MEGATREND UNIVERZITET

FAKULTET ZA MEUNARODNU EKONOMIJU

SEMINARSKI RAD
AUSTRIJA I SLOVENIJA: EKONOMSKO POLITIKA
GEOGRAFIJA

ASISTENT

STUDENT

MILENA JOKSIMOVI PAJEVI

JOVANA KUKOBAT E023/09

BEOGRAD
Decembar 2011.

SADRAJ
1.UVOD................................................................................................................................................4
2.OPTE KARAKTERISTIKE DRAVE AUSTRIJE.......................................................................4
3.FIZIKO GEOGRAFSKE ODLIKE I PRIRODNI POTENCIJALI AUSTRIJE............................4
3.1 Poloaj i reljef.............................................................................................................................4
3.2 Klima..........................................................................................................................................5
3.3 Hidrografija................................................................................................................................5
3.4 Zemljite i vegetacija..................................................................................................................5
4.DRUTVENO GEOGRAFSKE KARAKTERISTIKE AUSTRIJE.................................................5
4.1 Stanovnitvo...............................................................................................................................5
4.2 Naseljenost.................................................................................................................................6
4.3 Dravno ureenje........................................................................................................................6
4.4 Savezne pokrajine.......................................................................................................................6
5.PROSTORNI RAZMETAJ PRIVREDE AUSTRIJE...................................................................10
5.1 Poljoprivreda............................................................................................................................11
5.2 Rudarstvo i energetika..............................................................................................................11
5.3 Industrija...................................................................................................................................11
5.4 Turizam.....................................................................................................................................12
5.5 Saobraaj..................................................................................................................................12
6.POLITIKO GEOGRAFSKA SVOJSTVA AUSTRIJE.............................................................12
6.1 Starija istorija i Habzburgovci..................................................................................................12
6.2 Austrougarska i Prva republika................................................................................................12
6.3 Drugi svetski rat i Druga republika..........................................................................................13
7.OPTE KARAKTERISTIKE DRAVE SLOVENIJE..................................................................13
8.FIZIKO GEOGRAFSKE ODLIKE I PRIRODNI POTENCIJALI SLOVENIJE........................13
8.1Poloaj i reljef............................................................................................................................13
8.2Klima.........................................................................................................................................15
8.3Hidrografija...............................................................................................................................15
9.DRUTVENO - GEOGRAFSKE KARAKTERISTIKE SLOVENIJE .........................................15
9.1 Stanovnitvo.............................................................................................................................15
9.2 Naseljenost...............................................................................................................................15
9.3 Dravno ureenje......................................................................................................................16
10. PROSTORNI RAZMETAJ PRIVREDE SLOVENIJE.............................................................16
10.1 Poljoprivreda..........................................................................................................................16
2

10.2 Ribarstvo.................................................................................................................................16
10.3 Rudarstvi i energetika.............................................................................................................16
10.4 Industrija.................................................................................................................................17
10.5 Turizam ..................................................................................................................................17
10.6 Saobraaj................................................................................................................................18
11. POLITIKO GEOGRAFSKA SVOJSTVA SLOVENIJE.......................................................18
11.1 Austrougarska.........................................................................................................................18
11.2 Drava Srba, Hrvata i Slovenaca............................................................................................18
11.3 II svetski rat............................................................................................................................18
11.4 Socijalistiki period ...............................................................................................................18
11.5 Nezavisna Slovenija...............................................................................................................18
12. ZAKLJUAK...............................................................................................................................19
LITERATURA...................................................................................................................................20

1. UVOD
Prouavajui drave Evrope moemo na najbolji nain da uoimo i shvatimo kakvom brzinom
se odvijaju promene u dananjem svetu. Na primeru Austrije i Slovenije sagledavamo izazove i
mogunosti koje savremeno drutvo sa sobom nosi. U radu koji je pred nama upoznaemo se sa
glavnim ekonomskim, geografskim, drutvenim, istorijskim i politikim karaktaristikama Austrije i
Slovenije. Upoznavanje poinjemo preko optih fiziko-geografskih odlika, preko drutvenih
karakteristika, prostornog razmetaja privrede i industrije pa do politiko-geografskih svojstava i
mesta datih drava u savremenim ekonomskim tokovima.

2. OPTE KARAKTERISTIKE DRAVE AUSTRIJE

Zvanini naziv je Republika Austrija (Republik sterreich), po dravnom ureenju je
parlamentarna republika. Republika Austrija zauzima povrinu od 83871 km 2, po poslednjem
popisu stanovnitva ima 8.054.000 stanovnika. Gustina naseljenosti iznosi 96 stanovnika/km 2, Be
je glavni grad(oko 1,7 miliona stanovnika). Zvanini jezik koji se govori je nemaki, a zvanina
valuta je evro (EUR). Republika Austrija se granii sa Nemakom i ekom na sevru, Slovakom i
Maarskom na istoku, Slovenijom i Italijom na jugu, vajcarskom i Lihtentajnom na zapadu i
nema izlaz na more. Bruto domai proizvod (BDP) iznosi 253 126 milijardi $ ili 31 400 $ po
stanovniku. Na slici 1 moe se videti poloaj Austrije na karti Evrope, zastava i grb Austrije.

Slika 11: poloaj Austrije na karti Evrope, zastava Austrije, grb Austrije

3. FIZIKO GEOGRAFSKE ODLIKE I PRIRODNI POTENCIJALI

AUSTRIJE
3.1 Poloaj i reljef
Austrija se nalazi u centralnoj (srednjoj) Evropi. Ona je izrazito alpska drava, jer Alpi
zauzimaju dve treine njene ukupne povrine. Alpi se prostiru od zapada ka istoku i sastavljeni su
od tri paralelna venca, meu kojima, uz reke In (Inn), Ens (Enns), Muru, Dravu i Salcah (Salzach)
lee gusto naseljene doline. Srednji i najvii venac ine Sredinji Alpi (tu se nalazi najvii vrh
Austrije - Grosglokner - Grossglockner sa visinom od 3797 metara). Ovaj planinski venac je
uglavnom sainjen od metamorfnih stena i u viim podrujima je uglavnom zaleen. Severno od
njih su Severni krenjeki Alpi. Krajnji juni deo zauzimaju Juni krenjaki Alpi. Kreui se od
zapada ka istoku, Alpi se sniavaju i utapaju se u tercijarne stene zapadnog dela Panonske nizije,
koje su ralanjene u niske, gusto naseljene i plodne breuljke Gradia i dela tajerske. Severno od
Alpa nalaze se brdovito alpsko predgorje (koje je uglavnom sainjeno od nanosa planinskih reka,
1

http://sr.wikipedia.org/wiki/:EU-Austria.svg ,http://sr.wikipedia.org/wiki/:Flag_of_Austria.svg,
http://sr.wikipedia.org/wiki/:Austria_Bundesadler.svg, 01.12.2011.

delimino prekrivenih lesom i oblikovanih radom gleera). Na rubu Alpa pruaju se gusto naseljene
kotline, ispunjene renim i glaerskim nanosima (Beka, Gradianska i Klagenfurtska kotlina).

3.2 Klima
U zapadnom i sredinjem delu preovladava alpska klima koja, kako se kreemo prema istoku,
prelazi postepeno u umerenu kontinantalnu klimu. Koliina padavina u alpskom podruju iznosi od
1200 do 2000 mm, na jugu i severoistoku zemlje do 1700 mm, a u kotlinama i na panonskom rubu
od 600 do 1000 mm. U kotlinama se, u zimskom periodu, esto javljaju magle.

3.3 Hidrografija
Najvea reka je Dunav, iji je tok gotovo u potpunosti regulisan sa devet hidroelektrana. Vee
reke su jo: In sa svojom desnom pritokom Salcahom, zatim reka Ens, Ips, Raba i Drava sa levom
pritokom Murom. Vea leva pritoka Dunava je granina reka Morava. Du zapadne granice sa
vajcarskom tee Rajna. Alpske reke imaju veliki pad sa vikom vode nakon topljenja snega u
prolee i topljenja leda u pozno leto. Crnomorskom slivu pripada 96% renih tokova, dok se samo
jedan manji deo uliva na severu u Vltavu i sa Labom u Severno more.
Austrija obilnije i mnogobrojnim gleerskim jezerima u podnoju Alpa koja su nastala jo u
ledeno doba. To su Atersko jezero (Attersee), Traunsko jezero (Traunsee), Mondsko jezero
(Mondsse), jezero Svetog Volfganga (Sankt Wolfgangsee), zatim to su jezera u Klagenfurtskoj
kotlini (na primer Vertersko jezero Wrther See, Miltetsko jezero Millsttter See, Osiko
jezero Ossiacher See i Belo jezero Weissensee). Na zapadu Austriji pripada i deo Bodenskog
jezera (Bodensee), a na istoku zemlje vei deo plitkog Neiderskog jezera (Neusiedler See).
U Alpskim dolinama ima i vie akumulacionih jezera koja slue za dobijanje elektrine energije.

3.4 Zemljite i vegetacija

Na planinama je vegatacija rasporeena prema visinskim pojasevima: do 1000 metara nalaze se
meovite ume (bukva, hrast, lipa, javor), iznad toga su etinarske ume (najvie je zastupljena
smreka), a na gornjoj granici ume ari. Na Sredinim Alpima se nalaze mnogobrojni gleeri (ima
ih ukupno 925; najvei je kod najvieg vrha Grosgloknera). ume prekrivaju 42% ukupne teritorije,
dok su nii delovi (doline i kotline) intezivno obraeni.

4. DRUTVENO GEOGRAFSKE KARAKTERISTIKE AUSTRIJE

4.1 Stanovnitvo
Austrija spada u zemlje sa vrlo niskom stopom prirodnog prirataja, i sa sve starijim
stanovnitvom. Natalitet je izrazito opao nakon 1964. godine, pa je ve 1975. godine broj umrlih
prvi put premaio broj roenih. Istovremeno sa ovim procesima dolo je do znaajnog smanjenja
veliine porodice, pa sada one u proseku imaju samo jedno dete. Meutim, u poslednje dve decenije
dolo je do laganog porasta broja stanovnitva, to je skoro u potpunosti posledica doseljavanja. U
Austriji ivi 91% Austrijanaca kojim je maternji jezik nemaki, oko 60 000 Slovenaca u Korukoj i
tajerskoj, 45 000 Hrvata u Gradiu, 16 000 Maara i 7 000 eha. Stranaca ima oko 9%, najvie iz
drava nekadanje Jugoslavije, zatim iz Turske i Nemake, dok u inostranstvu ivi oko 400 000
Austrijanaca, najvie u Nemakoj. Po verskoj pripadnosti ima 73% katolika, 4% protestanata i oko
3% muslimana.
Stopa nataliteta iznosi 9,4 a mortaliteta 8,9. Prirodni prirataj je 0,5, a smrtnost
novoroenadi 4,1. Oekivana duina ivotnog veka je 75,8 godina za mukarce i 81,7 godina za
ene. Udeo stanovnitva mlaeg od 15 godina je 16,6% dok je procenat starijih od 60 godina
21,5%. Udeo gradskog stanovnitva je 67,4%. to se tie obrazovne strukture (podaci se odnose na
osobe starije od 25 godina) sa osnovnom kolom ima 37,5%, sa srednjom kolom 44,6% dok sa

viom kolom ili fakultetom ima 11,6% stanovnitva. Udeo nepismenog stanovnitva je manji od
1%.

4.2 Naseljenost
Oko 60% alpskog podruja nije naseljeno i ak 70% stanovnitva ivi u niim predelima,na
nadmorskoj visini ispod 500 metara. Najgue su naseljene meuplaninske kotline
(Beka,Graka,Klagenfurtska),Alpsko predgorje i ire doline u Alpima (dolina Mure, Rajne i
okolina Inzbruka).
Vei gradovi su Be (oko 1,7 miliona stanovnika), Grac (226 000 stanovnika), Linc (184 000
stanovnika), Salcburg (143 000 stanovnika), Inzbruk (114 000 stanovnika), Klagenfurt (90 000
stanovnika) i Filah (58 000 stanovnika).

4.3 Dravno ureenje

Austrija je parlamentarna demokrtska savezna republika koja se sastoji od osam saveznih
pokrajina i Bea kao posebne upravne jedinice. Dananji ustav je donet 1.oktobra 1920. godine, a
dopunjen je 1929. i ponovo je prihvaen 27.aprila 1945. godine.
Pravo glasa imaju svi austrijski dravljani koji su stariji od 18 godina. Predsednik republike bira
se na neposrednim izborima na est godina, i on moe biti izabran samo dva puta zaredom. Savezna
Skuptina je dvodomna , sastoji se od Nacionalnog i Saveznog vea. Nacionalno vee ima 183
poslanika koji se na optim izborima biraju na etiri godine. Da bi stranka ula u skuptinu, mora
dobiti najmanje 4% glasova. Savezno vee ima 64 lana, koje biraju skuptine saveznih pokrajina
(broj se odreuje prema broju stanovnika savezne pokrajine). Svaki zakon koji izglasa Nacionalno
vee mora potvrditi i Savezno vee, osim kada je re o dravnom budetu, koji je u potpunosti u
nadlenosti Nacionalnog vea.
Predsednika vlade (saveznog kancelara) imenuje predsednik republike, a na predlog saveznog
kancelara imenuje i ministre. Vlada mora imati veinsku podrku u Nacionalnom veu. Svaka
savezna pokrajina ima svoju skuptinu, u koju se predstavnici biraju na pet godina, a samo u
Gornjoj Austriji na est godina.

4.4 Savezne pokrajine

Austrija je parlamentarna republika sastavljena od osam saveznih pokrajina i Bea kao posebne
upravne jedinice.
Burgenland (ili Gradie) je pokrajina u istonom delu Austrije. Burgenland je jedna od
manjih pokrajina po povrini, a po broju stanovnika (oko 280 000) je najmanja austrijska pokrajina.
Burgenland je ravniarsko podruje gde se stanovnitvo oduvek bavilo poljoprivredom. Odlikuje se
umereno kontinentalnom klimom. Danas je to jedna od retkih pokrajina koje primaju podrku za
razvoj lokalne privrede od Evropske Unije i drave Austrije.

Slika 22: Burgenland na karti Austrije i zastava

2

http://sr.wikipedia.org/wiki/:Burgenland_in_Austria.svg,
http://sr.wikipedia.org/wiki/:Burgenland_Wappen.svg, 01.12.2011.

Koruka je pokrajina u junom delu Austrije. Glavni grad je Klagenfurt. Koruka je po

povrini peta pokrajina, a po broju stanovnika (preko 550 000) se nalazi na estom mestu. Koruka
je planinsko podruje u srcu Alpa. Zbog znaajne nadmorske visine i planinskog tla ima otriju
kontinentalnu klimu, koja samo u najviim delovima prelazi u planinsku. Koruka je visoko
razvijena pokrajina, posebno okolina Klagenfurta.Tu je smetena i najgua mrea saobraajnica.

Slika 33:Koruka na karti Austrije igrb

Donja Austrija je pokrajina u severoistonom delu zemlje. Ona okruuje Be (koji je zbog
svog zanaaja i brojnosti danas zasebna pokrajina). Glavni grad je Sankt Pelten. Po povrini je
najvea pokrajina u dravi, a sa preko 1 600 000 stanovnika posle Bea je druga po veliini. Donja
Austrija ima umereno kontinentalnu klimu. To je visoko razvijena pokrajina, posebno oko Bea.
Kroz ovu pokrajinu prolaze vane saobraajnice. Pored industrije, razvijenu su vinogradarstvo,
voarstvo i umarstvo.

Slika 44: Pokrajina Donja Austrija na karti Austrije i grb

Gornja Austrija je pokrajina u severnom delu drave. Glavni grad je Linc. Po povrini i po
broju stanovnika (oko 1,4 miliona) nalazi se na etvrtom mestu. Preovlauje umereno kontinentalna
klima, koja u viim delovima prelazi u planinsku. Pored tradicionalno visoko razvijene industrije
oko Linca razvijen je turizam i poljoprivreda (posebno vinogradarsvo i voarstvo).

http://sr.wikipedia.org/wiki/:Krnten_in_Austria.svg,
http://sr.wikipedia.org/wiki/:Kaernten_CoA.svg, 01.12.2011.
4

http://sr.wikipedia.org/wiki/:Niedersterreich_in_Austria.svg,
http://sr.wikipedia.org/wiki/:Niedersterreich_CoA.svg, 01.12.2011.

Slika 55: Pokrajina Gornja Austrija na karti Austrije i grb

Salcburg je pokrajina u centralnom delu Austrije. Glavni grad pokrajine je istoimeni grad
Salcburg. Po povrini Salcburg je esta pokrajina u dravi a po broju stanovnika (oko 550 000)
nalazi se na sedmom mestu. Salcburg je planinsko podruje, u veem delu pokrajine pruaju se
Alpi. Zbog ovoga pokrajina ima otru kontinentalnu klimu, koja u viim delovima prelazi u
planinsku. Znaajan je i broj lednikih jezera. Salcburg ima gustu mreu saobraajnica. Pored
industrije, razvijena je i poljoprivreda (posebno stoarstvo) kao i turizam (posebno je razvijen
zimski turizam na Alpima). Grad Salcburg je zbog svog vrednog starog jezgra uvren na listu
kulturne batine UNESKO-a. On je po poseenosti na drugom mestu posle Bea.

Slika 66: Pokrajina Salcburg na karti Austrije i grb

tajerska je pokrajina koja se protee od sredinjeg ka jugoistonom delu drave. Glavni
grad je Grac, koji je posle Bea najvei grad u Austriji. Po povrini tajerska je na drugom mestu ,
po broju stanovnika (preko 1,2 miliona) nalazi se na etvrtom mestu. Po reljefu tajerska je
podeljena na dva razliita dela. Juni i istoni deo se nalaze na obodu Panonske nizije sa
nadmorskom visinom od 200 do 400 m, dok je u sredinjem i severnom delu planinski reljef koji
pripada Alpima. Sredinjim delom protie reka Mura, istoni deo je u slivu reke Rabe, dok je
severno deo tajerske u slivu Ensa. tajerska se naziva i zelenom pokrajinom, jer je oko 61% njene
povrine pokriveno umama.

Slika 77: Pokrajina tajerska na karti Austrije i grb

5

http://sr.wikipedia.org/wiki/:Obersterreich_in_Austria.svg,
http://sr.wikipedia.org/wiki/:Obersterreich_Wappen.svg,01.12.2011.
6
7

http://sr.wikipedia.org/wiki/:Salzburg_in_Austria.svg, 01.12.2011.
http://sr.wikipedia.org/wiki/:Steiermark_in_Austria.svg, 01.12.2011.

Tirol zuzima zapadni deo Austrije, glavni grad je Inzbruk. Jedinstvenost Tirola meu
ostalim pokrajinama je njegova fizika podeljenost na vei Severni Tirol i manji Istoni Tirol.
Meusobno udaljenje je oko 20 kilometara. Tirol je planinsko podruje, u veem delu pokrajine
pruaju se Alpi. U Istonom Tirolu glavna reka je Drava. Kroz Severni Tirol protie reka In. Doline
ovih reka su glavne veze sredinjeg i rubnih delova pokrajine. U Tirolu postoji i niz manjih
lednikih jezera, od kojih je najpoznatije jezero Ahen. Po poslednjim podacima Tirol ima oko 530
000 stanovnika, najnaseljenija je oblast oko glavnog grada pokrajine Inzbruka. Tirol je
tradicionalno naseljen austrijskim Nemcima. Razvijeno je stoarstvo kao i zimski turizam na
Alpima.

Slika 88: Pokrajina Tirol na karti Austrije i grb

Forarlberg je pokrajina koja zauzima krajnji zapadni deo Austrije. Glavni grad je Bregenc.
Po povrini ova pokrajina je vea jedino od grada pokrajine Bea. Kroz istoni deo proteu se Alpi,
dok zapadnom granicom prema vajcarskoj protie reka Rajna. Ova pokrajina svojom
severozapadnom granicom izlazi na veliko Bodensko jezero. Forarlberg ima 370 000 stanovnika, pa
se nalazi na osmom mestu po veliini (manje stanovnika jedino ima Burgenland). Dolina Rajne je
mnogo bolje naseljena od odstatka pokrajine i sa gustinom naseljenosti od 140 stanovnika/km 2, ova
pokrajina je iza Bea najgue naseljeni deo Austrije. Pokrajina je u privrednom smislu znaajno
razvijenija od austrijskog proseka i spada u red najbogatijih oblasti sveta.

Slika 99: Pokrajina Forarlberg na karti Austrije i grb

Be je glavni grad i ujedno i jedna od saveznih drava Austrije. Sa oko 1 690 000
stanovnika (2,4 miliona na irem podruju grada) Be je deseti najvei grad Evropske Unije, daleko
najvei grad Austrije i njeno politiko, ekonomsko i kulturno sredite. Grad lei na Dunavu u
najistonijem delu Austrije nedaleko od granice sa Slovakom. Be je danas jedan od najvanijih
kongresnih centara na svetu i sedite mnogih meunarodnih institucija, od kojih su najznaajnije
Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), Meunarodna agencija za nuklearnu
energiju (IAEA), Organizacija zemalja izvoznica nafte (OPEC) i jedan od etiri centara
Organizacije Ujedinjenih nacija. Be je na osnovu studije o kvalitetu ivota 2009 i 2010. godine
proglaen za najbolji grad za ivot na svetu.
Be je najmanja savezna pokrajina Austrije. Okruuje ga pokrajina Donja Austrija. Slovaka
prestonica Bratislava udaljena je svega 60 km od Bea, i to je jedinstven primer u Evropi da se dva
glavna grada nalaze na tako maloj udaljenosti jedan od drugog. Be ima umereno kontinentalnu
8

http://sr.wikipedia.org/wiki/:Tirol_in_Austria.svg, http://sr.wikipedia.org/wiki/:Tirol_Wappen.svg,
01.12.2011.
9

http://sr.wikipedia.org/wiki/:Vorarlberg_in_Austria.svg,
http://sr.wikipedia.org/wiki/:Vorarlberg_CoA.svg, 01.12.2011.

klimu sa vlanim uticajima iz zapadne Evrope (odnosno Atlantika) i hladnijim kontinentalnim

uticajem sa istoka.
Neposredno pred I svetski rat Be je imao preko 2 000 000 stanovnika i bio je jedan od pet
najveih gradova u svetu. Najvei broj doseljenika bio je ekog porekla, zbog ega je Be postao
drugi najvei eki grad, posle Praga. Sve do 80-tih godina 20. veka broj stanovnika se
smanjivao, jer se veliki broj maarskih i ekih doseljenika posle I Svetskog rata vratio u svoje
novonastale drave (nastale raspadom Austrougarske monarhije). Nakon 80-tih godina dolazi do
velike migracije stanovnitva sa prostora bive Jugoslavije (uglavnom iz Srbije i Bosne i
Hercegovine). Danas oko 16% stanovnika Bea ima dravljanstvo neke druge drave (najvie iz
Srbije, Turske, BiH i Poljske).
Be je peti najbogatiji region Evropske Unije (uz London, Luksemburg, Brisel i Hamburg).
To je grad visokog ivotnog standarda, niske stope kriminaliteta i visokog nivoa line i socijalne
sigurnosti stanovnitva.

Slika 1010: Pokrajina Be na karti Austrije i grb

5. PROSTORNI RAZMETAJ PRIVREDE AUSTRIJE

Za izvozno orijentisanu i vrlo raznoliku austrijsku privredu karakteristian je veliki udeo
dravnog i javnog sektora (oko 1/3 u ukupnom BDP-u), iako se on nakon ulaska u Evropsku Uniju
delimino privatizuje. Austrijska privreda se odlikuje velikom stabilnou a retki socijalni sporovi
su rezultat tzv. Privrednog i socijalnog partnerstva izmeu poslodavaca, radnika i drave.
Karakteristika je i velika i uska povezanost sa nemakom privredom.
U razliitim privrednim granama zaposlen je razliit broj radnika i one razliito uestvuju u
stvaranju BDP-a.
Tabela 111: Uee privrednih grana u BDP-u i broj zaposlenih
Privredna grana

10
11

BDP 1999 (%)

Zaposleni 2001 (%)

Poljoprivreda i umarstvo

2,0

5,6

Rudarstvo i industrija

19,1

19,8

Graevinarstvo

7,8

9,9

Javne slube

2,3

0,8

Saobraaj i veze

6,6

6.7

Trgovona i ugostiteljstvo

15,7

21,6

Finansije i poslovne usluge

20,7

11,1

Javna uprava, odbrana i uslune

delatnosti

19,1

24,6

Ostalo

6,7

http://sr.wikipedia.org/wiki/:Austria_location_map.svg, 01.12.2011.
Dr Karel Natek i Marjeta Natek, Drave sveta, Mladinska knjiga, Beograd 2005.

10

5.1 Poljoprivreda
Najvanija poljoprivredna podruja nalaze se u Bekoj kotlini, u Gradiu, tajerskoj i
Klagenfurtskoj kotlini. Glavne biljne kulture su jeam, penica, kukuruz, eerna repa i krompir.
U stoarstvu je najznaajnije govedarstvo, dok u niim podrujima i u blizini saobraajnica
preovladava mlekarstvo.
Podruje bogata vonim plantaama nalaze se u alpskom predgorju i na istoku zemlje, naroito
u isonim delovima tajerske (jabuke i kruke), Gradiu (jabuke, kajsije, trenje),u Gornjoj
Austriji (jabuke). Vinogradarstvo je zastupljeno na rubu Beke kotline (uz Neidersko jezero) i u
junim delovima tajerske.

5.2 Rudarstvo i energetika

Austrija poseduje prilino rudno bogatstvo, pre svega rudu gvoa, magnezit, grafit i kamenu
so. Lignita ima u tajerskoj i Gornjoj Austriji. Oko Bea se nalaze nalazita nafte i zemnog gasa.
Meutim Austrija vei deo nafte uvozi iz luke Trst naftovodom Trst Be, a zemni gas uvozi iz
Rusije (preko transaustrijskog gasovoda prema Italiji sa ogrankom u Sloveniji). Skladita zemnog
gasa se nalaze severno od Bea.
Austrija 2/3 elektrine energije dobija iz mnogobrojnih hidroelektrana (sve vee hidroelektrane
su od 1947. godine u vlasnitvu drave). Najvee hidroelektrane su na Dunavu (ima ih ukupno 9),
zatim na Dravi, Ensu i Inu. Termoelektrane se nalaze u veim gradovima i njihovoj okolini,
posebno oko Bea, zatim oko Linca i Graca. Veina elektrine energije iz termoelektrana se dobija
iz zemnog gasa i lo ulja.

5.3 Industrija
Austrija se odlikuje vrlo raznolikom industrijom, kvalifikovanom radnom snagom i efektivnom
infrastrukturom. Po itavoj dravi rasporeeni su mala i srednja preduzea, koja su izrazito
usmerena prema izvozu. Vei deo teke industrije (naroito proizvodnja eleza, mainogradnje,
metalna i hemijska industrija) posle II svetskog rata preao je u vlasnitvo drave, ali je tokom 80.
tih i 90. tih godina 20. veka veliki deo opet bio privatizovan tokom obimnog programa
prestrukturiranja dravnog sektora. Crna i obojena metalurgija veim su delom u vlasnitvu drave.
Najvanija podruja metalne industrije i mainogradnje su Be sa okolinom i Linc. Hemijska
industrija je uz metalnu i prehrambenu najznaajnija grana. Proizvodi iroku paletu sirovina i robe
za iroku potronju. Najvaniji centri su Linc (vetaka ubriva, plastine mase, hemikalije, lekovi),
Be (kozmetika, deterdenti, lekovi, boje, lakovi), Sankt Pelten (vetaka vlakna), vehat (rafinerija
nafte i proizvodnja plastinih masa).
Elektrina i elektronska industrija plasiraju na trite mnogobrojne proizvode, od elektrinih
lokomotiva do mikroelektronike. Glavni centar je Be i njegova okolina, a ostali centri su Grac,
Klagenfurt i Filah. Kod Salcburga je najvea evropska fabrika kompakt diskova.
Drvna industrija je takoe veoma razvijena. Skoncentrisana je uglavnom, kao i industrija papira,
u blizini izvora sirovina, To je uglavnom podruje oko alpskih dolina, gde rade mnoge fabrike
nametaja i preko 2000 pilana.
Tekstilna industrija se u potpunosti oslanja na uvozne sirovine i komponente. Centar ove
industrije, koja je trenutno u velikoj krizi, je u Forarlbergu, gde se razvila iz domae radinosti.
Pored Forarlberga, glavi centar je i Beka kotlina.
Prehrambena industrija je druga najznaajnija privredna grana, najrazvijenija je u Beu i
njegovoj okolini, a zatim i na podrujima intezivnog bavljenja zemljoradnjom.

11

Od drugih industrijskih grana treba jo pomenuti cementnu, staklarsku, proizvodnju guma kod
Bea, koarsku i obuarsku industriju (skoncentrisane u Gracu i Feldkirhenu), kao i razvijenu
duvansku industriju.

5.4 Turizam
Austriju godinje poseti oko 19 miliona turista, od tog broja vie od polovine je iz Nemake.
Zimi preovladava skijaki turizam koji je razvijen u zapadnom delu zemlje, gde se nalaze
mnogobrojni, veliki i svetski poznati centri zimskih sportova (kao npr. Selden, Kicbil, Leh,
Mitelberg, Tuks).
Leti su najprivlanija alpska jezera, posebno ona u Korukoj, seoski turizam i planinarenje, ali
letnji turizam je u velikoj krizi zbog zavisnosti od nemakih turista i prezasienosti turistike
ponude. Znaajni turistiki centri su stari, istorijski gradovi, posebno Be i Salcburg.

5.5 Saobraaj
to se tie drumskog saobraaja, njega odlikuje gusto i kvalitetno izgraena mrea puteva (oko
133 000 kilometara, od toga 1 650 kilometara autoputeva). Osim gustog unutranjeg saobraaja,
vrlo je znaajan tranzitni putniki i teretni saobraaj. elezniki saobraaj je vrlo razvijen. Austrija
ima oko 6 200 kilometara eleznikih pruga (od toga 3 800 kilometara elektrifikovanih), kojima
uglavnom upravlja Austrijska dravna eleznica.
Vodeni saobraaj je uglavnom vezan za Dunav (446 km), pre svega tranzitni saobraaj. Najvea
pristanita su Be i Linc. Veliki deo spoljne trgovine i razmene odvija se sa lukama u Trstu (Italija),
Hamburgu (Nemaka) i Kopru (Slovenija).
Vazduni saobraaj sve vie dobija na znaaju. U Austriji postoji 6 aerodroma na kojima se
odvija redovan putniki saobraaj. To su Be, Grac, Klagenfurt, Inzbruk, Linc i Salcburg. Glavni
domai prevoznik je Austrian Airlines (koji je osnovan 1958), a koji je u veinskom vlasnitvu
drave.

6. POLITIKO GEOGRAFSKA SVOJSTVA AUSTRIJE

6.1 Starija istorija i Habzburgovci
Posle raspada Rimskog carstva podruje dananje Austrije u 6. veku naselila su bavarska i
slovenska plemena. U 9.veku zapoela je snana nemaka (bavarska) kolonizacija alpskih podruja.
Istoni deo dananje Austrije je od 1278. godine bio pod Habzburgovcima. Oni su jo osvojili i
Koruku, Kranjsku, Tirol, delove Istre i Trst. U 15. i 16. veku austrijske zemlje su ugroavali Turci
i zbog njih je bila osnovana Vojna krajina. Posle turskog poraza pred Beom (1683.) Austrija je
postala evropska velesila.

6.2 Austrougarska i Prva republika

U revoluciji koja je izbila marta 1848. godine snano su se izrazile tenje nenemakih naroda
(pre svega Maara i eha) za samostalnou. Austrougarskom nagodbom (1867.) nastala je
Austrougarska monarhija. Posle poraza u I svetskom ratu monarhija se raspala.
U novembru 1918. godine proglaena je Nemaka austrijska republika, koja je trebalo da
postane deo Nemake, ali su drave pobednice to spreile i postigle osnivanje Republike Austrije.
Ovo je bila tzv. prva republika. Potresale su je velike suprotnosti kao i teka privredna kriza (1931. i
1932. godine).

12

6.3 Drugi svetski rat i Druga republika

Politiki podeljena Austrija oslonila se neposredno pred poetak II svetskog rata na faistiku
Italiju i skoro bez otpora postala rtva nemake okupacije (1938.). Iako je vei deo stanovnitva
podravao nacionalsocijalizam, velike sile su tretirale Austriju kao prvu rtvu nemake ekspanzivne
politike te su se Moskovskom deklaracijom (1943.) obavezale da e je posle rata obnoviti u
granicama koje je ta zemlja imala pre 1938. godine. Do maja 1945. godine oslobodile su je
amerike, britanske i ruske trupe i razdelile na okupacione zone.Potpunu suverenost tzv. druga
republika dobila je Austrijskim dravnim ugovorom (koji su maja 1955. potpisali ministri spoljnih
poslova SAD, SSSR, Velike Britanije, Francuske i Austrije). Tim ugovorom su je u potpunosti
obnovili unutar granica iz 1938., zabranili joj udruivanje sa Nemakom i povukli okupacione
snage, a u zamenu za to Austrija je morala garantovati da e biti potpuno i trajno neutralna.
Austrija je 1960. bila jedna od zemalja osnivaa udruenja EFTA (European Free Trade
Agreement), a 1972. sa Evropskom Zajednicom sklopila je sporazum o slobodnoj trgovini. 1989. je
zvanino zatraila pristup u Evropsku Uniju, ija je punopravna lanica postala 1 januara 1995.
Austrija je od 1 januara 1999. lanica EMU (Evropske Monetarne Unije) za zajednikom valutom
evrom.

7. OPTE KARAKTERISTIKE DRAVE SLOVENIJE

Zvanini naziv je Republika Slovenija. Po dravnom ureenju je parlamentarna republika.
Slovenija zauzima povrinu od 20 256 km2 i prema poslednjem popisu ima 2 000 000 stanovnika.
Gustina naseljenosti iznosi 98,6 stanovnika/km2. Glavni grad je Ljubljana a slubeni jezik je
slovenaki. Zvanina valuta je evro (EUR). Bruto domai proizvod (BDP) iznosi 27 750 milijardi $,
ili 13 900 $ po stanovniku. Slovenija je primorska i podalpska zemlja koja se na zapadu granii sa
Italijom, na severu sa Austrijom, na severoistoku sa Maarskom, na istoku i jugu sa Hrvatskom. U
jugozapadnom delu, u Piranskom zalivu, ima izlaz na Jadransko more. Na slici 11 moemo videti
poloaj Slovenije na karti Evrope, zastavu i grb.

Slika 1112: poloaj Slovenije na karti Evrope, zastava i grb

8. FIZIKO GEOGRAFSKE ODLIKE I PRIRODNI POTENCIJALI

SLOVENIJE
8.1 Poloaj i reljef
Slovenija lei na dodiru srednje i june Evrope, na prostoru gde se sueljavaju Alpi, Dinarske
planine, Panonska nizija i Sredozemlje. U severozapadnom delu zemlje nalaze se Juni krenjaki
Alpi, koji se sastoje iz krenjaka i dolomita (Julijski Alpi). Za Julijske Alpe su naroito
karakteristine prostrane krake visoravni, koje se nalaze na nadmorskoj visini od 1200 do 1800
12

http://sr.wikipedia.org/wiki/:EU-Slovenia.svg, http://sr.wikipedia.org/wiki/:Flag_of_Slovenia.svg,
http://sr.wikipedia.org/wiki/:Coat_of_Arms_of_Slovenia.svg, 01.12.2011.

13

metara, nad kojima se uzdiu strmi vrhovi, najvii je Triglav (2 864 m). Na severu Slovenije nalaze
se Centralni Alpi, koji se sastoje od metamorfnih i magmatskih stena. Juno od Alpa (iz pravca
zapada prema severoistoku) protee se iroko Predalpsko pobre. Istono od Ljubljanske kotline
pruaju se idui od zapada ka istoku, dugi lanci Posavskih brda. Prema istoku lanci se polako
sputaju ka obodnim delovima Panonske nizije. Izmeu brda su gusto naseljene kotline
(Ljubljanska, Celjska, Velenjska, Krka kotlina).
U istonom delu Slovenija dopire do zapadnih ivica Panonske nizije, gde preovlauje nisko,
razueno zemljite. Juni deo drave pripada Dinarskim planinama. U jugozapadnom delu ove
planine se sputaju strmin padinama (ija visina ponegde dosee visinu od preko 1 000 m) prema
primorskom delu Slovenije. Reljef je izgraen od krenjaka i dolomita, a pod povrinom su
mnogobrojne krake peine sa ukrasima (npr Postojnska jama, Krina jama, Planinska jama i dr).
Kreui se ka istoku, reljef polako prelazi u niske breuljke.
Slovenija ima izlaz i na severni deo Jadranskog mora, preko Piranskog zaliva. Piranski zaliv je
dugaak 19 km2 i deo je Transkog zaliva. Zaliv je predmet spora izmeu Slovenije i Hrvatske. Na
slovenakom delu nalaze se gradovi Piran, Portoro i Kopar.
Kopar je jedan od veih gradova u Sloveniji i najvaniji je grad Slovenakog primorja. Kopar je
glavna pomorska luka Slovenije. Grad se nalazi blizu italijanske granice. Ova luka je veoma
znaajna po pretovaru robe za jugoistonu Evropu.

Slika 1213: Luka Kopar

Na slici 13 vidimo detalj iz Postojnske jame.

Slika 1314: Postojnska jama

13

http://kraji.eu/PICTURES/obalno_notranjska/obala/koper/luka_koper/IMG_2855_luka_koper_big.jpg, 01.12.2011.

14

http://www.flyingoranges.com/entries/2008-09-20-Postojnska%20jama.html, 01.12.2011.

14

8.2 Klima
U centralnim delovima zemlje preovlauje umereno kontinentalna klima, na istoku je
subpanonska, u primorju submediteranska, a u viim planinskim predelima je planinska.

8.3 Hidrografija
Slovenija lei na razvou izmeu Jadranskog i Crnog mora. U oblinje Jadransko more otiu vode
sa samo 10% povrine. U tom delu je najvea reka Soa. Reke u unutranjosti veinom teku prema
jugoistoku, a neke od najveih su Mura, Drava i Sava (sa svojim pritokama Savinjom, Ljubljanicom
i Krkom) kao i reka Kupa. U Julijskim Alpima lee Bohinjsko i Bledsko jezero.

Slika 1415: Bohinjsko i Bledsko jezero

9. DRUTVENO - GEOGRAFSKE KARAKTERISTIKE SLOVENIJE

9.1 Stanovnitvo
Meu autohtonim stanovnitvom veinu ine Slovenci (83,1%). Maara ima u istonom delu
drave tzv. Prekomurju, Italijana ima u obalskim gradovima. Romi su veinom ve stalno naseljeni
u Prekomurju i Dolenjskom. Pored njih oko 11,5% stanovnitva otpada na doseljenike iz bivih
republika SFRJ (najvie iz Srbije i BiH).
Verski je opredeljeno 63,6% stanovnitva, najvie ja katolika (57,8%) i protestanata (6,8%).
Osim njih u Sloveniji ivi oko 46 000 pripadnika pravoslavne veroispovesti (2,3%) i oko 47 000
muslimana (2,4%).
Stopa natalitata iznosi 8,8 , mortaliteta 9,3, to znai da Slovenija ima negativan prirodni
prirataj od 0,5. Oekivana duina ivotnog veka za mukarce iznosi 72,1 godina, a za ene
79,6 godina. Udeo stanovnitva mlaeg od 15 godina u ukupnoj populaciji je 16,1%, a udeo starijih
od 60 je 19,0%. U gradovima ivi neto vie od polovine stanovnika (50,3%). Udeo nepismenog
stanovnitva je manji od 1%.

9.2 Naseljenost
Slovenija ima slinu gustinu naseljenosti kao i ostale srednjoevropske drave. Gustina
naseljenosti se poveala nakon II svetkog rata u kotlinama i dolinama (Ljubljanska, Celjska, Krka,
Velenjska, Murska ravnica). U brdovitim predalpskim i dinarskokrkim krajevima naseljenost je
vrlo retka.
Vei gradovi u Sloveniji su Ljubljana (259 000 stanovnika), Maribor (94 000), Celje (38 000),
Kranj (35 000), Velenje (26 000), Koper (23 000) i Novo Mesto (22 000).

15

http://kraji.eu/PICTURES/gorenjska/bohinj_z_okolico/bohinjsko_jezero/severna_stran/IMG_5401_bohinj_bohinjsko_
jezero_pozimi_big.jp , http://kraji.eu/slovenija/blejsko_jezero_juzna_stran/IMG_3138_blejsko_jezero_grad_otok/slo,
01.12.2011.

15

9.3 Dravno ureenje

Slovenija je parlamentarna republika. Trenutno je na snazi Ustav koji je donela tadanja
republika skuptina 23. decembra 1991.godine. Pravo glasa imaju svi slovenaki dravljani stariji
od 18 godina. Predsednik republike bira se na optim izborima na pet godina, a moe biti izabran
samo dva puta zaredom. On raspisuje izbore za dravnu skuptinu i proglaava zakone.
Parlament se sastoji od Dravne skuptine i Dravnog vea. Dravna skuptina (Dravni zbor)
ima 90 poslanika koji se biraju na optim izborima na 4 godine. Dravno vee (Dravni savet)
zastupa nosioce socijalnih, privrednih, strunih i lokalnih interesa i ima 40 lanova. lanovi se
biraju na 5 godina.

10. PROSTORNI RAZMETAJ PRIVREDE SLOVENIJE

Slovenija, kao nekadanja socijalistika drava , relativno je lako i uspeno prebrodila teak
period tranzicije, tj. prelaska na trinu privredu. Jedan od razloga je i taj to je, jo u nekadanjoj
SFRJ, Slovenija bila najrazvijeniji deo i uveliko usmerena prema zehtevnijim zapadnim tritima.
Druge bitne karakteristike slovenake privrede bile su raznolik privredni sistem i preovladavanje
malih i srednjih preduzea, zatim dobro razvijena saobraajna i druga infrastruktura, povoljan
geografski poloaj na raskru saobraajnih pravaca, kao i blizina zapadnoevropskih i
srednjoevropskih trita.

10.1 Poljoprivreda
Poljoprivreda ostvaruje samo oko 2,5% BDP-a, njen drutveni znaaj je mnogo vei jer prua
snabdevanje osnovnim namirnicama i obezbeuje ouvanje naseljenosti sela. Poljoprivreda je
usmerena na stoarstvo, dok obrada zemlje vie preovlauje u ravniarskom delu (na severoistoku
zemlje) i dnu veih kotlina.
Preovladava proizvodnja krmnog bilja. Od itarica se dosta gaji kukuruz i penica, a manje
jeam, ra, zob i heljda. U Ljubljanskoj kotlini vana je proizvodnja krompira. Od industrijskog
bilja gaji se eerna repa i hmelj. U sredozemnom delu Slovenije naroito su povoljni uslovi za
gajenje povra. Vane poljoprivredne grane su voarstvo i vinogradarstvo. Najvie se gaje jabuke i
kruke (u panonskom podruju), dok se u primorskom podruju najvie gaje breske, trenje i
kajsije. Vinograda najvie ima u severoistonom delu Slovenije (na breuljkastoj ivici Panonske
nizije) kao i u sredozemnom delu Slovenije (Kopersko primorje i Gorika brda).

10.2 Ribarstvo
Morsko ribarstvo je posle osamostaljenja u velikim problemima, jer je u nekadanjoj zajednikoj
dravi, veina ribe lovljena u teritorijalnim vodama koje danas pripadaju Hrvatskoj. Glavna ribarska
luka je Izola. iri se i gajenje slatkovodne ribe u ribnjacima.

10.3 Rudarstvi i energetika

Slovenija ima malo rudnog bogatstva i skromne zalihe fosilnih energetskih izvora. Mrki ugalj
eksploatie se u Zasavju a lignit se vadi u rudniku Velenje. U Prekomorju se eksploatiu i manje
koliine zemnog gasa. Meutim, veliki deo evog energenta Slovenija uvozi gasovodima iz Rusije i
Alira.
Od nemetala znaajno je dobijanje soli, silikatnog peska i krede. Najvie elektrine energije
proizvodi nuklearna elektrana Krko (oko 38%) a ostalo odlazi na termoelektrane i hidroelektrane.
U Krkom (istoimena optina u jugoistonom delu Slovenije) od 1982. godine radi nuklearna
elektrana u kojoj je Hrvatska suvlasnik sa 50% udela. Od hidroelektrana najvaniji je sistem 8
hidroelektrana na Dravi, Soi i Savi.

16

Slika 1516: Poloaj Krkog na karti Slovenije

10.4 Industrija
Slovenaka industrija je posle II svetkog rata postala orijentisana na proizvodnju robe iroke
potronje.
Po broju zaposlenih najvanije industrijske grane su metalna industrija i mainogradnja,
tekstilna, elektrotehnika, industrija drveta i nametaja, prehrambena i hemijska industrija. Metalna
industrija i mainogradnja su u veim gradovima, a mnoga manja preduzea rairena su po itavoj
Sloveniji, najvie livnice i fabrke metalne opreme. Glavni centri su Ljubljana, Maribor, Celje i
Nova Gorica.
Dobro je razvijena industrija saobraajnih sredstava, pre svega fabrika putnikih automobila
Reno u Novom Mestu, dok u Ljubljani postoji fabrika bicikala.
Tekstilna industrija je rairena po itavoj dravi. Ona je u velikoj krizi (od 1985. do 2005. broj
zaposlenih se smanjio za 50%). Odevna industrija je u Murskoj Soboti, Novom Mestu a u Polzeli je
fabrika arapa.
Elektrotehnika industrija je trea po broju zaposlenih. Glavna sredita su Kranj (proizvodnja
telekomunikacionih sistema i elektrinih brojila), Ljubljana (baterije i elektrini aparati). Fabrika
kunih aparata Gorenje iz Velenja razvila se u jednog od najveih proizvoaa bele tehnike u
Evropi.
Drvna industrija je nastala i razvila se oslanjajui se u potpunosti na domae sirovine i to
uglavnom u manjim mestima u predalpskom i Dinarskom krakom delu. Tu su skoncentrisane
brojne fabrike graevinske stolarije (Bled, Maribor, kofja Loka), montanih kua (Maribor) kao i
vee fabrike nametaja (u Kamniku, Pivki, Ajdovini).
Prehrambena industrija je peta po broju zaposlenih. Prerauje uglavnom domae sirovine i
snabdeva domae trite, dok se deo proizvoda izvozi. Vea preduzea mesne industrije nalaze se u
Murskoj Soboti, Mariboru, Ptuju, Celju, Ljubljani, Novoj Gorici i Pivki. Razvijena je prerada voa i
proizvodnja vonih sokova u Ajdovini.
Farmaceutska industrija je takoe dobro razvijena. Dva vodea preduzea iz ove oblasti su u
Ljubljani (Lek) i Novom Mestu (Krka). Veina proizvoda je namenjena izvozu.
Industrija graevinskog materijala zadovoljava veliki deo domaih potreba, dok se ostatak
izvozi. Glavni proizvodi su cement, kre, zidne opeke i crep. Fabrike keramikih ploica nalaze se
kod Celja.
Od ostalih industrijskih grana treba pomenuti jo gumarsku industriju u Kranju, fabrike
sportske opreme kao i staklare (najpoznatije su u Rogakoj Slatini i Hrastniku).

10.5 Turizam
Zbog velike raznolikosti predela i lake dostupnosti Slovenija ima mogunosti za razvoj veoma
razliitih oblika turizma. Sloveniju proseno godinje poseti oko 1,4 miliona turista i to najvie iz
16

http://sr.wikipedia.org/wiki/:Slovenia_location_map.svg, 01.12.2011.

17

Italije, Nemake, Austrije, Hrvatske i Holandije. Najznajniji turistiki centri su Portoro, Bled,
Ljubljana, Izola, Kranjska Gora, Moravske Toplice i Rogaka Slatina.

10.6 Saobraaj
Ukupna duina puteva iznosi 20 150 kilometara, od tog broja 82% je asfaltiranih, od ega 495
kilometara autoputeva. Trenutno se sprovodi vrlo obiman program izgradnje mree autoputeva.
Slovenija ima i 1229 kilometara eleznikih pruga, od ega je 504 kilometara elektrifikovano.
Jedini meunarodni aerodrom sa redovnim putnikim sobraajem je Brnik kod Ljubljane.
Manji aerodromi su Maribor i Portoro.

11. POLITIKO GEOGRAFSKA SVOJSTVA SLOVENIJE

11.1 Austrougarska
Austrougarskom nagodbom (1867) vei deo Slovenije je potpao pod Austrijski deo monarhije,
dok je samo Pomurje bilo ukljueno u ugarski deo. Posle sarajevskog atentata na prestolonaslednika
Franca Ferdinanda (28. juna 1914) i austrijske objave rata Srbiji (28. jula 1914) Slovenci su se nali
u I svetskom ratu. Italiji, koja je 1915. potpisala sa Antantom tajni Londonski sporazum, bili su
obeani delovi Austrougarske za uee u ratu. Iste godine, objavila je rat, pa je otvoren front na
reci Soi, na kojem je poginulo vie od milion vojnika.

11.2 Drava Srba, Hrvata i Slovenaca

Krajem maja 1917. predsednik Jugoslovenskog kluba u Beu Anton Koroec proitao je Majsku
deklaraciju kojom se zahtevalo ujedinjenje svih Junih Slovena Austrougarske monarhije u
samostalnu dravu pod vlau habzburkog cara. U jesen iste godine austrijska vlada ju je odbila.
6.avgusta 1918. Slovenci su osnovali u Ljubljani Narodno vee, a zatim 6.oktobra 1918. u Zagrebu
Narodno vee Slovenaca, Hrvata i Strba koje je 29.oktobra 1918. proglasilo samostalnu dravu
Slovenaca, Hrvata i Srba i 1.decembra 1918. udruivanje u Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca.

11.3 II svetski rat

Uoi poetka II svetskog rata,okupatori su podelili Sloveniju na tri dela (Italija,Nemaka i
Maarska).Krajem aprila 1941. godine osnovan je Oslobodilaki front slovenakog naroda,koji je
nekoliko meseci kasnije poeo oruanu borbu protiv okupatora.Borbe su se naroito intenzivirale
posle kapitulacije Italije.5.maja 1945. godine u Ajdovini je osnovana Narodna vlada Slovenije, a
29.novembra 1945.godine Slovenija je preimenovana u Narodnu Republiku Sloveniju u okviru
Federativne Narodne Republike Jugoslavije (FNRJ).

11.4 Socijalistiki period

Nakon 1948. Jugoslavija je poela da uvodi blai oblik socijalizma, koji se zasnivao na
drutvenom vlasnitvu nad sredstvima za proizvodnju i tzv. radnikom samoupravljnju. Novim
Ustavom (1963.) Slovenija je preimenovana u Socijalistiku Republiku Sloveniju.
Posle smrti Josipa Broza Tita (1980) politike i privredne prilike u Jugoslaviji poele su da se
pogoravaju. Narastale su suprotnosti izmeu naroda i sve glasniji su postajali zahtevi za
osamostaljivanjem republika.

11.5 Nezavisna Slovenija

Maja 1989. slovenaka opozicija objavila je Majsku deklaraciju, kojom je izrazila zahteve
Slovenaca za suverenom i demokratskom dravom. Nakon odranih izbora u aprilu 1990. polako je
poeo da se ostvaruje program osamostaljenja Slovenije. Slovenaka skuptina je 25.juna 1991.
proglasila nezavisnu Republiku Sloveniju, nakon ega je otpoeo proces uspostavljanja novog
18

privrednog i drutvenog ureenja. 23.decembra 1991. tadanja republika skuptina donela je nov
ustav. Slovenija se uspeno ukljuila u meunarodne organizacije: 22.maja 1992. primljena je u
UN, a 04.maja 1993. u Savet Evrope. 01.maja 2004. primljena je u Evropsku Uniju, a neto pre
toga, tanije 29.marta 2004., postala je lanica NATO.

12. ZAKLJUAK
Imajui u vidu sve prethodno reeno, donosimo zakluak da proces formiranja i nastajanja
drava, stvaranja novih saveza bilo na bazi ekonomske i/ili vojne saradnje, jo uvek traje. Austrija i
Slovenija su primer dve zemlje kako se na najbolji nain mogu iskoristiti prirodni resursi i
potencijali koje jedna drava poseduje, i udruenin sadejstvom sa visoko obrazovanom i
kvalifikovanom radnom snagom, stvoriti socijalno odgovornu dravu visokog ekonomskog i
ivotnog standarda za sve njene stanovnike.
Na samom kraju, jo samo ukratko da se osvrnemo na odnose Srbije sa ove dve zemlje.
Austrija je u proteklih deset godina u Srbiju investirala blizu tri milijarde evra, to je svrstava u
red najveih investitora u naoj zemlji. Srbija je veoma vano trite za Austriju, gde je do sada
investiralo oko 400 austrijskih kompanija. Srbija i Austrija imaju stabilne bilateralne odnose. U
prvih devet meseci ove godine, izvoz iz Srbije u Austriju iznosio je 200 miliona evra, a uvoz skoro
350 miliona evra. U strukturi spoljnotrgovinske razmene uglavnom dominiraju sirovine i
poluproizvodi, kao i dosta visok nivo izvoza poljoprivredno prehrambenih proizvoda.
Slovenija je od 2001. do 2009. godine u Srbiji investirala oko pola miliona evra. Oslonac
meunarodnoj saradnji daje vie od 400 preduzea koja su sa slovenakim kapitalom registrovana u
Srbiji. Na tritu Srbije ve su brojni slovenaki giganti i brendovi Gorenje, Triglav, Merkur,
Droga Kolinska, Merkator. Ulaganja nae zemlje u Sloveniji u posmatranom periodu iznose manje
od 70 miliona evra. Najvea srpska investicija u Sloveniji je kupovina kompanije Hermes softlab od
strane beogradskog Komtrejda i kupovina hemijske industrije ampionka, koju je realizovala srpska
Beohemija. Slovenija spada meu deset vodeih zemalja investitora u Srbiji i jedan je od vodeih
spoljnotrgovinskih partnera.

19

LITERATURA
1. Dr Karel Natek i Marjeta Natek, Drave sveta, Mladinska knjiga, Beograd 2005.
2. http://sr.wikipedia.org/wiki/:EU-Austria.svg
http://sr.wikipedia.org/wiki/:Flag_of_Austria.svg,
http://sr.wikipedia.org/wiki/:Austria_Bundesadler.svg, 01.12.2011.
3. http://sr.wikipedia.org/wiki/:Burgenland_in_Austria.svg,
http://sr.wikipedia.org/wiki/:Burgenland_Wappen.svg, 01.12.2011
4. http://sr.wikipedia.org/wiki/:Krnten_in_Austria.svg,
http://sr.wikipedia.org/wiki/:Kaernten_CoA.svg, 01.12.2011.
5. http://sr.wikipedia.org/wiki/:Niedersterreich_in_Austria.svg,
http://sr.wikipedia.org/wiki/:Niedersterreich_CoA.svg, 01.12.2011.
6. http://sr.wikipedia.org/wiki/:Obersterreich_in_Austria.svg,
http://sr.wikipedia.org/wiki/:Obersterreich_Wappen.svg,01.12.2011.
7. http://sr.wikipedia.org/wiki/:Salzburg_in_Austria.svg, 01.12.2011.
8. http://sr.wikipedia.org/wiki/:Steiermark_in_Austria.svg, 01.12.2011.
9. http://sr.wikipedia.org/wiki/:Tirol_in_Austria.svg,
http://sr.wikipedia.org/wiki/:Tirol_Wappen.svg, 01.12.2011.
10. http://sr.wikipedia.org/wiki/:Vorarlberg_in_Austria.svg,
http://sr.wikipedia.org/wiki/:Vorarlberg_CoA.svg, 01.12.2011.
11. http://sr.wikipedia.org/wiki/:Austria_location_map.svg, 01.12.2011.
12. http://sr.wikipedia.org/wiki/:EU-Slovenia.svg,
http://sr.wikipedia.org/wiki/:Flag_of_Slovenia.svg,
http://sr.wikipedia.org/wiki/:Coat_of_Arms_of_Slovenia.svg, 01.12.2011.
13. http://kraji.eu/PICTURES/obalno_notranjska/obala/koper/luka_koper/IMG_2855_luka_kop
er_big.jpg, 01.12.2011.
14. http://www.flyingoranges.com/entries/2008-09-20-Postojnska%20jama.html, 01.12.2011.
15. http://kraji.eu/PICTURES/gorenjska/bohinj_z_okolico/bohinjsko_jezero/severna_stran/IMG
_5401_bohinj_bohinjsko_jezero_pozimi_big.jp,
http://kraji.eu/slovenija/blejsko_jezero_juzna_stran/IMG_3138_blejsko_jezero_grad_otok/sl
o, 01.12.2011.
16. http://sr.wikipedia.org/wiki/:Slovenia_location_map.svg, 01.12.2011.

20