UICE NEKAD I SAD Uice u obnovljenoj Srbiji Oslobo enje grada 1862.

Osloboenje grada 1862.

dr Vladimir Macura
Do 1862. godine u Uicu je ivelo muslimansko stanovnitvo, iji je oslonac bio uiki grad na visokom stenovitom grebenu iznad reke etinje. Broj muslimama se kretao od 3.000 sa 689 kua do 3.695 stanovnika sa 723 doma. Meutim, turska, varo, ekonomski izolovana od zalea, sa slabim i stalno suavanim vezama sa Bosnom, bila je osuena na privrednu propast. Srpske vlasti kontroliu granine prelaze u Mokroj Gori, Bajinoj Bati, na Javoru i Uvcu, pootravaju karantinski reim. Savremeni putopisci uoili su ekonomsko propadanje muslimanskog stanovnitva. Tako Felid Kanitz, pored ostalog, pie: alosno je bilo stanje u kome su se nalazile turske graevine sa halama i stubovima od lepog peara. U pukotinama zgrada bujala je itava flora povijua. Englez A.A. Paton govori o raspoloenju muslimanskog stanovnitva, zapaa da se u Uicu ne uje turska pesma i da se sve ree udara u dugake arkije i tambure. Dopisnik Srpskih novina dopunjava ova zapaanja: Uice je neisto, zaudara miris katrana i tavljenih koa. Turske zgrade su mahom u ruevinama, ekaju najmanji vetar da polete majci zemlji. Mlada graanska klasa nije mogla da razvije poslovnu delatnosti, da stvori jedinstveno privredno podruje u gradu, da ubrza iseljenje muslimana iz varoi. Jo na Svetoandrijskoj skuptini 1858. godine uiki poslanici vre pritisak na vladu da hitno rei pitanje daljeg opstanka Turaka u Uicu. I pripreme za Preobraensku skuptinu 1861. godine teku u intenzivnoj nacionalnoj propagandi. U toku zasedanja narodnog predstavnitva proitana je beseda uikih deputaraca, koje predvodi poslanik Uica Ilija Narandi. U dokumentu stoji : U zemlji, skupocenom krvlju oeva nai natopljenoj, svuda sloboda nie, procveta, samo to za nas, po nesrei, kazati ne moemo. Gnusni upljuvak varvarskog dumana, hriansko srce okruio naeg bezakonjima svojim razdire. Iljadama najprezriteljniji zloinstava, od koji bi se i ljudoderi grozili, navesti se mogu, pa da se broj naneeni nam zla jot i ne nane. Divlji fanatizam, otimanja i nasilja, ubijanja, ivotom zadanuto smestite najpaklenijeg nepotenja, to je Turin Uianin, Sokoljanin. ivot i imanje gotovi smo rtvovati, da duu od pravedne deje kletve spasemo, to joj imovinu dedovsku krvlju kupljenu ne sauvasmo... Na predlog kneza Mihaila, a u vezi s problemom opstanka turskih garnizona u srpskim gradovima, Preobraenska skuptina je donela odluku o osnivanju narodne vojske, to je predstavljalo znaajan dogaaj za izgradnju srpske drave i njeno osamostaljenje od Turske. Uiani su oduevljeno prihvatili ovu skuptinsku rezoluciju, to su i potvrdili prilikom posete kneza Mihaila gradu na etinji krajem avgusta 1861. godine. Poetkom 1862. godine zaotravaju se politiki odnosi izmeu Srbije i Turske, javljaju se sukobi izmeu srpskog i muslimanskog stanovnitva. Dogaaji dobijaju neoekivane tokove i zabrinjavajue ishode. Prisustvo muslimana i turskog garnizona u Uicu unosi sve vei nemir i strah meu srpsko stanovnitvo. Naoruani Turci zalaze u srpski doe arije, tumaraju i razna zloupotreblenija i zameateljstva ine, skaradne pesme pevaju, iz puaka biju niane. Posenbo koriste pazarne dane da izazivaju incidente i napadaju na mirne i dobre itelje, a i same vlasti izazivaju. Prvi vei sukobi poeli su 9.maja. Grupa muslimana na elu sa braom Kapetanoviima napastovali su na Dovarju dva srpska deteta koja su ila u kolu, Milosava i Marka Popia. Zatim su teko isprebijali Vasilija Drobnjakovia, koji je iao iz
multisoft.rs

UICE NEKAD I SAD Uice u obnovljenoj Srbiji Oslobo enje grada 1862. Kruice u Uice. Posle ovoga tekog incidenta, Turci su se razili po brdima, pucaju iz puaka, nae ljude drae i izazivaju na odgovor i osvetu. Varo je bila kao na kremenu. Svakoga asa oekivalo se da bukene poar, ili da zagrmi pucanj. Sutradan, 10. maja, na Painovcu kod varokog groblja, Avdo Rinovi je bez ikakvog razloga tukao grupu srpske dece. Tom prilikom tee je povreen sedmogodinji Rista, sin Ilije Dragievia. Kada je izgledalo da se stanje u Uicu popravilo, sredinom maja poeli su novi muslimanski ispadi. Na ulazu u ariju, na Lipi kod mosta, etri Turina napala su nekoliko seljaka iz Severova: ora i Milana Aleksia, Jovana Drakovia, Jovana Radovia i Gligorija Avakumovia; poeli su ih ispitivati, zadirkivati, pa najposle napastovati i zadravati od daljeg puta. Posle bombardovanja Beograda, 5. juna, uestala su trvenja u Uicu. U zvaninom izvetaju okrunog naelnika Petra Stojkovia 7. juna stoji: Turci ovdanji sklonie se u grad i oko grada i minuve noi zauzee glavni drum za Bosnu i u Bajinu Batu, te presekoe slobodan saobraaj, to nae itelje odve obespokojava. Sadrina telegrama od 10. juna jo vie je zabrinula srpsku vladu: Saliju Lazovia, Turina ovdanjeg, ubie jue kod Poege Arsa Nedeljkovi, Vasa Lui i Nikola Maksimovi iz Poege. O nestabilnom stalju govori i novinarski reporter Vidovdana. Njega zabrinjavaju esti poari u varoi: U poslednje vreme poee /Turci/ skoro svaku no paliti po neku kuu i zgradu po brdima oko Uica. Sem toga, iz Uica su u Beograd stizali izvetaji o koncentrisanju turske vojske na granici pored Drine, u Viegradu, Sjenici, Novoj Varoi i Tuzli. Turska neredovna vojska /baibozuk/ potpaljivala je svakodnevnim ispadima izazivaku strast uikih muslimana. Naelnik sreza zlatiborskog javljao je Okrunom naelstvu u Uicu: Turci su preli preko granice i napali Jablanicu, Sjenita i Dobroselicu. Du suvozemne granice, od karaule tule u Jagotici, preko Dikave do Zapoljine karaule u Zaovinama, Turci su palili ume, izazivali poare, da ne bi srpske ete u njima kriti se mogle, ako bi prele u Bosnu. Srpsko Uice se spremalo za poslednju borbu s Turcima. U toku leta 1862. godine u celom okrugu izvrena je mobilizacija, poelo je uvebavanje u celom okrugu izvrena je mobilizacija, poelo je uvebavanje narodne vojske. Okruni naelnik Petar Stojkovi uputio je 2. jula poverljiv akt naelniku sreza poekog Iliji tuloviu; u njemu zahteva da se u Uice poalje izvestan broj momaka ni mlai od 20 godina, ni stariji od 32 godine, najizdrljiviji i iz najzadruniji kua. Oigledno je da je srpska lokalna vlast postavljala hitne zahteve sreskim stareinama zbog naglog pogoranja odnosa s Turcima. Seoski kmetovi su svakodnevno kontrolisali vojne vebe naoruanog naroda i obezbeenje narodnih vojnika barutom i kremenjem. Kapetani artiljerije Tihomir Nikoli i Petar Resimi obilazili su sreska mesta, davali uputstva za obuku narodne vojske i rukovanje orujem. U jednoj naredbi poslatoj iz Uica 11. jula kategoriki se zahteva od lokalnih stareina da oruje to je u narodu, tako odravaju da bi se po potrebi upotrebiti moglo. Dramatini dogaaji u Srbiji zabrinuli su velike sile i poremetili politiku ravnoteu na Balkanu. Desetog jula poela je u Kanlidi meunarodna konferencija na kojoj su glavnu re imali diplomati Engleske, Francuske, Rusije i Austrije. Rusija i Francuska vrile su pritisak na Portu da iseli svoje garnizone iz srpskih gradova, a Engleska i Austrija su davale podrku turskoj vladi. Kolebljiv stav konferencije u poetku rada zabrinuo je srpsku vladu. Na sednici Ministarskog saveta 9. avgusta konstatovano je: Po dosadanjim izgledima od delanja konferencije carigradske ne moe se oekivati da se na miran nain vie od Porte dobiti moe, osim da se shodno hatierifima, svi muslimani iz unutranjosti Srbije isele, i da oni, koji tu ostanu pod jurisdikiju srpsku podpadnu, da se dalje gradovi Uice i Soko, a moe biti i abac srue.
multisoft.rs

UICE NEKAD I SAD Uice u obnovljenoj Srbiji Oslobo enje grada 1862. Dok su politiari za zelenim stolom u Kanlidi od jula do septembra reavali pitanje odnosa izmeu Srbije i Turske, a vojnici bili u stalnoj pripravnosti, Uice je sve vie davalo sliku vojnog logora. Njegove sokake zatvorili su anevi i rovovi. Patrole su se pojaavale, strae udvajale. Ujutru 15. jula naoruani Turci zauzeli su borbene poloaje u privatnim i javnim zgradama, pa i u polju su uzeli neka mesta. U jednom aktu Okrunog naelstva stoji: Srbi su na oprezu da ne udare Turci na nji. Preobrtili su svoje stanove, kafane i kapije u vojnike straare, danju i nou stoje pod orujem. Poto je vojna i politika situacija na granici prema Bosni i Hercegovini i Novopazarskom sandaku bila sve gora, srpska vlada jula 1862. postavlja za graninog komandanta na tom podruju jednog od svojih najboljih oficira Ranka Alimpia. Pod njegovom komandom nalazio se i okrug uiki. Njemu su podnosili izvetaje i davali vojna obavetenja Milojko Lejanin i Kosta Proti. Za relativno kratko vreme granica prema Uicu obezbeena je mnogim karaulama: od Zaovina do Jagotice bilo je 5 karaula, u srezu zlatiborskom 13, i u srezu ariljskom 9 utvrenja. Sve mere predostronosti i krajnje uzdrljiv stav Srba nisu obuzdali muslimane u Uicu. Alija auevi i Memed Asan sa isukanim noevima trei i vritei sokakom pored etinje pregazili su konjima kod Careve uprije, na sred druma Martu, enu Filipa Dedovia, i povredili nekoliko srpske dece, 20. avgusta. Najzad, uvee izmeu 24. i 25. avgusta, naoruani nizami pripucali su na srpsku strau kod Kasapia mosta. Povodom toga predstavnici srpske vlasti nastojali su da razgovaraju sa turskim komandantom, ali im to nije polo za rukom. Umesto odgovora, reeno je sa nadlene strane da turska vlast nije u stanju bezuzdanost svoji ljudi savladati.

Uice, oko 1862 Srpska narodna vojska juria pored Kasapia mosta. (Istorijski arhiv - Uice)

Stanovnitvo Uica ivelo je u strahu, pritisnuto iekivanjem. Duani i epenci na magazama bili su zatvoreni. i Srbi i muslimani oseali su opasnost od poara i sukoba irih razmera. Zaista, oko 9 sati uvee 25. avgusta, prvo na Terazijama, zatim ispod grada, blesnule su lueve buktinje. Odmah zatim plamen je obuzeo jednu muslimansku kuu, brzo se proirio oko brvnara, poeo da guta sokake i plotove. Dim, varnice i vatra ubrzo su zahvatili i srpski deo varoi do Lipe i Dovarja. Za kratko vreme iznad Uica se valjala reka od plamena, prodirui sve kuda dopre. Narod je bespomono vikao i beao. Dopisnik multisoft.rs 3

UICE NEKAD I SAD Uice u obnovljenoj Srbiji Oslobo enje grada 1862. Vidovdana javio je redakciji da je palmen prvo izbio iz muslimanskih kua, koje su bile vlasnitvo foanskih noara i u kui Mustaj-bega kiljia. Savremenik Miladin Radovi kae: Gledao sam onaj palmen iz Tatinca, sluao sam onaj prasak i padanje kua. Vatra je bila, ini mi se, u nebo udarila, najmanju iglu mogao bi nai u svoj okolini Uica. Kad se zapali duan e ima baruta, a bilo ig je mlogo, prosto je strano sluati onu prasku, samo se lomi, samo puca. Vatra benjae tako uasno, potpomognuta jo i jakim vetrom, da proguta svu varo od pijace poevi na sve etiri strane. A prvo je poela na sredini onoga sokaka, gde se sva trgovina smetena nalazi. Nije ovaj poar ni turska imanja mimoiao, jer i njiovi je kua i duana sa espapom pogorelo. Dogaaji u Beogradu i odluke konferencije u Kanlidi bili su neposredan povod sukobima u Uicu. Jovan Risti kae da se poar u Uicu pojavio etiri dana posle potpisivanja protokola u Kanlidi o iseljenju muslimana iz Uica i Sokola. On pie: Podozrenje je palo na Turke da su bili izazivai, jer oni su i svoje kue palili, a Srbima smetali da poar rage, po svoj prilici u nameri da, kao to sam ja Ali-pai objanjavao, rtvuju varo, koju im je prestojalo napustiti. U istom smislu govori i Nil Popov istiui da su Turci uzrujani glasovima o njihovom iseljenju, posle bombardovanja Beograda zapalili Uice. Meutim, po svoj prilici, Uice su zapalili Srbi. To potvruju svedoanstva savremenika: Miladina Radovia, kafedije, Sretena Petrovia, kujundije, Vukadina Kajmaia, duvandije, Miloa Lojanice, trgovca, i Danila Karadia, kovaa. Najuverljiviji je Vukadin Kajmai: Bio je to poar kakav u svome ivotu nikad nisam video. Poznavao sam i oveka, koji je Uice zapalio. Zvao se Jakov Dragovi. Tamo gde je sada Tkaka radionica, bio je onda sokai. U tom sokaku ondanje ibukdije drale su radnje ibukdinice. Strugotina i ostali drveni predmeti bacani su iza tih radionica. Dvadeset sedmog avgusta /Treba 25.avgusta - pr. SI/ 1862. godine, Jakov Dragovi baci iku u jednu od tih strugotina. Ubrzo su sve radnje bile u plamenu. Usled jakog vetra poar se brzo preneo na ostalu varo. Dragovi je zapalio varo, tako se bar pria, ne po svom efu, ve po nareenju odozgo. Inae po zanimanju bio je pandur. Ljuba Stojanovi izriito navodi da su poar stvorili sami Srbi borei se sa Turcima. Njegovo miljenje dopunjuje Mirko Popovi, koji veli da je 1862. godine inscenirana pobuna sa poarom u srpskom kraju, koji je obuhvatio i turski kraj, te je gotovo cela arija izgorela. Ako se imaju u vidu politike tekoe na koje je nailazila carigradska konferencija i neizvesnost srpskog naroda o tome kakve e biti njene konane odluke, oigledno je da su srpskim diplomatima bili potrebni razlozi kojima bi ubedili upornog Fuad-pau i njegovog zamenika Ali-pau, kao i predstavnike garantnih sila, da je nuno iseliti Turke iz srpskih gradova. Zato je verovatno da su poar u Uicu izazvali sami Srbi i bacili svu krivicu na muslimane. Niko nije oekivao da e poar u tako velikim razmerama zahvatiti, pored turskog dela, i srpski deo varoi., Naravno, i sami muslimani su iz obesti i inata palili srpske kue u varoi i oko grada, te nije bilo teo okrunoj vlasti iskonstruisati netaan izvetaj (bar onaj zvanini za koji se zna) Ministarstvu unutranjih dela da su veliki poar od 25. avgusta 1862. godine izazvali uiki muslimani. Poar je besneo cele noi, izmeu 25. i 26. avgusta. Stao je tek pred zoru, kada su izgorele tri etvrtine staroga Uica. Novinski reporter je zapisao: Naa varo od pijace ka severoistoku, koja nije izgorela, pretvorena je u vojni stan, a ostali prostor, gde bejahu krasne kue i duani, gde leae silan espap, sagoreo je i izgleda kao groblje. Toliki trgovci i zanatlije ostadoe prosijaci, a mnoga sirotinja bez krova nad glavom. Miladin Radovi daje dopunu ove dramatine panorame grada: Najvei deo varoi pokrio je pepeo poara, obgorele glavanje i ruevine kua. Zatrpane su i pogaene stare drvene esme na lule, nestalo
multisoft.rs

UICE NEKAD I SAD Uice u obnovljenoj Srbiji Oslobo enje grada 1862. je vrtova i cvetnjaka, platane i jablanove opalio je poar. Pusta i otvorena zjapi velelepa eherova damija, i niko ne misli na turbeta, niane i svetinje, niti se vie kupi svet u Musali punoj nekada zelenila, najlepem kraju starog Uica. Odmah posle poara, 26. avgusta pale su prve srpske rtve u neposrednoj okolini varoi. Na putu iz Stapara, u okuci kod Dubokog potoka, naoruani muslimani su iz zasede napali etvoricu Srba. Dvojicu su ubili, a drugu dvojicu teko ranili. To je bio signal za oruanu borbu irih razmera. Izveta Vidovdana je javljao: Mi ujasmo puke, ali ne znadosmo da oni nau brau ubijaju. Bez poziva i mobilizacionih spiskova grupisala se narodna vojska od Drine do Dragaeva, etovoe su je odvodile u Uice da ue u borbene redove vojske, oficira i topova.Do jedan sat po ponoi, sva se vojska sviju rodova skupila. Bilo je oko 1.500 vojnika pod oruijem kod crkve. Imali su puke tanice s kremenom. Na elu narodne vojske bili su Glio Veselinovi iz Bele Crkve, Jovan apovi sa Tatinca i Obren Petrovi iz Gostinice. Dok se vatra stiavala na zgaritu, Turci iz grada zasuli su nae straare olovom iz puaka. Dvesta vojnika prvog poziva postavilo se u bojni red. Poeli su napadati na neprijateljske poloaje. Turci su, najzad, nabijeni u tvravu. Tek kada im je poloaj postao beznadean, bili su spremni na pregovore o prekidu vatre. Srbi su imali sedam lake ranjenih boraca, a Turci se kleli i uveravali pregovarae da imaju 32 mrtva vojnika. Meutim, Nil P pov podvlai da su Srbi u avgustovskim borbama u Uicu imali dvojicu mrtvih i 27 renjenih boraca. Ubrzo je iz Kragujevca dola u Uice regularna vojska pod zapovednitvom Tee Nikolia. Sa sobom je dovukla est brdskih topova, koji su odmah postavnjeni na visobe oko grada: na Zabuije, Tatinjac i Kruicu. Ovim snagama uskoro je prikljuem Prvi konjiki eskadron, kojim je komandovao Stojko Pavlovi. Konjica je stigla u Uice iz Beograda. Tako su u varoi krajem avgusta koncentrisane znatne vojne snage.

Uice, 19 vek uturica od preiene gline i konjiki karabin sa sistemom opruga spolja. Pripadali su Stojku Pavloviu, konjikom potpukovniku. (Narodni muzej)

Tek to je veliki poar u Uicu proao, 3. septenbra muslimani udarie muki na strau, postavljenuu dogovoru sa turskim komesarom i pobiju straare. Zatim, na dati signal, s tvrave pripucaju na drugu srpsku strau. To je bilo povod da 4. septenbra, u zoru, pone prava borba, koja je trajala do deset sati pre podne. U zvaninim izvetaju o ovom krvavom dogaaju stoji da su Turcima mnogo naudili nai strelci sa Zabuija, a to je bido iznad grada, multisoft.rs 5

UICE NEKAD I SAD Uice u obnovljenoj Srbiji Oslobo enje grada 1862. pa ga bije u teme... Duhovi su bili uznemireni glasovima da se srpskoj granici primie turska vojska iz Bosne, kako bi pruila pomo uikim Turcima. Oko podne, istog dana, Turci su istakli belu zastavu na najvioj kuli grada. Truba je dao znak za prestanak borbe. Iz tvrave je izaao jedan oficir da se dogovori sa Dragutinom abarcem o uslovima primirija. Vojska se povukla na stare poloaje. tavie, muslimanima je dozvoljeno da dolaze do Kotlajia potoka radi nabavke hrane, a data im je i jedna vodenica na etinji za mlevenje ita. Bilans septenbarskih borbi bio je krvav: 7 poginulih i 27 ranjenih srpskih vojnika. Trinaestog septenbra 1862. godine stigla je u Uice komisija za iseljavanje muslimana. Sa srpske strane u njoj su bili: Gavrilo Jeremi, lan Zemljskog saveta, i Aleksa Pai, sekretar turskog jezika pri Ministarstva inostranih poslova. Tursku vlast je zastupao Ali-beg sa vie oficira. Po dolasku u Uice komisija je proirena, u nju ulaze Dragutin abac i Ahmed - efendija. Uiki muslimani su veoma hladno primili Ali-bega. Osamnaestog septenbra skupili su se ispred grada. Proitna im je volja sultanova za iseljavanje u Bosnu. U prvi mah muno su uli zapovest, za loju nikada ni sanjali nisu da e doiveti, ali na posletku pokorie se. Novinski izveta Vidovdana pie: Od kako im /Turcima/ doe zapovest da se sele, promenie se sasvim. Nisu to vie oni Turci, to nekada zasukivahu gole ruke pa ponoljivo hodajui po ariji, govorahu:- Valah bilah /taki mi boga/, svi Turci terae dvadeset Vlaha s golim noem! Utvren je detaljan plan odlaska muslimana preko Bajne Nate u Bosnu. Da bi iseljavanje teklo organizovano, Dragutin abarac je naredio da u Uice dou, pored redovne vojske, i nekoliko odreda narodne vojske. On lino otiao je na Drinu da kontrolie pripreme. Iz Zvornika su dovuene velike skele za prevoz stoke i ljudi. Prelaz je odreen na Krivom viru kod Petrie, nie Bajne Bate. U vezi sa pripremama za seobu muslimana, iz okolnih sela doterana je stotina konja sa samarima, i volovske zaprege za transport turske pokretne imovine. Nije dugo bilo, dooe nae rabadije iz beogradskog, valjevskog i kragujevakog okruga, njih oko sedam do osam stotina, te Turci potovarie pokretnost pa uz pratnju naih vojnika odoe u nedoin, kae Miladin Radovi. Iz uikog grada odneli su sve: topove, vojnu opremu, burad s barutom idt., a kade iz kua eljno pabire trulu drvenariju, drvene kaike i sudove, pa ta vie ni jednu bundevu u bati nee da ostave Evakuacija muslimana iz Uica organizovana je po grupama. Prvi transport od 400 iseljenika krenuo je na put 19. septenbra. Druga grupa bila je vea. U drugoj koloni preko Volujca i Stapara prema Ponikvama i Prijedoru kretalo se oko 600 ljudi, ena i dece. Poslednji transport otiao je iz Uica 28. septenbra 1862. godine. Uiki i sokolski muslimani su najveim delom prevedeni u Bosansku krajinu, gde su formirali naselje Bosansku Kostajnicu. Oni su takoe naseljeni u granina podruja prema Savi i Drini, u Bosansku Posavinu, istonu Bosnu, u mesta: Bijeljinu, Tuzlu, Janju, amac, Brezovako polje kod Oraja, u Kladanj, Vlasenicu i u Srebrenicu. Prema najnovijim istraivaljima iz grada na etinji je iseljeno 2.917 odraslih muslimana i 917 dece; iza njih je ostalo 550 kua. Poznate su muslimanske porodice iz Uica u pojedinim mestima: u Tuzli Saraevii, Prcii, Mandii, Berbii, Mukii, ekovii, uturovii i dr., u Bijeljini - Berbii, Ibrahimovii, osii, u Janji - Toskii, Reii, u Gornjoj Aziziji /Bosanskom amcu/ Fejzovii, ukii, Hasanovii, Begii, Paii, u Srebrenici - Selimovii, Drljaii itd. Povodom odlaska muslimana iz Uica, Ilija Garaanin obavestio je 1. oktobra 1862. godine Karla Paceka : Uice je ve oieno od Turaka i grad ovdanji razruen. U ito vreme Dravni savet je 10. oktobra usvojio izvetaj ministra unutranjih dela Nikole Hristia o dogaajima u Uicu u kome, pored ostalog, stoji : Meu mestima koja su prole godine, pa i ove godine vrlo mnogo patila od Turaka, na prvom mestu se nalazi Uice, gde su Turci bili
multisoft.rs

UICE NEKAD I SAD Uice u obnovljenoj Srbiji Oslobo enje grada 1862. jai po broju od tamonji varoki itelja Srba ... Ove godine uestae tamo turska zloinstva, sukobi izmeu Srba i Turaka .... U teaju meseca avgusta ove godine poee se u Uicu pojavljivati poari po razliitim turskim opalim zgradama. Nae su vlasti udvojile svoju paljivost. Ali svu revnost i bodrost nai vlasti osudili su Turci, jer 25. avgusta uvee, kada je veliki vetar duvao, zapale Turci neku svoju kuu u sred arije i time proizvedu poar, koji je od varoi Uica nainio gomilu ruevina, tamonje itelje liio krova i imanja .... Poetkom 1863. godine dooe iz Beograda u Uice engleski i ruski vojnici komesari da, pored ostalog, prisustvuju ruenju uike tvrave, kasnije i Sokola. General Ranko Alimpi dobio je zadatak od srpske vlade da ih prati na putu po Srbiji. Pavle elma, vrilac dunosti okrunog naelnika, doekao je ovu stranu vojnu misiju. U prisustvu ruskog generala Tidebala, engleskog majora Gordona i turskog pukovnika Mehmed Ali - bega, uika tvrava je minama poruena i potpuno onesposobljena kao vojni objekt. U skuptinskoj besedi, 17. avgusta 1864. godine knez Mihailo Obrenovi zvanino je izjavio: Turci koji su iveli u Uicu i Sokolu iseljeni su, a gradovi uiki i sokolski porueni su.

multisoft.rs