RETORSKI ISTORIQARI

Rodonaqelnik retorskog pravca u istoriji bio je retor Isokrat. Nov i za ceo Stari vek presudan obrt u istoriografiji dogodio se kada je ime zagospodarila retorika... U punoj suprotnosti prema Tukididu, mesto prikazivaa istorije u svetlosti stroge uzroqnosti i poslediqnosti... retorski povesniqari istiqu u prvom redu liqnosti kao nosioce i pokretaqe istorije. Jer, posle demokratskog veka ponovo ustaju jake individualnosti... Dionisije Stariji u Sirakusi... Jason i Aleksandar u Tesaliji... Mausol u Kariji... mo no se razvija patrijahalna monarhija u Makedoniji... Dva glavna predstavnika toga novog istoriografskog smera bili su Efor i Teopomp. Sporog Efora, ka u, Isokrat je uputio da izla e proxlost, a temperamentnog Teopompa da prikazuje sadaxost nadovezuju i se na Tukidida. ( uri , Istorija helenske ki evnosti)1

Literatura
M.N. uri , Istorija helenske ki evnosti, Beograd 19823 .

M.N.

uri , Istorija helenske ki evnosti, Beograd 19823 , 454.

Efor
Efor sa Kime, grqki istoriqar IV veka p. n. e., pripada pravcu retorskih istoriqara koji su isticali u prvom redu liqnosti kao uzroqnike i pokretaqe istorijiskih doga aja. ivot Efor, sin Demofilov, ro en je u Kimi, eolskoj Maloj Aziji, izme u 408. i 405. godine p. n. e. Dvaput je dolazio u Atinu i sluxao Isokrata. Isokratov uticaj mo e se prepoznati u fragmentima Eforovih dela saquvanih kod Diodora sa Sicilije. Smatra se da se Eforova naklonost prema Atini tako e razvila pod uticajem Isokrata. Eforova Opxta istorija u 30 kiga Eforova Opxta istorija obuhvatala je 30 kiga. Sastavio je one kige koje svedoqe o periodu od povratka Heraklida do opsade Perinta, do 340. godine p. n. e. Tridesetu kigu, posle Eforove smrti, napisao je egov sin Demofil i ona je bila posve ena Tre em svetom ratu. Eforovo delo je bilo daleko obimnije no dela istoriqara V veka. Polibije smatra da je Efor bio prvi svetski istoriqar koji je pisao i o grqkoj istoriji i o doga ajima na varvarskom Istoku. Efor je, po svoj prilici, prvi istoriqar koji je svoje delo podelio na kige. Jedna kiga je bila posve ena jednoj oblasti, na primer: ju noj i centralnoj Grqkoj, Makedoniji, Siciliji, Persiji... Svaka kiga je imala svoj uvod. Doga aji su bili izlo eni epizodno ili sinhrono. Bio je posebno zainteresovan za pitaa seoba, osnivaa gradova, genealogija. Efor se za sastavae ovog spisa koristio razliqitim izvorima. Na primer, govore i o doga ajima poznog petog veka, koristi i Tukidida i ne bax pouzdane politiqke pamflete. Poznato je da je koristio Ksanta, Helanika, Herodota, Ksenofonta, Oksirinxku istoriju, atidografe. Izuzev u vojnim opisima, Eforova Historia je u antici uglavnom hvaena zbog svoje taqnosti. Bila je poznata Polibiju, a dosta su je koristili Strabon, Nikola iz Damaska, Plutarh i Pompej Trog. Diodor sa Sicilije ga je koristio kao izvor za arhajski i klasiqni period grqke istorije. Eforovu Opxtu istoriju produ i e Dijil iz Atine svojom Istorijom Helade i Sicilije u 27 kiga, a ovu docnije Psaon iz Plateje svojim delom u 30 kiga. Ostala dela Efor je jox napisao: Spis o zaviqaju (istorija Kime), retorski spis O stilu i dva dela koja su bila popularnog karaktera. Eforova dela, izuzev nekih fragmenata, danas nisu saquvana.

Literatura
Oxford Classical dictionary, Oxford. New York 1996. M.N. uri , Istorija helenske ki evnosti, Beograd 19823 .

Teopomp
Teopomp sa Hiosa, grqki istoriqar IV veka p. n. e., pripada pravcu retorskih istoriqara koji su isticali u prvom redu liqnosti kao uzroqnike i pokretaqe istorijiskih doga aja. ivot Prema Teopompovom kratkom ivotopisu koji je sastavio Fotije (Photius), ro en je 378/7. godine p. n. e. na ostrvu Hiosu. U vreme kada mu je otac Damasistrat zbog svog lakonofilstva proteran sa Hiosa, Teopomp je jox bio mladi . Tada dolazi u Atinu, gde je zajedno sa Eforom sluxao Isokrata, rodonaqelnika retorskog pravca u istoriografiji. Teopomp se posve uje besednixtvu. Svojevremeno je oxtro napadao Platona i agitovao protiv ega kod Filipa II. Godine 333/2. zahvauju i Aleksandru Velikom, dozvoen mu je povratak u ota binu. Me utim, po Aleksandrovoj smrti, proteran je po drugi put. Utoqixte nalazi u Egiptu kod kraa Ptolemeja Laga. Ovaj posledi ga je eleo izvesti pred sud, jer je Teopomp bio poznat kao ,,izazivaq neprilika. Samo zahvauju i podrxci prijatea Teopomp je spasen. Preminuo je nexto posle 320. godine. Teopompovi govori i politiqki pamfleti Tradicija svedoqi da je Teopomp bio Isokratov uqenik i da se bavio besednixtvom. Poznati govori su mu: Panathenaicus, Laconicus, Olympicus, a od politiqkih pamfleta: pisma sa Hiosa, pohvala Filipu II; savet za Aleksandra i invektiva protiv Platona i egove xkole. Istorijska dela 1) Izvod iz Herodotove Istorije u 2 kige U Izvodu iz Herodotove Istorije Teopomp je sveo Herodotov prikaz na ono najbitnije i prilagodio ga modernom jeziku. 2) Helanika u 12 kiga Teopompova Helanika je u stvari nastavak Tukididova dela. Obuhvata period od 411. do 394. godine p. n. e. do bitke kod Knida, koja je oznaqila kraj kratke spartanske hegemonije. Teopomp pixe detanije nego Ksenofont iz Atine. Na alost, danas je saquvano samo devetnaest fragmenata egova dela, te je nemogu e izvu i konkretne zakuqke vezane za sadr aj, stil, kvalitet spisa. Oksirinxka Helanika koju moderni istoriografi pripisuju Teopompu, nije istovetna Teopompovoj Helanici. Teopompovu Helaniku koristio je Plutarh za sastavae ivotopisa Lisandra i Agesilaja. 3) Istorija Filipovih dela u 58 kiga Istorija posve ena Filipu je Teopompovo glavno delo, objaveno posle 324. godine. Saquvani su brojni fragmenti. Predstava ne samo istoriju posve enu Filipu Makedonskom, ve svetsku istoriju koja obuhvata dela Grka i varvara. U vreme Filipa V Teopompov spis sveden je na samo xesnaest kiga i ograniqen na istoriju kraa Filipa. Odlike Teopompa kao istoriqara Teopomp je pa u posve ivao, u prvom redu, vojnoj i politiqkoj istoriji. Me utim, zanimao se i za etnologiju, geografiju, kulturnu istoriju. egova dela su poznata po dugim digresijama. Budu i da je bio ,,retorski istoriqar dela su obilovala govorima. Istorijske liqnosti razmatrao je prvenstveno u vezi sa ihovim moralnim karakteristikama. Teopomp se zalagao za moralnost politiqara. Kako je bio konzervativni aristokrata nakloen Sparti, egova dela su politiqki subjektivna. Patrijahalna monarhija Filipa II bila je najbli a egovom politiqkom idealu. Znao je govoriti da Evropa nikada pre nije dala jednog takvog qoveka kao xto je bio Filip, sin Amintin. 3

Teopompovi izvori Teopomp pixe na osnovu liqnog iskustva. Proputovao je celu Grqku, a jedno vreme je proveo i na dvoru Filipa II. O periodu koji je prethodio egovoj delatnosti pixe na osnovu komedija, govora, pamfleta, zatim literarnih dela... Znaqaj Teopomp je bio jedan od najvixe qitanih grqkih istoriqara u grqkorimskom periodu. Dionis iz Halikarnasa ga je hvalio, a Pompej Trog podra avao.

Literatura
Oxford Classical dictionary, Oxford. New York 1996. Belexke Jankovi Marine na osnovu M.N. uri a, Istorija helenske ki evnosti.