Asertivnost

Zamislite da stojite u redu ispred altera u poti i da se neko progura i stane ispred vas. Ili, zamislite da ste u restoranu i konobar vam donosi drugo jelo od onog koje ste naruili. Bilo da se radi o nesporazumu ili neijem namernom postupku, vaa reakcija moe da se krede u nekoliko pravaca: *Dididete galamu oko toga, napasti osobu zbog takvog neuviavnog ponaanja, vikati, pretiti i vreati u afektu. Ovom reakcijom dete nesumnjivo skrenuti panju na nepravdu koja vam je naneta, vlo verovatno isterati svoje, ali takoe stvoriti tenziju u okruenju i utisak da sa vama treba biti na odstojanju.

*Sa druge strane, moete se ponaati kao da se nita nije desilo. Uostalom, ni nema neke velike razlike izmeu pageta i makarona. Ako se budete ponaali kao da se nita nije dogodilo, niko drugi nede primetiti da se neto dogodilo. Izbegli ste mogudi konflikt, ali ste time pogazili svoje dostojanstvo i pravo na fer tretman. Imajte u vidu da nikada nedete dobiti vie od onoga koliko traite. ak i ako imate nominalno pravo na neto niko vas nede juriti da to pravo ostvarite.

*Ostaviti stvari kakve jesu, a uz mnogo gunanja o nemaru, bezobrazluku i nepravdi koja vas je zadesila. Time dete ukazati na problem, ali se nita praktino nede promeniti. Ovo su primeri kako da ne dobijete ono sto hodete ili kako da ga dobijete na skuplji nain, dakle primeri neasertivnog ponaanja.

ta je asertivnost?

Biti asertivan znai aktivno se zauzimati za sebe i svoja prava, iskazivati svoje potrebe i stavove na direktan, nedvosmislen i otvoren nain, uvaavajudi i ne ugroavajudi time druge

Biti asertivan znai aktivno se zauzimati za sebe i svoja prava, iskazivati svoje potrebe i stavove na direktan, nedvosmislen i otvoren nain, uvaavajudi i ne ugroavajudi time druge. Ovakvo ponaanje je korisno u svim potencijalno frustrirajudim socijalnim kontaktima, kada su ugroeni interesi ili potrebe neke osobe, kada se osoba nae pred neopravdanim zahtevom drugih, ili naprosto zahtevom koji eli da odbije, kada su joj ugroena prava ili se nae pred bilo kakvom vrstom nepravde.

Asertivnost ne podrazumeva samo nain ponaanja ved i to kako se osoba oseda. Odsustvo osedaja krivice i straha i osedaj da se postupa ispravno, ine emocionalnu komponentu asertivnosti. Emocionalni odnos prema socijalnim situacijama zapravo i odreuje kako de se neka osoba ponaati. Neki ljudi postanu nesigurni, uznemireni ili uplaeni kada se nau u situaciji u kojoj je potrebno da se na bilo koji nain konfrontiraju sa drugima. Oni ak mogu izgledati komino drugima kada se recimo prave da nisu primetili poznanika pored koga su proli, samo zato to nisu sigurni da li bi trebalo da mu se jave ili ne ili kada u radnji beskonano dugo pretrauju police, traedi ono to im treba, ne pomiljajudi da se obrate prodavcu, kako ga ne bi ometali. Neki drugi pojedinci brzo planu i svaku naznaku konflikta tumae kao veoma ugroavajudu, neprestano se boredi i onda kada zapravo i nisu ugroeni. Prvi tip ljudi se oznaava kao pasivan i defanzivan, a drugi kao agresivan.

Pasivan tip

Pasivnost je osobina kod nekih ljudi da se povlae pred prilikom da kau ta zaista misle i osedaju, da lako odustaju od zadovoljenja svojih potreba, kako bi izbegli konflikt sa drugima

Pasivnost (submisivnost) je osobina kod nekih ljudi da se povlae pred prilikom da kau ta zaista misle i osedaju, da lako odustaju od zadovoljenja svojih potreba i da generalno na sve naine pokuavaju da izbegnu konflikt sa drugima. Oni ovo esto rade plaedi se da ne povrede druge ili ih razoaraju. Preuzimajudi preteranu koliinu odgovornosti za osedanja ili postupke drugih, zaboravljaju da su odgovorni za sebe i ono to se njima samima deava. Oni imaju utisak da de zvuati nepravedno, nehumano ili glupo ako se suprotstave i esto imaju osedaj stida ili krivice.

Submisivne osobe se plae ljutnje i odbacivanja od strane osoba koje su im bitne ili su im na neki nain nadreene Submisivne osobe se plae ljutnje i odbacivanja od strane osoba koje su im bitne ili su im na neki nain nadreene. Submisivno se ponaa zaposleni koji se ne usuuje da od svog pretpostavljenog zatrai objanjenje za kanjenje plate ili osoba koja pristaje na izlazak sa prijateljima na koji joj se uopte ne ide. Submisivni ljudi ne odolevaju pritiscima nadreenih ili lanova porodice, osedaju se obavezim da urade neto samo zato to je zahtev doao od prijatelja ili je sroen na prijateljski nain, plae se da de biti okarakterisani kao nesposobni ili nekompetentni ako odbiju da urade neto, ili de na sebe navudi gnev

drugih. To su stvari sa kojima osobe sa niskim samopotovanjem, bez dovoljno samopouzdanja i u strahu od naputanja od strane drugih, ne mogu da se nose.

Osedanje manje vrednosti

Neke submisivne osobe umeju da iskau svoje potrebe, ali to rade nesigurno, sa puno objanjavanja, pravdanja, izvinjavanja. Oni time sagovornicima alju poruku da njihov zahtev i nije toliko bitan, da ne polau pravo na ono to trae, pa ih zato drugi najede ne shvataju ozbiljno i lako prelaze preko njihovih zahteva. esto pasivne osobe nisu u potpunosti u kontaktu sa svojim potrebama. To znai da oni ne prepoznaju na pravi nain ono to im je potrebno ili na ta imaju pravo, pa tako i krenje svojih prava shvataju samo kao neodreenu neprijatnost, a da pri tome ne mogu da uvide ni verbalno formuliu razlog zbog kog se osedaju loe. U osnovi, submisivnosti je osedanje manje vrednosti u odnosu na druge ljude i implicitno uverenje da drugi imaju neka veda prava ili bolje argumente od nas. Submisivna osoba de najede potiskivati osedanja i sedanja povezana sa dominacijom drugih, a posebno ona nastala u ranom dobu, koja su bila okidai za kasnije uvrdivanje takvog ponaanja. Na povrini ostaje anksioznost, inhibiranost i osedanje stida ili krivice. Oni de se boriti protiv razoarenja usled neispunjavaja svojih zahteva raznim vrstama racionalizacija i umanjivanja znaaja samog neostvarenog cilja.Tako se mogu uti izgovori tipa: 'nije to toliko vano', 'ja samo pokuavam da budem fin i uljudan', ' i onako nisam ja za taj posao' i sl... U osnovi submisivnosti je osedanje manje vrednosti u odnosu na druge ljude i implicitno uverenje da drugi imaju neka veda prava ili bolje argumente od nas. Ovu potvrdu osoba nalazi i u odnosu drugih prema sebi. Okolina pokazuje saaljenje, a postepeno i sve vedu netrpeljivost, odbojnost i prezir.

Rezultat submisivnog ponaanja je da dobijate malo od onog to elite, to je pradeno i gubitkom potovanja od strane drugih ljudi i neminovno vodi do sve vedeg samouniavanja i gubitka samopotovanja kao i do unutranjeg besa. Neasertivno ponaanje dovodi do nezadovoljstva samim sobom i potvruje ideju pasivne osobe da je manje vredna. Ovu potvrdu osoba nalazi i u odnosu drugih prema sebi. Okolina pokazuje saaljenje, a postepeno i sve vedu netrpeljivost, odbojnost i prezir.

Agresivan tip

Kod agresivnih ljudi ponekad je jai poriv za dominacijom ili potinjavanjem drugih nego za sprovoenjem svojih prava. Oni esto koriste povien ton, ispoljavaju bes, nareuju, prete i navaljuju Agresivne osobe , sa druge strane, umeju da se zauzmu za sebe, da trae svoja prava i odbiju neadekvatne zahteve drugih, ali oni to rade na nain koji druge ljude ugroava. Kod agresivnih ljudi ponekad je jai poriv za dominacijom ili potinjavanjem drugih nego za sprovoenjem svojih prava. Njihov cilj je da svojim agresivnim nastupom izazovu pasivnost i povlaenje drugih. Oni esto koriste povien ton, ispoljavaju bes, nareuju, prete i navaljuju. Umesto da kritikuju neko ponaanje, kritikuju osobu, umesto da trae reenje situacije, pree im je da nau krivca, a to naravno nikada nisu oni sami. Osnovni cilj koji agresivna osoba postavlja je dobiti neto po svaku cenu, to bre i beskompromisno. Ona sebe stavlja ispred drugih, ponaa se superiorno, podsmeljivo, nadmeno. Agresivno ponaanje najede nije posledica samo ekstremne otvorenosti, impulsivnosti i ekpresivnosti neke osobe, ved je to zapravo, maskiranje zabrinutosti, straha i nesigurnosti. Agresivni pojedinci esto imaju duboke strahove koje projektuju na druge. Oni su kukavice kojima agresija slui kao taktika napada na druge, pre nego to drugi napadnu njih. Agresivna osoba sebe stavlja ispred drugih, ponaa se superiorno, podsmeljivo, nadmeno. Takvo ponaanje najede nije posledica samo ekstremne otvorenosti, impulsivnosti i ekpresivnosti neke osobe, ved je to zapravo, maskiranje zabrinutosti, straha i nesigurnosti. ...................................2 i 3......................................................................

Strah kao zajedniki imenitelj

Strah je zajedniki imenitelj koji povezuje submisivne i agresivne osobe, pa se tako i ovde, nakon okonanog sukoba, moe javiti osedaj krivice, stida i neadekvatnosti. Agresivno ponaanje najede dovodi do uspeha, kada se posmatraju kratkoroni efekti. Dugorono, agresivnost dovodi do gubitka potovanja, porasta tenzije, loih meuljudskih odnosa, osvetnikih tendencija, dakle do pojavljivanja agresivnog odgovora druge strane. Ovim se zatvara krug agresije koji se iznova ponavlja sve jaim intenzitetom, svaki put kada se dogodi konfliktna situacija.

Pasivno-agresivni tip

Pasivno-agresivni modeli ponaanja sredu se kod ljudi koji se ne osedaju sposobnima da se uhvate u kotac sa realnim situacijama, pa taj svoj nedostatak kompenzuju u trenucima kada se sve zavri i kada se nau na sigurnom. Oni se uvek nalaze u ulozi rtve i ponosno je istiu negodujudi nad nepravdom koju nisu ni pokuali da spree

Postoje i oni koji ne prave buku, pa ak retko i iznose svoje miljenje da bi uticali na tok neke situacije, ali zato uvek imaju mnogo toga da kau kada sve bude ved gotovo. Oni se uvek nalaze u ulozi rtve i ponosno je istiu negodujudi nad nepravdom koju nisu ni pokuali da spree. Ironine primedbe, sarkazam, zajedljivi komentari, ine ove osobe nepoeljnima. Drugi ih doivljavaju kao osobe kojima se nikada ne moe udovoljiti, kao ljude koji uvek kvare dobro raspoloenje i koji de, ta god se dogodilo, nadi razlog da gunaju. Istina je, zapravo, da se ovakvi pasivno-agresivni modeli ponaanja sredu kod ljudi koji se ne osedaju sposobnima da se uhvate u kotac sa realnim situacijama, pa taj svoj nedostatak kompenzuju u trenucima kada se sve zavri, dakle kada je opasnost od pravog rizika ved prola i kada se nau na sigurnom. Strah je zajedniki imenitelj koji povezuje sve vrste neasertivnog ponaanja

Asertivno pravo

Bilo koji oblik neasertivnog ponaanja, bilo da se radi o pasivnom ili agresivnom, govori da smo usvojili razliite standarde za sebe, a razliite za druge ljude.

Nain na koji se ponaamo, osedamo i govorimo, najvedim delom se zasniva na naim uverenjima, posebno na uverenjima koja imamo o drugim ljudima. Problemi nastaju onda kada usvojimo razliita uverenja o sebi, a drugaija o drugim ljudima. Bilo koji oblik neasertivnog ponaanja, bilo da se radi o pasivnom ili agresivnom, govori da smo usvojili razliite standarde za sebe a razliite za druge ljude. Za razliku od toga, pretpostavke asertivnog ponaanja su sledede: *Osnovna prava svakog pojedinca su jednaka *Svako ima slobodu da misli, bira i odluuje o sebi *Svako ima pravo da promeni miljenje *Svako ima pravo da pogrei kao i da ispravi greku *Svako je odgovoran za svoje akcije i svoje reakcije na druge

*Nikome nije potrebna niija dozvola da bi preduzeo akciju *Slaganje sa drugima nije neophodno, a nekada nije ni mogude *Niko nije odgovoran za ponaanje drugih ljudi

Razvoj asertivnosti

Ova uverenja se usvajaju jo od ranog detinjstva. Dete, koje jo nije zakorailo na put socijalizacije, tei neposrednom i trenutnom zadovoljenju svojih potreba. Potrebe se vremenom sve vie socijalizuju, pa im se menja kako oblik ispoljavanja, tako i nain njihovog zadovoljenja. U kontaktu sa svojom okolinom dete ui ta je u tom okruenju prihvatljivo, poeljno i korisno ponaanje. Deca koja usvajaju asertivne oblike ponaanja i zadovoljenja svojih potreba, bolje se suoavaju sa stresom, efikasnije koriste svoja znanja i sposobnosti, to pogoduje razvoju samopouzdanja i samopotovanja.

Dete prirodno postavlja pitanja odraslima, trai objanjenja i ima potrebu da ispolji svoja osedanja i zahteve. Moe se redi da dete spontano ispoljava asertivne oblike ponaanja. Ako se od deteta trai slepa poslunost, koja podrazumeva upravo suprotno, ako se ono prekoreva ili kanjava svaki put kada se suprotstavi volji roditelja, ili se, sa druge strane, detetove potrebe zadovoljavaju samo kada ono postane nepodnoljivo buno, to de pogodovati razvoju neasertivnog ponaanja. Usvajanje neasertivnih uverenja i naina ponaanja su posledica preterane frustracije potreba deteta. Deca koja usvajaju asertivne oblike ponaanja i zadovoljenja svojih potreba, bolje se suoavaju sa stresom, efikasnije koriste svoja znanja i sposobnosti, to pogoduje razvoju samopouzdanja i samopotovanja.

Osnovni elementi asertivnog govora

* Jasno izrazite koje vam ponaanje smeta *Navedite razloge zbog kojih vam neije ponaanje smeta, kako se tada osedate, ta o tome mislite i kao to na vas utie *Formuliite jasan zahtev i ta elite da se uini povodom toga

Tehnike asertivne komunikacije

Ja-poruke Poto asertivnost podrazumeva ostvarivanje sopstvenih prava, najbolji nain za to je direktno pozivanje na to kako se osedamo, ta nam smeta i ta elimo. Postoji nekoliko tekoda na koje ljudi nailaze kada pokuavaju da formuliu jasnu Ja-poruku. Nekada je teko neutralno se postaviti prema injenici da nas neko ugroava. esto smo skloni da upotrebljavamo izraze koji optuuju drugu osobu, negativno je opisuju i osuuju njeno ponaanje. ak i ako nalazimo da su takve karakterizacije opravdane, one nam mogu biti smetnja, zato to de se druga osoba na taj nain osetiti ugroenom i zauzeti odbrambeni stav umesto da sa nama sarauje. ak i ako primetimo da neka osoba ima ustaljene obrasce ponaanja koji nam smetaju, loe je praviti generalizacije. Dakle, umesto reenice:'Ti nikada ne ispuni obedanje i uopte nije briga za mene!', bolje je upotrebiti JA-poruku: 'Kada ne ispuni obedanje koje si mi dao, osedam se zanemareno.' Ja-poruke su oni iskazi u kojima govorimo o svom stanju. Njima definiemo svoja osedanja, potrebe i izriemo zahtev drugoj strani Jednostavna asertivna reenica je veoma kratka izjava koja sadri samo konkretnu injenicu, stav ili uvid koji je u vezi sa onim to mislimo da nam se uskraduje Nekim ljudima je teko da precizno definiu kako se osedaju. Ako kaete da ste zbog neega tuni, a u stvari ste ljuti, verovatno nedete dobiti pravo zadovoljenje, ak i ako je sagovornik spreman da vam izae u susret. Ako ne prepoznate problem na pravi nain, ne moete se nadati da de se on reiti. Takoe je bitno odrediti intenzitet osedanja i jasno ga predoiti. Ovo de na najbolji nain pokazati sagovorniku koliko nam je neto vano, ali de i nama samima biti dobar vodi za istrajavanje u tom zahtevu. Ako svaku sitnu nelagodu pokuamo da predstavimo kao veoma uznemirujud problem, zvuademo neiskteno i teatralno, pa nas drugi nede shvatiti ozbiljno. U zavisnosti od vrste situacije koja se komentarie, postoji nekoliko vrsta Ja-reenica:

*Jednostavna asertivna reenica: Veoma kratka izjava koja sadri samo konkretnu injenicu, stav ili uvid koji je u vezi sa onim to mislimo da nam se uskraduje Vano mi je da shvati ta govorim, pa bih elela da me slua dok ti priam. S obzirom da ovo obradanje ne sadri mnogo objanjavanja i obrazlaganja, ovde je naroito bitno obratiti panju na nain obradanja, dranje i uopte sve one elemente koji prate verbalno obradanje.

*Empatika asertivnost:

Nedvosmisleno i direktno iskazivanje svojih potreba, zajedno sa osvrtom na osedanja druge osobe i jasnim stavljanjem do znanja da smo njeno stanje prepoznali i uzeli u obzir. Vano mi je da ti objasnim kako se osedam, a znam da je ovo podjednako vano i za tebe, pa elim i da ujem ta ti misli o tome.

*Asertivnost koja trai odgovor: Ovim se od druge osobe zahteva da nam pojasni svoje stanovite ili obrazloi neko ponaanje, kada je potrebno, kako bismo bili sigurni da razgovor tee u konstruktivnom smeru. Uznemirava me to to radi, pa bih elela da mi objasni ta eli time da postigne? Kada nam neka situacija nije potpuno jasna, najbolje je zatraiti objanjenje kako bismo na pravi nain mogli da razmotrimo sve alternative koje mogu biti efikasne u njenom razreavanju. *Asertivnost osedanja: Ovo je najpotpuniji oblik Ja-govora, zato to sadri opis tueg ponaanja koje nas uznemirava, kako se osedamo povodom toga i kakvog praktinog efekta to ponaanje ima, kao i konkretan zahtev koji se drugoj osobi upuduje. Treba obratiti panju da opis tueg ponaanja bude autentian, bez preterivanja ili karikiranja. Takoe, bitno je da opis bude vrednosno neutralan, bez negativno konotiranih etiketa, kao i da se ne komentarie osoba u celini nego njeno ponaanje. Dakle, umesto da kaemo nekome: 'Ponaa se sebino...', ili: 'Ti si samoiva osoba...',opisademo samo ponaanje koje nam smeta: 'Kada o zajednikim stvarima odluuje sam i ne pita me za miljenje...' Najpotpuniji oblik Ja-govora sadri opis tueg ponaanja koje nas uznemirava, kako se osedamo povodom toga i kakvog praktinog efekta to ponaanje ima, kao i konkretan zahtev koji se drugoj osobi upuduje. pis tueg ponaanja bude autentian, bez preterivanja ili karikiranja. Takoe, bitno je da opis bude vrednosno neutralan, bez negativno konotiranih etiketa, kao i da se ne komentarie osoba u celini nego njeno ponaanje.

Asertivno NE

Redi NE, ne znai biti neprijatan ili agresivan. To je nae osnovno pravo i zbog toga ne treba osedati stid ili krivicu. Vetina da odluno i ljubazno odbijemo zahtev koji nam ne odgovara moe nam utedeti puno vremena i zatititi nas od kasnijeg nezadovoljstva

Redi NE je esto problem za mnoge ljude. Nekada se plaimo da de to zvuati grubo, neljubazno, pokvariti nam odnose sa ljudima koji su nam vani ili prouzrokovati sukob. Ipak, koliko gubimo kada pristajemo da radimo posao koji bi trebalo neko drugi da obavi, kupujemo stvari koje nam ne trebaju ili ostajemo u kontaktu sa ljudima koji nam ne prijaju? I da li na to pristajemo iz ovekoljubivih razloga ili samo zato to nam je neprijatno da odbijemo ljubaznu molbu ili ne znamo kako da izaemo na kraj sa neijom upornodu? Redi NE, ne znai biti neprijatan ili agresivan. To je nae osnovno pravo i zbog toga ne treba osedati stid ili krivicu. Vetina da odluno i ljubazno odbijemo zahtev koji nam ne odgovara moe nam utedeti puno vremena i zatititi nas od kasnijeg samoprebacivanja i nezadovoljstva koje se javlja kada pristanemo na neto to ne elimo. Dobro je dati neku vrstu kratkog obrazloenja takve odluke, ali ne takvog koje de sadrati preterana izvinjavanja, opravdanja ili na bilo koji nain kod sagovornika ostaviti utisak da se premiljamo i da ipak moe jo jednom da pokua da nas ubedi. Dobru volju moete pokazati predlaudi drugo reenje, koje vas ne ugroava, ali naravno, samo ako za tako neto ima prostora. Nekada ni najodlunije odbijanje ne moe obeshrabriti uporne ljude koji su po svaku cenu odluili da nas privole da promenimo miljenje. Ako ste sigurni da je va odgovor bio jasan i nedvosmislen, nije potrebno preoblikovati ga ili pokuavati ubeivanje drugim argumentima. Dovoljno je samo ponavljati isti iskaz svaki put dok sagovornik ne odustane od ubeivanja. Ovo je takozvana tehnika 'pokvarene ploe' i korisna je, ne samo u odbijanju napadnih ljudi, ved i kada elimo da istrajemo u nekom naem zahtevu koji je kratak, jasan i nedvosmislen, a sagovornik i pored toga pokuava da ga zaobie.

Asertivno prigovaranje

O ovome je delom bilo rei u prii o Ja-porukama, samo de na ovom mestu to razmatranje biti dopunjeno . Kao to je ved reeno, naglasak treba staviti na kritikovanje ponaanja, a ne osobe, a takoe ne treba koristiti etiketiranje i uvrede. Prigovaranje, meutim, ne treba izbegavati. Ako samo govorite o onome ta vam je potrebno, a stidljivo prelazite preko injenice da je neije konkretno ponaanje glavni ometa toga, vaa poruka ne moe biti adekvatno shvadena. Bitno je, meutim, da kritika bude pravovremena i adekvatna. Ako komentariete neije ponaanje, onda to radite neposredno nakon njegovog ispoljavanja. Ako dozvolite da proe suvie vremena, vaa primedba nede imati dovoljnu teinu. Takoe, ako ekate da osoba napravi neki drugi ispad da biste je nakon toga obasuli primedbama za sve ranije napravljene, koje ste svojevremeno 'tolerisali', najede dete samo produbiti sukob, jer de se osoba osetiti napadnutom i braniti se po svaku cenu. Cilj kritike bi trebalo da bude ukazivanje na greke i njihovo ispravljanje, a nikako kanjavanje javnim ponienjem

Kako postoji adekvatno vreme u kome ima smisla prigovarati, tako treba paziti i da situacija u kojoj to radite bude adekvatna. Najefikasniji nain da se sa nekim konstruktivno razgovara jeste da se to obavi nasamo. Nemojte osobu dovoditi u neprijatniu situaciju tako to dete neprijatne teme pokretati pred publikom. To svakako nede biti dobro primljeno i izazvade samo jak otpor ili ak ljutnju. Cilj kritike bi trebalo da bude ukazivanje na greke i njihovo ispravljanje, a nikako kanjavanje javnim ponienjem. Isto tako, nemojte predutati ako postoji neto zbog ega bi osobu trebalo pohvaliti. Za pohvalu je isto kao i za kritiku vano da bude pravovremena, jasna i da se osnosi na konkretnu situaciju. Tako dete napraviti balans, jer ako jednom dobijete epitet 'dangrizala' vae primedbe vie niko nede uzmati u ozbiljno razmatranje.

Prihvatite kritiku upudenu na va raun

Ako znate da ste uradili neto loe, preuzmite odgovornost. Nemojte smiljati izgovore, ali iznesite svoje razloge i vienje cele situacije. Paljivo sasluajte ta neko ima da vam kae. Nemojte uriti da se odbranite od kritike, opravdate svoje postupke ili bez razmiljanja diskvalifikujete tue argumente. Slobodno zatraite da vam se primedba detaljnije objasni da biste je shvatili na pravi nain. Ako znate da ste uradili neto loe, preuzmite odgovornost. Nemojte smiljati izgovore, ali iznesite svoje razloge i vienje cele situacije. Ako shvatite da ste pogreili, najbri nain da se situacija prevazie jeste da se izvinite ili pokuate da popravite stanje. Tako dete jedino postupiti prevedno, a time i zatvoriti svaku dalju raspravu na tu temu.

Kako postati asertivan

Profesionalno voenje kroz asertivni trening moe vas uputiti u sve bitne aspekte asertivne komunikacije, prevazilaenje strahova vezanih za socijalnu interakciju i dati vam praktine savete za uvebavanje i dalje razvijanje usvojenih vetina

Asertivnost je vetina koja se ui i veba. Asertivni treninzi irom sveta su postali popularni upravo zato to su ljudi shvatili mnogostruke koristi od usvajanja ovih vetina. Profesionalno voenje kroz asertivni trening moe vas uputiti u sve bitne aspekte asertivne komunikacije, prevazilaenje strahova vezanih za socijalnu interakciju i dati vam praktine savete za uvebavanje i dalje razvijanje usvojenih vetina. Evo i nekih preporuka kako moete samostalno vebati asertivnost:

*Za poetak, dozvolite sebi da komunicirate sa ljudima. Zvui logino, ali za ljude kod kojih socijalna interakcija izaziva veliku dozu anksioznosti, ovo je zapravo najtei zadatak. Ponite sa najmanje ugroavajudim interakcijama, na primer sa prijateljima. Socijalni strahovi se najbolje otklanjaju tamo gde i nastaju-u socijalnoj sredini.

*Zapazite sitacije u kojima se ne ponaate asertivno. Analizirajte ih i pokuajte da zamislite kako biste zvuali da ste primenili pravila asertivnog reagovanja

*Posmatrajte kako drugi ljudi to rade. Shvatite ih kao modele i pokuajte da uoite kako to njima polazi za rukom Asertivnost je vetina koja se ui i veba .ak i kada dobro uvebate asertivno ponaanje, to ne znai da ponekad nedete doiveti neuspeh *Zamiljajte situacije u kojima bi bilo poeljno da se ponaate asertivno. Ako znate da vas eka situacija u kojoj bi ove vetine bile od pomodi, pokuajte da zamislite glavne elemente te situacije i kako bi tada trebalo da izgleda va nastup.

*Vebajte sa prijateljima. Oni vam mogu posluiti kao socijalno oledalo i redi vam kako izgledate i zvuite kada zastupate sebe.

ak i kada dobro uvebate asertivno ponaanje, to ne znai da ponekad nedete doiveti neuspeh. Neke situacije se mogu pokazati suvie izazovne i navesti vas da odreagujete na stari, neasertivan nain. Nikada ne moemo biti potpuno spremni na itav spektar situacija koje nas u ivotu mogu zadesiti. Shvatite na emu ste se sapleli i pokuajte da to ispravite u narednim situacijama. Nekada se ljudi sa kojima ste godinama komunicirali na jedan nain mogu zauditi promenama u vaem ponaanju, a nekada mogu pokuati i da vas sabotiraju u tim nastojanjima. Onaj ko sigurno zastupa svoja prava, umanjuje ansu drugima da se o njega koriste i da zabuavaju. Bitno je da ne odustanete od svojih asertivnih prava, a tako dete i najlake nauiti ljude oko sebe da ih potuju.

Autor teksta Ana Gvozdid http://www.akademijauspeha.com/clanci_svi/Asertivnost.html