bio sam malo previ e nervozan. ak se stra areva zbunjenost mogla objasniti: on je potajno pomagao i podsticao sastanke. Ljubav. Ako je ljubav bila u pitanju, nije bilo mesta za zabrinutost. Obian ljubavni sluaj. Nije postojalo ni ta sigurnije od tog svakodnevnog nagona za produ enjem. "Ali nisam primetio da su stvari meu vama toliko odmakle." "Nisam elela da prestanem da radim ovde." "Sigurno vam odgovara da radite na istom radnom mestu, zar ne?" "To je zapetljano. Zbog mnogih stvari." "Hm... Mo da." Nisam u stvari razumeo na ta misli pod tim 'mnogim stvarima', ali osetih olak anje i po eleh da se nasmejem. "Kada smo ve kod toga, pitam se da li biste mene uzeli kao uzorak i predvideli mi budunost." To bi bilo zanimljivo. Ako bih je uzeo za uzorak, saznao bih o njenom odnosu sa Tanomogijem i bio bih u stanju da izbegnem celu ovu gu vu. "Mislim to ozbiljno", ree ona, prevlaei svojim dugim noktima lagano du ruba ma ine. "Nema ni svrhe, ni razloga za to bi onda neko trebalo da i dalje ivi." "Hajde, hajde. Pa, to nije tako ravo... kada se ima neko." "Pod tim izrazom: 'imati nekog', verovatno mislite na brak." "Oh, kako god hoete. Ne ivimo zato to je sve obja njivo. Stvari elimo da objasnimo zato to smo ivi." "Svi tako govore. Ali zaista se pitam da li bi iko eleo da nastavi ivot kada bi saznao svoju budunost." "Da li to treba da znai da hitno elite da saznate svoju budunost da biste proverili valjanost prosidbe? Opasno je to to govorite." "Kako stvari stoje sa vama?" "Kako to mislite?" "injenica, da ne znate ta e budunost doneti, omoguava vam da ivite. Ako je ivot stvarno tako va na stvar kako je onda mogue pobaciti dete koje treba da se rodi?" Progutah knedlu i slegnuh ramenima. Negde u pozadini zauo sam neki zvuk slian lomnjavi. Vada je govorila stra no nehajnim glasom. Naravno, to je splet sluajnosti. Rekoh: "Nema nikakvog razloga odnositi se prema nekome ko jo ne poseduje razum kao prema normalnom ljudskom biu." "Zakonski, ne, bar pretpostavljam", nastavila je jasnim o trim glasom, "ali prilino je protivureno rei s jedne strane, da se sme ubiti dete u majinoj utrobi tokom devetog meseca trudnoe, dok to isto vi e ne va i za bebu koja je pre vremena roena. Trebalo bi da pomislim kako tolerisanje jednog takvog obja njenja ukazuje na nedostatak ma te." "Ako nastavite da razmi ljate na taj nain, videete da nema kraja. Prema toj logici znailo bi da su ena kojoj se pru ila prilika da ostane u drugom

stanju i koja je nije iskoristila i mu karac koji se na ao u situaciji da izazove trudnou i nije to uradio, oboje posredno ipak ubice." Nepotrebno sam se glasno nasmejao. "ak i sada dok ovako brbljamo mi mo da ubijamo." "Mo da", ree ona, pomeriv i se na stolici i pogledav i me pravo u oi. "Mo da nam je du nost da spasemo tu decu." "Da, mo da jeste", slo i se ona, ali bez sme ka. Zbunjen, uputih se ka prozoru, dok sam stavljao cigaretu u usta. Pro elo me je udno, grozniavo oseanje, kao da su mi zarali zglobovi. "Znate, vi ste opasna devojka." uo sam kako je Vada ustala. Nepomino sam oekivao da se ne to dogodi. Nisam vi e mogao da podnesem ti inu, pa se okrenuh i pogledah unaokolo. Stajala je ukrueno sa odlunim izrazom lica koji jo nikada nisam video kod nje. Poku ah da ka em ne to, bilo ta; ali dok sam tra io rei, ona progovori: "Molim vas, odgovorite mi bez okoli enja. Uzdam se u va sud, gospodine." Nasmejah se... besmisleno. Zatim se i ona blago nasme i. "Vrlo ste udna devojka." "Ovo je suenje", ree ona, ponovo se uozbiljiv i. "Znai li to da vi ne smatrate da je ubijanje fetusa zloin?" "Ovo nas nikuda nee odvesti." "Onda, vi zaista nemate hrabrosti da uz pomo ma ine predvidite vlastitu budunost." " ta time hoete da ka ete?" "Oh, ni ta. Pustimo to." Odjednom, proradi e konice i srce mi u zamahu izlete iz tela. Vada pogleda u tavanicu svojim velikim, irom otvorenim oima, a zatim klimnu glavom u znak razumevanja. Da joj izraz lica nije bio tako nevin, sigurno bih zavri tao. Ona pogleda na sat kao da se ni ta nije dogodilo i uzdahnu. Povev i se za njenim primerom i ja bacih pogled na svoj sat. Bilo je 9,05. "Zakasnio je, zar, ne? Mislim da e najbolje biti da krenem kui." Ona podi e pogled, nasme i se, a zatim se brzo okrete kao da ne to uzima iz vazduha i, zadr av i taj plo aj tela, izlete iz sobe. Iznenadila me je, tako da nisam znao ta da uinim. Mogao sam jedino da je posmatram kroz prozor kako razgovara sa stra arem i bez oklevanja izlazi kroz kapiju. Ukrutih i opru ih noge. Na taj nain sam izrazio svoje oseanje da dalje neu dozvoliti da se sa mnom poigravaju. Neverovatno je da bi Vada bila tako ravo raspolo ena prema meni, i da bi zauzela tako udan stav kada sam ja u pitanju. Posmatraju li se stvari spolja, to bez sumnje nije imalo nikakvog znaaja. Da nije stvar bila u tome to sam ja bio toliko zabrinut i zbunjen, jer sam mislio da je to udno? Moram da se smirim i objektivno razmotrim stvar. Moram da utvrdim koje stvari od sada imaju prednost i da jasno razluim ta je va no, a ta ne. Izvadih hartiju iz radnog stola i na njoj nacrtah veliki krug. Nameravao sam da nacrtam jo jedan, manji, unutar prvoga, ali dok sam to radio slomila mi se olovka tako da nisam mogao da ga zavr im. 21. Bezbroj puta sam se spremao da krenem, ali bih se predomislio i nastavljao da ekam. Tanomogi e sigurno doi kada bude saznao da sam ovde. Upravo je do lo vreme za to. Ili me mo da namerno izaziva? Ne, moram prestati da muim sebe besmislenim pretpostavkama. Dvadeset minuta... etrdeset pet... pedeset. Konano u 10,10 telefon je zazvonio. "Gospodine? Upravo sam sreo Vadu." Glas mu nije odavao zbunjenost, ve naprotiv, ivahnost. "Da. Imam ne to va no da vam ka em. Ako elite, doi u kod vas kui... shvatam... Onda odmah dolazim... za pet minuta." Pribrao sam se dok sam stajao pored prozora. Stojei nepomino i gledajui u duboku no, neprestano sam ponavljao prve rei koje sam nameravao da izgovorim kada ugledam Tanomogija. Tanka, bela opna kao da se prostirala izmeu neba i vrhova krovova. Dole, na uzdignuu le ala je stanica. Tamo se bezbroj

iskustava i ivota meusobno guralo poput talasa. Liilo je na more, koje, gledano sa vrha planine, izgleda mirno. U daljini sve se uvek ini ureeno. Bez obzira na tokako dogaaj bio udnovat, on nikada ne mo e da izie van okvira, iz poretka koji poseduje ovaj udaljeni vidik. Taksi se zaustavi i iz njega izie Tanomogi. Pogleda prema prozoru i mahnu mi rukom. Trebalo mu je tano pet minuta. "Sve vreme smo se mimoilazili." "Hm. Sedi", rekoh, pokazav i na stolicu gde je i Vada sedela. Ostadoh da stojim, dok mi je svetlost dolazila s lea. "Zna , dugo sam ekao. Da li si se mimoi ao sa Vadom?" "Ne. Istinu govorei, sve vreme sam bio napolju. Tamo gde sam bio, morao sam da ekam." "Shvatam. U redu", rekoh, suzdr avajui se da ne poka em napetost u glasu. "To je mogue, pretpostavljam. eleo bih da ma ina snima na razgovor." "Kako to mislite?" Tanomogi nagnu glavu na jednu stranu kao da me nije razumeo, ali nije izgledao naroito uzrujan. "Voleo bih da pa ljivo preispitam dogaaje koji su se od jutros odigrali." "Dobra ideja", ree on, kratko klimnuv i glavom i ustro se pomeriv i u stolici. "Upravo sam i sam imao nameru da ih na neki nain dovedem u red. Naravno, pomislio sam da se vi neete slo iti s tim. Bio sam malko zabrinut. Seate se da ste bili prilino uznemireni kada ste polazili kui." "Da ini mi se da jesam. O emu smo ono tada razgovarali?" "Rekli ste da vam je dosta igranja detektiva." "Oh da, i bilo mi je. Hajde da odatle ponemo. Okreni prekida." Tanomogi se nagnu nad kontrolnu tablu i iznenaeno uzviknu. "Ostao je upaljen! Signalna svetiljka je pregorela. Zato nisam primetio. udnovato!" " ta je sa snimanjem?" "Ukljuen je veoma osetljiv mikrofon." "Znai da nas je sve vreme snimala?" "Oigledno", ree on po to je ve to otvorio ma inu specijalnom odvrtkom, strogo vodei rauna o dugmadima i izboinama slo eno prepletenih bakarnih nervnih vlakana. "Hm... Znate, Vada je uporno tvrdila da sam sigurno bio ovde do malopre. Kao dokaz navodi rashladni ureaj koji je radio. Mislio sam da je ono to je rekla udno, ali sada razumem." Bio sam razoaran. Vi e me je porazilo to to su me tako lako prevarili nego sumnja da je i ovo mo da bilo isplanirano. Kada je odgovorio da je sve vreme bio napolju, potajno sam bio odu evljen, mislei da sam ga uhvatio u protivrenosti: u vezi sa rashladnim ureajem. Ali nema pomoi od prethodnice pora ene vojske. Nije imalo svrhe da gunam. "Pa, kao prvo, hajde da nastavimo sa rekapitulacijom situacije", rekoh. "Samo napred." "Prvo izabrali smo oveka koji je trebao da nam poslu i kao uzorak koji emo predstaviti komitetu za programiranje. Izbor je bio potpuno neplaniran. U stvari, pretpostavljao je istu sluajnost. Ali oveka je neko iznenada ubio. Zatim je prirodno porasla mogunost da sumnja mo e da padne na nas, po to smo se nalazili na mestu zloina." "Naroito na mene." "Njegova ljubavnica je privremeno osumnjiena za ubistvo. Ali policija se izgleda nije time zadovoljila. Da li oni zaista nisu bili zadovoljni, ili je neko - sauesnik ubice - to namerno nagovestio da bi nas zapla io? Za mene su to jo otvorena pitanja." "Sla em se." "Ovako ili onako, ali bili smo priterani u o ak. Da ni ta nismo preduzeli, pre ili kasnije bi nas uhvatili. Upustili smo se u 'analizu' mu karevog le a da bismo izazvali pravog ubicu. Da nam je to uspelo, na prvi eksperiment bi dao odline rezultate. Ali analiza nam je jedino pokazala da je ubica neko drugi, a ne devojka, a telo nam je isprialo neku maglovitu priu o posredniku u kupovini fetusa. Dalje, kao to zna , slede pretei telefonski pozivi."

"Treba da obratimo naroitu pa nju na brzinu kojom nepoznati dobija obave tenja." "Tano. A takoe sam ubeen da sam taj glas ve ranije uo." "I dalje ne mo ete da se setite?" "Ne. Na vrhu mi je jezika. U svakom sluaju, krajnje je izvesno da je u pitanju osoba iz na e neposredne blizine." "Prema mom mi ljenju posredi je verovatno neko ko je na izvestan nain dobro obave ten o ma ini za predvianje. To je i razlog to je, dalje, kada smo re ili da ispitamo sumnjivu devojku, on - ili oni - osetio opasnost i zakljuio da je treba ubiti pre nego to stigne do nas. ak i da je tako, ne razumem kako to da je smrt mu karca, koga smo tako arbitrarno izabrali, dovela do toga da se u ceo sluaj ume a i neko iznutra." "Naravno, mo emo tvrditi da je to bila ista sluajnost. Ako je tako, onda bi zamka, koja nam je bila postavljena, u krajnjoj liniji predstavljala samo ubicinu samoodbranu. Ali on nije znao za nas. Pretpostavimo, stoga, da je sve na naki nain bilo povezano, onda bi znaaj zamke bio mnogo vei." "Kako to mislite?" "Mo da je krajnji cilj da se diskredituje sama ma ina." "Ne shvatam." "U redu, nastavimo. U svakom sluaju izgubili smo sve tragove." "Naizgled, da." "Ali na im neprijateljima jo ne ponestaje daha. Pretei telefonski poziv se ponovio i stra ar je zauzeo svoje mesto. Zatim ti je, kako mi se ini, pala na pamet ta zaprepa ujua pria o vodenim sisarima. to se mene ticalo, eleo sam da se manem cele te stvari." "Vodeni sisari, u stvari." "Dozvoli da nastavim. Meutim, kada sam stigao kui zatekao sam iznenaujuu situaciju. Dok sam bio odsutan moju enu su silom naveli da abortira." "Zaista!" "Bila je manje od tri nedelje u drugom stanju. ta vi e, kada je krenula kui dali su joj sedam hiljada jena. To, ipak, ne znai da sam zbog toga prihvatio hipotezu o kupovini i prodaji fetusa. Mo da je neko ko se nije zadovoljio samo telefonskim pretnjama smislio ovo kao efikasnije sredstvo zastra ivanja. Lukava hulja pribegava gomili sitnih la i da bi sakrila jednu veliku. ini mi se da je poku ao da mi skrene pa nju pomou sedam hiljada jena na najbeznaajnije elemente koji su izi li na videlo za vreme analize mrtvaca. U redu, dozvoli da zavr im. Njegova namera se jednostavno sastojala u tome da me psiholo ki podrije. Cilj tu i nije bitan. Va na je jedino injenica da su osoba ili osobe koje su zamislile ovu prljavu rabotu znale sadr inu analiza ubijenoga mu karca. To je istina, zar ne? Jer, da nismo doznali iz priznanja samoga le a za trgovinu fetusima, ne bi mogli da nas zapla e koristei se elementima kao to su sedam hiljada jena i vremensko razdoblje od tri nedelje. Oni su to znali. Zar ne misli tako? Postoji samo dvoje ljudi na celom svetu koji su upoznati sa sadr inom analiza. Samo ti i ja. To ne mo e porei." "Ne, to ne mogu." Tanomogi preblede. Oborio je pogled i neko vreme ostao nepokretan. "Naravno da ne mo e . Zato se u tome i krije prava istina." "Kakva prava istina?" Polako se okrenuh prema Tanomogiju. "Ti. Ti si ubica!" Viknuo sam, nagla avajui svaku re, kao da mu zavidim i upirui pri tom ka iprst prema njegovom elu. Ali, nasuprot mojim oekivanjima on se nije ni pokunjio ni uzbudio. Nije mogao da sakrije napetost, ali me je ipak pogledao pravo u oi, neoekivano mirno, a zatim rekao: "Da li ja imam motiv?" "Ako za trenutak pretpostavimo da si ti ubica jednostavno je pronai motiv. Na primer, ja sam sreo ubijenoga sasvim sluajno, ali ti si ga mo da tra io od samog poetka. Tog dana nismo imali nikakav odreeni plan u vidu, a i bili smo iscrpljeni. Nije ti bilo te ko da me odvede u kafe i skrene mi pa nju na oveka koga si ranije domamio pomou devojke Kondo. Uspe no si to

izveo. Divno si me uhvatio u klopku. Prema tvom planu trebalo je da budem u stalnom strahu od policije, dok si ti uspeo da sa sebe skine sumnju pretvarajui se da sarauje u gonjenju ubice. Mnoge stvari su ti pri tom i le na ruku. Kakva teta to te je na kraju odalo ono u ta si najvi e verovao. Previ e si raunao na nedostatak motiva." "Pretpostavimo da mi je po lo za rukom da ostanem neotkriven recite mi ta bi se po va em mi ljenju zatim dogodilo?" "To je jasno, zar ne? ekao si samo da ti se uka e prilika da objavi la no predvianje kako sam ja sateran u o ak i kako sam izjavio da je ubica devojka koja je poinila samoubistvo." "Zanimljiva pretpostavka. ta sada nameravate da uradite s njom, gospodine?" "Mogu samo da te prijavim policiji." "Mo ete li? I da im niim ne objasnite injenicu da nemam motiv za tako ne to?" "Motiv?" "Mislim da je motiv jo ostao neobja njen." "Bolje je da potra i advokata to se toga tie. U svakom sluaju, mislim da emo preduzeti zakonske mere i podvrgnuti te testu ma ine. Ali moram da priznam da si celu stvar dobro zamesio." Iznenada me snaga napusti i preplavi me oseanje malaksalosti, kao da sam do nosa zaronjen u hladnu paru. "Ko bi pomislio da e ne to takvo uraditi. A toliko nade sam polagao u tebe. Neshvatljivo je i stra no to to si uinio." " ta vam je Vada rekla dok je bila ovde?" "Vada? Nije rekla ni ta odreeno. Uinilo mi se da je i ona s tobom u vezi i da je zabrinuta za tebe. Da, na nesreu i nju si zaveo. Pa, sada je suvi e kasno; to je uinjeno, uinjeno je." Tanomogi uzdahnu, sna no odmahujui glavom. "Zanimljiva pretpostavka, racionalna, sasvim nalik na vas, gospodine. Sa jednim izuzetkom, jednom gre kom tako tipinom za vas." "Gre kom?" "Ako gre ka nije prava re, nazovimo to onda previdom." "Ne vrdaj. Ma ina sve ovo registruje." "Sasvim tano. Da zatra imo od nje da presudi." Pomeriv i se na stolici, Tanomogi se okrete prema ma ini i po to je pritisnuo nekoliko dugmadi ree u mikrofon. "Pripremi se za presudu." Upali se plava svetiljka. To je bio znak da su pripreme zavr ene. "Postoji li ili ne gre ka u upravo iznesenoj pretpostavci?" Upali se crvena svetiljka, oznaavajui da gre ka postoji. Tanomogi ukljui zvunik i ponovi pitanje. "Uka i na pogre ku, molim te." Deli sekunde potom, ma ina se oglasi kroz zvunik: "Postoji gre ka u postavci prve hipoteze. Svako ko je bio upoznat sa kupoprodajom fetusa predvideo bi da e ta trgovina izii na videlo pri analizi mrtvaca." "Hej, to je glas sa telefona!" povikah, nehotino stegnuv i Tanomogijevu mi icu. "Ali to je va glas, gospodine." "Ah, zaista." Kada smo ma ini davali glas, jednostavno smo upotrebili moj. Nije bilo nikakve sumnje da sam taj glas uo preko telefona. Bilo je prirodno to sam se seao da sam uo sebe kako govorim. Neko je iskoristio ma inu da snimi glas. Povikah u trijumfu i povukoh Tanomogija za ruku. Najzad sam otkrio varalicu. Ljigav tip. Pravi lupe . Ali nikada se ne pobeuje trikovima. Izvr enje uvek predstavlja kaznu za zloin. Tanomogi ostade nepomian, lica okrenutog na drugu stranu i ne poku avajui da mi protivurei. Zaustavljena daha ekao je da prestanem, a zatim ree tihim, gotovo pokajnikim glasom: "Ali to nije dokaz, zar ne? uti glas nije isto to i videti lice." Zagrcnuh se i oi mi se napuni e suzama. Podigoh ruku s namerom da ih otrem. Izbegavajui me, Tanomogi zaobie stolicu napraviv i dva ili tri koraka.

"Pa, kao to je ma ina upravo rekla, sve va e ideje zasnivaju se na jednom previdu, na fiksnoj ideji da je kupoprodaja fetusa samo puko fantaziranje ubijenoga. ak i va e nepogre ivo rezonovanje, s kojim ste se toliko namuili, u potpunosti pada ako umetnete znak pitanja posle ovog previda. Naravno, ne postoji dobar razlog zbog koga bih i ja trebalo da sam upuen u pravu prirodu ove trgovine. Meutim, po to nisam mogao da tra im putokaze na mestu zloina ispred nosa policije, nije bilo drugog naina sem da se krene okoli nim putem i da se ovi nagove taji uzmu kao putokazi, zar ne? Naravno, to je samo hipoteza. Ali ako uslovno prihvatimo injenicu da stvarno dolazi do kupoprodaje fetusa mo emo doi do podjednako zanimljivih zakljuaka kao to je onaj da sam ja ubica? Na primer, prema zvaninom izve taju koji je Socijalno nedavno izdalo, broj prekinutih trudnoa otprilike je isti kao i broj roene dece. Blizu dva miliona godi nje. Ako sada pretpostavimo da je kupoprodaja fetusa verovatna, onda je sasvim blizu pameti da ga sprovodi iroko rasprostranjena organizacija. Ukoliko je to tano, postoji velika mogunost da je ovek koga smo izabrali za uzorak bio povezan sa tom organizacijom, mada smo mi stekli utisak da je na susret bio sasvim sluajan." "Sme no. Lepa pria za nekoga ko ima vremena na pretek." Ugrizav i se za usnu i napraviv i kretnju kao da sebi klima glavom, Tanomogi izvue iz d epa jednu fotografiju veliine razglednice i mirno je polo i na stolicu. "Bacite pogled na ovo. To je slika vodenog psa. U stvari, do malopre sam bio u laboratoriji brata profesora Jamamotoa. Oti ao sam da zatra im odobrenje za posmatranje i prouavanje njihovog rada, ali dok sam bio tamo do ao sam do ovog dokaza." Slika je zaista predstavljala psa koji je plivao u vodi. Glava mu je bila zagnjurena, prednje ape povijene, a zadnje opru ene. Tanki niz mehuria izlazio mu je iz vrata i i ao du kime. "Me anac. Mo ete da primetite tamne linije na mestu gde se vrat su ava. To su krge. U i mu izgledaju udno zbog ugla slikanja. Posle roenja, oito moraju da pribegavaju lukavstvima, ali oblik mu se ne razlikuje od oblika normalnog psa. Kao to vidite, oi su mu promenjene. Prilagoavanje plua zahtevalo je i modifikaciju razliitih lezdi; transformacija oiju je neizbe na, jer dolazi do atrofiranja suznih lezdi." "To je, naravno, sintetiko udovi te napravljeno operativnim putem." "Ni sluajno. Prava ivotinja koja bi stvarno imala krge poput ovih bila bi velika kao ajkula. Mo ete li da zamislite ukr tanje psa i ajkule? Ovaj pas je verovatno nastao primenom nove tehnike planirane evolucije koja poinje u fetalnom stadijumu. Kada biste to samo videli sopstvenim oima..." "Vidim sada. Ti tvrdi da je cilj trgovine fetusima da stvori Ijudska bia sposobna za ivot ispod vode." "Telo tronedeljnog fetusa jedva je palac i etvrt dugako. Zar bi bilo isplativo dati sedam hiljada jena za ne to poput toga, a zatim ga upotrebiti za hranu?" Oprezno podigoh odvratnu fotografiju i dok sam je posmatrao imao sam utisak da ono to moje oi vide ne mo e biti istina. inilo mi se nestvarnim da van ove sobe postoje ulice i da u njima ive ljudi. "Misli da e mi dozvoliti da pogledam?" "Da, dosta sam se namuio dok sam to sredio", ree on, naginjui se napred, "ali slo ili su se, s tim da vi ni ta ne objavite." "Ali to nema smisla. Pretpostavimo za trenutak da trgovina fetusima stvarno postoji; iz toga proizlazi da je raunovoa ubijen jer je poku avao da izmami tajnu. Kako bi onda jedna tako zastra ujua tajna organizacija ikada dozvolila ak i da joj se pribli imo?" "Naprotiv, mo da imaju razloga za to." "Razloga? Ah, stvarno divni razlozi. Ako te zanima moje iskreno mi ljenje, oni nam nikada ne bi izdali dozvolu da su i pomislili da mogu prozreti njihovu podvalu. injenica da su nam je ipak dali znai da nema svrhe ii tamo, zar ne?" "Gospodine", ree tiho Tanomogi progutav i pljuvaku, "mislim da nam je

ovo mo da poslednja prilika." "Misli da e prekinuti sa radom?" "Ne govorim o samoj poseti, mislim da je to mo da va a poslednja prilika, gospodine." " ta? Ma hajde..." "Pa, ako zaista ne elite da poete, di em ruke od celog posla, ali mislim da bi trebalo to da uinite." ta je ovo? Seam se da sam ve negde uo u dlaku isti razgovor. Da, to su bile rei koje je malopre izgovorila i Vada Katsuko, ako me pamenje dobro slu i. "Mo e li ovaj pas da lovi ribu?" Tanomogijeve oi sevnu e. "Oh, da, sve vrste. Upravo ga obuavaju. Ako odemo tamo, mogli bismo da ih nagovorimo da nam poka u kako to izgleda." "udno je da si tako veseo kada je u pitanju odlazak na neprijateljsku teritoriju." "Ja? Pa, ako sve krene kako treba skinuu sumnju sa sebe, zar ne?" "Da li ti je palo na pamet da se, kada jednom odemo tamo, mo da vi e neemo vratiti?" Tanomogi se nasmeja. "Pa onda, ostaviemo pozdravnu poruku." 22. "U svakom sluaju, odlo imo to za sutra. Iscrpljen sam", zavr ih umornim glasom, povukav i dva prsta sa ploe gde sam ih dr ao. Vrhovi prstiju koji su pobeleli i bili spljo teni od pritiskanja, izvesno vreme nisu povratili svoj normalni oblik. "Ali", ree Tanomogi svojim uobiajenim glasom, premda uporno, "smem li jo jednom da vas podsetim da bi najbolje bilo, ako uop te odemo, da to uradimo veeras?" " ta?" "Da vidimo vodene sisare." " ali li se? Pa, ve je skoro jedanaest." "Znam. Ali vreme je sada dragoceno. Ostalo nam je jo samo tri dana do sastanka komiteta za programiranje, a ako emo gospodinu Tomojasiju unapred da predstavimo program rada imamo jo samo sutra nji dan." "To je tano, ali neemo li stvoriti neprilike ljudima iz laboratorije ako doemo tako kasno? Sada tamo verovatno nikoga ni nema." "Ima. Glavom profesor Jamamoto koji je namerno pomerio svoje nono de urstvo za veeras." " ef laboratorije de ura nou?" "Tamo je kao u bolnici. Rade sa ivim stvarima, ne zaboravite. Razumeli biste kada biste oti li i pogledali. U stvari, nou imaju vi e posla." "uj me dobro sada", rekoh, palei cigaretu za kojom nisam oseao potrebu i spu tajui jednu ruku na pokretnu stolicu. Bez sumnje sam ovom promenom polo aja eleo da Tanomogiju, a i sebi samom poka em kako sam potpuno opu ten. "Otvoreno govorei, smatram da nisi bio ba iskren sa mnom." Tanomogi se ugrize za usnu. Oigledno je eleo mnogo toga da ka e, ali nije izustio ni rei. "Ima mnogo stvari o kojima bih eleo da govorim", nastavih. "Nisam zadovoljan razvojem dogaaja, ne samo teorijski, ve i sa stanovi ta onoga to oseam. Oprosti na izrazu, ali avolski sam nesrean." "Da, mislim da razumem." "Hajde da priamo o onome to zasigurno znamo i prestanimo sa ovim eksperimentisanjem. Kao prvo, saterani smo u o ak. I ruke i noge nam je vezalo ne to to ne razumemo. Dok ne znamo ko su nam protivnici, nema naina da preemo u protivnapad. Ko bi imao koristi od toga da nas dovede u ovakvu situaciju, za boga miloga?" "Mogu da zamislim da to ine, jer se boje ma ine za predvianje." "Nemogue. Oni sigurno ne znaju ni ta o njoj. Ubili su devojku ne ostaviv i nikakav trag. Pored toga oni se nimalo ne boje."

"Ne mo emo se povui. Tu je na prvom mestu komitet koji oekuje da mu izruimo pravog ubicu i nikada na to ne bi pristao." " to se toga tie, mo emo im zamazati oi analizama elemenata linosti mrtvog raunovoe." "Pa, ne znam. Glavni efovi policije znaju na emu radimo. Pristali su na taktiku ekanja, kako mi se ini samo zato to se nadaju da emo ne to otkriti; to je ujedno i razlog to sarauju sa nama. Pretpostavimo da nismo u stanju da otkrijemo pravog ubicu. Na polo aj postae veoma opasan, ako sluajno ponu na nas da sumnjaju. Nemogua situacija, potpuno nemogua." "U redu, uzimamo onda da je sve onako kao to si rekao. Ali onda se mo e pretpostaviti da je krajnji cilj bandine taktike u zastra ivanju - naravno, ako banda uop te postoji - uklanjanju svedoka i skretanju pa nje policije na nas." "Zaboravite na to. Ovakvo va e razmi ljanje upravo je ono to ide njima u prilog. Kukavicu uvek uhvate. Sa vukom ispred vrata, oni mo da sve vreme znaju da e umreti od gladi, ako ni ta ne preduzmu, ali umiru poput pacova u rupi. Ne, ao mi je, ljuti me cela ova situacija." "To nema veze. I sam znam sve o kukaviluku. Ali kada si ve bio tako ljubazan da sve ovo ka e , palo mi je na pamet da bismo se mnogo bolje oseali kada bismo oti li u policiju i sve im do u tanine ispriali." Tanomogi podi e pogled i zagleda se u mene, ugrizav i se za usnu usled zapanjenosti ili zabrinutosti. "Usuujem se da ka em da bi neko bio odu evljen", promrmlja on. "Mnogo na ih kolega volelo bi da nas proteraju odavde i mesto pretvore u podcentar specijalizovan za elektrine mozgove. Pored toga, vi odbijate da prihvatite injenicu da kupoprodaja fetusa stvarno postoji tako da ak i uvlaenje va e ene smatrate za bacanje pra ine u oi. U stvari, organizacija uop te ne krije svoje postojanje, ve se zaista nametljivo pokazuje. Ovo se", dodade on, lagano lupkajui vrhovima prstiju po rubu ma ine, iznenada spustiv i glas, "mo e shvatiti kao upozorenje da su u bilo kom trenutku spremni da upotrebe silu protiv vas. Da navedem dva sluaja: ubistvo mu karca i smrt devojke." "Pa ta onda predla e da bi trebalo initi?" U jednom trenutku pre toga ni sam nisam bio svestan kada - pro ao sam kroz uski prostor izmeu ma ina. "Ni ta nam drugo ne preostaje nego da pronaemo u emu je, u stvari, zamka." Po to nisam odgovorio, on produ i sa navaljivanjem. " ta ako odluku o razre enju situacije prepustimo ma ini?" "Sad je dosta!" Bio sam zabezeknut iako to nisam eleo, a i ljut zbog toga. Izgledalo je kao da sam njegove rei ve neko vreme oekivao. Da, tako je, ali zbog toga ih se nisam manje pla io. "Za to? To znai da ne verujete u ma inu, zar ne?" "Ma ina dela samo teorijski i nije stvar u tome da li joj verujem." "Hoete da ka ete..." "Hou da ka em kako nije vredno truda tra iti pomo od ma ine." "udno. Da li onda priznajete da uviate vrednost moje ideje?" "Nema u tome nieg udnog." "Ali vi se kolebate, gospodine. Mo ete li da verujete u ma inu a ne u teoriju?" "Misli to ti je drago." "To nee moi. Vi se vrsto dr ite samo onoga to ma ina izvede; otvoreno priznajete da vas ne zanima priroda predvianja." "Ko je to rekao?" "Istina je, zar? Razlog to ne donosite odluku nije u tome to ne mo ete da verujete, ve u tome to ne elite. Na kraju ete priznati ono to imaju da ka u protivnici ma ine za predvianje. Vi ste tip oveka koji ne mo e da podnese predvianje budunosti; posle svega vi e neete biti merodavni za posao koji se ovde obavlja." Odjednom, Ijutnja mi se pretvori u kajanje, a lice mi se namre ka i postade crveno od umora. "Pa, mo da je onako kako ti ka e . Ljudi tvojih godina bez mnogo razmi ljanja govore okrutne stvari." "Nemojte tako." Istog asa njegov ton postade prijateljski. "Trebalo bi da

bolje od bilo kog drugog znate kako sam stra no neuglaen. Znam da je to uvredljivo." "Ne elim da odem odavde. Ne bih znao ta da inim ako napustim posao koji sam sam razradio. Pod uslovom da stvari izmaknu kontroli, pretpostavljam da u sve napustiti i dati ostavku. Ne postoji druga mogunost, zar ne? Zaista je sme no da jedan strunjak za predvianje odbija da sazna svoju vlastitu budunost. Ali ne elim sa ma inom da raspravljam o onome to bi trebalo da uinim." "Umorni ste." "Ti si lukav momak, zaista." "Za to to ka ete?" "Mislim, nisi iskren." "Ali ako ne mogu da vas nateram da mi ka ete na osnovu ega... ", proguna Tanomogi. "Sla em se, za sada, da treba ulo iti sve napore u pronala enje zamke. Ali, pitam se, da li zbog toga treba pod hitno posetiti vodene sisare. Oh, uop te ne sumnjam u to ta ti misli . Protraio si pola dana u laboratoriji i sada, ovako kasno, avolski uporno eli , zbog neega, da me odvue tamo. Razumem. Ali iz nekog svog razloga nisi ni poku ao da mi objasni za to ti je do toga stalo. Ka e da bi nam se u laboratoriji za ve tako vanmaterino odgajanje fetusa, ako njihova kupoprodaja nije puka izmi ljotina, verovatno pru ila prilika da naiemo na neki trag. Ali sasvim je neshvatljivo to si se toliko uzbudio oko na eg odlaska tamo iz jednog tako neodreenog razloga. Kao to i sam ka e , preostala su jo samo tri dana do sastanka komiteta. Ako nisi vrsto uveren u uspeh, ne predstavlja li traenje dragocenog vremena razgledanje vodenih pasa i mi eva? Ubeen sam da jo ne to krije ." "Priinjavaju vam se stvari." Tanomogi se samouvereno osmehnu, mo da zato to sam govorio blagim tonom. "Moja je ideja da bez pogovora treba tamo otii, da se utvrdi istina o kupoprodaji fetusa, sa ciljem da se napravi jasan plan akcije. Ali nemam nerava da vas primoram na to, gospodine. Dovoljno sam svestan koliko je lud ovaj poduhvat. Nije ugodno kada oveka primoravaju da razmi lja o neem nezamislivom. Pa ipak, ako uspem da vas odvedem da vidite kako ive ti vodeni sisari, bar ete poverovati da je trgovina fetusima mogua. U stvari, kada sam saznao kako ive, gotovo da sam i sam bio u stanju da tu neobinu trgovinu prihvatim kao injenicu koja je izvan svake sumnje." "Ali sumnjam da je ii tamo samo da bismo njih videli vredno truda. Za to ne bismo jednostavno prihvatili hipotezu da oni postoje i imav i to u vidu napravili konkretan plan akcije?" "Mo ete li ne to ozbiljno da prihvatite, ako ne verujete u to?" "Ubediu sam sebe." "Ne, vi jo ne verujete. Ne mo e se samo tako poverovati." Ja se nehotice usiljeno nasmejah. "Znai", ree on, primetiv i to, "nasmejali ste se. To dokazuje da ne verujete." "Ba si sme an." "Da makar malo verujete ne biste mogli da se smejete. Razmislite o mogunosti proizvodnje nekoliko miliona vodenih ljudskih bia iz godine u godinu." "Ima tako mnogo praznina u onome to govori ." "Dok mi ne poverujete mo ete samo da uzimate u obzir mogunost da postoje praznine. Ne mo emo napraviti nikakav plan akcije dok se ovako pona ate." "Znam. Znam. Neka bude. Oni svake godine mogu da proizvedu nekoliko miliona vodenih ljudskih bia." "A meu njima i va e roeno dete, gospodine." Prasnuh u smeh. Kako god da je moj ton bio suv, ipak je to bio smeh. Stvarno, kako sam drugaije mogao da odgovorim, sem smehom? Iz dubine seanja izroni najednom s naporom se probiv i razgovor koji sam pre nekoliko dana vodio sa enom i na koga nisam obratio posebnu pa nju. Jasno sam se prisetio: dogodilo se to uvee onog dana kada je odr an poslednji sastanak komiteta. Sedeo sam na krevetu me ajui viski i sodu, dok mi je ena, koja se nalazila tik uz mene, ne to govorila, poku avajui da mi privue pa nju. Bez razloga sam

bio nesrean. Nisu bile u pitanju samo te koe koje sam imao sa komitetom; nervirala me je moja iscrpljenost; da mi zbog toga pa nja nije bila pojaana, ne bih se ni osvrnuo na nju. Ti talo me je i samo njeno prisustvo, kao da me je optu ivala. "Za to ne ode i kupi ga", rekoh, postrance baciv i pogled na katalog elektrinih aparata na kome je ka iprstom upravo napravila magaree uvo na vrhu strane. urno prinesoh a u usnama. "Da kupim? ta da kupim?" "Pitala si me za taj ureaj za provetravanje, zar nisi?" "Zaista! Uop te me nisi slu ao dok sam govorila!" To je bila istina. Tanki pramenovi kose koji su joj pali preko ela izgledali su upadljivo sedi naspram svetlosti i veoma nametljivo su svedoili o prolaznosti vremena. Malopre je govorila o bebi. Ovo je bio nastavak razgovora od prethodne veeri. Moja ena dobila je pozitivne rezultate da je u drugom stanju i mi smo razgovarali o tome da li bi trebalo da prekine trudnou. ak i da nije to bilo u pitanju, ene izgleda vole da razgovaraju o takvim stvarima. Neposredno pre ovoga vodio sam sluajan razgovor sa Vadom Katsuko na istu temu. Naravno, kada sada razmislim o tom razgovoru, sumnjam da je bio ba sluajan. Kako god bilo ne postoji razlog da moj odgovor bude drugaiji. Problem je bio u fizikom ustrojstvu moje ene, jer je naginjala vanmaterinim trudnoama. Ni ta drugo nismo mogli da uradimo sem da odluku prepustimo doktoru; u ovom trenutku nije imalo svrhe prepirati se. Meutim, mada je moja ena shvatila beskorisnost svega toga, elela je verbalni okr aj. Razumeo sam kako se oseala, ali ak i u tom sluaju mi je izgledalo glupo da se slo im s njom. Nisam eleo dete, niti sam uop te eleo decu. Deca ne stvaraju ivot, ve ona bivaju stvorena. Doktor je rekao da ovog puta postoji mogunost da je trudnoa normalna, ali da bi bilo sigurnije odluiti se na D i C i ukloniti fetus. Predstavljalo bi isto naklapanje u ovakvu situaciju, koja ne zavisi od dono enja bilo kakve odluke, uplitati moral. Mo da je te ko razlikovati abortus od edomorstva, ali nije te ko praviti razliku izmeu abortusa i kontracepcije. Mo da je tano rei da ovek postoji u budunosti, budunost e zauvek ostati projekcija sada njosti. Ko mo e da preuzme odgovornost za budunost neega to nema ak ni sada njost? Takva osoba poku ava da se odrekne stvarnosti u ime odgovornosti. "Ka e da bi trebalo da pobacim?" "Tako ne to nisam rekao. Ka em samo da odluku prepu tam tebi." "Hou da ujem tvoje mi ljenje." "Nemam neko odreeno. Sasvim mi je svejedno." Ako je svaa bila besmislena, onda bi njeno izbegavanje bilo veoma nepo teno. Napokon Ijudi koji su meusobno bliski moraju ovako bezoseajno da vreaju jedno drugo. Ali verovao sam jedino u svoju logiku i razjasnio sam stvari kada sam rekao da mi je svejedno ta e uiniti. Polako sam ispio drugu a u viskija i nisam krenuo za enom koja je iznenada ustala i zgu vala katalog. U sledeem trenutku potpuno sam zaboravio na celi razgovor. Ali samo jedna Tanomogijeva reenica o tome kako i moje dete mo e da postane vodeno ljudsko bie iznenada je potkopala sigurnost. Moje dete koje nije trebalo da se rodi, nepomino je zurilo u mene iz mranih dubina vode. Tamne linije na vilicama bile su krge. U i su mu izgledale normalne, ali su kapci bili sasvim drugaiji. Bele ruke i noge mlatarale su u tamnoj vodi. Moje dete koje nije trebalo da se rodi. Moje dete, oblikovano dok sam ja sedeo na krevetu prekr tenih nogu, naslaujui se oseanjem psiholo kog zadovoljstva izazvanog ranama koje smo ena i ja naneli jedno drugom. Nemarna samoodbrana i glupa uobra enost te veeri sada mi se svete. I tako su, rane koje smo jedno drugom naneli postale samo moje. ena me je okrutno ibala utvarama na eg deteta koje je naterano da ivi. to sam vi e eleo da ga za titim, vi e sam mu zla nanosio; ali kada sam poku ao da pobegnem, na lo se ispred mene; ekalo me je u vodi sa svojim iroko otvorenim, nepominim oima. Prestadoh da se... neprijatno smejem. Tanomogi me je netremice posmatrao. "Ne, to nee moi, je li tako?" ree on kao da zavr ava reenicu. "I dalje elim da vidite ono pravo u laboratoriji."

"U redu. Ubedio si me u neophodnost toga." " ta ete preduzeti?" "To u ti rei kada odemo tamo i vidimo to to ima da se vidi." Tanomogi s olak anjem posegnu za olovkom koju je gurnuo u prednji d ep svoje ko ulje i brzo se dade na doterivanje ma ine. "Hej, pa zar je ma ina sve ovo snimala?" "Niste rekli da je iskljuim, pa sam je ostavio da radi." Otvoriv i prozori i pokazav i mi hronometar, on dodade nesta nim glasom: "Ovo e nadomestiti testament, za svaki sluaj." Razle e se slabo, blago brujanje koje ispuni sobu. Ma ina, tiha kao i uvek, nekako se inila drugaijom nego obino. Izgledalo je kao da e se pred njom svakog trenutka ukazati put budunosti. Odjednom, budunost vi e nije predstavljala jednostavan shematski plan to je do sada bila, ve je izgledala poput izbezumljene ive stvari koja je posedovala volju nezavisnu od sada njosti. PROGRAMSKA KARTICA BR. 2 Programiranje je u su tini operacija svoenja kvalitativnog na kvantitativno. 23. Napolju je bilo sparno i mirno. Znoj mi se cedio izmeu prstiju kao da sam na rukama imao rukavice koje su upravo osu ene na nekom izvoru toplote. Nije bilo zvezda, a crvenkasti mesec pokazivao je pokatkad svoj puni krug kroz procepe u oblacima. Na izlasku smo se zaustavili u stra arnici odakle je Tanomogi telefonirao. Stra ar nam veselo donese neki voni sok kao da nas je oekivao. Bilo je krajnje neprijatno zadr ati nehajan izraz na licu. "Da li si razgovarao sa njima?" upitah nasumice. "Da, jesam", odgovori Tanomogi opora osmeha, urno krenuv i. Od tada smo utali. Nije bilo nikakvog znaka da nas neko prati. Kada smo stigli u glavnu ulicu zaustavili smo taksi. Izvadih maramicu, ali ne dovoljno brzo da uhvatim kapljicu znoja koja mi se skotrlja niz nos. Tanomogi je izdao uputstva: "Od Cukijia idite kroz Harumi, zatim preko mosta koji vodi u 12. oblast na isu enom terenu. Znate... mislim da ga zovu Joroi Most. Preete ga i to je odmah tu." Sredoveni voza sa pe kirom obmotanim oko glave ispod slu bene kape, podozrivo baci pogled preko ramena, ali bez rei dade gas. Nizovi tu nih, drvenih kua, koje su se umrtvile na toploti, jednolino su promicali pored prozora taksija. Ulice su postepeno upile zaparu. Po to smo se vozili oko jedan sat ostavili smo za sobom Harumi, a predeo je postao krajnje sumoran sa nepotrebno irokim putem oivienim betonskim zidovima. Za vreme vo nje avrljali smo o estim malim zemljotresima, zemlji tu koje tone, nepoznatom poreklu velikih plima, iznenadnim promenama vremena koje se godinama neprestano ponavljaju. Stekao sam utisak da sam odremao nekih deset do petnaest minuta. Konano se, kroz magloviti morski povetarac, pojavi Joroi Most, zeleno svetlucajui. Bilo je neeg duboko uznemirujueg u upadljivom osvetljenju usred surovog pejza a. Upravo kada smo pre li most odnekud zauh kratak, tihi zvuk parne sirene. Oigledno je oznaavala pono. Pored puta stajala je jedna limuzina. ovek sa baterijskom lampom bio je nagnut nad motorom naizgled nastojei da otkloni neki kvar. Tanomogi zaustavi taksi i plati vo nju. "Evo nas", ree on, krenuv i prema kolima pored puta. ovek sa baterijskom lampom se uspravi i utivo klimnu glavom kada se pribli ismo. Pre li smo u kola koja su do la da nas saekaju i nastavili smo da se vozimo jo nekih dvadeset minuta. I ovaj drum bio je irok i pogodan za vo nju; ali stalno je kru io. Na kraju sam izgubio orijentaciju; kada smo pre li preko neka tri velika mosta, mo da se vi e i nismo kretali u pravcu 12. oblasti na isu enom terenu. Nisam se ak ni potrudio da pitam, jer sam shvatio da ne bih

dobio otvorem odgovor, jer je cela ova rabota bila suvi e zapetljana. A zatim, ako budu eleli da mi odgovore, to mogu da uine kasnije uz pomo mape. Iznenada smo stigli. Napu teni grad velikih skladi ta. Stajali smo pred malom, drvenom jednospratnom zgradom koja je bila okru ena obinim betonskim zidom spreda proseenim i od koga je put vodio ka moru. Tabla je bila obe ena gotovo van doma aja pogleda, u uglu ulaza: 'Jamamotoove Laboratorije'. U vrtu se nalazio izvestan broj praznih, tro nih, cisterni. Brzo pogledah u nebo, ali na nesreu mesec su skrivali oblaci. ak i da sam ga video, nisam se zanosio da bi mi mnogo pomogao da otkrijem kakvo je ovo mesto. Okolna obala pru ala se na sve strane sem na sever. Jamamoto je lino do ao da nas doeka. Bio je to krupan ovek, bleda, prljava lica. "Moj brat je va veliki du nik", ree on modulisanim, energinim glasom; i ponudi mi vizit kartu koja se lagano pojavi meu njegovim debelim prstima sa upalim noktima. Po to je to rekao, prisetih se da njegov mlai brat rukovodi odeljenjem za elektronske dijagnoze u Centralnoj socijalnoj bolnici; nisam mogao da odagnam pomisao kako u toj vezi postoji neka neobino pretea lozinka. Kada je neko zbog amnezije prognan iz prirodnog poretka sveta, pretpostavljam da mu se sve pojavljuje u zagonetkama kao to je ova. Poku avajui da prikrijem svoju nelagodnost, izvalih glupost otpozdravljajui mu. "Kad ve spomenuste, dosta liite." "Oh, ne. Braa smo, ali preko supruga." Jamamoto se od srca nasmeja i krenu ispred mene. Ovde su takoe nosili bele mantile i sandale, kao i mi, ali su im ogrtai bili stra no umrljani uljem, jer su radili sa ivim stvarima. Velike ake su mu visile mlitavo pored tela i izgledale su previ e te ke. Pitao sam se da li takvi prsti mogu uop te bolje da izgledaju dok rade na osetljivim ivim stvorenjima. To se razlikovalo od manipulisanja apstrakcijama, nevidljivim stvarima, kojima smo se mi bavili. U stvari, ovi prsti mogu biti iznenaujui ve ti. Unutra njost zgrade bila je veoma oronula i olju tena poput neke stare osnovne kole. Ali uprkos svemu tome, na kraju hodnika, s leve strane, nalazio se lift u izdubljenom oknu. Uosmo u njega, a profesor Jamamoto pritisnu dugme; odjednom lift krenu nadole. Kada razmislih o tome, i morao je da ide nadole, jer je zgrada imala samo jedan sprat. Ali po to sam iz navike oekivao da krene nagore, bio sam toliko iznenaen da sam i protiv svoje volje zavikao. Profesor Jamamoto se, kao da je ovo i oekivao, glasno nasmeja. Bio je to prostodu an smeh, dovoljan da zaboravim kako je jedan sat ujutro i da se nalazimo u udnoj situaciji. On sigurno nije nalikovao tipu zaverenika. Moja prvobitna zla namera da otkrijem njegovo pravo lice pretvorila se u svoju suprotnost, u izvesno i ekivanje. Lift se sporo kretao, ali mislim da smo se spustili sa visine koja bi otprilike odgovarala treem spratu jedne obine kue. Na li smo se u dugakom poprenom hodniku sa nizom vrata. Izuzev udne hladne vlage koja se oseala, mesto se nije razlikovalo od bilo koje laboratorije. Skrenuv i desno, proosmo kroz vrata na kraju hodnika. Pred nama se ukazao zapanjujui prizor: ureaji koji kao da su bili napravljeni od blokova prljavog leda, pravi trodimenzionalni akvarijumi. Veliki i mali tankovi vode bili su meusobno slo eno povezani; a unutra su se nalazile cevi, termometri i merai. Gvozdeni mostovi za radnike, napravljeni kako bi oni mogli da se kreu iznad tankova, pru ali su se u svim pravcima granajui se na pojedinim mestima i u tri nivoa. ovek bi pomislio da se nalazi u strojarnici nekog broda. Oro eni zeleni zidovi, udno, ivo kome anje, miris poluisu ene obale nekog pliaka - sve je to bilo nalik na san koji se javlja pre nekog jakog nazeba. Na mostu upravo tik iznad nas, dolazile su i odlazile u belo obuene prilike, sa sandalama koje su lupkale, oitavajui merae i pravei bele ke. Uop te se nisu osvrnuli kada smo u li, ali kada je profesor Jamamoto pozvao nekog Haradu, njegov glas jo nije zamro meu tankovima, a ve se pojavilo jedno iznenaujue prijatno lice.

"Harada, da li biste bili ljubazni da nam otvorite sobu za rast broj tri, molim vas." "Sve je spremno, gospodine." Profesor Jamamoto klimnu glavom i pogleda unaokolo. "Pa, hoemo li onda? Za sada je ovo moja soba", ree on, uputiv i se preko glavnog mosta. "Pogledajte", uzviknu Tanomogi, dodirnuv i me za ruku i skrenuv i mi pa nju na tankove sa vodom na drugoj strani. I da to nije uinio, ja sam pomno motrio na sve jo od trenutka kada sam u ao. U prvom tanku nalazio se par vodenih mi eva. Sem to su im se tanki prorezi boje breskve otvarali i zatvarali meu nakostre enim dlakama u dnu vrata i to su im grudi bile male i liile na bure, nije postojala gotovo nikakva razlika izmeu njih i obinih poljskih mi eva. U vodi su se kretali iznenaujue graciozno. Njihov psei nain plivanja podseao je na plivanje kopnenih ivotinja, ali su zato bili izuzetno pokretljivi poput rakova, opru ajui i skupljajui celo telo kao oprugu. Jo nisu izgubili crte glodara, jer se jedan od mi eva propeo do povr ine vode i apicama zgrabio pare drveta koje je plutalo, glodui ga dok je na leima polako tonuo prema dnu. Drugi iznenada skoi prema meni, ali neposredno pre nego to je udario u staklo tanka, elegantno skrenu u stranu i pogleda me velikim, okruglim, trepuim oima, palacajui iljatim crvenim jezikom meu poluotvorenim usnama. U sledeem tanku kao i u onom do njega takoe su se nalazili mi evi. U etvrtom je bio zec. Razlikovao se od mi eva: izgledao je veoma snu deno i jadno sa mokrom i zalizanom dlakom. Mirovao je sklupan poput lopte blizu dna tanka slian nekoj vrei. "isti biljojedi ne oseaju se ba najbolje", primeti profesor Jamamoto, lupnuv i noktom po tanku iznad zeca. "Pretpostavljam da je to zbog toga to na poseban nain asimiluju energiju. Prva generacija uspeva da pre ivi, ali ne i naredne." eleznim stepenicama popeli smo se do jedne prostorije s desne strane koja je bila slina kutiji obe enoj o tavanicu. Pre nego to sam u ao sluajno pogledah unaokolo. Jedna ogromna ivotinja, koja se tamno svetlucala u tanku veliine vagona sme tena u udaljenom kraju sobe, navali ka povr ini vode, ustalasane poput meda i ispusti bolan urlik. Bila je to krava. "Zadivljujue, zar ne?" ree profesor Jamamoto, osmehnuv i se i zatvoriv i vrata. "ak bismo mogli i da uzgajamo biljojede da ne zavisimo od ve take stone hrane. S obzirom na to da krave daju meso i mleko, mogli bismo dobro da zaradimo proizvodei ove artikle u velikim koliinama. Ali one su u vodi, a ureaj za mu u stvara nam pote koe. Za sada koristimo malu vakuumsku pumpu, ali te ko da mogu da ka em da je to idealno re enje." On izvadi krag od kineskog porculana iz fri idera u zidu i napuni a u. Bilo je to mleko. "Probajte malo. Sve e kravlje mleko. Gotovo je isto kao ono koje se dobija od kopnene ivotinje. Analitiki, ne to je vei procenat soli. Samo mleko ga ne sadr i, ali slana voda prodre u njega za vreme mu e. Ah, njegova najbolja odlika je sve ina." Brzo ispih malo mleka da ne povredim oseanja moga domaina. Mo da je to bilo stoga to su posebnu pa nju posveivali hrani, ali bilo je ukusnije od mleka koje kod kue pijemo. Smestih se u donetu stolicu. Ispijanje mleka pre nego to smo seli predstavljalo je veoma upeatljiv nain da se stvori prijateljska, neformalna atmosfera. Ako je sve ovo bilo name teno, te ko e biti nagoditi se sa mojim domainom. "Mora da ste umorni u ovo doba. Mi smo se do sada ve navikli na to ovde", ree profesor Jamamoto, sklapajui svoje debele prste na grudima, a leima se nasloniv i na zid du koga su bili postrojeni mikroskopi i razni drugi instrumenti koji se koriste u hemijskim eksperimentima. Na poleini svakog prsta izraslo mu je desetak nakostre enih, debelih dlaka, kao na etki za timarenje. Iza nas se nalazio krevet, iji je jedan deo bio sakriven zastorom i nekim visokim policama za knjige. "Oh ne, i nama se esto de ava da ostanemo do kasno u no na nogama", odvratih. "Pretpostavljam da je tako. Mora da ste veoma zaposleni. Za nas ne bi ba bilo tano rei da smo zauzeti. Ali zbog prirode posla ovde gotovo da ne mo emo

praviti razliku izmeu dana i noi. Tako je to. Ima mnogo nonih tumarala meu mesojedima, pa nam ne polazi za rukom ni da ih zavaramo palei svetlo. Za obuavanje psa, na primer, potrebno je izii napolje, tako da otpada rad po danu. Ne udimo ba previ e da nas neko vidi, znate." "Nije valjda?" "Naravno!" uzviknu on, toplo se osmehnuv i. "Ako budemo imali vremena, pokazau vam, ali malo kasnije. Smem li da vas ponudim jo jednom a om mleka? A tebe, Tanomogi?" Zgranuto pogledah Tanomogija. Povr nost pitanja, bez obzira na Jamomotoovu pristupanost, nije mogla da bude prihvatljiva za ljude koji su se videli svega nekoliko puta. Ali Tanomogi nije ni poku avao da sakrije kako se ovde osea kao kod kue; ba naprotiv. "Ne treba da brinete zbog pasterizacije, gospodine", ree on, nastavljajui razgovor koji je Jamamoto zapoeo. "Voda u ovom delu tokijskog zaliva sasvim je ista. Ve taki je filtriraju i proi avaju." "Sasvim tano. Dozvolite da vam poka em model zgrade", ree Profesor Jamamoto, ustav i i skinuv i prekrivku sa stalka koji se nalazio u uglu pored police za knjige. Iznenada se di e stub pra ine. "Izvinite. Ovde nije ba isto. Pogledajte ovo. To je presek jednog dela laboratorije. Iznad nje, sve dovde, prostire se more; pretpostavljam da ima oko trideset stopa do povr ine. Voda dolazi kroz ovu cev. U njoj se nalaze filtri koje pokree prirodni pritisak vode. Kapacitet im je dva miliona galona po jedinici; pored njih imamo dve rezervne jedinice od po petsto hiljada galona, tako da smo dobro snabdeveni. Ako je filtriranje suvi e uspelo, to nije dobro za rast, verovatno zato to se poremeti takozvana prirodna ravnote a. Dolazi do smanjenja sposobnosti varenja a umno avaju se alergijska oboljenja. Ovde, u ovom tanku, organske i neorganske materije su izme ane tako da tvore ne to veoma nalik morskoj vodi. Mo emo da napravimo bilo koju vrstu elite: vodu Crvenog mora, antarktiku vodu iz dubina Japanskog mora. Upravo vr imo istra ivanja vode najpogodnije za tov prasia." "Znai vi ovde nemate problema oko nabavke sve e prasetine za predjelo, umesto kavijara." "Sasvim tano. To je na poseban delikates. Nekom ko nije naviknut sigurno se ne bi dopala, ali mnogo je ukusnija od govedine. Kada se jednom na nju naviknete, jednostavno vi e ne mo ete bez nje. elite li da probate malo?" "Hvala, ali mislim da danas ne bih", odgovorih, besan to se pona a kao da smo saradnici. "Vi e bih voleo, ako nemate ni ta protiv, da odmah preemo na cilj na e posete." Po to sam to izgovorio, shvatih kakav sam eprtlja ispao, ali sada nije bilo povratka i ja nastavih ne znajui kako e se sve ovo zavr iti. "Veoma mi je ao to vam dosaujem u tako neprikladno vreme, ali verujem da ste od Tanomogija manje-vi e saznali razlog na e posete." "Pa, jedino mi je reeno da je u pitanju neko istra ivanje. Ali ni ta zato. Zaista je zadovoljstvo priati sa nekim kao to ste vi. Ovde ivim odseen od sveta. Dobijanje dozvole je veoma dosadan posao, tako da retko imamo priliku nekoga da vidimo, mada ivimo u samom centru Tokija." "Mislite 'dozvolu' da iziete?" "Ne, ne, dozvolu da pozovemo nekoga u posetu." "Da li to znai da je ova laboratorija pod nadle tvom nekog vladinog urea?" "Ne, nikako. Vladin ured slian je porodici: ni ta ne mo e da ostane tajna. Uostalom nije to ba tako te ko." On podi e svoju veliku aku ispred mog lica, kao da eli da mi preprei put. "Ne, ne mogu dalje da odgovaram. Vidite, ak ni ja ne znam ko ovde zapoveda. Ali moni su. Sada govorim intuitivno. ak oseam da oni poseduju celu zemlju. Nije mi palo na pamet da dublje ispitam stvari dok nisam bio potpuno siguran." "Znai ti zna ?" otvoreno upitah Tanomogija. "Ne, apsolutno ne!" Tanomogi zatrese glavom i preterano podi e obrve; na njegovom licu nisam mogao da primetim ni najmanji drhtaj. "udno, zar ne. Kako si onda dobio dozvolu za mene?" "Preko mene, naravno", nasmeja se profesor Jamamoto, otkrivajui dugake,

iroko razmaknute prednje zube, kao da je u ivao u razgovoru. "ak ni ja koji vodim ovda nji posao ne znam, pa kako bi onda neko izvana poznavao glave ine? Jedino sam ja mogao da podnesem zahtev za vas, zato to samo ja znam kako da stupim u vezu sa njima." "Shvatam", rekoh, osetiv i da dr im adut u rukama. "Onda bi to znailo", dodadoh natenane u ivajui u svom uzbuenju, "da je, onog asa kada je Tanomogi prvi put saznao za postojanje ove laboratorije, morao da dobije dozvolu za obilazak na neiji zahtev, zar ne? Ako nije tako, va e obja njenje pada u vodu." "Naravno da je tako", upade profesor Jamamoto, preduhitriv i Tanomogija, koji je zaustio da ne to ka e. "Dozvolite da vam to jednostavno objasnim. Re je o prijemu novog lana ekipe. Kao to sam ve rekao, rad u ovoj laboratoriji zahteva tajnost i nju moraju da po tuju kako posetioci tako i lanovi ekipe. Naravno, ovde ne postoji nikakvav zakon ili bilo ta slino. Ne tra imo od vas da potpi ete nikakvu zakletvu i nema formalnih ogranienja. Meutim, mere bezbednosti su zbog toga mnogo stro e. Ono ime se ovde bavimo pokazujemo samo onima za koje smo sigurni da e uvati na u tajnu. Kao ishod toga, gotovo da nije ni ta procurelo napolje." "Kada ka ete 'gotovo' znai li to da je dolazilo do kr enja obeanja o tajnosti?" "Hm, pitam se. Mislim da, sigurno, mo emo da zakljuimo kako nije do lo ni do jednog, po to se o na em radu nikada nije raspravljalo u javnosti. Ali uo sam da su se neki neobrazovani radnici razbrbljali pod dejstvom alkohola. U njihovom sluaju primenili smo vrlo o tre mere." "Da li su ubijeni?" "Naravno da ne. Nauka je napredovala na svim poljima. Ne morate da ubijate; postoje mnogobrojne druge metode: brisanje pamenja, na primer." Moj adut je oigledno bio onaj pravi. Profesor Jamamoto je zadr ao svoj prea nji blagi izraz lica i poslovnu o trinu glasa. Ali Tanomogijevo nervozno lupkanje prstima po ivici stola - koga ni sam nije bio svestan - stavilo mi je do znanja da se razgovor ve pribli io su tini situacije. "Meutim", nastavih sa ispipavanjem situacije, "ne mo ete naterati mrtvaca da govori dok od njega ne napravite mleveno meso." Profesor Jamamoto prasnu u smeh, kao da ga sve to jako zabavlja, dok su mu se ramena tresla. "To je mo da istina. Ako bismo dotle stigli na li bismo se u gadnom sosu." "Ali ne razumem. Ako se toliko pla ite da e se va rad obelodaniti, uop te nije trebalo da izdajete povlastice za posetu. To se jo mo e dopustiti u sluaju nekog upornog zahteva izvesnog datog molioca, ali ne postavljate li zamku na taj nain to na silu nekom dodeljujete dozvolu, a pri tom mu zapretite da ete ga ubiti, ako progovori o onome to je video? Znanje koje ne mo e nikome da prenese ne slu i niemu. Meni va cilj izgleda suvi e uznemirujui." "Preuveliavate, gospodine", zapoe Tanomogi. "Onima koji ovde rade uop te nije zabranjeno da razgovaraju o poslu koliko god ele." "Naravno", nastavi profesor Jamamoto, "u principu se zahtev za dozvolu uruuje preko tree osobe; na taj nain uveavamo broj ljudi simpatizera na eg posla koji nemaju ni ta protiv uvanja tajne. Anonimna mi ljenja poput javnog mnenja i glasina, sasvim su ne to drugo nego sud odgovornih pojedinaca, simpatizera, slo iete se." "Simpatizeri, simpatizeri, ka ete. S ime, za ime boga, oni treba da simpatiziraju?" "To je upravo ono to u vam sada pokazati." Profesor Jamamoto ivahno ustade, otrev i dlan o preklop belog mantila i zadovoljno skupiv i oi. "Voleo bih da ono to ete videti posmatrate intelektualno, a ne injeniki. Krenuemo od soba za rast, ali pre toga izlo iu vam pojednostavljenu istoriju nastanka na eg istra ivanja." "Samo trenutak. Pre nego to nastavite, eleo bih jo ne to da ra istimo." Ja takoe ustadoh i povukoh se za jedan korak, spu tajui podignute ruke polako na sto. "Tanomogi, shvatam da si ti podneo zahtev za

mene, ali ne razumem ko ga je podneo za tebe. Ako je osoba kojoj je bilo dozvoljeno da proui ovda nji rad neki na kolega, zar nemam pravo da saznam ko je to? Ko te je izabrao i za to?" "U redu. Kazau vam", ree Tanomogi blago se osmehnuv i dok je ustajao. "Budui da mogu, uiniu to. Ali ako se ljutite samo zato to vam ranije nisam rekao, to je veoma lo e." "Niko se ne Ijuti. Jedino hou da saznam istinu." Profesor Jamamoto se ume a, govorei kao da uop te ne zna u emu je stvar. "Da, stvarno, istina je zadivljujua, zar ne? Bar je te ak teret skinut sa Tanomogijevih plea." "Bila je to Vada", ree Tanomogi sveano se obliznuv i. "Vada?" "Pre nego to je poela da radi za vas, neko vreme je bila zaposlena ovde", dopunio ga je profesor Jamamoto, podigav i ruku. "Bila je sposoban radnik i posedovala je, za devojku, zadivljujuu ustrajnost. Ali patila je od slabosti koja se ne mo e tolerisati na ovom mestu: nije mogla da podnese krv. Tako je oti la i zaposlila se kod vas. Ako se, meutim, dobro seam, za nju je u to vreme jamio moj mlai brat iz Centralne socijalne bolnice." "Tano. To je sasvim tano. Sada se seam." Odjednom se karike lanca poveza e i zatvori e krug... suvi e brzo. Ali iako sam prestao da sumnjam, problem je jo postojao. Karike su po redu birane iz vazduha, ali suvi e velika tanost kojom je spajanje izvr eno naterala me je da naslutim neko skriveno lukavstvo. Na alost, maioniar koji je izvodio ovu opsenarsku majstoriju jo se nije potpuno otkrio. Sumnjao sam, ali me je i zadivio nain na koji je povezao karike svoga lanca. Iznenada je izmeu mene i glavne figure koja je izgleda predstavljala samo sluajnost bio iscrtan novi dijagram, tako da je na a veza postala jasna i jaka. Do izvesnog stepena mogao sam ak i da shvatim Tanomogijev razlog zbog koga me je doveo ovamo. Bar je obja njenje bilo smisleno. Mada nisam i ao toliko daleko da mu poklonim svoje poverenje, poinjao sam da nasluujem mogunost da se to jednom dogodi. Polako sam izdahnuo vazduh tako da drugi ne primete da sam ga duboko udahnuo. 24. "Prvi istra ivaki projekat na e grupe bio je vezan za metamorfozu insekata. Profesore Katsumi, verujem da znate ne to o genetici?" "Oh, ne. Smatrajte me za potpunog amatera. Zaboravio sam ak da li se prvo stvara unutra nji ili spolja nji zametni sloj." "Dobro. To e olak ati posao; moi u da vam izlo im stvari jednostavnim reima", ree profesor Jamamoto, lupkajui naizmenino s oba kraja neupaljene cigarete o sto. "Naravno", nastavi on sporim glasom kao da odmerava svaku re, "na cilj nije bila sama metamorfoza insekata. Govorei uop teno, te ili smo planskoj rekonstrukciji ivih bia. Izvesna pobolj anja su ve postignuta. U stvari, bili smo ve u stanju da, kada su biljke u pitanju, udvostruimo broj hromozoma. Meutim, to se tie ivotinja, na a nastojanja nisu oti la dalje od isto eksperimentalnog nivoa na planu pobolj anja vrste. elimo da ovakva pobolj anja ivih bia postanu korenita i dobro isplanirana. To je ambiciozan projekat: nameravamo da izazovemo ve tako i ubrzano odvijanje evolucije u odreenim pravcima. Kao to znate, razvoj jedinke predstavlja ponavljanje razvoja porodine loze. Strogo govorei, ona ne ponavlja taan oblik predaka, ali ipak je u su tinskoj vezi sa njima. Prema tome, uz dosta zalaganja, u stanju smo da izdvojimo ivo bie u stadijumu razvoja iz njegove normalne vrste i umetnemo ga u potpuno nove vrste. Sa na im sada njim krajnje elementarnim metodama, stvorili smo tako groteskna, abnormalna stvorenja kao to su na primer, dvoglavi gregorci i aba sa ustima gu tera, ali to ne znai, u pravom smislu te rei, da smo ih pobolj ali. Dete mo e da razbije sat, ali da bi se on napravio potreban je specijalizovan tehniar. Rast kod ivotinja uvek uslovljavaju dva suprotna hormona, ili stimulativne supstance. Pozitivan nadra aj potpoma e dezintegraciju, a negativni je obuzdava. Kada je pozitivan nadra aj jak, dolazi do zgru avanja velikog broja malih elija, a u sluaju da preovladava negativan nadra aj, one se uveaju, ali ostaju neizdiferencirane.

Slo eno odvijanje ovog naizmeninog procesa ini bitan zakon rasta ivih bia. Ako elite, mogu to da vam predstavim jednostavnom inegriskom jednainom." "To je ono to bismo mi nazvali kombinovanom povratnom spregom, zar ne?" "To je kompleks povratne sprege. Da bismo detaljno ispitali njegovo dejstvo, prouavali smo metamorfozu insekata. Ve izvesno vreme se zna da metamorfozu insekata kontroli e hormon za specijalizaciju koji lue nervne elije i hormon larve koji dolazi iz corpus allatum; na li smo se u prilici da ustanovimo ta e se dogoditi kada se odstrani jedan ili drugi tokom datog perioda. Ali tehniki je te ko kontrolisati razvoj pipavom i kvantitativnom regulacijom. Meutim, tano pre devet godina Amerikanci i Rusi su, gotovo istovremeno, uspeli da eksperimentalno ostvare ovu kontrolu. Sledee godine je na a grupa, koja je radila potpuno nezavisno, takoe otkrila tu tehniku. Stvorili smo neke veoma udne insekte. Evo, pogledajte samo ovamo." Profesor Jamamoto iznese iza zaklona neku napravu koja je podseala na veliki kavez za ptice. U njoj su dva pljosnata, siva stvorenja veliine dlana puzala unaokolo. Bilo je odvratno i pogledati te insekte sa oklopom od sivih ekinja ija je povr ina bila prekrivena lepljivom opnom. " ta mislite, koji su ovo insekti? Imaju est nogu, pa ipak su insekti. To su muve. Iznenaeni ste? U pitanju su larve iji je rast zaustavljen, ali koje su ve potpuno razvijene. Pogledajte ovamo... imaju ista usta kao i muve, a uz to mogu da se i razmno avaju. Ovo ovde je mu jak, a ono tamo enka. Oni predstavljaju novinu; nisu od velikog znaaja. Dr imo ih kao uspomenu na na prvi uspeh. Divlji su. Ako zavuete ruku u kavez, uje e vas. Kada se dobro oseaju, verovatno u doba parenja, ispu taju udne, kripave zvuke. Dozvolite da vas sada povedem u sobu za rast." Spustili smo se mostom iz sobe za razmno avanje i po to smo pro li kroz vrata koja su se nalazila na suprotnoj strani od onih kroz koja smo u li, izi li smo ponovo u jedan mraan hodnik. Grupu je predvodio profesor Jamamoto sa glavom nagnutom na jednu stranu, neprestano priajui. "Od tada je meunarodna razmena obave tenja pala na mrtvu taku. Ne ba sasvim; objavljeno je pone to o vanmaterinom raanju sisara. Ali sve je to veoma apstraktno, a sem toga veo utanja obavio je daljnju razmenu. Kada se o tome razmisli, to se i moglo oekivati. Za nas koji uestvujemo u jednom takvom istra ivanju znaenje tog utanja isuvi e je jasno. To vi e nije jednostavno pitanje uevnosti ili tehnike. Svako ima predoseanje neeg mnogo stra nijeg. Taj strah je tim vei zato to rekonstruisanje ivota izgleda mogue ne samo teorijski ve i tehniki. elim da to vidite. U ovoj je sobi." Do li smo do gvozdenih vrata na kojima je bio ispisan broj tri. Ugledah jednu kutiju, zastakljenu sa tri strane, veliine oko trideset est kvadratnih stopa. Kroz staklo se mogla videti unutra njost. Vei broj prenosnih traka na nekoliko razliitih nivoa sporo se kretao udesno i ulevo. Pored njih je stotine ma ina, nalik na glaala soiva radilo, lagano se kreui gore-dole. Na dnu su se etiri oveka odevena u bele mantile pripremala za neku operaciju nagnuti nad dugaak radni sto. "Ne mogu da vas pustim da uete. Unutra njost je sterilizovana. I ja sam obino odavde izdajem nareenja. Pogledajte. Samo u ovoj sobi smo u stanju da obradimo trinaest hiljada fetusa dnevno. Odvajamo ih od njihove prirodne linije razvoja prema unapred utvrenom programu. Ono to vidite pravo pred vama su fetusi vodenih krava. Da, istina je. I sami smo bili dobrano prepla eni kada smo se prvi put na li pred tim", ree profesor Jamamoto, saoseajno me gledajui dok su mu se u uglovima oiju pojavile bore. "Ipak, mi smo prirodnjaci. Uvek su nam pripisivane razne prekomernosti - mi kaljamo prirodu ali i dalje idemo napred. Istinu govorei, bili smo u asnuti jedino dok smo razmi ljali o mestu za realizaciju metamorfoze fetusa." "Za mene je sve to i dalje u asno." "Ne krivim vas. Krnja budunost uglavnom u pojedincu izaziva udno oseanje. ujem da su izvesni primitivci iz Afrike kada su prvi put do li u grad i ugledali visoke zgrade mislili da su one klanice za ljude. Oh, izvinite; ne shvatajte me doslovno. Hou da ka em da sve ono za ta ne mo emo da pronaemo vezu sa ljudskim iskustvom, nu no postaje zastra ujue. Ne to to

nema smisla, a to je jae od nas." " elite li da ka ete da ste iz nekog razloga uspeli da u sebi obuzdate drhtanje pri pomisli na ovo fantastino istra ivanje?" Profesor Jamamoto odluno klimnu glavom sa samouverenom iskreno u, bezoseajan poput doktora koji ubeuje pacijenta da da pristanak. Nije mi odmah odgovorio, ve je otvorio metalnu kutiju koja se nalazila sa strane i okrenuv i prekida, poe da govori kroz staklo onima unutra... "Harada, da li biste bili ljubazni da nam poka ete jedno od zrna koje pripremate", ree on, a zatim se okrenu. "Obino biramo neobraeni fetus tek odvojen od posteljinog 'semena'." Jedan od radnika potvrdno klimnu glavom preko ramena, podi e sa stola pljosnati stakleni kontejner i popev i se eleznim stepenicama, doe do nas. Na licu je imao suzdr an osmeh, a oi su mu nesta no svetlucale. Da bi malo ubla io moju ukruenost, Tanomogi mi se naka lja blizu uveta. "Ovo je jork irska svinja", ree ovek kroz prijemnik. "Da li su na svom mestu?" uzvrati pitanjem profesor Jamamoto. "Da. Sve se odvijalo glatko." Tanke niti krvnih sudova koje su izlazile iz crvolikog sredi ta tamnocrvene elatinske supstance stajale su ra trkane unaokolo poput sitnih plamiaka vatrometa. "Najte i deo", objasni profesor Jamamoto, "jeste privr ivanje semena za ve taku posteljicu. Prvo to uradimo. Slino kalemljenju, pretpostavljam. Naravno, imamo problema oko nabavljanja semena i njegovog uskladi tenja dok ne stigne do nas. Ono tom prilikom nu no dolazi u dodir sa spolja njim svetom i tada postoji najvea opasnost da tajna negde procuri." "Sada nja stopa uspelih implantacija svinja iznosi sedamdeset i pet procenata za jork irsku rasu." Profesor Jamamoto klimnu glavom glasu iz prijemnika. "Na radnom stolu, tamo dole, mo ete videti kako ih biraju. Jedino se taj posao obavlja runo. Kada se on zavr i sve ostalo je mehanizovano, kao to mo ete da vidite. Na ovaj kraj prenosne trake stavljamo samo uspe no implantirano seme, ve take posteljice i sve ostalo. Zatim ih ma ina jedno za drugim prenosi. Potrebno je oko deset dana da sa jednog kraja stigne na drugi. Vidite li one slavine, sa glavama koje se klate, sme tene na odreenim razmacima du trake? One ubrizgavaju odreenu dozu krajnje izdiferenciranih hormona u svaki fetus. U pravoj utrobi uzajamno meudejstvo hormona koji dolaze kako iz fetusa tako i iz majinog tela izaziva siu ne promene. Ispitujemo ih kvantitativno i vremenski i shodno tome odreujemo dozu hormona. Ako izvedemo proces koji se nee razlikovati od onoga koji se odvija u stvarnoj posteljici, prirodno je da emo dobiti kopnenog sisara slinog majci. Ali ove svinje su stvorene pod malo izmenjenim uslovima. Ovu promenu mo emo da izrazimo kao jednainu luenja, u kojoj a izra ava stopu hormonalnog toka, ali pustimo to." "Ali seme poinje da se razlikuje posle odreenog broja asova ili dana nakon zaea. Kako uspevate to da ujednaite?" "Dotakli ste jedno va no mesto. U sluaju svinja, na a ustaljena praksa je da uzimamo fetuse stare oko dve nedelje, ali naravno, i meu njima postoje razlike. Verujem da je nepotrebno dodati, da sve dok se promena u njihovom razvoju odvija prema funkciji a koju sam gore pomenuo, pa do presudne take u kojoj fetusi postaju vodena ili amfibijska bia, ne treba se brinuti o stopi rasta. Materice se takoe razlikuju: neke su mlade neke starije. Jedino kada kucne presudan as trebalo bi praviti razliku. Odavde to ne mo ete jasno razabrati, ali boja posteljice se razlikuje. Malo je bleda. Kada se ovek navikne, mo e je lako uoiti." Mladi radnik Harada smesta ode da donese jednu. Dok smo ga ekali da se vrati, profesor Jamamoto pripali napola popu enu cigaretu koju je gurnuo u d ep svog belog mantila, rekav i da je pu enje dozvoljeno. "Kakve udne navike imamo mi to udi emo vazduh", promrmlja on, pratei oima dim kao da prisustvuje neem zaista neverovatnom. "Na primer, ovde se obavlja posao za koji je zadu ena soba za razvoj broj

tri", ree Tanomogi ne promeniv i boju glasa. Mo da je poeo da ga savlauje umor. I sam sam bio iznuren i bez obzira na napregnutost drhtao sam kao da sam uinio ne to nedopustivo. Ali profesor Jamamoto nije na to uop te obraao pa nju. "Proces se odvija ovim redom: soba broj jedan, odstranjivanje neistoa; soba broj dva, presaivanje u ve taku posteljicu; zatim dolaze ovamo. Kada se boja posteljice promeni preme tamo ih u sobu broj etiri gde napokon poinju da se preobra avaju u vodene sisare. Ah, na ao je jednu." Mladi koji se malopre udaljio urno se vratio, nosei drugaiji stakleni kontejner, koji je zatim podigao da bismo mogli da ga vidimo. Po to mi je bilo obja njeno, prepoznao sam fetus i jednu nerazgovetnu senku u oblasti iz koje su izbijali krvni sudovi. "Eto vidite. Jasno je da je u fetusu do lo do novog unutra njeg luenja. Kada opazimo da je dospeo u ovaj stadijum, smesta ga prebacujemo u sobu broj etiri. Harada, poka ite nam prednji deo, molim vas. Brzo se razvijaju. U ovom razdoblju je karakteristino da se gotovo zavr ava formiranje kime, a prvi bubrezi i krge postaju veoma aktivni. Veliki nabori pri dnu glave predstavljaju krge. Kako to da su prvi bubrezi i krge koji kasnije nestaju, tako aktivni samo u ovom stadijumu? Izvinite za ovu lekciju iz biologije, ali to je veoma va no." Sa eta verzija obja njenja profesora Jamamotoa: "U teoriji evolucije veoma je va no naelo meusobnog odnosa. Prema ovom zakonu, promena u jednom organu ive jedinke neminovno izaziva i promene u drugim organima. Nas ne zanima puko ponavljanje pro losti, to jest, ponavljanje linije ivota vrste kroz pojedinani proces, ve nu nost daljeg nastavljanja ivotnog procesa. Naravno, ne ponavlja se ba sve. Na primer, krv iz prvih stadijuma razvoja fetusa gotovo je istovetna sa onom kod odraslog fetusa. Jedino se ponavljaju oni elementi koji kasnije nestaju, a ipak su neophodni u narednom stadijumu razvoja. Na primer, ak i kada su svinje u pitanju, postoji stadijum u kome imaju prvi bubreg. Kod odraslih jedinki ovakvu vrstu bubrega sreemo jedino kod zmijuljice. U ostalim sluajevima prvi bubreg atrofira za nekih pet dana ne obavljajui pri tom bilo kakvu funkciju. Zatim se kasnije formira drugi bubreg. Na prvi pogled to izgleda besmisleno, ali kada u tom razdoblju doe do eliminacije prvog bubrega, drugi bubreg jo nije formiran. Prema tome, atrofiranje bubrega ne predstavlja puko nestajanje; on ima ulogu svojevrsnog unutra njeg organa za luenje koji vode do stadijuma drugog bubrega. Drugi bubreg, takoe, prolazi kroz specijalizovanu transformaciju i pretvara se u organ sa unutra njim luenjem, od koga se na kraju, u poslednjem stadijumu, formira pravi bubreg. Isto se dogaa i sa krgama. Polovina bli a glavi ima ulogu samo kao lezda sa unutra njim luenjem i poma e u evoluciji druge polovine, koja se preobra ava iz krga u plua. Organi koji uestvuju u preobra avanju krga su grudna lezda i tiroidna lezda. Sada se postavlja pitanje ta bi se dogodilo da razvoj okonamo, na primer, na stadijumu krga i ne dozvolimo njihov preobra aj u lezde sa unutra njim luenjem. Kao to je sluaj sa ribama ija je evolucija prestala upravo na tom nivou. Ali ak i da tu zaustavimo rast fetusa sisara, on se ipak ne bi pretvorio u ribu. Najvi e to bismo uspeli da stvorimo bilo bi neko udovi te poput pu a golaa li eno bilo kakve vitalnosti, jer bi veliki broj elemenata bitnih za nastanak ribe ve atrofirao, bez ponavljanja svih elemenata." Kada je stigao dotle u obja njavanju, profesor Jamamoto me upitno pogleda dok su mu se debele usne izvile u sme ak. "Da li sam ovo dobro objasnio?" I ne saekav i odgovor on se uputi prema vratima. "Sada u vas odvesti u sobu za rast broj etiri, koja je sledea na redu. Ali tamo se nalaze samo staklene kugle koje se neprekidno okreu u potpunoj tami, tako da emo je preskoiti i otii do poslednje sobe, sobe broj pet." "Da", ree Tanomogi preko ramena dok me je propu tao, "kada me je Vada

prvi put ovamo dovela i li smo istim putem." "Ako elite, mogu vam kasnije pustiti film snimljen pri infracrvenoj svetlosti." "Ne, hvala. Verovatno bi za mene bio odve specijalizovan." "Naravno. Ako vas to posebno ne zanima s tehnike strane, stvarno nema potrebe. Ali eleo bih da vidite sobu broj pet. Zaista je zanimljiva." 25. Ponovo se uputismo dugakim, kosim hodnikom koji se spu tao nadole. "Ba kao u sluaju metamorfoze insekata, kvalitet hormona koji dolaze iz nervnih elija predstavlja inilac koji na stadijumu krga odreuje da li e se one do kraja razviti kao takve ili, pak, pretvoriti u lezde sa unutra njim luenjem", nastavi Profesor Jamamoto, malo spustiv i glas, svestan akustinosti hodnika. "Nervni sistem je zaista udna stvar. Ne samo da je neophodan za opstanak ivota ve je i izvor energije u evoluciji. Ako se zaustavi protok tih hormona, smesta prestaje i specijalizacija na datom stadijumu. Na tom principu stvorili smo pu eve prasie dugake oko dve stope." "Da li su za jelo?" upade podrugljivo Tanomogi. Izgledalo je kao da se razmee svojim banalnim pona anjem, to je meni, pod ovakvim okolnostima, izgledalo krajnje neprilino. "Pa, ne vidim razlog za to ne bi bili", odgovori Profesor Jamamoto ni najmanje uvreen. "Ali sa prekidom specijalizacije, prestaje u isto vreme i razvoj nervnog sistema i to na veoma niskom stupnju. Kao rezultat toga dolazi do sporije evolucije mi ia, to jest proteina. Zato mislim da nemaju ba najbolji ukus." Neki mu karci i ene odeveni u belo klimnu e glavama dok su prolazili pored nas. Hodnik se nastavljao na ni em nivou i odatle pa nadalje tavanica je bila zasvoena lukovima. Donja kosina je izgledala mnogo vea. Imao sam utisak da ujem huk okeana, ali to mi je verovatno zvonilo u u ima. "Ako smo u stanju ovo da postignemo na stupnju pu eva-prasia", ree profesor Jamamoto, napraviv i pokret rukom kao da pridr ava nevidljivu kutiju i okrenuv i se prema meni, "ne bi trebalo da nam predstavlja veu te kou ni zadr avanje krga kod fetusa sisara. Ali te ko je zadr ati organe za disanje na stadijumu krga, a pri tom pustiti ostale organe da se normalno razvijaju. Na a op ta teorija o pozitivnoj i negativnoj funkciji hormona nije dovoljna. U svakom sluaju mo emo veoma biti zadovoljni dosada njim rezultatima." "Ovo je ba grozno dugaak hodnik, zar ne?" "Gotovo smo stigli. Samo da zademo za sledei ugao. Pre li smo ceo put oko zgrade izgradene u obliku slova 'U'. Da li ste umorni?" "Mo da je uzrok tome vlaga." "To je neizbe no; nalazimo se ispod nivoa vode." Na sobi nije bilo vrata. Du zidova, od kojih ga je delio prostor irine oko dva jarda, bila je u centralnom delu izdubljena duboka rupa do vrha ispunjena vodom. Delovala je kao mali zatvoreni bazen. Ali razlika je bila u tome to je unutra njost tanka bila osvetljena, tako da se jasno videlo ta se unutra dogaa; kao da se mogla dotai rukom. Voda je usled dejstva prelamanja svetlosti, sa mesta na kome smo stajali, izgledala duboka, a na drugom kraju iznenaujue plitka. Na zidu, s na e leve strane, bili su nizovi prozoria sa manometrima, a s desne strane nalazilo se nekoliko poveih okana. Dva oveka sa bocama za kiseonik radila su ne to ispod vode pred jednim od prozora sa manometrima; od njih su se dizali stubovi mehuria koji su blistavo sijali. "Ovo su veterinari i odgajivai", prigu eno se nasmeja profesor Jamamoto, zaobi av i ivicu bazena i povev i nas ka maloj prostoriji s desne strane. Bio je to veoma neprivlaan sobiak sa medicinskim inventarom, hirur kim instrumentima, bocama za kiseonik i raznim drugim elektrinim napravama udnih oblika - sve je to stajalo ra trkano i bez reda. Ureaj za ventilaciju buno je zujao, a jedan izrazito o tar zadah zapahnu mi nozdrve. Jedan omanji ovek niskog ela, koji je iscrtavao dijagram na listu hartije, smesta ustade i ponudi svoju stolicu. Odbih po to sam video da postoje samo dve. Nisam eleo dugo da se zadr im.

"Ova gospoda su do la da malo razgledaju. Da li biste bili ljubazni i zamolili tehniare da nam demonstriraju svoj posao." Krenusmo za ovekom, koji je izi ao napolje vukui za sobom kabl malog mikrofona, a zatim unu kod ivice bazena. Odgovarajui na njegov poziv dva oveka u vodi podigo e glave i otpozdravi e mahanjem ruku. "Za dva minuta stii e sledei fetus", ree ovek, osvrnuv i se prema profesoru Jamamotou. Dok je govorio, jedan od ljudi dade znak podizanjem dva prsta. "Ovde se oni raaju u intervalu od svakih pet do osam minuta", ree profesor Jamamoto, klimnuv i glavom oveku u vodi. "Dok ne stignu ovamo fetusi u stadijumu krga, poput onih koje ste videli u sobi broj tri, razlikuju se prema vrstama; ali kao i prasii ostaju uskladi teni u susednoj sobi broj etiri nekih est ili vi e meseci. Znam da neobino zvui kada se za ne to kao to je ovo upotrebi izraz 'uskladi titi'." "Ali", iznenaeno uzviknuh i protiv svoje volje, "zar se stopa od jednog fetusa na svakih pet minuta ne penje do vrtoglave cifre u est meseci?" "Naravno. Sa pet nivoa, od kojih svaki proizvodi esnaest hiljada, u stanju smo da obraujemo celokupnu zalihu od osamdeset hiljada komada", ree nizak ovek iskeziv i se, dok je umrljan kraj prsta podneo pod nos i poeo da uvlai miris duvana. "Da ste strunjak za ovu oblast", nastavi profesor Jamamoto, zagledan u tank, "usuujem se da ka em da bi vas zanimalo ustrojstvo sobe broj etiri. Posebno nain na koji se obavlja snabdevanje hranom i uklanjanje nuz-proizvoda, regulisanje toplote i pritiska - naroito toplote, koju smo regulisali tako da bude ne to ni a od toplote ljudskog tela - dodavanjem ve takih izlunih supstanci koje prekidaju specijalizaciju krga, a istovremeno dozvoljavaju drugim organima da se dalje razvijaju. To je, u stvari, kontrolisanje otrova otrovom. Odnosno, ne ba sasvim. Kako se, na primer, mogu kristali soli uiniti nerastvorljivim u vodi? Uzme se, naravno, prezasien rastvor. U svakom sluaju, uspeli smo da obustavimo samo razvoj krga, a da to ne utie ni na jedan drugi organ." Jedan manometar kraj prozora bazena zasija crveno. "Dolazi", pozva nas oveuljak, e ui se po perutavoj glavi. "To je ve tako roenje", uzviknu Tanomogi, polo iv i ruke na ivicu bazena i nagnuv i se preko nje. Ljudi u vodi dado e znak mahanjem ruku, a zatim se pomeri e prema prozoru, dr ei se to su vi e mogli po strani tako da nam stubovi mehuria ne ometaju vidik. Iznenada jedna metalna kutija tamne boje ispuni prozor, dok je sklisko prolazila, zaustaviv i se na oko dve stope odatle. Ljudi smesta poe e da rade oko manometara. "Uklanjaju ve taku posteljicu." Po to su otvorili vrata kutije, izvadi e iz nje plastinu kesu. Kesa se pred na im oima pretvorila u veliku loptu. Bila je ispunjena prljavom, crvenkastom teno u. Jedan od ljudi ubaci u nju instrument u obliku creva koji je spajao manometar sa loptom i okrete slavinu. "Izvlae tenost iz unutra njosti. Kada se odstrani posteljica, poinje refleksno disanje na krge, tako da ova operacija mora veoma brzo da se obavi." Lopta se skupi, vrsto prionuv i uz ono to se nalazilo u njoj; bilo je to prase. Prasence poe da kru i unaokolo miui nogicama. Drugi ovek gurnu no u prednji deo kese i brzo je skide kao da je ko ulja. Mada ga nisam primetio, oveuljak je dohvatio dugaak tap i stojei iznad sada neupotrebljive kese, izvukao ju je jednim uve banim pokretom i ubacio u bubanj u uglu. Odatle je poticao onaj o tri miris koji sam malopre osetio. Prase, koje je i dalje plivalo unaokolo, gnjurci uhvati e za prednje noge i natera e ga da izlui ne to nalik na smesu boje mesa. ovek koji je pomagao natae etku na kraj creva i obrisa sa tela otpadni materijal, a zatim ga usisa. Da to nisu radili, voda u bazenu bez sumnje bi se zagadila. Prase se najednom zgri kada su mu jednim metalnim potko nim instrumentom ubrizgali ne to u u i. "Bubna opna niemu ne slu i, a i lako se inficira, tako da je unapred

zamenjuju plastinom, kao to ste upravo videli." "Po to se razvija... ", poe Tanomogi, ali odjednom ponovo zauta. Mo da je osetio da bi se ono to je eleo da pita potiralo sa mojim pitanjem. "U redu. Pitaj prvo ti", rekoh. "Moje pitanje je jednostavno", nastavi on. "Pitao sam se da li zapu ai ne popuste kada prase poraste." "Popustili bi, ali ova plastika poseduje neka zanimljiva svojstva. Na nju ne deluje gravitacija i ona se pomera u pravcu vee toplote. iri se preko oblasti do kojih direktno dopire telesna toplota. To je potpuno istra eno. Sada je na vas red, doktore Katsumi." "Pa, eleo bih da pitam ne to u vezi sa zvukom. Kako stoji sa problemom zvuka pod vodom?" "U ovom trenutku nismo jo sve re ili. Za ribe je uvo veoma korisno mada ga pokriva kost, tako da zvuk mo da prodire i kroz plastine zapu ae." "Hoete li da ka ete da vodene ivotinje nisu gluve?" "Naravno. Naroito su vodeni psi osetljivi ak i na vrlo slabu buku." "More uvek nazivaju svetom ti ine, ali ono u stvari uop te nije tako tiho, zar ne?" ree Tanomogi znaajno. "Besmislica!" uzviknu oveuljak, progurav i se izmeu nas. "Nema bunijeg mesta od mora, ako samo umete da slu ate. Ribe kre te poput ptica u umi." "Problem je pre u tome", ree profesor Jamamoto, podigav i visoko glavu i prelazei prstom du nosa, "kako se stvara zvuk, a ne kako se uje. Bia koja di u na krge ne mogu da koriste glasne ice, to nam je zadavalo mnoge pote koe. Pas koji ne mo e da laje nije ba pogodan za uvara. Naravno, pse smo uspeli i da obuimo." "Hoete da ka ete da ste ih obuili da laju?" "Ne, ne. Nauili smo ih da krguu zubima, a ne da koriste glas. Ideju su nam dale izvesne vrste riba i veoma smo ponosni to je ona bila tako dobra." ovek, koji je zavr io i enje, jednim zamahom dopliva blizu povr ine vode i ispru i malo prase koje je dr ao u rukama da bismo ga mi videli. Bilo je svetlo-ru iaste ko e prekrivene belim ekinjama, dok su mu se krge, poput nabora na ko i, brzo otvarale i zatvarale. Ono nam uputi iznenaen i razrogaen pogled kroz vodu. "Da li je ve otvorilo oi?" "Da, zar ste primetili?" ree profesor Jamamoto, veselo se smejui. "Rekao sam da dolazi do promena samo u organima za disanje, ali ako se upustimo u podrobnije ispitivanje videemo da se, u stvari, de avaju mnogobrojne izmene. Nije stvar toliko u tome to su oi otvorene, ve to su kapci atrofirali." ovek pod vodom smesti prase pod mi ku i poravna svoje bledoplave gumirane nogavice kombinezona koje su se uvrnule. Zatim popreno presee bazen i nestade kroz prozor na suprotnoj strani kao da je usisan u njega. Za njim ostade trag u obliku belog pojasa srebrnastih mehuria koji su se rasipali unaokolo. "Kuda je oti ao?" "Na farmu za dojenad. Naoare!" ree oveku do sebe, po to je oti ao na stranu sa prozorima. "Nameravam kasnije da vam poka em anatomsku kartu, ali izvestan stepen uticaja ostaje, razume se, kod nekih organa pod kontrolom hormona koji potiu iz atrofiranih krga. Najvi e upada u oi nestanak lezda sa spolja nim luenjem kao to su suzne, pljuvane i znojne. Osim toga, izgubili su se glasovni organi, a kapci atrofirali. Zatim, tu su i plua kod vodenih sisara. Pored krga su im ostala i plua, mada je du nik potpuno nestao, a bronhije direktno ulaze u probavni kanal. To nisu plua u pravom smislu rei; verovatno bi tanije bilo kazati da su oblikovana poput neobino razvijenog ribljeg vazdu nog mehura. Pretpostavljam da je u pitanju jedna od tajni prirode, ali nedostatak suznih ili pljuvanih lezda ne predstavlja smetnju ni za jedno vodeno stvorenje." "Pa, to onda znai da ne mogu da se smeju ili plau", rekoh. "Da li od ivotinja oekujete da se smeju ili plau?" Drugi ovek, koji je jo bio u vodi, pope se eleznim lestvama. Oito je trebalo da se zameni sa oveuljkom koji je bio napolju. Ovaj drugi je do ao nosei preko ramena dugaku, tanku cev du ine oko est stopa obojenu belim

emajlom. im nam ju je predao, ponovo se povukao i poeo da navlai tamnoplavo ronilako odelo. Profesor Jamamoto spusti cev u vodu i upravi njen kraj u obliku kljua, sa ugraenim soivom, prema prozoru, a zatim pogleda kroz okular koji je ostao iznad vode. Bio je to obrnuti periskop, da ga tako nazovem. "Mo ete pogledati kroz ovo. Izvolite." Podstaknut ovim, uhvatih cev obema rukama i prislonih oko uz okular, ali nisam mogao ni ta da razaznam. Celo vidno polje sijalo je neodreenom, mlenom svetlo u. Mislei da su soiva mo da bila zamagljena, upravo htedoh da izvuem maramicu. "Ne, sve je u redu", ree profesor Jamamoto. "Samo nastavite mirno da gledate. Zamagljenost koju vidite, u stvari je prljava voda." Nastaviv i da gledam, stekao sam pouzdano utisak da bih ne to mo da i mogao da razaberem. "Ove stvarice to se kreu unaokolo su prasii. Veliki predmeti oblika saa koji vise predstavljaju ve take grudi. Odojci ne mogu da spree oticanje mleka prilikom sisanja tako da je voda tu prilino prljava." "Ali kako to da neista voda ne prodire ovamo? Ne postoji nikakav specijalan ureaj da je zaustavi, zar ne?" "Izmeu se nalazi zavesa tekue vode. Sama hranionica je podeljena pomou etiri vodene zavese. One stvaraju etiri razliita nivoa u kojima se temperatura kree od trideset pet do ezdeset etiri stepena Farenhajta. Kroz vodene zavese se mo e nesmetano prolaziti. S vremena na vreme menjamo nivoe hranjenja tako da ivotinje privikavamo na iznenadne promene temperature, bilo da im se to dopada ili ne. To takoe pogodno dejstvuje na rast krzna, masne lezde u ko i i potko no salo." Oi su mi se postepeno irile, navikavajui se na tamu. Nekoliko desetina prasia visilo je ustima priljubljeno za mno tvo predmeta u obliku grudi, od kojih se svaki zavr avao izra tajem, nalik na belu bradavicu. Bili su prekriveni beliastom plesni i veoma su liili na grozdove koji su suvi e dugo le ali u radnji. Senke ljudi sa bocama za kiseonik na leima, koji su se neprestano probijali izmeu njih, plivajui poput talasavih zastava, pripadale su verovatno stra arima. "Ovde ih hranimo oko jedan mesec dok se ne odbiju od sise, a zatim ih aljemo u vodeni svinjac." 26. Narud benica br. 112 Primalac: Laboratorije Jamamoto. Po iljalac: Niigata M. - Farma na dnu mora broj 3. Molim vas smesta po aljite ekspresno kopnenim putem sledee narud bine: 1) dva grla rasplodnog jork ira. 2) dva psa stra ara protiv ajkula 3) pet kosmatih lovakih pasa 4) osam pobolj anih krava za mu u broj 3 5) dve stotine vakcina protiv groznice morske pene. Prevezli smo se jednom podvodnom farmom veliine manjeg jezera, u amcu opremljenom reflektorom; vazduh je bio te ak, a disanje ote ano. "Kada ka u 'rasplodni Jork ir', da li to znai da svojstva koja ovde stvarate postaju nasledna?" "Ne. Za prvu generaciju je to nemogue. U stanju smo da odgajimo prvu generaciju vodenih ivotinja, ali one ne mogu da se razmno avaju. Istim procesom stvaramo drugu generaciju, takoe van materice, ali ona poseduje regenerativne moi. Ovu drugu generaciju koju je ovek stvorio zovemo 'rasplodna prasad' ili 'rasplodne krave'. Po to je proces dug, a cena visoka, jo nismo razgranali posao, ali dolazi vreme u kome vodene ivotinje koje su u stanju da se same razmno avaju nee predstavljati ni ta neobino." "Ali kakve su to Niigata farme na dnu mora?" "Upravo ono to i sam njihov naziv ka e: farme sme tene na morskom dnu." "Proizvode li one za tr i te?" "Stvarno ne znam da li to rade ili ne. Ali narud bine poput ove poele su

da bivaju sve e e od pred kraj pro le godine. ini mi se da je prva bila Boso A. - farma na dnu mora br. 1, a posle nje su nikle mnoge kao to su Pacifik KL - duboke morske farme, ne mogu svih da ih se setim. Broj ivotinja koje smo do sada proizveli, prasadi i krava zajedno, penje se na oko dve stotine hiljada komada - to iznosi oko pet procenata od svih kopnenih grla u celoj zemlji. Po to su farme vrlo verovatno deo jedne jedine organizacije, one oito predstavljaju veoma unosan posao." "Neverovatno!" "Ni ja sam to ne razumem. Te gomile sme tene na morskom dnu verovatno ispu taju tragove morske pene. Ka u da je to izvrsna hrana za prasie. Ako jeste, onda su njihove zalihe hrane neiscrpne. Tamo se ak mogu napasati poput ovaca. Nije li sasvim razumljivo da se to pretvori u masovnu industriju? Pogledajte. Tamo dole. Tamo se muzu pomou vakuumskih ma ina za mu u." "Stvarno ne mogu da poverujem da svet nije otkrio tako razgranat posao." "Tano. To je vrsta organizacija", brzo upade Tanomogi, koji je veslao, kao da poku ava da me izvue. Po to jo nisam bio naisto da li mi je Tanomogi bio prijatelj ili neprijatelj, nisam mogao da presudim kome je od nas dvojice uputio primedbu. Zaista sam bio zbunjen. Ova poseta je, naravno, uticala na korenitu promenu mojih ideja. Dogodilo se tano ono to je Tanomogi rekao. Oseao sam da je teorija o posredniku u kupovini fetusa, za koju nisam hteo ni da ujem, imala osnova. Ako je to bilo tano, onda moram iz poetka razmotriti znaenje lanca dogaaja koji su se zbili tokom nekoliko poslednjih dana. Ubistvo raunovoe nije vi e moglo samo po sebi da predstavlja glavni dogaaj. U jednom trenutku nestalo je moje prvobitne re enosti da gonim ubicu i jedina stvar koja me je sada zaokupljala bilo je dete koje su mi oduzeli. to se ubice tie, eleo sam ak da se nagodim: mogao sam da izvuem la nu izjavu iz predviaa koja bi potvrdila da je ubica ljubavnica; ako bih time mogao da spasim ma inu. U izvesnom smislu, dolazak ovamo za korak me je pribli io istini, ali isto tako sam oseao da sam bio dalje nego ikada od re enja ubistva. Ako je i bilo tako, neka i ostane, nije me bilo briga. Dosta mi je bilo paanja u takve stvari. Tanomogi je rekao ne to o tome da je policija postala sumnjiava, ali ak i za policiju prividi imaju va nosti. Po to bi la bila la ma ine za predvianje, smatrao sam da je ak i to bolje nego uop te ne rasvetliti dogaaje. Sada sam jedino eleo da to pre odem odavde i smestim se pred svoju vedru i nepogre ivu ma inu za predvianje. Ah jo ne to sam morao da uradim pre toga: da pronaem to moje dete koje je bilo ukradeno i da mu prekratim ivot pre nego ga pretvore u nekog vodenjaka. Kada to budem uradio dii u ruke od cele ove rabote. Sledei put u uzeti neku zaista obinu osobu i sve zapoeti iz poetka. Da, ini mi se da se seam kako je Vada rekla da bi volela da sazna svoju budunost. Bila bi divna kao uzorak. Ali kada bi ostarila, ak ni ona vi e ne bi bila ljupka. Do samog kraja mirna, tiha budunost ostala bi neotkrivena, jedna petlja sitnih zadovoljstava i sitnih boli. Nikoga ona nije zanimala, pa ipak kao uzorak imala je najmanju mogunost da doe do pogre ke. "A za to moramo da budemo tako tajanstveni?" Tanomogi prekide ti inu kao da vi e nije mogao da je podnese. Upravo u tom trenutku amac sti e na suprotnu obalu. Profesor Jamamoto iskoi s lakoom koja nije bila primerena njegovoj debljini. "Zato to je ovaj na poduhvat suvi e revolucionaran", ree on, nimalo uznemiren pitanjem. "To bi jako odjeknulo i kod nas i napolju. Ali mi nastavljamo sa radom, premda ak ni uprava organizacije nema jasnu predstavu o ishodu." "Za to radite ne to ije perspektive ne mo ete da predvidite?" upitah. "Pa, od bud ovana iz finasijskog sveta dobili smo dozvolu da podignemo ve take kolonije poput ove. Kao i u pro losti, nestae zaostalih zemalja s kojima se mo e trgovati, tako da se to na kraju pokazuje kao bolja investicija nego rat. Da je predvianje budunosti u va em Institutu ostalo potpuno tajno i da se nije ra ulo po novinama, bud ovani bi do li da saznaju budunost ovih vodenih kolonija. Zadovoljstvo predstavlja ak i razmi ljanje o odgovoru koji

biste im dali. Ma ina Moskva predvidela je da je komunizam talas budunosti, ali to je zbog toga to im ideja o podmornikim kolonijama nije uop te pala na pamet." "Odluili smo da ne vr imo nikakva politika predvianja." "Naravno. Protivilo bi se duhu liberalizma da se dru tvo sputava predvianjima, zar ne?" Vodenu farmu opasavao je visoki betonski zid. Na njemu su bila vrata, a iza njih se nalazio jo jedan zatvoreni bazen. Bio je ne to vei od onoga koji smo upravo videli i na etiri strane imao je probu ene rupe, sa instaliranim re etkama. Upravo u tom trenutku trener sa bocama za kiseonik isprobavao je psa. ivotinja je tamno svetlucala kao da je na sebi imala oklop. "Ovo je dugodlaki lovaki pas pomenut u narud benici koju ste malopre videli. Duga dlaka mu je slepljena specijalnom pomadom; ona titi ko u. Znate, on mora da se uvlai na razliita mesta. Pogledajte, ima za ape privr ene gumene ko ice za plivanje. Kada se sasvim navikne na njih, trening je zavr en. Sutra e izii napolje. Poslednji put prolazi kroz obuku." Iznenada pas ispru i vrat i spustiv i glavu izmaknu se u stranu; telo mu se pretvorilo u pravu crtu kada se bacio prema jednoj od re etki, a zatim odskoio od nje. U sledeem trenutku u zubima je dr ao ribu. "Tim trikom se navikava kako da je ne ubije ujedom", dodade Tanomogi. "Po to pas ne mo e da di e dok ne to dr i u ustima", nastavi profesor Jamamoto, "primoran je da izbacuje vodu iz nosa kroz krge. Samo pas koji je pro ao ovaj trening mo e to da uradi." Pas zagnjuri nju ku u torbu koju je dr ao trener, ekajui da je on zatvori i tek tada ispusti ribu. Bila je to stvarno istina, riba je unutra vrlo ivahno nastavila da pliva. "Gospodine", ree Tanomogi kao da mu je to upravo u ovom trenutku palo na pamet, "znate li na koji nain kopnom prevoze ovakve ivotinje? To je veoma zanimljivo. Videli ste cisterne koje se koriste za transport nafte, one za kojima se vue niz prikolica...? alju ih u njima. Pametno, zar ne? Uvek me zadive kada ih vidim po pet ili est kako prolaze." "Da li se vi to pretvarate da sve znate?" podrugljivo upita profesor Jamamoto. "Ni najmanje", odvrati Tanomogi nervozno, a onda obojica prasnu e u smeh kao da je to bilo ne to sme no i mnogo zabavno. Meni se tu ni ta nije uinilo sme no. Nisam mogao ak ni na silu da se nasmejem. Osetio sam kako mi se, dok su se oni smejali, umorne oi postepeno sklapaju. 27. Po to su kola, koja su nas vratila, bila ista ona koja su poslali po nas iz laboratorije, uvali smo se vozaa i nismo zapodenuli razgovor. eleo sam samo jednu stvar da ka em Tanomogiju. To je bilo sve. I on je izgledao umoran tako da je sve vreme utao. Na kraju sam utonuo u dubok san. Nalazili smo se ve pred mojom kuom kada me je Tanomogi probudio. Imao sam stra nu glavobolju. "Spavau do sutra u podne." "Sutra? Ve je etri asa izjutra." Tanomogi se slabo osmehnu i ja krajikom oka nejasno primetih kako mi ma e kroz prozor dok sam se teturao prema kui. Jedva sam uspevao da se odr im na nogama. ena mi ni ta nije rekla, a ja nisam bio u stanju da i o tome brinem. Posegnuo sam za viskijem koji se nalazio pored uzglavlja, ali pre nego to sam i dotakao a u ve sam zaspao. U snovima sam se stalno vraao u Jamamotoove laboratorije. Na ao bih se u kolima i krenuo, ali svakog puta bih stigao u neke drugaije laboratorije Jamamoto. Kao da sam se nalazio u sobi sa ogledalima; svi putevi su bez prestanka vodili u pravcu Laboratorija Jamamoto. Iza vrata ivelo je ne to zastra ujue. Nisam tano mogao da objasnim u kom smislu zastra ujue, ali to je izgledalo toliko sna no da nisam bio kadar da izdr im. Zakasnio sam na posao i predstojala mi je kazna. S druge strane kapije protiv mene su podizali optu bu. Sa svakim otkucajem srca optu ba je postajala sve te a. Morao sam da

po urim; morao sam da pobegnem. Na kraju vi e nisam znao da li be im ili idem napred. A zatim ponovo, upravo na tom mestu, ekala je jedna nova kapija Laboratorija Jamamoto. Pro lo je deset. S olak anjem sam odahnuo kada sam shvatio da se nalazim u postelji. Pomislih kako je udno to mi je laknulo i poeh da se smejem i protiv svoje volje. Takvi snovi su me morili u mladosti kada sam mogao da se vratim kui pijan. Poku ao sam ponovo da zaspim, ali odjednom je ne to poelo da me brine i ovog puta san mi nikako nije dolazio na oi. Ustadoh, istra ujui odakle dolazi zvuk usisivaa. uo se iz moje radne sobe na drugom spratu. "Da li ti smetam?" upita me ena, ne podigav i glavu i ne prekinuv i rad. "Ne osobito. elim ne to da te pitam?" "Za boga miloga, gde si bio jue?" "Radio sam." "Dugo se nisi vratio, pa sam nazvala kancelariju." "Radio sam na drugom mestu!" rekoh, postajui sve razdra eniji, sa oseanjem da sada s pravom mogu stvarno da se naljutim. Upravo kada sam hteo da planem, zazvoni telefon. Prekid je do ao u pravom trenutku. Zvali su me iz redakcije jednih novina. Moskva II je predvidela aktiviranje mno tva vulkana na dnu Pacifika; zbog toga su eleli da taj dogaaj pove u sa nedavnim neobinim temperaturama; reko e da mole za saradnju strunjaka iz Japana. Ali postavljalo se pitanje da li e IKT predvia prihvatiti ovaj predlog. Kao i obino odbio sam da dam bilo kakav komentar, rekav i da sve to je u vezi sa tom novo u mora da ide preko komiteta koji je u sastavu Statistikog Biroa. Poni enje koje sam osetio svaki put kada bi me zbog neeg slinog zvali danas je bilo izrazitije i kao da je imalo neko posebno znaenje. S one strane prozora jedan blistavi sjajan loptast oblak, koji je menjao oblik, rastopi se pred mojim oima. Ispod njega su se videle lisnate grane, krov susedne zgrade i ba ta. Do jue sam verovao da je svakodnevni oseaj neprekidnosti krajnje pouzdan. Ali sada je bilo drugaije. Ako je ono to sam sino video stvarno postojalo, pretpostavljam da u morati da priznam kako je ovaj moj svakodnevni oseaj bio la koja je veoma liila na stvarnost. Sve se preokrenulo. Izgleda da je bilo glupo od mene to sam verovao da e svet, kada dobije ma inu za predvianje postati povezaniji, mirniji, prozraniji, poput neorganskih kristala. Pravo znaenje glagola znati bilo je promatranje haosa, a ne reda i pravilnosti. "To je odista ne to veoma va no. Ne to u vezi sa klinikom na koju su te primorali da ode jue, sea se? Voleo bih da se samo priseti kakvo je to mesto bilo." ena me je podozrivo osmotrila i ni ta nije odgovorila. Naravno, nisam mogao od nje da oekujem da shvati va nost pitanja a ona, pak, nije mogla ni da pomisli da sam ja u to ume an. Po to nisam bio u mogunosti da joj pru im bilo kakvo obja njenje, postadoh nestrpljiv i uzrujan. Na mene nije izvr en nikakav arbitraran pritisak da strogo uvam tajnu, pa ipak bi se stvari samo jo vi e zapetljale kada bi moja ena saznala istinu. Obeshrabrio sam se i pri samoj pomisli na njenu reakciju kada bi saznala ono to ja znam o mestu gde je abortirala i prodala na e dete. Ali morao sam to da ustanovim na ovaj ili onaj nain. Zar ne bih mogao ne to da smislim? "Smatra li da je to bilo pravo porodili te?" "Za to me to pita ?" uzvrati ona, pomalo uznemireno i iznenaeno. "Oh, istinu govorei, bojim se da je neko bio zloban." "Kako to misli ?" "Mislio sam na onog starog doktora, moga prijatelja, aku era koji je poludeo." Bila je to oigledna la koju pod normalnim okolnostima ne bih mogao da ispriam, a da se ne nasmejem, ali kako sam je izrekao sa ozbiljnim izrazom na licu, rezultat je usledio istog trenutka. ena mi se skamenila na moje oi. Za

jednu enu nije bilo veeg poni enja. Da je ono to sam rekao bila istina, to bi znailo da je ona bila polo ena na krevet i iz nje istrgnut fetus, tek tako, radi neije zabave. "Pa, sada na neki nain oseam da to nije bila prava bolnica." "Kako je izgledala?" "Hm", zamisli se ona, vrtei glavom, koju je zabacila unazad, levo i desno i sve vi e kiljei. "Bila je napu tena... i stra no mrana." "Misli li da se nalazila blizu morske obale?" "Da, ini mi se." "Da li je zgrada bila jednospratna... dvospratna?" "Ah... bila je jednospratna." "Nije li po ba ti le alo mnogo cisterni?" "Hm... pa... ne znam." "Kako je izgledao lekar? Da li je bio krupan ovek?" "Da, ini mi se da jeste." "Kako to misli ? Zar se uop te ne sea ?" "Pa, dali su mi taj udan lek. Mislim da se maglovito seam, ali to pamenje kao da ne pripada meni. Ipak se vrlo jasno priseam stvari koje se se dogodile pre nego to su mi dali lek. Da ikada sretnem bolniarku sa mlade om na licu smesta bih je prepoznala." Ali ja u laboratorijama Jamomoto nisam sreo nijednu enu sa mlade om na licu. Izgledalo je kao da mi je preostao samo jedan put. To bi znailo da enu moram podvri ispitivanju ma ine za predvianje i podstai njeno seanje. Ali taj put je bio veoma opasan. Na njegovoj sredini devojka Kondo ikako bila je otrovana. Da li je poku aj bio ba vredan izlaganja tolikoj opasnosti? Pitao sam se. Moja odluka da je podvrgnem ispitivanju ma ine za predvianje nije bila mnogo razumna. Grunula je iz slepog besa koji je u meni rastao. Nisam vi e mogao samo da usvajam hipoteze i predoseanja. Sve bi bilo u redu da sam bio pa ljv i da je nisam ispu tao iz vida nijednog trenutka. Ipak prezirao sam samoga sebe kad bih samo i pomislio da to mo e biti opasno. "Po uri i spremi se. Izlazimo", rekoh joj. 28. ena me je podozrivo pogledala, ali nije poku ala da me dalje ispituje. Mo da ju je moj odsean ton osujetio u tome. Morala je da se povinuje bez obja njenja. Ipak, posmatrajui ukrueni izraz njenog lica dok se spu tala niz stepenice da bi se presvukla, poeo sam da tra im ne to, ma koliko to udno izgledalo, to bi opravdalo ovakav moj postupak. Da li sam ja to ozbiljno poku avao da je za titim ili sam jednostavno nastojao da je iskoristim kao orue? Razmi ljao sam, tresui glavom, dok su mi savest optereivale ove sumnje. Ali zaista nisam umeo da objasnim za to su me one najednom obuzele. Mo da zbog toga to sam u srcu ve predosetio izvestan u asan zakljuak do koga emo na kraju doi. Bilo je istina da sam u sve izgubio poverenje. Nisam doneo nikakav stvarni sud. Jednostavno sam bezrazlo no bio zabrinut, ispunjen jednim negativnim oseanjem, da poku am beg po svaku cenu. Ali drhtao sam, pitajui se ta e na e dete, roeno kao vodeno bie sa krgama, misliti o nama, svojim roditeljima, kada odraste; nisam ak znao da li je u pitanju deak ili devojica. U poreenju sa ovakvom sudbinom, edomorstvo je predstavljalo otmen i human in. Kapljica znoja kanu mi sa vrha nosa. Poku ao sam da se malo priberem. Desetak minuta ostao sam da stojim tupo zurei preda se; jo se nisam ni umio. Kada sam konano si ao i oprao zube, obuzela me je neka munina kao da sam mamuran. Zazvoni telefon. Da li je to bio iznuiva? Jedan od onih neprijatnih poziva kada su mi stavljali do znanja da su im poznati svi moji koraci? Po urih prema telefonu, ne stigav i da isperem usta. Ali bio je to Tomojasu, iz komiteta za programiranje.

"Zovem vas zbog predloga za saradnju koji je uputila Moskva II." Nisam se kao obino naljutio zbog njegovog nadmenog tona. "Nije uspelo?" uzvratih pitanjem. "Ne, ne, nije sasvim propalo. Za sada ekamo." Kao i obino, novine ponovo nee obratiti pa nju na nas. Dr ei se stava ekati i videti nikada neemo dospeti u novine. Op te zanimanje je oslabilo, mo da i zato to su u poslednje vreme veoma dosledno sprovodili propagandu da je ma ina za predvianje nehumana. Ali za mene to sada i nije bilo va no. Nisam imao vremena da se brinem za takve stvari. Da je taj pla ljivi Tomojasu, koji je mislio da je epao budunost za vrat, znao samo stoti deo onoga to sam ja video sino... Po to ni ta nisam rekao, Tomojasu nastavi: "Uzgred budi reeno, kako napreduje posao? ekam na preksutra nji sastanak." "Mislim da mogu da sastavim zanimljiv izve taj o osnovnim stvarima, kao to je na primer op ti karakter elemenata." "A ta je sa ubicom?" Sa ugla usana skliznu mi bela pljuvaka na ruku. "Danas sastavljam skicu za izve taj. Tanomogi e je izlo iti", rekoh, iznenada spustiv i slu alicu da bih izbegao nastavak razgovora. Onoga trenutka kada sam spustio slu alicu, telefon ponovo zazvoni. Ovoga puta je to odista bio iznuiva, sa mojim glasom. "Profesor Katsumi? Ala ste brzo podigli slu alicu. Kao da ste oekivali moj poziv", kikotao se moj glas rugajui se. Ne saekav i odgovor on iznenada pree na normalan ton, liei na mene vi e nego ikada ranije. "Ne, nije ba tako izgledalo vi ste, meutim, ipak oekivali moj poziv, zar ne? U svakom sluaju, profesore, ne to kri om smi ljate i ja bih eleo da vas zbog toga upozorim." To je bila istina. Delimino sam oekivao njegov pretei poziv. Svaki put kada sam eleo ne to da preduzmem ovo pakosno ometanje me je spreavalo. Onoga trenutka kada sam to naslutio, najednom vi e nisam znao ta da preduzmem. Na um mi je pao jedino Tanomogi koji je odlino bio upuen u sve to sam do sada radio, kao osoba kadra da predvidi moj plan da enu podvrgnem ispitivanju ma ine za predvianje. Sem ako mi se u kui ne nalaze prislu kivai. Ne bi, meutim, bilo razlo no da se Tanomogi, koji je do sada bio tako domi ljat, najednom otkrije kao ovek koji stoji iza cele ove rabote. Stresoh se, osetiv i prisustvo nevidljivog posmatraa tik uz mene. "Mislite da sam vas oekivao? Verujte mi, bilo je sasvim sluajno." "Znam. Upravo ste okonali razgovor pre nego to sam nazvao, zar ne?" Zbunio me je. Prema onome kako sam ja to shvatio, to je u najboljem sluaju bila traka iz ma ine za predvianje sa mojim glasom. Bez obzira na razvoj dogaaja, nikada nisam sanjao da e tako savr eno da se koristi mojim renikom. "Ah, ha. Iznenaeni?" ree govornik, oito svestan moje zbunjenosti. Huk vazduha odbi se o mikrofon; mo da je to bio smeh. "Da li sada nazirete ko sam?" "Ko ste vi?" "Ko? Pitam se. Jo ne znate? Pa, dau vam jo jedan mig. Malopre ste razgovarali sa Tomojasijem iz komiteta za programiranje." "Ah! To je Tanomogi! Ne, naravno, ti si ma ina, puki glas. Ali mora da Tanomogi povlai konce. Tamo si, znam ja to. Hajde. Odgovori mi!" "Nerazumni ste. Ako ja govorim, onda ja i slu am. Samo sam eleo da vas pozovem. Mislite li da ma ina kojom neko upravlja mo e tako brzo da odgovara? Govorite punim ustima. Verovatno ste prekinuli pranje zuba i do li na telefon, je li tako? Je li tako? Ako elite, saekau da isperete usta. Oh, izvinite. Nisam poku ao da se na alim. Ali injenica je da govorim, jer to elim." "Ba zato bi trebalo da mi ka ete ko ste!" "Da. Mo da bi trebalo. Ali zar stvarno niste pogodili? Ne, mo da niste. Ali ste zato, profesore, primetili koliko moj glas podsea na va . Vi profesore mo da mislite da je u pitanju sluajna slinost sa glasom nekog potpunog stranca. Ne? Dobro. Ne poku avate da saznate, ne ula ete dovoljno napora da dokuite ko sam ja u stvari; to to sam primoran da vas sada ovako zivkam preko

telefona ipak predstavlja, da tako ka em, samo drugu stranu istog novia. Tako je na kraju svako saop tavanje ove va ne stvari..." "Pa, za to onda ne doete ovamo da se vidimo? Kada biste do li bilo bi mnogo lak e s vama razgovarati." "Mislite li? To, na alost, nije mogue. A to se razgovora tie, telefon nije nikakva prepreka." "Pa, onda preimo na stvar." "Odlino", dopre malo prejak odgovor. "Doneli ste neopozivu odluku." Shvatih da moram da budem na oprezi. injenica da je moj protivnik mogao da izdaje naredbe dostojne jednog gangstera, a pri tom da se slu i izrazima nekog vladinog slu benika, znaila je da on nije obian ovek, ne neko ko pred sobom ima samo jedan cilj. Ako elite da oznaite profesiju koja dolazi u direktan kontakt sa ljudima, zavirivanjem iza maske dru tvenog polo aja i profesije, pretpostavljam da bi to bio detektiv ili ucenjiva. Mo da, pretvarajui se da ita moje misli, poku ava, i vi e nego to sam oekivao, da iz mene izvue neku nepovoljnu izjavu, postavljajui mi znaajna pitanja. "Naravno", ree moj sagovornik, po to ni ta nisam odgovorio, a zatim ga za trenutak spopade prigu eno ka ljanje. "Smatrate da nije neosnovano to me sumnjiite. Ali jasno mi je. Spremate se da iziete sa svojom enom. Zar nisam u pravu? Oh, ne, ne zami ljajte da vas kroz dogled promatram iz neke obli nje zgrade. Pa ipak, istina je da neko u ovom trenutku stra ari pred va om kuom. Oh, slobodno pogledajte kroz prozor u pravcu kraja prolaza. Ali brzo!" Po to mi je radoznalost bila zagolicana, odlo ih slu alicu i uradih kako mi je reeno. Opazih mog uhodu upravo dok je prolazio sleva nadesno i primetih dosadu na njegovom licu. Kroz slu alicu se zau zvuk. Neujno se vratih i lagano je podigoh. "Onda?" Iako nisam napravio nikakav um, znao je da sam se vratio. "To je momak s kojim ste se potukli onog dana. On je strunjak za ubistva." "Odakle zovete, za ime boga?" Strpljivo podnosei ukruenost lea koja se irila ka vratu, poku ah da sebi predstavim kue kroz ije prozore su mogli da me vide kada telefoniram. "Ne, ne. Rekoh vam da ne zovem iz okoline. Evo, prolaze po arna kola. Otvoriu prozor. ujete ih? Ali ta buka se ne uje u va em kraju." "Takav trik se lako mo e izvesti pomou magnetofona." "Sasvim tano. Pa, kako bi onda bilo da vam ka em svoj broj? Kada saznate broj va e sumnje e nestati. Spustite slu alicu i okrenite ovaj broj. U redu?" "Dosta. Prekinite." "Oh, ne, ne mogu", ree glas, iznenada poprimiv i upozoravajui ton. "Ovo je odluujui trenutak. Sve mogu da vidim." "Pa ta s tim?" "Hm. Ne shvatate, zar ne?" Pretei glas duboko uzdahnu. Bilo je neeg tako zloslutnog u tom tonu tako da sam pre ao preko naina obraanja koji se promenio kao da je sagovornik poeo da me smatra sebi ravnim. "Iako sam vam ovoliko rekao, jo niste uspeli da shvatite. Ovo nisam ja. To ste vi sami: Ja sam vi!" 29. Neko vreme ostadoh nepokretan. Ne samo telo ve su mi se i misli sasvim primirile. Nije me obuzelo puko oseanje iznenaenja. Kako bih rekao? Bilo je to neobino oseanje, me avina smirenosti i pometnje, kao da sam to znao sve vreme, ali bio na pragu ludila. Smirenost bih mogao da uporedim sa aljivim i sme nim, kao kad bi neko primetio da je neko drugi postao vodeno bie, a zatim utvrdio da se gleda u ogledalu. Pometnja se mogla uporediti sa neprijatno gorkim oseanjem oajanja kao kada, na primer, sanjam da sam mrtva du a, koja lebdi blizu tavanice, gledajui odozdo svoj vlastiti le . Te kom mukom sklopih reenicu. "To znai... vi se sastojite od mene, sazdala vas je ma ina za predvianje." "Mo e i tako da se ka e, ali stvar nije ba jednostavna. Ni ta tako obino ne bi bilo u stanju da na ovaj nain vodi razgovor."

Bez razmi ljanja klimnuh nevidljivom sagovorniku. "Ali vi sigurno niste u stanju da opa ate?" "Pobogu, ne", odvrati glas, nerazgovetno mrkui. "Ja ne posedujem telo u pravom smislu te rei. Upravo kao to ste pretpostavili, ja sam samo unapred snimljena traka. Naravno, nije mi podareno ni ta tako delikatno kao to je opa anje. Ali sam zato pouzdan i siguran, to nadma a opa anje. Znam ta vam se mota po glavi znatno pre nego to to artikuli ete u misli. Bez obzira na to koliko god poku avali da se pona ate nezavisno, niste u stanju da napravite nijedan korak van programa koji je u meni unapred pripremljen." "A ko vam nala e ta da govorite?" "Niko. Neko ko je neminovno nastao iz vas." "Pa onda..." "Pa, posedujem vrednost dragog predvianja koje, kroz prvo predvianje, predskazuje va u budunost. Ukratko, ja sam vi. Ja sam vi koji zna sve o vama." Iznenada se osetih kao veoma udaljen, sitan, nejasan predmet. Mesto na kome sam se do sada nalazio bilo je glomazno i masivno i po njemu je kru io tihi bol razdra ljivom brzinom brijaa. "Mora da vas je neko kao Tanomogi, naterao da telefonirate, zar ne?" "Stalno ponavljate jedno te isto. Oito jo niste potpuno pnhvatili situaciju. Moja volja jeste va a volja. Ali to jo niste shvatili. Ja inim samo ono to biste verovatno i vi uradili da sluajno poznajete vlastitu budunost." "Kako magnetofon stupa u akciju?" "Ne pona ajte se glupo. Ali, naravno da postoji neko ko rukovodi svim tim. Kao to ste pretpostavili i Tanomogi je ume an. Ali ne mo ete pomisliti da je to neka njegova mahinacija. Sve to je do sada uradio bilo je na moj zahtev. A moje naredbe nisu ni ta drugo do va e naredbe. Ako sumnjate u Tanomogija, onda isto tako mo ete da sumnjate i u samog sebe." "U redu, neka bude po va em. Ali za to ste poku ali da me sludite tim preteim pozivima?" "Nisam poku avao da vas sludim. Upozoravao sam vas." "Nije bilo potrebe da se toliko okoli a. Po to vam je poznata moja budunost, sigurno su vam poznati i moji neprijatelji, zar ne? Nije li postojao neki krai put da se sve to izvede?" "Neprijatelji... va a uobiajena opaska. Neprijatelj je unutra. Sam ovakav nain razmi ljanja o stvarima je va neprijatelj. Samo sam poku avao da vas spasem od propasti. Oh da, upravo na vreme. Stigla je va a ena, Sadako. Ne, nije va no u kojoj meri ja mogu da budem vi, pretpostavljam da vas vrea to ovako govorim. Spremna je i eka kod vrata. Izgleda da s puno pa nje prislu kuje ovaj neobini poziv. eleo bih da je ne to upitam. Pozovite je i dajte mi je, hoete li?" "Naravno da neu." "Hm. Pretpostavljao sam da ete to da ka ete. Ako joj bilo ta pomenemo, moraemo sve da joj ka emo. Ali vi nemate hrabrosti za to. U stvari, jo joj niste rekli ni za to izlazite, zar ne? Naravno, sada vi e gotovo da nema smisla izlaziti." "Za to? Nemam nameru da preem tako olako preko ovoga." "U redu. Ako ne elite da je pozovete na telefon, onda je sami to upitajte. A sada o la noj bolniarki koja ju je namamila. ini mi se da se seam kako je va a ena rekla ne to kao da je ova imala made na obrazu, ali pitam se da nije pogre ila. Made se nalazio iznad gornje usne, a ne na obrazu, zar ne?" 30. Te ko zadahtah kao da sam zaboravio da di em. Iz velike daljine pomoli se slaba ni zrak svetlosti i stvari oko mene poprimi e sasvim drugaiji izgled. ena sa made om iznad gornje usne, a ne na obrazu. S obzirom da se svega seala krajnje neodreeno, mo da je tako do lo do ove zabune. Ako je u tome bila stvar, onda je bolniarka bila moj pomonik, Vada Katsuko. Vada je imala made iznad gornje usne. To joj je smetalo, tako da je obino saginjala glavu kako se

on ne bi primetio. Kada bi to uradila, izgledalo je, naravno, da se made nalazi ni e na licu. Nejasno upamen, lako je mogao da se premesti na obraz. "Oh, Sadako!" uzviknuh potresen, glasom koji je odzvanjao kroz celu kuu. "Made te bolniarke..." Istog asa se vrata ispred mene otvori e i pomoli se iznenadeno lice moje ene. " ta je bilo? Upla io si me." "Made ... nije se nalazio na obrazu, nego negde ovde, zar ne?" "Da, sada kada si to pomenuo, mislim da je tako." "Reci mi. Gde se tano nalazio?" "Setila bih se kada bih ga videla, ali... da, stvarno mi se ini da se tamo nalazio." "Ah, tano!" ume ah se ja sa telefona. urno mahnuh eni rukom, poku avajui da je udaljim, ali ona je ostala nepomino zurei u mene sa hladnim sjajem u oima. Nisam razumeo zbog ega je imala takav izraz lica. Dr ei slu alicu vrsto priljubljenu uz uvo, utao sam leima okrenut prema njoj. "Pa", nastavi glas drugog ja, "ta ena je bila Vada, kao to ste nagaali. Ove Nove godine, kada su svi ostali lanovi Instituta do li da vam estitaju, Vada se iznenada prehladila i nije mogla da doe sa njima. Prema tome va a ena nije mogla da je prepozna. Ako je ovo jasno, onda je takoe jasno da nije mnogo va no da li vam je ona prijatelj ili neprijatelj, zar ne?" "U redu, ako je tako. Uradila je to to je uradila, na moj odnosno va zahtev." "A vi se s tim ne sla ete?" Obazrivo se osvrnuh unaokolo. ena mi vi e nije bila u sobi. "Pa, izgleda da se sve urotilo protiv mene." "Tako izgleda", ree smireno ma ina - da li sam ja to zami ljao sa aljivim tonom. "Na primer, vi ste sami sebi neprijatelj i tu nema spasa. Trudili smo se da vam pomognemo onoliko koliko smo mogli." "Znam. Dosta s tim!" Iznenada se bezrazlo no naljutih. "Kakav je va zakljuak? Dosta mi je vrtenja u krug. Za boga miloga, ta mi savetujete da uradim?" "udno. Mislio sam da je zakljuak jasan. Ne treba da izazivate neprilike podvrgavajui enu ispitivanju ma ine." "Za to bi to izazvalo neprilike?" "Izazvalo bi. Ili ste mislili da e pokorno dopustiti da sa njome radite ta hoete, bez ikakvog obja njenja? Ba ste se glupo poneli, ako ste to imali na umu. Oito laskate sebi da ste hladnokrvan ovek, sposoban da simulira neznanje, ali ste samo jedan dosadan reakcionar. ena vam vi e nee dozvoliti da joj zavirite u um. Za to? Jer postoje neke stvari u njenom srcu koje ne bi elela da saznate. Ne, ne brinite, ni ta u vezi sa neverstvom ili ljubomorom. Ali postoji i ne to gore od toga: pomirenost i prezir." "To je besmislica!" "Ne. Zaseda se nalazi uvek tamo gde je najmanje oekujete. Prepreka na neoekivanom mestu predstavlja prekretnicu sudbine. Ako elite da iznudite pristanak od svoje ene, na preostaje vam ni ta drugo do da joj otkrijete bar jedan deo istine. A obeanje koje ste dali u Laboratorijama Jamamoto istog asa e biti prekr eno i protiv va e volje." "Ako se oslanjate na takvu hipotezu..." "Oh, ne, nije to hipoteza. To je izvesno. Posredi je ispravan zakljuak. Da vas nisam pozvao telefonom, vi biste sigurno prekr ili obeanje i ne to otkrili. Naravno, postojao je izlaz iz te te koe. Mogli ste, na primer, ranije da zatra ite, dozvolu za posmatranje svoje ene, preko profesora Jamamotoa, ali te ko da ste to nameravali da uinite. Misli su vam usmerene u suprotnom pravcu. Zar ne? Mada ste posetili laboratoriju, poinjete da smatrate kako ono to je do sada bilo uobiajeno predstavlja mo da izokrenutu stvarnost. Jedino mislite na to kako da pobegnete iz izokrenutog sveta i da prekinete veze sa buduno u ubistvom sopstvenog deteta. Seate se da je Vada sino rekla, dok ste razgovarali, da je ovo suenje? I bilo je, pravo suenje. A presuda je mo da ono to ja sada govorim. Vi ste roeni reakcionar koji nema nikakve

slinosti sa stvaraocem ma ine za predvianje. Zaista ste zapanjujui reakcionar." "Da li ste me zvali samo zato da mi odr ite propoved?" "Ne govorite kao da ste neko drugi. Ja sam vi, to znate." "U redu. U svakom sluaju, eleo bih da broj rtava svedem na najmanju moguu meru. Sada, kada znate da je bolniarka bila Vada, nema potrebe da enu podvrgavate ispitivanju ma ine. Ako se sla ete, bar smo u tome uspeli." "Ali time hoete da ka ete da je moje dete sme teno u ve taku posteljicu za vodena bia?" "Upravo tako." "Ali za to? Za to je to bilo potrebno?" "Znao sam da e vas zanimati razlog. Profesor Jamamoto je oito predvideo da ete postaviti pitanje o stvaranju Ijudskog ivota van materice i koliko sam shvatio smejao se va oj stidljivosti da to i uradite. Zbog toga sam podneo i drugi zahtev kako biste videli odgajanje vodenih ljudskih bia. Od nas se oekuje da podnesemo odvojene zahteve. Mo da je proveravanje ve zavr eno, ali da biste to saznali najbolje je da pitate direktno komitet. Neko e doi po vas posle pet sati." "Samo jo ne to: ko je, za ime boga, ubio raunovou?" "Naravno, Tanomogi. Ali ne prenagljujte, ja sam to jest, vi ste izdali nareenje." "Nisam to znao!" "ak i da niste, ja tu ni ta ne mogu, tako se desilo." "Tanomogi je tamo, zar ne? Upravo se naka ljao." "Ne. To je Vada." "Ne tie me se ko je. Dajte mi ga smesta." " elite li da razgovarate?" zapita ma ina kao da se okrenula prema nekome. Odjednom se zau Vadin nosni, zvonki smeh. "Ali profesore, razgovarate sami sa sobom." To je bilo sasvim tano. Po to sam se ve nalazio tamo, bilo bi sme no da i lino doem bez obzira kako neko gleda na stvari. Ali kakav bi trebalo da je moj polo aj? Odjednom mi je otupelo ulo dodira; i slu alica, vla na od znoja, gotovo da mi je ispala iz ruke. Dok sam se brzopleto upirao da je uhvatim, prekinuo sam vezu. Poku ao am da je ponovo uspostavim, ali mi je odgovorilo samo tiho zujanje. Mo da je tako bilo i najbolje. Ako je ma ina bila moje drugo ja i ako je znala sve o meni, sigurno je predvidela i ovu nesmotrenost. Ali to se mene tie, ja sam jo imao da postavim neka pitanja. Pod pretpostavkom da je moje drugo ja naredilo ubistvo raunovoe, to bi u najmanju ruku znailo da je ono postojalo i pre samog dogaaja. To jest, to mora da znai da je moje ja ve postojalo pre nego to se dogodilo da predviam budunosti pojedinaca. Kako u ime boga, da tano odredim kada je nastalo? I ko je bio odgovoran za njegovo nastajanje? Poku ah da telefoniram Tanomogiju. Nije bio kod kue. Naravno, ni Vade nije bilo. ena me pozva kroz vrata. "Spremna sam." "Ne idemo." "Ne idemo...? ta to treba da znai?" "To znai da ne treba da poe sa mnom." "Shvatam. Bio je to veoma udan razgovor, zar ne?" Otvorih vrata i zastadoh na ulazu u dnevnu sobu. ena mi uzvrati pogled skinuv i kariku koja je privr ivala e arpu, a zatim je baci pored toaletnog stola. "Samo as. Da li me to prezire ?" ena me iznenaeno pogleda, a zatim se, kao da uop te nije raspolo ena za to, nasmeja, ali samo glasom. "Svuda oko usta ima beli prah od paste za zube." Postao sam manji od makovog zrna. I dalje sam poku avao ne to da ka em, ali bio sam manji od makovog zrna. I ne sanjajui da lica kakva smo pokazali jedno drugom - enino depresivno i nasmejano i moje glupo i umazano pastom za

zube - vi e neemo videti, vratih se u kupatilo, zatvoriv i joj pred nosom vrata. Isprah usta i poeh da se brijem. 31. Svakih pola sata pozivao sam istra ivaku sobu u Institutu, poku avajui da pronaem Tanomogija. Duge razmake ispunjavao sam itajui novine. Kao i obino: MEUNARODNI SPORAZUMI, PROBLEMI TERITORIJALNIH VODA, FINANSIJSKI PIJUNI. NEOBINI TALAS TOPLOTE, POVEANJE MORSKOG NIVOA. ZEMLJOTRES, zatim LEPOTICA, UBISTVO. PO AR I PRIA O PONOSNOM DUHU. Meutim, bilo je udno to to je ova stereotipna gomila naslova izazvala u meni prilino sentimentalnosti. U etrdeset i est godina zavirio sam malo u budunost, ali nisam mogao da odagnam pomisao kako su svi ovi svakodnevni dogaaji pripadali veoma dalekoj pro losti. Oseao sam se kao da sam u njoj iscrpljen zaostao. Sedei tako u jednom trenutku sam zadremao. Vla na mrlja veliine lica pojavila se na novinama zgu vanim pod mojom glavom. Jo io, koji se upravo vratio iz kole, odbacio je kolsku torbu i odmah se okrenuo da ponovo izie. Iznervirani glas moje ene razlegao se za njim. Nevoljno ustadoh. eleo sam da pozovem Jo ia i porazgovaram sa njim, ali ve sledeeg trenutka njegovi laki koraci nestali su niz neki udaljeni prolaz. Sioh dole. ena mi doviknu iz kuhinje: " eli li ne to da pojede ?" "Ne. Ne sada. Mislim da u kasnije." Navukav i klompe, izioh. Nameravao sam samo malo da protumaram po susedstvu i da za to vreme osu im ko ulju, koja je bila natopljena znojem. Samo to sam kroio napolje ugledah uhodu. Upravo mi se pribli avao sporim hodom; na licu mu se ocrtavala dosada i na svaka dva-tri koraka utnuo bi neki kameni na koji bi nai ao na trotoaru, as levo as desno. Primetio me i iznenaeno se zaustavio. Prioh mu; ovog puta nije zbrisao ve klimnuo glavom i zbunjeno se osmehnuo. " ta smerate?" "Uh." Poku ah da proem, ne obraajui pa nju na njega. Ali on se okrete i poe za mnom. Pa, neka radi ta hoe. Bio bi lud da poku a ne to na jednom ovakvom mestu. uo sam neprestanu viku dece koja se igraju, video mnogobrojne prolaznike. Po to smo neko vreme tako hodali, primetih, sa namerom da budem neprijatan, kako je na brzinu zbrisao pre neki dan, ali on se glasno nasmeja na najprostodu niji nain. "Oh, ne. Postupio sam onako kako su mi rekli." "Va a tehnika ubijanja oito je vrlo dobra." "Ja jedino slu am nareenja?" "Pa..." On iznenada zbunjeno obori pogled. "Tja, pa, reeno mi je da motrim na vas." "Ko vam je izdao to nareenje?" "Hm. Pa, vi lino, profesore." Znai tako. To drugo ja oito je bilo spremno da prihvati bilo kakvo nareenje, ak i za ubistvo. Ali uop te mi nije bilo jasno gde se u meni krila takva jedna linost. Da nisam bio toliko poti ten, moja agonija bila bi toplija i od vazduha koji me je okru avao, a ja bih uprkos tome poeo da drhtim poput nekoga ko je dobio groznicu. "Uzgred budi reeno, koliko ste ljudi do sada ubili?" "Nijednog od kada sam poeo da radim za vas." Ote mi se uzdah olak anja. "A ranije?" "Jedanaest, tja. Moje naelo glasi: bez tragova. Prvo ih onesvestim. Zatvorim im nos. Zapu im usta. Gu enje. Od toga boli zadnjica, ali metod je veoma siguran. Kada elim da izgleda kao da su se udavili, ne zapu im im nos. Pomou gumene cevi ubacim im vodu kroz njega. Pritisnem grudi, kao pri ve takom disanju i na taj nain ubacim vodu u plua. Verujte mi, niko ne mo e da utvrdi da se rtva nije utopila. Takoe sam razradio i sistem davljenja. Ovako ispru enim dlanom pritisnete ovde, oko Adamove jabuice, tako da ne ostaju tragovi. To traje ne to du e. rtva ponekada mo e i da se opire, tako da prethodno moram dobro da je sredim. Ukoliko nisam oprezan mo e gadno da me pree. Zato joj slomim zglavke na prstima. Iskopam noktom oko. Tako se to radi.

Nikada ne koristim orue, zato to ono ostavlja tragove. Radim golim rukama. Mo da zvui kao da se hvalim ali obino smesta mogu da ka em koji metod treba upotrebiti za koju rtvu. Pretpostavljam da je to neka vrsta hipnoze. Pritisnem neki vitalni deo i gotov je. Uzmemo, na primer, vas, profesore. Znam ta bih s vama uradio, ali, ovaj, ne mogu ba sve da vam ka em. Ako suvi e znate mo e stvar da mi ne uspe. Ali vama bi to bilo svejedno zar ne, profesore, ha? Meni bi bilo svejedno. Za vas bih, ini mi se, izabrao neko mesto na licu ili na bonom delu grudi." Za to li je, za ime boga, mome drugom ja bio potreban jedan ovakav ovek? Unajmljen je i do sada nije obavio nijedan posao, to je verovatno trebalo da znai da je odreen za mog telohranitelja; takoe je bilo verovatno da se njegova uloga sastojala u tome da me stalno dr i na oku. ta god da je bilo u pitanju, sve je to bilo veoma udno. Nisam video nikakvu potrebu da etam unaokolo sa momkom kao to je ovaj. "U redu, sada mo e da ide kui." "Oh, ne, ne nasedam ja na to", zacereka se, lukavo me gledav i krajikom oka. "Zar niste sami rekli, profesore, da ne izvr avam usmena nareenja, ak i u sluaju da ih vi izdate? Ne nasedam ja na to. Da li biste po li sa mnom u neki mali bar ako imate vremena? Zaboravio sam da ponesem ruak kada sam jutros krenuo. Ne bih smeo da vas gubim iz vida, ali ako poete sa mnom, onda se to nee kositi sa nareenjima. ta ka ete na to, profesore? Sve mi odgovara: rezanci, paprika ..." Shvativ i da u te ko moi da odbijem i da u tavi e samo dobiti time to u da ga astim, ponudih mu porciju rezanaca u obli njoj radnji. Setih se da ni ja nisam ni ta od jutra jeo. Nisam bio gladan ali po to sam ve bio u restoranu, naruih porciju rezanaca od heljdinog bra na. Uprkos vruini moj krvo edni pratilac narui neku vrstu orbe sa rezancima i povrem koju je posipao paprikom dok nije dobila svetlocrvenu boju, a zatim ju je pojeo polako srui ka iku za ka ikom kao da je proba. Toliko se u to udubio da nije primeivao muvu koja mu se motala po licu. ovek preda mnom ne samo to je bio ubica, nego je imao i neeg avetinjskog u sebi. Dnevni televizijski matine koji se prenosio iz pozori ta upravo se zavr io i ja shvatih da je bilo pet sati. ovek automatski ustade i pogleda unaokolo. "U pet treba da obavim jedan telefonski razgovor kako bih saznao gde treba noas da vas vodim", ree on nervozno, a zatim pohita prema telefonu i poe da okree brojeve. Izgovorio je dve ili tri rei, klimnuo glavom, a zatim naglo spustio slu alicu i vratio se do stola ivahnog izraza lica. "Svi su tamo; ele da smesta doete." "Tamo? Kuda?" "Vi ka ite kuda. Sve je dogovoreno, zar ne? Trebalo je da doem u pet sati po vas." Ovo je bio ovek koga je po mene poslalo moje drugo ja u dogovoru sa Jamamotom i njegovom dru inom odgajivaa vodenih sisara. Sve je bilo tako jednostavno, a u isto vreme i veoma zapetljano. "Ali koga ste to upravo pozvali?" "Profesora Tanomogija, naravno." "Tanomogija? Za to Tanomogija? Zar je on u vezi sa komitetom?" "Tja, pa..." "Znate li gde je on?" "Naravno da znam." Kao da me je neko po urivao ja smesta izioh iz radnje i zaustavih jedan taksi. Klupe se postepeno odmotavalo, lovac koji je postavio stupicu stao je da se pomalja, a kroz gustu kro nju poelo je da se nazire stablo. Sve se polako uklapalo; sada emo videti ta su mi pripremili. Uop te me nije brinulo to sam izi ao u izgu vanoj ko ulji i klompama, kao ni to to mi je ostalo samo trideset jena kada sam platio raun u restoranu. Tanomogi e nas ekati. On e platiti taksi. Kao to bi se i oekivalo od jednog ubice, moj vodi je savr eno poznavao ulice. Namerno je birao uske sokake, terajui taksistu as da skree desno, as levo. Ali po to smo se kretali u pravcu sasvim drugaijem od onog u kome sam

mislio da emo ii - prema mestu gde su se nalazile laboratorije Jamamoto na isu enom terenu - postepeno me je hvatala nervoza. Iznenada izbismo na ulicu koja mi je bila poznata, glavnu arteriju kojom sam putovao svakog jutra i veeri. "Skrenite tamo... na uglu gde se nalazi prodavnica cigareta", naredi moj pratilac preko vozaevog ramena. "Ispred bele ograde... tamo, zdesna." "Ne budite sme ni", nevoljno povikah u svojoj zbunjenosi, spu tajui ruku na naslon prednjeg sedi ta. "Pa, to je IKT-ov aneks. To je moja kancelarija." "Tano", ree moj pratilac, odmaknuv i se u ugao, "ali gospodin Tanomogi je rekao da doemo ovamo i kad je rekao - tu smo." Nije imalo smisla raspravljati se, po to nije bilo osnove za tvrdnju da je posredi neka gre ka. U svakom sluaju odluih da iziem i ispitam stra ara. On potvrdi da je sastanak u toku. Oito nije do lo do nesporazuma, jer je rekao kako mu je nalo eno da ih obavesti im ja stignem. Moj pratilac klimnu zadovoljno glavom, ustro trljajui vilicu. "U kojoj su sobi?" "Mislim da su u sobi gde se nalazi ma ina za predvianje na drugom spratu, gospodine." Prozori u kojima su se ogledali tanani, sve mraniji oblaci, prazno su sijali i ja ni ta nisam mogao da vidim. Nalo iv i stra aru da isplati taksistu, izioh. Kada sam se okrenuo i pogledao preko ramena, ugledah ga kako zaueno bulji u moje drvene klompe. A unajmljeni ubica, koji je stajao pored njega sa ljubaznim izrazom na licu, smejao se, dok su mu dugake ruke mlitavo visile du bokova. U holu sam obuo sandale od like namenjene posetiocima. U prolazu zavirih u kartoteku u prizemlju. Uvek vredan Kimura, sa jo etiri mlada radnika, predano je radio na klasifikaciji i obele avanju gomile raznovrsnog materijala i podataka, iako niko od njih nije znao kada ili u koju svrhu e se oni iskoristiti. Ovo je bila, takorei, kuhinja koja je snabdevala ma inu za predvianje potrebnim obave tenjima. Bili su zadubljeni u injeniki, mada jednolian posao, koji ih je, dok god budu verovali samo u injenice, potpuno zadovoljavao. Njih se nije mnogo ticalo da li su te injenice prijale ma ini ili ne. Iskreno govorei, meni se sve vi e dopadao ovakav posao. Soba za istra ivanje bila je prazna. Hodnik na drugom spratu, u kome su se prozori nalazili samo s jedne strane, ve je bio utonuo u mrak. Oslu kivao sam, ali nisam uo nikakve sumnjive zvuke, ve samo one sa ulice. Tiho koraajui, stigoh do vrata sobe i poku ah da virei kroz kljuaonicu ne to dokuim, ali vidik mi je zaklanjao stra nji deo neije ko ulje tako da mi to nije uspelo. U trenutku kada sam polo io ruku na kvaku, na brzinu u sebi ponovih ta u da im ka em: vidi, vidi, ta se ovde dogaa? Ko je ovo odobrio, za ime boga? Lii mi na nekakav sastanak. Ne znam za to bih ustupio ovu sobu za odr avanje sastanka za koji nikada nisam uo. Kao prvo, ja sam pod strogom kontrolom vlade; svaki put kada upotrebim ovu ma inu za predvianje, moram nadle nima da podnesem izve taj. eleo bih da mi sada objasnite o emu je re. Ne mogu da vam dozvolim da radite ta vam je volja. Ne znam kakvu vlast posedujete, ali ovo je sigurno: ovde ja zapovedam. Procenjujui efekat koji e izazvati ovaj nastup, jednim pokretom otvorih vrata. Prohladan povetarac pomilova mi obraze i zapahnu oi. Ostadoh zgranut; nisam izustio nijednu re od onoga to sam nameravao da ka em. Prizor koji sam ugledao uop te nisam oekivao. etiri mu karca i jedna devojka pomno su me posmatrali sa osmehom na licima. Sve su to bili ljudi koje sam dobro znao, ak vrlo dobro. Od napetosti koju sam oekivao jednostavno nije bilo ni traga. Na dve stolice ispred stola, s moje leve strane, sedeli su profesor Jamamoto, zadu en za stvaranje ivota van materice, i Vada Katsuko. U udubljenju ma ine stajao je Tanomogi, okrenut prema meni. Zatim, tu je bio jo Aiba, Tanomogijev miljenik. Zapanjih se kada otkrih Tomojasija, iz komiteta za programiranje, kako se samouvereno osmehuje u uglu s desne strane pored televizijskog ekrana. Zgadio sam se nad vlastitom glupo u to sam u njemu video samo birokratskog slugu.

Dovoljno je bilo to se silueta ubice nazirala u tami; injenica da ga nisam primetio dok smo iveli ivot zajedniki, bila je nepodno ljiva. Bio sam u neprilici. Nisam imao pojma kako da se uhvatim uko tac sa situacijom. Iznenada mi je sinulo: najstra nije udovi te je neznatno izmenjen dobar prijatelj. "Oekivali smo vas", ree Tanomogi, napraviv i kratak korak prema meni i ponudiv i mi mesto u sredini koje je bilo prazno. Ostali mi pristupi e na isti nain i po ele e mi dobrodo licu. Istog trenutka osetio sam olak anje. Najpre sam otpozdravio profesoru Jamamotou, a zatim sam na ostale pogledao s visine. "Za ime boga, ta ima da znai ovo dana nje okupljanje?" upitah, po to sam se smestio u stolicu u sredini. "Kao to vam je malopre saop teno preko telefona, razmotrili smo va u molbu u kojoj tra ite da vam se odobri poseta odeljenju za odgajanje vodenih stvorenja", ree brzo Vada na svoj tipian preozbiljan nain. "Da", dodade odmah profesor Jamamoto, "izi li smo u susret va em zahtevu, profesore." On klimnu glavom i na irokom licu mu se pojavi ljubazan osmeh, kome se i sam povinovao. Odjednom se opet naoblailo. Prema mom mi ljenju ne to nije bilo u redu. Nisam bio u stanju da pratim ovu iznenadnu promenu oseanja. Izraz lica mi je bio odluan, a srce mi je si lo u pete. "Formalni naziv ovog skupa", ree Tanomogi, uzimajui re, "mogao bi biti Upravni komitet dru tva za eksploataciju morskog dna - redovni sastanak IKT ogranka. Ali to je predugako, a osim toga ne oznaava dobro pravu su tinu na eg rada. Stoga smo odluili da se nazovemo komitet ogranka." "Iako smo samo ogranak, smatramo da je na a funkcija veoma va na", upade Aiba. "Da, a ja sam takoe u glavnom komitetu", ree profesor Jamamoto, nehajno se klatei napred-nazad. "Po to je ogranak ma ine za predvianje veoma va an, nalo eno mi je da prisustvujem va im sastancima u svojstvu specijalnog posmatraa." "Ko vam je dozvolio da se koristite ovim mestom?" blago promrmljah, oboriv i pogled i zagledav i se u Tanomogijeva kolena koja su se nalazila pored mene. Odjednom se oglasi zvunik ma ine za predvianje: "Ja." "Va e drugo ja, profesore", ree Tomojasu, pomirljivo, podigav i pogled prema zvuniku. Zavlada neprijatna ti ina; blagosiljao sam je. Potpuno me je obuzela pometnja zbog mog poti tenog izgleda. Profesor Jamamoto kresnu ibicu. "Da ponemo?" ree blago Tanomogi. Aiba ukljui magnetofon. "Smatram da nema potrebe za formalnostima." Tanomogi je oito predsedavao sednicom. "Danas emo raspravljati o izve taju sastavljenom nakon ispitivanja zahteva profesora Katsumija u kome on tra i da mu se dozvoli poseta, kao i o akciji koju treba preduzeti u vezi s tim." "Akcija je zakljuak. O tome ne treba raspravljati", ume a se ma ina za predvianje mojim glasom. "Tano, akciju koju valja preduzeti jednostavno treba izvr iti", slo i se Vada, uvijajui kosu na elu krajem prsta. "Sasvim tano. Ali komitet je du an da pru i obja njenje. Ako o ovoj akciji ne treba raspravljati, hoemo li onda kao prvu taku dnevnog reda navesti obja njenje optu enoga? Na alost, ve smo doneli odluku da se zahtev za posetu odbija u cilju spreavanja zloina, po to postoji opasnost da profesor, s predumi ljajem, izvr i gnusno edomorstvo." Progutah knedlu i podigoh pogled, ali nisam bio u stanju da izustim nijednu re. "Da biste bili u toku stvari", ree blago Tanomogi, "odluili smo da predvidimo budunost vodenih stvorenja i da vam dopustimo da vidite rezultate, koji e se pojaviti na ekranu. Ovo je odluio ogranak komiteta, po to smatramo da ete od ovoga imati vi e koristi nego od same posete. Zatim je na redu 'akcija koju treba preduzeti', o emu je maloas bilo rei. Naravno, pre nje

emo objasniti ceo proces koji nas je doveo do ovakvog zakljuka. Takoe emo vas obavestiti, mo da istovremeno, o onome to je pratilo dogaaje koji su se zbili u nekoliko prethodnih dana." "Ti si pravi zloinac", povikah piskutavim, starakim glasom koji je ak i mene iznenadio. "Bie problema ako smatrate da se sluaj ubistva mo e izuzeti iz konteksta. Morate na e motive posmatrati u okviru celine." "Zar", ree Vada, uznemireno tresui glavom, "ne bi trebalo da ponemo sa onim to izaziva u profesoru Katsumiju najvee podozrenje? Kada i za to je nastalo ovo njegovo drugo ja." Da, to je zaista bilo ono to me je najvi e zanimalo. Kako je samo razdra ujue oseanje da vas neko skroz naskroz prozire. Nisam mogao da se suzdr im pri pomisli kako se prema meni kao prema nekoj neznalici do sada pona ala ak i osoba kao to je Vada. "Samo trenutak", obrecnuh se, ne obraajui pa nju na nju. "Najvi e bih voleo da saznam, ta za ime boga, podrazumevate pod tim 'Akcija koju treba preduzeti'." "Ah, pa..." Tanomogi zbunjeno pogleda oko sebe. Svi su u ti ini uprli pogled u svoje ruke. Konano, po to je ovu ti inu shvatio kao znak odobravanja, on nevoljno nastavi, prethodno se obliznuv i. "Zakljuili smo da morate umreti." "Umreti? Kakva glupa..." Ne razmi ljajui, poeh da ustajem; ali po to nisam bio previ e uznemiren, sarkastino se nasmejah. "Sada mo emo da razmotrimo razloge." "Ne hvala!" Mogao bih jednostavno da ustanem i smesta odem, ne obazirui se na ono to su mi rekli. ta bi mogli da preduzmu? Ni ta se ne bi dogodilo. Nije postojao razlog da se ne to dogodi. Ali kada ugledah odluan i zloslutan izraz na svim licima, iznenada me obuze strah. "Ali gospodine", ree Vada, naginjui se napred, "nemojte jo da se predate. Treba da izdr ite do kraja." Svi potvrdno klimnu e glavama zadr avajui ozbiljan izraz na licima. "To je tano", ree ohrabrujue Tanomogi, "pre svega zakljuak je logian, a logika se menja u zavisnosti od hipoteza. Nameravamo da ulo imo sve svoje napore kako bismo vas spasli, gospodine. Ne gubite nadu. Ono emu se mi nadamo jeste, da ete vi sami po to vam je sada poznat zakljuak, pronai premise koje bi mogle da izmene na u odluku. Zato bih eleo da nas sada saslu ate." 32. Ali logika nije mogla da ubije. Na kraju krajeva logika koja me je osudila na smrt bila je neodr iva. Ovi ljudi su poinili strahovitu gre ku. Oito da me nisu zadr ali kako bih se borio da pobijem njihovu logiku, jer sam ozbiljno shvatio ono to su rekli. U svakom sluaju, sasvim glatko je ubijeno ve dvoje ljudi, jedan fetus ukraden i, tavi e, na pozornicu je izveden glavni ubica. Ma kakva da je bila logika, da su eleli, lako su mogli da me ubiju. Poni avala me je i sama injenica to ih uop te slu am. Ali ne to mi nije dalo da kroim iz sobe. Imao sam utisak da i vreme stoji uporedo sa mojom nepokretno u. "Dozvolite da vam sada po redu objasnim ono to se dogaalo", nastavi odmah Tanomogi, kao da se pla io upadica. "Saznao sam za postojanje ove organizacije pro log septembra. Da, upravo u vreme kada su se izvodili zavr ni radovi na ma ini za predvianje, to jest, u vreme kada smo uspeli da prika emo razbijanje a e za vodu na ekranu. Mo da se seate. Profesor Jamamoto iz Centralne socijalne bolnice preporuio je Vadu i ona je do la da radi u Institut. Vada mi je prva rekla za organizaciju." Vada mu uputi upitni pogled. "Ali nisam ti odmah saop tila; uradila sam to kada sam te podrobno ispitala", ree ona Tanomogiju. "Da, znam", klimnu joj on iskosa glavom. "Bio je to veoma te ak test. Toliko te ak da sam u poetku bio zbunjen i pitao se da li me ona odista eli. U svakom sluaju, ispriala mi je, jednu za drugom, fantastino romantine prie o na oj budunosti koju bi ma ina mogla da opi e. Bio sam ubeen da je

pesnik. Nisam je uzimao suvi e ozbiljno, dok me je ona sve vreme, u stvari testirala." "Bio je to test koji je trebalo da poka e do koje mere je spreman da podnese budunost odvojenu od pro losti. Poku avali smo da saznamo ta ga vi e zanima, predvianje ili ma ina za predvianje. Naravno, i sa vama smo izveli uvodni test, gospodine. Pitam se da li se seate?" Sada kada je to pomenula, uinilo mi se da se seam. Nisam se spomenuo nieg konkretnog, ali mi je palo na um da mi se uinilo udno to je ta devojka priala krajnje besmislice. Poku ao sam da govorim, ali bez obzira na napore koje sam ulagao da pokrenem jezik, rei jednostavno nisu izlazile. "Ali pali ste, profesore. Vi oito niste ni poku ali da uzmete u obzir mogunost da se budunost mo e razlikovati od sada njosti. Kako to da vam objasnim? Ako se ma ini za predvianje ne postavi pitanje, ona nije u stanju da odgovori. Hou da ka em kako ona ne mo e sama da izmisli pitanje. Stoga, da bi ma ina odista radila, potreban je kompletan ispitiva. Mi, meutim, smatramo da su va e sposobnosti prilino oskudne u tom pogledu." "Gre ite, najva nije su injenice", odbrusih. "Predvianje nije isto to i prianje bajki. Ono predstavlja logiko zakljuivanje doneto na osnovu injenica i samo injenica! ta vam znai ta besmislica? To je prava budala tina." "Sumnjam, sumnjam da ma ina mo e da se oslanja samo na injenice. Zar ne treba te injenice preoblikovati u pitanja?" "Dosta. Dozvolite da vas podsetim da sam ja samo tehniar, ne filozof." "Sasvim tano. Dakle vi subjekte uvek birate prema odreenom kriterijumu." " ta hoete time da ka ete?" Poku ao sam da govorim odluno, nagnuv i se napred i osloniv i se jednom rukom o naslon stolice; ali izgubih dah i rei mi zastado e duboko u grlu. "Ne tie me se ta ka ete, Tanomogi, ali vi ste, vi ste ubica. A vi, Vada, vi ste predvodili one koji su otrgli od mene moje dete. Smatram da ste svi ludi. Vi, Tomojasu, zaprepastila me je va a dvolinost. Niste prezali da me izigrate. Ostao sam bez rei!" "Ne znam za ostale, ali to se mene tie, ja nisam eleo da ote avam situaciju", ree Tomojasu, zagledav i se u pod kao da tra i pomo. "To je tano", nastavi profesor Jamamoto, ispru iv i otvorenu aku kao da e me odgurnuti. "Gospodin Tomojasu se nalazio u veoma te koj situaciji. Po to je eleo da ova dvoznana organizacija ne upada u oi, zauzeo je stav koji na prvi pogled mo e da izgleda sumnjiv." "Dvoznana organizacija?" "Samo trenutak. Krenimo od poetka", ree Tanomogi pro av i pored mene. Kada je stigao do vrata okrenuo se i stao polo iv i zglavke prstiju na ugao radnog stola. "Naravno, smatram da imate neku op tu ideju, ali pre izvesnog vremena poeli smo da upotrebljavamo ma inu za predvianje za potrebe Dru tva za eksploataciju morskog dna. Ne, to ba nije tano. Mogli smo da je vratimo u prea nje stanje kada god smo to eleli pomou naroitog ureaja." "Ko vam je odobrio da to radite na svoju ruku?" "Vlasti su me dodelile ovoj tajnoj organizaciji. U poetku sam se, naravno, opirao. Bez obzira na injenicu to su tvrdili da njihov mandat prevazilazi mandat vlade, alio sam to su me naimenovali bez va eg odobrenja. Ali Dru tvo je to hitno zahtevalo. Zauzelo je prekomerno revnostan stav, iako je znalo da je trend ka razvitku podmorskih kolonija neopoziv. Bilo je puno zebnje zato to nije moglo da razabere budunost. Kada su do njega doprle glasine da je posao na izradi ma ine za predvianje priveden kraju, odmah je pohitalo ovamo. Ali nije dolazilo u obzir da javno iznese ponudu, jer je organizacija bila potpuno tajna. Tada su poslali Vadu da me ispita; po to je ona rekla da sam pogodan za to, zakazan mi je sastanak. Ali ja sam odbio. eleo sam da vas nagovorim da se i vi prikljuite, a to isto su hteli i odgovorni ljudi koji stoje iza organizacije. To je bilo malo nezgodno zato to smo radili zajedno. Takoe sam ozbiljno sumnjao da ete prozreti informacije koje su ulazile u ma inu. Naravno, imajui u vidu va u profesionalnu korektnost, vi apsolutno nikada ne biste upotrebili ma inu bez odobrenja komiteta za programiranje."

"Vidite, gospodine", upade Vada razdra enim glasom, "vas je mnogo vi e zanimala sama ma ina nego budunost." "Hajde, hajde. Ne govori tako", ree Tanomogi, prekinuv i je. "Kada je to uvidelo, Dru tvo je, preko Tomojasija, namerno smislilo nain da onemogui rad komiteta. Ali nije dolazilo u obzir da ih suvi e dugo ostavimo nezaposlene. Trebalo je stvari srediti tako da se odugovlai dono enje odluke..." "Oh, da, a zatim ste, pretpostavljam, odluili da me ubijete." "Nipo to. Tek mnogo kasnije smo shvatili da nam ne preostaje ni ta drugo nego da vas ubijemo. ak je i Vada, koja ovako govori, bila zabrinuta za vas. Dru tvo je ozbiljno preduzimalo legalne korake da vas iskljui, ali nismo mogli da se slo imo. Jednostavno nismo bili u stanju da uradimo ne to toliko okrutno. Znali smo koliko vam znai ova ma ina za predvianje. Upravo je Vada bila ta koja je predlo ila da vas analiziramo, ubacimo u ma inu i predvidimo vam budunost. Rezultati testa nisu bili ba najbolji; bilo je malo neodgovorno donositi zakljuke uz pomo tako neodreenih metoda. Tanije reeno, odluili smo da ma ina predvidi va u reakciju u sluaju da saznate za razvoj podmorskih kolonija." "I ta se dogodilo?" "Ah...", zaplete jezikom Tanomogi, napuiv i usne. Iscrtavao je mno tvo malih kvadrata sa zajednikim stranama u uglu stola. " ta je to? Zemljotres?" iznenada povika Aiba, zagledav i se u tavanicu. Kada je to rekao postadoh svestan slabih kru nih drhtaja zemljotresa koji su mi se kretali od stopala do kolena. Potres je potrajao oko etiri sekunde, a zatim je odjednom prestao. "I onda?" po urih da ka em, ali Tanomogi zbunjeno zatrese glavom. "Pa... rezultati; verujem da vam je jasno, da su rezultati bili lo i." "U kom smislu lo i?" "Jednostavno govorei, gospodine, vi ne biste mogli da podnesete predvienu budunost. Drugim reima, u stanju ste da sebi predoite budunost jedino kao sled raanja i umiranja. Dr ei se tog ogranienja, mada ste polagali tolike nade u ma inu za predvianje, niste mogli da prihvatite budunost koja se brzo razvija, budunost koja bi mogla da uni ti, porekne sada njost - jednu okrutnu budunost. to se tie programiranja, vi ste mo da jedan od najveih strunjaka koje imamo, ali programiranje je jednostavan proces svoenja kvalitativnog na kvantitativno. Ako se kvantitativno ponovo ne sinteti e u kvalitativno nikada se budunost ne mo e valjano dokuiti. To je oigledno, ali vi ste bili optimista u tom pogledu. Mogli ste da shvatite budunost jedino kao mehaniki produ etak kvantitativnih injenica. Sledstveno tome vas je moglo da zanima predvianje budunosti, ali uop te niste bili u stanju da podnesete pravu budunost." "Ne razumem. ta poku avate da ka ete? Ni ta ne shvatam." "Samo trenutak. Objasniu vam to na primerima. Imam u planu da vam celu stvar prika em kasnije i na televiziji. Ne samo da ste zauzeli neprijateljski stav, ve ste u poslednje vreme poeli ak da sumnjate i u sposobnosti ma ine za predvianje." "Ne znam za to se na ovaj nain koristite pro lim vremenom?" "Ne postoji drugi nain. Ma ina za predvianje je predvidela. Da biste omeli ostvarenje budunosti, prekr ili ste obeanje; hou da ka em, pre nekoliko sati gotovo ste doneli odluku da otkrijete tajnu organizacije." " ta bi to promenilo? Nema nieg lo eg u tome to je neko protivnik podmorskih kolonija koje koriste vodena stvorenja. ak i moje protivljenje predstavlja deo bilo koje mogue budunosti, budunosti koja bi bila drugo predvianje bazirano na skupu novih uslova. Verujem da vredi upotrebiti ma inu za predvianje da bi se spreila jedna tako sme na budunost." "Hoete da ka ete da ma ina za predvianje ne treba da stvara budunost, ve da uva sada njost?" "Da, upravo to", nestrpljivo upade Vada. "Konano, to je osnovni tok razmi ljanja profesora Katsumija. Nepotrebno je i ta vi e rei." "Ovo je ba jednostran razgovor", rekoh, jedva suzdr avajui bes koji je u meni rastao. "Budunost sa podmorskim kolonijama nije neminovna i jedina. Nema

nieg opasnijeg od poku aja monopolizacije predvianja. Zar vas nisam uvek na to upozoravao? To je fa izam. To je kao da dr avniku podarite bo ansku mo. Za to ne poku ate da predvidite budunost u kojoj se odgonetavaju tajne?" "Ali uinili smo to", promrmlja bezlino Tanomogi. "Ishod je bio va e ubistvo, gospodine." "Ko me je ubio?" "Ubica koji eka ispred vrata." 33. Znai nameravali su da me ubiju. A za to su imali zaprepa ujui razlog. S obzirom da je predvianje izvr eno, mogao bih da razumem da su poku ali da ga nekako izvrdaju, ali nikako mi nije i lo u glavu da su delali u saglasnosti sa predvienim i pripremali se da izvr e ubistvo. Ukratko, predvianje je bilo samo izgovor da me smaknu. "To nije tano", iznenada ree moj drugi glas preko zvunika kao da mu je ista misao upravo pala na pamet. Uhvatila me je panika; imao sam oseanje kao da je i sama odea koju sam nosio na sebi postala providna. " ta nije tano?" "Ono o emu ste upravo razmi ljali." Tanomogi i ostali upre e u mene poglede koji su me probadali. "U svakom sluaju", nastavi glas iz ma ine, "do lo je do nesporazuma. Tanomogi i ostali uop te se nisu krotko potinili predvianju. Daleko od toga. Poeli su odista predano da tra e nain na koji bi mogli da vas spasu. Zatim su do li da se konsultuju sa mnom." "To je va e drugo ja, gospodine", ume a se brzo Tanomogi. "Vi biste pre svih drugih trebalo da ozbiljno razmislite o svojoj sudbini. Uostalom, poznajem vas bolje od vas samog." "Oigledno", ree glas. "Ono to sledi gotovo se sve zasniva na mojim planovima. Ovo ja predstavlja va u idealnu projekciju, Katsumi. Drugim reima, mogli biste da ka ete da je bo ja volja to niste svesni sami sebe." "Ubistvo...? Klopka...?" jedva izgovorih. "Tano, niko za to nije odgovoran. Sami ste to uradili." "U redu, prestanimo da se igramo", obrecnuh se, uputiv i zbog neeg o tar pogled Tanomogiju. On obori oi i prstima pritisnu slepoonice. "Ne, to je u stvari bio teorijski plan", mirno ree glas, ali u njemu se oseala vrstina koja mi je gnjeila utrobu. "Istina je. Razmislite o tome. Sve je preduzeto s jednim ciljem. Predmet razmi ljanja je bio kako stvoriti uslove pod kojima vi neete saznati za tajnu organizaciju kada otkrijete budunost. Sledstveno tome, jasno je da je ak i pravo ubistvo imalo dva cilja. Prvo, staviti vam do znanja kako ne mo ete da se pouzdate u spolja nji svet bilo ta da se desi i kako ste osumnjieni kao sauesnik. Drugo, da vas psiholo ki pripremimo na ono to je zatim usledilo, nametnuv i vam ideju o posredniku u trgovini fetusima." "Ali i dalje ne razumem. Sam sam toga dana planirao da predvidim neiju linu budunost, budunost oveka koji je ubijen, tipa koga sam sasvim sluajno sreo na ulici." "Pogre no. Ma ina mora da vam je dala mig. Sugestija je bila unapred smi ljena po to je cela situacija predviena; da niste do li na tu ideju, Tanomogi bi vas naveo na nju. A to se tie oveka, nije potrebno ni rei da je i tu iza svega stajao Tanomogi. Podozrivi knjigovoa je na osnovu tedne knji ice na kraju ipak naterao devojku da prizna. Devojka se nepromi ljeno izrekla o poslu oko trgovine fetusima i ovek je tako saznao na u tajnu. Prema zakonu organizacije morali smo, pre ili kasnije, da ih oboje uutkamo. ovek je prethodno bio pozvan da doe u kafe gde je tobo e trebalo da se sretne sa ljudima iz bolnice, a Tanomogi vas je poveo tamo. Ono to je usledilo i sami znate. Tanomogi ga je ubio, a ja sam vam pretio preko telefona. Devojka je popila lek koji joj je dao Aiba i pokorno izvr ila samoubistvo." "Ali sve je to nehumano!" "Da, mo da i jeste." "Za bilo koji oblik pravde da se zala ete, ne mo ete da opravdavate

ubistvo." "Ali ni vi da tako uop teno raspravljate o svemu. Ubistvo je lo e ne zato to rtvu li ava fizikog ivota, ve to je li ava budunosti. Pa vi ste sami razmi ljali o tome da uskratite ivot svom detetu, zar ne?" "To je ne to drugo." "Za to? Uop te nije tako. Zato to niste u stanju da se suoite sa ovom buduno u vi mirno mo ete da se ne obazirete na njegov ivot. U ovim vremenima koja se menjaju i u kojima ne postoji samo jedna budunost - vremenima u kojima morate da rtvujete jednu budunost zarad druge - ubistvo je neizbe no. Da devojka onda nije bila spremna da umre, ta biste vi uradili? Pitam se. Smesta biste je podvrgli ispitivanju ma ine i saznav i za postojanje vodenih stvorenja, podigli biste veliku buku i poviku oko toga, je li tako?" "Naravno." "Po teni ste. To je tano. Javno mnenje bi se uzburkalo, rulja bi napala farme za odgajanje vodenih stvorenja i budunost bi potpuno bila zapeaena." "Otkud to znate?" "Rekla nam je ma ina koju ste napravili." "ak i da je tako, nemate prava da sada njost podredite budunosti koja jo nije ni poela." "Nije re o pravu, ve o volji." "Tim vi e." " ta to govorite? Vi ste bili taj koji je probudio uspavanu budunost, zar ne? Oigledno, da jo ni sami ne shvatate ta ste uradili. Kada nekog ujede pas-ljubimac obino je gazda za to kriv. Pravo govorei, nemate razloga da se alite po to ste lako mogli jo tada da do ivite devojinu sudbinu." "Da", upade Tanomogi, "bilo je pomena o tome." "Mi, meutim, nismo prestali da se nadamo sve do samog kraja. Poku ali smo sve to smo mogli; Tanomogi me je poslu ao i latio se zadatka da ubije raunovou." "Ali ja..." "Ne, zahvaljujui Tanomogiju, samo zahvaljujui njemu izbegli ste zlehudu sudbinu da budete smaknuti uop te ne saznav i razlog tome. tavi e, videv i budunost, ma kako provizorno, dali smo vam ansu da ne prekr ite na zakon. Da, da va sin. Oh, pretpostavljam da jo ne znate. Da, deak je. Ovo je mnogo vi e Vadina zasluga nego moja." Pogledi nam se sreto e, ali Vada ne okrenu glavu. Pobledela je do vrha nosa, a samo su joj zrnaste oi sijale kao u neke ptice. Iznenada se prisetih razgovora od sino, u kome je kazala da sam osuen. Tada nije izgledala zbunjena, ve kao da me je optu ivala. Ne mo e se stra ilo zapla iti tikvom za maskeradu. Zbunjenost je nadjaala ljutnju u meni, a celo telo mi se ukrutilo kao daska. "Zahvaljujui Vadi, uspeli smo da vas ve emo za budunost. To to e va sin nastaviti da ivi kao vodeno bie predstavlja znak zahvalnosti koju vam svi dugujemo kao oveku koji je usavr io ma inu za predvianje. Zar ne shvatate? U svakom sluaju to znai da ste uspeli da ne poinite nikakav zloin protiv budunosti. A to je ve mnogo. Zloin protiv budunosti nije isto to i zloin protiv pro losti ili sada njosti. On je fundamentalan i neopoziv." "Ne mogu da poverujem u ono to govorite. Sin e mi biti preobra en u unaka enog roba. Kako to mo e da bude znak zahvalnosti. Ne mogu da vam opi em koliko sam zaprepa en." "Samo trenutak. Va e zaprepa enje predstavlja samo nesporazum iji je uzrok neobave tenost, ali za sada neka ostane tako. Kada ovde zavr imo, odve emo vas u laboratoriju profesora Jamamotoa. U poetku vam se mo da inilo da je sve ovo besmisleno, niz nepovezanih dogaaja, ali ak ni od najboljeg suda ne biste mogli da oekujete vi e pravednosti. Do li ste u priliku da vidite deli budunosti koja je u vama pobudila veliko zanimanje, ali ipak niste smeli o tome da prozborite ni rei. To je sve to sam mogao da uinim. Nisam imao izbora, do da vas pustim da o ostalome sami donesete odluku. Polagao sam velike nade u vas. Hoete li hrabro zakoraiti u budunost ili ete se povui?"

"I..." "Nema vi e potrebe da vas obja njavam vama samome. Uprkos svim na im zalaganjima niste se nimalo promenili. Svojom neume no u dospeli ste u situaciju iz koje ne mo ete da se izvuete, ako eni ne objasnite o emu je re. Mi smo na neki nain malo okoli ali, ali to u krajnjem sluaju nije izmenilo ishod prvog predvianja. Da smo vas ostavili samog, sigurno biste otkrili tajnu. Zbog toga smo vas doveli ovamo dok ne donesemo krajnju odluku." "Ipak, prema onome to je profesor Jamamoto jue rekao, postoje bla a sredstva od ubistva." "Tako je. Obino upotrebljavamo neupadljivije metode. Kako bilo da bilo, Dru tvo dnevno doe do proseno osam stotina fetusa. Shvatate li da najmanje osam stotina trudnica dnevno sazna za trgovinu fetusima? To je godi nje dve stotine i devedeset hiljada. Veoma je zanimljivo da smo tajnu uspeli da ouvamo. No, da ne biste razbijali glavu oko toga, reiemo vam kako nam je to po lo za rukom; poslu ili smo se jednim veoma prljavim trikom - usadili smo u te ene strah priajui im da ono to radimo predstavlja veoma ozbiljan zloin i da su svi koji nam prodaju fetuse na i sauesnici. Kada dobiju sedam hiljada jena njihov strah postaje taman toliki da sprei isprazna brbljanja. To verovatno ne bi uspelo da je transakcija slobodna. Mo da smatrate da je udno dati sedam hiljada jena za pobaeni fetus koji e zavr iti u klozetskoj olji. Ali kada uzmete u obzir razmere podmorskih kolonija koje e biti izgraene, godi nja investicija od nekih tri milijarde jena je beznaajna. Ne mislite li da je suma od sedam hiljada jena preniska za jedan ljudski ivot? Do sume od sedam hiljada jena do li su psiholozi i oigledno je da du e na dana njem tr i tu toliko i vrede. To je veoma zanimljivo. Ali, naravno, sedam hiljada jena koje smo dali va oj eni nije imalo tu svrhu. Bila je to samo opravdana demonstracija. Jasno vam je da cene du a ne mogu da budu jednoobrazne. U svakom sluaju, ako uzmete u obzir veliki broj ume anih, oigledno je da stvar mora negde da procuri. Ali bez obzira na to kako se glasine ire, ako su ove ene svesne injenice da su sauesnice u zloinu, one e tvrditi da je u pitanju bilo neko stomano oboljenje. to se vest vi e pro iri, tim je vei promet fetusa; to nije mnogo opasno, mada bi moglo da bude, ako se otkrije neka informacija. Glasine iznenada prerastaju u javno mnenje; a ono natkriljuje pojedinano i iri se poput virusnog gripa. Istog asa moramo da preduzmemo potrebne mere. U devojinom sluaju morali smo da primenimo najstro u kaznu za primer ostalima zbog grube gre ke koju je poinio glupavi posrednik. To je veoma zapetljano, jer sa svakim upadamo u iste neprilike; ali tu nema pomoi. Oh, najstro a kazna nije sama po sebi toliko va na, jer uklanjanje le a predstavlja isto tako problem. Zato se obino koristimo metodom koja za sobom ne ostavlja tragove. Na primer, jae ih zastra imo, ili, ako to ne upali, izazovemo ve tako ludilo. A ini mi se da vi ne biste vi e voleli ludilo od smrti." "Mo ete sva ta rei kada je u pitanju neko drugi." "Neko drugi? Govorite gluposti. Va a smrt je istovremeno i moja. Ali ne budimo sentimentalni. Ako imate snage da rasuujete i da se oduprete oseanjima i sami ete sasvim prirodno doi do istog zakljuka. To je sigurno bolje nego iveti kao biljka, a sem toga lanovi va e porodice dobie odreenu sumu na ime osiguranja zahvaljujui dobroti na eg Dru tva." "Osiguranje? Ba ljubazno od vas. Ali ako je va a volja u stvari moja, kao to vi ka ete, onda je ovo svojevrsno samoubistvo, zar ne? Osiguranje se ne isplauje samoubicama." "To ne treba da vas brine. Izgledae kao nesrean sluaj. Do iveete strujni udar dodirnuv i icu visokog napona." 34. Nisam znao koliko je vremena pro lo; ali napolju se ve potpuno smrailo i pre nego to sam ja to shvatio. Niko se nije pomerio; oajniki sam se dr ao samo svog vremena, kao da sam iskusio niz zapanjujuih snova, budei se iz jednog i zapadajui u drugi. Kada bih samo mogao da ostanem ovako daleko, ti ina bi veno trajala; sledei trenutak nikada ne bi do ao.

Da li sam o neemu razmi ljao za to vreme? Jasno da jesam ali oito samo o neva nim sitnicama. Da li je ista ena koja je vodila pansion gde je Tanomogi stanovao peglala i njegove pantalone? Ili je to bila Vada? Oito sam opet zaturio raun za televizijsku pretplatu u d epu i jednostavno zaboravio na njega. Nisam uinio ni najmanji pokret, onako izgubljen kakav sam bio u lavirintu ovih nepovezanih misli. Ali da su moja oseanja imala priliku, ona bi sama poletela. ekao sam da mi se uka e prilika, svi mi ii su mi bili napeti, kao kod make koja posmatra rupu u zidu. Re 'maka' nije bila sluajno upotrebljena. U tom trenutku sam bio daleko od stvarnosti kao u nekom ludilu, ali jedan predmet je ostao uz mene kao veza sa svakodnevnim tokom stvari. Bila je to veranda okupana rasutim mrljama suneve svetlosti koje je stvarala re etka od letava optoena puzavicom. Sve dok ta veranda bude postojala, meni nee smeti ni ta da se dogodi i nee mi se dogoditi. Uz kripu stolice Aiba iznenada ustade. "Zar ne bi trebalo uskoro da ponemo? Ve je skoro do lo vreme za to, zar ne?" "Da me ubijete?" povikah, nesvesno ustav i i pri tom preturiv i stolicu. "Ne, ne", promuca iznenaeno Tanomogi, dok Vada smesta nastavi: "Ne, jo . Preostalo nam je jo vi e od dva asa do predvienog vremena. Ali u meuvremenu trebalo bi da vas uz pomo televizije provedemo kroz farmu za odgajanje vodenih stvorenja kao to smo obeali; ako ste raspolo eni, veoma nam je stalo da vidite film o podmorskoj koloniji." "Nema tu nikakvog 'ako', sigurno da elim da je vidim", odva no upade ma ina. "To je od poetka bilo na spisku. Vreme za smaknue namerno je pomaknuto na devet sati. Ma kako da su jaki va i dokazi, subjekat jo nije ubeen. On jo namerava da pru i otpor." "Pa, onda, mo emo da ponemo, zar ne?" ree Aiba preko Tomojasijevog ramena, pru iv i ruku u pravcu ma ine. "Mogu li samo da dobijem a u vode pre nego to ponemo...", ree oklevajui Tomojasu, potra iv i pogledom Vadu. "Mo e li voni sok?" " ao mi je, ali stra no sam edan." "Sasvim je u redu. Ionako kasnimo, moram da siem i ka em Kimuri i ostalima da idu kui." Iznenada se obratih Vadi, koja je poela da se kree na svoj klizei nain, dok je telo bilo kruto i uspravno. "Da li to znai da Kimura i ostali ne znaju za organizaciju?" "Ne, oni ni ta ne znaju", ree Tanomogi umesto nje. Gotovo istog trenutka povih se u pravcu vrata i svom silinom bacih se napred, oduprev i se no nim prstima o pod. Ali pre nego to sam uspeo da dohvatim vrata, neko ih je spolja irom otvorio i jedva uspeh da zadr im ravnote u saplev i se dok sam proletao kroz njih. Tamo je, prepreiv i mi put, stajao mladi, ubica osobenog stila. Na licu mu je igrao zbunjeni osmeh, dok su mu duge ruke nehajno stajale opu tene uz telo kao da nije znao ta e s njima. "Ipak ste poku ali? No, no, profesore." Ne obazirui se, zaleteh se u njega. Jedino to mi je preostalo bilo je da obavestim Kimuru o situaciji i da zatra im od njega pomo. Ovi ljudi su bili ludi. Ciljajui levim ramenom u momkove grudi i koristei trenutak dok je bio izbaen iz stroja, probah da proem s njegove desne strane. To mi je bila namera, ali ne to je oito ispalo pogre no u mojim proraunima. Osetih o tar pritisak s leve strane, a onda me ne to sna no zavrte i narednog trenutka obreh se kod suprotnog zida u polo aju koji je te ko bilo shvatiti. Kao da je donji deo mog tela padao negde vrlo daleko. Iz prepona, izmeu prstiju, u iju, mno tvo oiju buljilo mi je u lice. Konano, s povratkom normalnih prostornih odnosa, osetih o tar bol u predelu slabina. Vratili su me u stolicu; sa jedne strane me je pridr avao Tanomogi, a sa druge Tomojasu. "Znojite se", ree Vada tihim glasom, gurajui mi u ruku uredno presavijenu maramicu. Malo dalje stajao je profesor Jamamoto odmahujui glavom kao da eli da mi ka e da sam glupo postupio. Primetio sam da je mladi koji je zadr ao svoj prea nji stav razmaknuo tanke usne.

"Da, profesore. Doktor Jamamoto mi je rekao da vas spreim, ako i ta poku ate. Prvo sam pomislio da je to bila ala. Izvinite, ali ta sam drugo mogao?" "Dosta. Idi tamo i ekaj", ree ma ina, ali bilo je jasno da ovek nije mogao da razlikuje glas ma ine od mog glasa. I a eno klimajui glavom, ali ne naroito zbunjen, on ode. uo sam lepljiv zvuk njegovih platnenih cipela. "Ni ta se nije promenilo. Samo nastavite", ree Vada napu tajui sobu. "Sve to uradite, sve to ka ete, sve je predvieno", prekorno ree ma ina, nagla avajui rei. Tanomogi ugasi svetla u sobi, a Aiba ukljui televizor. Odjednom, kao da me je tama ohrabrila, poeh da viem. Ali grlo mi je bilo suvo i urlik je bio slabiji nego to sam oekivao. "Za to vam je sve ovo potrebno? I pored svega nameravate da me ubijete, za to onda ne svr ite s tim." "Nemamo ni ta protiv", ree Tanomogi, pogledav i s oklevanjem preko ramena u plavkastu svetlost ekrana. "Pa, ako zaista ne elite da vidite film..." Ostao sam bez rei i nepokretan, oseajui rezak bol u slabinama. INTERLUDIJ Televizijski film o farmi za odgajanje vodenih stvorenja; obja njenja daje Profesor Jamamoto. Na ekranu se pojavljuju gvozdena vrata sa belo ispisanim brojem tri. Ulazi mladi u belom mantilu. Okree se i mirkajui gleda u publiku. - Kao prvo soba za raanje. Zamoliu vas da pogledate svoje dete. (Okrenuv i se prema mladiu.) Spremni? - Da, gospodine. Soba 3. - Preskoite obja njenja. Poka ite nam samo sina profesora Katsumija. (Mladi klima glavom i otvara vrata. Unutra njost je gotovo ista kao i u sobi za rast svinja. Mladi se penje uz neke elezne stepenice i nestaje u unutra njosti.) - Kada se proe hodnikom s desne strane, odmah se izbija iza zgrade koju smo sino videli - sigurno se seate bazena u kome su obuavali psa. Planiramo da sagradimo nekakav mali tramvaj, jer nam je potrebno vi e od pola sata da pe ice proemo kroz podzemne prolaze. (Mladi se vraa dr ei staklenu kutiju.) - Sve u redu? - Da, gospodine. (Krupni plan staklene kutije. Uvijeni fetus, u obliku gregorca. Providno srce pulsira poput vlakna vazduha koje svetluca na toploti. Krvni sudovi nalik na eksplozije vatrometa u tami, elatinska supstanca.) - Ovo je va e dete. ta ka ete? Izgleda veoma zdravo. Nastavimo. (Tama.) Ah, samo trenutak. Pripremaju se. Ova farma za uzgajanje vodenih stvorenja podeljena je u tri glavna odeljenja: proizvodno, odgajivako i za obuavanje. Ali preskoimo podelu raanja, jer je istovetna kao i kod drugih ivotinja. Razlika izmeu odeljenja za odgajanje i odeljenja za obuavanje sastoji se u tome to se u prvom radi sa decom do pet godina, a u drugom od pet pa nadalje. Meutim, deca iznad est godina su roena u vreme dok smo jo eksperimentisali, tako da sada radimo sa veoma malim brojem u okviru te grupe: jedan od osam godina, osmoro od sedam i po godina, dvadeset i etvoro od sedam godina i jedva sto osamdeset i jednim od est godina. Kada se doe do petogodi njaka broj iznenada skae na etrdeset hiljada; a od etiri pa nani e, poveava se svake godine, dosti ui devedeset, pa i sto hiljada. Sledstveno tome, od sledee godine pa nadalje, odeljenje za obuku trebalo bi da poprimi svoje prave razmere, tako da mi sada po urujemo izgradnju na nekoliko razliitih otvorenih gradili ta. Budui da se broj polaznika ukljuenih u jedan razred kree od tri do deset hiljada, sve u svemu gradimo dvadeset i jedan centar. - Izvinite to sam vas ostavio da ekate.

(Upada jedan glas i ekran se zasvetli. Pod vodom, u ogromnom bazenu, dokle god pogled dopire, nalaze se dugake police podeljene na male odeljke; one se pru aju u mnogobrojnim redovima i na vi e nivoa. U svakom odeljku lebdi po jedno vodeno sisane u polo aju koji mu odgovara.) - Ovo je soba za negu, deo odeljenja za odgajanje dece. Ovde ih donose direktno iz sobe gde se raaju; prema amo pet stotina dnevno, a ima dana kada dostignemo i hiljadu. Idealno bi bilo dr ati ih ovde pet meseci dok ne prestanu da sisaju, ali kada bismo to radili trebalo bi nam najmanje sto dvadeset hiljada mesta. A to je neizvodljivo. Tako sve bebe dr imo ovde dok ne napune dva meseca, a zatim iz mesene serije izdvajamo tri stotine za ciljeve istra ivanja. Ukupan broj se popne do devet stotina. Ostale, kada uu u trei mesec, aljemo u odeljenje za odgajanje pri specijalnim podmorskim eksploatacionim lokacijama. Na alost, stra no nam nedostaju instruktori, tako da nas to zabrinjava. Ali smrtnost je iznenaujue mala. Postoji jo pet bazena slinih ovome, sa trinaest hiljada mesta; zatim tu su i odeljenja za odgajanje i obuavanje dece - ogledni bazeni za one izmeu tri i pet meseci i za one koji dolaze iz takvih oglednih bazena. Pokazau vam sve po redu, ali kao prvo eleo bih da vidite negovateljske pogodnosti. (Kamera zumira jedan od odeljaka. To je kutija napravljena od bakelita. Unutra se nalazi beliasta vodena beba prekrivena naborima, i sa krgama koje se pokreu, spava u udnom polo aju, sa telom koje lebdi iznad glave. U gornjem delu kutije nalazi se red izra taja, od kojih je svaki povezan sa tankam cevi koja je sa svoje strane privr ena za jednu drugu odvodnu cev koja se prote e du vrha, Slina jedna cev prote e se i po dnu, ali u svakoj kutiji nalazi se samo jedan ispust.) - Kroz gornju cev prolazi mleko, a donja je za odvod otpadnih materija. (Isplivava tehniar sa bocama za kiseonik, klima glavom, Iagano prstom lupka po poklopcu kutije. Beba se budi i krge joj se ubrzano otvaraju i zatvaraju. Polako se preokree na lea, glava joj se podi e gore i poinje da sisa jedan od izra taja na poklopcu. Izraz lica joj je istovetan sa izrazom obinog deteta, osim to je veoma udno to to svaki put kada su joj usta puna, mleko izlazi kroz otvore krga. Na kraju cela unutra njost kutije postaje bela. Jasno se vidi da stara voda i sve a voda kru e kroz donju cev.) - Na najte i problem nije bilo hranjenje, ve regulisanje telesne toplote. Pojavom krga do lo je do niza promena u lezdama sa spolja njim luenjem. Prema zakonu meuodnosa predvideli smo da e mo da doi do promene u kvalitetu ko e i nagomilavanja potko nih masnih tkiva, ali nismo imali konkretnu ideju u kolikoj meri. Dalje, postojao je i problem otpornosti ko e na predmete i infekcije. Ovo nas je zaista uznemirilo. Da smo ih obukli u neku vrstu plastike nakon to odrastu, nikada ne bismo uspeli da im ouvamo telesnu toplotu, jer je voda slabi provodnik toplote. Ipak smo uspeli u tome. Pitanje je bilo kolika bi trebala da je temperatura vode za vreme razdoblja odgoja. Kao to znate, toplokrvne ivotinje zadr avaju visoku temperaturu bez obzira na stepen toplote oko njih i u stanju su da potro e prilino veliku koliinu energije. Ali kada su u pitanju vodena stvorenja, koja su pretrpela korenite promene oblika i psihe, njihova sposobnost prilagoavanja okolini jo se vi e aktivirala: tako je sasvim mogue, ako nismo obrazrivi, da im i suvi e snizimo temperaturu. Na primer, telesna temperatura riba razlikuje se od temperature vode od etiri do est stepeni. Ako nekim neverovatnim dogaajem doe do prekoraenja toga, ova vodena stvorenja, na koja smo utro ili toliko mnogo vremena, preobrazila bi se u bezvredne budale. Zar ih ne bi onda trebalo podizati u vodi zagrejanoj do devedeset i est stepeni? Ali to nije tako jednostavno. Takoe nas je brinulo kako da im pojaamo ko u i potko ne naslage sala. Nikako nismo mogli da se odluimo. Ali uspeli smo da re imo i taj problem. Pogledajte ono tamo. Gornja cev - koja se ne primeuje spolja - ima dva sloja. Unutra nja cev pregraena je na sredini, jedna strana je za mleko, a druga za morsku vodu od etrdeset pet stepeni. Obino je strana sa mlekom prikljuena na cucle. Ali operacija koja se izvodi u sobi za preradu, u cevima tri puta dnevno dolazi do obrnutog procesa; ujutro, u podne i uvee, est puta u naizmeninim razmacima od deset i osam sekundi, kroz trideset cucli ubacuje

se hladna voda umesto mleka. Drugim reima, to bi se moglo nazvati masa om pomou hladne vode pod pritiskom. Ovo je dovelo do neoekivanih rezultata. Na alost, ne mogu sada da vam to prika em, ali deca se za vreme masa e bune. (On ma e rukom smejui se:) Ali dosta o tome. Idemo dalje. Na redu je ogledni bazen koji ste malopre videli, posle koga ih prebacujemo u odvojene bazene u zavisnosti od starosti. Nemamo mnogo vremena, tako da emo preskoiti sva meustanja i pokazati vam na kraju samo petogodi njake i nain na koji ive. (Slika polako nestaje. Sledea scena. Bazen veliine jedne uionice u osnovnoj koli. Oko tridesetoro dece, polovina deaci, zabavljaju se plivajui slobodno unaokolo u vodi. Za stopala su im privr ena gumena peraja. U svemu lie na prosenu japansku decu, sem to udno bulje i ne trepu, to im kosa leluja nalik na morske trave, to imaju krge na poetku vrata i slab, uzan grudni ko u odnosu na torzo. Zvuk kao kada se taru dva komada zaralog metala, ispunjava celu oblast. uma isprepletenih cevi visi sa tavanice i mnogobrojni komadi drveta plivaju na povr ini vode. Kolutovi kroz koje se mo e proplivavati i zidni izra taji slo enih i najednakih oblika. Oito predstavljaju deje igrake.) - Buka koja se uje potie od dejeg krgutanja zubima. Vodena bia razgovaraju krguui zubima. Glasne ice su im atrofirale, ali ak i da ih imaju, u vodi im niemu ne bi slu ile. Koriste se nekom vrstom Morzeove azbuke, ali gramatika je istovetna sa japanskom tako da se mo e prevoditi. Prednost je u tome to mo ete da razgovarate pomou bilo kog instrumenta, uop te se ne slu ei ustima. Dvoje ljudi mogu da vode sasvim privatan razgovor lupkajui se meusobno po prstima. Takoe se mo e dr ati govor sa punim ustima lupkajui stopalom o pod. to se tie pisanja, stvorili smo simbole sastavljene od uspravnih i vodoravnih linija. Danas postoji oko osamdeset biv ih radio-operatora koji veoma teno govore vodenim jezikom. A od kada smo poeli da se slu imo ma inom za prevoenje koja poseduje elektronski mozak, do li smo do stupnja na kome mo emo da im pru imo prilino temeljito obrazovanje. Pogledajte, uzbueni su. Primili su nareenje od otpravnika. (Deca zure u pravcu odakle oito potiu signali. Odjednom pohrle prema izlazu s leve strane, nastojei da to pre stignu. Kamera ih prati. Dve ene sa bocama za kiseonik. Jedna stoji pored velike kutije. Druga oito daje neka uputstva trljanjem dva tapa. Deca se postrojavaju u jedan red pred njima. Jedna od ena vadi iz kutije neke predmete veliine obinih knjiga i daje ih svakom detetu. Jedno dete koje je dobilo svoju porciju iznenada je zagrize.) - Vreme je za obrok. ( ena sa tapovima udara dete koje jede. Ono be i, krguui zubima.) - Ka njen je, jer se ravo pona ao. Veoma smo strogi to se tie discipline. Ne dozvoljavamo im da jedu dok se ne vrate u svoju sobu. - Da li se to dete smejalo? - Pa, njihovo izra avanje emocija donekle se izmenilo. To nije smeh u onom smislu u kome bismo mi mislili da jeste. Dijafragma je atrofirala zajedno sa pluima, tako da oni u stvari ne mogu da se smeju. Zanimljivo je da uop te ne plau. Ne bi mogli i da hoe. Suzni kanali su nestali, kao i ostale lezde sa spoljnim luenjem. - Iako ne liju suze, da li se njihovo plakanje razlikuje jo u neem od na eg? - Kao to je D ejms rekao, ovek ne plae zato to je tu an; on je tu an zato to plae. Oni nemaju lezde za plakanje, tako da im je oseanje tuge mo da ak i strano. (Jedna devojica koja se sprema da dijagonalno proe ispred kamere iznenaeno se osvrnu. Malo, iljato lice sa svetlim, iroko otvorenim oima. Iznenada iskezi zube i o tro za krguta, proizvev i rezak zvuk, a zatim promeni smer i otpliva.) - Kako je to okrutno? - ta ste rekli? - Suvi e je patetino. - (Smeh.) Ne valja vam to. Primoravate sebe da osetite simpatiju pripisujui im svoja vlastita oseanja. To je gubitak vremena. Idemo dalje.

Model discipline za one iznad est godina. - (Iz televizora.) eleo bih da napravimo pauzu, ako nemate ni ta protiv. - Naravno. Treba da prebacimo kameru podmornicom na malo udaljenije mesto. U meuvremenu, upalimo svetlo. Va an izve taj koji je sainio Tomojasu, za vreme pauze, o hipotezama u vezi sa krajem etvrtog meuledenog doba. - Ja sam samo funkcioner i zato u da govorim kratko i jasno. Profesoru Katsumiju je ovo ve poznato, ali moram rei da su jutros ponovo zvali iz novina, zbog predloga Rusa o zajednikom istra ivanju aktivnosti grupe vulkana na dnu Pacifika. U stvari, mi smo ve odavno okonali ovo istra ivanje uz pomo gospodina Tanomogija. Vrlo je verovatno da su i Rusi do li do neke op te ideje o onome to mi znamo, ali poznato je da je to deo politikog cenjkanja. - Objasnite nam to to jednostavnije, upozori Tanomogi. - U redu. U svakom sluaju, kako ja nisam specijalista mogu samo jednostavno da govorim. Dogodilo se da su se aktivirali vulkani na celom dnu Pacifika. Ova pojava je, tavi e, oito povezana sa iznenadnim nedavnim promenama u vodi, naroito sa nenormalno visokim letnjim temperaturama na severnoj hemisferi. Ve neko vreme, mogu se uti razliita obja njenja: mrlje na suncu, porast ugljen-dioksida izazvan sve veim kori enjem energije. Ali ta pojava ne mo e se objasniti tako jednostavnim razlozima. Naravno, znamo da se gleeri i antarktika kapa, preostali iz etvrtog ledenog doba, tope i da se sledstveno tome povi ava nivo mora; ali taj porast ne odvija se u saglasnosti sa na im proraunima. Isti sluaj je bio i sa prethodnim treim ledenim dobom, koje je potpuno nestalo za hiljadu godina. Evo ta imam na umu: proraunav i da e se nivo mora podii za oko tri stotine stopa, veliki broj zemalja je spakovao svoje gradove i fabrike i premestio ih na vi e nivoe. Sramota je rei, ali japanska vlada jednostavno se nije obazirala na to i prepustila je stvari svome toku, mo da i zato to ovde nema veih uzvi enja. Meutim, od skora nje meunarodne geodetske godine postalo je sasvim jasno da ukupno poveanje nivoa mora prema a koliinu otpoljenog leda, za blizu tri puta ako mo emo da se pouzdamo u svoje proraune. Pojedini naunici idu toliko daleko da tvrde kako prema a ak za tri i po puta. Kada razmi ljam o tome, shvatam da je nemogue objasniti ovo sveop te tonjenje tla jednostavnom tvrdnjom da je u pitanju opadanje nivoa podzemnih voda. Morska voda se negde obnavlja. Podzemni vulkani poinju da bivaju izuzetno aktivni. Vulkanski gas se uglavnom sastoji od pare; sada nja morska voda potie iz takvih gasova. Mo da je istina, ne znam, ali mora da je ne to slino u pitanju. Pa ipak sudei prema poveanju nivoa morske vode, izgleda da nisu u pitanju ba male erupcije. Dogaa se oito ne to udesno. Na primer, prema jednoj novoj teoriji - naravno, ja samo parafraziram naunike - ono to nazivamo zemljom prvobitno je nastalo spajanjem i rastezanjem mesta, pomou ove vulkanske pare, i to onih mesta na povr ini globusa koja su bila naroito bogata radioaktivnim supstancama. Kao rezultat toga, unutra njost je ispunjena toplom, ka astom magmom. Vremenom, ova materija se iri i u neravnomernim razmacima postaju aktivni vulkani; naravno, sve je ovo veoma upro eno. Sada kada kora postaje sve deblja od lave, te ina se poveava i na kraju postaje preveliika, tako da se sadr aji iznenada izbacuju iz okvira poput krofne ispunjene eleom kada se na nju stane nogom. Naravno, takve erupcije se de avaju na granici morskog dna i kopnenih masiva. Do jednog ovakvog dogaaja dolazi u proseku jednom u pedeset do devedeset miliona godina i jasno je da je to neizbe no. Kada se problem podrobnije razmotri, pada u oi da se oblasti oko lanca pacifike obale udno pomeraju. To je oblast estih zemljotresa poznata pod nazivom Pacifiki vatreni krug. Pa, iskreno govorei, ja to ne razumem. Ako je sve ovo tano, porast temperature i morskog nivoa ne predstavljaju pojavu meuledenog doba ve su verovatnije ishod jedne od tih velikih kataklizmi koje se de avaju jednom u pedeset miliona godina. Ovim se iscrpljuje hipoteza o kraju etvrtog meuledenog doba.

Kada je ova hipoteza prvi put izlo ena - ne znam tano gde - mnoge zemlje uhvatila je panika tako da je odmah ukinuta meunarodna geodetska godina. Razlog to su se uznemirile bila je pretpostavka da e u srazmerno skorijoj budunosti izuzetno sna no proraditi nekoliko stotina puta vi e vulkana nego danas; odmah bi se naglo poveao i nivo mora za vi e od devedeset stopa godi nje. Za etrdeset godina poveanje bi prema ilo tri hiljade stopa. Da je ovo prodrlo u javnost, to je malo mogue, do lo bi do katastrofe. Do lo bi do potpunog sloma javnog reda i discipline. Pored Rusije, sa njenim ogromnim prostranstvima, bila bi zbrisana i Evropa, kao i Amerika izuzev Stenovitih Planina. Od Japana ka u da bi ostalo svega pet ili est izolovanih planinskih vrhova. Dok se ne preduzmu odreene protivmere, du nost vlade je da ne obavesti stanovni tvo. Svaka vlada je odluila da se ne me a u poslove drugih zemalja s tim da se niko ne me a ni u njene probleme. Ali budui da stalno dolazi do promena u vladama, ne mo emo biti sasvim sigurni da e se ovakva politika nastaviti. Zbog toga je oformljena neka vrsta komiteta za protivmere, okupljenog oko finansijera. A ovaj komitet se zatim razvio u Dru tvo za razvoj podmorskih kolonija. "Postupili ste krajnje nepo teno!" Oseao sam se kao da sam na silu popio neku virulentnu kiselinu. Goreo mi je ak i vrh jezika. Da li sam stvarno bio ljut ili sam samo mislio da treba da budem, ili sam poku avao da iskoristim ovu provokativnu situaciju? Nisam znao, ali sam oseao da u ovom trenutku po svaku cenu moram da progovorim. "Ako ste sve ovo znali...", jedva izgovorih, vrsto stegnutih vilinih mi ia koji nisu hteli da me slu aju, "za to to odmah niste rekli? Da sam to znao od poetka, sasvim drugaije bih postupao." "Pitam se da li biste?" ree o tro Tanomogi, podigav i pogled. "Ali naravno da bih", povikah, pomisliv i kako je to bilo i vi e od povika. "Ne rei ni ta o tako katastrofalnom toku dogaaja naprosto je udovi no." "Ne mislim tako. Da sam dogaaje ranije izlo io, smatram da biste vi lutali, poku avajui da se vi e nego ikada uhvatite za postojee stanje stvari." "Ali za to?" "Zato to bi vas propast zemlje uzbudila." "Pa, svakako da bi!" "Da li vam se ini da bi postojanje vodenih stvorenja ubla ilo va u bri nost?" Poku ah da odgovorim, ali nisam bio u stanju. Samo zabrektah kao da sam nazebao, poput neke male beznaajne ivotinje. U gornjem delu tela oseao sam toplotu, ali od kolena nani e bio sam udnovato hladan. Kao da je smrt odatle poela da puzi navi e. "A zatim", ree polako Tanomogi, "ini mi se da je bavljenje podmorskim vulkanima posao drugorazrednog znaenja." "Kako to?" ree Tomojasu, veoma uzbuen. "Ovo nije bilo koje meuledeno doba, ovo je kraj etvrtog meuledenog doba. Mo da i poetak potpuno novog geolo kog ustrojstva." "Nije ija nego vrat. Bez obzira na to da li preti ili ne prirodna propast, pronalazak podmorskih naselja je sam po sebi od mnogo veeg znaaja. Ne zato to su neizbe na, ve zato to u pozitivnom smilu predstavljaju stvaranje jednog izvanrednog novog sveta. Ja jednostavno smatram da je problem poveanja podmorskog nivoa dobra prilika da se ljudi od znaaja odlue na akciju." "Jeres, Tanomogi, jeres." "Neka je. Na je polo aj izgleda drugaiji od Tomojasijevog. To je istina, profesore. Izabrali smo istu sudbinu, ali to ne znai da su nam i mi ljenja istovetna. Smatram da ete se slo iti, Tomojasu, da na i finansijski magnati u stvari planiraju da na ovome zarade mnogo novca. Ili mo da tvrdite da ula u u fondove za budunost iz vlastitih d epova?"

"Preterujete", ree Tomojasu, ljutitog izraza lica, isturiv i bradu. "Ne tie me se da li je u drugom planu ili ne, ali jedna je stvar sigurna: gradovi, zemlja i sve ostalo e potonuti. Bilo ta da ka ete, to je izvesno." Na televizijskom ekranu ponovo se pojavljuje kola za obuavanje vodenih bia i uju se komentari profesora Jamamotoa. (Predmet u obliku lale koji stoji na jednoj stabljici i beliasto sjaji naspram tamnog morskog neba, plovi u uzdrhtaloj vodi.) - Ovo je model zgrade za obuku. Ne mislite li da je arhitektonsko re enje veoma zanimljivo? U celosti je sagraena od plastike; zidovi su uplji i ispunjeni gasom. Gas joj omoguava da plovi. Upravo suprotno kopnenim strukturama kojima zapoveda gravitacija. Tavanica i podovi nisu potrebni, jer je nastanjuju slobodno-pokretna vodena bia. Nije bitno ni da li je privr ena na nekom nivou ili ne. Ulazi i izlazi su okrenuti prema gore. Slo iete se da je konstrukcija veoma jednostavna. A zatim, bilo ta da ka ete, veliku pogodnost predstavlja to to im u sobama nije potreban vazduh; ne postavljaju se problemi propu tanja vode ili njenog pritiska. Morske dubine su miroljubive i tihe. (Pribli avamo se zgradi.) - Velika je, zar ne? - Danas u njoj ivi svega dvesta etrdeset itelja, ali kako dece ima sve vi e, planirano je da se taj broj popne na hiljadu. To je kombinacija kole i spavaonice. Kakva zgrada! U budunosti e postojati niz od dvadeset i jedne zgrade kao to je ova. Svake godine bie tri stotine dece od pet do sedam godina starosti, ukupno dvadeset i jedna hiljada. Lako ih je izgraditi. Uskoro emo prei na masovnu proizvodnju. Sada se trenutno grade etiri zgrade, od kojih svaka kada je sa eta zauzima pribli no mesto jednog kamiona. Privrste se za dno okeana, uduva se gas, i to je sve to treba uraditi. Pretpostavljam da je malo te e postaviti samo temelje za koje se privr uju. (Kamera putuje uz jednu od strana zdanja. Jedan za drugim pojavljuju se prstenovi slabe svetlosti nalik na fluorescenciju. Jasno je da je izvor svetlosti ugraen u zidove. Ne ekranu svetluca jato malih riba.) - Pa ljivo gledajte. Ove trake svetlosti koje se pale i gase namerno su postavljene. Ritam smenjivanja svetlosti i tame blago se razlikuje od jedne do druge trake kada se kreete nani e. Njihova je uloga da mame ribe. Svaka vrsta ribe ima odreenu jainu svetlosti koja je najvi e privlai i one nesmotreno hrle prema dnu pratei taj ritam. Tamo ih oekuje usisiva za ribe sa irom otvorenim ustima. ini mi se da podsea na usavr eni mamac za muve. Smatram da e ovakvi naini ribarenja i lova biti rasprostranjeni u budunosti. Vrlo su efikasni. Dodu e, ribari iz tog podruja... - Gde je to 'podruje', za boga miloga? - Negde izmedu Urajasua i Kisarasua. - Kako vam je uspelo da ostanete neprimeeni? - Sluaj je hteo da se dubina mora u toj oblasti kree od sto pedeset do sto osamdeset stopa. Pored toga, uklonili smo blato - tano sedamdeset i pet stopa, upravo onoliko koliko je zgrada visoka. Nemogue je spustiti se na tu dubinu bez ronilakog odela. A na uenike se pomno pazi. - ta rade obuavaoci? - Produ uju dr ae dok vrh ne doe na oko ezdeset stopa ispod povr ine. (Kamera se penje na vrh graevine. U sredini izrezbarenog ispupenja nalazi se velika okrugla rupa. Jedan mali an pliva u vodi, jednu nogu zakaiv i za ivicu rupe. U blizini njegovog ramena pliva riba pribli ne veliine dlana.) - Izlazi da nas pozdravi. Ovo je vodeno bie broj jedan. On je najstariji. Ove godine puni osam godina, ali izgleda kao da ima dvanaest, trinaest, pa ak i vi e. Istina je da nema majku. Ali u moru sve zaprepa ujue brzo sazreva. Proitao sam u publikaciji koju je izdala ruska Akademija nauka da ak i biljke pokazuju porast biolo ke efikasnosti od oko sto posto u poreenju sa pet odsto kopnene flore. Slonu je potrebno etrdeset godina da potpuno odraste; veliki kitovi se razmno avaju ve dve do tri godine posle roenja. (Mali an malo otvara usta i krguui zubima povija glavu. Pokretom ruke

otera ribu koja poku ava da se trlja o njegove usne. Dobija se utisak da se on gotovo sme i, ali mo da i nije tako. Celo telo mu je obavijeno sivom jaknom i hula-hopkama; peraje su mu privr ene za stopala. Kosa mu lebdi oko glave kao dim. Sem o trine njegovih udno irom otvorenih, ovalnih oiju, graciozan stav podsea gotovo na devojaki, mo da i zbog toga to ga sa svih strana podr ava pritisak vode. Samo krge i iljati grudni ko na neki nain deluju sablasno.) - Riba je pitoma. Deak voli domae ivotinje. Njegovo ime prevedeno na na govor glasi Iriri. To je samo simbol, da tako ka em. Pogledajte sada gore... krov na vrhu. (Kamera se pribli ava povr ini krova. Ispod pokrivke, oito napravljene od plastike, bujno raste ne to to podsea na crnkaste mehurove.) - Zove se scenedesmus quadricauda, vrsta chloreolle, ali od samog poetka prilagodili smo ovu slatkovodnu vrstu na morsku vodu. To je u stvari idealan izvor hrane. Sadr i vi e od dvanaest vrsta svih va nih amino kiselina. Krekeri koji se od nje prave predstavljaju deju poslasticu. (Mali an lagano savija kolena i u tom polo aju mirno poinje da se spu ta u rupu. On zubima poziva svoju ribicu. Ona polazi za njim. Kamera ih prati otpozadi. Mali an se gri u loptu i po to je uvukao glavu poinje br e da se kree. Vrhovi stopala, na koja su privr ena peraja, pokreu mu se u finom ritmu. S druge strane ga eka mno tvo dece, dr ei se za doruje koje se prote e du zida rupe i u pravoj liniji preseca put ispred kamere. amor nalik na zujanje insekata.) - Vrlo pitoma ribica. Ako nastavimo na ovaj nain da ih pripitomljavamo, ribe e postati domae ivotinje. (Govori u mikrofon.) Hoete li da prekinete ovde? (uje se tup glas kroz zvunike.) elite li da vidite radnu sobu? - U redu... ali samo za trenutak. (Kamera se zaustavlja. Zid. Dugaak niz ovalnih vrata veoma lii na ko nicu.) - Kako je sada niko ne koristi, gotovo da je prazna. Ovde je uionica uglavnom za praktinu nastavu. (Pribli avamo se jednim vratima. Dr ei ribu, mali an joj stavlja malo svoje kose u usta i pretiui nas, sklizne u sobu.) - Nazivamo je uionica, ali kada bude gotova, bie to mala fabrika, za potpuno praktinu svrhu. Biemo u stanju da izvodimo eksperimente iz fizike, upravljamo ma inama, proizvodimo namirnice. Za pet godina, kada najstariji razred postane redovno radno osoblje, bie dovoljna za svakodnevne potrebe. - ta se dogaa kada neko od njih zavr i kolovanje? - U izgradnji su podmorske fabrike, a zatim potrebni su nam ljudi i za rad u podmorskim rudnicima i na naftonosnim poljima. U podmorskim skladi tima osea se veliki nedostatak radne snage i bie odu evljeni da dobiju svr ene uenike. Planiramo da one sa naroito dobrim ocenama prebacimo u odeljenja za specijalnu obuku, osposobimo ih za doktore, uitelje i tehniare, kako bi pomagali nama ljudima i u dogledno vreme nas zamenili. - (Tomojasu, upozoravajui.) Ali dijametralno suprotno stanovi te da ovo specijalno obrazovanje... - To nema nikakve veze. Mogunosti kopnenog oveka su ograniene, a osim toga njegov broj je sasvim nedovoljan. (Unutra njost sobe. Nema specijalnog radnog stola, ali iz poda, zidova i tavanice, tre police, izra taji, kuke. Na njima su zakaeni plastini baloni u kojima se nalaze alatke.) - Pogledajte, to su Iririjevi izumi. (U mikrofon.) Da li bi pokazao kako se upotrebljavaju, molim te? ( krgutanje. Mali an klima glavom, hvata alatku i balon i povezuje ih sa cevi koja izlazi iz ugla sobe.) - Komprimiran vazduh. To je glavna snaga pod vodom. Takoe, imaju gasni barut i teni gas. (Mali an okree ruicu. Alatka poinje da se trese i da ispu ta mehurie. Mehurii prolaze ispred nas i odlaze ka tavanici gde se skupljaju u veliku kap koju lagano uvlai otvor na tavanici. Riba ih prati, zagrizajui u njih. Kada mali an postavi vinilsku dasku pored sebe, preko izra taja koji se trese, mehurii prestaju da izlaze.) - To je automatska kru na testera. Dragocen pronalazak. Sve je sam

izradio. Naravno, runo. Ova soba za preradu plastike opremljena je uobiajenom opremom. Plastika je za ivot pod vodom, ono to je gvo e za ivot na kopnu, tako da se mo e rei, kako ovladati u potpunosti njome predstavlja osnovno umee ovda njeg ivota. Ali to je pomalo udno... dete od jedva osam godina. U moru sazrevaju mnogo br e, i to ne samo fiziki. - Kako dolazite do energije? Za proizvodnju plastike potrebne su vam prilino visoke temperature, a zatim tu je i osvetljenje u ovoj sobi... - Elektricitet, naravno. Razvojem tehnike izolacije to je bilo veoma lako. To je jedan od goruih problema ivota pod vodom. Kako god se okrene, ivot bez elektriciteta je nemogu. - Stvarno? - Sigurno. ak iako se pronae zamena za grejanje i energiju. Uzmimo, na primer, telegraf: po to se elektrini talasi ne mogu prenositi kroz vodu, moraju se, naravno, upotrebljavati supersonini. Ali elektricitet je nezamenjiv pri oda iljanju i primanju. Osim toga, eleli bismo da u dogledno vreme sami obezbeujemo komprimirani vazduh. Sada smo kablom povezani sa kopnom, ali u budunosti e postojati mali atomski generator, ili emo izmisliti delotvoran generator na te ko ulje ili pak, proizvesti generator na gas koga pokree sopstvena plovnost. Moramo da ostvarimo nain opstanka koji e biti nezavisan od kopna. Tada emo takoe biti u stanju da podignemo laboratoriju privr enu za morsko dno, daleko od bilo kog mesta. ak bi bilo mogue podii i ogromne gradove. Dobro, dobro. Jo jedan izum. (Na treini razdaljine od dna pojavljuje se mali an vukui ravan tap sa prikaenim pedalima i propelerom na donjem kraju ije su elise postavljene pod pravim uglom. Uspravljajui ga, on se penje i poinje da okree pedale. Ide navi e. Kada se nagne napred, poinje da se kree u stranu.) - Podvodni bicikl. Ponosan je to ga vidimo na njemu. - Iznenadujue je dobroudan, zar ne? - Tako je. Iriri je naroito mio. Taj deak je bio na prvi eksperimentalni uzorak, pa smo mo da napravili malu pogre ku u razvojnom procesu. lezde sa spolja njim luenjem nisu sasvim nestale. Primetili ste, zar ne, da mu je oblik oiju ovalan? U levom oku primeuju se neznatni tragom suznih lezdi. One su mo da uzrok nepotpunog sagorevanja. - Nepotpunog sagorevanja? - Morate imati u vidu da ovekove emocije u velikoj meri zavise od osetljivosti njegove ko e i sluzavih membrana. Na primer 'oseati se ljigavo', 'naje iti se', 'oseati svrab' - uzmimo samo nekoliko ovakvih senzacija koje se javljaju na povr ini tela - sve su one metafore za raspolo enja ili atmosferu. Ukratko, ove povr inske senzacije predstavljaju nagon da se more u nama sauva od vazduha. Mo da vam se ini da sam se udaljio od predmeta razgovora, ali ipak vas molim da me saslu ate; mo da e vam koristiti. Kao to znate, ljudska bia su visoko razvijene kopnene ivotinje ije je telo gotovo u potpunosti sainjeno od morskih sastojaka, poev od krvi i kostiju, pa do plazme. Ne samo da su prvobitni ivot predstavljali morski kristali, ve je ivot i dalje nastavio da zavisi od mora. Pa ak i kada se preselio na kopno, doneo je sa sobom more zavijeno u svoju ko u. U sluaju bolesti mora da primi injekcije soli. Ko a nije ni ta drugo do transformacija mora. Mada je njena otpornost jaa od bilo ega drugog, povremeno mora da se okrepi morem. lezde sa spolja njim luenjem predstavljaju morska pojaanja za otvrdlu ko u. Suze su more oiju. I tako, u krajnjoj liniji na a oseanja, odnosno, stimulacija i kontrola lezda sa spolja njim luenjem, samo su borba mora koje nastoji da se odbrani od kopna. - Bez njih ne bi bilo ni oseanja? - Ne, nisam ba to rekao, ali njihovo svojstvo je sasvim drugaije nego to mi to obino zami ljamo. Danas se vodena bia nalaze u vodi i u ovom trenutku ne moraju da se bore sa atmosferom. To je kao da ka emo da se riba ne pla i vatre. (Mali an spretno upravlja vodenim biciklom, igrajui uge sa ribom ljubimicom.) - U stvari, kada posmatram drugu decu sem Iririja, uznemiruje me injenica

to ne pokazuju da imaju ba mnogo oseanja. Naravno, time ne mislim da ka em da ih uop te nemaju. Re je, naprosto, samo o drugaijoj vrsti, ali... - Hoete da ka ete da jedino ovo dete ima osobine ljudskog bia? - Do tog ste zakljuka do li posmatrajui ga. (Sentimentalno.) Zar posedovanje ljudskih oseanja pod morem ne predstavlja samo nepotpuno sagorevanje? (Pratei ribu mali an promie pored kamere i izlazi iz sobe.) - Nije li to razlog to je on tako pametan? - Ne, ostala deca ne zaostaju za njim to se tie same inteligencije. Dete tri meseca mlae od njega, napravilo je sat koji radi na principu promene vazdu nih mehuria. Nazivamo ga sat, mada se kazaljke pomeraju svakih petnaest minuta. (Kamera prati mali ana koji se lagano kree prema svojim drugovima.) - (On se pribrao i ponovo progovorio svojim poslovnim glasom.) - Ovaj srednji sloj odreen je za stanovanje; ispod se nalaze obine uionice za grupe razliite starosti. Tok poduavanja je isti kao i kod nas, poinje itanjem pisanjem i aritmetikom, ali posle toga nismo sigurni kako bi trebalo nastaviti. Za sada se dr imo programa koji daje prednost nuklearnoj hemiji i hidrofizici, koje su znaajne za njihove uslove ivota. I pored svega nismo u stanju da se sasvim stavimo u njihov polo aj. Naravno, samo onda kada iz njihovih redova ponu da izlaze uitelji, donee se odluka o definitivnom toku nastave. Ipak su voda i vazduh suvi e razliiti, gledano sa stanovi ta senzacija. (Niz balkona, jedan iznad drugog. Deca se igraju. Neka pokazuju otvorenu znad elju; ostali su gotovo sasvim nezainteresovana.) - Pretpostavljam da ne treba istai kako oni uop te ne prouavaju istoriju, geografiju ili sociologiju. Nismo mogli da odluimo koji bi nain bio najbolji da im prika emo odnos izmeu Ijudi i njih samih. - (Tomojasu, frkui.) Govorei to vi precenjujete ljude sa kopna. (Sva deca, bilo da su znati eljna ili nezainteresovana imaju jedno zajedniko svojstvo. Nenormalno su hladni. Kada nekog gledaju, taj osea da je to on sam u obliku ivotinje. Tada shvata izraz profesora Jamamotoa, da se ini kao da oni nemaju oseanja. Bacajui poglede na kameru, jedan avolasti momi poku ava da prekrije soiva obema rukama. Obgrliv i zid, devojica pohlepno promatra jednog crva. Razred mali ana opkoljava Iririja i prouava njegov bicikl. Devojica hvata zalutalu ribicu i ubacuje je u usta. Deak koji se nalazi u blizini gura joj prst u nos i grubim drmusanjem, natera je da ju ispljune. Druga devojica pliva na leima dopu tajui da je deak li e ispod pazuha. Me ovita grupa, mo da de urnih, prelazi preko zidova usisivaem na komprimirani vazduh. Jedan deak priljubljuje obraz uz nju ku vodenog psa koji je podavio rep pod noge.) - Bojim se da je to bilo vrlo povr no. Oh, Aiba, hoete li molim vas, da iskljuite energiju? (Neko nesvesno ispu ta duboki uzdah. Slika na ekranu zatreperi, skuplja se u tananu taku i nestaje.) SHEMATSKI PLAN 35. Gledali smo kako je slika na televizijskom ekranu zatreperila, pretvorila se u jednu taku i nestala. Izvesno vreme niko se nije pomerio. Niko nije poku ao da upali svetla u sobi, niti je iko to zatra io. Mo da je trebalo jo ne to da se pojavi. Pri toj pomisli uzdahnuh. Bar bih ostao jo malo du e u ivotu. Ali kako se ti ina nastavljala, odjednom me obuze strah. Bilo je udno to je tako delovalo na mene ono to su mi pokazali, kao i sama injenica da sam se emocionalno opirao, a u dubini srca smatrao da je sve veoma zanimljivo. I ne shvatajui ta radim, poku ah da odredim razmeru deaka i devojica - po svoj prilici broj im je bio pribli no jednak - a onda pustih mislima na volju da

dokuuju budue oblike braka. Osetih kao da i sam, zajedno sa njima, vr im eksperimente nad ljudskim biima. Ali kada se povratih, okru en tamom, ja sam bio taj na kome su sve vreme vr eni eksperimenti. ekao sam smrt. Trunka sa aljenja za jednog osuenika na smrt. Da li bi mogli da ka u kako je do lo do promene u samoj prirodi smrti? Nokti mi se zari e u dlanove. Imao sam oseaj kao da sam u gipsu; jednostavno sam se dr ao svakog trenutka. Uprkos ovom oseanju, da li me je ovo moje drugo ja navelo da mislim kako elim sopstvenu smrt? Ono to je unosilo sumnju u sposobnost ma ine bilo je to to sam sledio njenu osudu, a kada sam to shvatio i prihvatio, zapao sam u sme an i opasan krug, kao da sam proricao sopstvenu sreu noviem koji je imao dve jednake strane. Ne, da bih odbacio besmislenu smrt nije mi bio potreban nikakav drugi razlog, sem toga to nisam hteo da umrem. Mislio sam da vi e nisam u stanju da to podnesem. Ali do akcije ne dolazi pukim razmi ljanjem. Naravno, nije se moglo rei da nisam upao u nepriliku. Iz velike nevolje u kojoj sam se na ao nisam se mogao izvui dok su mi oseanja napeta, ve pre ako se na neki nain opustim. Vezivala me je napetost, telesni mi ii bili su kruti poput stare ko e, tako da bi se zaulo pucketanje kada bih pokrenuo makar samo i glavu. Konano Aiba podi e glavu, pomeriv i se na sedi tu kao da namerava da postavi pitanje. Iskoristiv i priliku, urno se prome koljih na stolici. Ali kao da su mi glasne ice bile uvijene u parafin; glas mi je zvuao sa alno. Moje samopo tovanje sasvim je i ilelo. "Sigurno je te e iveti na kopnu nego u moru. Ali to je zbog same pote koe to su se iva bia razvila u ljudska bia, zar ne? Ne mogu da odobrim ni deli od ovoga", rekoh. "Tako sam i mislila", promrmlja Vada. "To je predrasuda", ree profesor Jamamoto, ponovo navukav i masku veselosti. "Uop te ne dolazi u pitanje da su se iva bia razvila kao ishod svoje borbe sa prirodom. Takoe je izvesno da su etiri ledena doba i tri meuledena doba uzrokovala evoluciju ljudskog roda od australopitekusa do modernog oveka. Kako be e? - neko je to veoma lepo objasnio rekav i da je stvorenje koje nazivamo ovekom, uenik roen ispod maioniarskog pla ta gleera. Pa ipak, ljudske vrste su konano pokorile prirodu. ovek ju je pobolj ao. Pre ao je iz divljine u stanje koje je stvorio sopstvenim rukama. Tako smo stekli mo da evoluciju preobratimo iz neeg sluajnog u ne to sraunato. Shodno tome mo emo smatrati da i cilj kome su te i ta iva bia u svom puzanju iz mora na kopno vi e ne postoji. Svoja stara soiva morali smo da glaamo, ali dana nja plastina soiva su ista od samog poetka. U dana nje vreme se vi e ne mo e rei da tegobe oblikuju oveka - rebus adversis severus factus. ovek se oslobodio svog prirodnog stanja. Zar ne bi onda bilo logino da se on rekonstrui e? Kada bi to uradio, krug borbe i evolucije bi se zatvorio. Uskoro e kucnuti as kada e se vratiti u more kao u svoj dom, ne kao rob ve kao gospodar." "Ali rob ostaje rob", rekoh, povrativ i snagu, mada sam zbog neeg duboko odahnuo. "Ova stvorenja su pre svega kolonijalne jedinke; nemaju ni svoju vladu ni dr avnike." "Ne, nemaju", upade nestrpljivo Tanomogi, "ali u svakom razdoblju novi Ijudi neprestano su se raali kao potomci robova, zar ne?" "Ali prihvatanje vodenih bia tek tako, predstavlja poricanje samog oveka? Ljudska bia na zemlji ive kao naslednici pro losti." "To moramo da podnosimo. Na trajni prekid sa pro lo u daje nam mesto u budunosti." "Ali ako sam ja izdajnik vodenih bia, zar svi vi niste izdajnici onih koji ive na kopnu?" "Ali, profesore, kako bi bilo da na to gledamo na ovaj nain?" On zatrese glavom, pokazujui time kako je cela stvar bila lako shvatljiva. "S jedne strane, ulice su pune nezaposlenih, a mogunosti zapo ljavanja su sve gore i gore." "Naravno, naravno. Uvek za sve imate opravdanje. Pa ipak, nemate nikakva

prava da ovakve zastra ujue planove krijete, kao to ste to radili do sada." "Oh, da, imamo. To pravo je vodenim biima dala ma ina za predvianje. Osim toga, kada za to doe vreme, objaviemo ono to bude potrebno." "Kada?" "Kada veina majki bude imala bar po jedno vodeno dete. Kada nestane predrasude prema vodenim stvorenjima, kada i ezne strah koji izvre stvarnost. Do tada e strah od potopa postati stvaran, tako da e ljudi morati da biraju izmeu rata, u kome e se otimati za zemlju, i prihvatanja vodenih bia kao nosilaca budunosti. Naravno", dodade on povukav i buno unazad stolicu na kojoj je sedeo, "opredelie se za vodena stvorenja." Kada je zavr io okrete se i pogleda unaokolo, a zatim dade Aibi neki znak. Meni je taj pokret izgledao stra no nemilosrdan i bio sam zaprepa en kao da sam iznenada nabasao na o ak u tami. U tren oka Aiba ustade i gurnu ve pripremljenu programsku karticu u prorez na ma ini. Poe da okree raznu dugmad, posmatrajui kroz okance. Iznenada osetih bol kao od uboda iglom. Nije bila u pitanju igla, ve Tanomogijeva desna ruka koju je ne no spustio na moje levo rame. Uop te nisam bio svestan kada je stao iza mene i nagnuo se. "To je predskazanje budunosti, gospodine", blago promrmlja. "Shematski plan onoga to e se stvarno dogoditi. Znam da ste nestrpljivi da ga vidite." 36. I ma ina ispria sledeu priu. Na dubini od petnaest hiljada stopa debeo sloj mulja na dnu be ivotnog mora bio je pro aran jamama i izgledao je uperast kao da je prekriven dlakom neke atrofirane ivotinje. Odjednom, mulj poe da se uzdi e. Trenutak potom on se raspr i i preobrazi u taman oblak koji kulja nagore, trnui poput zvezdane takice planktona, koje su vrvile povrh prozranog crnog zida. Naborane litice ostado e ogoljene. Svetlucajui poput smeeg elatina i bljujui ogromne mehurove vazduha masa zatim pokulja navi e, beskrajno se ravajui poput grana stoletnog bora. Pena se raspr i, a magme, koja je sijala tamnim sjajem, nestade. Nakon toga, jedino je jo ogromni stub pare zaparao morski sneg, kovitlajui se uvis dok se nije be umno rasuo. Ali stub je i ezao meu velikim molekulima vode u trenutku kada je dotakao udaljenu povr inu mora. U tom asu na oko dve nautike milje odatle putniki teretnjak je plovio prema Jokohami; putnici i posada za trenutak su izgubili orijentaciju i osetili neoekivano kripanje i ljuljanje brodskog trupa. Slaba, ali iznenadna promena boje koja se odigrala na povr ini mora i jato delfina koje je pometeno iskakalo iz vode upozorili su drugog oficira na komandnom mostu, ali on to nije smatrao vrednim da bude uneto u brodski dnevnik. Julsko sunce sijalo je na nebu poput otopljene ive. U meuvremenu se nevidljivo pulsiranje mora ve pretvorilo u ogromni plimski talas koji je kroz vodu hrlio ka kopnu, neverovatnom brzinom od 480 milja na sat. Plimski talas proe kao lagani povetarac preko bezbrojnih redova podmorskih farmi, naftonosnih polja i uma lala. Vodena stvorenja, zaokupljena tra enjem ribljih jaja, nisu ga ak ni osetila. Sledeeg jutra plimski talas zbrisa obalski deo od izuoka do Poluostrva Boso. Po to je primio telegrafsko obave tenje o uni tenju Jokohame, Nanko Maru se jednostavno zaustavio na otvorenom moru. Kapetana broda sasvim je zbunio izraz 'uni ten', ali dr anje putnika bilo je jo neobinije. ta je znaio ovaj mir? Ali to udno pona anje nije, u stvari, tek tako poelo. Grupa koja je zakupila ceo brod ukrcala je jednu glomaznu ma inu. Mada su stigli do svog odredi ta, nisu ni poku ali da je iskrcaju. Naredili su da brod krene nazad, nastaviv i pri tom da nespretno barataju oko ma ine; neprestano su odlazili i dolazili iz brodskog skladi ta, kao da je on bio neka vrsta eksperimentalne laboratorije. Ko bi mogli da budu taj Tanomogi i ostali? - Znai vi ste?

- Tano. - Niste ni ta rekli kada ste saznali da je luka Jokohama potpuno uni tena? - Ne, nisam. Zahvaljujui prethodnom upozorenju, gotovo svi su se spasili. - Pa, jesam li i ja na tom brodu? - Ne, profesore. Vi ste mnogo pre toga... Poplava se nije povukla. Jedan deak i devojica gramzivo su eprkali po obali u potrazi za blagom. Podigo e ne to, mislei da je grivna, ali bila je to samo proteza. Nije bilo nieg vrednog. Zatim devojica ugleda nekog udavljenog oveka. Upla i se i po ele da se vrati, ali deak je hteo da ga okrene vrhom tapa. Telo cerei se i isplaziv i jezik, promeni pravac i nestade. Bilo je to, u stvari, vodeno stvorenje koje je do lo da izvia, ali devojicu, koja to nije znala, obuze histerija i ona se onesvesti. Ne samo da se voda nije povukla, ve su stalni zemljotresi i udno govorkanje o utopljenicima izazvali nemir. Ali razlog za mnogo veu zabrinutost izazvao je neprovereni izve taj da je vlada nestala. Bile su to, naravno, samo glasine, pa ipak ne sasvim neosnovane. Jer vlada je ve bila prebaena u more. Tamo su vladine zgrade bile sme tene na uzvi enju sa dobrim vidikom i okru ene umama morskog korova i stenovitim pustinjama prvog podmorskog kvarta. Na drugoj strani, u podno ju blage uzvi ice, odvojene jarugom dubokom ezdeset stopa, nalazile su se narand aste fabrike u obliku lala, po tri sa svake strane, specijalizovane za proizvodnju magnezijuma i plastike. Usred ovog udnog pejza a, zvanina lica u urbano su se pripremala za radio emitovanje u jednoj lebdeoj strukturi oblika cilindrine cevi ispunjenoj vazduhom i privr enoj na tri noge. Konano je emitovanje poelo iz antene koja je bila izdignuta iznad povr ine vode. - Napokon smo stigli do kraja etvrtog meuledenog doba i u li u novu geolo ku eru; moramo izbei sve prenagljene reakcije. - Vlada je u tajnosti stvorila vodena bia da bi odr ala meunarodne odnose i s uspehom nastavila da podi e podmorska naselja. Danas, postoji ve osam podmorskih gradova sa vodenim stanovni tvom iji broj prema a tri stotine hiljada. - Ova populacija je srena i poslu na; obeali su potpunu saradnju u sada njoj nesrei. Uskoro ete poeti da dobijate pomo u hrani. Gotovo sve se alje sa morskog dna. - Dalje, razmatra se raspodela specijalnih sledovanja za majke vodene dece. Molim vas pratite na a naredna javljanja. - Na kraju, Japan istie svoja prava na posedovanje teritorijalnih voda ije je prostranstvo ranije utvreno. (Naroito je bio popularan deo o specijalnim sledovanjima, jer je prete na veina majki imala pravo na te povlastice.) Iza vladinih zgrada stajala su u nizu tri malo manja zdanja istog oblika. Bile su to stambene zgrade, mudro sagraene; na krovovima su stajali akvakopteri. U ba ti, okru enoj bodljikavom icom, u koju je vodenim biima bio zabranjen ulaz, nalazile su se jaruge, potopljene stene i ume raznobojnog morskog korova. Vedrim danima stanovnici koji su udisali vazduh, ak i oni koje nije zanimalo sakupljanje insekata, stavili bi boce sa kiseonikom i posmatrali uzdi ue sunce kako se iri i skuplja kroz vodu poput krajika zaleenog stakla. Ili bi cela porodica izi la na izlet, sa harpunskim pu kama u rukama. Ali najam za sobe bio je preterano visok, tako da je bilo te ko uspeti bez subvencije vlade. Tu se nije moglo iveti samo zato to to neko eli. Na kopnu se ivot i dalje nekako odvijao. Postojali su generatori, fabrike i ulice sa nizom radnji. Prosean ovek je uprskos svemu nastavio da ivi na kopnu, mada ga je gonila plima i obala koja se sve vi e pribli avala. ivot je bivao sve te i, a kada bi stvarno postao nepodno ljiv, ljudi bi bili primorani da se zapo ljavaju kao nadzornici na nekoj od podmorskih farmi. Do lo je do udne aktivnosti meu majkama sa kopna koje su elele da odr avaju prisne veze sa svojom decom. Ali vodena bia uop te nisu bila u stanju da razumeju njihove

elje, tako da nisu ak ni odgovarala. Vlada se pravila luda. Umesto toga, osnovane su poznate kompanije koje su organizovale grupna putovanja na morsko dno; zainteresovanih je bilo na pretek. Dogodio se jedan incident. Neko dete sa kopna sa bocama za kiseonik, pucalo je i ubilo jedno vodeno dete preko ogradnog zida za vodena bia. Vlada nije znala koji zakon da primeni na ovaj sluaj, to je razbesnela vodena stvorenja nagnalo na trajk, mada samo delimian. U svojoj pometenosti vlada je odluila da prizna jednakost prava pred zakonom i vodenim biima. Nije bilo nikakvih problema, ali od tada pa nadalje, odnosi meu njima u mnogome su se izmenili. Nekoliko godina kasnije trojica predstavnika vodenih bia - za sudstvo, trgovinu i in enjerske poslove - u la su u sastav vlade. Tokom vremena poveala se brzina rasta morskog nivoa. Ljudi su nastavljali da se neprekidno sele prema vi im oblastima i u tom procesu izgubili su naviku da ive na jednom mestu. Nije vi e bilo eleznice ili generatorskih stanica. Ljudi su besciljno bitisali zahvaljujui milostinji koju su im davala vodena bia. Na pojedinim obalama postavljeni su vodeni teleskopi, tako da se razgranao posao posmatranja ivota u moru; bio je to veliki uspeh. Stariji, kojima je bilo dosadno, tro ili su svoje oskudno bogatstvo posmatrajui decu i unuke. Ali nekoliko godina kasnije ak je i teleskope prekrivala ra na dnu mora. - Pa, ta se dogodilo sa ostalima, sa onima kojima nije bilo dozvoljeno da iziu? - Nastavili su da ive u zgradama ispunjenim vazduhom. - U sigurnosti? - Da, u sigurnosti. Ali stra ari koji ih obilaze sa harpunskim pu kama ne nose vi e boce za kiseonik. Njih su zamenili vodeni stra ari. Vodena bia su odluila da sauvaju kopnena bia kao izrazite primerke svoje ljudske pro losti. - Je li to dovoljno, Tomojasu? - Hm. Pa, ja i onako negde u to doba umirem. Konano su vodena bia dobila svoju vladu. Priznale su je sve zemlje sveta. Razne dr ave sledile su njihov primer i usvojile njihove metode. Ali muilo ih je samo jedno. Jedan na deset ili dvadeset hiljada oboljevao je od jedne udne bolesti. To je oito bila posledica ravog naslea. Mo da nasledstva lezda sa spolja njim luenjem koje je, u prvoj generaciji, zadr ao Iriri. Zvala se kopnena bolest i im bi je otkrili, bio bi preporuen hirur ki zahvat. 37. "Rekoh vam", uzviknuh pakosno i pobedonosno. " ta to?" "Sada je do ao red da zemlja njima stvara probleme." Niko mi nije odgovorio. Iako se nisam osvrnuo onaokolo osetio sam pobo ne izraze lica oko sebe, kao da su se skupili oko odra. ak je i Vada, koja je bila pripravna na ovo, napuila usne sa izrazom kao da je prevazi la i ljubav i mr nju. U ovom odsudnom asu tvrdoglavost niemu ne bi slu ila. "To je sve tako daleko da u se onesvestiti", promrmlja neko iza mene. Bez sumnje profesor Jamamoto. Kako je samo daleka bila ova budunost, a istovremeno i tako nejasna poput drevne pro losti. Iznenada zadrhtah, tako da mi se vazduh koji sam izdisao vrati unutra, proizvev i buku u mom grlu koja je nalikovala zvuku slomljene flaute. Oito je to bilo sve to je trebalo da znam. Ali ta mi je valjalo initi? Zar je trebalo da se pretvaram kako odobravam takvu budunost kako bih uluio priliku da celu stvar obznanim javnosti? Ako je pravda posedovala i trunku morala, trebalo bi tako da postupim. Ako pak ne, da li je trebalo da shvatim kako sam ja sam neprijatelj svoje budunosti i pomirim se sa smru. Mo da bi i valjalo tako postupiti, ako ast jo poseduje neke moralne vrednosti. Ukoliko ne verujem u budunost, trebalo bi da prihvatim prvu mogunost. Ako verujem, onda bi trebalo da se povinujem drugoj.

Ne bi bilo sasvim ispravno rei da sam bio zbunjen. Tanije bi bilo kada bih rekao da sam jednostavno ubeivao sebe da bi trebalo da budem. Bez sumnje e me ukloniti kao ubre, koje je ostalo do samog kraja. Najgore je bilo to to sam ja sam izgubio veru. Izgledalo mi je da sam bezvredan, ba pravo ubre. Mo da je ma ina stvarno sve tano predvidela. Imao sam utisak da razgovaram sam sa sobom ali misao mi se pretoila u rei. "Da li mo emo ma inu da smatramo nepogre ivom?" "To je va uobiajeni nain razmi ljanja, zar ne?" U Tanomogijevom glasu zatitra e iznenaenje i naklonost. "Postoji mogunost pogre ke, zar ne? to je budunost udaljenija, gre ka je sve vea. Ako je u pitanju samo gre ka, jo je sve u redu, ali ko je u stanju da doka e da sve ovo nije samo zaludno razmi ljanje ma ine? Veoma lako je mogla sve da izmisli menjajui ono to nije razumela ili upro avajui, a zatim istupiv i sa veoma ubedljivim rezultatima. Uostalom, ako se stvori ne to to ima tri oka, ma ina je u stanju da jedno odstrani." "Onako je kako je predvieno. U izvesnom smislu, gospodine, kada ste poeli da sumnjate ak i u mo predvianja same ma ine..." Drugi deo reenice omeo je napad ka lja. "Nisam rekao da sumnjam. Zar sumnja u ne to i prihvatanje neeg nisu dve potpuno razliite stvari? Lino smatram da jedna sasvim drugaija budunost..." "Drugaija budunost?" "Svi se vi pona ate kao dobrotvori vodenih bia, ali da li e vam morska populacija budunosti iskazati zahvalnost koju oekujete? Oni e vas sigurno mrzeti." "Svinja se ne ljuti kada je nazovete svinjom. Naravno da smo dobrotvori." Odjednom mi telo postade te ko kao olovo i ja se ukoih; rei su mi zapinjale. Oseao sam se kao da gledam u beskonanost svemira, buljim u zvezde i s naporom zadr avam suze u oima. Bilo je to ne to nalik na ravnote u izmeu ogranienosti misli i oseanja fizike bespomonosti, to nimalo nije liilo ni na oajanje ni na oseanje. "Ali", rekoh, tra ei rei i govorei sasvim nasumice, " ta je sa mojim detetom?" "Potpuno je bezbedno", odgovori Vada kao iz daljine. "To je na poklon vama, gospodine. To je najmanje to smo mogli da uinimo." 38. Ma ina nastavi. Na podmorskim naftonosnim poljima iveo je jedan mladi, egrt. On nee zaboraviti neobian oseaj koji je iskusio kada se jednom prilikom obreo na povr ini bez vodenog skafandra, dok je pomagao oko opravke radio tornja koji je pripadao koncesiji i koji je visio iz plastinog amca na povr ini vode. (To je bilo radno odelo sa ureajem koji je stalno slao sve u vodu u krge; nosila su ga vodena bia dok su radila izvan vode.) Zdravstvene vlasti su najstro e zabranjivale napu tanje vode. Hvatanje prekr itelja povlailo je kaznu. Tako je mladi bio primoran da tajnu sauva i nikome ne ispria o svom iskustvu. Ali po to nije mogao da odagna iz glave neprijatno oseanje da mu je vetar otro ko u, ne to ga je stalno iznova mamilo iz grada i on bi plivao daleko od njega. Odredi te mu je bila jedna ravnica za koju su govorili da je ranije pripadala kopnu. Tamo je podizanje i spu tanje plime stvorilo oblasti brzih voda i vrtloga, a trake blata su na morskom dnu kovitlanjem obrazovale pruge i pokretne stene koje su se pretvarale u zidove magle. Mladi je sve ovo video i zami ljao je oblake iznad povr ine zemlje. Naravno, ak je i sada bilo oblaka na nebu; u naunoj uionici pokazali su mu stvarne filmove. Ali oblaci su sada bili jednolini. Nekada, dok je kopno jo prekrivalo veliki deo globusa, govorilo se da je slo ena konfiguracija zemlje izazivala veliku raznolikost oblaka. Celo nebo bilo je prekriveno oblacima iz snova. Kako li su se oseali ljudi, pitao se, koji su iveli na kopnu u tim drevnim vremenima, kada su ih posmatrali?

Naravno, sami ljudi nisu bili naroito neobini za mladia. Mogli su se videti u aeriumu muzeja u svako doba, kako tavore pod stegom sile te e, meu kunim name tajem za koji se govorilo da je verodostojan; sudei prema izgledu, oni su bili dosadna bia, koja su se nezgrapno kretala unaokolo puzei po podovima. Imali su neprikladan grudni ko , veoma naduvan, da bi u njega mogle da stanu vazdu ne komore koje su nazivali plua. Bila su to hendikepirana bia, primorana da se koriste udnim sredstvima nazvanim stolice samo da bi zadr ala uobiajeno dr anje. Nije bio u stanju ni u snovima da zamisli na ta bi liio takav ivot. U uionici za umetnost vodena bia su uila da je stara kopnena umetnost bila gruba i neprijatna u poreenju sa njihovom. Na primer, muzika je prema definiciji predstavljala umetnost vibracija. To jest, to je bilo ne to to bi obavijalo celo telo u vodi vibracijama razliite du ine. Ali kada je re o kopnenim biima, muzika se sastojala samo od vibracija vazduha. A te vazdu ne vibracije mogle su se registrovati jedino malim, specijalizovanim organima zvanim bubnjii. Naravno da je onda muzika bila jednolina i neraznovrsna. Pri posmatranju kopnenih bia u muzeju obuzme vas ba to oseanje. Ali takvim jednostavnim sagledavanjem stvari, nemogue je zamisliti kakva je muzika u stvari bila. Nije li se tamo nalazio neki naroiti svet sasvim drugaiji od onoga to bi neko ko ivi pod vodom mogao da zakljui? Prozraan, promenjiv vazduh... oblaci koji igraju na nebesima, poprimajui sve mogue oblike... svet basnoslovnih snova, sve u svemu, jedan nestvarni svet. U istorijskim knjigama bilo je zapisano kako su se preci vodenih bia, mada desetkovani, hrabro borili do kraja na toj uni tenoj, bedom ispunjenoj zemlji. Kada se pogleda unazad, vidi se da su posedovali pravi graniarski duh. Uprkos svom konzervatizmu imali su dovoljno hrabrosti da zariju skalpel u sopstveno telo i pretvore se u vodena bia. Bez obzira na njihove pobude, mora im se ukazati poast i zahvalnost zbog hrabrosti, koja je omoguila postojanje dana njih vodenih bia. Ali mogu li se osetiti ta hrabrost, ta odva nost, u kopnenim biima iz muzeja? Naunici su njihovu inferiornost nazivali degeneracijom proisteklom iz injenice da nisu uzimali pozitivno ue e u dru tvu kao pojedinci. To bi moglo da bude tano, ali zar se ne bi moglo rei da je u njima samima bilo neeg nerazumljivog? Nemogue je bilo tvrditi da su posedovali samo graniarski duh. Mladieve ideje nisu bile koherentne, ali po to je iskusio lahor na povr ini, bio je zadivljen i opsednut svetom pro losti koji se odvijao s one strane zida od vazduha. Prouavanja oblika ivota iz vremena kada se ivelo na kopnu dostigla su prilino visok nivo. ak su i ud benici osnovnih kola posveivali veliki broj stranica razdoblju kopnenog ivota. Ali unutarnji ivot ljudi mogao je da se shvati jedino posredno, s obzirom na protivurenost izmeu oseanja vodenih i kopnenih bia. Postojao je poseban strah od lo ih uticaja do kojih je mogla da dovede nostalgija za kopnom, premda je ona mogla da predstavlja i samo neku vrstu uroenog nervnog rastrojstva. Mo da zato to je istorija ivota u vodi jo bila srazmerno kratka i zato to su u dru tvu vodenih bia jo postojali izvesni eksperimentalni i pogre ni elementi, oni su jo mogli da se ra ire i na taj nain utiu na svaije mi ljenje. Kao rezultat toga, njihova istra ivanja nisu ba nai la na podr ku. Pa ipak, isku enje da se prekr i tabu o napu tanju vode dosta je delovao na mlade. Pre nego je to shvatio, za mladia je postalo uobiajeno da posle zavr enog posla odlazi na svakodnevne tajne izlete. Vozio bi se unaokolo na motociklu za vodu, u potrazi za tragovima ivota Ijudi sa kopna, sve dok ne bi do lo vreme za spavanje; prolazio je kroz mehurove vazduha, koje su fabrike neprekidno izbacivale poput vulkanskih grotla, iznad oblasti aeroskopskih postrojenja koja su visila sa mno tva plovaka, preko podmorskih pa njaka koji su se pru ali na dnu obasjanom zelenom svetlo u. Iznad njega talasi su prigu eno svetlucali kao da ih posmatra kroz namre kano staklo. Ali, sputan vremenom, nije mogao da dospe do dovoljno visoke visoravni sa koje bi bio u stanju da dosegne povr inu vode. U oblasti gde se nalazio kopna vi e nije bilo. Jednog dana mladi zaustavi svog uitelja muzike i usudi se da mu postavi

neka pitanja. Nije li kopnena muzika bila ne to vi e od puke umetnosti zvuka koji je mogao da se uje samo u ima, ve ne to to se moglo iskusiti kroz ko u poput vetra? Uitelj je to nedvosmisleno porekao, odmahnuv i glavom. - Vidi , vetar predstavlja jednostavno kretanje vazduha, a ne njegovu vibraciju. - Ali zar ne ka emo 'pesma se prenosi kroz vazduh'? - Voda prenosi muziku, ali voda nije muzika. Ako vazduhu pridaje znaenje koje prevazilazi njegovu glavnu svrhu kao sirovine za industrijske potrebe, to onda znai da si zapao pod nesrean uticaj misticizma. Ali mladi je iskusio da je vetar ne to vi e od pukog industrijskog materijala. Mada je lino njegov uitelj to porekao postojala je mogunost gre ke. Re io je da jo jednom, sebe radi, utvrdi da li je vetar muzika ili ne. Posle izvesnog vremena dobili su trodnevni odmor. Koristei priliku, otisnuo se zajedno sa prijateljem na izletnikom plovilu koje je obilazilo ru evine. Bilo je to ekspresno plovilo koje ih je za svega pola dana dovezlo do velikih kopnenih ru evina koje su se ranije nazivale Tokijo. Tamo je bio sme ten dobro opremljen kamp sa radnjama u kojima su se prodavali divni suveniri, pa ak i zoolo ki vrt sa kopnenim ivotinjama, poznat irom sveta. Mesto je postalo najomiljeniji cilj izletnika. Istra ivanje lavirinta pukotina i prolaza groznih ru evina zbijenih poput sve njeva kutijica, dok se unaokolo vrzmalo mno tvo sitnih riba, predstavljalo je veoma uzbudljivu zabavu. Kada se sa visine pogleda na grad, vidi se ne to udno to su nazivali ulice koje se ire na sve strane, nalik na mre u. Mo ete ih nazivati beskrovnim tunelima za etnju. Kako su kopnena bia mogla da se kreu samo po povr ini i nisu bila u stanju da se otisnu od tla, ovako ne to im je bez sumnje bilo potrebno. Ali kakvo je to bilo bezumno traenje prostora. U poetku je izgledalo sme no, ali kada se o tome bolje razmisli, stvar je postajala tu na. Tragovi borbe njihovih predaka protiv zida koji je predstavljao zemlju. Njihovi napori i sheme da postanu malo lak i, da se bar malo oslobode gravitacije. Tamo bi ak i mala plastina kutija ispunjena vazduhom pala pravo na tle. Otimanje za zemlju i njena podela. Pokretali su tela odbijajui se o zemlju pomou dve tanke noge. Prazan prostor... suvoa... vetar... gde je ak i sama voda, koja je dolazila u obliku razbacanih kapi nazvanih ki a, padala odozgo nadole. Ali mladi nije imao vremena da se divi ovim udesima. Prepu tajui u ivanje i radoznalost svom prostodu nom prijatelju, on je otplivao, tiho i sasvim sam, dublje u pozadinu, kao to je i nameravao. Ako celog dana bude plivao u pravcu severozapada, stii e do ostataka kopna o kojima je uio u geografiji. Sunce je postepeno tonulo prema obzorju. Bilo je to doba dana kada su talasi najlep e svetlucali, ali to je dalje odmicao, okolni morski pejza postajao je sve tamniji i jednoliniji. inilo se da senke smrti vrebaju u pojasu kopna koje je more nedavno potopilo. Osvrui se unaokolo mogao je da vidi, iznad ru evina Tokija, svetlost teleskopske rasvete kako pliva po vodi poput neke blistave ribe. Odjednom se upla i i zapita da li bi mo da trebalo da se vrati, ali i protiv njegove volje noge ga odvuko e dalje. Mladi je plivao i plivao. Nailazio je na duboke jaruge, skrivene stene i sve neravniji reljef. Mrtvi oblici kopnenog rastinja liili su na bodlje. A zatim bi ugledao prozirne bele mrlje grupisane na vrhu uzvi enja. Mo da su to bile kosti kopnenih ivotinja koje su umrle u gomili, saterane tu nadolazeim morem. Mladi je nastavio da pliva cele noi. Tri puta se odmarao, okrepljujui se ribama koje je ulovio i nekim slatkastim eleom koji je poneo sa sobom. Ali kako nikada nije plivao du e od petnaest minuta bez motocikla, toliko se zamorio da je jedva oseao ruke i noge. Ali ipak nije odustao. Upravo kada se raala zora stigao je do tra ene zemlje. Uspravio se i probio kroz povr inu mora. Da, bilo je to kopno, ali samo siu no ostrvo jedva pola milje u obimu, koje je s mukom izdizalo glavu iznad povr ine vode. Poslednjom snagom mladi uspuza na kopno. Zami ljao je da e morati da se uspravi na noge kako bi bio u stanju da uje muziku vetra, ali kada je ispuzao nije mogao ni da se pomakne i ostao je da le i na tlu, te ak sam sebi, kao da

mu je telo iznenada poprimilo te inu celog sveta. Mogao je da podigne samo jedan jedini prst. Pored toga, disanje mu je priinjavalo bol, kao da je primio te ak udarac u toku rvakog mea. Ali pretpostavljajui da u vazduhu ima kiseonika, uspeo je da ga udahne u maloj koliini. Duvao je vetar za kojim je udeo. Zapljuskivao mu je naroito oi i iz njih pocuri ne to kao reakcija na ovo dejstvo. Bio je sretan. Pade mu na um da su to mo da bile suze, jasni znaci kopnene bolesti. Vi e nije oseao da se pokree. Uskoro je prestao da di e. Posle nekoliko dana more je progutalo i malo ostrvo, a mrtvog mladia su odnele morske struje. Razmi ljao sam da li mogu da podignem prste. Ne, mo da ne mogu. Kao i prsti vodenog mladia koji je ispuzao na kopno i moji su bili te ki poput olova. Negde u daljini uo se slabi zvuk tramvajskog zvonca. Projurio je kamion od koga se zatresla zemlja. Neko lagano proisti grlo. Zadrhta ram prozora i jednom ili daput zatrese se okno - mo da je poeo da duva vetar. Konano su se, s one strane vrata, pribli ili kripavi zvuci ubiinih onova. Ali jo nisam mogao da poverujem u to. Mo e li se ovek naterati da preuzme na sebe odgovornost samo zato to postoji? Mo da je tako. U svai roditelja i dece, deca su uvek ta koja presuuju. Mo da je prirodno da tvorcu sude oni koje je stvorio, bez obzira na to kako je prvobitno bilo zami ljeno. Ispred vrata, koraci se zaustavi e. POSTSKRIPTUM Rasprava oko toga da li je budunost pozitivna ili negativna traje ve mnogo godina. U mnogobrojnim knji evnim delima data je pozitivna ili negativna slika sveta iz perspektive budunosti. Meutim, ja se nisam dr ao ni jednog ni drugog puta. U stvari, veoma je problematino da li neko ima prava da sudi o vrednostima budunosti. Verujem da ako oveku nije dato pravo da porie datu budunost, onda nema prava ni da je afirmi e. Smatram da se prava budunost manifestuje kao 'stvar' s one strane provalije koja je odvaja od sada njosti s one strane vrednosnih sudova sada njosti. Na primer, kada bi ovek iz petnaestog veka mogao da se vrati iz mrtvih da li bi on sada njost smatrao za pakao ili za raj? ta god da pomisli, jedna stvar je jasna, a to je injenica da on vi e ne bi bio merodavan sudija. Sada njost je ta koja presuuje i odluuje, a ne on. Zbog toga verujem da budunost moram shvatiti ne kao ne to o emu treba doneti sud, ve pre kao ne to o emu presuuje sluajnost. Na taj nain budunost nije ni utopija ni pakao i ne mo e da postane predmet znati elje. Ukratko, to nije ni ta drugo do dru tvo budunosti. ak i da je to dru tvo dostiglo vi i stepen razvitka nego dana nje, ono je samo povod za patnju u oima onih koji su zaaureni u mikroskopske okvire kontinuirane, predvidljive sada njosti. Budunost ogla ava krivom ovu neprekidnost dnevnog ivota. Smatram da je ovaj problem u na em kritinom vremenu. Stoga sam odluio da poku am da stvorim sliku budunosti koja uznemirava sada njost, budunosti koja sudi. Na uobiajeni oseaj za kontinuitet mora nestati onog trenutka kada se suoi sa buduno u. Da bi se razumela budunost, nije dovoljno samo iveti u sada njosti. Moramo biti potpuno svesni injenice da u samom uobiajenom poretku stvari koji nazivamo svakodnevnim ivotom postoji stvarno zlo. Mo da uop te nema okrutne budunosti. Budunost je, tanije reeno, okrutna ve samim tim to je budunost. Odgovornost za ovu budunost ne treba pripisivati budunosti, ve sada njosti nesposobnoj da prihvati provaliju koja ih razdvaja. Ovaj roman izlazio je u nastavcima u Sekai magazinu tokom devet

meseci; za to vreme i sam sam oseao okrutnost ove provalije. I shvatio sam da nisam bio u stanju da je sasvim izbegnem. Naravno, itaocu je dopu teno da u romanu pronae ili nadu ili oaj. Ali bilo ta da izabere, sumnjam da e uspeti da izbegne konfrontaciju sa okrutno u budunosti. Ako izbegne isku enje, postojan u ubeenju da u budunosti ima nade, ta nada ne prelazi s one strane carstva elja. Bilo da je re o nadi ili oajanju, bojim se da nas prevazilaze subjektivne presude koje ne izlaze iz okvira na e svesti o neprekidnosti. Ovaj roman se zavr ava smru tog oseanja neprekidnosti. Ali on ne nudi ni razja njenje ni bilo kakvo re enje. Tebe, itaoe, mue mnoge sumnje. Ni sa mnom nije bolji sluaj. Kakav je, na primer, taan stav asistenta Tanomogija? Da li on samo predstavlja kapitalistu? Ili je njegovo delanje revolucionarno, i upravljano nareenjima vodenog dru tva koje je stvorila ma ina za predvianje? Ili je on reformista ija je namera da manipuli e kapitalistima koji na taj nain ine dobro u elji da ine lo e? Moja nesigurnost je rasla za vreme pisanja; jo je nerazja njena. Ipak, ispuniu jedan od ciljeva romana, ako uspem itaoca da nateram da se suoi sa okrutno u budunosti, da izazovem u njemu du evni bol i napetost i da ga nateram da zapodene unutra nji dijalog. I tako, kada budete ostavili ovu knjigu, pred vama e le ati va a stvarnost. Da parafraziram profesora Katsumija: stvar koja izaziva najvi e straha na ovom svetu jeste otkrivanje nenormalnog u onome to nam je najbli e.