AMES prenosna mreza je mreza naizmenicne struje modelovana kao balansirana trofazna

mrea sa N>=1 grana i >=1 !vorova" #eaktanse grana su predstavljene kao ukupne a ne po
jedinici duine$ %to zna!i da su duine grana ve& uzete u obzir" 'reetpostavlja se da su svi
fazni uglovi pomeraja transformatora jednaki jedinici (naponi i struje na primaru i sekundaru
transformatora su u fazi)$ otcepi transformatora su jednaki jedinici (nominalni napon * odnos
transformacije)$ kapacitivnost elemenata (prenosni+ mrea) jednaka je nuli$ i nema promene
temperature u vremenu"
'retpostavlja se da je AMES prenosna mrea povezana$ u smislu da nema izolovani+
komponenti (ostvski reim rada)$ odnosno da je svaki par !vorova k i m povezan jednom ili sa
vi%e grana" ada se govori o povezanosti mree$ ne moraju svi !vorovi mree biti povezani
direktno$ ve& je mogu&e da budu povezani indirektno preko neke grane" ,a potrebe rada
programa za odre-ivanje optimalni+ tokova snaga$ neop+odno je izvr%iti normalizaciju
veli!ina zadavanjem bazne vrednosti snage i napona" ao bazna snaga uzima se trofazna
snaga i ozna!ava sa S
.
u M/A$ a kao bazni napon defini%e se linijski napon /
.
u k/"
0ako-e se pretpostavlja da ir+ofovi zakoni za struju u !vorovima vae unutar mree za
svaki sat rada" Aktivne i reaktivne snage moraju biti u ravnotei u svakom !voru mree" 0o
zna!i da realna snaga mora biti balansirana u celoj mrei$ u smislu da zbir ukupne potro%nje
(povla!enja snage iz !vorova mree) plus gubici u mrei mora biti jednak snazi generisanja u
mrei (ne moe se tro%iti vi%e nego %to se proizvede i obrnuto)"
1 veleprodajnim tri%tima elektri!ne energije reorganizovanim u skladu sa 2'MM
(Wholesale Power Market Platform platforma za veleprodajno trite
elektrine energije) dizajnom tri%ta$ prenosna mrea je dopunjena trgova!kom mreom
koja se sastoji od 3cenovni+ lokacija4 za kupovinu i prodaju elektri!ne energije" 5enovne
lokacije su lokacije na kojima se izmiruju tri%ne transakcije koriste&i javno dostupne 6M'7e
(locational marginal prices lokalne marginalne cene)"
8"8 Strukturna konfiguracija AMES 6SE7a (6oad Serving entit9 7 potro%a!i)
AMES 6SE7i kupuju velike koli!ine energije u AMES veleprodajnom tri%tu elektri!ne
energije svakog dana da bi opsluili klijente (snabdeli potro%a!e) dalje (nizvodni) u
maloprodajnom tri%tu" orisnik odre-uje broj : 6SE7a$ kao i lokaciju ovi+ na razli!itim
!vorovima prenosne mree"
6SE7i se ne bave proizvodnjom ili prodajom delatnosti na veleprodajnom tri%tu elektri!ne
energije" ;akle$ 6SE7i kupuju energiju samo od proizvo-a!a a ne od drugog" 6SE7i
snabdevaju energijom male potro%a!e nizvodno" 6SE se modeluju kao pasivni subjekti koji
podnose dnevne profile optere&enja na tri%tu za dan unapred kao nji+ove potranje (za+tev)$
bez strate%kog razmatranja ponuda" :ednostavno 6SE7i formiraju krivu potanje koja
predstavlja promenu njima potrebne energije za dan unapred" Naime$ na po!etku svakog dana
;$ svaka 6SE jedinica j$ dostavlja dnevni profil optere&enja na tri%tu za dan unapred za dan
;<1" ovaj dnevni profil optere&enja pokazuje potranju aktivne snage p
6j
(=) u (M27ima) koji
mora da servisira (opslui) 6SE j u svom nizvodnom maloprodajnom tri%tu za svaki od >?
uzastopna !asa ="
Strukturna konfiguracija AMES @eneratora
AMES generatori su proizvodne jedinice elektri!ne energije" orisnik odre-uje broj
generatora i$ kao i lokaciju ovi+ generatora na razli!itim !vorovima prenosne mree"
@eneratori prodaju elektri!nu energiju samo 6SE7ima$ ne jednim drugima" Svaki generator i
je konfigurisan te+nologijom proizvodnje (+idro$ turbo$ """)$ sposobnosti u!enja$ i po!etnim
nivoom novca" 1 pogledu proizvodnje$ podrazumeva se da svaki generator ima varijabilne i
fiksne tro%kove proizvodnje" Me-utim$ tu su i dodatni tro%kovi koje generator snosi pri
pokretanju ili isklju!enju" /arijabilni tro%kovi su tro%kovi koji se menjaju sa promenom nivoa
proizvodnje (npr$ kada generator radi punim kapacitetom$ tro%kovi proizvedene el" energije po
k2+ &e biti nii od tro%kova proizvedene el" energije po k2+ kada generator radi sa znatno
manjim kapacitetom od nominalnog * funkcija cena7veli!ina)" Aiksni tro%kovi su tro%kovi koji
se imaju uvek pri radu generatora$ bez obzira na njegovu proizvodnju" @ovore&i o fiksnim
tro%kovima$ generatori imaju tro%kove !ak i ako ne proizvode el" energiju" Na primer$ ako
neki turbogenerator ne proizvodi el" energiju$ kotao ne sme da se isklju!uje$ odnosno gasi$
zbog brzog podizanja prizvodnje$ ako se to od njega za+teva" 'r tome$ on tro%i gorivo (mazut$
ugalj i sl") iako manje nego kada radi generato" B naravno$ pri pokretanju i isklju!enju
generatora$ pove&avaju se tro%kovi"
Svaki generator ima donje i gornje ograni!enje proizvodnje (u M27ima)$ ozna!eno sa
6
i
5ap
i
1
i
5ap (6 * loCerD 1 7 upper)$ koje defini%e mogu&u satnu proizvodnju aktivne el" energije
generatora p
@i
u M27ima" 'rema tome$ za svaki generator i jeE
1
i @i
6
i
5ap p 5ap
$ (1)
Fsim toga$ generator i ima funkciju ukupni+ tro%kova definisanu njegovim ukupnim
tro%kvima proizvodnje po satu za svaki p
@i
" Fva funkcija ukupni+ tro%kova ima oblikE
i
>
@i i @i i @i i
A5ost p b p a ) p ( 05 + +
$ (>)
gde a
i
(GHM2+)$ b
i
(GHM2
>
+)$ i A5ost
i
(GH+) su konstante"
05
i
(p
@i
) se meri u dolarima po satu (GH+)" Aunkcija ukupni+ varijabilni+ tro%kova generatora i
kao i fiksni tro%kovi (satne vrednosti) ovog generatora za bilo koju snagu p
@i
su date slede&im
izrazimaE
>
@i i @i i i @i i @i i
p b p a ) . ( 05 ) p ( 05 ) p ( 0/5 +
(8)
i
) . ( 05 A5ost
i i

$ (?)
respektivno" Na kraju$ funkcija marginalni+ tro%kova za generator i ima slede&i oblikE
( )
@i i i @i i
p b > a p M5 +
" (I)
Na po!etku svakog dana ;$ svaki generator i prijavljuje ponudu za snabdevanje (suppl9 offer)
) ; ( s
#
i
AMES BSF7u za kori%&enje (njegovi+ kapaciteta) u svakom satu = na tri%tu za
naredni dan ;<1" Fva ponuda za snabdevanje predstavlja funkciju prijavljeni+ marginalni+
tro%kova (tj" raspored snabdevanja)"
( )
@i
#
i
#
i @i
#
i
p b > a p M5 + $ (J)
definisanu preko prijavljeni+ intervala mogu&e proizvodnje (reported feasible
production interval)
#1
i @i
#6
i
5ap p 5ap
$ (K)
Fva ponuda za snabdevanje moe biti strate%ka u smislu da se prijavljeni koeficijenti tro%kova
#
i
a i
#
i
b (eksponent # * reported (prijavljeni)) u (J) mogu odstupati od stvarni+
koeficijenata tro%kova a
i
i b
i
generatora i dati+ u (I)$ a prijavljeni interval mogu&e proizvodnje
[ ]
#1
i
#6
i
5ap $ 5ap u (K) generatora i moe odstupati od stvarnog intervala mogu&e proizvodnje
[ ]
1
i
6
i
5ap $ 5ap u (1)"
'retpostavka je da je generator i lociran u !voru k$ i pretpostavlja se da generator i u nekom
danu ; prijavljuje ponudu za snabdevanje ) ; ( s
#
i
AMES BSF7u za dan ;<1 na tri%tu za
naredni dan (zajedno sa svim ostalim generatorima)" Neka 6M'
k
ozna!ava lokacijsku
marginalnu cenu (locational marginal price - LMP) u !voru k koja je naknadno
odre-ena od strane AMES BSF7a u danu ; za neki sat = dana ;<1 i neka je
L
@i
p
aktivna
snaga koju je generator i injektirao u !vor k u !asu = dana ;<1" 0ada (moda negativan)
profit koji ostvaruje generator i za dan ;$ na osnovu re%enja za taj dan ; i finansijski
obavezuju&eg ugovora za !as = dana ;<1 jeE
) p ( 05 p 6M' ) p ( ofit 'r
L
@i i
L
@i k
L
@i
neC
i

" (M)
ao rezultat ovog re%enja$ auriran (update7ovan) kumulativan novac kompanije za generator
i je dat kaoE
) p ( ofit 'r Mone9 Mone9
L
@i
neC
i
prev
i
neC
i
+
" (N)
Fdnosno$ ako je generatorska kompanija za generator i imala na ra!unu zaradu u vrednosti od
prev
i
Mone9 (prev=previous=pret+odno)$ ta zarada se daljim radom generatora kroz !asove =
dana ; menja za vrednost
) p ( ofit 'r
L
@i
neC
i
" ako je re!eno da ovaj profit moe biti negativan
(naknada za generisanje snage
L
@i
p
u !voru k na osnovu cene
k
6M'
ne pokriva tro%kove
rada generatora)$ vrednost kapitala
neC
i
Mone9 na ra!unu kompanije za generator i &e se
smanjivati" ,na!i da generatorska kompanija snosi odre-eni rizik od nelikvidnosti$ odnosno
da u jednom trenutku novac generatorske kompanije ponestane" Svaki generator koji postane
nelikvidan$ mora odma+ da napusti tri%te$ %to dovodi do gubitka svog proizvodnog kapaciteta
na tri%tu (nema %ta da ponudi)"
Strukturna konfiguracija BSF
ao i kod trenutno operativni+ BSF upravljani+ veleprodajni+ tri%ta elektri!ne energije koja
rade unutar 2'M' projektovani+ tri%ta$ AMES BSF tokom svakog dana ; je obavezan da
utvrdi raspored optimalni+ energetski+ obaveza$ kao i 6M'7e za svaki !as tri%ta za naredni
dan u danu ;<1" Fvaj raspored zavisi od prijavljene potranje od strane 6SE7a$ prijavljeni+
ponuda od strane generatorski+ kompanija$ termi!ki+ granica grana prenosnog sistema i
balasni+ ograni!enja u !vorovima obezbe-uju&i jednakost proizvodnje i potro%nje optere&enja
u svakom !voru mree" ao i obi!no$ pod pojmom 3optimalno4 podrazumeva se
maksimizacija ukupnog neto suficita (dobiti)" #ezultat problema optimizacije je poznat kao
re%enje problema optimalni+ tokova snaga (A5 F'A * A5 optimal poCer floC) u A5
mreama na bazi ponuda" od realni+ tri%ta obi!no AMES BSF ovaj teak problem
optimalni+ tokova snaga baziran na ponudama u A5 mreama aproksimira jednostavnijim ;5
problemom optimalni+ tokova snaga baziranim tako-e na ponudama kod koga su ograni!enja
aktivni+ snaga linearizovana a ograni!enja reaktivni+ snaga ignorisana" ratko razmatranje
;5 problema optimalni+ tokova snaga zasnovanog na ponudama &e biti ukratko izloeno"
'odsetimo se (odeljak 8"8) da se AMES 6SE7i trenutno modeluju kao nestrate%ki subjekti koji
opsluuju potro%a!e koji nisu osetljivi na promenu cene i !ije prijavljene ponude potranje za
svaki dan ; su oblika nji+ovi+ realni+ dnevni+ profila optere&enja" 1 ovom slu!aju
maksimizacija ukupnog neto suficita se svodi na minimizaciju ukupni+ varijabilni+ tro%kova
prijavljeni+ generatorski+ jedinica"
oriste&i promenljive definisane u tabelama 1 i >$ ;5 problem optimalni+ tokova snaga
baziran za ponudama re%avan od strane AMES BSF u danu ; za svaki !as na tri%tu za
naredni dan u danu ;<1 ima slede&i tokE
Minimizacija ukupni+ varijabilni+ tro%kova prijavljeni+ generatorski+ jedinica
[ ]

+
B
1 i
>
@i
#
i @i
#
i
p b p a
(1.)
u odnosu na nivo proizvodnje aktivni+ snaga i uglove napona
$"""$ 1 k $ D B $"""$ 1 i $ p
k @i

rezultuje slede&emE
k k k
'NetBnject '@en '6oad . +
(11)
gde jeE

k
: j
6j k
p '6oad
(1>)

k
B i
@i k
p '@en
(18)

O# mk or km
km k
' 'NetBnject
(1?)
[ ] [ ]
m k
>
. km km
/ O ' (1I)
0ermalno ograni!enje snage za svaku granu O# km E
1
km km
' '
(1J)
Fgrani!enja prijavljeni+ proizvodnji aktivni+ snaga za svaki generator i=1$"""$BE
#1
i @i
#6
i
5ap p 5ap
$ (1K)
'ode%avanje naponskog ugla kao referentnog je u !voru 1E
.
1

(1M)
;5 problem optimalni+ tokova snaga moe ekvivalentno biti predstavljen u numeri!kom
obliku strogo kao konveksno kvadratno programiran problem (S5P') ako se balansna
ograni!enja (11) koriste za eliminaciju naponski+ uglova Q
k
substitucijom" Me-utim$ ova
eliminacija spre!ava direktnu generaciju vrednosti re%enja za 6M'7e zbog toga %to$ po
definiciji$ 6M' za !vor k je vrednost re%enja bilansni+ ograni!enja za k7ti !vor (6M' se
nalazi u preseku krive ponude i krive potranje$ kriva ponude predstavlja funkciju generisanja
el" energije$ a kriva potranje predstavlja funkciju potro%nje el" energije u vremenu" 'onuda i
potranja moraju biti jednake)" Ako bi se balansna ograni!enja (11) upotrebila za eliminaciju
naponski+ uglova Q
k
$ onda se ova funkcija ne bi mogla koristiti za odre-ivanje 6M'7a
Bz tog razloga$ standardna ciljna funkcija (1.) ;5 F'A problema je zamenjena slede&om$ u
pro%irenom oblikuE
[ ] [ ]
1
]
1

+ +

O# km
>
m k
B
1 i
>
@i
#
i @i
#
i
p b p a
$ (1N)
@de je R pozitivan 3fini4 kazneni (penalty) teinski faktor kvadrata razlike naponski+
uglova" Fvo je klasi!an problem formiranja ciljne funkcije kod gravitacionog pretraiva!kog
algoritma koji slui za optimizaciju" 'okazano je (u literaturi Sun and Tesfatsion
(2007a)) da ovako formirana objektivna (ciljna) funkcija prua niz pogodnosti za fizi!ka i
matemati!ka razmatranja"
'rvo$ rezultuju&i$ pro%ireni ;5 F'A problem sada ima broj!ano poeljan S5P' oblik$
dozvoljavaju&i direktno generisanje vrednosti re%enja za 6M'7e$ kao i za nivo proizvodnje
aktivni+ snaga generatora$ tokove snaga kroz grane i naponske uglove" ;rugo$ validnost ;5
F'A kao aproksimacija za osnovni A5 F'A se oslanja na pretpostavku mali+ razlika
naponski+ uglova$ a pro%ireni ;5 F'A problem dozvoljava pretpostavku da bude podvrgnut
sistematskom testu osetljivosti kroz promene kaznenog teinskog faktora" 0re&e$ razlika
izme-u re%enja nepro%irene i pro%irene forme ;5 F'A problema moe se svesti na
proizvoljno mali nivo izborom prikladno male vrednosti za R"
;a bi se re%io ovaj pro%ireni ;5 F'A problem$ AMES BSF poziva podprogram Puad'rog:
koji re%ava S5P' problem$ preko spolja%nje maske ;5F'A: koja ima zadatak da pripremi
podatke za rad programa Puad'rog:" 0a!nije$ kao %to je prkazano u nastavku$ u delu ?$
AMES BSF re%ava svoj pro%ireni ;5 F'A problem pozivaju&i Puad'rog: kroz spolja%nju
masku$ tj" ;5F'A:"
;5F'A: konvertuje ulazne podatke u SB jedinicama u normalizovane vrednosti (per unit 7 pu)
i obavlja sve neop+odne matri!ne i vektorske radnje" ;5F'A: zatim poziva Puad'rog: koji
re%ava 6M'7e$ naponske uglove$ nivoe proizvodnje realne snage$ tokove aktivni+ snaga po
granama$ kao i razne druge korisne veli!ine sa svim internim obra!unima i to u
normalizovanim vrednostima * pu" Puad'rog: zatim vra&a ove vrednosti u pu jedinicama
nazad u ;5F'A: koji daje rezultate u SB jedinicama (on sada radi reverzibilan posao$ pu
jedinice konvertuje u SB)"
1 budu&em radu$ AMES BSF &e morati da re%i problem ;5 F'A za real time tri%te kako bi
se izmirile nesuglasice izme-u obaveza na tri%tu za dan unapred i real time tri%ta u slu!aju
da do-e do sistemski+ poreme&aja (npr" nagli ispadi vodova ili promene u potranji)" ,a sada$
AMES BSF ne razmatra sistemske poreme&aje koji bi izazvali takve razlike" 'rema tome$ sve
obaveze potro%a!a su u potpunosti izmirene na tri%tu za dan unapred$ a transakcije na real
time tri%tu su neaktivne"
1!itavanje konfiguracije AMES generatora
1 principu$ vi%e generatora u vi%e !vorova moe biti pod kontrolom jedne generatorske
kompanije (3@en5o4)" Fvaj aspekt kontrole je vano prepoznati za prou!avanje strate%kog
trgovanja" Fva situacija moe se simulirati u AMES okruenju dozvoljavaju&i koordinisano
u!itavanje generatora koje kontroli%e jedna 3@en5o4"
Me-utim$ AMES generatori se trenutno modeluju kao autonomni trgovci energijom$ sa
mogu&no%&u strate%kog u!itavanja" Svaki AMES generator adaptivno (prilago-avaju&i se) bira
svoje ponude za snabdevanje na osnovu svoji+ pret+odni+ rezultata u smislu ostvarenog
profita koriste&i verziju sto+asti!kog poja!anog algoritma kojeg su razvili #ot+7Erev 1NNI$ u
daljem tekstu /#E algoritam" Slede&i deo ukratko opisuje implementaciju /#E algoritma za
eljeni generator i"
'retpostavlja se da je po!etak u danu ;=1$ i generator i mora izabrati ponudu za snabdevanje
iz svog akcijskog domena A;
i
da prijavi AMES BSF7u za tri%te za naredni dan u danu ;<1"
ao %to &e se videti ispod$ za potrebe u!itavanja$ jedini relevantni atribut ponude iz A;
i
7a je
da ima kona!nu kardinalnost
1 M
i

1
"
Poetna sklonost generatora i da izabere ponudu za snabdevanje
i
A; m
je data funkcijom
S
im
(.)" 1 principu$ ove po!etne sklonosti mogu biti bilo koji realni brojevi$ kao %to je
navedeno od strane AMES korisnika" Me-utim$ u ovoj studiji je podrazumevana postavka da
su sve po!etne sklonosti jednake"
0j" mi smo specifizirali (zadali) fiksnu vrednost S
i
(.) tako da jeE
) . ( S ) . ( S
i im

za sve ponude za snabdevanje
i
A; m
" (>.)
Sada se razmatra po!etak nekog dana 1 ; > $ a pretpostavka je da trenutna sklonost
generatora i da izabere ponudu za snabdevanje
i
A; m
je data kao S
im
(;)" Verovatnoa
izbora da generator i izabere ponudu za snabdevanje za dan ; se zatim konstrui%e od ovi+
sklonosti na slede&i na!inE
( )
( )
i M
1 j
5 H ) ; ( S
5 H ) ; ( S
im
A; m $
e
e
) ; ( p
i
i ij
i im

(>1)
1 (>1) 5
i
je cooling parametar koji uti!e na stepen do kojeg generator i koristi vrednosti
sklonosti u odre-ivanju njegove verovatno&e izbora" ada
i
5 $ onda
i im
M H 1 ) ; ( p $
tako da generator i ne obra&a panju na vrednosti sklonosti pri formiranju njegove
1
0e+ni!ki detalji koji se ti!u izgradnje akcijskog domena i7tog generatora A;i uzimaju se iz priloga" lju!no
pitanje je kako izgraditi set A;i7a da se svakom generatoru
verovatno&e izbora" Sa druge strane$ kada
. 5
i

$ verovatno&a izbora (>1) dostie vr+unac
nad odre-enom ponudom za snabdevanje m imaju&i najvi%u vrednost sklonosti S
im
(;)$ !ime se
pove&ava verovatno&a da &e ova ponuda za snabdevanje biti izabrana"
Na kraju dana ;$ trenutna sklonost S
im
(;) generatora i zamenjuje se sa svakom ponudom za
snabdevanje
i
A; m
se aurira u skladu sa slede&im pravilom" Neka mT ozna!ava ponudu za
snabdevanje koja je zapravo izabrana i prijavljena na tri%tu za naredni dan od strane
generatora i za dan ;$ i neka 'rofit
imT
(;) predstavlja profit (pozitivan ili negativan) koji
ostvaruje generator i pri 3 poravnanju4 UV tri%tu za naredni dan na kraju dana ;$ kao odgovor
na njegov izbor ponude za snabdevanje mT" ,atim$ za svaku ponudu za snabdevanje
i
A; m

jeE
[ ] ) ; ( sponse #e ) ; ( S r 1 ) 1 ; ( S
im im i im
+ + $ (>>)
[ ]
[ ]

'

$ T m m if 1 M H ) ; ( S e
T m m if ) ; ( ofit 'r e 1
) ; ( sponse #e
i im i
T im i
im
(>8)
gde T m m podrazumeva
> M
i

" 1vedeni parametar skora%njeg iskustva r
i
(recenc
parameter) u (>>) ima funkciju amortizera na rast sklonosti tokom vremena"
Eksperimentalni parametar (parametar za eksperimentisanje) e
i
(e!perimentation
parameter) u (>>) u izvesnoj meri poja!ava tendenciju preno%enja sa izabrane ponude za
snabdevanje na drugu ponudu za snabdevanje kako bi se postiglo dalje ekperimentisanje sa
razli!itim ponudama za snabdevanje u ranijim fazama procesa u!itavanja" 6earning * u!enje
generatora koja ponuda za snabdevanje mu najvi%e odgovara" @enerator i se svakog dana ;
suo!ava sa kompromisom izme-u informacije eksploatacije i informacije istraivanja" @ore
pomenuti /#E algoritam u!itavanja (learning) re%ava ovaj kompromis tako %to stalno
istrauje ali tipi!no po opadaju&oj stopi" 0a!nije$ prema /#E algoritmu u!itavanja (learning)$
zna!i da generator i ne mora izabrati ponudu za snabdevanje koja je donosila najve&i profit do
sada" Bmaju&i u vidu adekvatno malu vrednost za e
i
$ ponuda za snabdevanje koja donosi
najve&i profit ima tendenciju da ima ve&u verovatno&u da bude izabrana$ ali uvek postoji
%ansa da &e umesto nje$ biti izabrane druge ponude za snabdevanje" 0o obezbe-uje da
generator i nastavi istraivanje sa novom ponudom za snabdevanje u izvesnoj meri (analogija
sa @'A gde se kona!no re%enje$ zadatom brzinom konvergencije$ kre&e ka globalnom
optimumu) !ak i ako je raspodela verovatno&e izbora dostigla vr+unac sa odre-enom
ponudom za snabdevanje zbog relativno dobrog profita kao is+oda" Fvo pomae da se smanji
rizik od preranog fiksiranja suboptimalne ponude za snabdevanje (ponude za snabdevanje
koja je manja od optimalne * postoji jo% neka ponuda koja je optimalnija$ mada optimalno ne
moe biti optimalnije) na koju se nailazi u ranijim fazama procesa odlu!ivanja kada je
relativno mali broj ponuda za snabdevanje istraen"
#ezimiraju&i$ kompletan /#E algoritam u!itavanja (learning)$ primenjen na generator i se u
potpunosti karakteri%eE jednom korisni!ki zadatom vredno%&u 7 brojem M
i
$ mogu&eg izbora
ponude za snabdevanje$ po!etnom vredno%&u sklonosti S
i
(.) u (>.)$ cooling parametra 5
i
u
(>1)$ parametra skora%njeg iskustva r
i
u (>>) i eksperimentalnim parametrom (parametrom za
eksperimentisanje) e
i
u (>8)" ,animljivo je napomenuti$ posebno$ da /#E learning algoritam
je dobro definisan za svaki akcioni domen A; koga !ine kona!no mnogo elemenata bez
obzira na preciznu prirodu ovi+ elemenata"
?" ;inami!na I7!vorna test mrea
?"1 'regled
#azmotri&e se situacija u kojoj se I generatora i 8 6SE7a distribuiraju preko I7o!vorne
prenosne mree$ kao %to je prikazano na slici N" interesantan aspekt ove prenosne mree je da
nisu svi !vorovi povezani direktno$ na primer$ !vor I nije direktno povezan sa !vorom > ili
!vorom 8"
Fva I7!vorna prenosna mrea se intenzivno koristi pri re%avanju problema ;5 F'A u datom
vremenskom trenutku uslovljen razli!itim utvr-enim marginalnim tro%kovima i proizvodnim
ograni!enjima za generatore i razli!ito utvr-enim cenama za potro%a!e 6SE7a koji nisu
osetljivi na promenu cene" 'o!etna pretpostavka u svim ovim stati!nim vebama je da su
pravi tro%kovi i prava ograni!enja proizvodnje generatora poznati"
1 ovom delu &e se ilustrovati kako AMES okvir za veleprodajno tri%te elektri!ne energije
koristi za transformisanje ovi+ stati!ki+ vebi u realan dinami!ni oblik sa strategijkim
u!itavanjem (learning)" ;etalji mree$ proizvodnja$ kao i ulazni podaci za optere&enja
dinami!ne I7!vorne test mree se nalaze u tabeli 8"
ao %to se vidi iz ove tabele$ a grafi!ki je prikazano na slici 1.$ dnevni profil optere&enja za
svaki 6SE je neosetljiv na cenu i ima maksimum (vr%no optere&enje u 1K +)" 0ako-e treba re&i
da je generator ? 3vr%ni4$ sa relativno visokim !asovnim marginalnim tro%kovima M5(p) = 8.
< .".>?p za svako p$ gde p ozna!ava !asovnu proizvodnju aktivne snage u megavatima
(M2)" 0ako-e$ svaki generator ima kona!an gornji limit 5ap
1
na njegovu !asovnu
proizvodnju aktivne snage" Nadalje &e biti dat izve%taj za dva eksperimentalna slu!aja" 1
prvom no learning slu!aju$ pretpostavlja se da generatori prijavljuju BSF7u nji+ove
stvarne funkcije marginalni+ tro%kova i pravo ograni!enje proizvodnje" 1 drugom
learning slu!aju$ generatori mogu da prijave strate%ke ponude za snabdevanje BSF7u"
0a!nije$ generatori i dalje mogu da prijave svoje prave granice proizvodnje BSF7u$ ali oni
sada mogu da 3nau!e * learning * u!itaju4 vremenom kako (sa kojim atributima) prijaviti
marginalne tro%kove BSF7u u cilju pove&anja profita"
#ezultati za no learning slu!aj su dati u poglavlju ?">" ovi rezultati otkrivaju sloene
efekte dnevnog profila optere&enja$ zagu%enja u prenosnim mreama$ i proizvodni+
ograni!enja na odre-ivanje 6M' tokom vremena !ak i u odsustvu strate%ki+ ponuda za
napajanje prijavljeni+ od strane generatora"
#ezultati za learning slu!aj su dati u poglavlju ?"8" postojanje na cenu neosetljivi+
optere&enja$ prua potencijalno zlatnu priliku za dva najve&a generatora 8 i I da vladaju
tri%tem (napomena iz tabele 8 da vr%no optere&enje u !asu 1K iznosi !"#!$ a da %e
&om'ino(ani &apacitet na%man%a tri generatora ) 2 i * samo *0 M+)# To
,na-i da o(o optere.en%e ne mo/e 'iti opslu/eno u&oli&o se generatori "
(!20 M+) i generator ! (000 M+) ne anga/u%u u i,(esno% meri# Prema
tome) a&o o(i generatori &o%i ost(aru%u profit ima%u punu informaci%u o
stru&turi) n%i1o(i pri%a(l%eni marginalni tro2&o(i tre'alo 'i da 'udu 2to (i2i)
&oli&o do,(ol%a(a%u n%i1o(i a&cioni domeni) odnosno pri%a(l%eni marginalni
tro2&o(i o(i1 generatora 'i tre'alo da 'udu na%(i2i i, n%i1o(i1 a&cioni1
domena) %er da 'i se potro2n%a opslu/ila) oni mora%u 'iti anga/o(ani 'e,
o',ira na (iso&e tro2&o(e (cenu) &o%u oni ,a1te(a%u 3 princip na%s&upl%a
ro'a %e ona &o%e nema na tr/i2tu# Pitan%e %e da li .e %ednosta(ni 456
learning algoritam omogu.iti generatorima da spo,na%u (nau-e 3 learning)
o(u potenci%alnu tr/i2nu mo.#
7ao 2to %e o'%a2n%eno ispod) u odel%&u *#") odgo(or %e glasno 3da4" Svi+ pet
generatora 3nau!e4 da rade pre&utno 3u dogovoru4 sa vi%im (od stvarni+) prijavljenim
marginalnim tro%kovima" Wtavi%e$ grani!ni tro%kovi prijavljeni od strane generatora 8 i I$
obi!no su blizu ili na najvi%em mogu&em nivou dozvoljenim od strane nji+ovi+ akcioni+
domena" 'roizvodnja i re%enje za 6M' dramati!no se razlikuju od proizvodnje i re%enja za
6M' dobijeni+ za no learning slu!aj prikazan u delu ?">" #ezultat je zna!ajan porast
ukupni+ varijabilni+ tro%kova rada na BSF utvr-enom 3optimalnom4 tri%tu za naredni dan
;5 F'A re%enja za svaki sat svakog dana"
?"> Slu!aj 1" @eneratori prijavljuju stvarne podatke za snabdevanje
'retpostavlja se da svaki generator podnosi svoju stvarnu funkciju marginalni+ tro%kova i
stvarne granice proizvodnje na tri%tu za naredni dan" ,na!i$ pretpostavlja se da generatori ne
prijavljuju svoje strate%ke ponude za snabdevanje" 1 ovom slu!aju$ pro%ireni ;5 F'A
problem re%ava BSF za svaki sat = uklju!uju&i minimizaciji stvarni+ ukupni+ varijabilni+
tro%kova generatora (uz mali kazneni faktor razlike naponski+ uglova)$ u zavisnosti od 6SE
optere&enja$ balansni+ ograni!enja u !vorovima$ gornje i donje granice proizvodnje
generatora$ kao i gornje i donje toplotne granice za svaku granu prenosne mree$ prema
odeljku 8"I"
0abele I i J daju is+od u standardnim SB jedinicama dobijen za ovaj I7!vorni test sistem
pomo&u 8uadProg9 po,(an pre&o :;<P=9# <(i re,ultati u&l%u-u%u optimalne
(rednosti re2en%a to&o(a a&ti(ni1 snaga po granama) ni(o proi,(odn%e)
LMP-e) minimalne u&upne promenl%i(e tro2&o(e ,a 2* u,astopna sata na
tr/i2tu ,a naredni dan#
<(i reyultati po&ayu%u da se zagu%enje javlja u grani izme-u !vorova 1 i > (i samo
izme-u ovi+ !vorova) u svakom od >? sata" Fvo se moe proveriti uvidom u kolonu '
1>
u
tabeli I$ koja pokazuje da tok aktivni+ snaga '
1>
u grani km=1> je na svojoj gornjoj toplotnoj
granici (>I. M2) za svaki sat" ;irektna posledica ovog zagu%enja u grani je kretanje 6M' u
%irokom opsegu$ tj"$ 6M' vrednosti se razlikuju u svakom !voru za svaki sat" Fvo se moe
proveriti uvidom u izlazne kolone 6M'
1
76M'
I
u tabeli J"
;etaljnijim ispitivanjem ovi+ podataka za 6M'7e$ jasno je da 6M'
>
i 6M'
8
(6M' za !vorove
> i 8) pokazuju o%tre promene u 1K7tom satu$ pove&avaju!i se izme-u 1J7tog i 1K7tog sata za
oko 1.. X$ a zatim opadaju nazad na normalne nivoe u 1M7tom satu i dalje"
'rili!no dramati!an skok 6M' u 1K7tom satu$ moe se pripisati nekolicini faktora" 'rvo$ kao
%to se vidi na slici 1. sa profila optere&enja$ vr%no optere&enje za svaki 6SE je u 1K !asova"
;rugo$ kada se re!ava ;5 F'A problem kako bi se zadovoljila visoka potranja u 1K7tom
satu$ BSF mora da uzme u obzir termi!ku granicu koja ograni!ava protok energije kroz granu
km=1>$ kao i gornju granicu 5ap
1
koja ograni!ava proizvodnju generatora 8" ispostavlja se da
su oba ova ograni!enja obavezuju&a za 1K7ti sat" ao %to se vidi u tabeli I$ protok aktivne
snage u grani km=1> je na svojoj gornjoj granici (>I. M2) za sva >? sata" ao %to se vidi u
tabeli J$ generator 8 je angaovan u 1K7tom !asu sa svojom maksimalnom proizvodnjom (I>.
M2)"
S obzirom na konfiguraciju prenosne mree$ kako bi se zadovoljilo vr%no optere&enje u 1K7
tom satu$ BSF je primoran da odustane od jeftinije proizvodnje (u odnosu na sat 1J)
generatora 1 i >$ i da umesto toga koristi skuplju proizvodnju generatora ? (generatora za
pokrivanje vr%nog optere&enja)" Nakon sata 1K$ optere&enje se smanjuje 7 vra&a na nie nivoe"
BSF je tada u mogu&nosti da angauje generatore 1 i > sa nji+ovim vi%im nivoom proizvodnje$
gde je generator 1 na svojoj gornjoj proizvodnoj granici$ kako bi se izbeglo angaovanje
generatora ?D napomenaE tabela 8$ * minimalni nivo proizvodnje generatora ? (5ap
6
) je ."
Fsim toga$ 6M' &e se nakon 1K7tog sata vratiti na svoju normalnu vrednost" Fva ilustrativna
I7!vorna test mrea za >?7!asovno tri%te za naredni dan otvara zanimljiva ekonomska pitanja
koja se odnose na rad BSF organizovana veleprodajna tri%ta elektri!ne energije u prisustvu
nejednaki+ ograni!enja tokova snaga kroz grane i nivoa proizvodnje" /elika osetljivost
optimalni+ 6M' i vrednosti proizvodnje aktivne snage na promene u okviru obavezuju&i+
ograni!enja je od posebnog interesa"
:ednako intrigantno je$ izme-u ostalog$ da li bi generatori mogli da 3nau!e4 da koriste
rezultate za bilo koji radni dan ; kako bi promenili svoje prijavljene ponude za snabdevanje
za dan ;<1 i dalje" Naredno poglavlje razmatra ovo pitanje"
?"8 Slu!aj >" @eneratori prijavljuju strate%ke ponude za snabdevanje
Sada se pretpostavlja$ za razliku od pret+odnog slu!aja$ da nije neop+odno da generatori
prijavljuju svoje stvarne marginalne tro%kove BSF7u na tri%tu za naredni dan" 1mesto toga$
koriste&i /#E sto+asti!ki poja!ani algoritam$ opisan u delu 8"J$ sa vrednostima parametara
koji su navedeni u tabeli ?$ svaki generator koji ostvaruje profit$ 3u!i4 vremenom koju
funkciju marginalni+ tro%kova da prijavi BSF7u a koja se bazira na profitu ostvarenom ranije$
sa pret+odno prijavljenim funkcijama"
Bs+odi za slu!aj u kome generatori 3u!e4 su prijavljeni ispod u vidu srednji+ i standardni+
devijacija vrednosti dobijeni+ za >. pokretanja (run)$ koriste&i >. razli!iti+ semenih vrednosti$
dati+ u tabeli ? (svaki generator sprovodi /#E u!enje na sopstvenom :re6M learning modulu
koji mora biti inicijalizovan semenim (po!etnim) vrednostima za geneerisanje njegovi+
slu!ajni+ brojeva" Svaka po!etna semena vrednost$ navedena u tabeli ? se koristi za
generisanje I slu!ajni+ brojeva$ po jedan za svaki generator" Svaki od ovi+ brojeva se zatim
koristi opet (iz po!etka) kao po!etna semena vrednost za odgovaraju&i generatorski :re6M
learning modul$ i tako redom$ dok se ne izabere najbolje re%enje)"
'ri svim simulacijama$ pode%eno je da verovatno&a izbora jedne (najbolje) ponude za
snabdevanje bude ."NNN$ odnosno NN$N X" 0o zna!i da program :re6M po!inju&i sa po!etnim
semenim vrednostima 3vrti4 nadalje razli!ite vrednosti sve dok ne dobije ponudu koja je NN$N
X najbolja"
,bog jednostavnosti$ svaki generator i bira ponudu za snabdevanje iz njegovog akcionog
domena kori%&enjem /#E pro%irenog learning algoritma sa specifiziranim vrednostima za ?
3parametra za u!enje 4 (learning parameters)$ YS(.)$5$ r$ eZ$ %to je opisano u delu 8"J" pored
toga$ da bi se obezbedila jednaka kardinalnost i sli!na gustina$ svaki akcioni domen A;
i

generatora i je konstruisan kori%&enjem specifizirani+ vrednosti za J parametra akcionog
domena YM
1
$ M
>
$ M
8
$ #BMa[
6
$ #BMa[
1
$ SSZ$ o !emu je detaljno diskutovano u dodatku"
/rednosti ovi+ parametara specifizirane su u tabeli ?"
0abela K daje detaljnije vrednosti re%enja (srednje i standardne devijacije) za tokove snaga
kroz grane za dan ?>>" 0reba imati na umu da gornji limit aktivne snage zbog toplotne granice
grane km=1> iznosi >I. M2$ zbog !ega se na ovoj grani pojavljuje zagu%enje u satu 1K (i za
nekoliko sati posle toga) u svi+ >. simulacija" Wtavi%e$ iako je srednji protok snage kroz granu
km=1> neznatno ispod termi!kog ograni!enja i u drugim satima$ ustvari ova grana je
zagu%ena tokom svi+ >? sata dnevnov u simulirana ?>> dana$ osim u tri od >. simulacije" Ni
jedna druga grana nije nikada zagu%ena" Fvi nalazi su sli!ni 3no learning4 slu!aju u kome je
utvr-eno da je grana km=1> (i samo ova grana) neprestano zagu%ena"
0abele M i N pruaju detaljne numeri!ke vrednosti re%enja (srednje i standardne devijacije) za
nivoe proizvodnje aktivne snage i 6M'7e respektivno za ?>>" dan" 0abela 1. daje uskla-ene
koeficijente a
#
i koeficijent nagiba b
#
za (linearnu) funkciju marginalni+ tro%kova prijavljenu
BSF7u ?>> dana za svaki od I generatora za svaku od >. simulacija" 1 slede&oj diskusiji
izdvajaju se razli!iti aspekti ovi+ rezultata koji se zna!ajno razlikuju od odgovaraju&i+
rezultata dobijeni+ za 3no learning 4 slu!aj prikazan u delu ?">"
Slika 1> prikazuje (srednje) vrednosti re%enja dobijeni+ za proizvodnju za svi+ >? sata ?>>"
dana zajedno sa odgovaraju&im vrednostima re%enja dobijeni+ za ?>> dan u odsustvu
3mogu&nosti u!enja4 generatora
>
" 1 3no learning4 slu!aju$ vr%ni (visoki tro%kovi) generator ?
je angaovan samo da proizvede energiju pri vr%nom optere&enju 1K7tog sata" 1 3learning4
slu!aju$ me-utim$ generator ? moe da koristi strate%ku ponudu za snabdevanje kako bi
osigurao svoje angaovanje na svojoj gornjoj granici proizvodnje (>.. M2) tokom svakog
sata u danu" 0ako-e$ u 3no learning4 slu!aju 3jeftini4 generator I je redovno angaovan sa
visokim nivoom proizvodnje tokom svakog sata u toku dana$ ali u 3learning4 slu!aju je
njegovo angaovanje smanjeno zbog njegove strate%ke ponude za snabdevanje koja ga !ini
relativno skupim generatorom" Fva tenja ka skupljoj proizvodnji u 3learning4 slu!aju$ znatno
uve&ava ukupne varijabilne tro%kove poslovanja" ,aista$ kao %to se vidi na slici 18$ minimum
ukupni+ varijabilni+ tro%kova rada u 3learning4 slu!aju je oko tri puta ve!i nego u 3no
learning4 slu!aju"
Slika 1? prikazuje >?7!asovnu (srednju) vrednost re%enja za 6M' za 3learning4 slu!aj zajedno
sa >?7!asovnim vrednostima re%enja za 6M' za 3no learning4 slu!aj" ,animljivo$ iako su
6M'7i za 3learning4 slu!aj znatno ve&e od 6M'7a za 3no learning4 slu!aj$ one su tako-e
manje promenljive u 1K7tom satu vr%nog optere&enja" S+odno tome$ BSF nije u stanju da
koristi pojavu 3 udarne cene4 u satu vr%nog optere&enja kako bi ostvario zna!ajan profit na
tri%tu elektri!ne energije kao %to je to slu!aj kod 3learning4 generatora"
Slika 1I prikazuje (srednju) funkciju marginalni+ tro%kova koju su I generatora prijavila BSF7
u ?>>" dana$ zajedno sa nj+ovom stvarnom funkcijom marginalni+ tro%kova"
B pored toga %to generatori nemaju mogu&nost 3dogovora4$ sva I generatora su 3nau!ila4 da
prijave vi%e vrednosti funkcija marginalni+ tro%kova od stvarni+ i u pogledu po!etni+
vrednosti i u pogledu nagiba" 1 slu!aju generatora 8 iI$ dve najve&e generatorske jedinice$
pove&anje tro%kova u odnosu na stvarne je zna!ajno$ odnosno ova dva generatora brzo
3nau!e4 da prijave funkciju marginalni+ tro%kova koja je blizu ili na najvi%em dozvoljenom
nivou u nji+ovim akcionim domenima" :asno je da su osnovni aspekti 2'M' dizajna tri%ta
koje se nalazi u AMES okruenju$ ne pruanje dovoljno me+anizama za spre!avanje
generatora u ostvarivanju zna!ajnog profita na tri%tu kroz prijavljivanje strate%ki+ ponuda za
snabdevanje"
>
S obzirom na stacionarnost profila dnevnog optere&enja i funkcije tro%kova generatora kao i proizvodni+
ograni!enja$ u odsustvu sistemski+ poreme&aja$ u 3no learning 4 slu!aju$ dobijeni rezultati za >? !asa jednog
dana su isti kao i za svaki drugi dan"
Oitno je re&i da u ovom I7!vornom test sistemu$ AMES BSF ne zna koliki su stvarni tro%kovi
generatora" 1mesto toga$ AMES BSF u svakom radnom danu ;$ mora da formuli%e svoj ;5
F'A problem za svaki sat na tri%tu za naredni dan ;<1 na osnovu tro%kova koje prijavljuju
generatori" 1 cilju ostvarenja profita$ generatori vremenom nau!e koje atribute tro%kova da
prijave BSF7u pomo&u jednostavnog pro%irenog algoritma na osnovu pret+odni+ rezultata o
ostvarenom profitu"
'o!etni uslovi i specifikacije parametara treba da budu paljivo kalibrisani da odgovaraju
realnim uslovima"
;odatakE konstrukcija generatorski+ akcioni+ domena
ao %to je detaljno opisano u delu 8"J$ na po!etku svakog dana ;$ svaki AMES generator i
koristi varijantu dobro poznatog 5ot1-6re( po%a-anog learning algoritma da
i,a'ere ponudu ,a sna'de(an%e
#
i
s &o%u 'i pri%a(io >M6S ?S<-u ,a s(a&i
-as @ dana :A na tr/i2tu ,a naredni dan# S(a&a ponuda ,a sna'de(an%e
#
i
s u,ima o'li& (posta%e) pri%a(l%ene fun&ci%e marginalni1 tro2&o(a#
p b > a ) p ( M5
#
i
#
i
#
i
+ ) (2*)
:efinisanu pre&o pri%a(l%eni1 mogu.i1 proi,(odni1 inter(ala
#1
i
#6
i
5ap p 5ap $ (>I)
gde su
#
i
a i
#
i
b pri%a(l%eni &oefici%enti tro2&o(a generatora i# p o,na-a(a
-aso(nu proi,(odn%u a&ti(ne snage generatora i) a
#6
i
5ap i
#1
i
5ap su
prijavljena donja i gornja proizvodna granica aktivne snage generatora i"
Svaki generator i bira svoju ponudu za snabdevanje
#
i
s i, a&cionog domena >:
i
sa
po,iti(nom &ona-nom &ardinalno2.u M
i
# 7l%u-no pitan%e %e &a&o
&onstruisati o(a% a&cioni domen na na!in koji je empirijski razuman i ra!unski
prakti!an" Empirijska razumnost pokazuje da modelar treba da uklju!i %to vi%e relevantni+
parametara$ tako da @enerator ima mogu&nost da bira izme-u vi%e mogu&i+ re%enja" Sa druge
strane$ ra!unska prakti!nost sugeri%e da broj ponuda za snabdevanje uklju!eni+ u A;
i
ne treba
da bude preterano veliki"
1 skladu sa ovim ciljevima modeliranja$ akcioni domen A;
i
za svaki AMES generator i je
konstruisan na osnovu I jednostavni+ pretpostavki" 'rvo$ smatra se da generator i prijavljuje
samo funkcije marginalni+ tro%kova sa rastu&im nagibom (>?)$ tj$" . b
#
i
> # :rugo) smatra
se da generator i pri%a(l%u%e samo netri(i%alne mogu.e proi,(odne inter(ale
(2!) t%#)
#1
i
#6
i
5ap 5ap < " 0re&e$ smatra se da generator i prijavljuje samo krivu marginalni+
tro%kova koja lei na ili oko krive stvarni+ marginalni+ tro%kova u rasponu svoji+ prijavljeni+
proizvodni+ intervala" \etvrto$ smatra se da generator i uvek prijavljuje svoju stvarnu donju
proivodnu granicu" 'eto$ smatra se da generator i uvek prijavljuje gornji proizvodni limit koji
je manji ili jednak svom stvarnom gornjem proizvodnom limitu"
Bspod je prikazano da se za bilo koje date pozitivne vrednosti za slope-start parametre
(parametre koji defini%u po!etnu vrednost i nagib krive) SS
i
$ moe konstruisati M
i
] 8 matrica
!ije redove !ine M
i
admissible (pru+vatljive) ponude za snabdevanje u procentualnom
obliku tako da jedinstveno preslikavanje unutar M
i
prijavljene ponude za snabdevanje
#
i
s
zadovoljava gore pomenuti+ I jednostavni+ pretpostavki"
Fva matrica je parametrizovana sa tri parametra koja kontroli%u gustinu M1
i
$ M>
i
$ i M8
i
(sa
M
i
X M2
i
X M"
i
B M
i
) i tri range7inde[ (parametra opsega) parametra
6
i
#BMa[ $
1
i
#BMa[ i
5
i
#BMin " Ako su parametri (M1
i
$ M>
i
$ M8
i
$
6
i
#BMa[ $
1
i
#BMa[ $
5
i
#BMin $ SS
i
)
pode%eni jednako za svaki generator i$ a pret+odna konstrukcija matrice je primenjena za
svaki generator i$ onda je rezultat skup specifi!ni+ akcioni+ domena generatora koji imaju
jednake kardinalnosti i !iji elementi ponuda za snabdevanje s
#
obezbe-uju sli!ne gustine
pokrivanja regiona koji lee iznad krivi+ stvarni+ marginalni+ tro%kova generatora
'rocentualno predstavljanje ponuda za snabdevanje
Neka prijavljena ponuda za snabdevanje
#
i
s za generator i bude nazvana admissible
(pri+va&ena) ukoliko zadovoljava I pojednostavljeni+ pretpostavki iz odeljka A1"
'ri+vatljivost
#
i
s podrazumeva da
#
i
s sadri prijavljenu funkciju marginalni+ tro%kova u
obliku (>?) definisanu preko prijavljeni+ intervala proizvodnje u obliku (>I) kao %to suE
. b
#
i
> ) . 5ap 5ap 5ap 5ap
6
i
#6
i
#1
i
1
i
> $ . ) 5ap ( M5 ) 5ap ( M5
6
i i
#6
i i
> i
. ) p ( M5 ) p ( M5
i
#
i
> $ za svako [ ]
#1
i
#6
i
5ap $ 5ap p " Fd sada &e svaka pru+vatljiva
ponuda za snabdevanje
#
i
s kompaktno biti predstavljena u formiE
( )
#1
i
#6
i
#
i
#
i
#
i
5ap $ 5ap $ b $ a s (>J)
0ako-e$ neka svaki vektor
( )
1
i
6
i
1
i
6
i
A
i
#5ap $ #5ap $ #B $ #B s (>K)
zadovoljava uslove [ ]
6
i
6
i
#BMa[ $ . #B $ [ ]
1
i
1
i
#BMa[ $ . #B $ [ ] 1 $ #BMin #5ap
5
i
1
i
$
1 #5ap #5ap .
1
i
6
i
< $ i
6
i
1
i
6
i
5ap 5ap #5ap koji se zove admissible percentage
suppl offer (pri1(atn%i(a procentualna ponuda ,a sna'de(an%e)#
0/#;N:AE Neka je dato SS
i
>. i pretpostavlja se da pri+vatljivi uslovi !ekaju u tabeli 1"
,atim$ postoji korespodentni (odgovaraju&i) uslov na SS
i
koji preslikava svaku pri+vatljivu
procentualnu ponudu za snabdevanje
A
i
s u jedinstvenu pri+vatljivu prijavljenu ponudu za
snabdevanje
#
i
s "
;okazE Neka ( )
1
i
6
i
1
i
6
i
A
i
#5ap $ #5ap $ #B $ #B s ozna!ava neku pri+vatljivu procentualnu
ponudu za snabdevanje (>K)" Sada &e biti prikazano kako elemeti
A
i
s $ zajedno sa strukturnim
atributima generatora i$ prijavljeni+ u tabeli 1$ mogu da se koriste za izgradnju jedinstvene
pri+vatljive prijavljene ponude za snabdevanje
#
i
s za generator i" Fva izgradnja &e se odvijati
u uzastopnim koracima$ od koji+ neki uklju!uju odre-ivanje pomo&ni+ promenljivi+"
Wematski prikaz ovog procesa izgradnje$ moe se videti na slici 1J"
orak .E Bzgradnja
#6
i
5ap i
#1
i
5ap uz zadovoljenje . 5ap 5ap 5ap 5ap
6
i
#6
i
#1
i
1
i
>
;efinisanje
1
i
6
i
#6
i
5ap #5ap 5ap i [ ]
6
i
6
i
1
i
1
i
#1
i
5ap 5ap 5ap #5ap 5ap + " ,atim$ koriste&i
pretpostavljenu pri+vatljivost ponude
A
i
s i tabelu 1$ sledi da je
. 5ap 5ap 5ap 5ap
#6
i
6
i
#1
i
1
i
> "
Sada neka l
i
i u
i
ozna!avaju stvarne marginalne tro%kove generatora i za proizvodnju na
nji+ovim stvarnim donjim i prijavljenim gornjim proizvodnim granicama$ respektivno"
onkretno$ prise&aju&i se tabele 1 da je ( ) . 5ap M5
6
i i
> $ defini%e se
( ) . 5ap b > a 5ap M5 l
6
i i i
6
i i i
> + (>M)
0ako-e se defini%e
( )
i
#1
i i i
#1
i i i
l 5ap b > a 5ap M5 u > + (>N)
@de poslednja nejednakost sledi iz koraka ."
orak 1"
i
#
i
l l
Na osnovu pri+vatljivosti
A
i
s i tabele 1$ 1 #BMa[ #B
6
i
6
i
< i na osnovu (>M)
. l
i
>
" Sada se
defini%e
#
i
l kao
. l
#B 1
l
l
i
6
i
i #
i
>

(8.)
S obzirom na (>M)$ (8.) i
6
i
#6
i
5ap 5ap iz koraka .$ napominje se da se
6
i
#B svodi na
standardni lerner inde[
8
procene na prijavljenoj donjoj proizvodnoj granici
#6
i
5ap ako je
( )
#6
i
#
i
#
i
5ap M5 l " Fva poslednja jednakost je utvr-ena u koraku J ispod"
orak >"
#
i
Start
i
l u >
Na osnovu pretpostavke$
. SS
i
>
$ a imaju&i u
i
iz (>N) i
#
i
l iz (8.)$ sada se defini%e
Start
i
u kao

'

+
>

#
i i i
#
i
#
i i i Start
i
l u if SS l
l u if u
u
(81)
:asno da je
#
i
Start
i
l u > izgradnjom"
ao %to je razja%njeno u narednim koracima$ postoje dva razloga za uvo-enje pomo&ne
promenjive
Start
i
u na takav na!ina da je
#
i
Start
i
l u > E a) da se obezbedi da prijavljen afunkcija
marginalni+ tro%kova povezana sa
#
i
s je rastu&a krivaD i b) da se obezbedi da prijavljena
funkcija marginalni+ tro%kova povezana sa
#
i
s nikada ne opadne ispod stvarne krive
marginalni+ tro%kova generatora i u prijavljenom mogu&em proizvodnom intervalu generatora
i"
orak 8"
#
i
#
i
l u >
8
,a svaku proizvodnu ta!ku koli!ina * cena (P$ 'r)$ 6erner Bnde[ 6B procenjen u ovoj ta!ki se defini%e na
slede&i na!inE 6B(P$ 'r)=^'r7M5(P)_H'r"
,na se da je
#
i
Start
i
l u > iz koraka >$ i zna se da je 1 #BMa[ #B
1
i
1
i
< na osnovu pri+vatljivosti
A
i
s i tabele 1" prema tome$ moe se definisati
#
i
u na slede&i na!inE
#
i
1
i
Start
i
#
i
l
#B 1
u
u >

(8>)
Na osnovu (>N) i (8>)$ napominje se da se
1
i
#B svodi na standardni lerner inde[ procene na
prijavljenoj gornjoj proizvodnoj granici
#1
i
5ap uvek kada je
Start
i
u jednako
i
u
iz (81)$ uz
pretpostavku ( )
#1
i
# #
i
5ap M5 u " 'oslednje jednakosti slede iz koraka ? i I ispod"
orak ?" . b
#
i
>
Na osnovu koraka .$
6
i
#6
i
#1
i
5ap 5ap 5ap > $ a na osnovu koraka 8
#
i
#
i
l u > " 'ozivaju&i se na
sliku 1J koja daje %ematski prikaz$ moe se definisati
#
i
b na slede&i na!inE
.
5ap 5ap
l u
>
1
b
#6
i
#1
i
#
i
#
i #
i
>

(88)
orak I"
#
i
a
,na se da je
6
i
#6
i
5ap 5ap iz koraka .$ a definisani su i
#
i
l u koraku 1$ kao i
#
i
b u koraku
?" 'rema tome$ moe se definisati
#
i
a na slede&i na!inE
6
i
#
i
#
i
#
i
5ap b > l a (8?)
orak J" ( ) ( ) . 5ap M5 l 5ap M5
6
i i
#
i
#6
i
#
i
>
Na osnovu pretpostavke (videti tabelu 1)$ ( ) . 5ap M5
6
i i
> " ,atim sledi$ iz korka . i koraka 1$
definisanje
#
i
a u koraku I$ i definisanje ) p ( M5
#
i
u (>?) kao i
( ) ( ) . 5ap M5 l l 5ap M5
6
i i i
#
i
#6
i
#
i
> "
orak K" ) p ( M5 ) p ( M5
i
#
i
za svako [ ]
#1
i
#6
i
5ap $ 5ap p
Na osnovu koraka .$ ima se
6
i
#6
i
#1
i
5ap 5ap 5ap > " Na osnovu koraka J ima se
( ) ( )
#
i
#6
i i
#6
i
#
i
l . 5ap M5 5ap M5 > " Sa druge strane$ koraci > i 8 ukazuju da je
( )
#1
i i i
Start
i
#
i
5ap M5 u u u $ a koraci ? i I ukazuju da je
( )
#
i
#1
i
#
i
#
i
#1
i
#
i
u 5ap b > a 5ap M5 + " 'rema tome ) p ( M5
#
lei na ili iznad
) p ( M5
u
intervalu krajnji+ ta!aka
#6
i
5ap i
#1
i
5ap " Na osnovu linearnosti$ sledi da ) p ( M5
#
tako-e
lei na ili iznad
) p ( M5
na svim ta!kama p izme-u ove dve ta!ke"
1kratko" oraci od .7K konstruktivno odre-uju odgovaraju&i (uslov na SS
i
) koji jedinstveno
preslikava svaku pi+vatljivu procentualnu ponudu za snabdevanje
( )
1
i
6
i
1
i
6
i
A
i
#5ap $ #5ap $ #B $ #B s u prijavljenu ponudu za snabdevanje
( )
#1
i
#6
i
#
i
#
i
#
i
5ap $ 5ap $ b $ a s " orakom . utvr-eno je da
#
i
s zadovoljava pojednostavljene
pretpostavke 1$ ? i I$ a koracima ? i K utvr-eno je da
#
i
s zadovoljava pojednostavljene
pretpostavke > i 8" S+odno tome$
#
i
s je pri+vatljiva" Fvim se zavr%ava dokaz o pretpostavci"
Bzgradnja akcionog domena
1 skladu sa pet pojednostavljeni+ pretpostavki opisani+ u odeljku 3u!enje4 za svaki generator
i se javlja u vezi sa prijavljenim koeficijentima tro%kova (
#
i
a $
#
i
b ) i prijavljenom gornjom
proizvodnom granicom
#1
i
5ap " 'rijavljena donja proizvodna granica
#6
i
5ap za svaki
generator i$ uvek je jednaka stvarnoj donjoj proizvodnoj granici
6
i
5ap generatora i$ %to
podrazumeva da je ulazak
6
i
#5ap u bilo koju pri+vatljivu procentualnu ponudu za
snabdevanje ( )
1
i
6
i
1
i
6
i
A
i
#5ap $ #5ap $ #B $ #B s uvek jednako
1
i
6
i 6
i
5ap
5ap
#5ap
(8I)
S+odno tome$ da bi se izgradio akcioni domen za neki generator i$ potrebno je usmeriti panju
na redukovanu formu dozvoljeni+ procentualni+ ponuda za snabdevanje
A
i
s $ date kaoE
( )
1
i
1
i
6
i i
#5ap $ #B $ #B (8J)
Sada &e se sprovesti postupak izgradnje akcioni+ domena AMES generatora" 'odsetimo se
tabele 1 u kojoj su navedeni egzogeni atributi za svaki generator i koji uklju!uju slede&e
atribute akcioni+ domenaE kardinalnost M
i
svog akcionog domena A;
i
$ tri parametra za
kontrolu gustine M1
i
$ M>
i
i M8
i
$ koji zadovoljavaju M1
i
X M>
i
X M8
i
= M
i
Dtri range inde[
(parametra opsega) parametra
6
i
#BMa[ $
1
i
#BMa[ i
5
i
#BMin D i slope7start parametar SS
i
D
S obzirom na ove atribute akcioni+ domena za generator i$ nadalje &e biti prikazano kako
izgraditi M
i
X 8 matricu akcionog domena A;Mat
i
za generator i koja ima slede&i oblik"
gde svaki od M
i
redova `
im
ove matrice predstavlja (redukovanu formu) dozvoljene
procentualne ponude za snabdevanje za generator i (8J)" ao %to je utvr-eno u odeljku A">$
date vrednosti start7slope parametara SS
i
generatora i$ zajedno sa relacijom (8I)$ svakog reda
`
im
$ mogu se koristiti za izgradnju pri+vatljive prijavljene ponude za snabdevanje
( )
#1
im
#6
im
#
im
#
im
#
im
5ap $ 5ap $ b $ a s za generator i" olekcija svi+ Mi ovi+ ponuda za snabdevanje
#
im
s generatora$ predstavlja akcioni domen A;
i
generatora i"
Bzgradnjom$ prijavljena kriva marginalni+ tro%kova povezana sa svakom ponudom za
snabdevanje
#
im
s u A;
i
lei u regionu na ili iznad krive stvarni+ marginalni+ tro%kova
generatora i$ preko odgovaraju&eg prijavljenog proizvodnog intervala" ako je ispod
poja%njeno$ ako je ve&i broj specifikacija M
1
$ M
>
i M
8
$ uz sve ostale nepreomenjene veli!ine$
ve&i je broj izbora ponuda za snabdevanje u A;
i
" 0ako-e$ ako su manje vrednosti za
6
i
#BMa[ i
1
i
#BMa[ uz sve ostale nepromenjene veli!ine$ gu%&a je pokrivenost prostora pri
traenju optimalne krive marginalni+ tro%kova u okviru A;i u neposrednoj blizini krive
stvarni+ marginalni+ tro%kova" B na kraju$ manja vrednost range7inde[ parametra
5
i
#BMin uz
sve ostale nepreomenjene veli!ine$ manji procenat stvarnog kapaciteta
1
i
5ap generatora i
moe se prijaviti na tri%tu za naredni dan"
onkretnije razumevanje procesa izgradnje ponude za snabdevanje moe biti vidljivo iz slike
1J" parametar M1
i
daje broj mogu&i+ nii+ start7point vrednosti
#
i
l krive marginalni+
tro%kova koje generator i moe prijaviti" Bzgradnjom$ sve ove nie start7point vrednosti lee na
vertikalnoj liniji
6
i
#6
i
5ap 5ap $ odnosno na prijavljenoj (stvarnoj) donjoj proizvodnoj granici
generatora i" Fve nie start7point vrednosti moraju sve da lee na ili iznad stvarni+
marginalni+ tro%kova generatora i na proizvodnoj ta!ki datoj izrazom ( )
6
i i i
5ap M5 l "
'arametar
6
i
#BMa[ kontroli%e koliko se du ove linije ove nie start7point vrednosti
produavaju (pro%iruju)"
'arametar M>
i
daje broj krivi+ marginalni+ tro%kova koje su 3signalizirane4 iz svake od nii+
start7point vrednosti
#
i
l a parametar
1
i
#BMa[ kontroli%e opseg ovi+ signala kontrolisanjem
opsega nji+ovi+ krajnji+ ta!aka
#
i
u " Slope7start parametar SS
i
se koristi da garantuje da svaki
od ovi+ signalizirani+ krivi+ marginalni+ tro%kova je nagnuta na gore sa end7point (krajnjom
ta!kom)
#
i
u koja lei na ili iznad krive stvarni+ marginalni+ tro%kova generatora i
procenjenoj na prijavljenoj gornjoj proizvodnoj granici
#1
i
5ap generatora i
?
"
Na kraju$ parametar M8
i
daje broj mogu&i+ gornji+ proizvodni+ granica
#1
i
5ap u rasponu
intervala od [ ] ( )
6
i
6
i
1
i
1
i
5ap 5ap 5ap #5ap + do
1
i
5ap koje generator i moe da prijavi"
Na ilustrativne eksperimenate predstavljene u delu ?$ dve dodatne pojednostavljene
pretpostavke se odraavaju" 'rvo$ pretpostavka je da AMES generatori regulisani od strane
AMES BSF uvek prijavljuju nji+ove stvarne gornje proizvodne granice kao i nji+ove stvarne
donje proizvodne granice" Fva pretpostavka se sprovodi postavljanjem
1 8 M
i

i
1 #BMin
5
i
za
B """$ $ 1 i
$ %to naro!ito podrazumeva da svi elementi
1
im
#5ap u tre&oj
koloni
i
A;Mat
su jednaki 1".." drugo$ pretpostavlja se da AMES generatori uvek imaju
mogu&nost prijavljivanja nji+ovi+ funkcija stvarni+ marginalni+ tro%kova$ %to podrazumeva
pode%avanja .".. za donje i gornje range7inde[ unose
6
i
#B i
1
i
#B u
i
A;Mat
" S+odno
tome$ s obzirom na te dve pojednostavljene pretpostavke$ najmanje jedan red m
i
A;Mat
7ja
ima oblik (."..$ ."..$ 1"..) koji se uvek bira da bude red m=1"
Sada &e se ilustrovati proces izgradnje za M
i
X 8 matricu
i
A;Mat
pod ove dve dodatne
pojednostavljene pretpostavke"
Slu!aj 1E
Ako je
1 > M 1 M
i i

$ 1 X 8 matrica je izgra-ena kao (."..$ ."..$ 1"..)"
Slu!aj >E
'retpostavlja se da je
1 1 M
i

a
> > M
i

" 1 ovom slu!aju$ prvi red >X 1 matrice
i
A;Mat

je popunjen kao (."..$ ."..$ 1"..)$ a drugi red je popunjen kao ( ) .. " 1 $ #BMa[ $ .. " .
1
i
"
Slu!aj 8E
'retpostavlja se da je
> 1 M
i

a
1 > M
i

" 1 ovom slu!aju$ prvi red >X 1 matrice
i
A;Mat

je popunjen kao (."..$ ."..$ 1"..)$ a drugi red je popunjen kao ( ) .. " 1 $ .. " . $ #BMa[
6
i
"
Slu!aj ?E
?
Fvaj signaliziraju&i pristup izgradnji akcioni+ domena ponuda za snabdevanje$ ovde primenjen na linearnu
funkciju marginalni+ tro%kova$ moe lako da se pro%iri na rukovanje raznim drugim vrstama parametrizovani+
funkcionalni+ oblika funkcije marginalni+ tro%kova"
'retpostavlja se da je
> 1 M
i

i
> > M
i

" 1 ovom slu!aju defini%e se korak inkrementacije
(pove&anja) na slede&i na!inE
1 1 M
#BMa[
Bnc
i
6
i
1

(8M)
1 > M
#BMa[
Bnc
i
1
i
>

(8N)
,atim se navode M1
i
podjednako raspore-ene donje vrednosti range7inde[ Yv
1
$ """$
i
1 M
v
Z sa
po!etkom u v
1
=.".. i sa krajem u
6
i 1 M
#BMa[ v
i

i raspore-eni na rastojanju Bnc
1
jedan od
drugog" Sli!no tome$ navode se M>
i
podjednako raspore-ene gornje vrednosti range7inde[
YC
1
$ """$
i
> M
C
Z sa po!etkom u C
1
=.".. i sa krajem u
1
i > M
#BMa[ C
i

i raspore-eni na
rastojanju Bnc
>
jedan od drugog
I
"
'rva kolona
i
A;Mat
7ja se zatim puni na slede&i na!inE prvo M>
i
mesta se pune sa M>
i

kopijama sa v
1
D drugo$ M>
i
mesta se zatim pune sa M>
i
kopijama sa v
>
$ i tako dalje kroz
i
1 M
v
"
('odsetimo se da M1
i
X M>
i
X M8
i
= M
i
$ a M8
i
= 1$ ovde)" ;ruga kolona
i
A;Mat
7ja se
zatim puni na slede&i na!inE prvo M>
i
mesta se sukcesivno (jedno za drugim) pune sa
sukcesivnim elementima C=(C
1
$ """$
i
> M
C
)D drugo$ grupa od M>
i
mesta se zatim tako-e
sukcesivno popunjava sa sukcesivnim elementima CD i tako dalje kroz M1
i
iteracije" Fvim se
zavr%ava izgradnja
i
A;Mat
7ja"
ona!no$ treba imati na umu da matrica
i
A;Mat
ne zavisi od bilo kakvi+ specifi!ni+
strukturni+ i te+nolo%ki+ aspekata generatora iD svi unosi su u 3 jedini!no7slobodnoj4
procentualnoj formi" 'rema tome$ ako elite$ jedna specifikacija parametara
( ) SS $ #BMin $ #BMa[ $ #BMa[ $ M $ M $ M
5 1 6
8 > 1
moe se koristiti da se izvede (izgradi)
jedan matri!ni akcioni domen A;Mat a iz koga se svi pojedina!ni akcioni domeni A;
i
za
generatore i=1$ """$ B$ zatim izvode" 1 ovom slu!aju$ generatorski akcioni domeni &e svi imati
istu kardinalnost M = M
1
X M
>
X M
8
$ garantuju&i time da generator nema prednost zato %to
ima ve&i izbor ponuda za snabdevanje" Fsim toga$ ponuda za snabdevanje u individualnom
akcionom domenu A;
i
&e obezbediti priblino iste gustine pokrivenosti prostora na ili iznad
krive stvarni+ marginalni+ tro%kova generatora"
Svi od ovi+ eksperimentalni+ zaklju!aka iz ta!ke ? za I7!vornu test mreu su generisani
kori%&enjem jedne specifikacije parametara
( ) SS $ #BMin $ #BMa[ $ #BMa[ $ M $ M $ M
5 1 6
8 > 1
za izgradnju akcioni+ domena generatora"
Fva specifikacija parametara je data u tabeli ?"
A"? A Numeri!ki primer
1 ovom delu$ dat je jednostavan numeri!ki primer kao ilustracija procesa opisanog u delu
A"8$ za izgradnju matri!nog akcionog domena
i
A;Mat
za posmatrani generator i" 'rimer se
tako-e koristi da konkretno prikae kako svaki red m
i
A;Mat
7ja efektivno predstavlja
pri+vatljivu procentualnu ponudu za snabdevanje
A
im
s koja se moe preslikati u pri+vatljivu
prijavljenu ponudu za snabdevanje
#
im
s pogodnu za dostavljanje na tri%tu za dan unapred"
I
,a op%tiji slu!aj u kome M8i tako-e ima vrednosti ve&e ili jednake od >$ koristi se sli!an na!in izgradnje"
onkretno$ korak inkrementacije (pove&anja) za
1
i
#5ap je zatim dat kaoE
[ ] [ ] 1 8 M H #BMin 1 Bnc
i
5
i 8
"
'retpostavlja se da je M1
i
=I$ M>
i
=8 i M8
i
=1$ %to zna!i da je M
i
=1I" 'retpostavlja se da je
?. " . #BMa[ #BMa[
1
i
6
i
" ;efini%e se [ ] 1. " . ? H ?. " . 1 1 M H #BMa[ Bnc
i
6
i 1
$ i
[ ] >. " . > H ?. " . 1 > M H #BMa[ Bnc
i
1
i >
" Specifizira se vektor v koji se sastoji od M1
i
=I
podjednako raspore-eni+ donji+ range7inde[ vrednosti i vektor C koji se sastoji od M>
i
=8
podjednako raspore-eni+ gornji+ range7inde[ vrednosti$ na slede&i na!inE
( ) ?. " . $ 8. " . $ >. " . $ 1. " . $ .. " . v
( ) ?. " . $ >. " . $ .. " . C
Slede&e$ koriste&i elemente vektora v i C$ popunjava se 1I X 8 matrica
i
A;Mat
na na!in
opisan u odeljku A"8 na slede&i na!inE
8 1I
i
.. " 1 ?. " . ?. " .
.. " 1 >. " . ?. " .
.. " 1 .. " . ?. " .
.. " 1 ?. " . 8. " .
.. " 1 >. " . 8. " .
.. " 1 .. " . 8. " .
.. " 1 ?. " . >. " .
.. " 1 >. " . >. " .
.. " 1 .. " . >. " .
.. " 1 ?. " . 1. " .
.. " 1 >. " . 1. " .
.. " 1 .. " . 1. " .
.. " 1 ?. " . .. " .
.. " 1 >. " . .. " .
.. " 1 .. " . .. " .
A;Mat

1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
]
1

#edovi
i
A;Mat
7ja predstavljaju$ u procentualnom obliku$ 1I mogu&i+ akcija (ponuda za
snabdevanje) izabrani+ za generator i za tri%te za naredni dan u svakom danu ;" 'rema tome
one predstavljaju akcioni domen A;
i
generatora i"
;a bismo pogledali ovo konkretnije$ pretpostavlja se da su koeficijenti stvarni+ marginalni+
tro%kova generatora i dati kao a
i
=1. i b
i
=.".>I$ njegova stvarna donja granica proizvodnje
.. " . 5ap
6
i
$ i njegova stvarna gornja granica proizvodnje .. " 1.. 5ap
1
i
" 'retpostavlja se
da je jutro dana ;$ i generator i mora prijaviti ponudu za snabdevanje AMES BSF7u za dan
;<1 na tri%tu za naredni dan"
;a bi se ovo postiglo$ generator i pozove (upita) 9reLM) odnosno n%ego( learning
modul u (e,i sa tim &o%u ponudu ,a sna'de(an%e da i,a'ere meCu
ponudama ,a sna'de(an%e mB) ###) ! u n%ego(om a&cionom domenu
>:
i
# Pretposta(l%a se da 9reLM da%e i,'or a&ci%e mB!# Dta to ,na-ia
Bzbor mB! u st(ari odgo(ara !-tom redu (e&tora u matri-nom a&cionom
domenu
i
A;Mat generatora iD naime$ ( ) ( ) .. " 1 $ >. " . $ 1. " . #5ap $ #B $ #B
1
I i
1
I i
6
I i I i
" S
obzirom na pretpostavku da
6
I i
#6
I i
5ap 5ap
$ ovaj red vektor odre-uje pri+vatljivu
procentualnu ponudu za snabdevanje
A
I i
s
oblika (>K) sa
1
i
6
i
6
I i
5ap H 5ap #5ap
" ao %t je
utvr-eno u delu A">$
A
I i
s
odgovara pri+vatljivoj prijavljenoj ponudi za snabdevanje
( )
1
i
6
i
#
I i
#
I i
#
I i
5ap $ 5ap $ b $ a s $ gde poslednji unos sledi iz
[ ]
1
i
6
i
6
i
1
i
1
I i
#1
I i
5ap 5ap 5ap 5ap #5ap 5ap + " 'onuda za snabdevanje
#
I i
s
je ono %to
generator i zaista prijavljuje AMES BSF7u dana ; za dan ;<1 na tri%tu za naredni dan"