Dalibor Petrovi Saobraajni fakultet Univerzitet u Beogradu

Pregledni nauni lanak UDK: 316.334:65 Primljeno: 04. 12. 2006.

OD DRUTVENIH MREA DO UMREENOG DRUTVA: JEDAN OSVRT NA MAKRO MRENI PRISTUP U SOCIOLOGIJI
From Social Networks to Network Society: A Review of the Macro Network Approach in Sociology
ABSTRACT Traditional sociological theories are no longer fully capable of explaining social changes in the modern world. For this reason demands for new social theories is growing. In this article the author analyses one of these attempts, by reviewing new macro social network theories. Since our sociological community is not familiar enough with network theory, the first part of the paper is devoted to outlining the history of the social network approach in general. In the second part of the paper the more recent macro social network approach is discussed as represented by its most important proponents. KEY WORDS networking, social networks, information-communication technologies APSTRAKT Tradicionalne socioloke teorije sve tee uspevaju da adekvatno objasne aktuelne drutvene promene. Stoga, sve ee se uju apeli u prilog stvaranju novih drutvenih teorija. U lanku se analizira jedan od takvih pokuaja, kroz prikaz nastajue makro mrene drutvene teorije. Kako ovaj pristup na naem prostoru nije dovoljno poznat, u prvom delu rada se prikazuje razvoj mrenog pristupa uopte. U drugom delu rada, teite je stavljeno na relativno novi, makro mreni pristup u sociologiji, kroz kritiku analizu shvatanja njegovih najznaajnijih predstavnika. KLJUNE REI umreavanje, drutvene mree, informaciono-komunikacione tehnologije

Uvod
Transformacija, razvoj, evolucija, revolucija, samo su neki od pojmova kojima se analitiki eli doarati turbulentno vreme u kome danas ivimo. Bila bi predugaka lista savremenih sociologa iji bi se citati mogli navoditi u prilog postojee svesti o dramatinim promenama sveta na poetku XXI veka (Bek 2001, Castells 2000, Gidens 1998, Sassen 2002, Urry 2003, Wallerstein 1999). Neretko, u nedostatku adekvatnih pojmova, ova se transformacija i sva nesagledivost njenih

162

SOCIOLOGIJA, Vol. XLIX (2007), N 2

tokova predstavlja kroz snane metafore, bilo da jurimo Gidensovim zmajevim koijama (Gidens, 1990) ili u Volerstejnovom, spolja bljetavom a sutinski pokvarenom, automobilu i to jo nizbrdo (Wallerstein, 1999). Kako god bilo, ishod je, danas vie nego ikad, neizvestan. Pitanje je, meutim, da li je takav, ponekad kataklizmiki, scenario zaista proizvod nesagledive kompleksnosti sveta u kome danas ivimo, ili samo alibi za socioloku nauku, nemonu da se snae pred stalno rastuim izazovima pred koje je njen predmet postavlja. Kada je o drutvenoj teoriji re, ini se da danas, vie nego ikad, ili makar u onoj meri kao kada je nauka o drutvu nastajala, postoji potreba za novim sociolokim paradigmama. U ovim godinama na izmaku dvadesetog veka, devetnaesti vek jo dominira i mnogim idejama o drutvenoj organizaciji. Analizirajui drutveni preobraaj, mi se jo verno drimo ideja koje su zasnovali mislioci devetnaestog veka (Tili, 1997: 14). Unitarna arhitektura klasine i postklasine teorije drutva sve manje odgovara udnoj zb(i)rci drutvenih mutacija i replikacija u drutvu dananjice (Katunari, 1999: 2). Hitnije nego ikad potrebne su nam ideje i teorije, koje e nam dopustiti da novo, koje se stutilo na nas, shvatimo kao nov nain i da sa njim ivimo i radimo (Bek, 2001: 21). Na samom kraju XX veka, posebno sa objavljivanjem kapitalnog, trotomnog dela Manuela Kastelsa Informaciono doba, svedoci smo nastajanja jednog, uslovno govorei novog, u odnosu na tradicionalna funkcionalistiko-sistemska shvatanja, dinaminijeg pokuaja prouavanja drutvenih, ali ne samo drutvenih, promena iji smo neposredni svedoci. Daleko od toga da ove pristupe moemo nazvati istim imenom, jer je njihovo poreklo, teorijsko utemeljenje, kao i samo shvatanje promene i organizacije drutva razliito, ali njihova manje-vie zajednika karakteristika jeste to da se drutvena struktura, nekada jasno izdiferencirana i stabilna, sada, u skladu sa svim vidljivim i nevidljivim drutvenim rekonfiguracijama, poinje prouavati u daleko difuznijim, fluidnijim i dinaminijim pojmovima. Dakle, umesto, ili pored, tradicionalnog, vertikalno-hijerarhijskog odnosno homogeno-sistemskog shvatanja drutvene strukture, sve ee se govori o jednom, mogli bismo ga nazvati horizontalno-pluralno-hijerarhijskom, odnosno mrenom shvatanju strukture drutva. Kako je ovaj pristup tek u nastajanju, te e proi jo dosta vremena pre nego to emo moi govoriti o jednoj koherentnoj mrenoj teoriji u sociologiji, u narednim u odeljcima pokuati da, makar u osnovnim crtama, prikaem razvoj mrenog pristupa u sociologiji, bavei se posebno makro-mrenim pristupima razumevanja drutvene organizacije i promene.1 Kroz ovaj pregled i detaljniju analizu nekih od njih otvorie se i pitanje odnosa mrenog, strukturalistikog i sistemskog shvatanja drutva. Naravno da bi dubinska analiza ovih odnosa zahtevala daleko detaljniju i komparativniju studiju, to bi me udaljilo od mog osnovnog zadatka, ali, kao to e se videti kroz ovu

Za kratak prikaz razvoja mrenog pristupa u sociologiji videti Ritzer, 1997.

Dalibor Petrovi: Od drutvenih mrea do umreenog drutva

163

raspravu, nekada e takve komparacije, u cilju analize doprinosa mrenog pristupa sociolokoj teoriji, biti neophodne.

Razvoj mrenog pristupa u sociologiji

Vie je nego zahtevan posao napraviti pregled mrenog pristupa u sociolokoj nauci. Osnovni problem lei, to je i izvor brojnih nesporazuma, u samom shvatanju pojma mree i njegovoj analitikoj primeni na shvatanje drutvenog ivota. Moe se rei da pojam mree u socioloku nauku ulazi iz dve teorijski i metodoloki potpuno razliite naune tradicije. Jedna je izrazito socio-kulturoloka, zaeta kroz prouavanja britanskih antropologa, dok je druga izrazito prirodnjaka, zasnovana na novijim shvatanjima u prirodnim naukama (matematika, fizika, kibernetika, biologija, teorija haosa). Prva razume mree u jednom, individualistikom, mikro kljuu, kao nain povezivanja meu akterima, dok druga shvata mreu kao ultima ratio svekolikog, izmeu ostalog i drutvenog, organizovanja i razvoja. Na ovom kontinuumu teorija i metoda, s neto suenijim rasponom, smetaju se razliita shvatanja drutvenih mrea kod savremenih sociologa. Slina zapaanja, u dodue malo istorijski plioj perspektivi, iznose Powell i Smith-Doerr koji smatraju da se u osnovi mogu razlikovati dva razliita pristupa izuavanju mrea. Prvi je ukorenjen u sociologiji i teoriji organizacije i ukljuuje mree kao analitiko sredstvo za osvetljavanje socijalnih odnosa. Drugi je vie interdisciplinaran i preskriptivan i on poima mree kao posebnu vrstu logike organizovanja, kao nain upravljanja socijalnim akterima (nav. prema Babovi, 2005: 352). Kako se primena mrenog pristupa u sociologiji direktno nadovezuje na svoje antropoloke korene i to prvenstveno na prouavanja britanskih antropologa nakon Drugog svetskog rata (Wellmann, 1988: 21), u dosadanjem razvoju sociolokog mrenog pristupa primat su imala shvatanja mree u funkciji drutvenih odnosa meu individualnim akterima. Tek poslednjih godina dvadesetog veka, s prodorom matematike, zatim i ekonomske teorije kompleksnih sistema, naziru se obrisi jedne nove, izrazito prirodnjake teorije drutva. To moda ponajbolje ilustruje Urijeva remininscencija na Ogista Konta ponovnim uvoenjem u socioloki diskurs pojma nove socijalne fizike (Urry, 2004: 2). Ovo ne znai da se matematika logika nije primenjivala i na mikro nivou analize, ali je svrha primene uglavnom bila u funkciji empirijske analize interpersonalnih odnosa i veza (recimo Morenova sociometrija), a ne u smislu logike organizovanja itavog drutvenog sistema. Negde izmeu ova dva pristupa, smeta se Kastelsova teorija umreenog drutva, kojom u se kasnije podrobnije baviti, kao pokuaj zasnivanja globalnog ili makro mrenog pristupa, u smislu logike organizovanja i funkcionisanja drutva u celini. No, krenimo redom.2

Prvi deo istorijskog prikaza razvoja mikro pristupa prema Wellman, 1988.

164

SOCIOLOGIJA, Vol. XLIX (2007), N 2

Jedan od prvih socioantropolokih radova u ijem su se fokusu nalazile drutvene mree nastao je 1954. godine, kada je engleski antropolog Barns primenio ovaj koncept na prouavanje jednog ribarskog sela u Norvekoj.3 On je zakljuio da ne samo to mu je ovaj pristup pomogao da mnogo bolje opie drutvenu strukturu sela, ve je bio i mnogo korisniji od normativnog pristupa za objanjavanje kljunih drutvenih procesa, kao to su pristup poslu ili politika aktivnost. U istom periodu u amerikoj sociologiji takoe poinju da se razvijaju mreni pristupi u izuavanju drutva i to kao posledica nekoliko faktora. S jedne strane, panju su pobuivali prevedeni radovi G. Zimela, ponovo aktuelizujui pitanja uticaja forme na sadraj drutvenih odnosa, a s druge strane, uticaj su izvrila saznanja o ulogama drutvenih mrea britanskih antropologa i, na kraju, s tree strane, snana tradicija kvantitativnog pristupa u amerikoj sociologiji koja se pokazala kao vrlo primenljiva na ovakav vid analize. U meudejstvu ovih uticaja nastaju prvenstveno razliiti kvantitativni metodi za mapiranje i analizu formi interpersonalnih odnosa (sociometrija, nakon Morena, teorija grafika, i niz drugih pristupa baziranih na fenomenu drutvenih mrea). Tokom sedamdesetih godina XX veka, posebno zahvaljujui istraivanjima Marka Granovetera, mrena analiza se uspostavlja kao znaajan teorijsko-analitiki pravac u sociologiji. Njegov doprinos se ogleda u otkrivanju znaaja slabih veza kao modela drutvenog povezivanja, koje su, za razliku od "jakih veza" rodbinskih, prijateljskih i slinih, esto od presudne koristi ne samo za pojedinca koji eli da doe do vanih informacija, pronae zaposlenje ili napreduje u karijeri, nego i daleko vie od toga. Njegova istraivanja su posebno znaajna za razumevanje odnosa tradicionalnih zajednica i modernog drutva, jer prevazilaze alijenacijsku paradigmu klasinih teoretiara drutva (Tenies, Virt) dokazujui da se putem "slabih veza" izgrauju mostovi izmeu tradicionalno zatvorenih grupa i segmentiranog modernog drutva, te da slabe veze donose pomak ka modernoj drutvenoj strukturi i organizaciji postajui vitalne za integraciju pojedinaca u moderno drutvo (Granovetter, 1983: 203). Zahvaljujui Granoveterovim istraivanjima, te neto kasnije nastaloj teoriji strukturalne akcije Rolana Barta (1982), drutvene mree postaju jedan od glavnih predmeta interesovanja nove ekonomske sociologije. Razvijajui dalje mreni pristup, ekonomski sociolozi nisu vie iskljuivo mikro orijentisani ve pokuavaju da na nov nain poveu socijalnu akciju, socijalnu strukturu i kulturu, nastojei da prevladaju ogranienja pristupa koji prenaglaavaju strukturnu i kulturnu determinisanost socijalne akcije (oversocialized), s jedne strane, kao i ogranienja pristupa koji prenaglaavaju atomizovanu, individualizovanu racionalnu akciju sa druge strane (undersocialized)... Ekonomska sociologija nastojala je u tom smislu da

Jo raniju upotrebu pojma drutvena mrea moemo nai kod Norberta Elijasa (1939. godine), u smislu spleta mnogih nevidljivih niti koje povezuju pojedince, gde se promenom jednog spleta menjaju i ostali (nav. prema Katunari, 1999: 7).

Dalibor Petrovi: Od drutvenih mrea do umreenog drutva

165

pronae srednji pristup u razumevanju ekonomske akcije, koje bi prevladalo ogranienja sociolokog strukturalistikog pristupa i ekonomskog individualnoracionalistikog pristupa (Babovi, 2005: 352). Krajem osamdesetih godina XX veka, pojavljuje se jedan novi mreno teorijski pristup, koji sve vie u sredite svoje analize stavlja mreu kao osnovni dinamiki faktor drutvenog organizovanja. Ova teorija, poznata kao akter-mrea teorija (Actor Network Theory) nastala je oko kruga sociologa povezanih sa Centrom za sociologiju inovacija pri Ecole Nationale Superieure des Mines de Paris. Poznatiji predstavnici su Bruno Latur (Latour), Miel Kalon (Michel Callon), Don Lo (John Law) i drugi (Law, 1992: 1). Slino ekonomskim sociolozima, i pripadnici ove teorije pokuavaju da prevaziu dualizam strukture i aktera, gradei jedinstveni sistem analize bilo da se radi o mikro ili makro procesima. Kada je re o makro pristupima, tokom sedamdesetih godina XX veka pojavljuju se razliita teorijska shvatanja koja se sve ee zanimaju za mrenu logiku drutvene organizacije u cilju razumevanja globalnih procesa i drutvene promene uopte. Akteri dakle nisu individue ve organizacije, drave i nacije, koje kroz splet meusobnih odnosa grade globalne mree du kojih se, u skladu sa razliitim, prvenstveno ekonomskim, kriterijumima, rasporeuju. Meutim, ovi, globalno-mreni pristupi ne postavljaju mreu u centar svoje analize ve im ona pre slui kao pomoni analitiki okvir. Mree svakako postoje, za mnoge su one postojale od kad postoji kapitalistiki nain proizvodnje (Tili 1997, Wallerstein, 1999), ali one sutinski nita ne menjaju u vertikalno organizovanoj drutvenoj strukturi, a kamoli da je ukidaju, zamenjujui je mrenim oblikom, kako e to kasnije ustvrditi Kastels (Castells, 2000a). Tek poslednjih desetak godina, prvenstveno od objavljivanja Kastelsove trotomne studije Informaciono doba, mree ulaze u iu interesovanja savremenih sociologa. Mrea konano postaje ultima ratio drutvenog organizovanja, dakle ne samo na mikro ve i na makro nivou. Mree su svuda oko nas, njima je sve podreeno i one odluuju o naoj sudbini. Pitanje ukljuenosti ili iskljuenosti postaje pitanje svih pitanja, i na kraju postaje pitanje ivot ili smrti. "They kill or kiss, nothing personal (Castells, 2004: 49). I na kraju, treba pomenuti najnovija shvatanja kod kojih mrena analiza ini neizostavan deo ponekad daleko irih teorijskih koncepcija. Njihovo izvorite lei potpuno van tradicije klasine sociologije, pa ak moemo rei i van tradicije drutvenih nauka uopte. Da bi bilo jo zanimljivije, njihov izvor nije vezan ni za klasina shvatanja prirodnih nauka. Ovde se pre radi o jednom univerzalistikom pristupu, dakle pristupu koji prevazilazi razlike izmeu prirodnih i drutvenih nauka, odnosno razliku izmeu prirode i drutva uopte, pristupu inspirisanim dostignuima kvantne fizike, kibernetike, matematike teorije kompleksnosti, te jo uvek u irim akademskim krugovima nepriznate, teorije haosa. Za nas je ovde posebno zanimljiva

166

SOCIOLOGIJA, Vol. XLIX (2007), N 2

teorija kompleksnosti Dona Urija (2003), a iako se njima neemo ovde dalje baviti, treba pomenuti i grupu matematikih sociologa, meu kojima se posebno istie Danakan Vots (Dunkan Watts, 2003) u ijem su sreditu interesovanja takoe drutvene mree ali kroz takozvani fenomen malog sveta (small world phenomenon).4

Makro-mreni pristupi
Kao to je u uvodnom delu reeno, makro mreni pristupi postaju aktuelni tek poslednjih godina XX veka i, naravno, nije sluajno zato ba tada. Mogli bismo rei da oni predstavljaju teorijsko-analitiki odgovor na turbulentnu realnost poznih osamdesetih i devedesetih godina XX veka ili, jo preciznije, odgovor na snaan proces, kako bi Gidens rekao, intenzifikacije drutvenih odnosa na svetskom planu (Gidens, 1998), proces koji jo nazivamo i globalizacijom drutvenog ivota. U sreditu makro mrenog pristupa je upravo globalno drutvo, bilo da govorimo o, uslovno govorei, ranim globalno mrenim pristupima, kakav je recimo Volerstejnov svetsko-sistemski pristup, a posebno ako govorimo o kasnijim, recimo Kastelsovom ili Urijevom pristupu. I ne treba nam mnogo socioloke imaginacije da domislimo zato su se savremeni hroniari drutvene zbilje dosetili i poeli svesrdno da rabe mreni pristup svojih neto starijih kolega sa podruja mikro sociologije, primenjujui ga na globalne, dakle, makro procese. Kako su odnosi globalne, meudrutvene povezanosti intenzivniji nego ikad, i to upravo kroz mnogobrojne veze i odnose koji globalno povezuju razliite drutvene podsisteme, ini se loginim da se upravo kroz jedan dinamiko-mreni pristup ovi procesi mogu adekvatno analizirati. Dinamiki model, zato to su ovi procesi u nastajanju, manje ili vie intenzivnom restrukturiranju i jo daleko od onoga to bi se moglo nazvati stabilnim strukturama, a mreni zato to pokuava da uhvati logiku irenja ovih, Urijevom terminologijom, ne-linearnih procesa. Jedno od sutinskih obeleja makro mrenih pristupa ogleda se u suprotstavljanju tradicionalnom shvatanju drutava kao autonomnih sistema, nadkolektivnih entiteta koji usmeravaju drutveno ponaanje, ve se opredeljuje za interaktivistiko shvatanje drutva, zasnovanog kroz mnogostrukost drutvenih odnosa, od kojih neki imaju lokalne a drugi svetske razmere. Ovakvu dinamiku i interakcionistiku prirodu mrenog pristupa istie i tompka (Sztompka, 1993), zakljuujui da je tek nedavno doveden u pitanje

Skoranje istraivanje koje je sprovedeno na Univerzitetu Kolumbija pod rukovodstvom D. Votsa, inae sociologa matematikog obrazovanja, dobilo je zapaeno mesto u svim svetskim medijima. Ukratko, njihovo istraivanje, sprovedeno na 60000 ispitanika, potvrdilo je tezu o postojanju fenomena malog sveta, dokazujui da su sve osobe na svetu udaljene jedne od drugih izmeu pet i sedam stepeni, odnosno, da bilo koja osoba na svetu moe doi do neke druge, sluajno izabrane osobe, preko samo pet do sedam direktnih veza. http://smallworld.columbia.edu

Dalibor Petrovi: Od drutvenih mrea do umreenog drutva

167

organicistiko-sistemski model drutva. U tom smislu, on izdvaja dva intelektualna trenda kao najvanija. Kod prvog akcenat je na ouvanju dinamikih kvaliteta drutvene realnosti, a kod drugog, izbegavanje da se drutvo (grupa, organizacija) tretira kao objekt (Sztompka, 1993: 9). Naravno, postoje znaajne razlike u upotrebi makro mrene analize, poev od onih kod kojih je mrea pomono analitiko sredstvo do onih koji upravo mree stavljaju u sredite svoje panje. Stoga e u nastavku posebno biti rei o Kastelsovoj teoriji umreenog drutva, kao do sada najrazvijenijem globalno mrenim pristupom, ali e se takoe obratiti panja i na druge, manje ili vie poznate pokuaje zasnivanja globalno mrene analize drutvenih procesa. Rane makro mrene teorije Jedan od prvih pokuaja zasnivanja globalno mrenog pristupa nalazimo u poznatoj studiji o svetskom sistemu I. Volerstejna. Karakteristika ovog pristupa ogleda se u tome to teite analize nije stavljeno na statine aktere same po sebi (drave, nacije) ve na odnose i veze koji meu njima vladaju. Oni grade jednu dinaminu mreu definisanu odnosima prisile i razmene, s razliitim poloajima u njoj (centar, periferija, poluperiferija), koju on naziva svetski sistem. Ovde se moemo sloiti sa Arigijevim stavom da ne samo da je svetsko-sistemska paradigma uvidela globalnu prirodu ekonomskih mrea dvadeset godina pre nego to su takve mree ule u popularni diskurs, ve je takoe uvidela da se mnoge od ovih mrea proteu unazad najmanje pet stotina godina (Arrigi, 1997: 2). Slina shvatanja nalazimo i kod njegovog savremenika . Tilija, koji razrauje svoj pristup koristei se Vajtovom analizom, koji opet pronalazi inspiraciju u Zimelu. Kljuni pojmovi za Tilija su kategorija, u smislu pojedinaca koji imaju neku zajedniku karakteristiku a koja ih razlikuje od drugih, i mrea, kao skup pojedinaca povezanih istom drutvenom vezom. Spajanjem ovih analitikih pojmova, dobija se kat-mrea, koja objedinjuje dva pomenuta svojstva. U tom smislu kat-mree se proteu od mikro do makro nivoa, od nuklearne porodice, do drave. Sutina je da elementarne jedinice kat-mrea nisu individualne svesti, ve odnosi uspostavljeni kroz zajednike drutvene karakteristike, s jedne strane, i postojanje drutvenih veza, s druge strane (Tili, 1997: 40-42). Kada je re o razumevanju velikih drutvenih struktura i procesa, koje nas ovde posebno zanimaju, Tilijeva analiza funkcionie na etiri nivoa: svetsko-istorijskom, svetsko-sistemskom, makroistorijskom i mikroistorijskom. Pa tako, u zavisnosti od toga koji nivo analize uzimamo u obzir, predmet posmatranja mogu biti 1. varijacije od mree do mree, 2. delovanje pojedinanih mrea, 3. varijacije meu strukturama i procesima unutar pojedinanih mrea i 4. skupovi iskustava za koje su ljudi unutar pojedinanih mrea smatrali da imaju zajednika obeleja.

168

SOCIOLOGIJA, Vol. XLIX (2007), N 2

Meutim, ono to se ve u ranoj fazi upotrebe makro mrenih pristupa pokazuje kao ozbiljan problem jeste utvrivanje granica sistema aktera. Majstorija je nai kriterijume za identifikovanje stvarnih populacija, kategorija, mrea ili katmrea, kao primerka one vrste jedinica koju teorijski obraujemo (Tili, 1997: 95). Samo odreeni sistemi imaju jasno definisane granice (npr. aci u razredu, zaposleni u korporaciji i sl.). Kada su predmet izuavanja otvoreni sistemi s nedovoljno transparentnim granicama, problem uzorkovanja i ukljuivanja relevantnih jedinica analize u sistem postaje neophodan preduslov mrene analize (Babovi, 2005: 353). Upravo ovaj problem pokazae se kao kost u grlu i kasnijih makro mrenih pristupa, ime njihova epistemoloka snaga ostaje bitno uskraena. U direktnoj vezi s tim stoji i drugi problem, odnosno kako definisati sloene pojmove kao to su koherentnost i meuzavisnost, jer upravo od valjanih definicija ovih pojmova zavisi odreivanje nivoa i postavljanje okvira analize. U tom smislu Tili predlae jedno razumno iskustveno pravilo za utvrivanje povezanosti... Akcije vlastodraca u jednom regionu neke mree vrlo brzo (recimo u roku od jedne godine) i vidljivo (recimo kroz promene o kojima stvarno svedoe bliski posmatrai) utiu na blagostanje bar jedne znaajne manjine (recimo jedne desetine) populacije nekog drugog regiona (Tili, 1997: 77). Iako je ovo samo jedno, kako kae Tili, razumno iskustveno pravilo a ne vrst analitiki okvir, njemu se moe uputiti niz primedbi. Prvo, kada se govori o brzini promene, vremenski period od godinu dana je krajnje proizvoljan. Da ne ulazimo ovde u poznatu priu o kontingenciji vremena i prostora o kojoj su nairoko pisali Gidens (1998), Kastels (2000), Uri (2003), najjednostavnije reeno, jedna godina u XIX ili XX ili XXI veku su potpuno neuporedivi okviri. Sledei problem je kako povezati vidljive promene, ak i ako ih moemo objektivno uoiti, sa stvarnim uzrocima tih promena. Te, na kraju, koji je kriterijum za zahvaenost znaajne manjine tim promenama, zato jedna desetina i koja je populacija na osnovu koje analiziramo promenu. Generalno obeleje ovih, uslovno govorei ranih globalno mrenih pristupa je to da mree predstavljaju samo jedan iroki okvir analize, i to preteno kapitalistikog naina proizvodnje. Po ovim shvatanjima, mree nastaju kao posledica te dinamike, recimo meunarodne podele rada kod Volerstejna, ali one same nisu izvor dinamike, odnosno njihova logika ne nadilazi elemente koji je tvore. Nove makro mrene teorije Za razliku od ranih, noviji pristupi pokuavaju da dokau da izvor dinamike ne lee van, ve da mrea kao takva postaje osnovni dinamiki pokreta drutva. Kljuno je to da nije re o jednoj ve o mnogobrojnim mreama, koje kroz svoju interakciju menjaju itavu strukturu drutva, podreujui je svojoj mrenoj logici.

Dalibor Petrovi: Od drutvenih mrea do umreenog drutva

169

Akter-mrea teorija (Actor Network Theory) Radikalni predstavnici ovog shvatanja su predstavnici akter-mrea teorije (AMT) koja nastaje osamdesetih godina XX veka. Treba naglasiti da AMT ne moemo svrstati u tipinu makro mrenu teoriju, budui da je jedno od osnovnih stanovita ovog pristupa da ne postoji razlika izmeu makro i mikro sveta, izmeu malih i velikih stvari. Njen prikaz je dat ovde vie u funkciji razumevanja geneze nadindividualnog mrenog pristupa, kao i zbog njenog uticaju na kasnije makro mrene pristupe kakvi su Kastelsov i posebno Urijev. Dakle, u epicentru ove teorije nisu globalne mree, kao ni individualni akteri, ve ona pokuava funkcionisati na metanivou, interesujui se iskljuivo i jedino za mreu, koja po prirodi stvari objedinjuje aktere i strukturu, kroz njihovo konano ukidanje. Ono to je vano jeste interakcija i kako neki tipovi interakcije uspevaju, manje ili vie, da se stabilizuju i reprodukuju, kako prevazilaze otpor i naizgled postaju makro drutvene (Law, 1992: 2). Po AMT, logika ureene heterogene mree lei u osnovi svega. Na primer, da bi se dolo do nekog saznanja, u bilo kojoj nauci, potrebno je kompilirati mnogobrojne estice i delovea mikroskope, reagense, skenere, kompjutere, znanje, obuene ljude i jo mnogo toga, i uprkos razliitostima spojiti u jedno, odnosno u ureenu mreu koja nadvladava meusobne otpore. Tako nauka, kroz ovu teoriju, postaje proces heterogenog ininjeringa u kome su estice i delovi drutvenog, tehnikog, pojmovnog i tekstualnog, spojeni zajedno i tako prevedeni5 u skup jednako heterogenih naunih proizvoda. Ista logika vlada u itavom drutvenom ivotu: porodica, organizacija, ekonomija, tehnologija nisu nita drugo do ureene mree heterogenih materijala iji je otpor savladan. Dakle, prosta interakcija meu ljudima ne ini drutvenu mreu, ve je mrea takoe sainjena od bezbrojnih dodatnih materijala (maina, raunara, arhitekture, odee, pa ak i ivotinja) koji doprinose oblikovanju drutvenog. Sutinsko obeleje ovog pristupa je pokuaj prevazilaenja razlike izmeu drutva i prirode, objekta i subjekta, ljudi i maina, svodei ih na jedan univerzalan model koji je potinjen istim zakonima mreno dinamikog strukturiranja. Iako je AMT radikalnija, ona se u mnogim delovima sutinski ne razlikuje od Kastelsovog poimanja mrea, te iako on to direktno ne priznaje, osim to se na jednom mestu poziva na jednog od rodonaelnika ove teorije (B. Latura), neka fundamentalna shvatanja AMT se prepoznaju i kod Kastelsa. Recimo, kod analize drutvenih mrea i jedan i drugi pristup polazi od toga da su ljudi samo jedan konstitutivni deo mrea, te da se one nikako ne mogu analizirati bez njihove materijalne dimenzije, s tim to Kastels, za razliku od AMT, koja navodi itav

Otuda se ovaj pristup jo i naziva sociologija prevoenja (prelaza) (sociology of translation), naravno ne u bukvalnom smislu prevoenja ve u smislu prelaza jednog, neureenog, u drugo, ureeno stanje.

170

SOCIOLOGIJA, Vol. XLIX (2007), N 2

spektar materijalnih elemenata, posebno istie jedan materijalni faktor odnosno informaciono-komunikacione tehnologije (IKT) bez kojih drutvene mree ne bi imale mo da preoblikuju drutvenu strukturu. Sledea, kljuna, slinost je to obe teorije daju primat mrei nad akterima, na taj nain to sama mrea postaje akter. To svakako ne znai da struktura determinie aktere, to je stanovite klasinih funkcionalistiko-strukturalistikih shvatanja, ili da postoji dualizam izmeu strukture i aktera, ve pre da se ove teorije nadovezuju na shvatanja o dualnosti strukture i aktera (Gidensovo shvatanje). Drutvena struktura nije stabilan, nepromenljiv objekt ve subjekt, poprite borbe, stalnog strukturiranja, relacioni efekat koji se rekurzivno generie i samo reprodukuje (Law, 1992: 5). Gotovo identinog miljenja je i Kastels: strukture ne ive same, one se uvek izraavaju u kontradiktornom i konfliktnom obrascu, interesa, vrednosti i projekata kreiranih od strane aktera koji proizvode strukturu bivajui uslovljeni njome (Castells, 2004: 36). Ali, njihova shvatanja nadilaze i Gidensova, spajajui na kraju strukturu i aktera u jedno, struktura, odnosno mrea, postaje akter. Pa tako, kad govori o moi, Kastels zakljuuje da su nosioci moi same mree, ali ne kao neki bezlini, apstraktni ili mehaniki sistemi ve kao ljudi organizovani oko projekata i interesa, povezani bezbrojnim i kompleksnim akcijama, iji odnosi prevazilaze neto to bi se moglo zvati savezima i tvore novu formu subjekata, najblieg onome koga Latour zove mreno-akcioni akter (action-network actor) (Castells, 2004: 49). Tako ureeni sukob (borba) i za AMT i za Kastelsa postaje osnovni dinamiki pokreta mree. Umreeno drutvo Manuela Kastelsa Za Kastelsa6 je savremeno drutvo, ili jedan njegov deo, novonastala drutvena struktura (organizacioni oblici ljudske delatnosti koji nastaju kroz odnose proizvodnje, potronje iskustva i moi) koju on naziva umreeno drutvo. To je struktura sainjena od mrea, koje svoju mo duguju, pre svega, na mikroelektronici baziranim, informaciono-komunikacionim tehnologijama (IKT). U najkraem, mree su samo-rekombinujue, kompleksne strukture komunikacije, koje u isto vreme omoguavaju jedinstvo svrhe i fleksibilnost svojih radnji, kroz kapacitet da adaptiraju okruenje u kome funkcioniu (Castells, 2004: 3). Mree postoje otkada postoji i drutvo, hiljadama godina unazad, kao vaan oblik komunikacije, saradnje, razmene, i to od antikih drutava na ovamo. Kljuni razlog zato mreni oblik drutvene organizacije tek poslednjih decenija XX veka postaje dominantan, smenjujui do tad preovlaujui vertikalno-hijerarhijski tip organizacije, jesu materijalna ogranienja, u prvom redu tehnologija, koja su onemoguavala takav

U analizi Kastelsovog pristupa, koristiu se njegovim kljunim delom, Uspon umreenog drutva, ali i njegovim novijim radom (Castells, 2004) gde on, u velikoj meri i zbog kritika koje su usledile na njegovu trilogiju, saeto izlae osnove postulate svog teorijskog pristupa.

Dalibor Petrovi: Od drutvenih mrea do umreenog drutva

171

razvoj.7 Sposobnost mrea da uvedu nove aktere i nove sadraje u proces drutvene organizacije ... porasla je vremenom zajedno s tehnolokom promenom, jo preciznije, s evolucijom komunikacionih tehnologija (Castells, 2004: 5). Mree postaju najefikasniji vid organizacije kao posledica tri osnovne karakteristike, omoguene novim tehnolokim okruenjem: fleksibilnosti, skalabilnosti i moi opstajanja. Namesto industrijalizma, nekada kljune razvojne komponente kapitalizma,8 nova tehnoloka paradigma, koja sainjava materijalnu osnovu drutava XXI veka, postaje informacionalizam. Ukratko, informacionalizam kao tehnoloka paradigma je baziran na argumentaciji da su informacije i komunikacije najznaajnije dimenzije ljudske aktivnosti i organizacije. Revolucionarna promena koja se odigrala na polju mikroelektronike, a posebno na polju IKT, nakon sedamdesetih godina XX veka, simultano s ostalim istorijskim procesima (restruktuiranje kapitalizma, drutveni pokreti), dovela do kljunih promena celokupnog ljudskog drutva, gradei novu drutvenu strukturu umreeno drutvo. Ovde je namerno istaknut pojam simultano jer je Kastelsovo tumaenje uloge i znaaja IKT kao faktora drutvenih promena izazvalo puno kritika u kasnijim tumaenjima njegovih shvatanja. Jedan od osnovnih prigovora ticao se tehnolokog determinizma njegove teorije u smislu prenaglaavanja uloge IKT (Garnham, 2004; van Dijk, 1999). injenica jeste da Kastels kae da je revolucija IKT bila kljuna za temeljnu rekonstrukciju kapitalizma nakon 1980-ih, ali isto tako kae da je najuticajniji faktor koji ubrzava, kanalie i oblikuje paradigmu informacijske tehnologije upravo simultani proces kapitalistike restrukturacije, zbog ega on ovaj sklop i naziva informacijskim kapitalizmom. Kastels eli da pokae da je informacionalizam povezan sa irenjem i podmlaivanjem kapitalizma na isti nain, u idealnom smislu govorei, kao to je industrijalizam bio kljuan prilikom uspostavljanja kapitalistikog naina proizvodnje.9 U ovom sluaju, drugo je pitanje da li je Kastelsovo poreenje adekvatno i da li je on uspeo da dokae ovu tezu;10

Slino zapaanje iznosi i Saskija Sasen, koja smatra da kompleksne kombinacije izmeu digitalnog (kao i globalnog) i nedigitalnog nose sa sobom destabilizaciju starijih hijerarhija skaliranja i esto dramatino reskaliranje (Sassen, 2002: 368). 8 Kastels u cilju boljeg sagledavanja drutvene dinamike analitiki razdvaja nain proizvodnje (kapitalizam, etatizam) od naina razvoja (industrijalizam, informacionalizam). Katunari nije u pravu kada kae da je nain razvoja novi teorijski pojam (Katunari, 2000a: 15), jer sam Kastels u jednom lanku iz 2000. godine naglaava da je ovaj pojam preuzeo od A. Turena, a da je on konzistentan i s Belovim teorijskim okvirom, s tim to ga Kastels prilagoava svojim analitikim potrebama (2000b: 9). 9 Inae, treba rei da ovo nije nova ni originalna ideja. Nju ve nalazimo kod Danijela Bela, a posebno u poznatoj studiji Megatrendovi Dona Nezbita, na koju se Kastels ni na jednom mestu ne poziva. Pa tako Nezbit na jednom mestu kae Kompjuterska tehnologija je za informaciono doba isto to i mehanizacija za industrijsku revoluciju (nav. prema Kushmar, 2004: 105). 10 Primera radi, Robins i Vebster smatraju da su nove tehnologije revolucionarne u trivijalnom smislu (Robins, Webster, 2004:63). Oni dalje tvrde da ono to se obino shvata pod inovacijom ili

172

SOCIOLOGIJA, Vol. XLIX (2007), N 2

vanije je njegovo osnovno shvatanje o proimanju i uzajamnom modifikovanju, na obostranu korist, ova dva procesa. To se potpuno uklapa u njegovo razmiljanje izneto nekoliko stranica ranije o lanoj dilemi tehnolokog determinizma, u smislu da niti tehnologija odreuje drutvo, niti drutvo odreuje tehnologiju, jer, u krajnjoj istanci, tehnologija jeste drutvo, a drutvo se ne moe prikazati bez svojih tehnolokih alata (Castells, 2000a: 41). Ono to je spornije kod ovakve analize drutvene transformacije jeste zakljuak da su tri kljuna procesa koji po njemu tvore umreeno drutvo (eksplozivan razvoj IKT, restrukturacija kapitalizma, drutveni pokreti) u svom izvoritu nezavisna, to bi trebalo da znai da ni jedan od njih nije uzronik druga dva, da bi se kroz razvoj i meusobnim preplitanjem ulila u jedno jedinstveno umreeno drutveno telo. To moemo razumeti i kao njegovu potrebu da se odmakne od tipa analize baza-nadgradnja, a to je takoe bio deo prigovor njegovoj teoriji (Garnham, 2004) i da akcenat stavi na interaktivnost ovih procesa, to nije sporno. Meutim, ono to zbunjuje jeste Kastelsova potreba da, s jedne strane, procese koje opisuje to bolje istorijski utemelji, ojaavajui deterministiki sled dogaaja, a opet, s druge strane, kad je re o temeljnoj konstrukciji njegove teorije, dakle o nastanku procesa koji su nosei stubovi novonastale graevine umreenog drutva, on klizi ka potpunom adeterminizmu i istorijskoj akcidentalnosti. Pa tako na jednom mestu kae: Ono to zapaamo kroz istoriju je da razliite forme drutva nastaju i nestaju sluajno (by accident), unutranjim samounitavanjem, sticajem srenih okolnosti (serendipitous creation) ili, jo ee, kao proizvod u najveoj meri nedeterminisanih (undetermined) drutvenih sukoba. Ovakvo razumevanje drutvene promene mu otvara prostor da na drugom mestu ustvrdi kako: ...Ipak, umreeno drutvo nije posledica tehnoloke revolucije. Pre je postojala srena koincidencija (moj kurziv), u posebnom vremenskom i prostornom okviru, ekonomskih, drutvenih, politikih i kulturnih faktora koji su doveli do pojave nove forme drutvene organizacije, koja je, kada se ukazala istorijska prilika za to, iskoristila mo informacionalizma prevladala i proirila se (Castells, 2004: 18). Naravno da Kastels istie meusobnu isprepletanost i uslovljenost ovih procesa nakon njihovog nezavisnog nastanka, dovodei ih na kraju do zavrne arhitekture novog drutvenog oblika umreenog drutva. Ipak, nejasna je njegova potreba da precizno odredi taan istorijski trenutak nastanka ovih procesa (smetajui ih u praktino istu deceniju, od kraja ezdesetih do poetka osamdesetih godina prolog veka) i da jo pri tom dokae simultanost, a opet potpunu nevezanost nastanka ovih procesa. Ostavljajui po strani to to je sporno da li razvoj IKT moemo precizno postaviti u sedamdesete godine prolog
revolucijom kapitalistikog naina proizvodnje nije nita drugo do produavanje i intenzifikacija procesa koji su nastali pre sedamdesetak godina, mislei pri tom na uticaj koji je ostvarila nauna organizacija rada odnosno tejlorizam. Oni u tom smislu dele Drakerovo miljenje da je tejlorizam kao nain organizovanja proizvodnje najmoniji i najtrajniji doprinos koji je Amerika dala zapadnoj misli.

Dalibor Petrovi: Od drutvenih mrea do umreenog drutva

173

veka, a ne u period posle Drugog svetskog rata kada su zapoela kljuna otkria na ovom polju,11 te to da li bi do njihovog eksplozivnog razvoja dolo i da se grupa inovatora nije okupila u Silikonskoj dolini, moemo se zapitati kako su drutveni pokreti s kraja ezdesetih godina prolog veka samonikao i nezavisan proces, kad oni nastaju, izmeu ostalog, i kao reakcija na protivrenosti kapitalizma, te da mnogi zahtevi istaknuti kroz ove pokrete (na primer, oni vezani za ravnopravnost ena, a da ne govorimo o ideji slobode i individualnosti) imaju daleko duu istorijsku tradiciju. Kad je re o ulozi mrea, Kastels zakljuuje da digitalne mree proimaju itavu drutvenu strukturu, pretvarajui razliite segmente drutva (ekonomiju, kulturu, politiku) u zasebne mree, koje se meusobno, u kljunim takama, prepliu i globalno povezuju, tako da su glavne aktivnosti koje oblikuju i kontroliu ljudski ivot bilo gde na planeti meusobno povezane, bilo da su u pitanju finansijska trita, transnacionalna proizvodnja, menadment i distribucija dobara i usluga, ili da je re o internacionalnim institucijama koje upravljaju ekonomskim i politikim tokovima, komunikacijskim medijima, kulturi, sportu, umetnosti. Kako mree nemaju centar oko koga gravitiraju ve funkcioniu na bazi binarne logike iskljuenje/ukljuenje, postoje dve osnovne kategorije drutvenih aktera, oni koji su umreeni i oni koji su van mree. Budui da su mree isprepletane, logika ukljuenja/iskljuenja moe biti sveobuhvatna, ukljuujui/iskljuujui itave regione, drave, pa ak i kontinente, ali takoe, poto su mree izvorno nezavisne te imaju samostalnu logiku mrenog povezivanja, logika ukljuenja/iskljuenja moe biti parcijalna, odnosno neki regioni, drave i kontinenti mogu preko nekih mrea biti ukljueni u globalne tokove, dok iz drugih mogu biti iskljueni. Kako je po Kastelsu temeljna dihotomija iskljueni/ukljueni, Katunari smatra da se ovakvo Kastelsovo umreeno drutvo praktino lomi na dva dela. Prvi deo ini kapitalistiki sistem, koji se zahvaljujui IKT usavrava do nesluenih razmera, a drugi deo je akcidentalan ostatak drutva, radno plus neumreeno stanovnitvo, i taj deo degradira. Nasuprot meta-mree stoji drutveni svet izgubljen u beskrajnom neredu. Kao neka zaostala vrsta, ne moe se dalje razviti i izrasti izvan lokalnih okvira, ve u razmrvljenom stanju supstoji uz mreu, zapravo u njenoj sjeni (1999: 10). Zaotravajui svoju kritiku do kraja, Katunari, citirajui Kastelsovu tvrdnju da je izvanredan (je) jaz izmeu nae tehnoloke prerazvijenosti i nae drutvene podrazvijenosti (cit. prema Katunari, 1999: 10), smatra da je to uzmak socioloke

11

Recimo, izum tranzistora 1947. godine za koji su njegovi tvorci dobili Nobelovu nagradu. U to vreme takoe su nastali radovi Norberta Vinera, utemeljivaa kibernetike i teorije poruka, to znai da ve tada postoji shvatanje o znaaju obrade i prenosa informacija. Raanje informacija, ne samo kao pojma, ve i kao ideologije, pogreno je povezano sa razvojem kompjutera. To je bilo dostignue ratnih godina i neposrednog posleratnog perioda (Kumar, 2004: 103). Ovime samo elim pokazati da, iako se revolucionarni razvoj IKT moe vezati za period nakon sedamdesetih, on nastaje i kao posledica vanih otkria pre tog perioda i ve rasprostranjene informacione ideologije.

174

SOCIOLOGIJA, Vol. XLIX (2007), N 2

misli, i to u odluujuem trenutku kada prekontrastiranu crno-belu sliku treba obojiti, odnosno uiniti stupnjevitom. Problem ovakve Katunarieve kritike je to to Kastelsovu teoriju tretira kroz jednodimenzionalni dualizam, kapitala i rada, razvijenih i nerazvijenih, bogatih i siromanih, umreenih i neumreenih, svrstavajui prve, odnosno manjinu, na jednu stranu umreenog drutva, a sve ostale na drugu. Umreeno drutvo se zaista moe razumeti ovako, ali se moe tumaiti i na drugi nain. Prvo, da se vratimo spornom citatu o tehnolokoj prerazvijenosti i drutvenoj podrazvijenosti. Ovaj dualizam nema veze sa dualizmom umreenih i neumreenih, ve se pre radi o sasvim razliitom nivou analize, odnosno o temeljnom dualizmu mree i svih ostalih, odnosno mone strukture i njoj podreenih aktera. Finansijska meta-mrea, po Kastelsu, ukida ak i kapitalistiku klasu, to Katunari proputa da navede, tvrdei da u sociolokom ili gospodarskom smislu ne postoji globalna kapitalistika klasa. Ali postoji povezana, globalna mrea kapitala iji pomaci ili varijabilna logika konano odreuju gospodarstvo i utiu na drutvo (Castells, 2000a: 497). Ovaj svojevrsni strukturalizam je jo doslednije istaknut u sledeoj reenici: Ta mrea umreenog kapitala ujedinjuje i upravlja specifinim sreditima kapitalistike akumulacije, odreujui ponaanje kapitalista prema njihovom potinjavanju globalnoj mrei. Oni svoje suprotstavljene i suskladne strategije provode uz pomo krugova te svetske mree i kroz njih, pa konano ovise o neljudskoj kapitalistikoj logici elektronski upravljane sluajne obrade informacija... Dok kapitalizam jo uvek vlada, kapitalisti se sluajno stvaraju, a kapitalistike klase ograniene su na specifina podruja sveta u kojima napreduju kao privesci monim vazdunim vihorima koji izraavaju svoju volju na mnogim takama i buduim poslovnim mogunostima u bljeskovima raunarskih zaslona, irom globusa (Castells, 2000a: 498). Sasvim drugi nivo analize jeste onaj koji se tie ukljuenosti ili neukljuenosti aktera u meta-mreu. Naime, Kastels smatra da postoji najnovija meunarodna podela rada koju karakteriu etiri kljuna poloaja u globalnoj ekonomiji: proizvoai visoke vrednosti, zasnovani na informacijskom radu; proizvoai velikih razmera, zasnovani na jeftinoj radnoj snazi; proizvoai sirovina, zasnovani na darovima prirode; te suvini proizvoai, svedeni na devalorizovanu radnu snagu. Ono to je za Kastelsa kljuno jeste to da se ovi poloaji ne poklapaju sa dravama, ve su organizovani u globalne mree i tokove (Castells, 2000a: 179). Drugim reima, pripadnost ekonomski najrazvijenijoj dravi ne podrazumeva automatsku ukljuenost celokupne radne snage u globalnu mreu, kao to i pripadnost nerazvijenoj dravi ne podrazumeva totalnu iskljuenost iz mree. Meutim, tu postoji jedan drugi analitiki problem. Na primer, mrea svih mrea, mrea ekonomskih tokova, obuhvata veliki deo planete, od juga Azije, pa sve do Severne Amerike. Meutim, nije li poloaj u mrei u ovom sluaju isto toliko bitan koliko i problem ukljuenosti/neukljuenosti? Mrea nema centar, ali ima vorita, te to je neko, u smislu radnog mesta, blii voritu, tu su povratne koristi od mree za njega vee i vice versa. U tom smislu poloaj radnice na traci u fabrici u

Dalibor Petrovi: Od drutvenih mrea do umreenog drutva

175

jugoistonoj Aziji nije ni izbliza slian poloaju dizajnera ipova u Silikonskoj dolini. Drugim reima, ono to Kastels dovoljno ne istie jeste to da iako se ovi radni sektori ne poklapaju sa dravama, te u svakoj od njih postoje sva etiri sektora, ipak postoji znaajno poklapanje rairenosti odreenog sektora sa poloajem drave, odnosno take, u mrei. to su drave blie mrenim voritima, raste broj proizvoaa visoke vrednosti a opada broj drugih i obrnuto. Tu se moe postaviti jo jedno vano pitanje. Koja je razlika u poloaju onih koji rade u udaljenim, da tako kaem kapilarnim delovima mree, od onih koji u nju nisu uopte ukljueni? Sa stanovita pojedinca, ini se nikakva, sa stanovita regiona ili drave moda unekoliko vea, ali ini se ne drastino. Ako bismo se dosledno pridravali Kastelsove temeljne dihotomije na ukljuene/neukljuene, ta razlika bi morala biti daleko vea jer, da se jo jednom vratimo na njegovo shvatanje: unutar mree udaljenost tei ka nuli ... izmeu taaka u mrei i taaka van nje udaljenost je beskonana (Castells, 2004: 3). U tom smislu ini se da Kastels ne uspeva da rei ono to je osnovni problem makro mrenog pristupa, o emu je bilo rei na poetku ovog odeljka, a to je jasno odreivanje granica kategorije, odnosno sistema ili mree. Zbog toga njegova ideja o sutinskoj razlici izmeu dve kategorije, umreenih i onih van mree, upravo zbog potekoe uspostavljanja granice na perifernim delovima mree, ne deluje previe uverljivo. Teorija kompleksnosti Dona Urija Zavriu ovaj pregled aktuelnih makro mrenih pristupa u sociologiji kratkim osvrtom na jednu od najnovijih teorija drutvene promene i razvoja, takozvanom teorijom kompleksnosti Dona Urija (Urry, 2003). Iako bismo ovaj pristup pre mogli nazvati sistemskim nego mrenim, smatram da je korisno obratiti panju i na ovaj, ini se, sve aktuelniji nain razumevanja kako drutvenih tako i prirodnih fenomena. Tim pre to ova teorija deo socioloke legitimacije crpe iz Gulbenkijanove komisije za restruktuiranje drutvenih nauka kojom predsedava Imanuel Volerstejn. Ukratko, jedan od kljunih predloga pomenute komisije jeste raskid sa naunom tradicijom odvajanja prirode i drutva, budui da ih oboje karakterie kompleksnost. Komisija predlae da naune analize bazirane na dinamici ne-ravnotee, sa svojim isticanjem raznolikih budunosti, ravanja i izbora, istorijske zavisnosti i ... intrizine i inherentne neizvesnost, treba da bude model za drutvene nauke, to takoe podrazumeva zanemarivanje jasne podele izmeu ljudi i prirode, odnosno izmeu drutvenih i prirodnih nauka (nav. prema Urry, 2003: 13). Ne ulazei u istoriju matematike teorije kompleksnosti, najjednostavnije se moe rei da kompleksnost istrauje kako komponente sistema mogu kroz dinamiku interakciju spontano razviti kolektivne karakteristike i obrasce. Kompleksnost

176

SOCIOLOGIJA, Vol. XLIX (2007), N 2

istrauje emergentne (pojavne) karakteristike,12 odreena pravila ponaanja koje nekom svojom unutranjom logikom prevazilaze elemente od kojih se sastoje. Drugim reima, teorija kompleksnosti jeste nauka o sistemima, ali ona prevazilazi shvatanje da su sistemi skupovi jednostavnih linearnih veza tipa uzrok-posledica, kakvi su iroko korieni u tradicionalnoj nauci, ve da se sistem jedino moe razumeti u njegovoj ne-linearnosti, te da nepredvidivi a opet nepovratni obrasci karakteriu sve, kako drutvene, tako i prirodne, odnosno fizike fenomene.13 Uri kritikuje Parsonsovo shvatanje drutava kao homogenih samoreprodukujuih sistema, baziranih na tenji stalnog uspostavljanja ekvilibrijuma, jer ono ne odgovara kompleksnoj stvarnosti. Po Uriju, ne postoje takvi jasni i efikasni unutranji procesi koji stabilizuju sistem ve pre ovakvi procesi za sobom povlae neeljene posledice, odvlaei drutvo dalje od ravnotee. Drutva se ne mogu vie sagledavati kao autonomni sistemi, jer procesi globalizacije naruavaju njihovu autonomiju, kao to i prevazilaze njihovu iskljuivo drutvenu prirodu. Ispresecana drutva su brojni mobilni i materijalni sistemi koji su u kompleksnoj interakciji sa svojim okruenjem, odajui utisak koji se prostorno-vremenski razlikuje od njihovog porekla, i sa pozitivnim, kao i sa negativnim mehanizmima reagovanja, to znai da su red i haos uvek isprepletani. Postoje razliite samoorganizujue mree koje guraju sistem daleko od ekvilibrijuma, tako da ne postoji drutveni red uspostavljen od strane proiavajuih drutvenih procesa (Urry, 2004: 7). Pored matematike i ekonomske teorije kompleksnosti Uri preuzima i neke delove teorije haosa,14 koja se uostalom i sama nadovezuje na teoriju kompleksnosti, posebno takozvani efekat leptira, to bi u prevodu znailo da inicijalno minorni uzroci mogu, kroz niz interacija, na krai ili dui rok, proizvesti nesagledive

12

13

14

Fenomen emergentnosti se odnosi na dinamine ne-linerane sisteme, odnosno na njihovu osobinu stvaranja novih i nepredvidljivih struktura kao posledica masovne interakcije elemenata sistema. Uri navodi Glajkov (Glajk, 2004) primer lavirinta iji se zidovi pomeraju, dakle iznova strukturiraju, svakim novim korakom onoga koji kroz njega hoda. Kastels takoe upotrebljava ovaj pojam kada govori o prostoru tokova i bezvremenom vremenu, nazivajui ih dva pojavna drutvena oblika vremena i prostora (two emergent social forms of time and space) (Castells 2004: 55). Za razliku od lineranih sistema, gde su upravljake funkcije centralno koordinisane, ne-linerano ureeni sistemi su visoko decentralizovani to ih ne spreava da funkcioniu na naizgled veoma ureen nain. Klasian primer funkcionisanja ovakvih sistema jeste Reznikov primer jata ptica, koje odaje sliku centralizovanog sistema, usmerenog komandom od strane lidera grupe, to u stvari nije sluaj. Svaka ptica koordinira svoje ponaanje samo u odnosu na susednu pticu, a ne prema vrhu. Kroz lanac ovakvih, susednih interakcija, stvara se ureeni sistem koji bi praktino bilo nemogue oformiti u sluaju koordinacije sa vrha. Dakle, lokalni akteri slede pravila koja su univerzalna za sve pripadnike skupa, a sloena ponaanja, koja izgledaju kao visoko ureeni sistem, u stvari se spontano pojavljuju (emerge) kao posledica masovnih interakcija izmeu velikog broja elemenata sistema (Milovanovi, 2004: 38). Recimo, pojmovi kao tu su efekta leptira ili atraktor. Za osnovni pregled teorija haosa pogledati u Glajk, 2004.

Dalibor Petrovi: Od drutvenih mrea do umreenog drutva

177

posledice, kao i da veliki uzroci ne moraju imati nikakav efekt, sa stanovita sistema. Uri navodi brojne primere iz prirode kako bi ilustrovao ovu tezu, ali kada se prebacuje na polje drutvenog, njegovi primeri ponekad zavravaju kao krajnje simplifikacije. Tako on na jednom mestu, dokazujui tezu o nevanosti snage uzroka za masivnost posledica, kae: Oni (poetni uzroci-D.P.) mogu proizvesti radikalne promene dravnih ureenja kao to je, gotovo preko noi, pad Sovjetskog sistema, koji je usledio nakon malog dogaaja iz 1989. godine ruenja Berlinskog zida (Urry, 2003: 47). ini se da je ovaj primer pre u slubi opravdavanja teorijske zamisli nego u funkciji adekvatnog razumevanja procesa drugog trajanja, kakav je raspad Sovjetskog Saveza. Kako drugaije razumeti potrebu svoenja mnogobrojnih uzroka na jedan sluajni a opet kljuni, nego kao teorijsko silovanje stvarnosti. Zanimljivo je da, kao to se malopre videlo kod analize Kastelsovog rada, sluajnost postaje sve znaajni faktor (ne)razumevanja drutvenih promena. Ipak, sasvim je jedna stvar ako se sluajnost uvede kao jedan od faktora promene, a sasvim druga da se itava promena svede samo na taj jedan jedini faktor. Kada je o mreama re, Uri smatra da, iako su savremeni drutveno-fiziki fenomeni nesporno umreeni, njih ne bi trebalo posmatrati samo kao mree. Zbog toga, po Uriju, Kastelsovo shvatanje umreenog drutva ne hvata dinamike osobine globalnih procesa (Urry, 2003: 12). Uri smatra da je potrebno uvesti druge termine da bi se uspeno objasnile dinamike i pojavne (emergent) relacije izmeu ovih mrea. U skladu sa tim, on istrauje kako se u datom rangu mogunosti, prema kojima se sistem moe kretati, putanje mnogih sistema vremenom kreu ka onome to teorija kompleksnosti zove atraktori (attractors-privlaivai). Primera radi, atraktor koji je po Uriju kljuan za razumevanje procesa koji se odvijaju u savremenom drutvu jeste glokalizacija.15 Ovaj atraktor ukljuuje paralelne procese preko kojih globalizacija utie na lokalizaciju, koja utie na globalizaciju i tako u krug. I globalno i lokalno su meusobno vezani kroz dinamine, nepovratne veze, zbog ega ni jedno ni drugo ne mogu postajati nezavisno jedan od drugog. Za razliku od Kastelsa, kod koga su mree osnovni kako strukturni tako i strukturirajui element savremenog drutva, Uri mree shvata vie kao stabilizovane, ali ne i stabilne, strukture dajui manje vie klasine primere organizacionih mrea (McDonalds, na primer) i opisujui neke od osnovnih oblika mrea (lanane mree, mree u obliku zvezde ili s hub-om, multilinearne mree). Za razliku od globalnih mrea, globalni fluidi (tokovi) su daleko dinaminiji, promenljiviji, ne-linearniji i samim tim Uriju mnogo zanimljiviji. Globalni fluidi su takoe mree (tipini globalni fluidi su: svetski novac, turisti, Internet, saobraaj, drutveni pokreti), ali su i vie od toga. Iako putuju po ustaljenim mrenim rutama, fluidni kakvi jesu, oni mogu pobei kroz zidove mree u okruenje i izazvati nesagledive posledice po okruenje. Dosledno primenjujui teoriju kompleksnosti Uri istie da su fluidi

15

Ovaj termin je skovao Roland Robertson (1992).

178

SOCIOLOGIJA, Vol. XLIX (2007), N 2

posledica delovanja ljudi na osnovu lokalnih informacija i odnosa, ali gde su ove lokalne akcije, kroz ponavljanje, zarobljene, pomerene, reprezentovane, reklamirane i generalizovane, te esto zavisne od veoma udaljenih mesta i ljudi... Fluidni sistemi, tokom vremena, vie kreiraju svoj sopstveni akcioni kontekst nego to su tim kontekstom uslovljeni (Urry, 2004: 9). Slino predstavnicima AMT, kojima je blizak, Uri smatra da metafora linearne skale, koja se protee od lokalnog do globalnog, od mikro do makro nivoa, treba da bude zamenjena analizom multiplikovanih sistema mobilnih konekcija. Ne postoji vrh ili dno globalnog, ve pre, mnogi sistemi konekcija ili cirkulacija koji utiu na povezanosti multiplikovanih i razliitih materijalnosti i udaljenosti (Urry, 2004: 8). Reju, globalno je sainjeno od mnogobrojnih sistema umreenih ili cirkuliuih odnosa, ukljuenih u razliita preklapanja i sve vie konvergentnih sa mobilnim, materijalnim svetom ili hibridima (Urry, 2004: 8). Zavravajui kratak opis Urijeve teorije kompleksnosti, postavlja se osnovno pitanje kolika je epistemoloka mo jednog ovakvog, na matematikoj teoriji zasnovanog pristupa. Dananji svet je zaista kompleksan, i ma koliko pokuavali da poveemo razliite uzroke sa njihovim posledicama, na predmet se nekako izmigolji iz linearnih konstrukcija kroz koje ga elimo ukrotiti. Ako se kroz ovaj pristup eli pokazati da su dananja drutva, u smislu nacionalnih drava, vie nego ikad i gotovo neraskidivo povezana, te da se drutva vie ne mogu valjano analitiki sagledati u parsonsovskim kategorijama izolovanih, samorekonfigurirajuih, ka ekvilibrijumu usmerenih sistema, to nije sporno. Uvoenje dinamikog elementa u analizu drutvenih promena je danas vie nego ikada opravdano i u tom smislu Urijeva teorija daje znaajan doprinos. Meutim, ini se da kod ovog autora, a sve u cilju zasnivanja drugaijeg pristupa prouavanju turbulentnog drutva dananjice, postoji prenaglaena potreba nekritikog uvoenja novih, odnosno pozajmljenih pojmova (efekat leptira, atraktor, emergent), ija je analitika mo krajnje sumnjiva. Kako drugaije razumeti Urijevu primenu teorije kompleksnosti na dananje globalizacijske procese. Naime, on smatra da se poloaj drutava u dananjem globalnom svetu mogu razumeti kroz kategoriju carstva (Empire), pri emu je carstvo u stvari jak atraktor prema kojima se drutva usmeravaju (Urry, 2004: 11). Drutva kroz ponavljanje (iteration) postaju slina carstvima, jer kako vreme protie ona bivaju nepovratno (irreversibly) uvuena u kalup (basin) carstva. Uri dalje dokazuje ovu slinost, kroz primer SAD, koje su najmonije drutveno carstvo (societal empire) na svetskoj pozornici danas. I kao to svako carstvo ima svoj opozit, svoje nalije, svoje pobunjenike mase (rebellious multitude), tako i globalni procesi (recimo globalno trite) irom sveta proizvode ove savremene pobunjenike. Ove kako ih Uri naziva divlje zone rezervisane su za delove biveg SSSR-a, podsaharsku Afriku, Balkan, centralnu Ameriku i centralnu Aziju. Ostavljajui po strani da li je ovo poreenje adekvatno, postavlja se pitanje kakva je saznajna mo samog pojma atraktor. ini se da on ovde pre slui kao sloeni teorijski dekor negoli kao

Dalibor Petrovi: Od drutvenih mrea do umreenog drutva

179

neizostavan spoznajno-analitiki element. Drugim reima, da li bi se na Urijevoj analizi neto izgubilo kada bismo jednostavno rekli da savremena drutva sve vie lie na carstva, ponavljajui ove ili one njihove osobine.

Zakljuna razmatranja
Kao to se kroz prethodnu analizu moglo videti, davanje konane ocene epistemolokog znaaja makro mrenog pristupa u sociologiji podrazumevalo bi odgovore na neka od fundamentalnih pitanja socioloke nauke uopte, dakle pitanja o odnosu socijalne statike i dinamike, linearnih i nelinearnih sistema, struktura i drutvenih aktera. Ovi pristupi pokuavaju da daju odgovore na neka od ovih pitanja, stavljajui akcenat, u skladu s turbulentnim drutvenim promenama, na dinamiki pristup drutvu. I zaista, mree, kao meke, dakle rekonfigurabilne strukture, pruaju valjan okvir za to. Ono to i dalje ostaje sporno jeste ta je izvor njihove dinaminosti. Je li to neka inherentno mrena logika, kako bi to tvrdio Uri, je li to stalna borba i nadvladavanje otpora, po shvatanju AMT, ili je to skup drutveno tehnolokih inilaca, kako to tvrdi Kastels? Otvaranjem ovog pitanja neizbeno se otvara stara rasprava o odnosu struktura i drutvenih aktera i njihove uloge u tim procesima. Tu su ovi raznovrsni pristupi manje ili vie slini. Sa jedne strane su Uri i Lo, koji polazei od Gidensovog shvatanja o dualnosti strukture i aktera, odnosno shvatajui i strukturu i aktere kao neraskidivo povezane i meusobno determinisane, tee da ih spoje negde na sredini, a mrea se ini kao idealan okvir za to. Meutim, ako bismo se zapitali da li je ovakvo shvatanje donelo nekakav teorijski pomak, odgovor bi verovatno bio odrian. Uostalom, nije li ideja o meusobnoj uslovljenosti strukture i aktera imalo zaetak, jo pre vek i po, u poznatoj Marksovoj tvrdnji da ljudi stvaraju svoju istoriju, ali ne pod okolnostima koje su izabrali, ve pod bremenom prolosti, dakle uokvireni i ogranieni strukturalnim iniocima koje zatiu. S druge strane, Kastels je u ovom pogledu manje jasan. Iako, kao to se moglo videti, na vie mesta pominje znaaj drutvenih aktera, ali nikad ih ne izdiui iznad struktura, te se tako naizgled pribliava dualistikom shvatanju odnosa struktura i aktera, kroz njegovu teoriju mnogo ee provejava svojevrsni tehno-strukturalizam. Mrea postaje kljuni element drutvenog strukturiranja, a njoj su podreeni svi, od kapitalista do obinih radnika. Iako Kastels povlai paralelu izmeu industrijalizma i informacionalizma, govorei da se radi o slinim procesima, ostaje utisak da, za razliku od industrijalizma, gde tehnologija postaje orue u rukama monika, u informacionalizmu imamo obrnut sluaj. Monici vie nisu tako moni te sada oni postaju oruje u rukama mone i surove tehnologije. Dakle, po Katelsu, Matrix vie nije science fiction, on je svuda oko nas, odreujui kljune dimenzije naih ivota.

180

SOCIOLOGIJA, Vol. XLIX (2007), N 2

Ako se upustimo u ambiciozan zadatak definisanja razlika izmeu mrenog i tradicionalnog sistemskog pristupa, moemo uoiti da postoji jasna tenja mrenih teorija da se drutvo vie ne posmatra kao homogen i ka ekvilibrijumu orijentisan samoorganizujui sistem, ve pre kao izuzetno dinamino polje mnogobrojnih mrea koje horizontalno presecaju nekada samo-dovoljne drutvene sisteme. Meutim, za mnoge od njih drutvo i dalje ostaje sistem (Uri, 2003; Law, 1992), dodue ovog puta haotini, ali opet s nekom inherentnom ne-lineranom logikom ureenja, te i pitanja koja se postavljaju esto ostaju ista kao i ona klasinih sociologa. Tako, Lo kae da je u centru interesovanja AMT zanimanje za to kako se akteri i organizacije mobiliu, povezuju i dre zajedno estice i delove od kojih su sastavljeni; kako su oni ponekada sposobni da spree te estice i delove da slede svoje nezavisne logike i da se odvoje (Law, 1992: 6). Nisu li to ista pitanja kojima su se bavili klasini funkcionalisti jo u samom zaetku socioloke nauke? Jasno, u skladu s dinaminim drutvenom promenom, ni sistemi vie nisu statini, te i njihova analiza mora biti dinamika, ali pitanja esto ostaju ista, ta je to uz svu dinaminost, nered ili, kako bi neki rekli, haos, ono to dri drutvo, sistem, univerzum na okupu. Privodei kraju analizu makro mrenog pristupa u sociologiji, moe se nedvojbeno zakljuiti da e ovakva shvatanja zauzimati sve znaajnije mesto u sociolokoj teoriji. Vrata ovom pristupu irom su otvorila su dva velika procesa s jedne strane, naizgled preovlaujua globalna logika meu-drutvenih veza i odnosa i, s druge strane, eksplozivan razvoj IKT, osnaujui globalizacijske procese do nesluenih razmera. Dinamina mrena logika koja je kljuno obeleje ovih procesa naterala je sociologe da izvuku na povrinu ve postojee mrene pristupe i da, podiui ih sa mikro na makro nivo analize, svoju panju s odnosa i veza meu individualnim akterima preusmere na odnose i veze globalnih aktera. Znaaj ovakvog naina analize globalnih procesa najbolje se mogao videti kroz prikaz Kastelsove teorije, koja koristei mreni pristup jasno doarava da se pred naim oima odigrava dinamian proces razbijanja homogenih i vertikalnih drutvenih struktura i njihovo preslaganje u globalne mree koje se poput pletenice uvijaju jedne oko drugih obavijajui itav globus. Kroz ovakvo razbijanje drave ne nestaju ve se povratno rekomponuju od delova koji sada svoj znaaj vie crpe iz poloaja u globalnim mreama nego iz samog geografskog, odnosno prostornog odreenja. U onoj meri u kojoj se mreno globalna logika povezivanja bude irila planetom, u toj meri e i rasti znaaj mrenog pristupa u razumevanju drutvene promene. Ipak, kako je za sada najvei deo svetskog stanovnitva iskljuen iz globalnih mrea, tako i mreni pristup ne moe adekvatno sagledati i objasniti poloaje onih koji globalnim mreama nisu obuhvaeni, osim kvalifikujui ih jednom jedinom odrednicom neumreeni.

Dalibor Petrovi: Od drutvenih mrea do umreenog drutva

181

Literatura
Arrigi, G. (1997) Capitalism and the Modern World-System: Rethinking the Non-Debates of the 1970s Fernand Braudel Center, www.binghamton.edu/fbc/papers.htm Babovi, M. (2005) Socijalne mree - povezivanje drutvenih aktera u sferi ekonomskih aktivnosti, Sociologija, Vol. XLVII, N 4, str. 351-370 Beck, U. (2001) Rizino drutvo, Filip Vinji, Beograd Castells, M. (2004) Informationalism, Networks, and the Network Society: A Theoretical Blueprint, in Castells M. (ed.), The Network Society: A Cross-cultural Perspective, Northampton, MA: Edward Elgar Castells, M. (2000a) Uspon umreenog drutva, Golden marketing, Zagreb Castells, M. (2000b) Materials for an Exploratory Theory of the Network Society, British Journal of Sociology, Vol. 51, No. 1, pp. 524 Garnham, N. (2004) Information Society Theory as Ideology, in: Webster F. (ed.), The Information Society Reader, Routledge, London, pp. 165-183 Gidens, E. (1998) Posledice modernosti, Fili Vinji, Beograd. Glajk, D. (2004) Haos, Narodna knjiga-Alfa, Beograd Granovetter, M. (1983) The Strength of Weak Ties: A Network Theory Revisited, Sociological Theory, Volume 1, pp. 201-233 Katunari, V. (2000) Castellsova panorama nove drutvene epohe, predgovor u: Castells M., Uspon umreenog drutva, Golden marketing, Zagreb, Katunari, V. (1999) Informacijsko doba i homofilija: rasprava o doprinosu sociologije mrea, Revija za sociologiju, br. 1 i 2 Kumar, K. (2004) From Post-industrial to Post-modern Society, in Webster F. (ed.), The Information Society Reader, Routledge, London, pp. 103-120 Law, J, (1992) Notes on the Theory of the Actor Network: Ordering, Strategy and Heterogeneity, Centre for Science Studies, Lancaster University, Lancaster, Milovanovi, G. (2004) Individua u globalnom informacionom drutvu: koncept, teorija, i istraivanje informacionog drutva, u Golevski N. i Milovanovi G., Globalni graani, BO, Beograd, str. 13-91. Ritzer, G. (1997) Suvremena sociologijska teorija, Globus, Zagreb Robins, K. and Webster, F. (2004) The Long History of the Information Revolution, in Webster F. ed, The Information Society Reader, Routledge, London, pp 62-80 Sassen, S. (2002), Towards a Sociology of Information Technology, Current Sociology, Vol. 50, No. 3, pp. 365388 Sztompka, P. (1993) The Sociology of Social Change, Blackwell, Oxford UK & Cambridge USA Tili, . (1997) Suoavanje sa drutvenom promenom, Flip Vinji, Beograd

182

SOCIOLOGIJA, Vol. XLIX (2007), N 2

Urry, J. (2004) The Complexities of the Global, http://www.lancs.ac.uk/fss/sociology/ papers/urry-complexities-global.pdf Urry, J. (2003) Global Complexity, Polity Press, Cambridge van Dijk, Jan A.G.M. (1999) The One-dimensional Network Society of Manuel Castells New Media & Society, Vol. 1, No. 1, pp 127-138 Wallerstein, I. (1999) "Globalization or the Age of Transition? A Long-Term View of the Trajectory of the World-System", Fernand Braudel Center, www.binghamton.edu/fbc/

papers.htm

Wallerstein, I. (1985) Suvremeni svjetski sistem, Centar za kulturnu djelatnost omladine, Zagreb Wellman, B. (1988) Structural Analysis: From Method and Metaphor to Theory and Substance, in: Welman B. and Berkowitz S. D, eds, Social Structures: A Network Approach, Cambridge University Press, Cambridge, pp. 19-61