ISHRANA U PRIRODI

ISHRANA U PRI RODI

V O JN O IZ D A V A K I Z A V O D
BE O G R A D , B A L K A N S K A 55

N A R O D N A K N JIG A
, BE O G R A D , A FA R IK O V A 11

AUTORI Dr BO R IV O J VRAARI

profesor sanitetski pukovnik

JO SIP BA K I

biolog
Dr Sci DUAN OLI

nauni savetnik
V O JT E H L IN T N E R

biolog
Mr ph. M IO DRAG MICKOVI

sanitetski potpukovnik
Dr RADOM IR R A JI

docent sanitetski pukovnik

D RAGO STEVA N O V I

publicista
Dr Sci M IL E N K O U V A LIN

pukovnik

Za izdavae:

VIDAK PERI, direktor pukovnik SLOBODANBRAJOVI

ISHRANA U PRIRODI
Drugo dopunjeno i izmenjeno izdanje

VOJ NOIZDAVAKI ZAVOD NARODNA K N JIG A

B e o g ra d

S L IK A N A K O R IC A M A Sremu ( Allium ursinum) Bokvica (Plantago media) S L I K A N A U N U T R A N J O J S T R A N I K O R IC A Sedmolist ( Aegopodium podagraria) S L I K A N A S T R A N I 3. Divlja rua ( Rosa canina)

O D A U T O R A PO V O D O M D R U G O G IZ D A N JA

Priroda nae zemlje je veoma bogata, ali se jo uvek malo koristi sve to ona prua osobito u pogledu ishrane. U ovome bitnu ulogu ima to to mnogi ne znaju koje su divlje biljke i ivotinje jestive, kakva im je hranljiva vrednost, gde se mogu nai i na koji nain upotrebiti za ishranu. Na cilj je bio da ovom knjigom pruimo te podatke ljubiteljima prirode i svima koji se mogu nai u situaciji da potrae izvore hrane u divljoj prirodi. Cinjenica da je prvo izdanje ove knjige u kratkom roku rasprodato ukazuje da je ona naila na dobar prijem kod nae javnosti. Tome u prilog govore i brojna pisma upuena autorima. Posebno ,nas raduje to je knjiga zainteresovala omladinu i podstakla njenu aktivnost na upoznavanju i prouavanju mogunosti koje priroda prua oveku, ne samo za rekreaciju, ve i za opstanak u surovim uslovima rata. U okviru omladinske organizacije formirana su drutva ili sekcije mladih istraivaa, koji se bave i istraivanjima rasprostranjenosti i naina upotrebe za jelo divljih biljaka i ivotinja. Pionir u tom pogledu je Drutvo mladih istraivaa Vladimir Mandi Manda iz Valjeva, koje ve nekoliko godina planski vri terenska istraivanja, dri seminare na omladinskim radnim akcijama i popularna predavanja za stanovnitvo. Clanovi ovog drutva bili su inicijatori i zajednikih akcija sa omladincima iz drugih mesta nae zemlje, koje doprinose jaanju bratstva i jedinstva i svojevrsnim pripremama omladine za optenarodnu odbranu. Sa naroitim zadovoljstvom istiemo da je materija, koju obrauje ova knjiga, ula i u nastavne programe nekih naih kola. Koncepcija i namena drugog izdanja ove knjige ostale su iste, ali je ono dopunjeno u skladu sa novim saznanjima do kojih smo doli u radu na ovim pitanjima i sa predlozima italaca. Poglavlje Jestivo divlje bilje dopunjeno je novim vrstama. Bolje su sistematizovana i dopunjena poglavlja Jestive morske ivotinje i Improvizovana sredstva za lov morskih ivotinja. Na bazi novijih rezultata ispitivanja revidirana je i dopunjena tablica vitaminskih vrednosti divljeg bilja i unete su tablice o hemijskom sastavu i kalorinoj vrednosti divljih biljaka i gljiva.
5

OD A U T O R A

Najzad, dodano je novo poglavlje Improvizovan smetaj u prirodi, jer smo dosli do zakljuka da bi za one, koji dobrovoljno ili prinudno odlaze u prirodu, bilo korisno da znaju kako da odaberu mesto za smetaj i kako da ga urede, koristei improvizacije stambenih objekata i sanitarnih ureaja od prirunih materijala. Predajui ovo izdanje javnosti, a naroito naoj omladini i nastavnicima biologije, zahvaljujemo svima na korisnim primedbama i molimo za dalju saradnju i predloge. Posebno se toplo zahvaljujemo svim saradnicima na uloenom trudu da se pripremi ovo novo izdanje. U Beogradu, jula 1977. god. Autori

PRED GO VO R

/ judska ishrana divljim biljem i ^ivotinjama ima svoje pristalice i svoje protivnike. U prvobitnoj Ijudskoj %ajedniciy kada je ovek tek ^apoeo svoj pohod ka oslobaanju od svemoi prirode, takva ishrana bila je oveku skoro jedina mogunost i^bora. Otpori su poeli da se javljaju u procesu proi^vodnje materijalnih dobara i ovekovog odvajanja od prirode. Njihova podloga lej u navikamay steenim % a vreme obilja, u predrasudama, u ovekovoj ilu^iji da je nekadasnju svemo prirode ve pretvorio u svoju svemo nad njom, u sklonosti da bryo ^aboravlja pouke koje je sticao prola^ei kro^ iskusenja i nedae tokom svoje udljive i paradoksalne istorije. V eliki drutveni potresi, ratovi, revolucije^ elementarne katastrofe, nerodne godine i^nenadno su blagostanje pretvarali u krajnju nematinu. Kako su se pojedinci snala^ili u toj i^nenadnoj nematini^ ^avisilo je od njihove motivisanosti i reenosti da se suprotstave ^lu, od njihove snage da se odreknu steenih navika, kao i od po^navanja prirode. M isir i Mesopotamija u biblijskim vremenima behu sinonim bogatstva. Pa ipak^ kada je jedan ne^adovoljnik postojeim poretkom odbegao u pustinju, morao je da jede skakavce i med divlji. Naa davna i nedavna prolost pune su primera koji poka^uju koliko su bili sna^ni motivi da se prihvati ovakva ishrana, ali^ jo i vie, da jo j se pru^i otpor. Ljudi su strahovali od smrti, umirali od gladi, a nisu videli ta im priroda nudiy nisu ^nali vrednost tih ponuda, ili nisu hteli da ih prihvate. Stvarna oskudica u hrani ila je ruku pod ruku sa net^nanjem i predrasudama^ a predrasude behu jae i od same smrti. Tako i u naim predelima i^umirahu cele porodice % a vreme gladnih godina, tako je poputao inae nesalomljivi moral naih ratnika. Ocenjujui^ dakle^ poseban drutveni ^naaj ishrane divljom florom i (aunom, a pola^ei i od po^itivnih iskustava steenih %a vreme gladi i ratova, grupa naih strunjaka postavila je J)reda se ^adatak da u ceo ovaj problem unese neto vie naune svetlosti. Zelelo se tano da sa^na: koliki re^ervoari

PREDGOVOR

i kakve vrste divlje flore i faune se kriju u prirodi nae ^emlje; kakva je njihova bioloka i hranljiva vrednost; kakve ra^like u tom pogledu postoje s ob^irom na godinja doba; kakav je najpodesniji nain njihovog pripremanja i kon^ervisanja na terenu. Istrajvanja su otpoela jo 1961. godine u% finansijsku pomo Komisije % a medicinskonauna istra^ivanja ( K O M N IS ) i materijalnu pomo Intendantske uprave D SN O i Komande Ratne mornarice. Istra^ivaka grupa ( Aimovic\ Bogojevic\ olic\ Gedoev, Ivanievic\ Lintner, Lukic\ Ljumovi', Mickovic\ Podobnik, Radoevic\ Rajic\ Savic\ Starina, Stevanovic\ lajmer, Tucakov, Uvalin, Zovi) pod rukovodstvom profesora dr Borivoja Vraaria ispitivala je 22 ra^liita podruja, obuhvatajui p ri tom ni^ijski, brdski i planinski pojas i jedno movarno podruje. Ispitivanja su vrena u rano prolee, leto,jesen i, u dva maha, u ^imu. Vei deo radova obavljen je na terenu: perlustracija koliine i vrsta hrane, anali^e vitamina u pokretnoj laboratoriji, nain pripremanja i kon^ervisanja, subjektivno ocenjivanje ukusa i fi^joloko-psiholokog uinka hrane i dr. Slo^enije hemijske anali^e obavljene su u centralnoj laboratoriji. Paralelna istra^ivanja jestive divlje flore i faune u 7 podruja priobalskog pojasa i 6 ostrva fadranskog mora i^vrila je druga istra^ivaka grupa (Bakic\ Bakota, Berovic\ Corn, Zlatar, Musafija, Skare). Re^ultati ovih sedmogodinjih istra^ivanja mogli bi, najkrae da se re%imiraju ovako: prvo, u prirodi nae ^emlje sadr^ano je veliko bogatstvo jestive flore i faune; drugo, dobrom organi^acijom rada moguno je da manje, pa i vee grupe Ijudiprikupe u prirodi dovoljno hrane,bilo %apotrebe pre^ivljavanja, u uslovima potpune i^olacije, bilo kao dopuna redovnoj ishrani, akojoj nedostaju belanevine, vitaminski i mineralni sastojci. Koliine nekih od glavnih vitamina i minerala u prirodi su skoro neograniene, i to u svakom godinjem dobu; tree, pored fi^iolokog uinka, ovim nainom ishrane mo%e da se postigne i nesumnjiv moralmo-psiholoki uinak, utoliko to se su^bije strah od gladiy a onje, prema iskustvu, ponekad opasniji i od samog gladovanja. Prema tome, potencijalni korisnik ovih re^ultata mo%e da bude celokupno nae stanovnitvo, kako u vanrednim (elementarne nesree, rat) tako i u redovnim prilikam a, a naroito one grupe koje se, voljom ili nevoljom, nala^e ili se mogu ^adesiti u prisnijem dodiru sa prirodom, kao to su: planinari, i^viai, umski radnici, omladinske radne brigade, stanovnici planinskih naselja, ^begovi u ratu ili posle elementarnih katastrofa, brodolomci, letai, vojne jedinice i dr. A li da bismo ^atvorili vrata eventualnim ilu^ijama i preterano pojednostavljenim gledanjima na ove mogunosti, valja da se jasno istakne sledee: preduslov % a ovakav nain ishrane ne le%i samo u po^itivnoj motivaciji, nego, isto toliko, u dobrom poznavanju prirode. Priroda je puna blagodeti, ali i pretnji. Ona mo^e da bude mati, ali i surova maeha. Sve zavisi od toga u kolikoj meri vladamo naunim saznanjima o njoj. Upravo takvom cilju treba da posluij i ova knjiga. U njoj su, na nain dostupan proseno obra^ovanom oveku, data sva praktika uputstva 0 ishrani u prirodi. U verodostojnost ovih ispitivanja ne treba sumnjati, je r su proverena ne samo na vlastitoj ko^i nego
8

PREDGOVOR

/ kro^ vlastite stomake istra^ivake grupe, kojoj nije nedostajalo ni naucne o^biljnosti ni nesebine strasti % a ovakav eksperimenat. Meutim, % a potpuno ovladavanje ovim uputstvom nee biti dovoljno da se knjiga jedanput proita, pa niti da se, poput turistikog bedekera, ponese u prirodu. Njen sadr^aj treba nauiti! To se; pak, mo%e postii putem skola i kurseva i, pogotovo, putem praktikog uve^bavanja na terenu. Zato s ra^logom oekujemo da e ^ainteresovane organi^acije i ustanove ( Planinarski save^, Pokret gorana, Ferijalni save^, Save^ i^viaa, Podmladak Crvenog krsta, Civilna ^astita, Save^ % a telesno vaspitanje Parti^an i druge) uiniti sve sto od njih ^avisi kako bi dragoceno iskustvo, sa^eto u ovoj knji^i, postalo svojina sirokih masa. A li, p ri svemu tome ne smemo da ^aboravimo nesto sto je jo va^nije od sveukupne aktivnosti na obra^ovanju masa %a korienje prirodnih i^vora hrane. To je zatita prirode. Priroda je i%lo%ena ra^nim tetnim i ra^ornim uticajima, iji je pokreta najee sam ovek. Stalna ugro^enost prirode od ovekove eksploatacije mogla bi jo da se povea ako bi Ijudi nekontrolisano t nera^umno krenuli u pohod na prirodne i^vore hrane. S 'i^u^etnom pa^njom treba se odnositi, pre svega, prema fauni (ptice, umski mravi). Zapravo, njihova upotreba % a ishranu do^voljena je samo u vanrednim prilikama (rat). Re^erve biljne hrane neuporedivo su vee, praktiki su neiscrpne, ukoliko ne bi, i% drugih ra^loga, nastupili poremeaji u prirodnim odnosima. Stoga je i sloboda u upotrebi divljeg bilja ^natno ira. Ova upo^orenja navode nas na ^akljuak da je neophodno da se, uporedo sa obra^ovanjem u pogledu korienja prirodnih i^vora hrane, sprovodi obra^ovanje i vaspitanje korisnika kao uvara prirode. Samo onaj ko prirodu potuje, titi i neguje ima pravo i da se poslui njenim blagom. Beograd, januar 1968. god. General-pukovnik dr Gojko N ikoli, s. r.

I S H R AN A U PRIRODI

V '

I. UVOD

Covek je oduvek teio i dan-danas tei da to bolje upozna prirodu i mogunosti koje mu ona prua. Jedan od osnovnih razloga je i to to \/ prirode dobija hranu bez koje ne moe da opstane. A priroda je njen ogroman, nepresuni izvor koji je jo uvek nedovoljno iskorien. ( )d oko 350000 biljnih vrsta, koje rastu na zemaljskoj kugli, priblino jedna treina moe da se jede, a ovek stvarno koristi za jelo jedva oko Uoo vrsta. Od oko 2 miliona ivotinjskih vrsta, jede se oko 50. To znai da ogromno bogatstvo hrane, koje priroda prua, ostaje neiskorieno. Glavni razlozi za ovo su neznanje, ukorenjene navike u ishrani, predrasude, strah od trovanja i gadljivost. Ukorenjene navike, koje su ne tako retko rave, esto dovode do nepravilne ishrane i ometaju da se ona pobolja primenom ve dobro poznatih i priznatih naela ishrane, a time i uvoenjem u ishranu niza kultivisanih i odomaenih namirnica i jela. Ista stvar je i sa predrasudama. Otuda se u nas jo uvek sreemo sa pojavom da jedni ne jedu neke vrste kultivisanog povra (kelj, mrkvu, spana i sl), a drugi ne jedu ncke vrste mesa (npr. ovije). U pogledu korienja za jelo divljeg bilja i divljih ivotinja, stvar je jo gora. Na ovo, sem navika i predrnsuda, utiu i drugi faktori. U prvom redu to to mnogi ne znaju ta moe da se jede od onoga to nam divlja priroda prua i na koji nain moe da se pripremi za jelo. Sa neznanjem tesno je povezan i strah od irovanja, koji je esto preteran i neopravdan jer je veliki broj jestivih hiljaka, a relativno mali otrovnih. Najbolji primer su gljive. Od vie siotina vrsta koje se mogu nai u naim umama i na naim livadama, svega nekoliko ih je otrovno. No, i pored toga, u nas se gljive jedu veoma malo. U nekim krajevima stanovnitvo ak sakuplja pojedine vrste i ljiva, sui ih i prodaje na pijaci, ali ih ne jede. To to se u nizu sluajeva divlje ivotinje ne jedu, najei je razlog gadljivost. Ovi faktori irnaju ra/liit efekat u raznim krajevima nae zemlje i u raznim slojevima stanovnitva. Tako se tu i tamo kuvaju jela od mladih kopriva, tavelja ili blitve, pravi sos od kiseljaka, salata od maslaka ili tratinice, papriUii od pueva, orba od kornjaa, itd. Meutim, nije retka pojava da se

UVOD

u jednom naselju takva hrana jede, a u susednom ne. Bilo je i sluajeva da su u godinama gladi pojedinci radije umirali od gladi nego da se spasu jedui pueve, abe, gljive, divlje bilje i sl. Drastine primere je dala glad koja je harala Hercegovinom i Crnom Gorom 19 16 1918. godine. Tada su celokupne porodice poumirale od gladi. Ljudi su jeli bezvredne predmete, kao to su hrastova kora, koa od starih opanaka i sl., a zbog neznanja, predrasuda i gadljivosti nisu se prihvatili pueva, aba ili zelembaa. Zbog toga, da bismo bolje koristili u ishrani sve to nam priroda prua, neophodno je upoznati se sa vrstama divljih biljaka i ivotinja koje mogu da se jedu, kao i sa tim gde mogu da se nau, kako mogu da se razlikuju od otrovnih i neupotrebljivih vrsta, kako se pripremaju za jelo i konzervisanje. Pri tome treba da se ima u vidu da je gradsko stanovnitvo najvie odvojeno od prirode i naviknuto da se skoro iskljuivo koristi kultivisanim biljkama i domaim ivotinjama. Seosko stanovnitvo je u stalnom kontaktu sa prirodom, bolje je poznaje i lake koristi, mada jo uvek nedovoljno zbog predrasuda i ukorenjenih navika. Najmanje pati od predrasuda i gadljivosti stanovnitvo primorskih krajeva, jer je naviklo da se hrani raznim morskim ivotinjama, divljim salatama i sl. Potreba da se za ishranu upotrebljavaju divlje biljke i ivotinje postoji i danas i pored razvijene proizvodnje kultivisanih biljaka i domaih ivotinja. U planinskim krajevima ishrana stanovnitva je jednolina i siromana, jer klimatske prilike ne dozvoljavaju da se gaji niz vrsta povra i voa. Istovremeno, ne jedu se brojne jestive vrste divljeg bilja i ivotinja. Radnici koji rade na sei ume, izgradnji puteva i drugim radovima na mestima udaljenim od naselja esto mesecima oskudevaju u vitaminskoj hrani, dok svuda oko n)ih ima divljeg bilja od koga mogu da se pripreme veoma ukusne orbe, variva, salate ili vitaminski ajevi. Planinari, izviai i drugi ljubitelji prirode takoe se malo koriste onim to im divlja priroda prua, ve se obino iskljuivo hrane konzervama. Meutim, jo vaniji razlog od ovih je taj to u raznim masovnim katastrofama dolazi do oskudice hrane i poremeaja ishrane stanovnitva u postradalim podrujima. To jasno pokazuju iskustva steena prilikom poplava ili zemljotresa, a naroito za vreme ratnih katastrofa. Ne treba da se izgubi iz, vida ni injenica da je sada u akciji i meunarodni program iznalaenja novih izvora hrane, da bi se otklonio postojei deficit u ishrarii stanovnitva nerazvijenih podruja i podmirile sve vee potrebe sveta za hranom. Cilj ove knjige je da ukae na mogunosti da se za ishranu upotrebljavaju one jestive divlje biljke i ivotinje koje ee i u prilinim koliinama mogu da se nadu u naoj zemlji. U zavisnosti od konkretne situacije, mogu da se upotrebljavaju ili kao dopunski i^vori hrane za obogaivanje ishrane vitaminima, belanevinama i drugim sastojcima, ili kao jedini i^vori hrane, to moe da bude sluaj u vreme masovnih
14

UVOD

kjilastrofa. Ne treba smetnuti s uma da jestive divlje biljke i ivotinje mogu da poslue i kao dobra sirovina prehrambene industrije za proizvodnjti konzervi, koncentrata i vitaminskih napitaka. Jestivo divlje bilje po svojoj nameni i hranljivoj vrednosti moe da se svrsta u nekoliko grupa: Povrne biljke i salate to su zeljaste biljke, iji se listovi ili nene stubljike upotrebljavaju za pripremanje salata, orbi i variva. Hlebne biljke su one iji koren, krtola, lukovica ili plod, zbog bogatstva u skrobu, mogu da poslue za pripremanje pirea, kaa ili hk'ba. Cajne biljke su one ije se lie ili celokupni nadzemni delovi upoirc-bljavaju za spremanje aja ili vitaminskih napitaka. Zainske biljke slue da se njima pobolja ukus hrane i zamenjuju hiber, papriku i druge zaine. ( )cl nekih jestivih divljih biljaka moe da se upotrebi za ishranu sanio jedan deo (lice, ili koren, ili plod), a od drugih dva ili vie, pa i svi clclovi. l'rehrambena vrednost jestivog divljeg bilja zavisi prvenstveno od dela hiljke koji se koristi za ishranu. Lie je, po pravilu, bogato vitaminima, plodovi eerima i vitaminima, a krtole, koreni i lukovice su esto |> i ii vji skladita skroba i drugih eera. Neki plodovi i semenje su odlian i/vor masnoa. Zbog toga, pri korienju divljeg bilja za ishranu treba itnali li vidu da dovoljno kalorija i eera moe da se dobije iz podzemnili clelova (krtole, koreni, lukovice) i plodova, dok liei zeljaste stabIjilu' prvenstveni znaaj imaju zbog bogatstva u vitaminima. Kaloin tia i vitaminska vrednost jedstivih divljih biljaka prikazana je u prilo^u i i 3. Kalorina vrednost lia i zeljastih delova biljaka je relativno mala, k,io lo je to sluaj i sa kultivisanim povrem tipa spanaa, kupusa, kelja i sl. Iz 100 g oienih povrnih biljaka i salata dobija se od 22 do 70 kalorija, zavisno od vrste biljke. Kalorina vrednost podzemnih cU'lova, naroito krtola, znatno je vea i slina je kao kod krompira. < )hicla se iz 100 g oienih hlebnih biljaka dobija od 34 140 kalorija. Nuroito visoku kalorinu vrednost imaju orasi, lenici, ir, kestenovi. 11 pogledu vitaminske vrednosti na prvom mestu su povrne hiljkc* i saiate kao bogati izvori vitamina C i karotina.Divlje voe je ho^aio u vitaminu C. Podzemni delovi biljaka ne sadre karotina, a i viiiimina C imaju malo. Zbog toga, za obogaivanje ishrane vitaminima prvenstveno treba upoi rebljavati povrne biljke i salate, a za obezbeenje kalorija hlebne hiljke i divlje voe. Veoma je znaajno da su clivlje povrne biljke i salate ak i bogatije u viiaminima nego kultivisane biljke, kako to pokazuje ovo uporedeiijr sadr/aja vitamina C i karotina u 100 g nekih divljih i pitomih biljaka:
15

UVOD

Di vlje

biljc

Vitamin C 105 123 115 305 66 33 mg mg ; mg mg mg mg

Karotin 5,6 mg 6,3 mg 5> 8 mg 2,8 mg 3,6 mg 5,5 mg 4,8 mg 2,6 mg

Kopriva Stavelj Branjenik Jagorevina Kiseljak Maslaak Sremu (list) Krasuljak P i t 0 m 0 b i 1j e Kupus Kelj Spana Salata zelena Paprika elena

45 mg 34 mg

50 mg 115 mg 59 mg 120 mg

0,06 mg

4,5 2 mg
5,65 mg 0,32 mg

7 mg

*38 mg

ajne biljke su veoma bogate u vitaminu C, kako to pokazuju podaci o koliinama ovog vitamina, koje se sadre u ioo g pojedinih ajnih biljaka:

Iglice bora . . . . . . . . . . . . . . . . 8.2 mg Gospin plast . . . . . . . . . . . . . . . 132 mg .............................................. 44 mg Majina duica Rua planinska ( l i s t ) ................................................................. 1 26 mg Malina (list) .................... ..... . . . . . . 157 mg Jagoda ( l i s t ) .......................................................................118 mg 'ipak . . . . . . . . . . . . . . . . . . 368 mg

Poto dnevne potrebe oveka u vitaminu C iznose u proseku 75 mg, a vitamina A 3 mg, to na osnovu napred navedenih podataka moe da se zakljui da te potrebe oveka mogu lako da se podmire sa 100200 g pojedinih vrsta divljeg bilja, uzimajui u obzir da$e vitarpini delimino unitavaju prilikom kuvanja. Poto bilje tokom starenja postaje sve bogatije celulozom (otuda i manje svarljivo) i sve gore, to za ishranu treba upotrebljavati prvenstveno mlade biljke. Najsonije i najjestivije je mlado bilje u prolee ili novi izbojci, koji izbijaju u jesen. U leto mlae biljke treba traiti po vlanim i senovitim mestima, a brati sonije lie i mlade ovrke. Gorina se donekle uklanja tako to se baca prva voda od kuvanja, kako se to ini i prilikom pripreme spanaa. Neke biljke mogu da se jedu
16

UVOD

i m i o v c (salate, voe), ime se obezbeuje vie vitamina i mineralija, Knjf sc delimino gube prilikom kuvanja. Meutim, po pravilu, bilje fc mcke, svarljivije i ukusnije kad se kuva. Iskustvo pokazuje da su jela ukusnija, ako se spremaju od meaviiu nckoliko vrsta divljih biljaka nego samo od jedne vrste. Nain pnprcmanja ovih jela praktiki je istovetan kao pri pripremanju jela nd piromih biljaka (v. Pripremanje jela). Divlje bilje moe da se sauva za due vreme (konzervie) suenjetn na vazduhu, u sunici pomou vrueg vazduha ili samokiseljenjcin (v. Konzervisanje hrane). Gljive su, za razliku od jestivog divljeg bilja, dobar izvpr belan<rvina. U ioo g vrganja i peurki ima 4,2 g, to je vie nego i u nizu knllivisanih biljaka. Poto ove belanevine imaju prilino visoku bioloku vrednost, to gljive mogu donekle da zamene namirnice ivotinj.kog porekla (meso, mleko, jaja) i nadoknade njihov nedostatak u ishrani. Ovo je naroito znaajno u sluajevima kada se oskudeva u lirnni za vreme masovnih katastrofa. Od gljiva mogu da se pripremaju vcoma ukusne orbe, paprikai, rioto, prene gljive i dr. (v. Pripremanje jela). One mogu da se konzerviu suenjem ili mariniranjem (v. Konzervisanje hrane). Za pripremu jela i konzervisanje treba da se 1> iru mlade gljive, jer ih organizam lake vari i bolje iskoriava. Ilninljiva vrednost najeih naih gljiva prikazana je u prilogu 4. Trovanje divljim biljem i gljivama moe lako da se sprei, ;iko se potuju sledea pravila: 1. nauiti da se dobro raspoznaju otrovne divlje biljke i otrovne i'ljivc, koje su opisane u ovoj knjizi. Lake je da se naui ovih nekoliko vrsia nego da se upoznaju sve vrste jestivih divljih biljaka, kojih je ogroman broj; 2. za ishranu prvenstveno upotrebljavati biljke i gljive navedene ii ovoj knjizi, jer je njihova upotrebljivost proverena u praksi. Mogu < la sc koriste i one vrste koje ovde nisu opisane, ali ih lokalno stanovniivo upotrebljava za ishranu; 3. moe da se jede i bilje koje jedu ivotinje i ptice, jer ono nije \> 1 rovno. Divlje ivotinje su odlina zamena mesu domaih ivotinja. Trcba obavezho da se koriste jer su dobar izvor kalorija, masti a naroi 110 bioloki punovrednih belanevina, koje su neophodne za normalan rast, stanje i rad organizma. To nam ne pruaju u potrebnoj meri hiljke, te bi samo biljna ishrana ubrzo dovela do pothranjenosti. U nas se obino jede lovna divlja (zeevi, srne, jeleni, divokoze, divljc svinje), razne ptice (fazani, divlji golubovi, divlje guske i plovke), inorske i rene ribe. Medutim, postoji niz vrsta divljih ivotinja od kojih moi>u da se pripremaju veoma hranljiva i ukusna jela, a u nas se retko jetlu ili se uopte ne jedu. To su: vukovi, lisice, jazavci, jeevi, veverice,

l7

UVOD

puhovi, tekunice, hrci, razne ptice, kornjae, rakovi, puevi, koljke, abe, zelembai, zmije i dr. U mnogim zemljama ove ivotinjske vrste se rado jedu i predstavljaju poslastice. U nas to nije sluaj zbog predrasuda i gadljivosti. Medutim, radi obogaivanja ishrane, a naroito kada je oskudica u hrani, trebalo bi savladati predrasude i gadljivost, te upotrebljavati i ovu veoma ukusnu i hranljivu hranu. Po kalorinoj vrednosti i sadraju belanevina u ioo g ravna se sa mesom domaih ivotinja, kako se vidi iz ovih podataka za meso pojedinih ivotinja:

Kalorija

Belanevina

Jazavac Tekunica Pu vinogradski Zelemba Zmija Govedina mrava Govedina srednja Teletina srednja

266
iii

90 115 90 120 156 146

>

16 g 19 g 14 g 21 g 21 g 20,5 g *9,6 g M,9 g

Meso divljih ivotinja sprema se za jelo na isti nain kao i meso domaih ivotinja (v. Pripremanje jela). Konzervie se salamurenjem, suenjem na vazduhu i dimljenjem, kao to se to ini sa ribama i mesom domaih ivotinja (v. Konzervisanje hrane). Lov divljih ivotinja predstavlja problem. Zato se u ovoj knjizi iznosi gde pojedine vrste mogu da se nadu, u koje doba godine i dana, na koji nain se love, kako se improvizuju sredstva za lov. Medutim, u lovu i korienju divljih ivotinja mora se pridr^avati sledeih pravila: 1. u normalnim uslovima ivotinje se ne smeju loviti improvizovanim sredstvima (razne vrste zamki, klopki i dr.), a ribe nedozvoljenim sredstvima (eksploziv, trovanje i sl). Ova sredstva mogu da se upotrebe samo kad je oveku ivot ugroen usled gladi, a ne mogu da se upotrebe vatreno oruje ili druga dozvoljena sredstva; 2. mravlje larve mogu da se upotrebe za ishranu samo u krajnjoj oskudici hrane, jer su mravi veoma korisni za zatitu iime; 3. meso divljih ivotinja pre upotrebe mora se obavezno dobro skuvati, ispei ili ispr^iti, da bi se unitili paraziti, kojih u njemu moe da bude. Racionalisanje sa hranom i vodom u uslovima krajnje oskudice vanredno je vano. Treba preduzeti sve mere da se smanje potrebe u hrani i da se najracionalnije upotrebe raspoloive koliine hrane.
18

UVOD

Potrebe u hrani i vodi mogu da se smanje ako se fi^iki napori^ a 111111* i energetski rashodi, svedu na najmanju meru. Zato u uslovima oskiulicc u hrani i vodi treba izbegavati sve suvine i nepotrebne poslove i napore. Raspolo^ive ^alihe redovne hrane valja rasporediti na onoliko dana koliko se predvia da e trajati poremeaj u snabdevanju. Ovim koliinama treba dodavati jestivo divlje bilje i ^ivotinje radi dopune. Ako redovne hrane nema, treba se iskljuivo hraniti onim to prua divlja priroda. Treba teiti tome da se i u najteim uslovima svakodnevno jcde bar jedan kuvani, topli obed. Ovo je naroito vano zimi. Oskudica vode zahteva da se preduzmu sledee mere: 1. da se fiziki napori svedu na najmanju meru, da se odmara u hladovini u najtoplije doba dana i da se aktivnost prebaci na hladnije dclove dana (no, jutro); 2. da se izbegava suva, branjasta i jako zainjena hrana, a takoe i mcso, jer izazivaju e. Voe i svee sono divlje bilje mogu dobro da poslue za gaenje ei. Moe se nacediti i sok od biljaka; 3. raspoloive zalihe vode treba racionalno koristiti: piti pomalo 1 u vremenskim razmacima, ekonomisati sa vodom prilikom pripreinanja hrane i pri obavljanju line higijene. U najteim uslovima svu nr.poloivu vodu valja koristiti samo za pie i za napitke.

*9

II. JE S T IV O D I V L JE B I L J E

Od velikog broja samoniklih (divljih) vrsta biljaka koje u razliitim okolnostima mogu da seupotrebljavaju za jelo, ovde je naveden samo izvestan broj, i to od onih koje se ee nalaze u znatnijoj koliini i koje su u narodu manje-vie poznate ili su ve u upotrebi. U prethodnom popisu (tabeli i) biljne vrste su grupisane po upotrebljivosti (povrne, za salatu, hlebne sirovine, izvori masnoa, itd.). Optepoznate vrste, kao to su, na primer, bukva, leska, hrast i sl., nisu posebno opisivane, dok su ostale vrste opisane u saetom obimu, koliko je uz sliku najneophodnije da biljka moe da se raspozna. Na sledeoj tabeli prikazano je koje od ovih vrsta mogu da se upotrebe za koju svrhu. N E K A P R A V IL A Z A S A K U P L JA N JE I K O R I E N JE D IV L JIH B I L J A K A Z A JE L O Pri sakupljanju i korienju biljnih vrsta samonikle flore treba voditi rauna o nekim osnovnim pravilima, i to: 1. Kada se upotrebljavaju listovi i drugi soni nadzemni biljni clelovi (pupoljci, ovrci stabljika i sl.), treba uvek brati to mlae i sonije delove (naroito kada se ovi delovi sakupljaju za salatu). Stariji i manje soni delovi imaju vie nesvarljive celuloze, manje korisnih sastojaka i esto poinju manje ili vie da gore. 2. Uvek su soniji, svarljiviji i hranljiviji delovi onih biljaka koje su rasle i razvile se u hladu od onih koje su rasle stalno na suncu (izuzev vrsta koje iskljuivo rastu na mestima izloenim suncu). 3. Kad god je mogue, delove zelene biljke treba brad ujutru, dok je jo sveina. 4. Pri sakupljanju nadzemnih biljnih delova, treba uvek da se beru samo svei, zeleni, zdravi listovi i izdanci, a da se izbegavaju svenuti, suvi, pouteli listovi i izdanci i oni koji su napadnuti raznim parazitima.

PREGLED JESTIVOG DIVLJEG BILJA PREM A N AM EN I

z ata s e m 0 ; e :u p 0 t r e b i t i

Tabela i

Upotrebljivost

variva, orbi

Kao zamena karamfilia (klinia)

1 belog

luka

ukusa

% t x>

0'J. z

>

+S. /

; Kao

Biljna vrsta

c T) t> fH

Kao

Kao

c O :

zamena

I 3

a > 0 .u .

3 > 4 t s id < U " s < s 'u : t s .< s 15 < c. .. t 2 'B 1 6 rt I '* I I u t N M ' O J O 0, ::: c 3 1 u u Q < u:

hleb, kae i sl.

Za eer, sirup i sl.

Kao izvor masnoe

Kao zamena crnog

Za popravljanje

zamena bibera

paprike 10

3
+ :i+ v ::

1 1 1 2 13
(+ '

14 M
-1

A lp sk i srenjak 28 + B agrem / 96 B aluka 169 Batenska pepeljuga 32 4 Bela rada ?$'h . B ela slezovaa 5* + __ B eli bor B eli jari 68 + Beloruiasti slez 61 m i B o k vica " 1 28 ifi? B oro vn ica Branjenik + Brekinja + B reza 7 + B ru la 16 1 Brusnica Buaak 133 + B ujad 3 # B u k o v ir liliflfffj:! C igansko perje r 34 + 149-- 1 5 0 + Crni koren Crni slez 56 + Crnjua 123 1 1 ! Crvcna m rtva 120 + k op riva C rvena om aga 44 + Crvena pepeljuga 35 + C rvena smreka 5 162 + apljan uvarkue + 67 98-- 1 6 6 + Deteline 0 rOO

__

;: : _ _ _

m
1

+ + +

: _

_ _ _

+ $ + +

-_

---

+ +

+ +

.4 ~

+ + --

+ +

--

- -

+ + + + + +

*;

ffil

li

I I

22

J E S T I V O D I V L J E B IL J E

t Oetelina Divlja jabuka Divlja kruka Divlja morska blitva Divlja mrkva Divlja oskorua Divlje ribizle Divlje rue Divlji ogrozd Dobriica Dremovac Dren (ilogovica Glog Gradska ioboda Crusja trava l lrastov ir Jaglika Jagoda J agorevina Jarebika J arii Jednogodinji krasuljak Jela Jelenjak Jurica kaun Kiseljak Kleka Konjski tavelj Kopriva Kozja brada Krasuljak K upine I .aneuva I.avlji zub Leskine rese I .enici 1Jsac 1 .oboa I ,okvanj Luac I.juspasta loboda Ljuta kopriva Magriva Majkina duica Mala kopriva Mala repuina Mala turica Mali kaunak Mali krasuljak

7 : 8

9 10 1 1 12;

J 4 15 + +

97
89 42 110

+ +

+ +

:|il + '+'

111

8285 121 180 104 90 9 1 .. 92 + + +

+ + __

iffi lll +: + :;+:;

' + + [Wl 34 + + 78 +:;- v + f l 115 t s i +

'+ + .+ ; +

112 86 6869 146 190

77

+ + :+

Jlffi + __ iifil + + its + + + iffiii +: +

lli IfSffi +

+ liii Iffi!

45
184 21 22 16 10 156 144

+ + +

i|i|i +

~~

iiii

7275

+ H 171 + +143 + + fi; flf 24 + + 5< > .+ +

: 51

-- + + + +

+
.

fS l; IS 5+ 5 3lliil i :. ffg
---------

+ + + ffifl " : 7 ~ -
.

53 37
12 126 11 *52

+ .+ ' + + + + +
; + __ +

--

+
__

94

+
+

'

169

+ + + 145 + +
33

--

|8ij ! iSi + -+

23

JE S T IV O D I V L J E B IL J E

3 4
+ + + + +

5 6

10 11

12 x3 14 15
+ ^ i|| :" i\ + : ;+

Mali sranik 27 + 76 Malina 8 Maljava breza Maljava dobriica 122 + Maljavi iak 153 9 1 140 142 + Maslaaka 108 Matar 124 Matinjak Meja apa 105 + 191 Medeni kaunak M edunika 7i + Mijakinja 47 l i ! Mledac '' 185 Mokrica 4* + Morgrua 54 + Morska loboda 4i + Movarni kaun 185 Mrljava mrtva kopriva Ix9 + 118 + Mrtva kopriva 88 Mukinja 129 + Muka bokvica Mumulica 127 iNana 1 + Navala 64 + Netik IOI + Nourak 166 + Okruglasti divlji luk Okrugli divlji luk 168 + Omaga 43 + Ostak 155 Paprac 26 ;+ 172 Pasji iuk Patuljasta breza 9 + Pegavi kaunak 187 Pepeljuga 31 + Petrovac 81 + Peana bokvica 13 1 + Pitomi slez 60 Slj;: Planika m Planinska bokvica 132 1 1 1 Planinski bor Planinsko zelje 19 + Platak x93 Plunjak 116 + Poganeva trava 117 Poljska loboda 38 Poljsko zelje 14 + Poponac / 115 + Pravi jaglac 114 + Ptije mleko 178 +

__ '+ + =

+ + + + _ i|p + I + + :I +

__ Ilill + llilil I : +; _ + ~

+ i ti

+ +

+ ~

- I

+ + + +

__

1 ~r

+ + +

s i :! + + +

+ + + + +

+ + ::

+ +

_
111 +

;:L ^ U U : _ _ 1._ _

__Sr|

+ +

_ _ lill

_ _

_ _ _

24

JEST IVO D I V L J E B IL JE

11

2 5 6
t -

Ic 11

12 *3 14

15

Pucavac Pukinja Repuina Rogoz Ruiasta loboda Ruiasti nourak Sedmolist Sibirski luk Sitni slez Sitni apljan Jlluv 4 Solnjaa Sparoina ,, Srak Srenjak Sremu Suruica apica avlika tavlje tavelj umska jagoda umska mijakinja umska repuina umska svilovina Tamnoljubiasti luk Tetivika Trenja divlja T rnjina Troskot Trska Uskolista vilina metla Uskoiista vodena bokvica Uskolisti kaun Velika bokvica Velika divlja loboda Velika meja apa Velika repuina Velika slezovaa Veliki kaun Veprina Vijuac Vilina metla Vimenjak Virak Vodena borkvica Vodeni orah Vodeno zeije

151 154 + 182 183 39 + to3 + 109 + 170 + 57 + 163 l i i 46

+ +

+ II __ __

+ lll?;; ;;||I + __ + : : _ M l l lf l i l il IM _ 1 IMfli ui H + + + ~r s + + :+;;; 1 -r + ;;: I # l + :+ ; 1 1 g| _ II .f i . _ ~ i i i i + _ _ _ S Jf _ | 1 | + , + 4. + + + +,

*75 +
160 25 164 70 107 20 + 1 + + + + 15 + 13 + ))

102 + 167 + 176 +

77 49 + 154 +

+ + + + + + +

181

95 93 23 ::+-. +

:+ ; + :: +

| | . + iS ii

T 74 +
158 192 130 40 106 151 186 179 29 l 73 195 I 0 0

+ + _ ! _ + ;' + ;+ : ifc :;+.; + + . + p ; + _ _

+ i i + + .+ i s + _ + , _

59

+ .

:iiif

+ -- :+: _ + ' + _ iHI : _ + ~ -- ~~ _ + M7 _ + 1 59 18 +

O

_ :+ : + Sff ;+ _ _ ~

25

JESTIVO D I V L J E B IL JE

10

11

12

13 14

15

Vodopija I48 Vranilova trava 125 \ rrq n j3 lr xy 4 Zeica 138 139 Zeja soca 6a Zelenkasti vimenjak 196 Zelje 17 Zlatan 177 165 Zmijin luk 135 137 Zvonii 6869 enska paprat uta zeja soca uti jari 69 lAlfVoni Zj Uii iutvvaii| 52

1I1 + p j : 1 + | i :+ ;; l i l 1 3 + + li! + 1 + + + + 1 : :P-: S llf + : + 1 T J

l::\

IB H l ( 1 1 lil

1 1 ! ;:+ : : :g |g + + lis iS i llil :

il

flf

f a 111
+

5. Mnoge biljke se odlikuju specifinim ukusom ili jaim mirisom, a neke su uvek u izvesnom stepenu nagorke, te ako je jelo spravljeno samo od takvih biljaka, ne daju mu prijatan ukus. Pojedine biljne vrste sadre i neke sastojke koji su u manjoj koliini nekodljivi za oveka, ali u velikoj koliini upotrebljene mogu da budu kodljive. U svim takvim sluajevima bolje je, ukusnije i prijatnije jelo koje se dobija gotovljenjem meavine takvih biljaka i drugih koje imaju jednoliniji ukus. Prilikom opisivanja svake biljke naznaeno je da li se odlikuje posebnim ukusom ili mirisom, ili sadri kakav^ kodljivi sastojak. Pojedine biljne vrste su veoma hranljive i esto se nalaze u znatnoj koliini, ali im je ukus jednolian; jelo od takvih biljaka se popravlja dodavanjem odgovarajuih biljaka zainskog ukusa i prijatnog mirisa. 6. Cajne biljke se najee upotrebljavaju u meavini, pri emu se vodi rauna o tome da se meaju vrste koje imaju dosta vitamina a ne odlikuju se prijatnim ukusom i mirisom sa onima koje, iako nemaju mnogo vitamina, imaju prijatan ukus i miris.

26

n a j Ce e v r s t e j e s t i v i h

d iv l jih b il ja k a

i. N A V A L A Nephrodium fi//v mas, porodica Poljpodiaceae paprati (paprat, muka paprat, navale, pampunka, paprad, praprat, glistna podlesnica, glistovnica) (sl. i). Viegodinja biljka, visoka 30 do 100 cm. Listovi joj i/bijaju pravo iz zemlje i poreani su u krug. Sasvim mladi (prilikom i/bijanja) uvijeni su kao pu, a kasnije se razvijaju i postaju dui^aki, dvostruko izdeljeni i nejednako zupasti. Pod zemljom se nalazi veliki mesnati podanak. Rasprostranjena je skoro u celoj naoj zemlji, a raste po umama, < ul viih brda pa do preko 15 00 m nadmorske visine. Sasvim mladi, soni, jo nerazvijeni listovi, koji su jo uvijeni u

spiralu kao pueva kuica, mogu da se upotrebljavaju za spremanje orbi, variva i pirea u meavini sa drugim divljim povrem (sl. 2). Stariji, razvijeni listovi su vrsti, sadre dosta celuloze i smatraju se kodljivim. Podanak (podzemni deo) sadri otrovne sastojke i ne moe se upotrebljavati za hranu. Na mestima na kojima se navala javlja u veoj koliini, jedan ovek moe za jedan as da sakupi do 5 kg nerazvijenih listova. Ako je skuplja neizveban, moe da je zameni sa drugom vrstom paprati, ali je takva zamena bezopasna, jer se i ta vrsta moe da upotrebi za jelo. 2. E N S K A P A P R A T A thjrium filix femina (papratka, sitna

Sl. 1. N avala Nephrodium f i li x mas

Sl. 2. Navala Nephrodium JjU s mas, jestivi mladi listovi u vidu pucva

27

JE S T IV O D IV L J E B IL JE

Sl. 3. Bujad Pteridium aquilinum

navala). Rasprostranjena je skoro planinskim njivama i livadama i u celoj naoj zemlji, na slinim slinim mestima, uvek na kiselom ali malo sveijim mestima nego tlu. Cesto se javlja na velikoj povrprethodna vrsta. Od nje se razli- ini i u ogromnoj koliini. Mladi, kuje najvie po tome to su joj soni izdanci (sl. 4), brani rano s listovi sitnije izdeljeni. Mladi lis- prolea, na kojima se listovi jo tovi sadre vie vitamina od pret- nisu razvili, upotrebljavaju se za hodne vrste i upotrebljavaju se za spravljanje orbi, meanih variva, hranu kuvani kao varivo ili bareni i sl. Mogu da se upotrebljavaju kao pargla. bez ogranienja i ne postoji opas3. B U JA D Pteridium aqui~ nost da se zamene sa nekom slilinum (velika paprat, bujaa, gorska nom kodljivom biljkom. Na mespaprat, orlova paprat, stelja, host- tima na kojima se bujad javlja u ni praprot; sl. 3). Viegodinja veoj koliini, jedan ovek moe biljka, visoka 50 do 150 cm. Ve- za jedan as da nabere do 5 kg liki listovi su na veoma dugakim jakim drkama koje su s donje strane ilebljene. Trouglastog su oblika i dvostruko do trostruko izdeljeni. Veoma je rasprostranjena po celoj zemlji, od niih brda pa do visokih planina. Raste na suvljim mestima u retkim, svetlijim umama, na proplancima, krevinama, Sl. 4. Bujad Ptcridium aquilinum, umskim istinama, na zaputenim mladi jestivi izdanci
28

JE S T I V O D I V L J E B IL JE

inladih izdanaka. Podanak (podRasprostranjena je od pobra zrmna stabljika) bujadi sadri dosta do srednjeg planinskog pojasa u vrlike koliine skroba. Moe se skoro itavoj naoj zemlji, izuzev v.uliti s jeseni ili krajem zime i primorja. mlcti u brano, pa tako upotrebCetine se mogu upotrebiti za Ijavati kao dodatak sirovinama za spravljanje aromatinog vitaminspravljanje hleba ili se iz takve mase skog aja, a isto tako i bobice, koje inoe ispiranjem izdvojiti skrob. sadre i izvesne koliine eera. 4. K L E K A Juniperus commuBobice se koriste i kao zain pri nis, porodica Cupressaceae em- spravljanju razliitih jela, naroiprcsi (borovica, venja, smreka, bri- to od mesa divljai. nam, brinje; sl. 5). Cetinarski bun Slino se upotrebljava i podvrsvisok 0,5 do oko 3 m, nepravilno ta obine kleke polegla kleka rn/granat, sa otrim i uskim zim- Juniperus nana, koja je znatno nia zclenim listovima (etinama). Vrlo i sa poleglim granama, a raste sitni cvetovi razvijaju se u pazuhu iznad visinskog pojasa u kome se listova. Plod je bobica, koja saz- javlja obina kleka (sl. 5a). rcva u jesen i plaviasto-crnkaste 5. C R V E N A S M R E K A Ju |c * boje. niperus oxjcedrus (mrika, smrika,

Sl. 5. Kleka Juniperus communis

Sl. 6. mrika Juniperus oxjcedrus

Sl. 5a Polegla kleka Juniperus nana

crvena borovica, morska borovica, sl. 6). Zbun ili omanje drvo do 56 m visine sa kosim navic us29

JES T IV O D I V L J E B IL JE

merenim granama. Slina je pret- kad sazru sline su boje kao i kod hodnoj vrsti ali je vea i sa krup- prethodne vrste. nijim bobicama crvenkasto-mrkaRasprostranjena je samo u prioste boje. balnom pojasu primorja, ali je Rasprostranjena je u itavom rea od prethodne vrste. sredozemnom podruju, a zalazi i Upotreba je kao i kod prethodne u kopneni deo nae zemlje u sve vrste. delove koji se odlikuju veom 7. B R E Z A Betula verrucosa, toplotom i sunou (tzv. sub- porodica Betulaceae breze (bela mediteranske oaze) dospevajui u breza, briza, alosna breza, jadika). visine do oko 800 m nad morem. Drvo visoko do 25 m, sa glatkom U naem primorju je vrlo esta belom pokoicom preko kore, kona kamenjarima, u makiji (pri- ja se ljuska i lako odvaja; granice morskom ibljaku) i na degradi- su joj tanke, savitljive, crvenkasranim povrinama. tomrke boje; listovi nisu veliki, Bobice se mogu koristiti presne, zaobljeno trouglasti su a po ivici mada im je ukus malo prejako zupasti. Zukastomrki cvetovi raaromatian na terpentin, ili kuva- zvijaju se u prolee, istovremeno ne u vodi ili mleku, a takoe i kao sa listovima. Muke rase mogu da zain razliitih jela, naroito mes- budu dugake do 10 cm i vie, nih. dok su enske krae i stoje usprav6. P U K IN JA Juniperus macno. rocarpa (sl. 7). Slina je prethodnoj Rasprostranjena je u umskom vrsti, ali su joj grane povijene pre- podruju cele nae zemlje, od brdma zemlji. Bobice su neto krup- skih predela do visokih planina, nije od bobica prethodne vrste i a raste na suvljem, peskovitom zemljitu U retkim svetlim umama, na ivici uma, proreenim umskim mestima, krevinama, poaritima i sl. Lisni pupoljci 1 savim mladi listovi mogu da se upotrebe u meavini sa drugim divljim povrem za spravljanje orbi, variva i pirea. Stariji listovi postaju gorki i neprijatni za jelo. U vanrednim prilikama rese se u toku zime i ranog prolea beru, sue, melju i meaju sa branom za meenje hleba, a mogu da se i propre kao zamena za kafu. Kad se u mlaim stablima izvrti rupa, dobija se sok (narodni naziv buza ili musa), koji sadri eera i brezovo eteriSl. 7. Pukinja Juniperns muiroiarpa
1

JE S T IV O D IV L J E B IL J E

ihi uljc, i moe da se pije sve, it Uuviin kao sirup i na razliite n.irinc spremljen. Od jednog stabla /,\ ,|S asova moe da se dobije pioscno 4,5 litara soka/a za celu '.(/( >nu oko 170 litara. Po nekim podacima, u vreme gladi upotrebl|;iv:ma je i brezova kora mlevena n brano kao sirovina za hleb. Slinu upotrebu, ali u znatno m;mjoj meri, imaju i sledee vrste: K M A L JA V A B R E Z A Be/tdd pubescens (puhasta breza, breza iciua). Raste u veem delu nae /cinlje u planinskim krajevima, |)o svcim i vlanim umama i na movarnim mestima (tresavama). Miinja je od prethodne vrste. 9 P A T U L JA S T A B R E Z A Hrfu/a nana. Raste u visokoplanin*.kim predelima i mnogo je manja od obc prethodne vrste.

10. K O P R IV A Urtica dioica, porodica Urticaceae koprive (ara, velika kopriva, egavica, goa kopriva, kropiva; sl. 8). Viegodinja zeljasta biljka. Moe da naraste i preko ioo cm u visinu. Stabljika je etvrtasta. Listovi su jajoliko-duguljasti, sa produenim iljastim krajem, po ivici zupasti. S obe strane pokriveni su kratkim mekim dlakama. I stabljika i listovi obrasli'su jo i duim, lomljivim dlakama punim kiseline koja ari i izaziva plikove na koi. Sitni, neugledni zelenkasti cvetovi skupljeni su u razgranatu grozdastu cvast pri vrhu stabljike ili njenih ogranaka. Cveta juna i jula. Veoma je rasprostranjena u celoj naoj zemlji, od nizina do visokih planina. Raste po zaputenim mestima, kao korov ukraj puteva,

S 1.. 8 .

Kopriva Urtica dioica

31

JE S T IV O D I V L J E B IL JE

oko naselja, torova, kraj ograda, po umama, movarama, zaputenim njivama i vonjacima i na slinim mestima, esto u velikom mnotvu na jednom mestu. Mladi izdanci i listovi, kao i ovrci mladih stabljika mogu da se upotrebljavaju za spravljanje orbi, variva, pirea, za nadeve i sl., a takoe mogu da se pre na ulju ili masti. Isueni i samleveni u prah mogu da se uvaju za kasniju upotrebu, a mogu i svei da se konzerviu na razliite naine. Ne postoji opasnost da se zamene sa nekom drugom kodljivom biljnom vrstom i mogu da se upotrebljavaju bez ogranienja. Listovi se najvie upotrebljavaju u prolee, ali i kasnije, pa i u jesen od naknadnih izbojaka. Na mestima na kojima se kopriva javlja u veo, koliini jedan ovek moe za jedan as da nabere do 4 kg Hstova i sonih ovraka stabljike. Slino mogu da se upotrebljavaju i sledee vrste kopriva: 11. M A L A K O P R IV A Urtica urens (sitna kopriva, grka kopriva). Takoe je veoma rasprostranjena u nas. Jednogodinja je zeljasta biljka. Manja je od velike koprive, a naraste do 60 cm. Listovi su joj sitniji. 12. L JU T A K O P R IV A Urtica pilulifera (drobna kopriva, veprima). Jednogodinja je zeljasta biljka, rasprostranjena u primorskim predelilma i u toplijim delovima Makedonije. 13. T A V E L J Rumex crispus, piprodica Poljgonaceae troskoti (poljsko zelje, konjski tavelj, tavalj, avlje, avelj; sl. 9).
32

Sl. 9. tavelj Rumex erispus

Viegodinja je zeljasta biljka, koja naraste od 50 do 100 cm, sa jakom, slabrje razgranatom stabljikom. Listovi su duguljasti, pri zemlji su vei i iri, a uz stabljiku ui i malo manji. Svi listovi su po ivici kovrdavo naborani (sl. 10a). Cvetovi su sitni, zelenkasti, mnogobrojni i nalaze se u brojnim klasastim cvastima pri vrhu i u gornjem delu stabljike. Cveta juna i jula. Rasprost'ranjen je u skoro celoj naoj zemlji i veoma je est od nizina do oko 1500 m nadmorske visine. Raste po sveiiji i vlanim mestima, oko potoka, jarkova, na zaputenim travnjacima, panjacima i njivama, esto kao korov i u veoj koliini.

J E S T I V O D I V L J E BIL.JE

Sl. io. Listovi raznih vrsta divljeg zelja: a) tavelj (Rumex crispus); b) poljsko zelje ( Rumexpulcher); c) tavlje ( Rumex sanguineus); d) konjski tavelj ( Rumex obtusifolius) ; e) zelje (Rum ex patientia)

Sl. ioa Rumex hjdrolapathum

Mladi listovi mogu da se upotrebljavaju 2a spravljanje orbi, variva, pirea, za nadeve i sl., i to u tieogranienoj koliini. Skupljaju se od ranog prolea do kraja maja, pre nego to se razvije cvetna stabIjika. Cesto mogu da se koriste i naknadni listovi koji izbijaju krajcm leta ili u jesen, naroito posle koenja livade. Na metima na kojima se tavelj javlja u veoj koliini, jcdan ovek moe za jedan as da

sakupi do 2 kg upotrebljivih listova. Slino mogu da se upotrebljavaju i listovi i soni delovi od sledeih vrsta: 14. P O L JS K O Z E L J E Rumex pulcher (bljutur, livadsko zelje, divlja blitva; sl. 10b). Rasprostranjeno je u veem delu nae zemlje, a raste po mestima gde i prethodna vrsta. 15. T A V L JE Rumex sanguineus (divlji tavelj, staglina, av; sl. 10c). Rasprostranjeno je u skoro celoj naoj zemlji i na slinim stanitima na kojima i prethodne vrste. 16. K O N JS K I T A V E L J Rumex obtusifolius (konjtak, trava od konjtaka, konjsko zelje, ulinjak; sl. lod). Naraste i do 120 cm u visinu. Listovi su pri zemlji veliki i esto pri dnu crvenkasti i na duim peteljkama. Veoma jc ras33

J E S T I V O D I V L J E B IL J E

prostranjen skoro u celoj naoj zemlji, od nizina pa sve do blizu 2000 m nadmorske visine. Raste na slinim stanitima na kojima i prethodne vrste. 17. Z E L J E Rumex patientia (pitomo zelje, pitomi tavelj, engleski spana, srpsko zelje; sl. ioe). Slino je prethodnim vrstama, ali je znatno vee i moe da naraste i preko 2 m u visinu, a stabljika mo^e da bude debela kao prst. Rasjprostranjeno je u veem delu nae zemlje, naroito u junijim predelima, a raste po poljima i sveijim, pa ak i po vlanim mestima, esto u blizini naselja. 18. V O D E N O Z E L J E Rumex hjdrolapathum (vodeni tavelj, reni tavelj, vodeni konjtak). Vrlo je visoka i snana movarna biljka. Rasprostranjena je u veem delu nae zemlje, a raste po veoma vlanim i movarnim mestima, barama, stajaim vodama i slinim mestima (sl. 10a). 19. P L A N IN S K O Z E L J E Rumex alpinus (planinska kiselica, alpsko zelje, alpski tavelj, plutur, ravent, staglina, ravet; sl. 11). Viegodinja zeljasta biljka sa snanom stabljikom, koja moe da naraste i do 2 m u visinu. Prizemni listovi su veoma veliki, a mogu biti dugaki i do 50 cm i veoma iroki, zaobljeno-srcastog oblika. Rasprostranjeno je skoro u celoj naoj zemlji, i to samo u planinskim predelima od oko 1300 do blizu 2500 m nadmorske visine. Raste naroito na mestima kuda se kree ili zadrava stoka, oko planinskih panjaka, torova, katuna, zatim oko planinskih potoka
34

i po drugim planinskim vlanim mestima, esto u veoma velikoj koliini, pokrivajui katkad u neprekidnom ilimu povrinu od po vie hektara. Sasvim mladi, jo pomalo ukasd listovi i mladi izdanci mogu da se upotrebljavaju za spremanje meanih salata, za orbe, variva, pirea, nadeve i sl. Takoe mogu da se kisele kao kupus i da se ostavljaju za zimu. Beru se od ranog prolea i u toku celog leta sve do kasne jeseni, budui da za sve to vreme izbijaju naknadni mladi listovi. Mogu da se upotrebljavaju bez ogranienja. Stariji listovi su kruti i nagorki. Na mestima na kojima se biljka javlja u velikoj koliini jedan ovek moe u prolee za jedan as da nabere 5 kg upotrebljivih listova i izdanaka.

Sl. II. List planinskog zelja Rumcx alpinus

JE S T I V O D I V L J E B IL JE

11 lcto i u jesen skupljanje ide spolijc, poto moraju da se odaberu samo najmlai listovi. Koren sadr/i skroba, neto eera, tanina i drugih materija. Moe da se kuva i upotrebljava za jelo. 20. A V L IK A Rumex aquaficus (veliki tav, vodeni tavalj, konjski tir, mrkavc, tavolj). Dosla je rasprostranjena u nas, a raste ukraj voda. P a n ja ! Sve vrste naih zelja upotrebljive su za jelo i ne postoji opasnost da se zamene sa nekom drugom kodljivom vrstom. Jeilina nepovoljnost je u tome to ncke vrste ranije, a neke kasnije postaju nagorke ili gorke. Zato i reba brati to mlae listove i i/bojke, ali imad na umu da je gorina zelja samo neprijatna, a ne i kodljiva. 21. K I S E L JA K Rumex acetosa (kiselica, veliki kiseljak, kisavec, ajdovec, kiselca; sL 12). Viegodi- nja zeljasta biljka, koja moe da naraste i do 100 cm u visinu. Stabiljka jc uzdu izbrazdana, esto je crvenkaste boje. Najee se iz jednog korena razvija po vie stabljika. I Jstovi su strelastog oblika. Mnogobrojni sitni crvenkasti cvetovi sloeni su u metlastu cvast pri vrhu stabljike. Cveta od maja do jula, a katkada i po drugi put u jesen. Rasprostranjen je po celoj naoj zcmlji, a raste po sveim i vlanim livadama i travnjacima, blizu poioka, po retkim zatravljenim umskim proplancima i rubovima svetlijih uma. esto moe da se nade u velikom mnotvu, tako da sc livada u vreme cvetanja biljke /acrveni.

Sl. 12. Kiseljak Rumex acetosa

Mladi soni listovi i izdanci su prijatnog kiselog ukusa. Upotrebljavaju se svei za salatu ili kuvani za orbu, variva, pirea, nadeve i sl., najee u meavini sa drugim vrstama divljeg povra. Zbog dosta velikih koliina oksalne kiseline, ne treba ih koristiti mnogo u jednom obroku jer tada mogu da budu kodljivi. Slino se upotrebljava i sledea vrsta: 23. M A L I K I S E L JA K - Rumex acetosella (mala kiselica, oviji kiselj, sitni kiseljak). Rasprostranjen je po celoj naoj zemlji. Raste po suvljim, najee peskovitim mestima, koja su siromana u kreu, i to od nizina do visoko u planine. Slian je prethodnoj vrsti, ali je mnogo manji, listovi su mu znatno sitniji i izrazitije kopljasti. 23. T R O S K O T Polygonum aviculare, porodica Poljgonaceae
35

J E S T IV O D I V L J E B IL JE

Sl. 13. Tfoskot Poljgonum aviculare

troskoti (ptiji troskot, troska, dvornik, ptiji dvornik, kameniac, troskovac, krupnik, molava, ptiji dresen, treskovac, truskavac, crljena rusomaa; sl. 13). Jednogodinja je zeljasta biljka, sitna, neugledna, najee polegla po zemlji, veoma razgranata i lankovita, sa sitnim eliptino-kopljastim listovima na sasvim kratkoj peteljci. Cvetovi su sitni, ruiasti, zelenkasti iii beli. Cveta od kraja prolea do jeseni. Veoma je rasprostranjena biljka u celoj naoj zemlji, od nizina pa do oko 1200 m nadmorske visine. Raste na poljima, niskim travnjacima, ukraj puteva, na stazama, na pustim mestima svuda gde se gazi i gde stalno gaenje onemoguava drugim travama da se odre; esto obrazuje neprekidni gust ilim. Mladi listovi i mladi soniji vrci stabljika mogu da se upotrebljavaju za spremanje meanih salata, orbi, variva i sl. Na mestima na kojima se troskot javlja u veoj koliini, jedan ovek moe xa jedan as da nabere do 1 kg sitnih listova i ovraka stabljika.
36

Mogu da se upotrebljavaju i sledee vrste troskota: 24. L IS A C Poljgonum persicaria (ljutaa, praskvinac, andreselj, broskova trava, kotren; sl. h )Jednogodinja zeljasta biljka, visoka 50 80 cm, sa razgranatom lankovitom stabljikom, duguljastim, kopljastim, prilino irokim listovima i zelenkasto-belim ili crvenkastim cvetovima, koji su sloeni u klas pri vrhu ogranaka stabljike. Cveta od jula do septembra. Rasprostranjen je skoro po celoj naoj zemlji, a raste po vlanim mestima, oko bara i movara, po jarcima ukraj puteva, potoka, na vlanim livadama, po svetlim nizinskim umama i slinim mestima, esto u velikoj koliini. Mladi listovi i soni ovrci stabljika pre cvetanja mogu da se upotrebe za spravljanje meanih salata, orbi i variva.

Sl. 14. Lisac Polygonum persicaria

J E S T I V O D IV L J E B IL JE

dodaje se salatama, orbama i varivima. Seme moe da se upotrebi kao zamena za biber. 27. M A L I S R A N IK Polygonum viviparum. Viegodinja biljka sa jajolikim ili kopljastim listovima. Rasprostranjena je na svim naim veim planinama, a raste na planinskim livadama. Koren sadri dosta skroba i tanina i osuen i samleven moe da se koristi za spravljanje kaa, kao dodatak drugim hlebnim sirovinama i sl. Od korena se kuva i ukusan aj kao zamena ruskom aju. 28. A L P S K I S R C E N JA K Poljgonum alpinum. Ima bele cvetove i duguljasto-kopljaste listove. Raste na planinskim livadama i Sl. 15. Srenjak Poljgonum bistorta kamenjarima svih naih visokih 25. S R E N JA K Poljgonum planina. Listovi i soni delovi bistorta (sranik, trava od srdobo- stabljike sadre vitamin C, proIje, eludnjak, jermen, srano zelje; teina i drugih materija. Mogu da sl. 15). Listovi su mu iri, a u donjem delu suavaju se u drku. Cvetna stabljika je dosta iroka, a pri vrhu nosi klasastu cvast od sitnih ruiastih cvetova. Ima ovei okruglasti podanak. Rasprostranjen je u veem delu nae zemlje, po visokim brdima i planinama, a raste na vlanim livadama i u uvalama, esto u velikom mnotvu. Sasvim mladi listovi i stabljike mogu da se koriste kao salata, za orbe i variva. 26. P A P R A C Poljgonum hydropiper (paprica, papreni lisac, vodcna biberka, vodena paprika; sl. 16). Slian je liscu, samo je malo silniji od njega, a raste na slinim sianitima. Cela biljka ima papren Sl. 16. Paprac ukus. Upotrebljava se kao zain i Poljgonum hydropiper
37

JE S T IV O D IV L J E B IL JE

se upotrebljaVaju za salatu, orbe, variva i kao zamena za aj. 29. V IJU A C Polygonum convolvulus (papunac, peteak, ukunda). Stabljika se najee povija po tlu. Raste po livadama i poljima. Rasprostranjen je skoro po celoj naoj zemlji. Mladi listovi se upotrebljavaju za orbe i variva. Seme sadri proteine, skroba i masnoe i upotrebljava se za spremanje kaa ili se melje u brano za hleb. 30. B R A N JE N IK Chenopodium bonus henricus, porodica Chenopodiaceae pepeljuge (divlji spana, ciganski spana, dragi jurko; sl. 17). Viegodinja zeljasta biljka, koja naraste od 30 do 80 cm, sa uspravnom uglastom stabljikom malo razgranatom, pokatakad crvenkastom. Listovi su tamnozelene boje, kopljasto-trouglasti, prizemni imaju duge peteljke, a gornji su kao branom posuti. Mnogobrojni sitni n eu g le,d n i cvetovi beliastozelenkaste boje sloeni su pri vrhu stabljike u klasastu cvast. Cveta od maja do oktobra. Rasprostranjen je skoro po celoj naoj zemlji, od brdskih predela pa sve do preko 2000 m nadmorske visine, gde raste na ubrevitom tlu, najvie na mestima gde se kree i zadrava stoka, oko stoarskih letnjih stanova (katuna), torova, u okolini planinskih naselja, staja, oko plotova, pored puteva i na slinim mestima, esto u velikoj koliini. Mladi listovi i soni ovrci stabljika upotrebljavaju se za spravljanje orbi, variva, pirea, za nadeve i sl., sami ili, jo boljc, pomeani sa drugim divljim povrem. Mogu
38.

Sl. 17. Branjenik Chenopodium bonus henricus

da se koriste od prolea do sredine leta, a i kasnije, ali samo naknadni mladi izbojci i soni listovi, inae stariji listovi postaju grubi i nagorki. Sasvim mladi proletnji izbojci pre razvijanja listova mogu da se prirede kao pargla. Na mestima na kojima se branjenik javlja u veoj koliini, jedan ovek moe za jedan as da nabere do 5 kg upotrebljivih biljnih delova. Mogu se upotrebljavati bez ogranienja. Ne postoji opasnost da se zameni sa nekom slinom kodljivom biljnom vrstom, ali bera koji jo nije dobar poznavalac ove biljke, moe da je zameni sa srodnim biljkama smrdljivom pepeljugom ( Chenopodium vulvaria) i srcolisnom pepeljugom (Chenopodium hjbridum), koje nisu otrovne, ali imaju nep-

JE S T I V O D I V L J E B IL J E

rijatan miris, po emu ih je lako 32. B A T E N S K A P E P E L JU razlikovati kad se rastrljaju meu GA Chenopodium poljspermum. prstima. Listovi su joj jajoliki, duguljasti, Slino branjeniku upotreblja- nisu izrazito branjavi i bez narovaju se i sledee srodne vrste: itog su mirisa, stabljika je razgra31. P E P E L JU G A Chenoponata, visoka 30 do 50 cm. Starija dium album (bela loboda, jurjevac, biljka postaje crvena. Cveta juna i smukavc; sl. 18). Jednogodinja jula. zeljasta biljka. Stabljika joj je usRasprostranjena je u celoj naoj pravna, do 1 m visoka, sa dugulja- zemlji, od nizina do srednje visosto-jajolikim listovima po ivici ret- kih brda, a raste po vlanim mestiko i nejednako zupastim i po ma kao korov, na renim ostrvcipovrini branjastim. Cvetovi su ma i sl., esto u velikoj koliini. sitni, zelenkasti i skupljeni u tiListovi se bez ikakvih ogranitolike i klasaste cvasti. Cveta juna enja upotrebljavaju za orbe, variva i pirea. i jula. 33. M A L A T U R IC A CheVeoma je rasprostranjena kao korov u celoj naoj zemlji. Raste nopodium murale (mala pepeljuga). od nizina do visoko u planinskim Jednogodinja zeljasta biljka visopojasevima na plodnom zemljitu bogatom mineralnim solima, na zaputenim njivama, oko naselja, na dubritima i drugim zaputenim mestima, oko ograda, ukraj puteva i sl. Mladi listovi i soni ovrci stabIjike su od davnina upotrebljavani za spravljanje orbi, variva, pirea i sl. Kad su stariji, neukusniji su. Na mestima na kojima se pepeljuga javlja u veoj koliini, jedan ovek moe za jedan as da sakupi do 3 kg upotrebljivih delova. Mogu da se koriste bez ogranienja. Seme pepeljuge sadri znatnu koliinu svarljivih ugljenih hidrata, proteina, belanevina i dr. i od davnina je, naroito u vreme gladi, bilo upotrebljavano za dobijanje brana za spremanje hleba. Po nekim podacima, upotreba velikih koliina brana od semena nije preporuljiva jer moe da bude kodljiva.

J E S T I V O D IV L J E B IL JE

ka do 50 cm, sa tamnom stabljikom i rombinim listovima, sitni cvetovi sastavljaju titoliku cvast. Cveta jula i avgusta. Rasprostranjena je skoro po celoj zemlji, a raste na slinim mestima kao i prethodne dve vrste. Smatra se veoma hranljivom i njeni mladi listovi i soni ovrci stabljike upotrebljavaju se za spravljanje orbi, variva i pirea. Mogu da se koriste bez ogranienja. Seme male turice takoe moe da slui za ishranu. 34. G R A D S K A L O B O D A Chenopodium urbicum. Jednogodinja zeljasta biljka sa sjajnom stabljikom visokom 30 do 50 cm i trouglastim, rede rombinim listovima. Sitni cvetovi sloeni su pri vrhu u klasastu cvast. Rasprostranjena je u veem delu nae zemlje, najee kao korov, na slinim mestima kao i prethodna vrsta. Mladi delovi biljke upotrebljavaju se kao salata, za orbe, variva, pirea i sl. 35. C R V E N A P E P E L JU G A Chenopodium rubrum (svraije jagode). Manje je rasprostranjena od prethodne vrste, a raste na slinim mestima, naroito kraj vode. Mladi delovi biljke upotrebljavaju se kao salata, za orbe, variva i pirea. 36. L O B O D A A triplex hortensis (velika loboda, lobuda, rudea loboda). Kulturna biljka, ali je veoma est sluaj da se nalazi podivljala daleko od mcsta na kojima je bila gajena, tako da moe na mnogo mesta da se nade kao divlja.
40

Mladi delovi biljke, a naroito listovi, upotrebljavaju se bez ikakvog ogranienja kao salata, za orbe, variva i sl. 37. L JU S P A S T A L O B O D A A triplex nitens. Jednogodinja zeljasta biljka, sa srcoliko-trouglastim listovima, po ivici veinom duboko zupastim, odozdo sa srebrnasto-sivim ljuspama. Rasprostranjena je uglavnom u zapadnijim delovima nae zemlje (Slovenija, Hrvatska) kao korovna biljka po zaputenijim vrtovima, oko ubrita i na slinim mestima. Cela mlada biljka, a naroito listovi, upotrebljava se kao salata, za orbe, variva i sl. U nekim istonim zemljama jede se svea sa kiselim mlekom. 38. P O L JS K A L O B O D A A tripiex hastata. Rasprostranjena je u veem delu nae zemlje, a naroito u nizinama, oko reka, na renim ostrvima i slinim mestima. 39. R U I A S T A L O B O D A A triplex rosea (divlja mala loboda). Takode je rasprostranjena u veem delu nae zemlje, ali na suvljim mestima, kao korov. 40. V E L IK A D IV L JA LO B O D A A triplex tatarica. Rasprostranjena je neto vie nego prethodne dve vrste, a raste na zaputenim mestinia, naro,ito na zaslanjenim terenima i po' renim obalama. Smatra se za povre'koje pojaava apetit. 41. M O R SK A L O B O D A A triplex portulacoides, porodica Chenopodiaceae lobode. Jednogodinja biljka visoka do 30 cm, sa crvenkastom, dosta razgrana-

JE S T I V O D I V L J E B IL JE

rom stabljikom, obrnuto jajolikom^ Ijuspasto-beliastim, branjavim listovima, koji su po ivici celi, sa sitnim neuglednim cvetovima. Cveta s prolea. Raste u primorskim predelima, u uskom pojasu uz more, na tlu koje sadri dosta soli. Mladi soni proletnji izdanci i listovi od kraja marta do poetka juna upotrebIjavaju se za spravljanje orbi, variva, pirea i sl. Mogu da se koriste bez ogranienja i ne postoji opasnost da se zamene sa nekom slinom kodljivom biljkom. 42. D IV L JA M O R SK A B L IT V A Beta maritima, porodica Chenopodiaceae lobode (gluha blitva, luda blitva). Jednogodinja zeljasta biljka, esto skoro polegla po tlu, sa prizemnim listovima jajasto-srcastog oblika i na dugim peteljkama, a gornjim listovima zailjenim i u obliku romba. Cvetovi su sitni, neugledni i mnogobrojni. Cveta od juna do septembra. Raste u primorskim predelima na peskovitom tlu du obale. Mladi listovi se upotrebljavaju za spravljanje orbi, variva i pirea. Koren, koji sadri i eera i skroba, upotrebljava se takoe za hranu, kuvan ili peen. Svi delovi mogu da se upotrebljavaju bez ogranienja. Ne postoji opasnost da se zameni sa nekom drugom slinom kodljivom biljkom. 43. O M A G A Salicornia her~ bacea porodica Chenopodiaceae lobode (omakalj, solnjaa, cakIjenaa; sl. 19). Jednogodinja ili dvogodinja mesnata biljka, koja naraste do 30 cm u visinu, sa lankovitom stabljikom, mesnatim,

Sl. 19. Omaga Salicornia herbacea

debelim, katkada pri osnovi drvenastim granicama. Raste u primorskim predelima, neposredno uz morsku obalu, na poplavnom muljevito^n zemljitu, svuda gde dopire morska voda. Od ranog prolea do poetka juna upotrebljavaju se sone stabljike, za salatu, spravljanje orbi, variva i sl. Sadri proteina, neto masnoe, soli, saharoze i drugih sastojaka. Moe da se upotrebljava bez ogranienja i ne postoji opasnost da se zameni nekom slinom kodljivom biljkom. 44. C R V E N A O M A G A Salicornia fruticosa, porodica Chenopodiaceae lobode (crveni omakalj, crvena solnjaa, crvena caklenjaa). Slina je prethodnoj vrsti, samo su joj granice neto gue i vie odrvenele, te ima oblik niskog
4i

JE S T I V O D I V L J E B IL JE

polubuna. Izrazito je crvenkaste boje. Koristi se na isti nain kao i prethodna vrsta. 45. JU R IC A Suaeda maritima^ porodica Chenopodiaceae lobode (sl. 20). Jednogodinja zeljasta biljka, zeleno-ukaste stabljike, razgranate pri zemlji. Listovi su vlaknasti i mlitavi. Rasprostranjena je u primorju, na slanim i vlanim mestima, na glinastoj, peskovitoj ili ljunkovitoj podlozi. Mladi proletnji listovi mogu se Sl. 21. Bodljikava solnjaa Salsola kali koristiti kao varivo. Sirovi deluju kao sredstvo za ienje. drke (sede na stabljici); vrhovi su im iljasti ili bodljikavi. Rasprostranjena je u primorju, na slanim peanim, ljunkovitim ili laporastim terenima uz more. Mladi proletnji ogranci koriste se kao varivo, koje ne treba soliti, jer je biljka sarna slana. Iz tih razloga upotrebljava se i kao zainski dodatak drugim varivima u nedostatku soli. . 47. M I JA K IN JA Stellaria media, porodica Carjophjllaceae karanfila ili klinia (mievina, mije uho, crevac, evca, sl. 22). Jednogodinja zeljasta prizemna biljka sa nenom esto nisko po zemlji oputenom stabljikom, veoma se razgranava i iri po povrini zemljita. Donji listii su jajoliki i Sl. 20. Jurica Suaeda maritima sa peteljkama, a gorhji ui i bez peteljke. Cveta od prolea do jeseni malim, belim, zvezdastim cve46. S O L N JA A Salsola kali, porodica Chenopodiaceae lobode tovima. (sonjaa, rutoiistac, caklinica, slaVeoma rasprostranjena biljka po nica, soljanka; sl. 21). Jednogodi- celoj naoj zemlji, od nizina pa do nja zeljasta biljka zeleno-ukasto- visokih planina, raste u reim svet-crvenkaste boje, pri zemlji raz- lijim umama, oko mea, u blizini granata. Listovi su mesnati i bez naselja, na zaputenim mestima,
42

JE S T I V O D IV L J E B IL JE

kraj potoka, po zaputenim vinogradima i njivama, esto kao obilan korov, po obalama potoka, bara i drugih voda, uvek na sveem i dobrom zemljitu. Cela sona biljka, bez korena, a naroito listovi, veoma je prijatnog i blagog ukusa i upotrebljava se kao salata, za spravljanje orbi, variva i pirea. Najvie moe da se koristi od marta do oktobra, ali i znatno due, pa esto i za vreme blaih zinia. Na mestima gde se javlja u veoj koliini, jedan ovek za jedan as moe da skupi do 3 kg upotrebljivih biljnih delova. Slino se upotrebljavaju i sledee vrste: 48. M O K R IC A Stellaria aquatica ili Malachium aquaticum (vuja creva, kurjaka creva). Dosta j rasprostranjena u nas i raste po vlanim mestima i ukraj voda. Biljka je vea i izdanija od mijakinje. 49. U M SK A M I JA K IN JA Stellaria nemorum (sl. 23). Raste po vlanim i sveim mestima u brdskim i planinskim umama u

Sl. 23. um ska mijakinja Stellaria nemorum

Sl. 22. M ijakinja Stellaria media

celoj naoj zemlji. Znatno je vea i krupnija od obine mijakinje. Mogu se upotrebljavati za jelo samo sasvim mladi delovi i listovi, u manjoj koliini i u meavini sa drugim divljim povrem, jer su grublji i brzo ovrsnu. 50. PUCAVAC Silene vulgaris, porodica Carjophjllaceae karanfili ili klinii (pucavica, pucalina, puina, skripac, kripalac; sl. 24). Viegodinja biljka, visoka do 60 cm, sa tankom stabljikom pri vrhu razgranatom, sa nasupromim plaviastozelenim kopljastim ili kopljasto-jajastim iljatim listovima. Pri vrhu stabljike, u rastresitoj cvasti, nalaze se beli cvetovi sa irokom mehurastom aicom punom vazduha. Cveta od aprila do jula.

JE S T IV O D I V L J E B IL JE

Sl. 24. Pucavac Silene vulgaris

Veoma fasprostranjena biljka, koja se esto sree u brdskim i planinskim predelima u celoj naoj zemlji, gde raste po travnim obroncima, ivicama uma i umaraka, livadama ukraj puteva i staza i sl. Mladi proletnji izbojci, soni vrhovi stabljika i mlado lie mogu da se upotrebljavaju za spravljanje salata, orbi, variva i sl., i to bez ogranienja. Ne postoji opasnost da se ova biljka zameni sa nekom slinom kodljivom biljkom. 51. L O K V A N J Njmphaea alba, porodica Njmphaeaceae lokvanji (lopo, beli lokvanj, blatni cvit, lepen, berena trava, jezerska lilija; sl. 25). Viegodinja vodena biljka, iji se koren razvija u mulju na dnu stajaih voda, a kroz vodu se sve do povrine pruaju duge sone lisne drke i cvetna stabljika. Listovi su veliki, srcasto-bubreastog oblika, odozgo sjajni i plivaju na povrini vode. Cvetovi su krupni, veoma lepi,
44

beli i takoe plivaju na povrini vode. Cveta u junu. Rasprostranjen je u celoj naoj zemlji, naroito u niim predelima, gde naseljava skoro sve stajae vode, bare, lokve u movarama, plia toplija jezera, priobalske delove reica sa veoma sporim tokom vode i slina mesta. Cesto se nalazi u vrlo velikoj koliini na jednom mestu, pokrivajui liem vodenu povrinu i na nekoliko hektara. Koren i podanak, koji je veoma veliki, sadri vrlo velike koliine skroba, zatim tanina i drugih materija. Moe da se upotrebi za hranu kuvan, peen ili osuen pa samleven u brano, kao sirovina za hleb, kae, razne poslastice i sl. Na mestima na kojima se lokvanj javlja u veoj koliini i na pogodnom stanitu (plitka voda ili mesta sa kojih se voda u sunim mestima ili s jeseni povukla), jedan ovek moe za jedan as da iskopa do 20 kg podanka. Seme lokvanja, kad se propri, moe da slui kao zamena za kafu.

Sl. 25. Beli lokvanj Nymphaea alba

J E S T I V O D IV L J E B IL JE

52. U T I L O K V A N J Numphar luteum, porodica Njmphaeaceae lokvanji (uti lepuh, uti lopo, lekuta; sl. 26). Biljka slina belom lokvanju, ali sa neto sitnijim i uglastim listovima, koji takoe plivaju po povrini vode. Cvet je ute boje, manji je od cveta belog lokvanja i pliva na povrini vode. Cveta u junu. Rasprostranjen je po celoj naoj zemlji i raste na slinim stanitima kao i beli lokvanj, ali ga obino ima manje nego ove vrste. Koren i podanak sadre dosta skroba, zatim dekstroze, saharoze

Sl. 27. Lu a c A lliaria officinalis

Sl. 26. uti lokvanj

Nuphar luteum

i drugih materija. U sirovom stanju smatraju se otrovnim. Poto se pokisele u vodi, gube nagorak ukus; kuvani ili peeni mogu da se upotrebe za jelo. Sueni i samleveni u brano daju dobru sirovinu za hleb, kae, razne poslaslice i sl. Prinos je neto manji nego pri vaenju belog lokvanja. Propreno seme takoe moe da se upotrebi kao zamena za kafu.

53. L U A C A lliaria officinalis, porodica Cruciferae krstaice (luica, luina, enjaa; sl. zi)Dvogodinja zeljasta biljka, visoka do 80 cm. Donji listovi su joj bubreastog, a gornji srcastog oblika, po ivici su zupasti. Pri vrhu stabljike nalaze se sitni beli cvetovi skupljeni u rastresitu cvast. Cveta od maja do juna. Cela biljka mirie na beli luk (enjak). Javlja se u celoj naoj zemlji, dosta esto u liarskim, a ree u meovitim liarsko-etinarskim umama, od niih brda sve do oko 1200 m nadmorske visine, katkada i na krevitim mestima obraslim
45

JE S T IV O D IV L J E B IL JE

umarcima, na neto sveijim mestima, ispod bunja, u ivicama, po ivicama umskih puteva, na zaputenim mestima, esto u veoj koliini. Mladi izdanci, vrci stabljika i listovi, koji imaju miris i ukus belog luka, mogu se koristiti od aprila do juna, a naknadni soniji izbojci i do jeseni, za spravljanje orbi, variva, pirea od meanog povra, kao dodatak salatama, za zain, a sitno iseckani kao zamena za beli luk. Mogu da se upotrebljavaju bez ogranienja i nekodljivi su. Ne postoji opasnost da se ova biljka zameni sa nekom slinom kodljivom biljkom. Na mestima na kojima se luac javlja u veoj koliini, jedan ovek moe za jedan as da sakupi do 3 kg upotrebljivih delova biljke. Seme moe da se upotrebi kao zain i zamena za slaicu. 54. M O R G R U A Cakile maritima, porodica Cruciferae krstaice (morgrua, morska goruica; sl. 28). Jednogodinja zeljasta biljka, koja naraste u visinu do 30 cm, sa esto poleglom stabljikom i meusobno isprepletenim ograncima i dosta velikim listovima, dvostruko izdeljenim debelim, mesnatim i sonim. Lepi beli ili svetloljubiasti cvetovi sloeni su u cvast na vrhu stabljike ili njenih ogranaka. Raste u primorskim krajevima, uz samu morsku obalu, na veoma slanom tlu do koga dopiru morski talasi. Mladi nadzemni delovi biljke i soni listovi imaju specifian ukus na slaicu: mogu da se upotrebe
46

Sl.

28.

Morgrua

Cakile

maritima

kao zain, zatim kao salata, za orbe, variva i sl. Ima podataka da je u vreme gladi koren morgrue mleven u brano i upotrebljavan za hleb. 55. S U L A C Crambe tataria, porodica Cruciferae krstaice (divlji karfiol, morsko zelje; sl. 29). Viegodinja biljka, visoka 50 do 90 cm, sa razgranatom stabljikom. Listovi su joj veliki, odebljali i perasto izdeljeni, s donje strane sa belim vrstim dlaicama. Pri vrhu stabljike su titasto-grozdasti cvetovi. Koren je veliki, jak i mesnat. Rasprostranjen je u priobalnom pojasu primorja. Koren se moe koristiti presan kao salata ili kuvan. Mladi izdanci

JE S T IV O D IV L J E B IL JE

i proletnji listovi mogu se koristiti za spravljanje orbi i variva. 56. C R N I S L E Z Malva silvestris, porodica Malvaceae slezovi (guija trava, divlji slezenovc, klobcicovje, umski slez; sl. 30). Jednogodinja, rede viegodinja zeljasta biljka visoka od 30 cm pa do 1 m, sa veoma razgranatom stabljikom, esto skoro poleglom po zemlji. Listovi su tamnozelene boje i slabo maljavi a izdeljeni su na jednake okruglaste renjeve. Cveta od maja do jula krupnim lepim ruiastim cvetovima proaranim ljubiastim ilicama. Rasprostranjen je po celoj naoj zemlji, od nizina do oko 1200 m nadmorske visine, a raste po travnim mestima obraslim travom naSl. 30. Crni slez Malva silvestris roito niskom travom, na zaputenim i retko obraslim mestima, ukraj kao korov po zaputenim njivama, puteva, ograda, ivica, po meama, vrtovima i vonjacima. kamenitim nasutim mestima, esto Mladi listovi, izdanci i vrci oko ili u blizini naselja, katkada i stabljika vrlo su prijatnog ukusa i od davnina se u mnogim zemljama upotrebljavaju sasvim mladi za meane salate, a i kasnije za spravljanje orbi, variva za nadeve i sl. Mogu da se koriste bez ogranienja od ranog prolea do sredine leta, a takoe mogu da se upotrebljavaju i naknadni jesenji izbojci. Nema opasnosti da se ova biljka zameni sa nekom slinom kodljivom biljkom. Na mestima gde se ee javlja, jedan ovek moe za jedan as da sakupi oko 1,5 kg upotrebljivih listova. Seme sadri ulja, a ukusne mlade plodove esto u sveem stanju rado jedu deca. Slino se upotrebljavaju i sledee vrste koje- su veoma srodne slezu:
47

JE S T I V O D IV L J E B IL J E

Raste po sveim, humusom bogatim, zasenenim umama u brdskim i planinskim predelima veeg dela nae zemlje, naroito u severnijim krajevima. esto se javlja u velikom mnotvu. Mogu da se upotrebljavaju sone stabljike i listovi sakupljeni u prolee dok je biljka jo sasvim mlada; od njih se spravljaju orbe, variva i Plfel* ^ 65. U V A R K U A Sempervivum tectorum, porodica Crassulaceae jarii (zeji kupus, ednjak, vazdaiv; sl. 34). Viegodinja biljka sa brojnim debelim, mesnatim i sonim listovima poreanim u debelu ruu pri zemlji, iz koje izbija takoe mesnata stabljika vi.soka do 30 cm, na ijem se vrhu razvija krupan ukasto-crveni cvet. Cveta jula i avgusta. Raste po viim brdima i planinama* na istaknutim, svetlim stenjacima. Debeli soni listovi upotrebljavaju se kao salata i za spravljanje variva. Slino se upotrebljavaju i sledee vrste uvarkua: ^ 66. P L A V A U V A R K U A Sempervivum glaucum, koja se javlja na slinim stanitima.

Sl. 34.

uvarkua

67. M A L A U V A R K U A Sempervivum schlechani, koja raste na slinim stanitima. 68 B E L I JA R I Sedum album, porodica Crassulaceae jarii (beli ednjak, sitan uljevak). Sitna, sona, dugogodinja biljka, visoka do 10 cm, pri zemlji razgranata, sa mnogobrojnim sitnim, uskim, valjkastim i veoma sonim listovima koji obrastaju stabljiku Sa svih strana. Pri vrhu stabljike razvijaju se beli ili bledoljubiasti cvetovi. Cveta od juna do oktobra. Javlja se dosta esto po kamenitim mestima brdskih i planinskih predela u celoj naoj zemlji, esto u veoj koliini. Upotrebljavaju se soni vrhovi stabljika sa listovima za salate, spravljanje orbi i Variva. Moe da se upotrebi bez ogranienja i ne preti opasnost da se zameni sa nekom slinom kodljivom vrstom. 69. U T I JA R I Sedum acre (uti ednjak). Razlikuje se od belog prvenstveno po tome to ima ute cvetove i neto je sitnija biljka. Javlja se na slinim mestima? cesto u znatnoj koliini. Po ukusu je malo ljut, ali pri kuvanju gubi ljutinu i dobar je za gotovljenje jela od meanog divljeg povra. Katkada se upotrebljava i za spravljanje meanih salata. 70. SU R U IC A Filipendula hexapetala, porodica Rosaceae rua (konara, gripelj, eludovo zelje, svinjurak; sl. 3 5)- Viegodinja zeljasta biljka, koja naraste u visinu do 30 cm, sa duguljastim Hstovima, dvostruko reckasto izdeljenim, tako da se sastoje od Srm pervivnm tectorum preko 20 pari listia. Na ilama

50

JE S T I V O D IV L J E B I L J E

SL 35. Suruica Filipendula hexapetala

slatko-nagorak ukus i podseaju na gorke bademe. Mogu da se upotrebljavaju za jelo presni i na razliite naine pripremljeni, a i u meavini sa drugim krtolastim biljkama za spravljanje kaa, hleba i sl. Ne postoji opasnost od zamene sa nekom slinom kodljivom biljkom. 71. M E D U N IK A Filipendula ulmaria (movarna suruica, buditeljica, osinka; sl. 36). Srodna je prethodnoj vrsti, ali je mnogo via od nje, naraste preko metar u visinu, listovi su krupniji i sa krupnijim listiima; koren nema gomolja; cvetovi su krupniji i takode sloeni u grozdasto-metliastu cvast pri vrhu cvetne stabljike, boje su ukasto-bele 1 dosta jakog prijatnog mirisa. Raste na movarnim mestima, oko bara, potoka i jarkova, esto u veoma velikoj koliini na jed-

biljke nalaze se okrugli zadebljali gomolji. Cvetovi su beli ili bledoruiasti, sitni i sloeni u grozdastu cvast pri vrhu cvetne stabljike; cvetaju od aprila do jula. Veoma je rasprostranjena biljka u skoro celoj naoj zemlji, od nizina i pobrda po dosta visoko u planine. Raste po suvim livadama i panjacima, po ivicama retkih umaraka, ukraj staza i puteva; esto se na nekoj livadi nalazi u veoma velikom broju. Mladi proletnji listovi mogu da se upotrebljavaju kao salata, a neto kasnije jo samo kao kuvano povre. Imaju specifian ukus, te je zato bolje da se meaju sa drugim divljim povrem. Gomolji imaju

Sl. 36. Medunika Filipenduln ulmuria

51

J E S T I V O D I V L J E B IL JE

nom mestu. Javlja se u skoro celoj je, kad sazri, crne boje, sjajna i naoj zemlji, od nizina i podbra veoma slatka po ukusu. Raste po ivicama uma, u svetlim pa dosta visoko u planinske preumarcima, ukraj livada, staza, pudele. Mladi listovi mogu da se upo- teva, po skoro celoj naoj zemlji, trebljavaju kao povre, ali ih je od niih predela do srednjeg plazbog dosta jakog aromatinog ninskog pojasa, esto u velikom mirisa bolje upotrebljavati u me- mnotvu. Od listova kupine moe da se avini sa drugim divljim povrem. Predstavlja dobru sirovinu za ki- spravlja ukusan vitaminski aj, koji eljenje. Na mestima gde je ima u po aromi podsea na pravi (ruski). veoj koliini jedan ovek moe Plodovi predstavljaju izvrsno voe, za jedan as da nabere do 3 kg koje moe da se jede presno i priupotrebljivih listova. Ne postoji premljeno na razliite naine (suvo, opasnost da se zamene sa nekom kao kompot, pekmez, marmelada, slinom kodljivom biljnom vrs- sirup, ele i sl.). Kupine ne lie ni na jedan od otrovnih ili kodtom. ljivih divljih piodova. 72. K U P IN A Rubus frutiObinoj kupini sline su i slecosus, porodica Rosaceae rue dee vrste: (ostruga, kupjena, kupinjaa; sl. 37). Viegodinji bun, visok do 73. U M SK A K U P IN A Ru2 m, veoma razgranat, sa dugim bus hirtus. Veoma je esta i raste u povijenim bodljastim ibovima, sa veini naih uma, naroito u konkmpnim perastim listovima koji se tinentalnom delu zemlje. bunovi sastoje od po 3 do 5 zupastih su manji od obine kupine, sa jajolikih listia na bodljikavoj pe- sitnijim bodljama, belim cvetoviteljci. Cvetovi su beli ili crvenkas- ma i neto sitnijim crnim slatkim sto-beli, grupisani u titolikim cva- plodovima. stima na vrhovima ogranaka i cve74. N IZ IN S K A K U P IN A taju u toku celog leta. Plod je u Rubus caesius. Raste uglavnom po obliku dosta krupne bobice, koja vlanim mestima, oko reka, potoka, movara i sl. bunovi su niski, polegli, sa trodelnim listovima, koji su s donje strane svetlije boje, belim cvetovima i sa plaviastim, finim pepeljkom posutim plodovima slatko-kiselkastog ukusa. 7 5. P R IM O R S K A K U P IN A Rubus ulmifolius. Raste po suvim i kamenitim mestima uglavnom u primorskom podruju; cvetovi su ruiasti, a plodovi crni, slatki i veoma ukusni. SI. 37. Kupina Rubus frutkosus
52

JE S T I V O D I V L J E B IL J E

76. M A L IN A Rubus idaeus (maljuga, sunica, rlena kupina). Drvenasti ib, visok do 1,5 m, sa neparno izdeljenim Hstovima, koji su s donje strane beliasti, belim cvetovima i crvenim plodovima, veoma ukusnim, nakiselo-slatkim i aromatinim. Od svih vrsta kupina i malina upotrebljavaju se listovi za spravljanje vitaminskih ajeva, a plodovi predstavljaju ukusno voe i sirovinu za spremanje kompota, demova, sirupa i drugih slatkia. 77. U M SK A JA G O D A Fragaria vesca, porodica Rosaceae, rue (jagodnjaa, mamica, pozemljua; sl. 38). Niska zeljasta biljka, sa trajnim podankom iz koga svake godine izbijaju trodelni po ivici zupasti listovi i vree koje puu

Sl. 38. u m ska jagoda Fragaria vesca

po zemlji; cvetovi su beli i grupisani su po nekoliko u gornjem delu cvetne stabljike; cveta od aprila do poetka jula. Plodovi su mali, veliine sitnih lenika, slini bobama; sazrevaju od sredine maja do sredine avgusta, crveni su, nakiselo-slatki i aromatini. Raste po svetlijim i otvorenijim umama, umarcima, umskim krevinama i poaritima, od nizina i pobra do oko 1500 m nadmorske visine u planinama, esto u velikom mnotvu. Od listova jagode spravlja se veoma ukusan i aromatian vitaminski aj, a plodovi se upotrebljavaju kao umsko voe, presni, sueni (i za aj), pripremljeni kao kompot, slatko, dem, sirup i sl. Na mestima gde se jagode javljaju u veem mnotvu, jedan ovek moe za jedan as da nabere oko 2 kg plodova. Ne postoji opasnost da se zameni sa nekom slinom kodljivom biljnom vrstom. 78. G U S JA T R A V A Potentilla anserina, porodica Rosaceae rue (beanica, bezanka, gusjak; sl. 39). Viegodinja zeljasta biljka sa tankom stabljikom, koja najee puzi, i duguljastim perasto izdeljenim listovima, dugakim 20 cm, sastavljenim od po 7 do 21 duguljastih duboko nazubljenih listia, koji su sa donje strane srebrnasto-sivkasti. Cvetovi su jasno uti, dosta krupni, a javljaju se od maja do kraja avgusta. Biljka ima trajan podanak, esto u obliku gomolja i dosta mesnat. Javlja se u velikom delu nae zemlje, naroito u severnijim predelima, dok je u primorju uopte
53

JE S T I V O D IV L J E B IL J E

Sl. 39. Gusja trava Potentilla anserina

nema. Najvie raste u nizijama i pobru, a ree u planinskim predelima, gde se ograniava na donji planinski pojas. Raste na vlanim, esto i movarnim mestima, po vknim i sveim livadama, oko reica, potoka, bara i slinih mesta, uvek na otvorenim povrinama i esto u velikom mnotvu. Listovi gusje trave mogu da se upotrebljavaju za spravljanje ukusnog vitaminskog aja i kao povre za gotovljenje orbi, pirea, i slinih jela, sami ili u meavini sa drugim divljim povrem. Gomolji mogu da se kuvaju, peku i dodaju sirovinama za spravljanje kaa, hleba i sl. Na mestima na kojima se gusja trava javlja u velikim koliinama, jedan ovek moe za jedan as da nabere do 3 kg listova ili da nakopa do 1,5 kg gomolja. Ne postoji opasnost da se zameni sa nekom slinom kodljivom biljkom.
54

79. V IR A K Alchemilla vulgaris, porodica Rosaceae rue (vrkuta, gospin plat; sl. 40). Viegodinja zeljasta biljka, koja naraste do 15 cm u visinu, sa listovima koji su dlanoliko izdeljeni, odozgo goli, a s donje strane, naroito oko ila, sa prileglim dlaicama; cvetovi su sitni, ukasti, skupljeni u gornjem delu cvetne stabljike u nepravilnu metliastu cvast. Cveta od maja do juna. Raste po travnim povrinama, livadama i slinim mestima u najveem delu nae zemlje, uglavnom u planinskim delovima, esto u veem mnotvu. Mladi listovi mogu da se upotrebljavaju za spravljanje vitaminskog aja, a isto tako i za orbe, variva i pirea, sami ili ee u meavini sa drugim zeljastim vrstima. Na mestima gde se javlja u veoj koliini, jedan ovek moe za jedan

Sl. 40. Virak Alchemilla vulgaris

JE S T I V O D IV L J E B IL J E

as da sakupi do 1,5 kg listova. Ne postoji opasnost da se zameni sa nekom kodljivom biljnom vrstom. 80. P L A N IN S K I V IR A K Alchemilla alpestris, raste uglavnom u predelima visokih planina, po planinskim panjacima i livadama. Stabljike i peteljke listova su obrasli prileglim dlaicama, listovi su bubreastog oblika*, najvie do polovine krpasto izdeljeni. Upotrebljavaju se kao i listovi prethodne vrste. 81. P E T R O V A C Agrimonia eupatoria, porodica Rosaceae rue (trava celog sveta, kravica, velika oskorica; sl. 41). Zeljasta biljka, koja moe da naraste do 60 cm u visinu, sa krpasto izdeljenim, na izgled grubim listovima tamnije zelene boje; cvetovi su uti, sakupljeni u vitke grozdove pri vrhu cvetne stabljike. Cveta od maja do juna. Raste po travnim povrinama uz ivice umaraka, u svetlim retkim umama, ukraj staza, od nieg pobra do srednjih planina (do 1200 m nadmorske visine). Mladi listovi do cvetanja biljke upotrebljavaju se za spravljanje vitaminskog aja blage arome, a i kao povre, u meavini sa drugim zeljastim biljkama, za spravljanje orbi, variva i sl. 82. D IV L JA R U A Rosa canina, porodica Rosaceae rue (pasja rua, ipak, ipkovina, epurika; sl. 42). Veoma razgranato iblje obraslo jakim trnovima, koje naraste u visinu do 3 m, sa vie povijenih grana, sa neparno perasto izdeljenim listovima, iji su listii ovalni, po ivici zupasti. Cvetovi

Sl. 41.

Petrovac Agrimonia eupatoria

su veliki, lepi, ruiasti ili beli i veoma prijatnog mirisa; cveta maja i juna. Plod je jajoliko-duguljast (ipkinja), zreo je naranasto-crvene boje, sjajan, oko 1,5 cm dugaak, sazreva septembra do oktobra. Raste ukraj uma, u retkim, svetlim umarcima, meu bunjem, ukraj puteva i staza, od nizina do srednjeg planinskog pojasa, u skoro celoj naoj zemlji. Mladi listovi se upotrebljavaju za spravljanje vitaminskih ajeva. Zreli plodovi se takoe upotrebljavaju za spravljanje veoma ukusnog i aromatinog vitaminskog aja, a i za vitaminski koncentrat, pekmez, dem, ele i druge slatkie. Na mestima gde ima vie divljih rua i kad dobro rode, jedan ovck moe za jedan as da nabcrc do 3 kg plodova. Ne postoji opasnost
55

J E S T I V O D I V L J E B IL J E

Sl. 42. Divlja rua Rosa canina

da se zamene sa nekom slinom kodljivom biljnom vrstom. 83. P O L JS K A R U A Rosa arvensis. Raste po slinim mestima kao i prethodna vrsta, ali u neto toplijim uslovima. 84. P L A N IN S K A R U A Rosa pendulina. Raste po planinskim umama i ima tamnoruiaste ili crvene cvetove. 85. Z I M Z E L E N A R U A Rosa sempervirens. Raste u toplijim predelima, a naroito u primorju. Listovi su joj zimzeleni, koati, sa obe strane sjajni. Listovi i plodovi svih vrsta divljih rua upotrebljavaju se na isti nain. 86. JA R E B I K A Sorbus aucuparia, porodica Rosaceae rue (jarebina, smrdljikovina, rebika; sl. 43). Omanje umsko drvo, koje naraste do 10 metara, retko i neto

vie, uglavnom sa uspravnim granama; listovi su neparno perasto izdeljeni, po ivici plitko zupasti, malo iljati. Cvetovi su beli, neprijatnog mirisa, grupisani u titoliku cvast; cvetaju sredinom maja. Plod je dosta sitna bobica, kada uzri svetlocrvene je boje; sazreva septembra do oktobra; po ukusu je slatkasto-nakisela i nagorka, ali posle slane i prvih mrazeva u velikoj meri gubi gorinu. Raste po umama u planinskim predelima u skoro celoj naoj zemlji, sem u najjunijim delovima i vojvodanskoj ravnici; ima je na brdima oko 500 m nadmorske visine pa do 1900 m. Cesto je dosta brojna i skoro svake godine obilno rodi. Plodovi, naroito ubrani posle slane i prvog mraza (ranije su p iilino gorki), mogu da se upotrebe za spremanje vonih ajeva i na razliite naine preraeni kao umsko voe, naroito u meavini sa drugim divljim voem (vitaminski koncentrati, demovi, pekmezi i sl.) Ne postoji opasnost da se zamene sa nekom slinom kodljivom vrstom. Na mestima gde se javlja u

Sl. 43. Jarebika Sorbus aucuparia

56

JE S T I V O D I V L J E B IL J E

veem broju, jedan ovek moe lijim i toplijim umama do visine za jedan as da nabere do 5 kg od oko 1500 m, naroito na kreplodova. njaku, na sunanim i suvljim mestima. Plodovi sadre dosta tanina, 87. B R E K I N JA Sorbus torminalis, porodica Rosaceae rue te su opori, ali posle slane i prvog (brek, bokunja, brekulja, makol- mraza postaju veoma ukusni i podseaju na mumule. Mogu da se nica; sl. 44). beru i ranije, pa da se ostave da ugnjile. Upotrebljavaju se na razliite naine kao umsko voe. Sa jednog drveta moe da se nabere po nekoliko kilograma plodova. Ne postoji opasnost da se zamene sa nekom slinom kodljivom biljnom vrstom. 88. M U K IN JA Sorbus aria, porodica Rosaceae rue (mukovnica, muk, mok; sl. 45). Vei bun ili omanje drvo koje naraste do 10 m u visinu, sa irokom i gustom krunom. Listovi su celoviti, oko 10 (i do 14) cm dugaki, a do 8 cm iroki, okruglasto-jajoliki, po ivici zupasti, sa donje strane beliasti. Mnogobrojni beli cvetovi sloeni

Sl. 44. Brekinja Sorbus torminalis

Visoko umsko drvo (visoko do 10 m ree malo vie), jako razgranato i guste krune. Listovi su veliki oko 10 cm, po ivici su krpasti i nejednako krupnije zupasti. Cvetovi su beli, sitni i grupisani na dugakim peteljkama, cvetaju maja do juna. Plod je duguljasto-okruglast, dugaak do 1,5 cm, najpre crvenkasto-ukast, a kasnije, kad sazri, postaje sme sa beliastim takama; sazreva u oktobru. Raste u velikom delu nae zemlje, u brdskim i planinskim svet-

Sl. 45. M ukinja Sorbus aria

57

JESTIVO D I V L J E BILJE

Raste u retkim svetlijim umama, su u rastresite grozdaste cvasti. naroito po ivicama uma i po Plod je bobiast, veliine i oblika krupnog graka, kad sazri (ok- umarcima, od pobra do srednjeg tobra), svetlo je crvene do crveno- planinskog pojasa. Cesto se na jednom mestu nalazi vie stabala. -narandaste boje, Plodovi su, i kad sazru, dosta Raste po retkim svetlim umama, na stenjacima, meu retkim bu- tvrdi i opori, ali kad prezru, a nanjem, na sunanim obroncima, po roito kad ugnjile, veoma su ukusobodima livada u brdskim i planin- ni i slatki. Mogu se upotrebiti kao i skim predelima, najee na kre- drugo voe presni ili na razliite njakim terenima. Cesto se sree u naine spravljeni, a takoe se od njih mogu praviti kolai, mogu se veem broju. Plod je dosta mesnat, branast, meati sa drugim hlebnim sirovinakiselo-sladunjav, a posle slane nama za spravljanje hleba i sl. i prvog mraza je znatno ukusniji. Sa jednog drveta moe da se nabere Moe da se upotrebi kao divlje i do 30 kg plodova. 90. G L O G O V IC A Pjracantha voe, presno ili u meavini sa drugim plodovima. Od njega mogu coccinea, porodica Rosaceae rue da se sprave veoma hranljive kae; (divlja trnovina, pirakanta). Dosta u meavini sa branom ili drugim razgranat bun, koji naraste do hlebnim sirovinama koristi se za 1,5 m u visinu, sa trnovitim granameenje hleba i sl. Sa jednog drveta ma u malim, koastim, po ivici u rodnoj godini moe da se nabere retko zupastim listovima. Cvepo nekoliko kilograma plodova. tovi su beli, a plod je crvena bobiNe postoji opasnost da se zameni sa asta kotunica veliine krupnijeg nekom skinom kodljivom bilj- graka, koja sazreva od oktobra do decembra. kom. 89. D IV L JA K R U K A Pirus Raste u primorju, a vrlo esto se piraster, porodica Rosaceae rue. gaji po parkovima i naseljima i van Drvo, koje naraste do 15 m visine, ovog podruja. Mesnati deo ploda je branjav, sa razvijenom krunom i veinom uspravnim granama; ogranci imaju malo opor i moe da se koristi za trnovite zavretke. Listovi su jajo- jelo presan ili prireen na razliite liki, nisu veliki a sa gornje strane naine (kao meavina za marmesu glatki i tamnozeleni, a sa donje lade, za spremanje kaa* hleba i sl.). blei. Cvetovi su beli sa izrazito Veoma obilno rodi, a moe da se crvenim pranicima u sredini, gru- bere u toku cele zime. Prene pisani po nekoliko na krajevima semenke slue kao zamena za kafu. kratkih letorasta; cvetaju od kraja Ne moe da se zameni sa nekom aprila do sredine maja. Plod je slinom kodljivom biljkom; evenmnogo manji nego u gajene kruke, tualno moe da se zameni sa glookruglast i kad sa/ri, ukasto- gom, iji su plodovi nekodljivi i -zelene je boje. Sazrcva scptembra takoe jestivi. 91. C R V E N I G LO G Crataedo oktobra.
58

JE S T IV O D I V L J E B IL J E

Sl. 46. Crveni glo g Crataegus oxyacantha

gus oxyacantha, porodica Rosaceae rue (glogovac, beli trn; sl. 46). Ovei bun ili nisko drvo, koje naraste do 5 m u visinu, sa veoma razgranatom krunom i dosta trnovitim granama. Listovi su veliki do 4 cm i duboko urezani na tri ili pet krpastih nejednako zupastih renjeva. Cvetovi su beli ili ree ruiasti, grupisani po nekoliko u titoliku cvast; cvetaju maja do juna. Plod je bobiasta kotunica veliine graka, kad uzri crvene boje. Sazreva septembra do oktobra. Raste u svetlim retkim umama, po umarcima, ivicama uma, meu bunjem. Veoma je rasprostranjen po skoro celoj naoj zemlji, od nizina do srednjeg planinskog pojasa, a javlja se pojedinano ili po nekoliko primeraka nablizu. Plodovi (gloginje) su branasti i malo nakiseli. Mogu da se upotre-

be za jelo presni ili spremljeni na razliite naine, a osloboeni kotica i kao sirovina za spremanje hranljivih kaa, hleba i slino. Sa jednog stabla moe da se nabere po nekoliko kilograma plodova. Ne postoji opasnost da se zameni sa nekom slinom kodljivom biljnom vrstom. 92. B E L I G L O G Crataegus monogyna. Raste na slinim mestima kao i prethodna vrsta, a moe da poraste i neto vii. Listovi su neto dublje useeni na renjeve, a cvetovi neto sitniji od crvenog gloga i razvijaju se kasnije. Plod je takoe crven, a sadri samo po jednu semenku, dok prethodna vrsta ima po 2 do 3 semenke. Upotrebljava se na isti nain. 93. T R N JI N A Prunus spinosa, porodica Rosaceae rue (trn, trnula, crni trn; sl. 47). Nizak, jako razgranat i gust bun, koji naraste do 2 m u visinu. Listovi su malo izdueno jajoliki, po ivici sitno zupasti. Mnogobrojni sitni beli cvetovi, pojedinani ili po 2 3 zajedno, rasporeeni su du granica; cvetaju aprila do poetka maja, pre listanja. Plod je plaviasta okrugla kotunica, veliine krupnog graka, po povrini posuta sivkastim pepeljkom; sazreva u septembru i oktobru, a zreli plodovi ostaju dugo na granicama, esto cele zime. Veoma je rasprostranjena i raste pojedinano ili u veem broju, esto u meavini sa drugim bunjem po umarcima, u retkim svetlim umama, po ivicama uma, ukraj puteva, ograda, na kamenjarima i slinim mestima, od nizina pa do
V9

JE S T IV O D I V L J E B I L J E

ine sitnog graka, sona i kad sazri, crne je boje. Raste u junim, toplim predelima, posebno u primorju, mada se mestimino sree i u kontinentalnom delu nae zemlje, naroito na kru, gde se nalazi na sunanim obroncima. Plodovi, koji su dosta slatki, ali i nagorki i opori, retko se upotrebljavaju za jelo presni, ve ee preraeni i u meavini sa drugim divljim voem, a i osueni za spremanje vonih ajeva. 95. D IV L JA T R E N J A Prunus avium, porodica Rosaceae rue (drobnica, crna trenja). Sumsko drvo, visoko 15 do 20 m, sa retkom krunom. Listovi su jajasto-duguljasti, iljati, dugaki nekoliko santimetara, po ivici zupasti. Veoma lepi beli cvetovi javljaju se istovremeno sa Hstovima, krajem aprila do poetka maja, Plod je okrugla kotunica, do 1 cm u preniku, kad sazri (u avgustu)., crne je boje. . Raste skoro u celoj naoj zemlji, i to po meovitim umama, na neto reim mestima, po umarcima, na rubovima uma, od niih Sl. 47. Trnjina Prunus spinosa brda do oko 1500 m visine. Plod je sladak, neto nagorak i malo nakiseo. Upotrebljava se kao 94. M A G R IV A Prunus mahaleb^ porodica Rosaceae rue (ra- umsko voe presan ili na razlieljka). Vei bun ili omanje drvo, ite naine preraen. 96. B A G R E M Robinia pseudo 5 m visine, sa irokom retkom krunom. Listovi su tamnozeleni, doacacia, porodica Leguminosae sjajni, oko 4 cm dugaki, okrug- mahunarke (bagren, bagrena, bela lasto-jajoliki, po ivici sitno zupas- bagrena). Sumsko drvo visoko 20 (do 25) ti. Sitni beli cvetovi grupisani su u titolike grozdaste cvasti; m sa retkom krunom i granama cvetaju aprila do maja pre listanja. obraslim trnjem; listovi su neparno Plod je okruglasta kotunica veli- perasto izdeljeni dugaki 20 25 preko iooo m nadmorske visine. Plod je mesnat, slatkasto-nakiseo i veoma opor, a posle slane i prvih mrazeva mnogo je ukusniji i ima manje oporosti. Moe da se upotrebi sve ili suen za jelo, za spremanje ajeva, kompota, za razne vone preraevine i sl.
60

JEST IVO D I V L J E B IL J E

cm, sastavljenl od 9 do 17 jajolikih m m ------------------------------------ listia koji su po ivici celi. Brojni beli, veoma mirisni cvetovi sloeni su u visee grozdaste cvasti; cvetaju krajem maja ili poetkom juna. Plod je pljosnata mahuna, dugaka 5 do 10 cm. Poreklom je iz Severne Amerike, odakle je davno prenet i veoma rairen po Evropi i naoj zemlji, te danas, na mnogim mestima, sainjava cele umice, najee po ravnicama, u pobru i u donjem planinskom pojasu, na pesku ili peskovitim zemljitima. Cvetni grozdovi mogu da se upotrebe sa testom i eerom za pravljenje prenica, slino palainkama, a od suvih cvetova spravlja se ukusan aromatian aj. Svee i mekane mahune sadre hranljive Sl. 48. Ditelina Psoralea bituminosa. materije i mogu da se kuvaju slino boraniji, a takoe i da se sue i na razliite naine konzerviu. Se- cvetaju od marta do maja. Raste u me sadri dosta belanevina, pa toplim predelima, naroito u priomoe da se gotovi slino pasulju, balskom pojasu primorja. mada je ulje, koga ima u semenu, Mladi proletnji izdanci i listovi malo nagorko. Od semena takoe pre cvetanja biljke mogu da se moe da se dobije brano, od koga upotrebljavaju kao povre za spravmogu da se spravljaju kae i hleb, ljanje orbi, variva i pirea, sami ili naroito ako se razliitim postupci- jo bolje u meavini sa drugim ma iz njega odstrani ulje. Propr- zeljastim vrstama. Ne postoji opasene zrele semenke su ukusna za- nost da se zameni sa nekom slimena za kafu. nom kodljivom biljkom; moe da se zameni samo sa detelinom, koja 97. D I T E L I N A Psoralea bituminosa, porodica JLeguminosae je nekodljiva i takoe jestiva. 98. B E L A D E T E L I N A Trimahunarke (velika modra djetelina, detelina modra cvita, djeteljnjak; folium repens, porodica Leguminosae sl. 48). Viegodinja zeljasta biljka mahunarke (puzea djetelina, koja naraste do 50 cm u visinu. krsti kume dete; sl. 49). ViegoStabljika joj je obrasla retkim ma- dinja zeljasta biljka niska rasta, ljama. Listovi su trodelni, kao u sa dosta razgranatom stabljikom i deteline, a listii su po ivici celi. trodelnim listovima. Sitni, bcli, a Cvetovi su dosta veliki, ljubiasti; pred precvetavanje bledocrven61

JE ST IV O D IV L JE B IL JE

je po livadama i panjacima u najveem delu nae zemlje. 100. L IV A D S K A D E T E L I N A Trifolium pratense (crvena detelina, kravljaa, detela). Njeni listovi obino imaju belu pegu, a cvetovi su grimiznocrveni; veoma je rasprostranjena po livadama i panjacima skoro cele nae zemlje, a mestimino se i gaji. 101. N O U R A K Chamaenerium angustifolium porodica Oenotheraceae vrbovnice (kiprovina, vrbovica, svilovina, ciperje; sl. 50). Viegodinja zeljasta biljka, visoka do jednog metra pa i vie, sa uskim listovima veoma slina vrbovim, od kojih su prizemni Sl. 49. Bela detelina Trifolium repens poreani u krug oko cvetne stabljike, a gornji su naizmenino obrasli du stabljike sve do njenog kasti cvetovi sloeni su u loptaste vrha, gde se nalazi klasasta cvast svetne glavice; cvetaju od maja do sa brojnim ruiasto-crvenim cveavgusta. tovima. Cveta od juna do avgusta. Rasprostranjena je po livadama Plod je dugaka uska mahuna, iz i panjacima irom cele nae zem- koje posle pucanja ispada seme sa lje, od nizina pa dosta visoko u belim svetlastim vlaknima. Veoma je rasprostranjena biljka planine; esto se javlja u velikom mnotvu, pokrivajui velike povr- u svim naim krajevima od brdskih predela pa sve do oko 2500 m ine. Mladi listovi mogu da se koriste nadmorske visine. Raste u retkim kao vitaminska salata i -povre, umama, na proplancima, po ivinajee u meavini sar drugim cama uma, na seinama, krevinazeljastim vrstama, a mogu i da se ma, naroito mnogo po poaritikisele. Ponegde se i cvetne glavice ma, uz mee, puteve, ukraj umskih upotrebljavaju za kuvanje i jelo. pruga i na slinim mestima, esto Takoe se upotrebljavaju i mno- u veoma velikoj kolifni. Mladi proleni izbojci, soni vrge druge vrste detelina. Naveemo hovi stabljike, mladi listovi, i prineke od njih. zemni i sa stabljike, upotrebljavaju 99. BA R SK A D E T E L IN A Trifolium hybridum (vedska dete- se kao rana proletnja salata, a takolina, izrodica). Liskc ovc deteline e i za spravljanje orbi, variva i su jajolike, cvetovi bcli ili ruiasti, pirea, najee u meavini sa drua kasnije tamniji. Rasprostranjena gim divljim povrem. Mladi izbojci
62

JE ST IV O D IV L JE B IL JE

mogu da se spravljaju kao pargla. Mlado korenje se takoe upotrebljava kao pargla. Razvijeni koren, naroito u jesen, sadri dosta skroba, zatim eera, tanina i drugih materija i moe da se upotrebljava za dobijanje skroba, kao hlebna sirovina i sl. Listovi se upotrebljavaju kao zamena i falsifikat ruskog aja. Svi delovi mogu da se koriste bez ogranienja. Ne postoji opasnost da se zamene sa ne-

Sl. 50. N ourak Chamaenerium angustifolium

kom drugom slinom kodljivom biljkom. Na mestima na kojima se nourak javlja u velikim koliinama, jedan ovek moe za jedan as da sakupi do 3 kg listova ili do 5 kg mladih izbojaka sa vrcima stabljika ili do 2,5 kg korena. 102. U M SK A S V IL O V IN A Epilobium montanum (umska vrbovica). Manja je od prethodne vrste i ima krae okruglastije listove. Rasprostranjena je u svim naim umskim podrujima, od srednjih brda do visokih planina, gde raste u meovitim liarskim i liarsko-etinarskim umama, ispod neto reeg sklopa drvea i na progalinama sa manje trave. Listovi mogu da se koriste od prolea pa sve do kasne jeseni, a upotrebljavaju se kao salata, za orbe i variva i kao zamena za aj. 103. r u i C a s t i n o u r a k Epilobium roseum (crveni nourak). Rasprostranjen je skoro u celoj naoj zemlji, a raste po vlanim mestima, pored jaraka i sl. Listovi su mu na dosta dugakim peteljkama, stabljika veoma razgranata. Cvetovi su mnogobrojni i bledoruiasti ili beliasti. 104. D R E N Cornus mas, porodica Cornaceae drenovi (drenjina, drenovina, drenak; sl. 51). Zbun ili omanje drvo, koje retko naraste vie od 5 m. Listovi su na kratkoj peteljci, po obliku jajoliki ili eliptini, po ivici celi, pri vrhu uiljeni, dugaki do 10 cm i sa obe strane malo maljavi. Cvetovi su sitni, uti, mnogobrojni, grupisani u titove. Cveta rano u prolee pre listanja. Plod je duguljasta crvena kotunica (drenjina) sa vrstim

63

JEST IV O D IV L JE B IL JE

mesom, koja sazreva krajem av- sinka; sl. 52). Dvogodinja ili vigusta, slatko nakiselog je i poneto egodinja zeljasta biljka, koja naoporog ukusa, a kad prezri sasvim raste do 100 pa i znatno vie je mekana i gubi oporost. santimetara u visinu. Listovi su Rasprostranjen je u najveem vrlo veliki, krpasti i izdeljeni, a po delu nae zemlje, od nizine do ivici zupasti, hrapavi; gornji su srednjih planina, a ponegde se i neto manji. Stabljika je uplja i gaji. Raste na toplijim i svetlijim pri vrhu nosi razgranatu krupnu mestima, u reim umama i po n ji-, titastu cvast sa velikim brojem hovoj ivici, meu bunjem 1 po krupnijih belih ili zelenkastih cveivicama livada, na bunjem obras tova. Cela biljka je veoma aromatina. Cveta juna. lim kamenjarima. Rasprostranjena je u celoj naoj zemlji, a raste po sveim i vlanijim mestima, od brdskih predela do visoko u planine, u reim umama, na proplancima ukraj potoka i reica, u vlanim umskim partijama po umaricama i slinim mestima. Mladi listovi su soni. Upotrebljavaju se za salatu, orbe, variva, pire, nadeve i sl. Mlade stabljike sa jo neotvorenim cvetnim pupoljcima poparene vrelom vodom i uvaljane u brano mogu da se pre na ulju. Lisne drke, sa kojih je oguljena pokoica, mogu da se mariniraju i ostavljaju za zimu. Svi ovi _________ delovi mogu da se upotrebljavaju Sl. 51. Dren Cornus mas od ranog prolea do sredine leta, a Zreo a naroito prezreo plod veoma je ukusan i prijatan za jelo, i sve i preraen; upotrebljava se, sam ili u meavini sa drugim divljim plodovima, za spravljanje pekmeza, marmelade, a moe i da se sui i uva za zimu te da se upotrebljava kao suvo voe ili za spremanje vonog aja. 105. M E JA A P A Heracleum sphondjlium, porodica Umbelliferae titare (medvedi dlan, medvea stopa, deen, planinska petru64

Heracleum

sphondylium

JEST IV O D IV L JE B IL JE

isto tako i naknadni izbojci u jesen. Koren sadri znatne koliine eera i skroba i moe da se upotrebljava za dobijanje sirupa; osuen se melje u brano i moe da se koristi kao dodatak uz sirovine za pripremanje hleba. Na mestima na kojima se meja apa javlja u veoj koliini, jedan ovek moe za jedan as da sakupi do 5 kg upotrebljivih zeljastih delova, ili da iskopa do 2 kg korena. Biljka moe da se upotrebljava bez ogranienja i ne postoji opasnost da se zameni sa nekom drugom, slinom, kodljivom biljkom. Slino se upotrebljavaju i sledee vrste meje ape: 106. V E L IK A M E C JA A P A Heracleum sibiricum (meenja apa, dudalena). Javlja se na slinim mestima kao i prethodna vrsta. Cvetovi su joj ukasti. 107. S A P IC A Heracleum pjrenaicum. Javlja se na slinim mestima, a ima bele cvetove. 108. M A T A R Crithmum maritimum, porodica Umbelliferae titare (motrika, motar, morski koper, omaalj, ulac; sl. 53). Viegodinja zeljasta biljka, koja esto raste u bokorima. Stabljika joj je glatka, ukasta do 30 pa i 50 cm visoka, sa titastom cvasti pri vrhu, sastavljenom od veeg broja sitnijih ukasto-zelenih cvetova. Listovi su uski, kopljasti, mesnati, modrozelene boje. Cela biljka je veoma aromatina i jako mirie. Cveta skoro celo leto. Rasprostranjena je u naem primorju i na ostrvima uz morsku obalu, na mestima do kojih dopiru morski talasi, a katkada i neto

dalje od mora, po meama, zidovima i zaputenim krovovima. esto moe da se nae u veoj koliini.

Sl.

53.

Matar

Crithmum

maritimum

Mladi soni delovi i listovi sadre neto vitamina C \ karotina, slabog su ukusa i veoma aromatini. Mogu da se upotrebe za salatu, za spravljanje orbi i variva, ali zbog jakog mirisa samo u meavini sa drugim vrstama divljeg povra. 109. S E D M O L IS T Aegopodium podagraria, porodica Umbelliferae titare (bazjan, kozja noga, regovaa, regaa; sl. 54). Viegodinja zeljasta biljka, koja naraste preko 50 (do 100) cm u visinu. Stabljika joj je uspravna, izbrazdana, iznutra uplja, a pri vrhu razgranata. Listovi su uglavnom prizemni, na duoj drci, izdeljeni na 7 jajolikih listova (otuda mu dolazi i ime) koji su po ivici sitno zupasti. Du stabljike ima malo listova,

JE ST IV O D IV L JE B IL JE

sastavljenih od po tri manja iljasta listia. Cvetovi su mnogobrojni, beli, ree ruiasti, sloeni u veliku titastu cvast pri vrhu stabljike. Cveta od aprila do poetka septembra.

bolje u meavini sa drugim divljim povrem, kome popravljaju ukus. Na mestima gde se javlja u veoj koliini, jedan ovek moe za jedan as da nabere oko 3 kg upotrebljivih listova. Ne postoji opas-

Sl. 54. Sedmolist Aegopodium podagraria

Rasprostranjen je po celoj naoj zemlji, od pobra pa do oko 1500 m nadmorske visine, a raste na vlanim zasenenim mestima u retkim umama, po ivicama uma, umarcima, ivicama livada, blizu potoka i na slinim mestima, esto u veem mnotvu. Listovi su dosta aromatini i po ukusu podseaju na tanin. Mogu da se koriste (mladi i meki) skoro u toku cele vegetacionc periode za spravljanje orbi, variva i sl., naj66

nost da se zameni sa nekom slinom kodljivom biljkom. 1 1 o. D IV L JA M R K V A Daucus carota, porodica Umbelliferae titare (divlja argarepa, mrkvica, divlji koren, merlin; sl. 55). Dvogodinja zeljasta biljka, koja naraste do 80 cm (pa i preko 1 m) u visinu i ima dosta dugaak, vretenast, beliasto ukast koren. Stabljika je uspravna, dosta razgranata i uplja. Listovi su dvostruko do etvorostruko perasto

JE S T IV O D IV L JE B IL JE

izdeljeni. Cvetovi su mnogobrojni, sitni, beli, pri vrhu stabljike ili ogranaka sloeni u poiri tit, koji je po precvetavanju u sredini neto udubljen. U sredini cvasti nalaze se, kao tamna mrljica, nekoliko tamnocrvenih, crnkastih cvetia. Cveta od aprila do poetka avgusta. Rasprostranjena je u celoj naoj zemlji, od nizina pa dosta visoko u planine, a javlja se u vie varijeteta po suvim zatravljenim mestima i livadama, ali i po sveim i vlanim, kao gust korov po zaputenim njivama, ukraj puteva, kraj ograda i mea, po retkim svetlim umarcicima i na slinim mestima. Listovi su prilino aromatini i mogu da se upotrebljavaju naroito u prolee, rano leto i od jesenjih naknadnih izbojaka, za spravljanje orbi i variva, sami ili, jo bolje, u meavini sa drugim divljim povr-

em kome daju ukus zaina. Koren, dok je mlad, moe da se koristi za jelo sve ili kuvan, a kasnije kao zain, naroito u supama. Mada u ovoj porodici biljaka ima i kodljivih, pa i otrovnih vrsta, divlja mrkva im nije mnogo slina, pa je paljiv sakuplja ne moe zameniti sa nekom od takvih vrsta. i i i . P L A N IK A Arbutus unedo, porodica Ericaceae vresovi (prpak, planiac; sl. 56). Razgranati zimzeleni bun, koji moe da

Sl. 56. Planika Arbutus unedo

SI. 55. D ivlja

mrkva

Dciucus carota

naraste i do veliine omanjeg drveta visokog do 8 m. Listovi su mu jajoliko-duguljasti, po ivici retko plitko zupasti, koasti i sjajni i u znatnoj meri podseaju na lovorove. Cvetovi su mali, beli do zelenkastobeli i u grozdiima sastavljenim od po vie cvetia; cveta jo za vreme zime. Plod su dosta krupne, loptaste, crvene bobe (maginje), veliine manjeg oraha, narandasto-crvene boje i spolja sline okrugloj zreloj jagodi, branasti i veoma ukusni; sazrevaju kasno u jesen ili ak u zimu, pa se ee dogaa da se na jednom bunu nalaze cvetovi i zreli plodovi.

67

JE S T IV O D IV L JE B IL JE

Rasprostranjena je samo u uem rani, sa veoma izraenim lisnim primorskom pojasu i na jadranskim ilama, koje se potpuno suavaju u ostrvima, gde raste u gustim ib- sasvim kratku drku. Cvetovi su ljacima (makiji), sa hrastom es- jasno uti, na duim peteljkama vinom, primorskom klekom, crnim koje izbijaju pravo iz prizemnog jasenom i drugim bunasto-drve- bokora. Cveta u rano prolee. Rasprostranjena je skoro po celoj nastim biljnim vrstama. Plodovi su veoma hranljivi i naoj zemlji, od nizina pa do oko ukusni, bogati eerom i vitami- 1200 m nadmorske visine. Raste nima, a naroito vitaminom C. po livadama sa niskom travom, u Mogu da se jedu presni, ali ne u retkim svetlim umama, na umvelikoj koliini, jer mogu da iza- skim proplancima, meu bunjem, zovu lake prolazne poremeaje dok po ivicama uma i na slinim messu u manjoj koliini potpuno ne- tima. kodljivi. Kuvaju se kao kompot, Listovi sadre veoma velike koprerauju u marmelade i sl. Ne liine vitamina C r spadaju medu postoji opasnost da se zamene sa najbogatije izvore ovog vitamina. plodovima neke sline kodljive Upotrebljavaju se svei za salatu, biljke. zatim za spravljanje orbi, variva, Listovi mogu da se upotreb- pirea, nadeva i sl. ljavaju kao zain umesto lovorovih Smatra se da ve nekoliko svelistova. ih listova mogu da zadovolje 112. JA G O R E V IN A Pridnevnu potrebu oveka za vitamimula vulgaris, porodica Primulaceae nom C. Ne treba ih upotrebljavati jaglika (jaglac, jagarina, jaglie, u velikoj koliini poto sadre jagolnica, jaglec, krape, igavec, saponina, pa u takvom sluaju piskavka; sl. 57). Viegodinja ze- mogu da budu kodljivi. Ne postoji opasnost da se zamene sa listovima neke druge sline vrste, koja bi i u manjoj koliini bila kodljiva. Na mestima na kojima se jagorevina javlja u neto veoj koliini, jedan ovek moe za jedan as da nabere do 1 kg upotrebljivih listova. Listovi se mogu upotrebljavati i za spravljanje vitaminskih ajnih meavina. Slino mogu da se koriste i sledee vrste jagorevina: Primula vulgaris SI. 57. Jagorevina 113. JA G L IK A Primula veris (vesnaak, rani jaglac, galina, greljasta biljka, visoka 5 do 10 cm. gorica, jagotac, kljuarica, kunjaListovi su prizemni, ukastozele- vac, prvi cvit). Neto je manje rasne boje, duguljasto-jajasti, nabo- prostranje^ia od prethodne vrste.
68

JESTIV O D IV L JE B IL JE

Sl.

58. Pravi jaglac

Primula elatior

Raste uglavnom po livadama. Cvetovi su tamnoute boje i po nekoliko se nalaze u obliku titia na duoj drci. 114. P R A V I JA G L A C - Primula elatior (lestegin; sl. 58). Dosta je rasprostranjena po skoro celoj naoj zemlji. Raste po livadama viih brda i planina. Cvetovi su mu bledouti i stoje po nekoliko u titiu na duoj drci. 115. P O P O N A C Convolvulus arvensis, porodica Convolvulaceae poponci (slak, ladole, poljski slak, njivni slak, brstanica, bijeli ador, tutuljak; sl 59). Viegodinja zeljasta biljka koja se kao povijua prua po zemlji ili uvija oko susednih vrstih biljaka. Listovi su strelastog oblika. Cvetovi su u obliku levka ili fieka, a boje su bele ili ruiaste. Cveta juna i jula.

Sl. 59. Poponac Convolvulus

arvensis

69

JEST IV O D IV L JE B IL JE

Veoma je rasprostranjena biljka zeljasta biljka, mahom niska, ali u celoj naoj zemlji, najee kao moe da naraste i do 30 cm. Stabkorov. Ima je od nizina pa do viih ljika je dlakava. Listovi su najvebrda. Raste po kamenitim, suv- im delom prizemni i poreani su ljim, slabo zatravljenim mestima, u krug oko stabljike, duguljastokraj puteva i staza, po njivama, -jajoliki, dugi su do 15 cm, a zaputenim oranicama i na slinim iroki do 5 cm, zeleni, esto sa beliastim ili svetlo-zelenim pegama, mestima. Mladi listovi se upotrebljavaju usled ega podseaju na plua za spravljanje orbi, variva, pirea, (ime!) i imaju dosta duge peteljke; za nadeve i slino, i to bez ograni- po povrini su kratkodlakavi. Du enja. Malo stariji listovi imaju cvetne stabljike nalaze se po 2 3 specifian miris i ukus, pa ih treba znatno manja naspramna lista sa meati sa drugim divljim povrem. veoma kratkom peteljkom ill i Na mestima na kojima se poponac bez peteljke. Cvetovi su levkastog javlja u veoj koliini jedan ovek oblika, najpre ruiasti, a zatim moe za jedan as da sakupi 0,5 kg ljubiasto-plavkasti, i ima ih po upotrebljivih listova. nekoliko u nepravilnoj cvasti. CveAko je sakuplja neizveban, ta sredinom prolea. moe da se desi da je zameni sa Rasprostranjen je u skoro celoj sledeim vrstama: vijuasom (P olj- naoj zemlji, ali vie u sredinim, gonum convolvulus), koji raste po severnim i severozapadnim krajeumarcima i travnim mestima kao vima, od pobra pa dosta visoko u povijua, nekodljiv je i jestiv, i planine. Raste po umama, ibljavelikim vijuasom (Poljgonum du- cima, na proreenim mestima, ukraj metorum), koji raste na slinim umskih staza i puteva, uvek na mestima i takoe je nekodljiv. neto sveijim mestima. Cesto se na116. P L U N JA K Pulmonalazi u veem broju na jednom ria officinalis, porodica Boragina- mestu. ceae gavezi (pluenica, kudravac, Mladi listovi, koji sadre vitadigerinjak; sl. 60). Viegodinja mine C i A, sluzi i drugih sastoj4 aka, upotrebljavaju se za spravljanje orbi, variva, pirea, za nadeve i sl., a ree i za salatu, sami ili, ee, u smei sa drugim divljim povrem. Jelo spravljeno od mladih listova plunjaka vrlo je ukusno. Mogu se upotrebljavati bez ogranienja jer ne izazivaju nikakve poremeaje, a ne postoji ni opasnost da se zamene sa nekom drugom kodljivom biljnom vrstom. Na mestima na kojima se plunjak javlja Sl. 60. Plunjak Pnlmonttria officinalis u veoj koliini, jedan ovek moe
70

JEST IV O D IV L JE B IL JE

za jedan as da sakupi 1,5 do 2 kg Phjsalis alkekengi, porodica Soupotrebljivih listova. lanaceae pomonice (ljoskavac, 117. P O G A N E V A T R A V A poljuskavac, vuja jabuica, mje-

mmm
Sl. 61. Poganeva trava Pbjsalis alkekengi

JEST IV O D IV L JE B IL JE

hurac; sl. 61). Viegodinja zeljasta biljka, visoka do 50 cm. Iz razgranatog podanka raste uspravna stabljika, esto razgranata, sa jajolikim listovima. Cvetovi su zvonoliki, zelenkastobele boje; cvetaju u junu. Plod su kao trenja krupne crvene sjajne bobice, koje se nalaze zatvorene u mehurastoj aici koja po obliku podsea na malu papriku baburu takoe crvene boje; sazrevaju rano u jesen. Rasprostranjena je skoro u celoj naoj zemlji, od nizina do srednjeg planinskog pojasa, a ponegde se i gaji kao ukrasna biljka. Raste po umama, stenovitim umarcima, ukraj ograda, uvek na neto sveijim mestima, naroito na krenjakim terenima. Zrele bobice, koje su slatko-kiselkastog i esto malo nagorkog ukusa, sadre dosta vitamina C, eera i drugih sastojaka i mogu da se upotrebljavaju kao prijatno osveavajue voe, presne ili na razliite naine preraene. Pri branju treba da se pazi da se ne otkidaju i delovi mehuraste aice, koja je u znatnoj meri gorka i kodljiva. Mogu da se upotrebljavaju bez ogranienja, a slinih bobica, tako zatvorenih u mehurastoj aici, koje bi bile kodljive nema, te ne postoji opasnost od nepoeljne zamene. 118. M R T V A K O P R IV A Lamium album, porodica Labiatae usnatice (bela kopriva, maronica, ibrat, prisadence). Viegodinja zeljasta biljka, visoka do 30 pa i 50 cm, slabije razgranata, sa etvrtastom upljom stabljikom, koja je u gornjem delu maljava.
72

Listovi su rasporeeni unakrsno po dva uz stabljiku i po obliku podseaju na listove prave koprive. Cvetovi su beli, a ree i beloruiasti. Cveta od maja do avgusta, a katkada i naknadno u jesen sve do zime. Rasprostranjena je u veem delu nae zemlje, ree u nizinama, a mnogo ee u brdskim predelima sve do oko 1500 m nadmorske visine. Raste po umama, ivicama umskih proplanaka, meu bunjem, na umskim proredenim mestima, na zaputenim i zakorovljenim travnjacima, ukraj puteva, ograda i na slinim stanitima. Mestimino moe da se nae u veoj koliini. Mladi listovi i celokupni soni delovi biljke imaju blagu prijatnu aromu i mogu da se upotrebljavaju za spremanje meanih salata, orbi, variva, pirea i sl. Koren i podzemno stablo sadre vitamina C, neto karotina i eera. Mogu da se kuvaju i na razliite naine prireuju za jelo. Soni delovi biljke mogu bez ogranierija da se koriste od prolea do kasne jeseni, a katkada upotrebljivi delovi mogu da se nau i ispod snega. Ne postoji opasnost da se zameni sa nekom slinom kodljivom biljkom. Na mestima gde ima vie mrtve koprive, jedan ovek moe za jedan as da sakupi do 1 kg upotrebljivih biljnih delova. Mogu se upotrebljavati i sledee vrste mrtve koprive: 119. M R L JA V A M R T V A KO P R IV A Lamium maculatum (pegava mrtva kopriva, medi, vinovlje, prisadnica, pezdeivlje; sl. 62). Rasprostranjenija je od prethodne

JEST IV O D IV L JE B IL JE

vrste, a od nje se razlikuje po tome to na sredini listova obino ima oveu belu mrlju, a cvetovi su joj crvenkasti.

Sl. 62. M rljava mrtva kopriva Lamium maculatum

bubreasto-srcastog oblika, veoma malo maljavi. Cvetovi su plaviasto-ljubiasti. Cveta od aprila do kraja juna, a esto ponovo u jesen. Cela biljka je veoma aromatina. Rasprostranjena je u celoj naoj zemlji, sem u uem primorskom pojasu. Raste u retkim, sveim svetlijim umama, na iskrenim mestima, sveim i vlanim livadama i travnjacima, ukraj ograda, ivica, puteva, kao korov po zaputenim njivama, vrtovima, vinogradima i na slinim mestima, esto u velikoj koliini. Mladi listovi i soni vrni delovi stabljika upotrebljavaju se za spravljanje meovitih salata, za orbe, variva, nadeve i sl. Zbog posebnog ukusa ne treba je kuvati samu ve u manjoj koliini u meavini sa drugim biljkama. Na mestima na kojima se javlja u veoj koliini jedan ovek moe za jedan

120. C R V E N A M R T V A K O P R IV A Lamium purpureum (purpurna mrtva kopriva, medavac, cmrkaljka, ibrt). Jednogodinja zeljasta biljka sa crvenim cvetovima. Raste na slinim mestima kao i prethodne vrste. Rasprostranjenija je od bele mrtve koprive. Takoe se upotrebljavaju i sledee vrste veoma srodne mrtvoj koprivi: 121. D O B R I IC A Glechoma hederaceae (dobriavka, samobajka, vrtan-trava, konderman, ognjenec, marni slak; sl. 63). Viegodinja zeljasta biljka, neto nia od mrtve koprive, sa delimino puzeim, a delimino uzdignutim delovima stabljike. Listovi su dosta slini mrtvoj koprivi, ali su vie

Sl. 63. Dobriica Glechoma hederacea

JEST IV O D IV L JE B IL JE

as da sakupi do 2 kg upotrebljivih delova. 122. M A L JA V A D O B R I IC A Glechoma hirsuta (maljava samobajka, pikasta pokrivka). Razlikuje se od prethodne vrste po tome to su joj listovi i stabljika mnogo maljaviji, a cela biljka je razvijenija. Veoma je rasprostranjena, a raste vie u sklopljenim umama nego na otvorenom prostoru. Sadri sline sastojke kao i prethodna vrsta i upotrebljava se na isti nain. 123. C R N JU A Prunella vulgaris, porodica Labiatae usnatice (skrualina, krialj, elinica, gortanka; sl. 64). Viegodinja ze-

Sl. 64. Crnjua Prunella vulgaris

ljasta biljka, koja naraste do 30 cm u visinu, razgranata u vie stabljika, veinom poleglih, a ree uzdignutih. Listovi su nasuprotni, jajoliko-duguljasti, na peteljkama, a s obe strane imaju malo malja. Cvetni ogranci biljke uvek su uspravni. Cvetovi su plavo-ljubiasti i skupljeni pri vrhu cvetnog ogranka u nepravilnu klasoliku cvast. Cveta od druge polovine maja do avgusta,
74

a esto ponovo i u jesen, naroito na mestima koja se kose. Rasprostranjena je po celoj naoj zemlji, od nizina pa dosta visoko u planine, gde moe da dopre i do 2000 m. Raste po zatravljenim mestima, na livadama, panjacima, po retkim umarcima, ivicama uma, retkim svetlim umama, oko puteva i staza i na slinim mestima. Cesto moe da se nae u velikoj koliini na jednom mestu. Mladi listovi mogu da se upotrebljavaju za jelo, rede kao salata, a ee za spravljanje orbi, variva i slinih jela, sami ili, ee, u meavini sa drugim biljnim povrem. Mogu da se koriste bez ogranienja, jer ne izazivaju nikakve poremeaje, a ne postoji ni opasnost da se zamene sa nekom drugom kodljivom biljnom vrstom. Slino obinoj crnjui mogu da se upotrebljavaju i listovi od krupnocvetne crnjue Prunella grandiflora, koja je neto vea, sa veim listovima i krupnijim cvetovima, a javlja se na slinim stanitima u planinskim predelima. 124. M A T I N JA K Melissa officinalis, porodica Labiatae usnatice (matoina, matinjaa, pelinja metvica, elinjak, rojevac; sl. 65). Viegodinja zeljasta biljka sa razgranatom, uspravnom ili katkad pri osnovi poleglom stabljikom, koja narlste dol^o- 80 cm u visinu. Listovi su naspramni, jajoliki, malo zavrnuti, iljasti, po ivici zupasti; kao i cela biljka, obrasli su reim maljama. Otvorenoljubias do beliasti cvetovi razvijaju se u pazuhu gornjih listova; cveta od juna do avgusta.

JESTIVO D IV L JE B IL JE

Domovina biljke je Sredozemlje, odakle je gajenjem preneta u nau zemlju i danas je ima u brdskim predelima u grmlju, po ivicama uma, u svetlim toplijim umama, nedaleko od naselja, uz ograde i sl. Ceo gornji deo biljke ima veoma prijatan miris na limun i upotrebljava se za spravljanje aromatinog ajnog napitka, koji ima i lekovito dejstvo. Listovi mogu da se koriste i kao zain pri spravljanju raznih poslastica, umesto limuna, ali se ne kuvaju, jer time gube miris, ve se dodaju na kraju pripremanja jela. 125. V R A N IL O V A T R A V A Origanum vulgare, porodica Labiatae usnatice (vranilovka, mravinac, divlji majoran, ober; sl. 66).

Sl. 66. Vranilova trava Origanum vulgare

Sl. 65.

Matinjak

Melissa officinalis

Viegodinja biljka, koja naraste do 80 cm u visinu, razgranata je i ibolika. Listovi su jajoliki, do 2 cm dugaki, a cvetovi veoma le-

pi, crvenkasto-beliasd i sloeni u metliastu cvat pri vrhu stabljike. Cveta od juna do avgusta. Rasprostranjena je po celoj naoj zemlji, od pobra do srednjeg planinskog pojasa. Raste po retkim umarcima, na kamenjarima, po ivicama svetlih uma, oko staza, ukraj puteva i ograda i sl. Ceo gornji deo stabljike sa listovima i cvetovima upotrebljava se za spravljanje veoma prijatnog i aromatinog aja, koji ima i lekovito dejstvo. 126. M A JK IN A D U IC A Thjmus serpjllum , porodica Labiatae usnatice (majina duica, bakina duica, divlji bosiljak, materinka, abrac; sl. 67). Viegodinja biljka sa drvenastim prizemnim delovima i mnogobrojnim izdancima. Listovi su sitni, jajoliki, dugaki do 15 mm,
75

JE S T IV O D IV L JE B IL JE

a ifoki do 7 mm, sa malim udubljenjima po povrini u kojima se nalaze lezde sa aromatinim uljem. Cvetovi su sitni, svetlocrveni do ruiasto-ljubiasti i zbijeni su u okruglasto-valjkaste cvasti pri kraju ogranaka. Cveta od prolea skoro do jeseni.

Mirisni i aromatini delovi biljke sa listovima i cvetovima upotrebljavaju se cele godine za spravljanje ukusnog i lekovitog ajnog napitka. 127. N A N A Mentha, porodica Labiatae usnatice (metva, metvica, ljuta nana, paprena metva, metlica; sl. 68). Pored gajene nane ( Mentha piperita), u prirodi se nalaze mnogobrojne vrste nana, koje rastu na razliitim tanitima u svim krajevima nae zemlje. Skoro sve su prijatnog aromatinog mirisa i moguda se upotrebljavaju za spravljanje ukusnih ajnih napitaka, koji su uz to i lekoviti. Tako se u nas mogu da nau:

Sl. 67. M ajkina duica

Thjmus serpjllum

Rasprostranjena je u celoj naoj zemlji od nizina pa znatno visoko u planine, gde se javlja velik broj posebnih vrsta i podvrsta poznatih pod istim imenom i veoma slinih po obliku, delovanju i upotrebljivosti, te mogu da se smatraju kao jedna vrsta. Raste po suvljim sunaSl. 68. N ana Mentha piperita nim mestima, na redim niskim travnjacima, kamenitim mestima, po K U D R A V A N A N A - Menretkim ibljacima, ivicama uma, ukraj staza i puteva, esto u veli- tha crispa^ sa dosta irokim jajoliko-duguljastim listovima, kudkom mnotvu.
76

JE S T IV O D IV L JE B IL JE

ravim i po ivici nejednako usee- mogu da se bez ogranienja uponim; raste po sveijim mestima. trebljavaju za spravljanje orbi, S IT N A M E T V IC A Men- variva, pirea i za nadevanje testa, tha pulegium, sa sitnijim jajolikim a sasvim mladi i za meane salate. listovima na kratkim peteljkama i Mogu da se beru od ranog prolea sa ljubiastim ree belim cvetovi- do sredine leta pre cvetanja biljke, ma; raste na poplavljenim podru- a i kasnije, ukoliko se naie na prijima oko reka i potoka, kraj mo- merke koji su kasnije izbili; narovara i po zabarenim livadama. Veo- ito se esto javljaju naknadni jesenji mladi listovi. Na mestima gde se ma je aromatina. V O D E N A N A N A Mentha bokvica javlja u veoj koliini, aquatica, raste u tekuoj vodi i u jedan ovek moe za jedan as da sakupi do 1 kg upotrebljivih listobarama. D U G O L IS T A N A N A - Ment- va. Seme, koje sadri ulja, pokiseha longifolia, takoe raste na vlanim ljeno u mleku, moe da slui kao prijatan zain. mestima. Slino se upotrebljavaju i listovi P O L JS K A M E T V IC A Menod sledeih vrsta bokvica: tha orvensis, raste po vlanim poljima i uz potoke, kao i druge vrste iz roda Mentha. 128. B O K V IC A Plantago media, porodica Plantaginaceae bokvice (bokva, ilovlak, trputac, tegavac; sl. 69). Viegodinja zeljasta biljka, visoka 5 10 cm. Listovi su okruglasti, neto izdueni i postepeno prelaze u drku, a na njima su veoma primetne paralelne lisne ile; lee skoro pri zemlji ili su malo uzdignuti, a rasporeeni su u krug oko cvetne stabljike. Pri vrhu cvetne stabljike nalazi se valjkasta cvast, sastavljena od velikog broja sitnih neuglednih cveSl. 69. - Bokvica Plantago media tova. Cveta u junu. Veoma je rasprostranjena po ce129. M U K A B O K V IC A loj naoj zemlji, a raste po slabije Plantago lanceolata (muki ilovlak, obraslim travnjacima i livadama, na ledinama, po manje gaenim glavor, volji jezik). Ima znatno stazama, ukraj puteva, po jarcima, ue listove nego prethodna vrsta. meu niskom travom: Na takvim Raste po neto suvljim, peskovimestima je ima od nizina pa do tijim mestima, i moe da se nade i blizu 1500 m nadmorske visine. na veim nadmorskim visinama u Mladi listovi i bez ilave drke celoj naoj zemlji.
77

JEST IV O D IV L JE B IL JE

130. V E L IK A B O K V IC A Plantago maior (veliki ilovlak, veliki trputac). Listovi su joj znatno vei i iri od prethodnih vrsta. Raste po vlanim i sveim, esto peanim mestima. Sadri vee koliine vitamina C nego ove predhodne vrste. 131. P E C A N A b o k v i c a Plantago indica. Raste na izrazito peanim mestima u veem delu nae zemlje. Mogu da se upotrebljavaju samo sasvim mladi listovi, jer kasnije postaju rapavo-maljavi. 132. P L A N IN S K A B O K V IC A Plantago montana (bokvica petoil). Raste preteno u viim planinskim predelima u skoro celoj naoj zemlji, izuzev primorja. 133. B U A A K Plantago psjllium (primorska bokvica, bauina, buhaina, buaica, buhaica). Raste uglavnom u primorju i u pojedinim delovima Makedonije. Mogu da se upotrebljavaju samo sasvim mladi listovi, jer ubrzo postaju grublje dlakavi. 134. C IG A N S K O P E R J E Asclepias sjriaca, porodica Asclepiadaceae svilenice (svilenica, svilolan, svilni dubac, svionica; sl. 70). Viegodinja zeljasta biljka, koja moe da naraste u visini preko 1 pa i do 2 m. Stabljika je uspravna, uplja, obrasla sitnim dlaicama. Listovi su nasuprotni, duguljasto-jajasti, dugaki do 20 cm, po ivici celi, a nalaze se na kratkoj peteljci. Cvetovi su mali, bledoruiasti ili crvene boje, skupljeni u titaste cvasti. Biljka cveta od juna do avgusta. Ima razgranat podzemni podanak. Cigansko perje je porcklom iz

Severne Amerike, a u Evropu je preneta kao ukrasna biljka, pa je podivljala i u velikoj meri se rairila. Danas je ima u mnogim kra-

Sl. 70. Cigansko perje Asclepias syriaca

jevima nae zemlje, naroito u Srbiji, Hrvatskoj, delovima Slovenije, Bosni, a prodire i u ostale krajeve. Naroito je mnogo ima u Vojvodini. esto raste u velikoj mnoini u nizinama ukraj reka, po ivicama ibljaka i niskih prirenih uma (vrbaka, topoljaka i sl.). Mladi proletnji izdanci, koji su debeli i soni, mogu da se upotrebljavaju za jelo kao veoma ukusno i hranljivo povre (za varivo, pire, orbe i sl.). Mogu da se beru od kraja marta do poetka juna. Vrlo je izdana biljka; na mestima gde se javlja u veoj koliini, jedan ovek moe za jedan as da sakupi i preko 10 kg izdanaka. Ne postoji opasnost da se zameni sa nekom slinom kodljivom biljkom.

JESTIV O D IV L JE B IL JE

135. Z V O N I Campanula rapunculus, porodica Campanulaceae zvonii (debeli kofen, zijevica, repunica). Dvogodinja zeljasta biljka uspfavne stabljike, koja naraste do 50 pa i 80 cm. Prizemni listovi su kopljas i pri osnovi veoma sueni, po ivici malo zupasti; listovi na cvetnoj stablji su manji, duguljasti i bez peteljke. Cvetovi su dosta veliki, lepi, zvonoliki, plavo-ljubiaste boje. Cveta od aprila pa sve do avgusta. Rasprostranjen je skoro u celoj naoj zemlji, a raste po retkim i otvorenim svetlijim umama, oko umaraka, od brdskih predela pa dosta visoko u planine. Mladi listovi i ceo soni mladi gornji deo stabljike mogu se upotrebiti kao povre za spravljanje orbi, variva, pirea, a i kao salata. Mesnati koren sadri skroba i moe se koristid kao sirovina koja zamenjuje krompir. Ne postoji opasnost da se zameni sa nekom slinom kodljivom biljnom vrstom. Slino mogu da se upotrebljavaju i sledee vrste zvonia: 136. G R O N JA S T I Z V O N I Campanula glomerata (sl. 71). Neto je nia biljka od prethodne vrste. Prizemni listovi su srcoliko-jajoliki ili jajoliko-kopljasti, a gornji su pri osnovi srcoliki i obuhvataju stabljiku. Cvetovi su ljubiaste boje. Raste po livadama u njaveem delu nae zemlje, od brdskih do srednje-planinskih predela. 137. B R A Z D A S T I Z V O N I Campanula trachelium (sl. 72). Stabljika je otro bridasta; listovi izrazito maljavi i po ivici grubo zupasti, cvetni grozd se prua du

Sl. 7 1. Gronjasti zvoni Campanula glomerata

Sl. 72. Brazdasti zvoni trachelium

( 'iitnfhin/i/u

79

JEST IV O D IV L JE B IL JE

veeg dela stabljike do njenog vrha. je mesnat i po obliku podsea na Pored navedenih, upotrebljavaju mrkvu. Mladi listovi mogu da se koriste se i primorske vrste zvonia, kao: piramidaini zvoni ili postenjak za salatu, spremanje orbi, variva i ( Campanula pjramidalis) , medite- pirea, a koren kao zamena za kromranski zvoni ( Campanula fene- pir. Pri branju listova zeice, nevini sakuplja moe da ih zameni strellata) i druge. krupne ljubiice (V iola 138. Z E IC A Phjteuma spicasalistovima tum, porodica Campanulaceae odorata); meutim, ova zamena je zvonii (zajka, debeli koren, ko- bezopasna, poto se u nekim zemsica, ljubljenica; sl. 73). Viego- ljama i listovi od ljubiice upotrebljavaju za hranu (Nemaka). 139. O K R U G L A S T A Z E IC A Phjteuma orbiculare. Veoma je slina prethodnoj vrsti, samo su cvetovi sloeni u okruglastu cvast i plavkasto-ljubiaste su boje. Raste u planinskim livadama i retkim umarcima. Pored navedenih, mogu da se koriste i druge vrste zeica, kao: Halerova zeica (Phjteuma H alleri), Calbruknerova (Phjteuma Zahlbruckneri) i druge. 140. m a s l a C a k Taraxacum officinale, porodica Compositae glavoike (utenica, mlekaa, talijanska salata; sl. 74). Viegodinja zeljasta biljka. Listovi su joj

Sl. 73. Zeica Phjteuma spicatum

dinja zeljasta biljka sa uspravnom nerazgranatom stabljikom, koja moe da naraste preko 30 pa i do 70 cm. Donji listovi su na dugim peteljkama, srcoliki, a gornji duguljasto-kopljas i bez peteljke. Po ivici su zpuasti. Cvetovi su na vrhu stabljike sloeni u klasastu cvast i zelenkasto-belc boje. Cveta od maja do avgusta. Koren biljke
80

Sl. 74. M aslaak Taraxacum officinaie

JEST IV O D IV L JE B IL JE

svi prizemni i poreani u krug oko cvetne stabljike; po ivici su zupasti, a katkada i dublje useeni. Cvetna stabljika je uplja, naraste do 20 pa i 30 cm u visinu, a na vrhu nosi sloenu cvetnu glavicu sastavljenu od velikog broja zbijenih utih cvetova. Cveta od marta do oktobra. Po cvetanju, sitno seme je snabdevano svilastom kundarom, pomou koje vetar moe na daleko da ga raznese. U itavoj biljci nalazi se beli mleni sok nagorkog ukusa. Pod zemljom se nalazi dosta debeo vretenast koren ute boje. Rasprostranjena je u celoj naoj zemlji, od nizina do visoko u planine: po batama kao korov, ukraj staza i puteva, po utrinama, travnjacima, livadama, na prisojnim stranama, po zaputenim njivama i drugim mestima, esto u veoma velikoj koliini, tako da se u vreme cvetanja cela povrina zauti, a kad biljka precveta, zabeli. Mladi listovi pre cvetanja su jedno od najbogatijih divljih povra vitaminom C. Mogu da se upotrebe za salatu, za spravljanje orbi, variva, pirea, za nadeve i sl. Treba brati samo mlade listove, inae postaju znatno gori. U jesen esto izbijaju novi mladi listovi koji mogu da poslue u iste svrhe kao proletnji. Katkada se i zimi ispod snega mogu nai upotrebljivi listovi. U nas moe da se nae vie varieteta i podvrsta maslaka. Na mestima gde se maslaak javlja u veoj masi, jedan ovek moe za jedan as da sakupi do 2 kg rozeta sa upotrebljivim listovima. Koren od maslaka, vaen u

prolee ili jesen moe da se upotrebi kuvan, slino krompiru ili mrkvi. Takoe moe da se jede i sirov, ali tanko iseen na krike, inae je mnogo vrst. Ispeen koren slui kao zamena za kafu. Kao i obian maslaak, mogu da se upotrebe i sledee vrste: 141. M O C V A R N I M A S L A C A K Taraxacum palustre. Ima ga skoro u celoj naoj zemlji, a raste na movarnim mestima, po vlanim livadama. Listovi su mu izdueni i uski. 142. P R IM O R S K I M A S L A C A K Taraxacum megalorrhi^on. Raste u jadranskom primorju. Odlikuje se time to ima veliki i jako debeo koren, a cveta u jesen. 143. L A V L JI Z U B Leontodon tuberosus, porodica Compositae glavoike (goloej, loina). Zeljasta biljka, koja u svim svojim delovima sadri mleni sok. Listovi su prizemni i sloeni u krug, izdueni i perasto izrezani. Na vrhu gole stabljike nalazi se cvetna glavica slina maslakovoj, ute boje. Koren je zadebljao. Cveta u jesen. Lavlji zub je primorska biljka, a raste najvie u uem obalskom podruju. Zadebljali mesnati koreri moe da se koristi kao hranljiva sirovina slino krompiru. 144. K R A S U L JA K Bellis perennis, porodica Compositae glavoike (bela rada, novi, tratinica, vrtipop, janjac, ledinski cvit, obrnika, oroica, traterica; sl. 75). Viegodinja zeljasta biljka sa omanjim listovima lopatiastog ob81

JE ST IV O D IV L JE B IL JE

lika poreanim u krug oko cvetne stabljike visoke 5 15 cm. Cvetna glavica je po jedna na stabljici, okrugla, ima 1 1,5 cm u preniku, u sredini je uta, a po obodu bela ili malo crvenkasta. Cveta od prolea do sredine leta, a katkada i do kasne jeseni.

Sl. 75. Krasuljak Bellis perennis

Veoma je rasprostranjen u celoj naoj zemlji, od najniih predela do visokih planina, a raste po livadama, travnjacima, po umskim proplancima, u retkim umama, ukraj puteva, na stazama po kojima se manje gazi i na slinim mestima, esto u veoj koliini. Mladi listovi upotrebljavaju se za salatu, za spravljanje orbi, variva, pirea i sl. Najvie mogu da se koriste u prolee i poetkom leta, ali donekle i tokom leta i u jesen

od naknadnih izdanaka. Na mestima gde se krasuljak javlja u veoj koliini, jedan ovek moe za jedan as da sakupi do 0,750 kg upotrebIjivih listova. Cvrsti cvetni pupoljci mogu da se pokisele u siretu (octu) i upotrebljavaju kao zamena za kapar. Cvetne glavice i listovi upotrebljavaju se kao zamena za aj. Svi delovi mogu da se koriste bez ogranienja. Ne postoji opasnost da se zameni sa nekom drugom slinom kodljivom biljkom. Slino se upotrebljavaju i listovi od sledeih vrsta: 145. M A L I K R A S U L JA K Bellis silvestris, koji je veoma slian prethodnoj vrsti, a raste u naim primorskim krajevima. 146. J E D N O G O D I N JIK R A S U L JA K Bellis annua, koji je jednogodinja zeljasta biljka, a raste takoe u primorskim krajevima. 147. B E L A R A D A Leucanthemum vulgare, porodica Compositae glavoike (volovsko oko, petrov cvet; sl. 76). Zeljasta biljka, koja naraste do 50 i vie cm u visinu. Listova ima i prizemnih i na cvetnoj stabljici; prilino su mesnati, sjajni i duboko nazubljeni, skoro perasti. Cvetovi su sloeni na vrhu cvetne stabljike u glavicu, koja se sastoji od belih obodnih i utih sredinih cvetia. Rasprostranjena je skoro po celoj naoj zemlji, a raste %>o livadama, travnjacima, otvorenim retkim umarcima i sl., od pobra pa dosta visoko u planinu. Mladi listovi zajedno sa mladim sonim vrnim delovima stabljike pre cvetanja mogu da se upotrebljavaju za spravljanje orbi i variva.

JEST IV O D IV L JE B IL JE

uz ograde i na slinim mestima, od nizina pa dosta visoko u planinu. Mladi, soni i neto nagorki listovi mogu da se upotrebljavaju i za salatu, za spremanje orbi, variva, pirea i sl. Po ukusu su dosta slini maslakovim. Mogu da se koriste od prolea do ranog leta, a i u jesen, kad naknadno izbiju. Koren vodopije se pee i upotrebljava kao zamena za kafu (cikorija), a moe da se kuva i kao varivo, i ako je nagorak.

Sl. 76. Bela rada heucanthemum vulgare

Ne postoji opasnost da se zamene sa nekom slinom kodljivom biljkom. 148. V O D O P IJA Cichorium intjbus, porodica Compositae glavoike (enetrga, uenika, utinica, zmijina trava, cigura; sl. 77). Viegodinja zeljasta biljka, koja naraste u visinu preko 50 i do 120 cm. Stabljika je uspravna, razgranata uzdu izbrazdana. Koren je jak, vretenast ili valjkast. Donji listovi su duguljas i perasto izrezani, a gornji su manji, kopljasti, SI. 77. Vodopija Cichorium intybus po ivici krupnije zupasti. Cvetovi su mnogobrojni, jasno-plave boje. 149. C R N I K O R E N Scor^oCveta od jula do avgusta. Biljka je rasprostranjena u celoj nera rosea., porodica Compositae naoj zemlji, a raste kao korov po glavoike (ronad kajak; sl. 78). naputenim njivama, livadama, pus- Viegodinja zeljasta biljka, koja tim mestima, oko puteva i staza, naraste u visinu do 50 cm, pa i do
83

JE ST IV O D IV L JE B IL JE

jednog metra. Cela biljka ima mlenog soka. Listovi su duguljasti, iljati, uski, po ivici itavi i ree slabo zupasti, iroko prirasli uz stabljiku. Cvetna glavica ruiaste boje razvija se na vrhu stabljike. Cveta od juna do avgusta. Koren je duguljast, mesnat, spolja crne boje.

Sl. 78.

Crni koren

Scor^onera rosea

Rasprostranjena je u velikom delu nae zemlje, naroito u toplijim predelima. Raste po sunanim livadama, travnjacima, po breuljcima i obroncima i "u retkim, svetlim umama. Mladi soni listovi mogu da se upotrebljavaju kao povre, za spravljanje orbi i variva, a mesnati koren predstavlja veoma hranljivu namirnicu, koja
84
I

moe da se koristi kao varivo slino kromniru, a i kao salata. Slino se upotrebljava i vrsta: 15 o. P A N S K I C R N I K O R E N Scor^onera hispanica (panski zmijak). Razlikuje se od prethodne vrste po tome to su mu cvetne glavice kao limun ute boje. R E P U IN A IL I C l A K Arctium spp., porodica Compositae glavoike. U nas raste vie vrsta ovih biljaka, i to: 151. V E L IK A R E P U IN A Arctium lappa (veliki iak, repuh, velika valjuga, velika torica, veliki lopuh, komodljika). Dvogodinja zeljasta biljka, visoka do 80, pa ak i do 150 cm, sa veoma velikim, do 50 cm dugakim crnolikim listovima na dugakim sonim drkama. Cvetovi su sitni, crveni, sakupljeni u grozdastu glavicu pri vrhu cvetne stabljike. Plod je iak, koji se, kad sazri, lako hvata za dlaku divljai i stoke i za odelo. Veoma je rasprostranjen po celoj naoj zemlji, raste kao korov na zaputenim metima, kraj ograda i drugde. 152. M A L A R E P U IN A Arctium minus (mali repuh, mali iak, crveni iak, repiek, hostno repje; sl. 79). Manja je od prethodne vrste, a rasprostranjena je po celoj naoj zemlji na slinim mestima kao i velika repuina. 153. M A L JA V I I A K A rctium tomentosum (maljava repuina, veliki maljavi iak). Razlikuje se od prethodnih vrsta time to su mu cvetne glavice isprepletane pauinastim vlaknima i neto se ree nalazi od ovih vrsta. 154. U M SK A R E P U IN A

JEST IV O D IV L JE B IL JE

Arctium nemorosum. Takoe je rea od prvih vrsta, a nalazi se po umama. Sasvim mladi i mekani proletnji izdanci i sone drke listova repuina upotrebljavaju se presni kao salata ili kuvani kao zamena za parglu, za orbe, variva i pirea. Koren svih vrsta repuina sadri velike koliine skroba, sluzi, dosta eera, neto ulja, organskih kiselina i druge materije, kao i prilino vitamina C. Moe da se upotrebi za spravljanje slatkog sirupa (iskuvavanjem), za dobijanje brana (suenjem, mlevenjem ili tucanjem), koje se meanjem sa peninim ili raenim branom i drugim hlebnim sirovinama upotrebljava za spremanje hleba, raznih peciva, poslastica i sl. Takoe se upotrebljava za gotovljenje supa i orbi, kao zamena za krompir i sl., a moe i da se pri. Peen i istucan slui kao zamena za kafu. Najbogatiji je hranljivim .materijama u

e i konzervie mariniranjem. Listovi i koren svih vrsta repuina mogu da se upotrebljavaju bez ogranienja i ne postoji opasnost da se zamene sa nekom drugom kodljivom biljkom. 155. O S T A K Sonchus oleraceus, porodica Compositae glavoike (gorika, kostri, kostri, suak; sl. 80). Jednogodinja ze-

Sl. 80. Ostak Sonchus oleraceus

ljasta biljka, visoka 30 do 100 cm, uspravne, debele, uplje i razgranate stabljike ispunjene mlenim sokom. Listovi su bez peteljke, veliki, meki, pod prstima masni, plaviasto-zelene boje i po ivici Sl. 79. Mala repuina Arctium minus nazubljeni. Cvetovi su ukaste, ree bele boje. Siroko je rasprostranjen od nizijesen, pre nego to odrVeni. Tada ga je i najbolje kopati. Koren moe na do srednjeg planinskog pojasa, da se sui i ostavlja za zimu, a tako- a raste ukraj puteva, kao korov u
85

JEST IV O D IV L JE B IL JE

njivama i povrtnjacima, na neobra- planinskog pojasa, ree pored puenim zemljitima i sl. u itavoj na- teva i na slinim mestima u itavoj oj zemlji. naoj zemlji. Mladi proletnji listovi se upoMladi proletnji izdanci i listovi trebljavaju ree kao salata, a ee upotrebljavaju se za spravljanje za spravljanje orbi i variva. variva. Koren se ujesen takoe 156. K O Z JA B R A D A Traupotrebljava kao varivo. gopogon pratensis, porodica Com157. V O D E N A B O K V IC A positae glavoike (bleskva, jar- Alisma plantago, porodica Alismaija trava, kozjaka, turovet; sl. 81). taceae keke (podvodna bokvica, aboun, abounka, kornjaina trava, vodni trpotec; sl. 82). Viegodinja zeljasta biljka, koja iz movare, gliba ili plitke vode izrasta do 40 cm visine. Listovi su izdueni srcasto-jajastog ili kopljastog oblika, kruno rasporedeni oko cvetne stabljike; od polovine stabljike se grana u nekoliko prljenova sa brojnim sitnijim beli-

Sl. 81. Kozja brada Tragopogon pra/ensis

Dvogodinja, ree viegodinja zeljasta biljka, uspravne stabljike visoke 30 do 70 cm, mesnate, glatke i slabo razgranate, ispunjene mlenim sokom. Listovi su duguljasti, uski, iljati, pri osnovi trbuasto proireni, prirasli uz stabljiku. Cvetne glavice su ukasto-beliaste boje ili ruiasti. Rasprostranjena je najvie po livadama od pobrda do srednjeg
86

Sl. 82. Vodena bokvica Alisma plantago

JE S T IV O D IV L JE B IL JE

asto-ruiastim cvetovima. Cveta u julu. Rasprostranjena je u celoj naoj zemlji po movarama, barama, ritovima, na vlanom i esto plavljenom tlu, na obalama reica i potoka sa sporim tokom, od nizina do planinskih predela. esto se nalazi u velikoj koliini. Koren sadri velike koliine skroba, veoma je hranljiv i moe da se upotrebi kao hlebna sirovina, za spravljanje meovitih kaa, pirea, raznih poslastica i sL Sve koren je kodljiv, ali ve suenjem gubi kodljive sastojke i moe bez ogranienja da se upotrebljava. Ne postoji opasnost da se zamene sa nekom slinom neupotrebljivom vrstom. Jedan ovek moe u plitkoj vodi ili movari za jedan as da iskopa do 2 kg korena. Slino se upotrebljava i sledea vrsta: 158. U S K O L IS T A V O D E N A B O K V IC A Alisma graminifolium. Razlikuje se od prethodne vrste po tome to ima ue listove. Rasprostranjena je po celoj naoj zemlji, neto je rea od prethodne vrste, a sree se i po veim visinama. 159. V O D E N I O R A H - Trapa natans^ porodica Hjdrocarjaceae oraci (vragoli, kekavac, oraak, raak; sl. 83). Jednogodinja zeljasta biljka sa tankom stabljikom, koja moe da naraste u duinu do 1 pa do 2 m; raste u vodi. Listovi su etvrtasti, rombini, po ivici krupno zupasti, a sloeni su u krug oko sredita stabljike, tako da plivaju na povrini vode; peteljke su im naduvene u obliku

mehura, te se tako odravaju na vodi. Cveta juna i jula, katkada i do avgusta belim cvetovima. Plod je crn, krupan, sa etiri otre bodlje na svakoj strani; u vrstoj ljusci nalaze se velika bela jezgra. Raste po barama, mlakama, plitkim jezerima, mirnim renim rukavcima i raznim stajaim vodama, u ogromnoj koliini, pokrivajui u neprekidnom sloju po vie desetina hektara povrine, tako da se pod njim voda ne vidi (na primer na skadarskom blatu).

Sl. 83. Vodeni orah Trapa natans

Jezgro iz ploda ima veoma prijatan ukus, koji podsea na pitomi kesten ili orah. Mogu se jesti presna, kuvana, peena, prena ili

87

JE S T IV O D IV L JE B IL JE

sasuena pa samlevena u brano i zemlji, a raste po movarnim mesupotrebljena za spravljanje hleba, tima, barama, oko plitkih voda, kaa i razliitih poslastica. Veoma obala, potoka i reica sporog toka su hranljiva. Plod se sakuplja u od nizina pa dosta visoko u planine. jesen. Pogodnim nainom sakupKoren je veoma bogat hranljivim ljanja po povrini vode moe da se materijama i sadri znatne koliine skupi za jedan as po 20 i vie kilo- skroba, eera, belanevina i drugrama. gih materija. U branu koje se 160. S R A K Butomus umdobija od osuenog korena ukupbellatus, porodica Butomaceae na koliina hranljivih materija dossrci (vodoljub, vodena luka, div- tie do 73 %* Upotrebljava se kao Iji zumbulak; sl. 85). Zeljasta mo- hlebna sirovina, za spremanje kae, raznih slatkia i dr. Od proprenog korena dobija se mlevenjem brano ukastobele boje prijatnog slatkog ukusa. Moe da se koristi bez ogranienja. Ne postoji opasnost da se zameni sa nekom drugom slinom kodljivom biljkom. Na mestima na kojima se srak javlja u veoj koliini, jedan ovek moe za jedan as da izvadi do 3 kg korena. 161. B R U L A Triglochin maritimum, porodica Juncaginaceae trozupci (morska brula, morski trozubac, troipan; sl. 84). Viegodinja biljka sa debelim podankom. Listovi su dugi, poluokruglasti, uspravni i useeni. Stabljika je uspravna, nerazgranata, sona, a pri vrhu stabljike se nalaze brojni Sl. 84. Brula Triglochin maritimum zelenkasd cvetovi. Rasprostranjena je u primorju, varna biljka sa uskim trobridnim uz morsku obalu, na slanom zemprizemnim listovima dugakim do ljitu ili na stenama. Mladi prolethji listovi upotrebjednog metra i visokom cvetnom stabljikom (do 70 cm). Pri vrhu ljavaju se kao varivo. 162. A P L JA N Asphodellus stabljike su brojni lepi ruiasti cvetovi sa spoljanje strane ljubi- albus, porodica Liliaceae ljiljani asti, na duim peteljkama, pore- (epljez, apljez, eplja, bazer, beani u titoliku cvast. Cveta od den, volovski rep, morodak, nanuka; sl. 86). Viegodinja zeprolea do sredine leta. Rasprostranjen je po celoj naoj ljasta biljka sa sonim dugakim
88

JEST IV O D IV L JE B IL JE

Sl. 85. Srak Butomus umbellatus

Sl. 87. ap ljan Asphodellus albus, podzemne krtole

Sl. 86. apljan Asphodellus albus

trakastim listovima u krug rasporeenim oko cvetne stabljike, koja naraste do 80 pa i 100 cm u visinu. Pri vrhu stabljike je cvast koja' se sastoji od veeg broja lepih beliastih cvetova sa mrkim arama. Pod zemljom se nalazi velik broj prstolikih krtola (sl. 87), dugakih do 10 cm, debelih do 1 cm, na preseku ute ili narandasto-ute boje. Cveta od kraja maja do poetka jula. Rasprostranjena je u velikom delu nae zemlje na toplim brdskim i planinskim livadama, medu retkim bunjem, na veim proplancima u retkim i svetlim umama, na

JE S T IV O D IV L JE B IL JE

zatravljenim delovima stenjaka i na slinim mestima, esto na veem prostoru i u izvanredno velikoj koliini. Podzemne krtole sadre velike koliine skroba, neto vitamina C, eera, sluzi i drugih materija. Od davnina se upotrebljavaju kao hrana i za ljude i za stoku. Mogu se pripremiti kuvane, peene, kao i sirovina za hleb i razliite kae u meavini sa drugim sirovinama, jer spremljene same imaju sprcifian ukus koji nije uvek prijatan. Mogu da se koriste bez ogranienja u svako doba godine, a naroito u jesen, kad su najrazvijenije i najbogatije hranljivim materijama. Ne postoji opasnost da se zamene sa nekom drugom slinom kodljivom biljkom. Na mestima gde se esto javljaju u veoj koliini i na povoljnijem zemljitu jedan ovek moe za jedan as da iskopa i do 10 kg upotrebljivih krtola. Slino moe da se upotrebi i sledea vrsta: 163. S IT N I A P L JA N Asphodellus mkrocarpus (brden), koji raste u primorskim krajevima i u delovima Makedonije, razlikuje se od prethodne vrste sitnijim plodom, dok mu je cvast metliasto razgranata: cvetne latice su bele sa crvenkastom ilom. 164. S R E M U S Allium ursinum, porodica Liliaceae ljiljani (cremua, sremua, cremua, medvei luk, umski luk; sl. 88). Viegodinja zeljasta biljka sa uskom duguljastom podzemnom lukovicom, visoka do 30 cm. Listovi su iroki 3 5 cm, a dugaki do 25 cm, soni su i sjajni, a nalaze
90

se na duoj sonoj drci i izbijaju neposredno iz zemlje. Cvetna stabljika je dugaka do 30 cm i pri vrhu nosi glaviastu cvast sastavljenu od brojnih sitnih belih cvetova. Cveta od aprila do juna. Cela biljka intenzivno mirie na luk (listovi na beli luk enjak, a lukovica na meavinu belog i crnog luka). Ima ga u celoj naoj zemlji od viih brda pa sve do preko 1600 m nadmorske visine, u sveim i vlanim delovima liarskih (bukovih) i liarsko-etinarskih uma, na dobrom, humoznom zemijitu, na-

Sl. 88. Sremu Allium ursinum

roito na mestima na kojima uprolee due lei sneg. Cesto se javlja u velikoj meri i na velikoj povrini. Mladi i soni listovi do cvetanja, a ree i posle cvetanja, sadre znatnije koliine vitamina C i dosta karotina. Upotrebljavaju se presni ili kuvani za salate, orbe, variva,

JEST IV O D IV L JE B IL JE

pirea, zain, nadev za testa i sl. Beru se od aprila do juna, ree i kasnije. Na mestima na kojima se sremu javlja u veoj koliini, jedan ovek moe za jedan as da nabere do 10 kg listova. Lukovica koja sadri neto manje vitamina C nego listovi, ali zato dosta sluzi, skroba i drugih materija, upotrebljava se slino mladom luku kao zain, za dodatak jelu, kao salata, kao podloga za variva, jela od mesa i dr. Moe bez ogranienja da se korisd u toku cele godine. U vreme kad lie jo nije razvijeno ili se ve sasuilo i raspalo pa se na povrini tla ne mogu da nau nikakvi tragovi sremua, lukovica se kopa na mestima na kojima je ranije uoeno prisustvo ove biljke ili se radi probno kopanje na mestima na kojima postoji opravdana verovatnoa da se moe nai (vidi napred!). Jedan ovek moe u vegetacionoj sezoni, na mestu na kome se sremu u veoj koliini javlja, da iskopa za jedan as do 2 kg iste lukovice. Neiskusni sakuplja moe da zameni listove sremua sa listovima urevka ( Convallaria majalis) , kozlaca (Arum maculatum), mrazovca (Colchicum autumnale) ili emerike, obine i crne (Veratrum album i Veratrum nigrumJ, koji su kodljivi pa i otrovni. Kozlac se katkada nalazi na slinim mestima kao i sremu, ali su mu listovi vie strelasto-kopljastog oblika; urevak se nalazi na otvorenijim, sunanijim i toplijim mestima na kojima sremu ne raste i listovi su mu znatno -vri i manje soni; mrazovac raste na otvorenim livadama gde

nikad nema sremua i ima vrste i malo uvrnute listove; emerika raste takoe na otvorenim travnim povrinama, listovi su joj kruti i izbrazdani paralelnim uzdunim jakim lisnim ilama. to je najvanije, ra^liku je veoma lako odmah utvrditi po mirisu; dok listovi sremua izrazito miriu na beli luk (enjak), sve ove druge vrste uopte nemaju taj miris, a kozlac ak i neprijatno mirie. Slino sremuu mogu da se upotrebljavaju i sledee vrste divljih lukova: 165. Z M IJIN L U K Allium scordoprasum (pupa, brzak, kozjak, luka, esnulok, esnulek). Raste po livadama i travnjacima prisojnih strana u skoro celoj naoj zemlji. Listovi mu imaju prijatan ukus i sadre dosta vitamina C. 166. O K R U G L A S T I D IV L JI L U K Allium sphaeroprasum. Ima tamnocrvene cvetove i raste po suvim livadama u celoj naoj zemlji. 167. T A M N O L JU B I A S T I L U K Allium atroviolaceum. Ima krupnije tamnoljubiaste cvetove i raste po livadama i travnjacima u svim toplijim predelima nae zemlje. 168. O K R U G L I D IV L JI L U K Allium rotundum. Ima tamnocrvene cvetove i raste po suvim mestima, zaputenim njivama i na slinim mestima po celoj naoj zemlji. 169. B A L U K A Allium vineale (esnulek, esnulje). Raste na sunanim, slabo zatravljenim mestima, na obroncima, meu stenama, ukraj staza, njiva i na slinim mestima u celoj naoj zemlji.
91

JE S T IV O D IV L JE B IL JE

170. S IB IR S K I L U K Allium sibiricum. Ima veoma lepe crvenorljubiaste cvetove i raste na vlanim planinskim livadama, oko izvora, na obalama potoka i na slinim mesdma u svim planinskim predelima nae zemlje. Njegovi listovi, pored vitamina, sadre i znatne koliine proteina. 171. L A N E U V A Allium victorialis (divlji luk esan, zmijski esan). Ima zelenkastobele cvetove i raste po planinskim livadama svih planinskih predela nae zemlje. Njegovi listovi sadre znatne koliine vitamina C. Mladi listovi, stabljike i lukovica, pored toga to se upotrebljavaju kao i prethodne vrste, mogu i da se stavljaju u turiju, mariniraju ili da se ostavljaju na druge naine. Takoe mogu da se upotrebljavaju mlai listovi, mlade stabljike i lukovice od niza drugih vrsta divljih lukova, koje se u veoj ili manjoj meri nalaze u svim naim krajevima. Nijedna vrsta divljeg luka nije kodljiva, moe se koristid bez ogranienja i ne postoji opasnost direktne zamene sa nekom kodljivom biljnom vrstom. Sve vrste divljeg luka imaju karakteristian miris na gajeni beli luk ili ree na crni luk. 172. P A S JI L U K Allium ampeloprasum (divlji luk, vinogradski luk, puri, sitna ljutika). Dvogodinja ili viegodinja zeljasta biljka. Listovi su mu niski, nagnuti nastranu, uski. Stabljika je gola, a pri vrhu joj se nalazi loptasta cvast sa belim, ruiastimili purpurnim cvetovima. Lukovica je okruglasta, bela i ponekad ima i male lukovice sa strane.
92

Rasprostranjen je u itavom priobalnom pojasu primorja, pored puteva, ukraj vinograda, na okopavinama, u pukotinama stena. Upotrebljava se itava sona biljka u jesen, zimi i u rano prolee kao varivo, sama ili ee u meavini sa drugim zeljasm povrnim biljkama. U ostalom delu godine upotrebljava se samo lukovica kao zain. 173. V IL IN A M E T L A A paragus officinalis, porodica L iliaceae ljiljani (pargla, parga, belu, betrica, samovilinska metla, kolenac, smereica; sl. 89). Vie-

godinja biljka sa zeljastom stabljikom, a jako razvijenim podzemnim drvenastim delovima. Naraste do 80 cm pa i 1 m u visinu, a stabljika joj je veoma razgranata i gusto obrasla ljuspastim i iglias-

JESTIVO D IV L JE B IL JE

tim listiima. Mnogobrojni sitni cvetovi su zelenkasto-beliasti, a plod je bobica veliine sitnog graka i crvena kad sazri. Cveta u maju. Rasprostranjena je skoro u celoj naoj zemlji, a naroito u toplijim krajevima, od nizina do brdskih predela, a dosta se i gaji. Raste u retkim umarcima, na poljima, na svetlim i suvim mestima, naroito na peskovitom i kamenitom zemljitu. Sasvim mladi, soni i meki izdanci predstavljaju ukusno povre, koje se najee bari ili gotovi kao varivo. Od samoniklih biljaka mogu da se koriste samo u prolee. Seme sadri masnoe, osueni i propreni plod je dobra zamena za kafu 1 ima aromu okolade. Svi delovi mogu da se koriste bez ogranienja. Ne postoji opasnost da se zamene sa nekom drugom kodljivom biljkom. Slino mogu da se upotrebe i sledee vrste: 174. U S K O L IS T A V IL IN A M E T L A A.sparagus tenuifolius (divlja pargla, konjska struna, zeji lan, krupave, entjaneva jebelka). Rasprostranjenija je od prethodne vrste, a raste u retkim umama, umarcima i meu bunjem. 175. S P A R O IN A Asparagus acutifolius (grmolika paroga, vija, vilija, ognjenica, praika). Stabljika joj je drvenasta i skoro je trnovita. Rasprostranjena je u primorskim predelima, a raste u retkim svetlim umama, po umarcima, ibljaku i po travnim mestima. 176. T E T IV I K A Sm lax aspera, porodica Convallariaceae urevci (tetivica, bodljivi slak).

Viegodinja biljka puzavica sa bodljikavom stabljikom, listovima srcoliko-trouglastim ili kopljastim, po ivicama bodljikavim. Cveta sitnim ukastim cvetovima, a plod je bobica koja je, kad sazri, crvene boje. Raste samo u primorskom delu nae zemlje, u ibljacima i umama, gde obrasta i penje se uz druge drvenaste biljke i potpuno ih obavija. Mladi izdanci, koji se beru u prolee, dobra su povrna sirovina, koja se u nekim delovima Dalmacije koristi od davnina. 177 Z L A T A N Lilium martagon, porodica Liliaceae ljiljani (zlatni ljiljan, umski ljiljan, zlatnoglav, ajdovska lilija, gojzdna lilija; sl. 90). Viegodinja zeljasta biljka visoka do 80 cm. Listovi iroko kopljastog oblika su na

Sl. 90. Zlatan Lilium martanon

JE S T IV O D lV L JE B IL JE

Sl. 91. Zlatan Lilium martagon^ lukovice

Sl. 92. Ptije mleko Ornitbogallum umbellatum

sredini stabljike u jednom prljenu poreani u krug. Pri vrhu stabljike na povijenim drkama nalaze se po dva do tri lepa cveta ljubiasto-crvenkaste boje sa pegama sa unutranje strane. Cveta u maju i junu. Pod zemljom se nalazi dosta krupna lukovica koja je ljuspasta i ute boje. Rasprostranjen je u skoro celoj naoj zemlji od osrednjih brda pa sve do oko 1500 m nadmorske visine. Raste u umama na neto proreenim mestima, po umskim rubovima, manjim proplancima, medu redim bunjem i sl. Javlja se pojedinano ili po nekoliko primeraka na jednom mestu. Lukovica (sl. 91) sadri dosta skroba, sluzi, neto vitamina C i
94 I

drugih materija. Moe da se upotrebljava za jelo. kuvana ili peena, u obliku pirea, kaa, kao dodatna sirovina za hleb, za spravljanje raznih poslastica i sl. Moe da se sui i naknadno troi ili melje u brano. Svee prena ima ukus mladih peenih krompiria. Moe da se upotrebljava bez ogranienja. Ne postoji opasnost da se zameni sa nekom drugom slinom kodljivom biljkom. Na mestima na kojima se ee javlja, jedan ovek moe za jedan as da iskopa 0,5 do 0,750 kg lukovice. 178. P T I JE M L E K O Ornithogallum umbellatum, porodica L iliaceae ljiljani (pupa, lapet; sl. 92). Viegodinja mala zeljasta biljka, koja naraste do 20 cm u

JE S T IV O D IV L JE B IL JE

visinu. Listovi su prizemni, soni, 2 5 mm iroki, dosta dugaki i duboko lebasti, sa belim prugama. Cvetovi su beli, zvezdasti i nalaze se na vrhu stabljike; cvetaju maja i juna. Pod zemljom se nalazi oko 3 cm debela okruglasta lukovica. Rasprostranjena je u skoro celoj naoj zemlji, a raste po livadama, travnjacima, ukraj puteva i staza i na slinim mestima. Lukovice, koje sadre dosta hranljivih materija, mogu da se koriste za jelo kuvane, suene i stucane u brano kao hlebna sirovina i sl. Treba pazid da se ne zamene sa lukovicama nekih kodljivih ili otrovnih vrsta, kao to je mrazolvac (Colchicum autumnale), ali su lukovice ove druge vrste znatno vee, a cela biljka se razlikuje po tome to je znatno vea,

Sl. 93. Vepfina Ruscus aculeatus

listovi su joj mnogo vei i iri, a cvet je krupan, levkast i otvorenoljubiaste boje. 179. V E P R I N A Ruscus aculeatus, porodica Liliaceae ljiljani (kostrika, veprinac, jeevina, zelenika; sl. 93). Zimzeleni buni visok 20 do 50, a katkada i do 70 cm, jako razgranat. Listovi su izdueno jajasti, iljasti, koasti i kruti. Cveta u rano prolee malim beliasto-zelenkastim cvetovima. Plod je crvena bobica. Rasprostranjena je u velikom delu nae zemlje na toplijim i suvljim stanitima. Mladi, soni proletnji izdanci upotrebljavaju se kao varivo slino pargli. Prene semenke koriste se kao zamena za kafu. 180. D R E M O V A C Leucojum aestivum, porodica Amarjllidaceae dremovci (sunovrat, bingeljc, veliki zvonek; sl. 94). Viegodinja zeljasta biljka sa uskim veoma sonim listovima koji rastu pravo iz zemlje i poreani su u krug oko cvetne stabljike. Pri vrhu cvetne stabljike, visoke do 40 cm, lepi beli cvetovi, koji posuvraeni vise, skupljeni su po nekoliko u amrelastu cvast. Cveta od polovine aprila do kraja maja. Pod zemljom se nalazi sona, dosta krupna lukovica. Rasprostranjen je skoro u celoj naoj zemlji, naroito u niim predelima, a raste na vlanim mestima, po movarama, meu trskom i evarom, u retkim poplavljenim umama, vrba, topola, jasena i dr., esto u veoma velikoj koliini na jednom mestu. Lukovica sadri znatne koliine
95

JE ST IV O D IV L JE B IL JE

5 m, sa odrvenelom stabljikom debelom 1 do 2 cm. Listovi su dugaki, uski, iljati. Ima veoma razvijen podanak, dugaak i po nekoliko metara.Cvetovi su smee-crvenkaste boje i sloeni su u metlastu cvast pri vrhu stabljike. Cveta u julu. Rasprostranjena je u celoj naoj zemlji. Raste po barama, na movarnim i vlanim mestima, uz obale reka sporijeg toka, po ribnjacima, kanalima i na slinim mestima, esto u veoma velikom mnotvu na jednom mestu, pokrivajui prostrane povrine (traci). Sasvim mladi izdanci i listovi mogu da se upotrebljavaju i za kuvanje orbi i variva, ali samo kratko vreme, jer veoma brzo postaju vrsti i neupotrebljivi. Mogu Sl. 94. Drem ovac Leucojum aestivum da se sue, a zatim melju u brano i koriste kao dodatna sirovina za skroba i sluzi te je veoma hranjiva. spremanje hleba. Kad se stabljika Zbog sadrine nekih alkaloida, ce- ozledi, iz nje tee gusta masa, koja la biljka je u presnom stanju kod- se ubrzo stvrdne. Ona sadri dosta ljiva, ali se u kuvanju kodljivi smole i eera i moe neposredno da sastojci gube i skuvana lukovica se korisd za jelo ili za spravljanje bez opasnosti moe da se upotreb- raznih poslastica. Podanak sadri ljava za spravljanje pirea, kaa, kao mnogo skroba, zatim eera i drusirovina za hleb, za spravljanje gih materija. Osuen i samleven raznih poslastica i sl. Moe da se daje odlinu sirovinu za hleb, kae, korisd u toku cele godine, ali razne poslastice i sl. Sa jedne vee ubrzo po cvetanju nadzemni delovi bare ili movare pokrivene trskom biljke satrunu, tako da ne moe da mogu da se dobiju veoma velike se primeti gde se pod zemljom nala- koliine svih ovih si|ovina, koje zi lukovica. Na mestima na kojima mogu da se koriste bez ogranienja. se dremovac javlja u veoj koliini, Ne postoji opasnost da se zamene ovek moe u mekoj zemlji da sa nekom drugom kodljivom biljizvadi za jedan as do 5 kg lukovice. kom. R O G O Z Tjpha latifo181. T R S K A Phragmites com- 182. munis^ porodica Gramineae trave lia , porodica Tjphaceae rogozi (trst, trost, trstika, sirica, makalj). (beli rogoz, enski rogoz, botur, Viegodinja biljka, visoka 2 do evar, aika; sl. 95). Viegodinja

JEST IV O D IV L JE B IL JE

biljka, koja naraste od 1,5 2,5 m. Ima debeo podanak, koji raste u mulju pod vodom. Iz podanka, izbijaju plavkasto-zeleni listovi, dugaki 1 2 m, uski, uzdu isprugani. Cvetovi se razvijaju u treoj godini na vrhu cvetne stabljike i sloeni su u uspravan klip dug 20 do 40 cm.

takode mogu da se koriste kao povre. Zreli klasovi, koji lie na klip, mogu da se peku i jedu. Slino moe da se upotrebljava i vrsta: 183. U S K O L IS T I R O G O Z Tjpha angustifolia (muki rogoz, crni rogoz). U nas je veoma rasprostranjen, a raste na slinim mestima kao i prethodna vrsta. 184. K A U N -j Orchis morio, porodica Orchidaceae kauni (kaunak, salep, divlji krompir, jurjevka, kokotek, ceptec ; sl. 96). Viegodinja zeljasta biljka, visoka od 10 do 40 cm, koja ispod zemlje razvija dva okruglasta jajolika gomolja, jedan (prologodinjj) manji, a drugi (ovogodinji), vei. Listovi su iroki kopljasti, soni i obrastaju cvetnu stabljiku, koja pri vrhu nosi vie crvenih, crven-

Rasprostranjen je u skoro celoj naoj zemlji, a raste po movarama, barama, ritovima, tresavama, ukraj reka i jezera, najvie u ravnici ili do niih planinskih predela, esto u veoma velikom mnotvu. Podanak rogoza sadri veoma mnogo skroba, pa moe da se sui, melje i upotrebljava za spravljanje hleba, kaa i sl. Mlade stabljike

Sl. 96. Kaun Orchis morio

JEST IV O D IV L JE B IL JE

kasto-ljubiastih ili ree belih cvetova. Cveta u aprilu i maju. Rasprostranjen je skoro u celoj naoj zemlji, od breuljaka pa do oko 1 5oo m nadmorske visine. Raste po suvim, sunanim livadama i u retkim svetlim umama i umarcima, esto u veoj koliini na jednom mestu. Gomolji kauna sadre vee koliine skroba, sluzi, zatim belanevina, dekstrina i drugih materija. Mogu da se pre kao mladi krompirii, da se kuvaju i prerauju na razne naine (pire kao od krompira i sl.). Poto su 23 minuta drani u kljualoj vodi, a zatim osueni i samleveni u brano, daju poznati salep, koji moe da se mea sa drugim sirovinama za spravljanje hleba i raznih kaa, zatim za kuvanje veoma zdravog i hranljivog zimskog pia, za razne poslastice i sl. Moe da se upotrebljava bez ogranienja. Na mestima na kojima se kaun javlja u veoj koliini, jedan ovek moe za jedan as da iskopa do i kg gomolja. Gomolji mogu da se koriste u toku cele godine, ali je najpogodnije u vreme cvetanja biljke ili neposredno posle toga. U leto nadzemni deo bilj ke se osui i satrune, te ne moe da se primeti gde se gomolji nalaze, ukoliko se mesto od ranije nije dobro uoilo. Ako. je sakuplja neiskusan, postoji izvesna mogunost da se zameni sa otrovnom biljkom mrazovcem (Colchicum autumnale), ali se razlika lako uoava. Listovi mrazovca su vei i uvek malo uvrnuti, rastu pravo iz zemlje i poreani su u krug; biljka nema cvetnu stabljiku, ve cvetna drka izbija pravo i
98

zemlje; cvet je jedan, krupan, levkastog oblika, ruiasto-otvorenoljubiaste boje i cveta u jesen kad listova jo nema, dok se listovi razlikuju tek na prolee kad biljka ne cveta. Najznaajnija razlika je u tome to. mrazovac ima jednu okmglu lukovicu, a kaun dve ja.jolike, od kojih je jedna manja, a druga vea. Kao salep upotrebljavaju se gomolji i od sledeih vrsta biljaka: 185 M L E D A C Orchis mascula (muki kaun, muki salep; sl. 97 levo). Listovi su mu pri dnu sa tamnocrvenim takama. Cvetovi su ruiaste boje. Cveta u maju i junu. Rasprostranjen je u skoro celoj zemlji, a raste preteno po retkim umama i umarcima. 186. V E L IK I K A U N Orchis militaris (veliki kaunak, monjica, eladasta kukovica). Cvetovi su mu sivkastoruiasti. Cveta u maju i junu. Rasprostranjen je u veem delu nae zemlje. 187. P E G A V I K A U N A K Orchis maculata (kukaviji vez, arulja, krstenica, ganek; sl. 97 desno). Cvetovi su mu svetloljubiasti s tamnocrvenim pegama i crticama. Gomolj nije celovito okrugao, ve je dlanolik. 188. M O C V A R N I K A U N Orchis laxiflora . Cvetovi su mu purpurne boje. Gomolji su okruglasti. Rasprostranjen je skoro po celoj naoj zemlji. Raste na vlanim mestima. 189. M A L I K A U N A K Orchis tridentata (spasovsko cvee, gozdna kukavica). Cvetovi su crveni i skoro okrugli. Siroko je rasprostranjen.

JESTIVO D IV L JE B IL JE

190. J E L E N J A K Orchis pallens. Cvetovi su bledoute boje. Gomolji su okrugli. iroko je rasprostranjen. 191. M E D E N I K A U N A K Orchis ustulata. Cvet je crno-crvene boje. iroko je rasprostranjen. 192. U S K O L IS T I K A U N Orchis incarnata. Listovi se razvijaju gotovo paralelno sa cvetnom stabljikom. Gomolji su dlanoliki. Raste na vlanim i movarnim mestima. Dosta je rasprostranjen. 193. P L A S T A K Anacamptis pjramidalis (plastak, vratielje. otronik). Cvetovi su tamnocrveni. Gomolji su okruglasti. iroko je rasprostranjen.
Sl. 98. Vim enjak Platanthera bifolia (levo) i zelenkasti v im e n ja k Platanthera chlorantha (desno).

Sl. 97. Mledac Orchis mascula (levo) i pegavi kaunak Orchis maculata (desno)

194. V R A N JA K Gjmnadenia conopea (crveni vranjak, koijica, suja kukavica, pukovca). Cvetovi su svetlocrveni, retko beli. iroko je rasprostranjen. Raste po vlanim livadama. 195. V IM E N JA K Platanthera bifolia (volovod, gorov cvijet, lijepa gospica, turski perin, muhovnik, cepetac; sl. 98). Pri zemlji su dva povea eliptina lista, a ostali listovi uz cvetnu stabljiku su manji i kopljasti. Cvetovi su beli, retko zelenkasti. Dosta je rasprostranjen. Raste po retkim planinskim umama. 196. Z E L E N K A S T I V IM E N JA K Platanthera chlorantha. Slian je prethodnoj vrsti. Cvetovi su mu zelenkasti.

99

III. O T R O V N E I L I K O D L J I V E B I L J K E

Meu samoniklim biljkama ima i takvih koje, ako ih ovek upotrebljava za jelo u manjoj ili veeoj meri, mogu da . izazovu ozbiljne poremeaje, da budu otrovne, a neke ak i smrtonosne. Opisaemo neke biljne vrste, koje se u prirodi dosta esto nalaze,

Sl.

99.

Velebilje

.-I tropa betladonna

a spadaju medu najkodljivije, kao i one iji pojedini delovi (listovi, plodovi i dr.) lie na inae upotrebljive delove nekodljivih biljaka, ili su pak po svom izgledu primamljivi (npr. jagodiasd ili bobiasti plodovi nekih otrovnih biljaka), te mogu da navedu nepoznavaoca da ih upotrebi za jelo. 1. V E L E B I L J E Atropa belladonna, porodica Solanaceae pomonice (bun, bunovina, vinika, hudieve renje, trava od ludila; sl. 99). Viegodinja zeljasta biljka. Moe da naraste u visinu i do 2 m, jako granata. U svakom prljenu grane ima po dva jajolika lista, od kojih je jedan veliki, a drugi mali. Cvetovi su pojedinani, izbijaju iz pazuha listova i boje su mutnoljubiastosmee. Cveta u toku celog leta. Plod je veoma lepa, kao vinja krupna, sjajna bobica, koja je, kad sazri, modrocrvene boje, sa tamnoljubiastim sokom. Veoma je rasprostranjena biljka u nas po brdskim i planinskim umovitim predelima. Raste po rubovima uma, prosecima, krevinama, poaritima i slinim mestima, esto u velikoj koliini.

100

O TR O VN E ILI K O D L JIV E B IL JK E

Listovi velebilja nisu slini listovima nijedne jestive nekodljive biljke. Bobice, primamljivog izgleda, veoma su sone, nakiselo-slatke i veoma prijatnog ukusa, te mogu da prevare, naroito decu, da ih beru i jedu. Svi delovi biljke su otrovni, a naroiito bobice. 2. K U N JA K Datura stramonium^ porodica Solanaceae pomonice (tatula, trava od astme, pasja jabuka, hudobilnik; sl. ioo). Jednogodinja zeljasta biljka. Naraste do 1,5 m u visinu. Stabljika je jaka, debela, trokrako razgranata. Listovi su tamnozeleni, soni, po ivici sa iljatim zupcima. Cveta preko celog leta lepim belim krupnim cvetovima koji imaju oblik trubice. Plod je kao orah krupna zelena bodljasta aura. Biljka je veoma rasprostranjena u celoj naoj zemlji i raste kao korov na najrazliitijim mestima, naroito oko naselja, na dubritima, zaputenim mestima i sl. Listovi i ostali delovi kunjaka nisu slini nijednoj jestivoj samonikloj biljci, te ne postoji opasnost da se pri skupljanju drugih biljaka sluajno ne oberu i listovi kunjaka, jer su u znatnoj meri otrovni. 3. B U N IK A Hjosciamus niger, porodica Solanaceae pomonice (trava od zuba, zubnjaa, rni zobnik; sl. 101). Jednogodinja ili dvogodinja zeljasta biljka. Naraste do 1 m u visinu, ree i do 1,5 m. Prizemno lie je dugako 10 30 cm, duguljasto-jajastog je oblika, iljasto, po ivici krupno zupasto, a na donjem kraju se postepeno suava u drku; lie na stabljici je sitnije, bez drke je i

Sl. 100. Kunjak Datura stramonium

Sl. 101. Bunika Hyosciamus nipjtr IO I

O T R O V N E ILI K O D LJIV E B IL JK E

svojom osnovom obuhvata stab- e da naraste i po nekoliko metara ljiku. Cveta u toku celog leta. u duinu. Listovi su joj srcoliki ili Plod je duguljasto-krukolika au- jajoliko-duguljasti. Cvetovi su sitni, ra veliine naprstka. ljubiasti; cveta u toku celog leta. Veoma je rasprostranjena biljka Plod je crvena jajoliko-duguljasta u celoj naoj zemlji. Raste po na- bobica duga 1 cm. putenim mestima u nizini i u Biljka je rasprostranjena u celoj brdskim predelima. naoj zemlji, a raste na vlanijim Cela biljka je neprijatnog mirisa i mestima, esto u znatnom broju. nagorkog ljutkastog ukusa. VeoCela biljka je kodljiva, a u veoj ma je otrovna. Listovi i ostali njeni meri uzeta moe da izazove i ozbiljdelovi ne lie ni na jednu jestivu nija trovanja, slino kao od bunike. biljnu vrstu, te pri paljivom sa- Listovi nisu slini nijednoj upokupljanju ne postoji opasnost da se trebljivoj samonikloj biljci, ali plozameni sa nekom drugom jestivom dovi mogu u izvesnoj meri da podbiljkom. seaju na plodove jestive utike ili 4. P A S K V IC A Solanum dulcaimirike (Berberis vulgaris). Meumara, porodica Solanaceae po- tim, ove dve biljke ne rastu na monice (razvodnik, razhodnjak, istim niti na slinim stanitima, a timbolja, grenka, slahica; sl. 102). utika je dosta visok i razvijen Polubunasta biljka, povijua. Mo- drvenasti bun, te se, ako se to ima u vidu, njihovi plodovi ne mogu zameniti. Osim toga, plod utike je izrazito nakiseo, dok je plod paskvice slatkasto-nagorak (to se ogleda i u naunom imenu ove biljke; dulcamara znai slatko-nagorak). 5. C e m e r i k a 1Veratrum album, porodica Liliaceae ljiljani (bela emerika, prestrelen, zavlani koren; sl. 103). Opis ove biljke, odnosno njenih listova, dat je pri opisivanju jestive samonikle biljke sremu Allium ursinum (videti jestivu biljku br. 155), gde je ukazano na razlike izmeu upotrebljivih listova sremua i otrovnih listova emerike. 6. U R E V A K Convallaria majalis, porodica Liliaceae ljiljani (urica; sl. 104). Opis i ove biljke dat je ukratko prilikom opisivanja Sl. 102. Paskvica Solanum dulcamara sremua Allium ursinum (videti

O TR O VN E ILI K O D L JIV E B IL JK E

Sl.

103.

em erika

Veratrum album

Sl. 104. urevak Convallaria majalis

jestivu biljku broj 155), gde je ukazano na razlike upotrebljivih listova sremua i otrovnih listova urevka. Treba ukazati jo i na to da urevak ima plod kao sitnu crvenu bobicu, koja moe da izgleda privlano i da navede nepoznavaoca da je upotrebi. Ovaj plod je, meutim, otrovan i ne treba da se koristi ni na koji nain. 7. JE D I Aconitum napellus, porodica Ranunculaceae ljuti (jedi, nalep, klobui, preobjedna, oveljek; sl. 105). Viegodinja zeljasta biljka, veoma lepa, visoka do 1 1,5 m, sa jako perastim listovima i veoma lepim ljubiastim cvetovima. Raste u planinskim predelima po livadama, proplancima, na proreenim umskim mestima i sl., a dota se gaji i kao ukrasna biljka.

O T R O V N E ILI K O D LJIV E B IL JK E

Cela biljka je kodljiva, a u veoj koliini uzeta moe da bude i otrovna. Ne lii ni na jednu jestivu biljnu vrstu, ali su bobice veoma primamljive, te se esto deca i drugi posetioci uma prevare te ih beru i jedu. Zato treba obratiti panju na celu biljku, a ne samo na bobice. 9. V R A N IN O OKO Paris quadrifolia, porodica Liliaceae ljiljani (petrov krst, kruevac, krstac, krujaa jagoda, hudoglidje; sl. 107). Zeljasta biljka, koja naraste u visinu do 30 cm. U gornjem delu stabljike nalaze se etiri (veoma retko 56) pravilno rasporeena lista, koji stoje u prljenu. U sredini se nalazi jedan cvet zelenkaste boje na dugakoj peteljci. Plod je Sl. 105. Jedi Aconitum napdim crno-modra bobica, a po veliini i obliku prilino lii na krupniju Cela biljka je veoma otrovna, ali borovnicu. ni po jednom svom delu ne lii na neku od jesvih biljnih vrsta, te pri paljivom skupljanju ne postoji opasnost da se zameni sa nekom upotrebljivom biljkom. 8. H A JD U K A O P U T A Daphne me^ereum, porodica Thjmeleaceae hajduke opute (vuja oputa, vuja lika, meec, volnik; sl. 106). Mali bun, dosta razgranat, naraste u visinu do 1 m. Lista posle cvetanja malim zelenim listovima. Cveta rano u prolee, esto jo po snegu; cvetovi su veoma lepi, ruiasto-ljubiasti, bez peteljke i gusto su poredani svuda oko cvetne granice; veoma su prijatnog mirisa. Plod je okrugla bobica, veliine graka, jasnocrvene boje kad sazri. Raste esto u meovitim S1 Io6. _ H ajduka oPu,a - Daphm umama u celoj naoj zemlji. m e^reum
104

O TR O VN E ILI K O D L JIV E B IL JK E

Sl. 107. Vranino oko Paris quadrifolia

Sl. 108. Kozlac Arum maculatum

Rasprostranjena je skoro u celoj naoj zemlji, a raste u meovitim umama brdskih i planinskih predela. Svi delovi biljke su otrovni, a naroito bobica. Kako bobica moe da podsed na neke jestivne plodove (na primer na borovnicu mada je sjajna, dok su borovnice prevuene lakim pepeljkom), treba obratiti panju na oblik cele biljke da bi se izbegla zabuna. 10. K O Z L A C Arum maculatum, porodica Araceae kpzlaci (majasil, zakozlik, zminec, kanik, trkovec; sl. 108). Viegodinja zeljasta biljka, sa tamnozelenim listovima strelastog oblika, esto sa tamnim mrljama po povrini. Cvetovi su karakteristini, u obliku debelog klasa (klipa) sa oveom listolikom tuluskom, a zavravaju

se golom, razliito obojenom izraslinom. Koren je zadebljao, krtolast. Plod sainjava vie bobica crvene boje grupisanih pri vrhu cvetne stabljike (sl. 109). Rasprostranjen je skoro u celoj naoj zemlji, od pobra pa dosta visoko u planine, a raste po umama, meu bunjem, uvek na dobroj, humoznoj zemlji. Cela biljka je kodljiva. Po ukusu pali u ustima, isprva slabo, a naknadno mnogo jae. Meutim, kuvanjem i suenjem biljka gubi kodljive sastojke i postaje upotrebljiva. To je znaajno u odnosu na mesnati koren, koji sadri dosta hranljivih materija (skroba), te moe da se upotrebi za jelo sam ili u meavini sa drugim skrobnim sirovinama. Treba obratiti panju da se listovi kozlaca ne beru zajedno sa listovi105

O TR O V N E ILI K O D LJIV E B I L J K E

ime: orlovi nokti), bele, ruiaste* ukaste ili crvene boje. Plod im je bobica, jednostruka ili dvostruka, crvene ili crne boje. Cvetaju s prolea, a zru u leto i ranu jesen. Bobice su dosta privlane, pa se deava da ih neupueni beru i jedu; one, meutim, nisu jestive, ve su od veine vrsta kodljive, dok od nekih, naroito ako su uzete u veoj koliini, mogu da izazovu i ozbiljne poremeaje. U nas rastu sledee vrste: O R L O V I N O K T I Lonicera caprifolium (kozja krv, orlovnjak, orlovi nohtje). Puzavica, koja raste u toplijim, svetlijim umama i umarcima brdskih predela skoro u celoj naoj zemlji. Cvetovi se javljaju u cvastima u Sl. 109. Kozlac Arum maculatum, zreo plod prljenovima du gornjeg dela stabljika, boje su ukastobele, a spolja imaju crvenkasti preliv; plod je ma sremua ( Allium ursinum soan, sjajan, crvene boje; po vie jestiva biljka br. 164), poto se ove bobica bez peteljke stisnuto je u dve vrste esto nalaze blizu. Za- pazuhu listova. Skoro je nekodbuna je nepoeljna, jer sremu moe ljiva. C R V E N O P A S JE G R O E da se jede i presan, te bi nepanjom Lonicera xylosteum (brzolist, plomogao da se uzme i koji list od kozlaca zato treba obratiti panju toplet, roievje; sl. 110). Zbun, na oblik listova, koji se znatno koji raste po svetlim umama viih razlikuju, pa se stoga po njima brdskih i planinskih predela u skoro celoj naoj zemlji. Cvetovi su blemogu lako da raspoznaju. douti i javljaju se po dva u pazuhu 11 . K O Z JA K R V IL I O R L O V I N O K T I vrste roda Lonicera, listova; plod je soan, tamnocrveporodica Caprifoliaceae kozo- ne boje, po dve bobice na zajedkrvine (kozokrvina, pasje groe). nikoj peteljci. kodljive su. P L A N IN S K O P A S JE G R O To su bunovi ili puzavice, koje rastu po celoj naoj zemlji, posebno E Lonicera alpigena (stokoa, po brdskim i planinskim predelima, tikvi, crno pasje groe; sl. m ) . a ima ih i u primorju. Odlikuju se bun, koji raste po umama viih i lepim, sitnim ili neto krupnijim visokoplaninskih predela u veem cvetovima neobinog oblika, koji delu nae zemlje. Cvetovi su tampodseaju na orlove kande (otuda nocrvene boje, plod je soan, crven,
106

O T R O V N E ILI K O D LJIV E B IL JK E

sjajan i ima po dve bobice na zajednikoj peteljci. Smatra se otrovnim. C R N O P A S JE G R O E Lonicera nigra (sl. 1 1 2). Zbun, koji raste u umama niih planinskih i planinskih predela u veem delu nae zemlje. Cvetovi su beli ili ruiasti, a bobice crne i nalaze se po dve na jednoj peteljci. Nisu jestive. Osim opisanih vrsta, u nas se javljaju jo: lep ljiva kozokrvina (Loniceraglutinosa) u primorju (bunasta, cvetovi ruiasti bobice cr-

Sl.

iio.

Crveno pasje groe Lonicera xylosteum

Sl. 112 . Crno pasje groe Lonicera nigra

Sl.

iii.

Planinsko pasje Lonicera alpigena

groc

IO7

O TR O V N E ILI K O D LJIV E B IL JK E

vene); modri kozolist (Lonicera se time to najpre cveta u jesen coerulea) u zapadnim delovima na- (poev od avgusta meseca) lepim e zemlje (bunast, cvetovi ukas- pojedinanim krupnim cvetovima tobeli, bobice crne); zim zelena levkastog oblika i ruliaste boje, kozokrvina (Lonicera implexa) u : koji izbijaju pravo iz zemlje, a lisprimorju (puzavica, listovi koasti, tovi izbijaju tek narednog prolea. sjajni); m editeranski orlovi nokti Listovi su svi prizemni, izbijaju (Lonicera etrusca) u delovima Hr- pravo iz zemlje, bez lisne drke, vatske, Crne Gore i Makedonije dugaki su 15 do 35 cm, a iroki (puzavica, cvetovi ukastobeli) i 3 do 5 cm, pri vrhu su iljati i malo kozjaina (Lonicera periclymenum) uvrnuti, sjajni, sa finim lisnim u toplijim delovima nae zemlje nervima du celog lista. Pod zem(cvetovi ukastobeliasti, bobice ljom se nalazi lukovica, velika 2 do crvene). Plodovi svih ovih vrsta 3 cm. Rasprostranjen je skoro u celoj smatraju se nejestivim. naoj zemlji, a raste po sveim i 12. M R A Z O V A C Colchicum autumnale, porodica Liliaceae lji- vlanim Hvadama i travnjacima, od ljani (mrazovka, jesenji kaun, jese- nizina do viih planina, esto u nji voak, brndua, uivec; sl. 1 1 3). velikom mnotvu. Cela biljka sadri otrovni sastoViegodinja zeljasta biljka, koja naraste do 30 cm u visinu. Odlikuje jak kolhicin i kodljiva je za oveka i za ivotinje. Toptuno neupueni skuplja mogao bi lie mrazovca da zameni sa liem sremua ili zelja. Sremu, meutim, nikad ne raste na livadi, ve u umi listovi mu jako miriu na luk. Listovi zelja imaju dobro izraenu lisnu drku, manje su sjajni i na njima se dobro vidi jako razgranata mrea lisnih nerava, dok listovi mrazovca nemaju drku, a nervi su fini i pruaju se samo uzdu celog lista. 13. K U K U T A Conium maculatum, porodica Umbelliferae titare (velika kakuta, buumi, mije zelje; sl. 114). Dvogodinja zeljasta biljka, koja moe da naraste i preko oveije visine. Stabljika je jako razgranata, iznutra uplja i posuta plaviastim pepeljkom, a u donjim delovima se po njoj nalaze smeocrvene pege. Stitasta cvast sastavn j, _ Mrazovac Colchicnm autnrnruile ljena je od po 12 do 20 krakova, na
108

O TR O VN E ILI K O D L JIV E B IL JK E

Sl.

114.

Kukuta

Conium maculatum

kojima se nalazi velik broj sitnih belih cvetova. Rasprostranjana je po celoj naoj zemlji, od nizina pa do viih brda, a raste u blizini naselja, po zaputenim mestima, ukraj ograda, na ruevinama po bunjitima i na slinim mestima. Svi delovi kukute su veoma neprijatnog mirisa (mirie na mieve; otuda i neka od njenih narodnih imena) i sadri otrovne sastojke. Listovi kukute mogu da lie na neke od jestivih vrsta biljaka iz porodice titara, ali malo paljiviji skuplja moe lako da uoi raziku jer, dok sve druge vrste imaju prijatan zainski miris, miris kukute je veoma neprijatan, a njegova .stabljika je, za razliku od drugih, pegava.

IV . GLJIVE (PEURKE, GOBE)

Gljive (peurke, gobe) razlikuju uzduno-rebraste glavice sa valjse od zeljastih biljaka po tome to kastom ili uzduno-rebrastom upsu kalorinije i bogatije belane- ljom drkom, braniave povrine. 2. G L JI V E , P E C U R K E , GOvinama, a donekle mogu da zamene i mesnu hranu. Da bi bile svarljivije B E u uem smislu, imaju eir i treba ih dobro prokuvati, ispei ili ispriti. Spremaju se za jelo na razne naine (v. Pripremanje jela od gljiva). Gljive mogu da se nau tako rei svuda: po umama, gde ima nagomilanog opalog lia, oborenih i trulih stabala, panjeva, grana ili gustog pokrivaa od mahovine, po panjacima, livadama, parkovima. One trae vlagu i zato ih uvek ima vie na zaklonjenim terenima, proplancima i sl. nego na strmijim padinama u umama sa gustim podmlatkom ili jako proreenim u kojima na tlu ima mnotvo zeljastih biljaka. Meovite ume etinara i liara bogatije su gljivama nego iste liarske ili etinarske. Ima ih od prolea do kasne jeseni, a najvie poetkom jeseni. Po obliku i gradi razlikuju se sledee grupe gljiva: i. SM R C I I H R C I (sl. i i 6, 117, 118), imaju jako naborane ili Sl. 11 5 . Karakteristike gljiva
IIO

^ G L JIV E (PEURKE, GOBE)

drku. Meu njima razlikuju se ku drku, a ispod eira retke nabore, koji silaze niz drku. dve grupe (sl. 115): 4. P U H A R E , pranice (sl. 141) prva grupa na donjoj strani su okruglasto-krukolike, a kad eira ima listie (lamele; sl. 11 5); druga grupa na donjoj strani sazru, ceo sadraj im se pretvara u prah. eira ima cevice (sl 115). Najvanije vrste gljiva iz prve 5. K O R A L K E , capice ili grive grupe su: rudnjae, redue, zakice, (sl. 142) su bez eira. Iz kratke mlenice, prstenke, mastiljavke i drke veoma se gusto granaju te lie na korale. pupavke. 6. B A B J E U VO (sl. 143) lii U grupu gljiva sa cevicama spana plitku aicu nepravilnog oblika daju vrganii i kripavci. 3. L IS IC IC E , lisiarke, lisike privrenu dnom za podlogu. (sl. 140) imaju levkast eir, krat-

J E S T IV E G L J I V E
s m r Cc i i h r Cc i

1. S M R C I Morchella (sl. 116). eir im je okruglast ili valjkasto-kupast, uzduno naboran, smee boje. Drka beliasta, uplja. Veoma su lomljivi. Ima ih vie vrsta i svi su jestivi. Javljaju se u prolee u niskoj travi u proredenim umama od oko 300 do 1000 m nadmorske visine u veem delu nae zemlje. 2. H R C I Gjromitra (sl. 117). eir im je vijugavo naboran i kao votan, ali veoma krt i lomljiv, kestenjaste boje. Drka je uzdu rebrasta i upljikava. Svi su jestivi. Javljaju se u prolee na ivicama uma i proplancima od niih brda do oko 1200 m nadmorske visine u veem delu nae zemlje. 3. J S E N J I H R C I Helvella (sl. 118). Seir im je krpasto uvijen, bele, smee ili mrke boje na beloj

Sl.

116 .

Kupasti sm rak conica

Morchella

Sl. 117 . Hrak Gyromitra esculenta III

G L JI V E (PEURKE, GOBE)

SI. i i 8. V elik i hrak Helvella gigantea

drci koja je uzdu rebrasto' izbrazdana. Svi su jestivi. Javljaju se u jesen u retkim liarskim i etinarskim umama od oko 300 do preko 1000 m nadmorske visine u veem delu nae zemlje. Sve vrste smraka i hraka se jedu samo peene, pr^ene ili kuvane, jer sirove izazivaju eludano-crevne poremeaje.
PEURKE SA LISTIIMA

imaju najpre okruglast, a kasnije zaravnjen eir, preteno bele boje. Listii s donje strane eira su u mladih rudnjaa beli, ubrzo postaju ruiasti, to se gljiva vie razvija sve su tamniji, a kad eir postaje ravan, oni su tamnokafene boje. U gornjem delu drke nalazi se smeurana uska ogrlica. Meso je bele boje, a kad se prelomi, ranije ili kasnije porumeni ili pouti. Najee se nalaze na ubrenim livadama, a ima ih i u niim i brdskim svetlijim umama. Jestive su. 2. R E D U E Tricholoma (kruoliske, kolobarnice). Sve gljive ovog roda imaju pod eirom bele listie koji su u blizini drke izbo-

1 R U D N JA E Psaliota (kaluerke, peurke, ampinjoni, kukmaki; sl. 119). Sve vrste ovog roda

Sl. 119 . R udnjaa Psaliota campestris

Sl. 120.
112

urevka Tricholoma georgii

G L JIV E (PEU RKE, G O BE)

eni a kod same drke jako sueni. Najee se nalaze sledee vrste: a) urevka Tricholoma georgii (redua, urevaa, ranka, brusenca, risanca, jurjevka; sl. 120). Listii pod eirom su veoma gusti, a itava gljiva mirie na brano. Javlja se od prolea na ivicama uma u travi i ispod umaraka do visine od oko 1000 m, esto u velikoj koliini, pri emu preurke sainjavaju iroki krug (vilino kolo). Ima je u skoro celoj naoj zemlji. Moe se jesti i presna. b) Pepeljasta redua Tricholoma terreum (prstena kolobarnica; s l 121). Povrina eira je vlasasta sa kratkim upercima, koji su nakostreeni ili polegli. Listii su u mladih redua beli, a kasnije postaju sivkasti. Javlja se u veem delu nae zemlje u etinarskim umama, naroito borovim, od nizine pa do preko 1000 m nadmorske visine.

SL I2oa ,lrevka T riM o m a georgu c) Sivka Tricholoma scalpturatum i Tr. portzntosum (sl. 122). U prve je eir bronzane boje, po kome se nalaze prilegla vlakna iste boje, a listii su beli, dok kasnije postaju po ivici uti. Raste po bukovima umama. U druge eir je sive boje sa ljubiastim

, Sl. 12 1. Pepeljasta redua Tricholoma terreum

113

G L JIV E (PEURKE, GOBE)

SI. 122. Sivka Tricholoma portentosum

prelivom i ljigav, a po njemu su od sl. 123). Kada je mlada ljubiaste je sredine ka obodu polegli prameno- boje, a sa starou ova boja bledi i vi crnih vlakana. Javlja se u eti- mestimino je okoladasto-mrka. narskim umama. Obe vrste mi- Seir je mesnat, u mladosti sa podvijenim rubom, koji se kasnije riu na brano. ispravi. Javlja se najvie u itim d) M odrikaa Tricholoma nudum (vijoliasta kolobarnica; liarskim umama, neto manje u meovitim, a najmanje u istim etinarskim umama od oko 500 do 1300 m, u skoro celoj naoj zemlji, sem primorskog kra. 3. Z E K IC E Russula (Golobice; sl. 124, 125). Ove gljive imaju eir ivih boja (crvene, ljubiaste, ute, zelene i dr.), Hstii ispod eira ne dopiru do drke, nemaju mlenog soka, svi njihovi delovi su krti i veoma lomljivi. Ima ih vei broj vrsta, koje se razlikuju po boji eira i listia. Sve su jestive, sem onih koje su, kad se presne %agri%uygorke ili Ijute. Gorkog Sl. 123. Modrikaa Tricboloma
114

G L JIV E (PEURKE, GOBE)

ukusa je i otrovna zekica bljuvara koji pri najmanjoj povredi gljive Russula emetica (bljuvna golo- curi u kapljicama. Krte su i lombica), iji je eir od svetloruiaste ljive, ali znatno manje od zekica. do jarkocrvene boje. Zbog toga Ima ih vie vrsta, koje se razlikuju treba odbaciti sve ^ekice gorkog ili po boji mesa i mlenog soka. Po Ijutog ukusa. Zekice su dosta este ukusu mogu biti blage, paprene ili i mogu da se nalaze u veoj koliini gorke. Nema otrovnih vrsta. Sve u svim umama do visine od oko su jestive, sem onih koje su gorke. 1500 m, a neke i do 2000 m, i to U nas su najpoznatije: rujnica skoro u celoj naoj zemlji. (Lactarius^ deliciosus) i pipernjaa 4. M L E N IC E Lactarius(Lactariuspiperatus)9 koja je ljutka(sl. 126, 127). eir im je preteno stog ukusa. Mlenice su dosta prljavobeo do bledosme. Listii este i mogu da se nalaze u veoj ispod eira ne dopiru do drke. koliini u svim umama do oko Sve vrste imaju u svim delovima 1500 m, & neke ak i do blizu mleni sok (bezbojan, beo, u- 2000 m, i to skoro u celoj naoj kast, narandast, ljubiast, zelen), zemlji.

Sl. 124. Zekica Russula virescens

G L JIV E (PEURKE, GOBE)

SI. 125. Ljubiasto-zelenkasta zekica Russula cyanoxantba

5. P R S T E N K E Lepiota (sunanice, jesenke, denikarice; sl. 128, 129). U svih vrsta drka se lako odvaja od eira kao i2 nekog leita. Listii ispod eira ne dopiru do drke i beliaste su boje. U gornjem delu drke u razvijenijih primeraka nalazi se krpasta ogrlica kao slabo privren pomian prsten. Veina vrsta na gornjoj povrini eira, koja je beliasta, ima tamnomrke Ijuspe. Ima ih vie vrsta, medu kojima vclikih sa dugakom drkom (20 do 40 cm), srednje veliine (10 do 15 cm), i Sl.
116

126.

Rujnica

Lactarius deliciosus

G L JIV E (PE U R K E , G O BE)

Sl.

127.

Ljuta mlenica piperatus

Lactarius Sl. 128. Prtenka ili sunanica Lepiota procera, jo nerazvijena

malih (ispod 5 cm). Sve su jestive, sem malih, meu kojima ima 1 kodljivih vrsta. Prstenke se nalaze u svetlijim umama, po livadama i travnjacima, ubrovitim mestima i sl. od oko 300 do 1200 m nadmorske visine. 6. M A S T IL JA V K E Coprinus (jarii, kaljerci, tintnice, gospe). Sve vrste ovog roda su nene i

kratkog veka. Ubrzo poto im se eiri otvore, listii se razmekaju i preu u crnu tenost, koja moe da se upotrebi kao mastilo. Javljaju se na zaputenim mestima dosta dubrevitim, najee u zbijenim skupinama od po desetak i vie primeraka, od nizina do preko 1200 m u skoro celoj naoj zemlji. Najznaajnije su dve vee vrste, i to:

Sl. 129. Prstenka Lepiota procera7po tp u n o razvijena

117

G L JI V E (PEURKE, GOBE)

Sl. 130. Pravi jari Coprinus comatus

a) Pravi jarii Coprinus comatus (sl. 130), koji su vei, izdueno-jajasti, beliasti do bledo-ukasti, iji se eir korui u izduene ljuspaste pramenaste uperke; b) Sivi jarii Coprinus atramentarius (sl. 131), koji je neto manji, vie-manje okruglastog e- S l . 1 3 1 . Sivi jari Coprinus atramentarius ira i sivkaste boje. Obe vrste su jestive dok im listii ne pocrne (ne pomastiljave), s tim to se uz jelo spravljeno od t e li a s h e \ m rlje druge vrste ne smeju piti alkoholna (n isu o b a v e z n e ' pia, jer su tada kodljive. b e li l i s K i 7. P U P A V K E Amanita (musui-tnjica/ nice). Ima ih vie vrsta. Meu njima nala^e se nae najotrovnije gljive, pa ih treba dobro upoznati i za jelo koristiti samo one jestive vrste koje se lako ra^likuju od otrovnih. Ko dobro ne ra^likuje jestive od otrovnih vrsti pupavki, neka ih uopte ne koristi. Ceo rod pupavki raspoznaje se po dva osnovna znaka (sl. 132). u gornjem delu drke, ispod eira, imaju ostatak jedne opne u obliku male naborane suknjice\ Sl. 132. Osnovni znaci raspoznavanja donji kraj drke je zadebljao i pupavki ( Amanita)
Il8

G L JIV E (PEURKE, GOBE)

b) Biserka Amanita ruusaen je u vreicu, koja predstavlja ostatak opne kojom je gljiva bescens (bisernica; sl. 134). Seir i bila obavijena dok je bila mlada. drka su smee boje, koja moe da U nekih vrsta vreica je srasla sa pree i u bledu. Po povrini eira drkom i njeni vidljivi ostaci su u kru^no su kao biseri rasporeene tavidu Ijuspi ili o^iljaka kru^no ras- kaste i Ijuspaste krpice od ostatka opne. Suknjica je bela, a ^adebporedeni. Najpoznatije jestive pupavke u Ijanje drke je p ri osnovi pokriveno nas su: blagva, biserka i pisana Ijuspastim i bradaviastim ostacima noniarka. vreice. Jedna od najkarakteristinijih osobina je vinsko-crvenkasta a) B lagva Amanita caesarea (jajara, karelj; sl. 133). Odlikuje se boja mesa, po emu se jasno razlikuje sjajnim eirom crveno-narandas- od svih ostalih pupavki, a posebno te boje bez krpastih belih ostataka od panterovke, s kojom inae ima opne, koji je po ivici eljasto- dosta slinosti. Biserku treba skup- rebrast. Listii pod eirom i drka Ijati tek kad se dobro uoe sve ra^like su %ute boje. U gornjem delu drke od otrovnih vrsta. Poinje da se javlja ima %utu suknjicu. Vreica je bela i u veem broju ve u maju u liarnajvea od svih pupavki. Meso je skim, a kasnije i u etinarskim ubledo rumeno. Javlja se najee u mama, od niskih brda pa sve do junu mesecu.na toplijim prisojnim blizu 1500 m nadmorske visine, u veem delu nae zemlje. mestima.

Sl. 133. Blagva Amanita caesarea

Sl. 134. Biserka Amanita rubescens

IX9

G L JI V E (PEURKE, GOBE)

poprenom preseku snenobele boje. im ponu iznutra da ute, nisu upotrebljive za jelo. Ima ih svuda: po livadama, panjacima i u svim umama. Prve se javljaju krajem prolea i poetkom leta, a naroito mnogo ih ima leti posle svake vee kie.
Sl. 139. kripavac Poljporus squamosus

KORALKE RAMARIA

Koralaste gljive (grive; sl. 142) cama uto, prijatnog mirisa. Javlja su jednoline boje, a sa starou se od prolea do jeseni, a najvie u jako poblede. Ramaria cinerea je mesecu junu, kad je vlano i toplo. Rastu obino u grupama u travi, mahom u etinarskim i bukovim umama. Jestive su i mogu da se spravljaju na razne naine i da se konzerviu.
PUHARE GASTERO M YCETES

Sve puhare (pranice; sl. 141) imaju oblik vreice ili su jajolike i nemaju eira ni drke. Unutranjost im je ispunjena belim mesom, koje sazrevanjem gljive prelazi u prah smede boje. Sve puhare su jesdve dok su mlade, kad su na
Sl. 140. L isiica ili lisiarka Cantharellus cibarius

Sl. 14 1. Puhara Bovila nigrescens Sl. 142. Koralka Ramaria ( Clavaria) flava

I 22

G L JI V E (PEURKE, GOBE)

siva, R. botrjtis je smea sa ljubiasto-crvenkastim drkama, R . aurea je zlatno uta, R. flava je iita, R. formosa je narandasta sa utim vrcima granica. Sve koralaste gljive su jestive, samo Ramaria formosa moe da izazove laki proliv. Koralkama su sline one vrste gljiva koje rastu na stablima i esto dostiu do nekoliko kilograma, a takoe su jestive.

BABJE UVO AURANTIA

PEZIZA

Sl.

144.

Zelena pupavka phalloides

A manita

Oblika je nepravilne plitke ai- ove grupe mogu imati crvenu, nace privrene dnom za podlogu randastu bledoljubiastu ili sivu (sl. 143). Krta je i jestiva. Gljive boju. O TRO VN E G L JIV E Uslovno otrovni su smrci i U naoj zemlji ima svega nekohrci (ako se jedu presni). liko vrsta otrovnih gljiva: otrovne pupavke; OTROVNE PUPAVKE bljuvara; (Amanita) imaju sve osnovne ka ludara; rakteristike pupavki (v. str. 118): olovasta rudoliska. bele listie, suknjicu, vreicu i belo meso na preseku. To su najBabje uvo Pe^i^a aurantia otrovnije gljive. Ima ih nekoliko vrsta: a) Zelena pupavka Amanita phalloides (zelena munica) je najotrovnija gljiva. Izaziva smrtonosna trovanja. Ima sledee odlike (sl. 144); eir je blede ukasto-maslinaste boje, koja je mestimino pojaana u vidu zrakastih pramenova. Ponekad nosi ostatke opne u vidu beliastih pegica (krpica); listii beli, meso takode;
I 23

G L JIV E (PEURKE, GOBE)

Bela pupavka Amanita verna

Muhara Amanita muscaria

Panterovka Amanita pantherina

na drci je suknjica; osnova drke usaena je u vreicu; b) Bela pupavka Amanita verna (bela muharca; sl. 145) takode izaziva smrtonosna trovanja. Ima iste odlike kao zelena pupavka s tom razlikom to joj je eir bele boje; c) ukasta pupavka Amanita citrina (citronasto rumena munica) ima sve karakteristike otrovnih pupavki, a eir joj je ukaste boje kao limun; d) Muhara Amanita mmcaria (muhomora, rdea munica; sl. 146) ima crven eir po kome su razasuti takasti ili krpasti ostaci opne prljavobele boje. Listii i meso su beli. U gornjem delu drke je suknjica, a na zadebljalom donjem delu od ostataka vreice. ima vie prstenova sastavljenih kao brojanice. Manje je otrovna od zelene i bele pupavke. Njoj je slina jestiva pupavka blagva (sl. 133), ali se od nje bitno ralikuje po tome to su joj listii, drka i vreica %ute boje; e) Panterovka Amanita pantherina (pegasta munica; sl. 147) ima eir boje lenika, koji je na temenu tamniji. Beliaste krpice, kao ostaci opne, rasute su bez reda po eiru, iji je obod eljasto-rebrast. Listii i meso su beli. Ostatak vreice pri psnovi drke ima kao odseenu iroku ivicu, a iznad nje je drka opasana podebljim spiralnim ovijutkom, koji u ove vrste zamenjuje suknjicu. Panterovki je slina jestiva pupavka biserka (sl. 134), pa treba paziti da se ne zamene. Najvanija razlika

124

G L JIV .E (PEURKE, GOBE )

izmedu njih je u tome to meso biserke ima vinskocrvenkastu boju a panterovkino meso je belo. B L JU V A R A Russula emetica (bljuvna golobica; sl. 148). Jedina otrovna zekica (golobica), koja izaziva eludano-crevne poremeaje sa povraanjem. Razlikuje se od jestivih vrsta po boji eira, koja ide od svetloru^iaste do jarkocrvene boje, i po gorkoljutom ukusu. L U D A R A Boletus satanas (vraji goban; sl. 149). Jedina otrovna vrsta vrganja. Ima sledee osnovne znake raspoznavanja: a) gornja povrina eira je sivo-beliasta; b) donja strana eira (cevice) je crvena; c) drka je zdepasta i ukasta u gornjem delu, a crvena u donjem delu, sa crvenkastom mreastom arom; d) meso je beliasto, a na mestu gde se prelomi ili presee polakb poplavi. Ima i jestivih vrsta vrganja u kojih se moe nai poneko od obeleja koje ima ludara, ali ni u jedne vrste nisu zastupljena istovremeno sva navedena obeleja. Tako, crvena donja strana eira, koja je najkarakteristiniji znak u ludare, nalazi se i u nekih jestivih vrganja, ali one nemaju druge navedene znake. Na primer, slina ludari je kovara (noroglavka) Beletus luridus (sl. 138), koja je dobra za jelo, ima, takoe, crvenu donju stranu eira, na drci crvenu mreastu aru i meso joj na presek brzo poplavi, ali, za razliku od ludare, gornja strana eira je kestenjaste ili crven-

Sl. 148. Bljuvara Russula emetica

Sl. 149. Ludara Boletus satanas

kastomrke boje a ne sivobeliaste kao u ludare. O LO V ASTA R U D O L IS K A (Entoloma lividum, velika rdeelistka; sl. 150). Ima vrst, na sredini malo ispupen eir, irok 7 do 20 cm sivkastosmede, plavosive ili prljavoute boje, najee gladak, ali katkada i sa uraslim uskim ljuspicama po povrini. Listii su riajpre beliastouti, a kasnije tamnijeuti ili boje mesa. Drka je dugaka 6 do 12 cm, u donjem delu je zadebljala, po povrini pomalo vlakna125

G L J I V E (PE U RK E , G O BE)

Javlja se od maja do septembra u liarskim umama, naroito hrastovim na manjim proplancima ili rubom ume, na glinovitom zemljitu. U nas je srazmerno retka. Otrovna je, ali je retko smrtonosna. Nepaljivi skuplja mogao bi da je uzme, smatrajui je za neku od rudnjaa (umsku rudnjau), neku od manjih prstenki ili urevku. Meutim, razlike su veoma jasne: rudnjae i prstenke imaju karakteristian prsten u gornjem delu drke, dok ga olovasta rudoliska nema, imaju vrlo prijatan miris i ne miriu na brano; durevka mirie na brano, ali je manja i listii su joj beliasti ili sivkasti i nijedna od ove tri vrste ne mirie i nema ukus na rotkvu.
Sl. 150. Olovasta rudoliska lividum Entoloma

sta, beliasta, sa primetnim uzdunim slabo lebastim brazdama, vrsta je, iznutra ispoetka ispunjena sunerastom sri a kasnije uplja. Meso gljive je belo, miris i ukus su prilino neprijatni i donekle podseaju na sve^e brano i rotkvu.

S M R C C I I H R C I Morchella, Gjromitra , Helvella (sl. 116 , 117 , 118). Mogu da izazovu eludano-crevne poremeaje samo kad se jedu presni. Kuvanjem, prenjem ili peenjem uklanja se i unitava helvelna kiselina, koja izaziva ove poremeaje.

M E R E K O JIM A SE

SP R E A V A T R O V A N JE G L JIV A M A Da bi se spreila trovanja gljivama, neophodno je pridravati se sledeih mera: 1. Dobro upoznati znake po kojim a se raspoznaju otrovne gljive. Pri branju gljiva obratiti panju na ove znake za otkrivanje: P U P A V K I: 1. beli listii ispod eira; 2. belo meso; 3. opna u vidu naborane suknjice u gor-

Trovanja nastaju kad se jedu otrovne gljive. Ali, i jela spremljena od jestivih gljiva mogu da izazovu eludano-crevne poremeajc ako su pripremljena stajala nckoliko aova na toplom mcstu prc upotrebe (omogucno jc razmnoavanje klica kao i u mesne hranc), ili ako su za pripremu upol rcbljcne prezrele, natrule ili crvljivc gljive.
126

G L J I V E (PEU RKE, G O BE)

njem delu drke i 4. donji deo drke mre^asta ara na drci. Ako se ne zadebljan i usaen u vreicu ije zna razlikovati ludara od jestivih ivice mogu da budu slobodne ili vrganja, sa crvenom donjom strasrasle sa drkom. Jestive gljive nom eira, onda treba odbaciti sve imaju suknjicu, a nemaju vre- vrganje ija je donja strana eira icu ili obratno, ali nemaju istocrvena.

Sl. 15 1. Znaci raspoznavanja. otrovnih pupavki od neotrovnih gljiva sa listiim a

vremeno i suknjicu i vreicu O L O V A S T E R U D O L IS K E : kao to je to sluaj u otrovnih pu- 1. nema prsten u gornjem delu pavki (sl. 151). drke, za razliku od rudnjaa i prstenki; 2. listii su boje mesa: B L JU V A R E : 1. crvenkasti e3. mirie kao rotkva i ima slian ir i 2. gorak ukus. ukus, ali neprijatan. L U D A R E : 1. crvena boja donje 2. Gljive treba brati ^ajedno sa st rane eira, 2. bleda sivobeliasta osnovom drke da bi se moglo utvrdiboja gornje strane eira; 3. crvena ti da li imaju vreicu.
127

3. Pri branju ne treba meati gljive raznih vrsta i odmah se moraju odbaciti sve sumnjive ili otrovne. 4. Odbaciti gljive gorkog ili Ijutog ukusa. 5. Ako meso gljiva na prelomu ili preseku poplavi, pozeleni i slino to nije znak da su gljive otrovne, kao to se pogreno misli. Veliki broj jestivih gljiva ima ovu osobinu, a ba najotrovnije nemaju.

6. Valja pregledati gljive jo jednom pre upotrebe i odbaciti sum~ njive, pre^rele, vodnjikave, natrule ili crvljive. 7. Gljive treba jesti peene, pr^ene ili kuvane. Prvu vodu od kuvanja prosuti. 8. Jelo od gljiva treba jesti odmah, ne uvati ga due na toplom metu, ne ostavljati ga za sledei obrok. 9. Gljive , koje se odmah ne troe treba kon^ervisati suenjem kieljenjem i sl.

V . JE ST IV E D IVLJE IVO TINJE

Kad nema domaih ivotinja, za ishranu se treba koristiti divljim ivotinjama, kao to su ribe, ptice i lovna divlja (zeevi, srne, jeleni, divokoze, divlje svinje). U nedostatku ovih vrsta odlino mogu da poslue za ljudsku ishranu: vukovi, lisice, jazavci, jeevi, veverice, puhovi, tekunice, hrci, slepo kue, kornjae, rakovi, puevi, koljke (morske, rene, barske), abe, zelenbai, zmije, skakavci, mravlje larve, itd. Ova vrsta hrane priprema se za jelo na iste naine kao namirnice dobijene od domaih ivotinja. Pre upotrebe moraju se dobro prokuvati, ispei ili ispr^iti da bi se unistili para^iti ako ih sluajno ima.

Do ove vrste hrane tee se dolazi nego do biljne, pa je neophodno da se zna g'de i kada se moe nai, na koji nain se hvata i kako se upotrebljava za jelo. Ne treba zaboraviti da se ove ivotinjske vrste najee nalaze u umama, rekama, jezerima, barama i oko njih, pa ih tu prvenstveno treba traiti. Tekue i stajae vode bogat su izvor hrane. U njima ili njihovoj okolini mogu se nai znatne koliine riba, koljki, rakova, pueva, aba i zmija. Ovaj ivotinjski svet naroito je razvijen u moru ili pored njega. U umama nalazimo raznu divlja, puhove, veverice, pueve i slino.

S L A T K O V O D N E R IB E U naim tekuim vodama (reke, potoci) i jezerima nalaze se razne vrste riba. U tabeli 2 prikazano je gde i kada ih treba traiti, kako i ime se mogu loviti. Ribe nije lako loviti. Naroito je to teko za one koji tome nisu vini i ako moraju da upotrebe improvi/ovana sredstva. Treba imati u vidu sledeih nekoliko pravila. N A JP O G O D N IJE V R E M E Z A R IB O L O V . Od vrste riba zavisi koje je vreme najpogodnije za lov. Ali, po pravilu, najbolje je loviti pred zoru i u sumrak, neposredno pred oluju i nou kad je meseina. M E S T O R IB O L O V A . Zavisi od vrste vode i doba dana. U brzim reicama i potocima u topli deo
1 29

o i

SLATKOVODNE RIBE
SLATKOVODNE

Red. broj

Naziv

Gde ivi

Gde je treba traiti

Kad je u lovu

Kada miruje

Kada se mresti

Mamac

I I.

2 Potona pastrmka, pastrva . (Trutta fario)

4
Oko lomova i kiada. U zatijima iza brzaka i stenja. U virovima. Pod kamenjem i pod izlokanom obalom. Predvee ispred preiiva i po pliacima Zimi u dubljim vodama, leti u bukovima i preiivima, oko hiadnih izvora Leti u bukovima u brzacima, zimi u virovima. Oko peina i. stenja

iliillS
Ujutru i s veeri. Posle kie i po oblanom.^vremenu. Zimi ceo dan

Primitivna srestva lova

6 Za vreme mresta i po vruini

7
Krajem jeseni

8 Gliste, pe, konjske muve, skakavci, manje abe, blinker, vetaka muica

9
Ruke, skretanje i isuivanje potoia, koevi, udice divizma, nonice

Gornjitokovi planinskih potoka. Brze i hladne reke. Gleerska jezera

R IB E

2.

Mladica . (Salmo hucho)

ill S i

Brze planinske pritoke reke Save i g. tok Ibra, srednji tokovi reka Brze i dublje planinske reke pritoke J. mora i Skad. jezera

Rano i s veeri. Zimi ceo dan. Posie kie Rano i s veeri po mutnom i hiadnom vremenu. Geo dan

Za vreme mresta i po toplom vremenu Zavreme mresta i po vruini

Krajem aprila

Pastrmka, klen, lipljen, mrena, abalj pe, blinker, aba '

Nonice, blinker

3-

Glavatica (Salmo marmoratus)

Prolee

Pastrma, klen ukljeva, skobalj, aba, glista, blinker

Nonice, blinker

* Lipljen (Thjmallus thjmallus) Planinske pritoke Save, Soe, Ibar, Studenica

4
Iza brzaka. Sredina reke. Tok vode

5
Preko celog dana. Leti : predve"e. Zimi oko podne Preko ceiog dana

6 Za vreme mresta i vruine

7
Proiee

8 Skakavci, vodene stonoge, vodene muice

9
Udice

4-

5-

Krkua, brka (Gobio gobio)

Gornji tokovi planinskih potoka

Pod kamenjem i u virovima

Zimi

Prolee

Gliste, hleb

Ruke, udice, isuivanje potoia, ko, divizma, vre Udica, ruke, ko

6.

Mrena (Barbus barbus)

Srednji i donji tokovi brzih aizinskih reka Brze i nizinske reke

Virovi, sredina reke, ljunkovita dna Biie obali oko kamenja

Preko ceiog dana

Zimi

Prolee

Sir, glista, hleb kaamak

1|

Skobalj ( Chondrostoma nasus

Preko celog dana

Kratko vreme zimi

Proiee

Gliste hleb, skakavci, dud, ijiva, trenja

Ruke, ko, divizma, vr~ ke, udica Ruke, ko, di' vizma, vrke, udice

8.

Kien ( Leuciscus cephalus

Brze i bistre pianinske i nizinske reke

Sredina reke oko granja i iomova. Pod obaiom

Preko ceiog dana

Kratko vreme zimi

Prolee

Gliste, hieb, skakavac, dud, ljive, trenja, blinker, v. muica

> H 0 < o o z w 2 5 w

1
tuka

|;S
Toplije iste VO' de obrasle podvodnim biljem. Donji tokovi mirnih reka, bara i movara

IIIIRI?
Na istinama okruenim podvodnim biljem

SLATKOVO DNE

5
Preko ceiog dana

6 Nou

7 Kij,jem zime

III
Manje ribe, blinkeri

9
iana oma, ko, vrke, biinker

9-

(Esox lucius)

RIBE

IO.

Som

(Silurus glanis)

Dubine, virovi oko mostova i topljenih klada. Dunav i njegove pritoke i Vardar

Po virovima i dubinama

Pred ve~ e, cele noi i rano ujutru

Zimi

Krajem prolea

Ribe, abe, kokoja creva, gliste, pijavice

Nonice, blinker, * vrke, udice

11.

Smu

( Lucioperka lucioperka)

Dunav i njegove pritoke. Toplije dublje iste vode

Oko preliva i tokova reka. Nou pored obala i kamenjara

Pred vee, cele noi i rano ujutru

Zimi i preko dana

Prolee

Ribe, blinker

Nonice, biinker, udice

12.

Bandar

(Percafluviatilis)

Mirne, toplije i istije vode. Dunav, njegove pritoke, Vardar. Jezera, vee bare i kanali

Oko podvodnog bilja i pored trske

Ceo dan

Samo pod ledom

Krajem zime i poetkom proiea

G liste, ribice, blinker

Koevi, vrke, blinker, udice

MMz
Prolee

iii
Ko, vrke, udice

I I I

Ameriko some, cvergi ( Amiurus

nebulosus)
14.

Toplije, mirnije vode kanala, bara, pritoke unava

Dubine, virovi

Ceo dan

Zimi

Giiste, parii ribe

Bucov, bolen

Aspius aspius)
(

Dunav i njegove pritoke. Toplije vee vode

Brzaci, prelivi, blie obali i kamenjara

Ceo dan

Zimi

Prolee

Riba, vetake muice, blinker

Blinker

aran, krap

(Cjprinus carpio )

Donji tokovi reka, mirnije vode. Jezera sa muljem. Bare i movare

Dubine, virovi oko podvodnog bilja i trske

Ceo dan

Zimi

Prolee

Gliste, hleb, kukuruz, kaamak

Vrka, ko, udice

16.

jegulja

(Anguilla anguilla)

Mirnije vode, bare, mocvare, jezera, sliv Jadranskog i Jegejskog mora

Dubine oko panjeva i podiokanih obala

Nou

Zimi

Prolee

Gliste, ribe, abe, pijavice

Vrka, ko, udice

SLATKOVO DNE

17-

Crvenperka

(Scardinius erjthrophthalmus)

Mirnije reke, kanali, bare, jezera

Oko vodenog rastinja

Ceo dan

Zimi

Prolee

Gliste,hleb, kaamak

Udice, ko, vrka

R IB E

SLA TK O V O D N E RIBE

dana treba loviti na dubljim mesti- na taj nain lovi pod veim kamema, a predvee i u rano jutro na njem i pod izlokanim obalama. U brzacima oko podvodnih panjeva, srednjim tokovima planinskih popodrivenih obala i bunja koje je toka rukama se love jo i krkue nagnuto nad vodom. Na jezerima pod kamenjem i klenovi (u kaljaza vreme letnjih vruina riba se ma pod obalom). I po ravniarnalazi na veoj dubini, gde je voda skim potocima riba se sa puno ushladnija, a uvee i u rano jutro peha lovi rukama (manjii, kletreba je loviti pored obala, jer se novi, mrene). Pravilo je da se ribolovac uvek rado hrani u plioj vodi. U prolee i poznu jesen ribolov na jezeru je kree uz vodu. Kada se pod rukom obilatiji pored obale u plitkoj oseti riba, treba paljivo ruku krevodi, jer tada riba trai topliju tati du njenog tela i to mirnije, pa je brzo i vrsto uhvatiti nepovodu. V R S T E M A M A C A . Po pravilu, sredno iza krga. Ovako se riba riba grize mamac koji potie iz lovi danju i uglavnom od prolea njene prirodne hrane. Zato pored pa do sredine jeseni, pod kamenjem obale treba potraiti raie, ikru, i u kaljama. b) Skretanje potoka na drugu sitnu ribu, a na obali gliste i insekte. Ulovljenoj ribi treba preg- stranu. Tok planinskog potoia na ledati eludac, da bi se videlo ta je pogodnim mestima moe da se jela, i onda takvu hranu upotreb- skrene. Treba samo nabaciti kaljavati za mamac. Ako nema druge menje, zemlju, granje, oborena hrane, kao mamac moe da poslui debla i na taj nain vodu uputiti utroba ili oi ribe. Kad se upotreb- drugim smerom. Tako se deo poljavaju gliste, udicu treba potpuno toka isprazni i riba ili ostaje na suvu, pokriti. Sitnu ribu valja nabosti na ili se povlai u manje virove. udicu tako da ova proe ispod ki- Odatle se voda izbaci i riba pokupi. c) Isuivan je potoia snegom . me, a pri tom paziti da se kima ne oteti. Vetaki mamci mogu da se Zimi, planinski potoi moe da naprave od paria tkanine svetle se skrene sa svoga toka i da presui boje, perja ili bletavog metala koji ako se u njega nabaca velika kolise isee u obliku insekta ili ribe. ina snega. Dok sneg upija vodu, Pri upotrebi vetakog mamca tre- potoi nizvodno za neko vreme ba paziti na to da on izgleda to presui i riba, a to su obino pasprirodnije, pa ga zato treba vui trmke, ostaje na suvu. Treba je brzo polako, imitirajui pokrete prirod- pokupiti. d) T rovan je divizm om . Za vrenih mamaca. R IB O L O V IM P R O V IZ O V A - me leta i s jeseni, kada je manji N IM S R E D S T V IM A moe da se vodostaj po potocima, riba se sa uspehom moe trovati biljkom diobavlja na nekoliko naina: a) L o v rukam a. Riba se mo-vizmom* Ubere se vea koliina e uloviti i rukama. Po brzim ove biljke zajedno sa cvetovima i planinskim potocima pastrmka se tuca na ravnom kamenu pored
*34

SLA TK O VO D N E RIBE

potoka. Od te istucane i prosto samlevene mase voda pobeli i zapenua. Sva se riba u tome delu oamuti i izlazi na povrinu. Tada se lako hvata rukama. Manja riba obino ugine. Za oveka meso ovih otrovanih i oamuenih riba nije opasno za jelo. Trovanje ribe divizmom dozvoljeno je sam o u krajnoj nudi u ratu, kad se ne moe drugaije doi do hrane. U m irnodopskim uslovim a apsolutno je zabranjeno. e) L o v nou pod svetlom . Krajem prolea, leti i s jeseni, za vreme mranih noi, riba se veoma lako moe loviti pomou jaeg svetla i pomou najobinijih ostiju iskovanih od gvoa ili napravljenih od tvrdog drveta. Dobru ^vetlost baca jaa karbitska lampa, a ako nje nema, moe se loviti depnom baterijskom lampom ili luem. Svetlost treba upraviti na vodu. Lovi se pored obale, jer se veina riba nou dri kraja. Za lov na jezerima potreban je amac. Treba to tie veslati i unjati se ka ribama koje mirno lebde u vodi. f) L o v pom ou vilju k e. Po pastrmskim potocima s jeseni, kada se ova riba mresti, lako se lovi uz pomo svetlosd iz karbidue, baterijske lampe ili lua, i to obinom viljukom ili bilo kakvim primitivnim ostima (sl. 152). Pastrmke koje se mreste prosto su oamuene, tako da im se moe

prii sasvim blizu i lako ih nabosti. Mrest pastrmke traje desetak dana, dok mrest skobalja traje dugo i oni se love u velikim koliinama. g) U bijanje riba kreom ili karbitom . Zimi se riba nalazi u dubinama, virovima i oko potonulih klada i lomova. U nedostatku eksploziva, upotrebljava se obina flaa napunjena karbitom ili negaenim kreom. Ona se baca u vir. Kroz cevicu koja prolazi kroz dobro nabijeni zapua ulazi voda tako da se gasovi u flai vrlo brzo razvijaju, stvara se veliki pritisak i nastaje eskplozija. Riba koja se nalazi u. blizini toga mesta, izlazi na povrinu reke, oamuena ili ubijena ili je docnije voda odbacuje u pliak. Ribolov na ovaj nain dozvoljen je samo u krajnjoj nudi u ratu. U m irnodopskim uslovim a apsolutno je zabranjen. h) Koarenje. Po vodoplavnim terenima oko veih nizinskih reka, leti i s jeseni lovi se korpama, odnosno koevima koji su bez dna. Gazi se po barama u kojima je ostala riba i stalno se nabada koem. Pokrivena riba lako se hvata rukama. Najbolje je ako nekoliko ribolovaca love u grupi. Na ovaj nain mogu se, pored takozvane bele ribe, uloviti i krupne tuke, arani i linjaci. i) V rke (sl. 15$ i 154). Sa uspehom se lovi raznim vrstama

135

S L A T K O V O D N E R IB E

vrki koje su najee napravljene od vrbovog prua. Ovaj primitivan ribolovni alat iz koga uhvaena riba ne moe da izae, svako moe lako da napravi. Vrke se postavljaju du obala reka i jezera, na mestima gde voda otie i istie, po vodoplavnim terenima i uglavnom tamo gde se smatra da se riba kree. Potoke i potoie najbolje je potpuno pregraditi vrka-

Sl. 153. Vrke od vrbovog prua

j) U dice. Najee se upotrebljavaju za ribolov. Ako nema pravih udica, mogu se napraviti i od obinih ioda ili naotrene eline ice. Najbolji mamci su gliste ili razni insekti, to zavisi od vrste riba koje u toj vodi ive i od toga ta bismo eleli da lovimo. Na glistu ide najvie vrsta riba. Mogu se upotrebiti jo i skakavci, muve, sitna riba, kakavalj, valjci od hleba ili kukuruza, mlad i kuvan kukuruz i dr. Za lov krupnije ribe mogu se improvizovati dvokrake udice od jae eline ice ili od amrelske ice. Na njih se kao mamac stavi riba ili aba. Tako se love somovi, tuke, arani, mladice, pastrmke, glavatice, jegulje i druga prodrljiva riba. Udice se mogu koristiti pojedinano ili u vidu struka. Pojedinane udice. Ove udice vezane su za tanak kanap ili najlon-

Sl. 154. Reni ko (koar): 1. usta; 2. obod; 3. tulija

ma. Riba mora da uleti u neku od njih. ire, a ne mnogo duboke reke, pregrauju se plotom ispletenim od prua, tako da svu ribu koja se kree uzvodno i nizvodno usmeravaju ka ustima vrke. Vrke se mogu praviti i od ice ili plesti od kanapa. Kada se ribama zatvori prolaz vrkom, tapom se udara okolo i riba se nagoni da ude u vrku.
1 36

Sl. 155. U dice sam ice: a) samica-nonica; b) samica za lov kroz rupu u ledu

SL A T K O V O D N E RIBE

plovaK

plovaK G O D

ih m
K am en

jfnVfffmmMnr- 0 ?m
o to v o ili s l t c n o

n a m e n je

n a m e n je
p lo v a n

Sl. 156. Struk postavljen na razne naine

-konac, a ovaj za tap ili za neku granu ili koi na obali. Praktina je primena nonice ili samice (sl. 155), koja se postavlja predvee i ostavlja preko noi. Udica se baca nekoliko metara od obale na potrebnu dubinu, zavisno od vrste ribe, koja se lovi.

Struk. Sastoji se od nekoliko udica privezanih za kanap ili najlon-konac. Postavlja se na razne naine (sl. 15 6), to zavisi od vrste riba koje se love. Ribe ive na raznim dubinama. Jegulje, arani i mrene ive pri dnu, a pastrmke i tuke blie povrini. Dobro je da
J 37

SL A T K O V O D N E RIBE

se struk postavi tako da se udice nalaze na raznim dubinama, kako bi se mogle loviti razne vrste riba. Ovo naroito onda kad se ne zna kojih riba ima u datoj vodi. Struk se postavlja uvee, a vadi u zoru. Ulov moe da bude bogat, naroito u noima bez meseine i kad je nevreme. k) Oma. Sa omom od tanke i jae eline ice, privezane za dui tap, love se tuke. Kad se primeti tuka kad mirno lei pod samom povrinom vode oko podvodnog bilja, oma se paljivo navlai na nju. Tada se snano potee navie. Retko se moe promaiti, jer tuka dugo lei u vodi mirna i ukoena. 1) L o v kroz rupe u ledu. Kada su kanali, plia jezera i prostranije bare due vreme pod ledom, riba poinje da se gui jer joj nedostaje kiseonik. Zato se prave otvori na ledu. Riba se okuplja oko ovih

rupa i lako se moe loviti manjim mreama ili meredovima. Moe se postaviti i samica (sl. 155), tj. udica sa mamcem privezana za jedan kraj tapa i sputena u vodu kroz otvor na ledu. Dizanje kraja tapa na kome je privezana krpa znak je da se riba upecala. m) B lin ker. Od konzervi, ili od ma kakvog drugog pleha, ak i od starih kaika, lako i brzo moe da se napravi blinker, tj. vetaki mamac slian manjoj ribi, pomou koga se sa uspehom love tuke, pastrmke, mladice, glavatice, bucovi, smuevi, klenovi i somovi. Dovoljno je imati samo tridesetak metara najlona ili jaeg kanapa pa da se blinker baca u reku ili bilo kakvu drugu vodu naseljenu bvim ribama i da se brzo vue ka obali. U kretanju kroz vodu blinker je slian ribi. Zato ga napadaju razne ribe grabljivice.

J E S T I V E M O R S K E I V O T I N JE

I. MORSKE RIBE

U Jadranskom moru ima veliki broj vrsta riba. U tabeli 3 navedeno je na kojim mestima, u koje doba godine i dana, na koji nain i kojim mamcima se love. Improvizacije za ribolov opisane su u odeljku Improvizovana sredstva za lov morskih ivotinja (str. 161).
2.

MORSKI RAKOVI (Sl. 15 7 i 1 58)

JA S T O G , P R U G , L A N G U S T A (Palinurus vulgaris; sl. 157). Naraste i do 35 cm duine i 7 kg teine. Zivi na kamenitom dnu, podvodnim grebenima i stenama. Danju se krije po rupama i predvee izlazi u lov. Ima zakrljale i nepotpuno razvijene tipaljke. Lovi se pomou vra ispletenih od trstike i prua, a ree od ice, u koje se kao mamac stavljaju uginule ribe. Meso jastoga je veoma ukusno. Jede se uglavnom kuvan u slanoj vodi. H LA P, RAROG, H U M ER, K A R L O (Astacus gammarus; sl. 15 7). Dostigne veliinu od 40 cm, a katkada i teinu od 10 kg. Lii

mnogo na jastoga, samo se od njega razlikuje po velikim kletima. ivi u rupama obale, u upljinama podmorskih peina. Danju spava, a nou ide u lov na pueve i razne koljkae. Lovi se specijalnim vrama tzv. jastoerama. Za mamac se stavlja uginula riba. Zivi na dubinama od 10 do 40 m na kamenitom dnu. K U K A (Scjllarides latus) (sl. 15 8). Zivi u pukotinama stena i krapama na dubini od 4 i 10 m. Hrani se razliitim ribljim otpacima. Dostie duinu do 35 cm, a lovi se u vre ili mreama za potezanje. Z E Z A V A C (Scjlarus arctus) (sl. 158). Dostie veliinu od 10 cm. Nastanjuje pukotine i peine na dubini od 5 do 25 m. Mnogo lii na prethodnu vrstu, samo mu je rep neto dui. Jede se kuvan ili peen na aru. N O RVEKI RAK, KVARN E R S K I R A K , K A M P (N ephrops norvegicus). (sl. 158). Naraste do 30 cm. Vrlo je karakteristian po dugakim i uskim tipaljkama. Po telu je ruiaste boje sa crve*39

JE S T IV E MORSKE IV O T IN JE 3

Tabela

H !X

C . 0 HG < u > >

JLT3

>0
< u
^

g S o * -T ?

T 3 0 2T ) ^

g W )
rrT

c 7*
U' ^

OO

iJ 3^ o o^ o 'jj < UTJ 8 8 1< S u r-i* <n

?-S o 3 * T 3 -

.~ L 3
| *2

^ 1) > o < u t3 ^ o .S 6 0
V U ~ 4J Q*u

gjS o 8 ? o e 8.3 :H. g-cs d -S

i! > > H

T3

*n U C

o jf.8. > O 60 1-* f lj ' O 3 ^ ( U <D < u O

-n

T)

I g1

o >

T J O O

'

'i &*8 " ^ '5 S ^ d a o h J

a g O h

3* 1? > 0

POJASU

-o
I C J O M -

U PRIOBALSKOM

V < .** z g ::- :0:

U. ^3 * h 3 fl

6
>N

& c

V-l

>V3

oi

<

C O

-t3

Cs i , s S > so
-id >2 3 .S g -s e c | 5 -2 -S
3

a<

^ c s

O &

> i= i

r * > > .iL o '-* !c < Oh

RIBA

Z cu

z ^ >

LO V

> < u *3 'O D >W5

C L ,o ._-

Z A

'U
oi

CS
<U

. J

TABLiCA

> t f >> b O X l
r l u

**< *"* l i

S
M
ct

I *S8o
\J 4j ' ._ r ^ V

> 0

i "o l u ^ 53 * c
v > K l - < cu
VM

S 2 < u
>

jp c

flf

PRIRUNA

|* e ? r 1 U )

S 1 1 b* "* U V

> *> & 8 3 C L ,

5 5 ^^ >

g o' W

S-S
a.

H 3

o 5 t u u 0 6 0 1 Q

<U v-

140

J E S T I V E MORSKE IV O T IN JE

nim rubovima. ivi po muljeviV E L IK A R A K O V IC A , BO G tom dnu Kvarnera. Lovi se vra- D A N , G R A N C IG U L A , G R A N ma i dubinskim mreama ko- C E V O L A (Maia squinado; sl. 157). ama. Jede se kuvan i peen. Rakovica naraste i do 18 cm. Zivi

Sl. 157. Morski rakovi

141

Sl. _

158. Morski rakovi

Ran jak btadaviasti ( Maia verrucosa)

J E S T I V E MOR SKE IV O T IN JE

na hridinastom dnu u dubini od 20 do 50 m. U prolee dolazi u veim skupinama radi mretenja na plitku obalu gde je ribari veoma lako love. Po spoljanjem izgledu mnogo je slian pauku. Po oklopu je pokriven mnotvom raznih algi, koje na sebe stavlja da bi se lako zatitio od brojnih neprijatelja. Preko dana je skriven u pukotinama, dok nou izlazi u lov. Cesto zalazi u mree. Meso mu je veoma ukusno, malo sladi, a jede se kuvan i peen. Lovi se mreama, podvodnom pukom ili ronjenjem na dah. Za vreme mresta (u prolee) lovi se posebnim napravama koje nazivaju granpa. Vrlo je est na naim severnim jadranskim obalama, uz zapadnu istarsku obalu, i na obalama Loinja i Cresa. K O Z IC A O B I N A (Leander squilla). Ovaj rai, veoma nean, ukast i proziran, ivi u obalskom rubu meu pukotinama stena i kamenjem. Dostie veliinu do 4,5 cm. Lovi se rukom ili na sak. Jede se sve ili pren. V E L IK A K O Z IC A (Panaeus caramate). Zivi samo u neretljanskom kanalu. Naraste do 20 cm duine. Telo mu je duguljasto, noice kratke, a pipci veoma dugaki. L ovi se koama pomou mrea potezaa. Meso mu je veoma ukusno; jede se kuvan ili pren. Osim ove dve vrste kozica, na jadranskim obalama moe se sabrati jo oko dvadesetak vrsta raznih kozica.

B IR A C ( Eriphia spinifrons; sl. 158), kosmej, grmalj. ivi u kamenim pukotinama i upljinama u razini plime i oseke do 10 m. dubine. Boje je smeastozelenkaste. Agresivan je kada se lovi. Skriva se u nakupinama algi. Hrani se morskom strvinom. Lovi se na meku od ribljeg mesa, najbolje nou, noem, viljukom ili zailjenim predmetom. Za lov nou potrebno svetlo. Jedu se kuvani, a izvanredna su meka za lov hobotnica. B R A M B U R A ( Cancer pagurus; sl. 158). ivi na pesku ispod hridinaste obale do 10 m dubine. Lovi se ronjenjem na dah, pomou nekog iljastog predmeta. Jede se kuvan i peen. Kao meka za lov hobotnica. R A N JA K B R A D A V I A S T I (Maia verrucosa; sl. 158), rakovica mala, mala grancigula. Prisutan i est u plitkim vodama, lukim podrujima, medu algama, morskom travom, obino maskiran, te ga se teko uoava. Lovi se ronjenjem na dah i u vre. Jedu se kuvani i peeni. Dobra meka za lov riba 1 hobotnica.
3.

MORSKI PU EVI (sl.

159

160)

Najrasprostranjeniji puevi u Jadranskom moru su: rasporke, nanare, priljepci, puzlatke, bavai veliki, kvrgavi voljci, katare i stoci. Svi puevi su jestivi. Jedu se sirovi, kuvani ili peeni. Slue i kao mamci za ribolov.

143

J E T I V E MORSKE IV O T IN JE

Rasporna

N l a n a r e ili o g r e i

PriljepaK
Sl. 159. Morski puevi

144

J E S T I V E MORSK E IV O T IN JE

*45

J E S T I V E MOR SKE IV O T IN JE

S 1 160 Morski puevi

146

J E S T I V E MOR SKE IV O T IN JE 4.

MORSKE KOLJKE (sl. 1 6 3 ):

1 6 1 , 162

SVE JADRANSKE KOLJKE SU JEST IV E.

K U N JK A , P A P A K , M U U L A (Arca noae). Ova vrsta koljke dostie veliinu od 6 cm, ivi na kamenitim morskim obalama mirnijih uvala ili ostrva privrena za dno pomou uperaka svile. Lovi se specijalnim mreama, tzv. kunjkarama, koje se vuku po morskom dnu, ili ronjenjem na dah. Nalaze se obino na dubini od 2,5 do 5 m. D L A K A V A M U U L A (A rca barbata). Ova koljka koja je po spoljanjem obliku veoma slina kunjki spolja je dlakava, a ivi u naputenim rupama raznih kamotoaa i morskih datulja. Hvata se ronjenjem na dah ili vadenjem kamenja na kome se nalazi. Jede se peena na aru, kao i prethodna vrsta. P E R IS K A , O U R A , L U S T U R A (Pinna nobilis). To je najvea koljka Jadrana. Velika je od 40 cm skoro do 1 m. Pljosnata je i duguljasto-trouglastog oblika. Ljuture su joj tanke i krhe i spolja osute tankim sitnim otrim ljuticama, boje su sedefasto-crvenkaste. Zivi na peskovitom dnu mirnih uvala i zaliva,. zabodena iljastim vrhom u pesak, drei se vrsto podloge dugakim nitima. Lovi se upa iz dubina improviziranim sredstvima tzv. ouraom, ili ronjenjem na dah. Meso ljutura je veoma ukusno i moe se jesti kuvano, preno ili sirovo. Pre upotrebe potrebno je iz njene

utrobe odstraniti tzv. paprenu kesicu koja, ukoliko se ne odstrani, daje mesu ljut ukus. Meso ljutura moe se konzervisati suenjem. K U N JK A K O S M A T A (Modiolus barbatus). Ova kunjka dostie veliinu od 4 cm, plavkasto-sivkaste je boje, na rubovima obrasla tvrdim ekinjama. Nalazimo je u pukotinama tvrdih stena, kao i na sekundarnoj tvrdoj podlozi. Jedu se prene i na aru. D A G N JA , P E D O (M jtilus galloprovincialis). Ova koljka dostie veliinu od 56 cm, tamnoljubiaste je boje i simetrine duguljaste ljuture. Zive u velikim skupinama na hridinama blizu morske povrine, a naroito u blizini podmorskih izvora i luka, kao i ua reka. Rado se hvata za luke instalacije, sidra, plutae i brodove, meutim, njihovo sakupljanje sa lukih instalacija i luka moe biti veoma opasno zbog saBraja patogenih bakterija u njima. Meso joj je veoma ukusno, a jede se prena i kuvana. Mogu da poslue kao veoma dobra meka za lov riba u vrama. Jestive su samo u mesecima koji imaju u svom imenu slovo r, dok u ostala 4 proleno-letnja meseca (maj, jun, jul, avgust) nisu jestive, jer se u to doba dagnje mreste. Ovu vrstu koljaka treba jesti samo svee, dok uginule ili oteene treba baciti, zbog mogueg trovanja koje nastaje od razlaganja belanevina. M O R SK A D A T U L A , P R S T A K , P R S T I (Lithophaga lithophaga). Ova koljka ivi u krenjakim stenama strmih obala mora, gde svojom ljuturom postepeno
i 47

J E S T I V E MORSKE IV O T IN JE

D a g n ja

K a m e n ic a

Srca riK a je s tiv a

la d in K a

SI. i6x. Morske koljke

J E S T I V E M O R S K E IV O T IN J E

Jak ob sk a kapica ( Pecten jacobaeus)

......... a k a ( G/jcimeris glycimeris)

Prn javica (Venus verrucosa)

Kuica (Venerupts decussata)

Sl. 162. Morske koljke

149

JE S T IV E MORSKE IV O T IN JE

bui kamenje i prodire u njega. Veliko kamenje u kojem su ubueni prstaci izvlai se iz mora i razbija nekim tvrdim predmetom. Kamen se prepoznaje ili po tome to je neobino lak, ili po sitnim otvorima na njegovoj spoljanjoj strani. Kamen bogat prstacima razbija se veoma lako, dok se oni u veim stenama mogu vaditi direktno razbijanjem kamena u moru. Jedu se kuvani, preni na aru ili svei. K A M E N IC A , O T R IG A (Ostrea edulis). Naa najpoznatija jestiva koljka, ije ime oznaava spoljanji izgled. Zivi u toplim, tihim boatim uvalama, ili na mestima gde se morska voda mea sa slatkom. Privruje se za kamenje, potonule grane, brodove ili neke druge luke ureaje. Lovi se ro-

njenjem na dah, ili se uzgaja u naroitim gojilitima. Mresti se od aprila do kraja septembra, u to doba nisu ba najukusnije, pa se jedu od poetka septembra do kraja aprila. S R A N K A JE S T I V A (Cardium edule). Ova koljka naraste od 4 do 6 cm, ivi na peskovitim obalama, gde se zakopa u pesak. Naroito voli boate vode (meana morska i slatka voda). Sabira se kopanjem po pesku, a jede se peena na aru. L A D IN K A ( Venus veruco^a). Ova koljka dostie veliinu od 4 do 7 cm, ivi na peskovitim terenima jadranskih pliaka, uz obalu, gde se lako skuplja kopanjem po pesku, kao i sakupljanjem za vreme oseke. Jede se prena i svea. JA K O P S K A K A P IC A , P O K -

Sljanak cjevasti (Solen vagina)

Krastavica (Ensis ensis)

Sl. 163. Morske koljke

150

JE S T IV E MORSKE IV O T IN JE

R O V N JA A (Pecten jacobaeus). Ova koljka lepezastog izgleda, ruiaste boje, moe da naraste do 15 cm, a ivi na peskovitim obalama Jadrana. Jede se prena. Cesto se na junom Jadranu mogu sabrati vee koliine ovih koljki. K U IC A (Venerupis decussata). Ova koljka naraste do 5,5 cm. Predstavlja najvei primerak ove skupine koja broji nekoliko vrsta slinih koljaka koje se razlikuju po veliini i boji. Zajedniko im je da ive u peskovitim plitkim obalama zakopane, gde se lako sabiraju kopanjem po pesku za vreme oseke. Jedu se prene na aru i spadaju u najukusnije koljke na Jadranu. A K A ( Glycimeris gljcim eris). Skoljka sivkasto-ljubiaste do smee boje. Zivi na dubljim ili peskovitim dnima do 50 m. Ima ih vie vrsta. Sve vrste vole boate vode ili rena ua. Love se ronjenjem, sabiranjem i lovom pomou kleta ili dreda. Jedu se kuvane. K A P IC A (Laevicardium oblongum)9 anica. Dekorativna prljavo-bela koljka, srasto-rebrastog oblika sa malim izboinama na rebrima i malim tamnim koncentrinim krugovima na zidovima koljke. Rasprostranjena na muljevitom dnu, a nekada i na peskovitom. Prepoznaju se u pesku ili mulju po karakteristinim rupama. Love se ronjenjem, sabiranjem ili kopanjem po mulju, te pomou grablji ili dreda. Jedu se kuvane. K O P IT O (Spondjlus gaederopus). Skoljka teke, debele, tvrde izvana hragave ljuture, kameno-sive boje. Zivi na svim pliim kamenitim

i obraslim obalama, kao i tihim uvalama posebno u blizini izvora slatke vode, ne dublje od nekoliko metara. Teko se otkriva, jer je obrastao algama. Lo vi se ronjenjem na dah i pomou kleta zvanih kopitar. Jedu se presne ili kuvane. P R N JA V IC A ( Venus verrucosa), ladinka. Ova smea ili ukasto-sivkasta, srcoliko grubo izbrazdana koljka rasprostranjena je na peskovito-muljevitom dnu pliaka uz obalu gde se vrlo lako sabira za vreme oseke. Sabira se i kopanjem po pesku pomou lopate, motike, ili otrog predmeta. Ova vrsta nekada pri hvatanju skakue. Jedu se presne, kuvane i peene. T A N JI R K A (Angulusplanatus). Velika koljka tankih stijenki, glatka poput trokuta, belo do svetlo narandasto obojena. Rasprostranjena na peskovitom dnu. Lovi se ronjenjem na dah. Upotrebljavaju se presne i kuvane. K O L JK A ( Solenocurtus strigillatus). Duguljasta, vrsta koljka na oba kraja neto zaokruena, crvenkaste boje sa belim krugovima. Rasprostranjena na peskovito-muljevitom dnu. L o vi se kopanjem u pesku, sabiranjem pomou kleta za koljke i ronjenjem. Jedu se presne, kuvane i peene. L JA N A K C JE V A S T I (Solen vagina)9 prstavac. Belo-ukasta ili jantarna duga, ravna koljka, tanke ljuture. Rasprostranjena na peskovito-muljevitim dnima pliaka uz obalu, svuda gde ima boate vode i pored ua reka, od 0,30 do 2 m dubine. Lovi se kopanjem po pes151

JE S T IV E M ORSKE IV O TIN JE

ku, pomou kleta za lov koljaka ili gaanjem u otvor (pukotinu) i pesku pomou eljezne ipke zailjenog harpunastog vrha. Jedu se presne i kuvane. K R A S T A V IC A (Ensis rnsis). Vrlo duga koljka, nalik na ljanak, ali iskrivljene uto-bele koljke sa mnotvom crvenkastih pruga. ivi na svim peskovitim dnima. Lako se identifikuje po karakteristinim otvorima u pesku. Sabira se kao i ljanak. Upotrebljavaju se presne i kuvane. Obe vrste su dobra meka za lov riba.
5.

GLAVONOCI (sl.

164)

H O B O T N IC A , K R A K A T IC A ( Octopus vulgaris). Telo joj je meko, sa osam dugakih krakova. ivi na dnu u upljini podvodnih peina i po krapama uz morsku obalu. Danju se krije, a u sumrak izlazi u lov uz obalu i u pliake, hvatajui sve do ega dode. L ovi se nou pod sveu ostima, ronjenjem na dah, ili pomou raznih improvizovanih varalica i trokrakim udicama na koje je privezana krpica. U Jadranskom moru moe da dostigne teinu i do 30 kg. Love se manji primerci do 6 kg, ije je meso ukusno, a jede se preno i kuvano. Hobotnice se mogu konzervisati suenjem. L IG N JA , K A L A M A R , O LIG A N J (Loligo vulgaris). ivi na muljevito-tvrdom i dubljem dnu, 6 . OSTALI MORSKI ORGANIZMI (sl. 1 6 5 i 1 6 6 ) gde se stalno zadrava u jatima. Telo lignje je valjkasto i duguljasto, meko i ruiaste boje. Odlian je T R P O B I N I (Holothuria tubupliva, stalno je u pokretu. Ona losa) sl. 165. Valjkastog je oblika,

je stanovnik slobodnog mora, a lovi se mreama ili improvizovanim sredstvima tzv. pljuskalom i pekafondom, od jeseni do prolea. Meso je odlino za jelo, osobito preno. S IP A (Sepia officinalis). Ovalnog je oblika, sa deset krakova. ivi na dubljem blatnom dnu, a i na kamenitim obalama. U sumrak izlazi u lov. U prolee dolazi na plitke kamenite obale gde odlae jaja u morskoj travi. Lovi se od marta do aprila ostima, mreama koje se povlae, ili improvizovanim sredstvom tzv. drvenom sipom kao mamcem. Jedu se prene i na aru. SIP IC A , B O B I (Sepia sepiola rondoletii). Sipica je najmanji glavonoac Jadrana i ne naraste vie od 18 cm. Telo joj je meko, valjkasto i menja boju od svetlo do tamnocrvene i kestenjaste. Lovi se predvee i nou pomou mrea ili improviziranim sredstvima. Jede se prena. M U Z G A V A C , M R K A ( %aena moscbata). Mnogo lii na hobotnicu, samo je mnogo manji od nje. Telo mu je veoma meko i rastegljivo. Ima 8 krakova kao hobotnica. Boje je uglavnom sivkaste. ivi na muljevito-peskovitom dnu u veim dubinama ali zae i u pliake i tada se moe loviti pomou improvizovanih sredstava. Meso mu je ukusno. Jede se pfeno ili kuvano.

152

JE S T IV E M ORSKE IVO TIN JE

H obotnica

Sl. 164. Glavonoci

153

J E S T I V E M O R S K E IV O T IN J E

morsho jaje

Sl. 165.

Ostali morski organizmi

J E S T I V E M O R S K E Z IV O T IN J E

odozgo je crne boje, a pri dnu beliasto-ruiasti. Koa mu je bradaviasto naborana i sadri dosta krenjakih telaaca. Zivi na peskovito-muljevitim mestima i dostie veliinu od 25 cm. Lovi se pomou improviziranih hvataljki ili ronjenjem na dah. Jestivi su kuvani, sueni i dimljeni. Vrste koje ive u Jadranu mnogo su tee svarljive od vrsta koje ive na Dalekom istoku zbog toga to u koi sadre dosta krenjakih telaaca. T R P P L JO S N A T I (Stichopus regalis) sl. 165. Ovaj trp dostie do 2 5 cm, nalazi se na peskovito-kamenitom dnu na dubinama od 5 do 400m. L ovi se ronjenjem na dah ili improvizovanim sredstvima, upotrebljava se kao i prethodna vrsta. U Jadranu, osim ove dve pomenute vrste, ive jo neke manje vrste, koje se takode mogu upotrebljavati za jelo. JE IN A C K A M E N JA R , H R I D I N A S T I JE I N A C (Paracentrotus lividus; sl. 166). Nalazimo ga na plitko hridinastom dnu dubine od o do 3om. Veliina mu iznosi 7cm. Jestive su samo enke, tj. njihovi jajnici koji se nalazesimetrino rasporeeni unutar oklopa, a izrazito su crvenkastonarandaste boje. Love se pomou improvizovanih sredstava ili ronjenjem na dah. J E P E G A V I, L JU B I A S T I J E I N A C (Sphaerechinus granularis; sl. 166). Ova vrsta dostie veliinu od 12 cm i nastanjuje se neto u dubljim vodama od 1 do i2om , na podlozi ljuturnog peska, koralnog dna, podmorskih livada i uopte tvrdog terena. Jedu se, takode u enki, zreli jajnici, aprila i maja.

Bodlje su im pri dnu ljubiaste, dok su im vrhovi belkasti lli smedi do crveni. Love se ronjenjem na dah.

Je p jegavi (Sphaerecbinus granularis)

Jeinac kam enjar ( Paracentrotus lividus)

Sl. 166. Morski jeevi

M O R SK O J A J E (Microcosmus suicatus) . Ova ivotinja tokom svog ivota naraste do 8 cm, a ivi na peskovito-ljunkovitom dnu. Ima oblik meine pokrivene veoma vrstom koom i obrasle algama. Meina je smee boje i veoma neugledna, pa se teko prepoznaje. Lovi se ronjenjem ili mreama, koje se povlae tzv. dredama. Jedu se njihovi jajnici, koji intenzivno miriu na jod, a narandasM5

J E S T I V E M O R SKE IV O T IN J E

te su boje. Veoma su hranljivi 1 ukusni, pa se u nekim zapadnim zemljama prodaju na trgovima kao delikates. C R V P L JE S K U L JA ( Hunice aphroditois sl. 165), crv. ivi zakopan u muljevito-peskovitom dnu, na dubini od pola metra i vie, ponekad ga nalazimo i na kosim tvrdim stenama. Love se dugotrajno i teko, jer se esto pri vadenju otkidaju. Love se na meku od produkata u raspadanju, ljudski izmet ili slanu ribu. Meka se postavi pred rupu. Kada crv izviri, zakai-se za vrstu hitinsku glavu pomou improvizacije koja se sastoji od otre viljuke, vrhova nazubljenih na harpunu, vezane za neki manji konop na kome se nalazi komadi pluta. Konop je uvek mnogo krai od visine stupca vode, tako da ivotinju uzgon pluta polako izvlai iz rupe, na povrinu vode. Rasprostranjeni su svuda u Jadranu. Upotreba: kao najbolja meka za lov svake vrste riba, ili sueni i mljeveni za spravljanje orba. P E R JA N I A R (Spirographis spallan^ani ; sl. 165). Morski cvijet. Zivi u koastovapnenastim, savitljivim cevima privren na peskovitom ili kamenitom dnu ili obalama. Veoma je est na usamljenim hridinama posebno okomitim,lukim postrojenjima, plutaama, svjetionicima i na olupinama brodova. Na pribliavanje reagira uvlaenjem u cev. Sabiraju se upanjem sa podloge, ronjenjem na dah, rukom. Ravnomernim istiskanjem iz savitljivih

cevi, ivotinja se izvlai. Upotreba: kao meka za lov riba ili sueni, seckani ili mleveni za spravljanje orba. S M E A V L A S U L JA , M A D R O N A ( Anemonia sulcata; sl. 165). Naseljava sunana i kamenita mesta obalskog podruja. Dostie veliinu od 10 cm. Veoma je esta na Jadranu. Jede se prena, naroito na ostrvima i u primorju. Skuplja se na kamenju pomou nekih otrih predmeta ili golom rukom. Ne prelazi nikad dubinu veu od 6 m. Ostale vlasulje, koje nalazimo u Jadranu, kao crvena i zelena moruzga, nisu jestive.

7.

MORSKE KORNJAE

G L A V A T A E L V A ( Caretta caretta). Ove kornjae stalno ima u Jadranu, a naroito se zadrava leti. Ima veliku i debelu glavu, kao i perajaste udove koje moe uvui pod oklop. Dostie duinu od skoro 1 m i teinu od 100 kg. Die pluima, te s vremena na vreme izlazi na povrinu da bi uzela vazduh. Lovi se harpunom a sluajno moe da se nade u mrei. Pri ulovu potrebna je opreznost zbog vrlo jakog ugriza njenih ronih vilica. Za ishranu se upotrebljava meso (peeno, kuvandf) i loj. E L V A G O L E M A (Chelone nymjdas). Lii na preanju vrstu, samo je mnogo vea dostie veliinu od 1,5 m. Upotrebljava se kao i prethodna vrsta.

156

J E S T I V E M O R S K E IV O T IN J E

R O N A C ( Mergus serrator) . Nastanjuje kamenite obale i male koljie odakle se preko dana zale4. G A L E B O V I (L ari) Na Jade na puinu gde lovi mekuce, ranskim obalama ive 4 vrste galeribe i rakove. Za jelo se upotrebbova, i to: galeb klaukavac, galeb ljava meso. Lovi se pukom. crnoglavi, galeb obini i galeb mali. Ove vrste gnezde se po pustim i usamljenim obalama naih ostrva. 9. MORSKI SISARI Hrane se u moru i uz obalu esto strvinama i raznim otpacima. StariM E D V JE D IC A , M O R SK I ji primerci nisu jestivi zbog izrazito T U L JA N (Monachus albiventer). tvrdog mesa i veoma neugodnog ukusa, medutim, mladi galebovi u Voli zabaene tihe uvale sa podkasno prolee i galebova jaja mogu vodnim peinama, iji se rub nalazi da slue kao dobra hrana. Jaja se malo ispod nivoa mora i gde iznutmogu sabirad u prolenim meseci- ra postoji komunikacija sa vazduma po pustim ostrvima Jadrana u hom. Nalazi se na Bievu, Palagnezdima smetenim u ikari, me- grui, Mljetu, Hvaru, Sv. Andriji, du travom, sitnim grmljem ili me- Brusniku, Sucu, u Boki. Jestivi du pukotinama kamenja. U gnezdu su: meso, slanina, krv i ulje. U koje se pozna po ulegloj travi, redovnim prilikama lov na ovu ostacima ivotinjskog blata ili per- vrstu sisara je ^abranjen, poto su ja obino se nalaze 2 do 3 svetlo- zakonom zatieni, jer u Jadranu -zelena jaja, iarana crno-smeim postoji jo mali broj primeraka. mrljama, veliine 70 mm. Mogu se Love se lovakom pukom. P L IS K A V IC A P R A V A , D U sabrati od aprila do maja. U gnezdiP I N ,D E L F I N (Delph inus dolphis). ma iz kojih su izvadena jaja, enke donose druga. Zato je potrebno ivi u dubinama Jadrana, crne kod lova nakon 7 dana ponovno je boje. Duina mu iznosi do 2 m. pretraiti ostrvo. U istoj zoni gde esto prati velika jata riba i ribanalazimo galebove moemo naii i rima pravi velike tete. Lovi se na igre, koje su neto manje od harpunom, pukom ili dinamitom. galebova i imaju vee noge. Jaja su Meso ove pliskavice, kao i ostalih im ukasta, sa crnim takama, pliskavica (4 vrste), dobro je i veliine 50 mm, a legu se u aprilu i moe da poslui za jelo, kao i njimaju. Jaja se sabiraju, a igre love hova slanina i krv. Meso mladih pukom ako su odrasle, a mlade primeraka je ukusno, dok je starijih tvrdo i ilavo. sabiranjem u gnezdima. 8. MORSKE PTICE

O T R O V N E M O R S K E IV O T IN JE

Sve otrovne morske ivotinje su jestive i njihova otrovnost uglavnom se ispoljava u aktivnoj fazi ivota ili dok nisu termiki obradene. Termikom obradom otrovi koji se nalaze u ovim ivotinjama (u otrovnim lezdama, krvi ili telesnim sokovima) razlau se i postaju nekodljivi. Od otrovnih ivotinja u nas se javljaju sledee: K A R P IN A (Scorpaena scrofa; sl. 167). Otrovni aparat ovih riba sastoji se od otrovnih lezda koje se nalaze ispod bodlji krnih poklopaca kao i bodlji prve i druge lene i druge podrepne peraje (v. sliku: mesta na kojima se nalaze otrovne bodlje oznaena su strelicom). lezde se pri ubodu usled pritiska mehaniki prazne. Ubod karpine izaziva otok, crvenilo i lokalne bolove. U Jadranu, osim pomenute vrste, ivi jo karpun (S. porcus) i bodei crveni (S. ustulata). Prilikom ulova i ienja ovih riba treba biti oprezan da se ne ubode na otrovnu bodlju. P A U K B JE L A C ( Trachinus draco; sl. 167). Ova omanja riba, stanovnik peanog, ravniastog, plieg i dubljeg dna, poseduje otrovni aparat koji se sastoji od 3 do 8 bodlji koje se nalaze u prvoj
158

lednoj peraji i od po jedne otrovne bodlje na svakoj strani krnih poklopaca (v. sliku: otrovna mesta oznaena su strelicom). Glavni simptom uboda u oveka je jak bol, koji se javlja odmah posle uboda i moe da traje i do 24 asa. Bol u ubodenog iri se postepeno od mesta uboda sve do regionalnih limfnih vorova koji jako oteknu. Ubodena rana vrlo esto obilno krvari. U nekim sluajevima javlja se otok, flegmona, gangrena i u nekim teim sluajevima delirijum koji traje do nekoliko dana. Otrov pauka najjai je za vreme mresta, i to leti. Pauka u Jadranu ima nekoliko vrsta. Z U T U L JA (Trjgon pastinacea; sl. 167). Ova vrsta raa ivi na peanom morskom dnu i ima na repu otrovne bodlje dugake do 10 cm. Toksin koji se nalazi u sekretu izaziva nagli pad krvnog pritiska i sranu slabost. Pri trovanju potrebno je u avom sluaju iz rane odstraniti delove otrovnog aparata i ranu isprati. Osim ove vrste, u rejonu Jadranskog mora nalaze se jo neke vrste raa utulja koje su takode otrovne, kao i neke vrste goluba slinih prethodnoj vrsti, koje takode poseduju skoro

OT R O V NE MORSKE IV O T IN JE

MorsKt p au

Rep m o r s K O g g o l u b a s a d v e o tr o v n e bodlje

urm a
Sl. 167. Otrovne morske ivotinje

OT R O V NE MORSKE IV O T IN JE

identian otrovni aparat koji se od aparata rae utulje razlikuje po tome to poseduje dve otrovne bodlje lancete (sl. 167). M U R IN A U T U L JA (Murena helena; sl. 167). Ova riba nastanjuje kamenito dno, procepe, pilje i pukotine, kako na pliini tako i u veim dubinama. Veoma je agresivna. Ona umnogome podsea na zmiju i ima jak i bolan ujed. Ujeda snano, ne isputa rtvu i moe da zada opsene lacerirane rane. K rv ove ribe je otrovna, jer sadri ihtiotoksine, kao i krv jegulja (A nguilla vulgaris) i ugora ( Conger vulgaris). Ihtiotoksin koji se nalazi u krvi i ostalim telesnim sokovima i sekretima, ako dospe u rane ili u sluzokou, deluje hemolitiki i neurotoksiki. Otrov je termolabilan i ve na 8oC postaje neaktivan. Pre upotrebe neophodna je termika obrada. Prva pom o i leenje. Posle uboda otrovnih riba ozleeni treba odmah da napusti more, kako ne bi usled bola i oka dolo do utopljenja. Ozlede oprati morskom vodom i odstraniti zaostale delove otrovnog aparata. Da bi se otrov neutralisao, preporuuje se dranje ozleenog uda u to toplijoj vodi od 30 do 90 minuta. Na delovima tela koji se ne mogu drati u toploj vodi treba menjati to ee i to toplije obloge. Od morskih organizama takode su otrovni tzv. mjeinci, u koje spada dobro poznata sm ea vlasulja (Actinia sulcata ili Anemonia sulcata). Ova vrsta mjcinaca naseljava sunana i kamcnita mesta uz obale naeg mora, veoma je esta
160

na mirnim pliacima Jadrana. Ova vrsta u Jadranu ima, takode, jo nekoliko otrovnih suvrsta. Ove ivotinje, koje svojim izgledom podseaju vie na biljke negoli na ivotinje, imaju na svojim trakovima mnotvo arnica koje u ljudi koji ih dotaknu ostavljaju tragove u vidu bolnog trakastog crvenila. Sline lokalne reakcije u nekih ljudi izazivaju dodiri sa tropskim koralima ili sa meduzama. Prilikom ulova smede vlasulje potrebno je paziti da se ona odstrani sa svoje podloge nekim tvrdim predmetom, a da se tada ne dodirne koom. U nekih osetljivih ljudi opaena su jaka crvenila koe, otoci i poveana temperatura. C R V I. Efekte nalik na vlasulje izazivaju i neke vrste jadranskih crva. Iz ove grupe najpoznatiji su pisteica (Hermonia histrix) i morska gusenica (Aphrodite aculeata). To su duguljasti crvi obrasli gustim hitinskim etinama, koje kod dodira prodiru u kou i izazivaju crvenilo, bol, otok i svrab. Nije preporuljivo loviti etinjave morske crve. Prva pom o i leenje. Posle kontakta sa vlasuljama, meduzama, koralima i crvima oarena osoba treba to pre da napusti more. Odstranjivanje otrova i delova otrovnog aparata kod vlasulja, meduza i korala vri se trljanjem runikom, algama i ak6m morskog peska. Kontaktnu povrinu isprati istom vodom i premazati po mogunosti maslinovim uljem. K od kontakta sa crvima odstraniti etine pomou lepljivih traka (leukoplasta) ili runo.

IM P R O V IZ O V A N A S R E D S T V A Z A L O V M O R S K IH IV O T IN JA

Morski ofganizmi love se po- olovo dri nategnuti konac i da mou udica, pafangala, panula, pri dodiru dna udica ne zapne o dno utafica ili pekafonda, pljuskala, nego da stoji bar 5 cm od povrine sipaca, bfankafela, vfa, saka i dna (sl. 168). Na jednoj tunji ili ostalih improvizacija za lov trpova, uzici moe biti od jedan do osam jeeva, lotura, voljaka i hobotnica. pijaka odnosno udica, a razmak izmedu pojedinih pijaka obino i. U D IC E I U Z IC E (sl. 168). Udica ima raznih vrsta i veliina, iznosi 20 cm i zove se tram. prema vrsti ribe, te su prema na- Ovakva tunja, uzica iii povraz zove meni i veliini podeljene od broja se po imenu ribe za koje je namei do 25 za lov, poevi od morske njena. Na primer, povraz za kanjce, divljai pa sve do sitne obalske koji ima 68 udica, zove se kanribe. Udica se moe improvizovati anica, za pare ima jednu udicu, od jae riblje kosti, eline ice ili za uate jednu udicu, tzv. uatera, drveta. Udice se obino vezuju za za lubine i komare takode jednu konac od konoplje, lana, pamuka, udicu, ali bez olova, itd. konjske strune, svile ili najlona 2. P A R A N G A L I (sl. 169). Pakoji se zove tunja ili povraz, a rangal je najizdaniji nain ribolova moe biti razne debljine i duine. udicama (to je isto to i lov u reAko se riba lovi na moru, nepo- kama strukom). Parangal se zove sredno uz kraj, onda se tunja pri- svaka dua uzica koja ima vie od vee na drvenu ili tranu motku, 8 udica. Parangala imamo raznih, da bi se neto udaljila od obale. prema veliini udica, a ova se Ako se lovi na moru ili pri kraju menja prema vrsti ribe. Velik pana dubini, jedan kraj tunje omota rangal moe da ima hiljadu udica, se na izrezano pluto ili komad drve- tako da obino bude dugaak oko ta, zvan motovilo, a na drugi kraj 4000 m. Inae, parangal za manju privrsti se komad olova da bi skupinu mogao bi da ima 60 tunja vukla prema dnu. Na 25 cm 100 m, sa 15 25 udica, ako rauod olova vee se vor, a povie namo da je razmak izmedu svake vora vee se od istog materijala udice 4 m. Manji se parangali bacaju oko 20 cm duine panel, tako d^ na kamenito dno, gde se love nct o
161

5RED ST V A Z A L O V MORSKIH IV O T IN JA

Sl. 168. Razni tipovi uzica na udicama za lov morskih riba: a) povraz 2a kanjce kananica; b) povraz za pare; c) povraz za uate uatera; d) povraz za lubine i komare

vee ribe, dok se veliki parangali bacaju na otvoreno more. /\ko se baca sa obale, parangal ostaje ve/an za obalu, a ako iz amca, onda se vee za plovak koji moe da bude od drveta, plute, uplje tikve, itd.
162

Za lov iglica prave se obino plovei parangali. Svaki 10 m stavi se plovak od plute tako da uzica parangala stoji nategnuta na morskoj povrini, a udice vise prema dole, slobodno. Obino se jedan

SR EDSTVA ZA L O V MORSKIH IV O T IN JA

kraj takvog parangala vee za kopno, dok se drugi kraj privee za plovak koji na sebi ima malo jedro i podeen je tako da ga vetar nosi na puinu mora. Za lov parangalima uz obalu i po brakovima, tj. za lov murina, karpine, ugora ili oslia, stavlja se udica br. 89,

a kao mamac neka riba ili komad kraka lignje. Za lov parangalom na muljevito-peanom dnu stavljaju se udice br. 12 do 13, sa sitnijom ribom. Za ostalu manju ribu koriste se udice br. 14. 3. P A N U L A . Panula se sastoji od jake uzice dugake 68 m,

f i m

' i O

pazma mora

Deo p lu taju ce g- p a r a n g a l a

Deo p rid n e n o g ' pa rang-ata-

Sl. 169. Parangali

163

S R E D S T V A Z A L O V M O R SKIH I V O T I N J A

koja na kraju nosi dve jake udice na koje je nataknuta svea meka (sardela, knez, crnjul, morski pauk ili komad bele krpe). Meka treba da sakriva udicu, od koje samo iljak viri napolje. Drugi kraj vezan je za jaku uzicu od konoplje ili najlona, na kojoj se nalaze maii tegovi od olova da bi panul potonuo u dubinu. Panul je dugaak od 40 do 60 m i sputa se iza krme broda, dok brod jedri ili dok ga pokree laki motor od 1,5 N/m du obale. Drugi kraj panule nalazi se u ruci onoga koji lovi ribu. Na panul esto se zaleti zubatac ili neka druga jaa riba, zagrize meku i ostane ulovljena na udicu. Poto se riba zakaila, panul treba polako vui, ali ga ne isputati. Na panulu se najbolje lovi rano ujutru i predvee od 4 asa do zalaska sunca, kada niski zraci najbolje osvetle podvodno stenje. Najbolji rezultati postiu se uz mirne i plitke obale i u blizini renih ua. 4. U T A R IC A , B A B E C IL I P E K A F O N D O (sl. 170). Pekafondo ili utarica je improvizovano sredstvo za lov liganja. Sastoji se od: drvenog ranjia, na ijem se dnu nalazi komad olova uz koje je privezano nekoliko udica, ili je u olovo zabodeno nekoliko pribadaa. Pri dnu ovog ranjia nalazi se komad olova koji dri pekafondo nategnuto. Na ranji se nadene riba ili neki drugi predmet koji svetluca (pare stearinskc svee, aba, komad drveta zamotan staniolom). Pri stavljanju meke na ranji vano je da ona bude svetle boje i u noi, da jc lignja
164

veoma lako zapazi kada se pusti na dno. Ovakvim sredstvom lovi se iz amca na dubini od preko 30 40 m, negde pored rtova i na brakovima, gde se esto zadravaju lignje. Uzica za ovu vrstu lova mora obino da bude dugaka 25 30 m i neto vie, zavisno od dubine dna, ali meka mora uvek da se nalazi pola metra iznad dna. Onaj koji lovi ribu polako podie rukom uzicu do 10 cm u oba smera, tako da se uzica pri dnu postepeno odmie ili primie i u tami fosforescira. Na takve meke esto se zalete lignje. One se love u sumrak ili malo iza sumraka, te u rano jutro, od jeseni do prolea, najee na izlazima iz uvala ili 10 15 m od rtova otoka u predelima gde se nalaze brakovi (pesak obrastao morskom travom i algama). Cim se oseti da je utarica oteala, vue se polako, ali uvek prema gore, bez zastoja, i nikako se ni za tren ne isputa da ne bi ulov ispao sa udice. * 5. P L JU S K A L O (sl. 171). Pljuskalo je nainjeno kao i utarica, samo to nema olova za teg, i ne baca se prema dnu, ve se vue za brodom, ili se hicem ruke baca sa obale u more i polako vue ka obali. Ako se oseti da je lignja uhvaena, vue se prema obali i ne isputa ni jednog momenta. Pljuskalo moe biti sa uicom i bez udice. Prvo je za lov mnogo efikasnije. Ako se lovi pljuskalom bez udice, a lignja je uhvaena, treba je pre izvlaenja pljuskala iz mora uhvatiti brankarelom, da ne bi pri vadenju sa meke ispala. 6. B R A N K A R E L A (sl. 171).

S R E D S T V A Z A L O V M O R SK IH IV O T IN J A

u z ic a

drvo

buhva

(riba)

o lo v o

Sl. 170. utarica

165

S R E D S T V A ZA L O V MORSK IH IV O T IN J A

J-

Brannarela n a tapu bam busa

Sl. 1 7 1 .

Im provizacije za lov liganja i sipa

166

S R E D S T V A Z A L O V M O R SK IH IV O T IN J A

Brankarela je par jakih udica povezanih icom ili kanapom za tap od drveta ili bambusa, koji slui da se hobotnica ili lignja izvue na obalu, ili da se njome prihvataju razni predmed koji padnu u more. 7. SIP A C (sl. 171). Sipe se uprolee love na sipac, tj. meku izraenu u obliku sipe od drveta i belo obojenu, na ijem kraju se nalazi par jakih udica, kao na utarici ili pljuskalu. U prolee kad se sipe mreste po tihoj veeri sa meseinom sipac se pusti u more vezan za uzicu i vue u brazdi broda 1 m iza krme. Kad sipa vidi sipac, skoi na njega i uhvad ga tako snano da se zakai. Onda se sipac vue i akom zgrabi iz mora da sipa ne bi u poslednjem momentu iskoila. U rano prolee kada se sipe mreste dolaze iz dubine ka obali da na plitkim stenama poloe svoja jaja. U rano jutro u samo svanue u pliaku ribari ih doekuju i ubijaju ostima. 8. SA K (JA N K A , O P R A R A , P U R T IL J; (sl. 172). Sak je vrea od jake mree. Otvor vree razapet je okruglim jakim tapom ili eljeznom ipkom, a moe biti razapet meu vrstim granama ili visiti okomito na konopu. Sak je privren na drvenom tapu ili dralji. Duina tapa zavisi od duine mreaste vree. Vrea slui za hvatanje ribe ili za uvanje ve uhvaene ribe, naroito ako se neto ispod vrha zavee i pusti u more. Ovakva improvizacija slui, takoe, i za lovljenje ribljeg sitnia. Slian sak pravi se i za lov rakova, samo to nije privren na dralj, ve je slobodan pa se spusti na dno. U ovakav sak na dno vezuje se

meka i kada riba ili rak uu u sak, naglo se dignu i povuku na povrinu. 9. V R A IL I V R K A (sl. 173). Vrka je valjkasta ribolovka koja se pravi od tankih prutia nekog tvrdog drveta ispletenih tankim savitljivim dijelovima mirte, lemprike, utike, morskog sita itd. Katkada se moe praviti od rascepane trstike ili kanapa. Nekada se pletu od lia palmi, a nekada i od eline ice. Vra koja se plete obino je valjkastog oblika, a moe biti i etvrtasta. Vra obino ima jedan ili dva otvora tzv. vrnjaka, kroz koje riba ulazi u vru. Vrnjak se pravi u obliku levka sa otvorom, koji se suava prema sredini vrke. Riba kroz vrnjak vrlo lako ulazi, ali teko nalazi izlaz. Prema vrsti ribe, koja se lovi, vra moe da bude pletena gue ili rede, a prema tome se i stavlja vrsta meke. Za manje vrste obalnih riba, kao to su cipli, pari, trlje, salpe, usnjae, crneji, ne stavlja se nikakva meka, samo se vra dobro maskira granama smrdljike, zelenike, lemprike ili travom, tako da riba sama pasui po dnu zaluta u vru. Ako voa jata zaluta u vru, onda u nju ulazi celo jato. Za ulov jaih riba dubinskih, i za ulov murina, akrpina, jastoga i hlapa meka se stavlja usred vre, vezujui je uzicom ili na pruti. Dubinske vre potrebno je osigurati jaim konopcem da ih struja ne zanese, a mesto sputanja obeleiti nekim plovkom da bi se lake pronale. 10. IM P R O V IZ A C IJA ZA L O V T R P O V A I J E E V A . (sl. 174). Na tap dugaak 2 3 m
167

S R E D S T V A Z A L O V M O R SKIH I V O T I N J A

Sl. 172. Razne vrste vrea (sakova)

SR E D S T V A Z A L O V M O R SK IH IV O T IN J A

Im provizacija za lov jeinaca i trpova

Im provizacija za lov voljaka

Obina dteda ( kunjkara)

Sl. 174. Improvizacije za lov morskih organizama

169

S R E D S T V A Z A L O V M O R SKIH I V O T I N J A

stavi se postolje izraeno od ice, elezne ipke ili drveta, napred otvoreno, a sa strane ograeno. Takvo postolje prinesemo trpu ili jeu, podignemo ga sa dna, postolje ukosimo prema dole i lovinu dignemo na povrinu. 1 1 . IM P R O V IZ A C IJA ZA L O V V O L JA K A . (sl. 174) Isplete se od prua, rogoza ili ice pravougaonik, metar i po sa dva, u vidu tapeta, a na uglovima se privee kamenje da tapet potone i zauzme pravilan poloaj na dnu. Improvizacija je na svakom uglu vezana konopiem nadovezanim na veliki kanap, koji se privee na obali, za plovak ili se baci na dno. Na platformu se stavi neka meka, tucane koljke, jeinci ili kosti i ostavi se 24 asa. Na takvu povrinu moe da se nalepi 10 12 velikih voljaka. Improvizacija se digne oprezno da voljci ne bi popadali, postavi meka i ponovo baci u more. 12. IM P R O V IZ A C IJA ZA L O V L JU T U R A . Napravi se oma od jakog kanapa i otea olovom. Takva se oma baci, obavije oko ljuture i vue na povrinu sve dok se ljuura ne odlepi od dna. 13. K U N JK A R A . (sl. 174). Kunjkarom se strue po morskom dnu da se saberu koljke tj. kunjke muule. Naprava se sastoji od jakog eleznog okvira, izmeu kojeg je razapeta mrea i koji poseduje kratka produenja za potezanje. Donji pljosnato poloeni deo okvira strue svojom teinom po morskom dnu, a sabrane koljke upadaju u mreu, koja je poput vree. stavljena na sam okvir.
170

14. K L E T A Z A L O V KO L JA K A (muunar, kopitnjak; sl. 174). To su eljezna kleta navuena jednim krajem na motku dugaku 34 m, dok im je za drugi kraj zavezan konop, kojim se zatvaraju, kada se za konop povue. Naprava slui za hvatanje raznih pueva, koljaka, morskih jaja, jeeva i trpova. 15. G R A B L JE (sl. 174). Naprava je izraena od debele eline ice postavljene u drvenoj podlozi poput elja na obe strane. Obino su privrene na duem drvenom tapu ili dralji 23 m. Slue za sabiranje morskih algi, morske trave, morskih jaja i trpova. 16. IP K A (sl. 174). Naprava izraena od vrste eline ice, duine 1,5 m, na vrhu zailjena u obliku jednostranog harpuna. Slui za lov koljkaa u pesku. Upotreba: na plitkoj peanoj obali pri bistrom moru, pretrauje se morsko dno, traei rupe u kojima borave koljke. Kada se naie na rupu (od ljanka, krastavice ili koljke) naglim pokretom zabada se harpun u rupu, nabada koljka i vadi. Kod sporih pokreta, koljka ima mogunost da pobegne dublje u pesak i zakopa se, pa se ne moe uloviti. 17. IM P R O V IZ O V A N A S R E D STVA ZA LO V H O BO TN IC A . Hobotnice se fhogu loviti na svetlo od luevine, na osti, ili udicom na kojoj je zakaena bela krpa. Hobotnica ivi po pukotinama kamenja, u rupama iji su ulazi briljivo oieni, dok se u krug oko ulaza obino nalaze naslagane uginule koljke, oklopi

S R E D S T V A Z A L O V M O R SK IH IV O T IN J A

Koplje od trstike

K oplje od trna

Osti sa dvostrukim kukam a

8ti sa unutranjim kukama

Sl. 175. Improvizovana koplja i osti za lov riba i glavonoaca

*71

S R E D S T V A ZA L O V M ORSK IH IV O T IN J A

Kaare za lov jegu lja

Snopii za lov jegu lja

Kine gliste

Kalim era za lov cipala

Sl. 172

176.

Im provizovana sredstva za lov jegulja i cipala

S R E D S T V A Z A L O V M O R SKIH IV O T IN J A

rakova, kuice jeinaca, itd. Kad se opazi jedna takva rupa, spusti se u jednoj mrei komad plavog kamena (modra galica) i nadnese nad rupu. Plavi kamen koji se rastvara tipa hobotnicu za oi i ona izae napolje, pa se tada veoma lako ubije ostima ili uhvati ronjenjem na dah, ukoliko je posredi mali primerak. Vee primerke hobotnica nije uputno hvatati ronjenjem na dah zbog toga to pri hvatanju mogu da budu veoma opasne. Hobotnice se, takoe, mogu hvatati pomou improvizacije napravljene od nekoliko jakih udica, na koje je zakaena meka, i koje su privrene za jak konopac. Takva improvizacija spusti se hobotnici pred rupu i kn ona izae, postepeno se meka odvlai, da bi se cela hobotnica izmamila iz rupe. Tada joj se dopusti da meku uhvati i u tom momentu naglo se potegne konopac, izvue napolje da se ne bi negde zakaila ili zapela. Hobotnice se najbolje love u rano jutro ili predvee, pre. zalaska sunca. 1 8. IM R O V IZ O V A N A SR E D S T V A Z A S V E T L J E N JE . Za lov ostima nou sa svetlom od davnina se u Dalmaciji upotrebljava borovina, naroito ako je stara i suva, tzv. luevina. Mogu se, takoe, upotrebiti i razni gumeni otpaci za svetljenje. 19. LO V O STIM A (sl. 175). Jedan od najstarijih naina lova. Osti se sastoje od vie metara duge motke na koju su privezane ili nasaene snane iroke viljuke sa dva, pet, a najbolje osam do deset zuba. Zubi su u jednom redu, jednako dugaki i svaki posebno na-

zubljen. Srednji zub ili svi zubi mogu biti nazubljeni na obe strane ili samo na jednu stranu. Zubi slue da se lovina pri ubodu ostiju ne otrgne. Osti se mogu improvizovati od drveta, trstike ili trna, deblje eline ice. Ukoliko nismo u mogunosti da napravimo prave osti, moemo koristid koplja sa jednim ili dva zuba izraena od trstike, vrstog trna ili eljeza. Ostima se lovi obino pored kamenite obale ili na pesku sa kopna ili iz amca veinom u sumrak i u zoru, a kad se smrkne u prve sate noi pod sviu. Jako svetlo toliko zabljeti i omami ribu da ona ne vidi opasnost. Osti slue za lov hobotnica, liganja, mrkaa, sipa i ribe. 20. IM P R O V IZ A C IJE ZA LO V JE G U L JA (sl. 176). a) Koare za lov jegulja, ispletene su od prua ili izraene od tankih drvenih ipica i povezane likom. Koare se zabiju u mulj plitkih voda ili blato, pa se zatim kroz otvorene vrnjake u njima rukom love jegulje. b) Snopii za lov jegulja, to su snopovi izraeni od trske, rogoza ili iblja, povezani meusobno i oteani kamenom. Snopii se puste na m ulj^^a dna jezera, blatina ili reka, te nakon zadravanja preko noi vade na suvo, razmataju na suvom i trae jegulje, koje se obino skrivaju u njima. c) pruj, je drveni tap ili duga trska na ijem vrhu se nalaze kine gliste povezane icom ili konopom. Sa prujem se lagano nadlee nad muljevito dno ili rub obale. Kad jegulja primeti gliste, zagrize meku
1 73

PTICE I D I V L J A

(gliste); na pruju se oseti trzaj, urakljenoj na drveni visoki (34 te se naglo vadi i jegulja ulovi. m) stub (ip) zabijen u mulj. Naprava se sputa u vodu i die po21. Im provizacija za lov cipala (kalimera; sL 176). Ova improviza- mou konopa, koji je vezan na drcija slui za lov cipala i ukljeva. venoj poluzi na suprotnoj strani od To su golemi sakovi izraeni od kriitasaka. Naprava se komree, koja visi na drvenom prste- risti na nain da se u doba prolea nu promera 2,54 m, koji je pri- ili jeseni levci sputaju na muljevito vezan na eliptinom drvenom dno, dok riba ne naie, a onda kriitu. Eliptino kriite na- naglim trzajem izdiu iz vode sa lazi se na drvenoj polugi (3 5 m) ulovljenom ribom.

PTICE

Meso i jaja svih ptica mogu se jesti. Na tabeli 4 obuhvaene su ptice koje naseljavaju nau zemlju i koje mogu da poslue kao hrana. Naznaeno je gde ive i gde se gnezde, koliko jaja nose i kada na njima lee, kao i na koje se sve naine mogu loviti. Ptice nije lako loviti. One odlino vide i uju, pa blagovremeno mo-

gu da osete prisustvo oveka i da odlete. Za vreme leanja na jajima manje se boje oveka, pa se lake mogu uloviti u prolee i leto. Praenjem pravca leta odraslih ptica mogu se otkriti gnezda i mladunci. Ptice se love pukom ili improvizacijama (v. Lov divljai i ptica improvizovanim sredstvima).

DIV LJA

Na tabeli 5 nabrojana je uglavnom sva divlja koja naseljava nau zemlju, a koja moe da poslui za ishranu. Navedeno je gde ivi i gde je treba traiti, kada je ona u potrazi za hranom, vreme njenog parenja i koenja i kakvim se zamkama pojedina divlja moe uloviti. Lov divljai nije lak. Ona ima
174

veoma razvijena ula vida, sluha i mirisa, pa lako otkrife prisustvo oveka. Prvo treba nai staze kojima se kree (tragovi nogu, izmet i sl.), mesta gde pije vodu ili gde se hrani. U neposrednoj blizini tih mesta valja uhvatiti zasedu, i to niz vetar da po mirisu ne otkrije lovca. U zasedi treba strpljivo

PTICE
Tabeia
.

POGODNE
s

Z A ISHRANU

<

: 3 C m / 5

< r; z o-J -^ -,h -4

ta cq ps GDE IVI
vs

IM E PTICE

GDE S E

GNEZDI

KOLIKO JA JA SNESE I KADA LEI

r -t

sO J 1 ^

>> 5 2 0* O 2-i

Veliki tetreb, tetreb, gluhan, veliki petelin .2.

Visoke pianinske etinarske i meane ume

N a zemlji u umskom gustiu

rt u a s - 3 ^ rt 13 * . 0s 3 > 1 j

(Tetreo urogallus)

SD

\P:

i '

ruevac,

N a zemlji u umi

fi

ct

Mali tetreb, mali petelin

Ljrurus tetrix )

Panjaci i proplanci p o visokoplaninskim estarima i m eanim umama Slovenije, Hrvatske i Bosne

00 cs

Letarka, umska kokoka (Tetrastes bonasis)

Visokoplaninske i etinarske ume i meovite ume

N a zemlji u umskom gustiu

N 'T

1 'u cu

& u

2 2 .

' : ^ .S L > * H j

4*

Klopke
i 's -

e !

C Is'

Pianinski kamenjari s a ibIje m i neto trave

Poljska jarebica, ( Perdix perdix )

> > es C

N a zemlji, pod grmlje m iii kamenjem N a zemlji u polju

32

N N

trka

< D a< 0

tf > 0 J :

B [

umarci ili iblja oko itorodnih polja i iivaa

5 T
00

t X 00 < s

PTICE I D I V L J A

\6

Fazan, gnjetao ( Phasianus)

ume, umarci, ibljaci oko njiva i itorodnih polja

N a zemlji u umi ili u polju

Lovke, mree, klopke

1 *?r

175

PTICE

C N

4 7<
Prepelica ( Cotumix cotumix) Livade, panjaci, usevi razni, ita, krevi i litice u klisurama u Dalmiciji, peine, razvaline Krevi i litice u klisurama. Jame u Dalmaciji, peine razvaline Nizinske i visokoplaninske listopadne ume Selice, visokoplaninske i nizinske meovite listopadno-etinarske ume Brdske i nizinske ume, vonjaci, ibljaci, selica Oko ljudskih naselja Na zemlji u polju

5
816 junijuli Klopke

I DIVLJA

8.

Divlji golub

(Columba livia)
9Golub duplja

Po rupama, u stenju, peinama, razvaline

2 apriljuni

Lovljenje mladih u gnezdima

U upljem drveu

( Columba oenas)
Golub griva

2 april i juni 2 april i juni

IO.

Na visokom drveu

(Columba palumbus)
11.^ :::: Grlica

Na drveu

Majjuni

(Sireptogelia turtur)
I 2.

Lovljenje mladih u gnezdima Mreama

Domai vrabac

(Paser domesticus)

Pod strehom, u rupama u zemlji, u naputenim gnezdima drugih ptica U dupljama drvea

46 vie puta

.
x3U Poljski vrabac ( Passer montanus) Vivak Po rubovima uma

4 -6
vie puta

Mreama

Selica, movarne livade

Na zemlji

(Vanellus vanelius)

martapril

Hvatanjem mladih u gnezdima

::'2:.':'
1

3
Po kanaiima, barama i jezerima Po barama, ritovima, jezerima kanalima

4
Na zemlji, po evarima Na zemlji, u ai, upljem drveu i po vrbama Na zemlji, u ai; u nas se retko gnezi 7 12 maj 8 15 martapril Ome Ome, udice

Liska

(Fulica atra)
Divlja plovka

16.

(Anas platy%yrhyncha)
Divlja guska ( Anser Anser)

Dolee s jeseni oko velikih bara i piitkih jezera obraslih travom i aom

5 io april

Ome, udice

1 8.

Kormoran veliki, vranac veiiki ( Phalacrocorax carbo ) Kormoran mali, vranac mali ( Phalacrocorax pygmaeus)

Po veiikim barama, ritovima, oko plitkih jezera

U kolonijama po visokim vrbama i ivama

54
aprii i jun

Hvatanjem mladih iz gnezda

Po veim barama i ritovima

U kolonijama po barama i ivama

apriimaj

34

Hvatanjem mladih iz gnezda

20.

Gnjurac ubasti

(Podiceps cristatus)
21. Bela roa

Po veim barama i plitkim jezerima Selica u nizinskim blizu vodoplavnih terena

Na vodi

maj

Hvatanjem mladih iz gnezda

PTICE I D IV L JA

(Ciconia ciconia)
L L i

Na usamljenom drveu, krovovima i dinjacima

3 5 aprii

PTICE

'

1 :K
ii.

2 Siva apija ( Ardea cinerea) Selica, oko svih voa

4
esto u koionijama po visokim vrbama i drugom drveu

I DIVLJA

april

3 -5

Hvatanjem mladih iz gnezda

2 3*

Siva vrana ( Corvus cornix) Gavran (Corvus eorax) Gaac (Corvus frugilegus)

Oko poija i otvorenih povrina Razliiti tereni

Na visokom drveu, uma i polja Na visokim stablima i peinama Na visokom drvecu

46
aprii

Fiek sa iepkom ome, kiopke Fiek sa iepkom ome, klopke

24.

4 6
februarmart

25.

Oko nizija i renih dolina

45
april

26.

avka ( Colocus monedula)

.

Stene i litice 0 niim predelima u biizini iivada i polja

U pukotinama stena,

dupljama drvea, u razvalinama

45
april

Fiek sa lepkom ome, klopke

27.

Svraka ( Pica pica)

Vonjaci, umar, piodne doiine oko naselja

Na drveu

4 -8
martapril

Vadenje miadih iz gnezda, kiopke

28.

Kreja (Garrulus glandarius)

Brdskeplaninske ume, hrastovi zabrani, vonjaci

U upijem drveu

5 6 apriimaj

>>

DIVLJA POGODNA ZA ISHRANU

RED. BR. KAD JE V POTRAZI VREME KOENJA

Tabela 5

NAZIV 2 Jeien ( Cervus elapbus) 3 U starim ritskim i niziskim hrastovim umama. U niim pianinskim meanim sumama. Po prostranim trarima

GDE TRAITI

ZAHRANOM

VREME VARENJA

ZAMKE

I I. ;

4
Na mladim itima i kukuruzu oko njegovih stanita. Po prosekama i propiancima, Oko bara i movara gde je kaijua. Oko solita

5
U svanue i pred vee. Posie kie. Zimi po ceo dan

6
Septembar Majjuni

8 Oma od jae eline ice

2.

Srna ( Ceprelus capreolus)

Po nizinskim i visinskim umama irom zemlje. Radije ivi u iistopadnim * Krevite pianine. Iznad granica uma. Prostrani visinski panjaci

Na miadim itima oko uma. Po prosekama i proplancima. Oko soiita i hranilita

Rano ujutro i pred vee. Posie kie. Zimi po ceo dan Pre podne i pred vee. Zimi je po ceo dan na pai Pred vee i nou

Avgust

Majjurii

Oma od jae eline ice iii konopca

5.

Divokoza ( Rupicapra rupicapra) /

Na stalnim stazama i oko soiita. Oko izvora i voda

Novembar

Maj

Oma od jae eiine ice

PTICE

4-

Divlja svinja (Sus acrofa)

Hrastove, bukove i kestenove ume, ne mnogo visoke

Na stalnim stazama. Oko bare za kaljuanje. Po krompiritima kukuruzovitima. Oko uma

Od novembra do januara

Od maja do jula

I D IV L JA

PTICE

i8o

2 Zec (Lepus europaeus)

lll
:

4
Oko mladih ita, deteiine, na iivadama i propiancima. Oko bata i kupusita, Zimi oko stogova sena

5
Pred vee i nou

6 3-4 puta godinje

7
od marta do avgusta

8 Oma od ice, debijeg najlona, ili jaeg kanapa

I DIVLJA

5*

Ivice uma, prostrana iitorodna polja, zabrani, gajevi, vinograi, umarci, vrbaci, pored reka

6.

Veverica ( Sciurus vulgaris)

Meane i etinarske ume

Oko vonjaka sa orasima

Preko dana

2 ^3 puta godinje, od marta od juna

Vie puta godinje

Oma na dugakom tapu

7*

Tekunica (Citellus citellus)

Panjaci i itorodna poija Vojvodine. Planine istone Srbije i Makedonije

Oko rupa u kojima ivi

Preko celog dana

Martapril

Aprilmaj

Sipanje vode u jame. Ome na iziazu iz rupa. Kiopke Iskopavanje ' i kiopke postavljene u rupi

8.

Slepo kue S 'T ( A palax hungaricus)

Paiijaci, itorodna polja, bate

Oko rupa gde izbacuje iskopanu zemlju

Ceo dan

9.

Hrak ( Cricetus cricetus)

itorodna polja

Oko rupa u kojima ivi

Nocu i pred vee

Dva puta godinje aprii-juni

2 puta godinje maj-juni

Sipanje vode u rupe, oma od ice

z
IO,

V...'

5 '.-

4
Po tavanicama umskih kua, vodenicama potoarama, po upijem drveu

y Preko ceie noi

i iliS ip iS S I ili i' 'i.. Junijuli

8
Sve vrste klopki, sudovi sa vodom i rukama

Puh (G lis glis)

Kestenove, bukove, hrastove ume, vonjaci, ieskove ume

Maj-juni

11.

Bizamski pacov (Ondatra ili Fiber %ibetnicus)

Oko mirnijih voda Dunavskog sliva, po kanalima i barama

Na izlazima iz jazbine

Nou

34 puta godinje

34 puta godinje

Vrke i iane ome, iskopavanje

12.

Vuk, kurjak, (Canis lupus)

U starim i malo pristupanim umama i vrietima

Oko baija, oko mrcinita

Nou

januarfebruar

April maj

Otrov, kiopka

13.

akai, agalj, (Canis aureus)

Po stenju i ipraju Daimaje, nekih ostrva Crnogorskog prlmorja i oko ojranskog jezera u Makedoniji

Oko mrcinita, ubrita i usamijenih seoskih kua

Nou

Martaprii

Maj 'juni

Otrov, , klopka

PTICE I D IV L JA

PTICE I D I V L J A

00

| a * s 0 s . | C N

l N A

M C O 1 <

rCu <
1

S
1 8" 0 g l

'f ^ 1 0 W )

C
2

tu < i j l l < 0 3

,v

3 .31 ^> S ' * ^ .r i 0 t J- fe / D

v*-

14 >
T3 S c cu

< u 3 'O 0 c

< U ? T3 3 4J 'O O C U c S jeseni oko k u k u ru zo vita, oko jazb in a S z A -i. s a a ja |

u * 13 U 2i D h

rh

Oko usamljenih k u a u um i, pored re k e , jezera. Pored ja zb in a

'

-8 3 rS 6 C C 2 -a > j -2 sf 2 < u 6 S " x "S N c >

1 O u V 5 H M p o se v e ro k ra je v im a

H O U

} > c

0 .~r

4 i

i
3

rfS

1 ' ' 0 > _rt i s # j < i-v o u U N V )^ -

8 tf x/), > U 1? 5 2 s f SS ^ .h 4> w "

1
03 * > 'v-.

'

3 ? ^ 2 S H 3 : V? ^ S

Q
** : * V' ' I

182

V3

U jamama zapadnim z e m lje 1

.r > u g c | -S > 12 - &

cu fc }

1 1 2 S ? 1 .C g J8 6 N >00 ._ . ! 2 3 4 > 6 3

s i B

I sk o p a v a n je i zam kam a ispred ja m a c .31

*T3 ^ % 5 . > 3 0 g >

* ^3 0 ^ s - a 0 ^ *C" 6 ^ C N

< u 'a $

rt

0 4 / s

2 " 3 'U 0 C

p h S .2s 3

< s S

PTICE I D I V L J A C

ekati, nekad i asovima i pri tom biti sasvim miran, a naroito u trenutku kad naie divlja. Treba bez ijednog pokreta ekati dok ne doe na domak puke ili ne ue u zamku, pa tek onda stupiti u akciju. Ako se lovac prikrada divljai, to treba da ini uz vetar, kreui se polako i beumno dok divlja jede, pije vodu ili gleda na drugu stranu. Ako divlja pogleda u njegovom pravcu, mora momentalno stati. Loviti treba rano ujutru ili u sumrak.

Krupnu divlja valja gadati u vrat, grudi ili u glavu. Ranjenu divlja koja bei treba obazrivo pratiti po tragu krvi. Ako je tee ranjena, ubrzo e lei kad ne primeti da je gonjena i tada e usled krvavljenja postati nesposobna da ustane i pobegne. Treba joj prii polako i ubiti je. Divlja se moe loviti i pomou zamki (v. Lov divljai i ptica improvizovanim sredstvima).

O S T A L E IV O T IN JS K E V R S T E

1. V IN O G R A D S K I P U (Helix pomatia). Veoma je rasprostranjen u svim krajevima zemlje. Naseljava i visoke planinske masive. U rano prolee budi se iz zimskog sna. Najvie ga ima u prolee i za vreme kinih dana. Leti i za vreme sue teko ga je nai. Traiti ga treba po vlanim i hladovitijim terenima u jutarnjim asovima. S jeseni se puevi ponovo razmile. Od vinogradskog pua jede se samo stopalo. Pu ga izbacuje ako ga stavimo u vrelu vodu ili ar. Stopalo se moe pei na vatri ili na masti, ili spremati u orbama i paprikaima. Prethodno ga valja isprati od sluzi u nekoliko voda (v. Priprema jela). 2. R E N A K O L JK A ( Unio pictorum). Naseljava reke, potoke, jezera i neke kanale. Skoljke se sakupljaju rukama ili specijalnim grabuljama. Zimi se zavlae u pesak ili mulj. Od mesa se spravlja orba ili paprika. Isto tako, upotrebljava se i meso barske koljke, koja je mnogo vea od rene, a ivi po barama, plitkim jezerima, kanalima i movarama. 3. P O T O N IIL I P L E M E N IT I R A K (Potamobius astacus). Na184

seljava skoro sve nae potoke i reke. U vodama- sa dobrim uslovima za ivot moe da naraste i do 300 g teine. Po planinskim potocima je sitniji. Rakovi ive po jezerima, kanalima, veim rekama i prostranim barama. Preko dana kriju se ispod kamenja, korenja drvea, potonulih klada, po rupama i pod izlokanim obalama reka. Pred vee izlaze u lov i u pokretu su cele noi. Tada se najlake i hvataju. Danju se love rukama a po rupama, ispod kamenja i izlokanih obala ili okruglom mreicom sa mamcem od pokvarenog mesa baenom na dno reke. Nou se love pretraivanjem pliaka potoka i bistrih reka sa jakim baterijskim ili karbitskim svetlom. Meso raka je veoma ukusno i hranljivo. Rak se kuva u slanoj vodi ili pee na aru. Gotov je kada mu oklop pocrveni. Jede se meso iz velikih kleta i iz repa. Najukusniji je od sredine prolea do kraja jeseni. f 4. Z E L E N A A B A (Rana esculenta i Rana ridibunda). Zivi stalno u vodi i pored nje. Zadnje noge su joj veoma dugake i zato skae daleko. Lovi se pomou male mree na dugakom tapu (meredov),

O STALE IV O T IN JSK E VRSTE

ili peca na udicu na kojoj je zakaena crvena krpica. Najlake se lovi nou pod svetlou karbitske lampe. Od abe se prvenstveno jedu bataci, i to preni ili kuvani, a od prednjeg dela i trupa moe se skuvati orba. 5. Z E L E M B A (Lacerta viridis). To je na najkrupniji i najznaajniji guter. Sa repom moe da naraste do 40 cm duine. Veoma je brz. Zivi po sunanim i suvim mestima oko trnja bunja, i kamenja, oko ograda i puteva, po proplancima i retkim umarcima, po panjevima i oborenim stablima. Naseljava ravniarske i planinske krajeve cele zemlje. Lovi se udarcem vitkog tapa ili malom omom koja se nalazi na duem tapu i koja mu se paljivo navue preko glave i naglo zategne. Meso mu je veoma ukusno. Prethodno se dere. Pri se, pee ili kuva. Sem utrobe i glave, sve se jede. 6. B L A V O R , B L A B O R (Ophiosaurus apodus). Guter, koji po izgledu podsea na zmiju. Dostie duinu od preko 1 m, od ega skoro 2/3 otpada na rep. Na gornjoj strani je smee, kestenjaste do tamnobakarne boje, a neto svetlije na donjoj. Rep mu se postepeno suava i zavrava tankim vrhom. Naseljava najradije nie oblasti do nekoliko stotina metara nadmorske visine. Nalazi se u bunju i kamenju pored ograda, puteva i livada. Ima ga u Istri, Dalmaciji, Hercegovini, jednom delu june Crne Gore, u Makedoniji i poreju Vardara i na dalmatinskim ostrvima. Sem utrobe i glave, sve se jede. 7. U M SK A K O R N JA A (Te-

studo hermanni i Testudo graeca). ivi po suvim i kamenitijim mestima ravnica, breuljkastih terena i planina do hiljadu metara nadmorske visine. Lovi se od prolea do sredine jeseni. Hvata se rukom, lako, jer je spora. Najvie naseljava istone, june i zapadne krajeve nae zemlje. Meso joj je veoma ukusno. Da bi se do njega dolo, oklop se razbija na sastavcima. Od njih se pravi orba ili paprika. 8. Z M IJE . Sve su jestive. U nas su najee: SM U K O V I (porodica Colubridae). Zmije ove porodice neotrovnice veoma su rasprostranjene u Jugoslaviji. Neki smukovi narastaju i do dva metra duine. Love se rukama, jer su bezopasni, ili tapom sa rakljom. Meso im je ukusno za jelo. Koa im se dere. Jedu se preni na masti, peeni na aru ili kuvani. P O SK O K , K A M E N JA R K A (Vipera ammodjtes) i arka, riovka (Vipera berus). Ovo su veoma otrovne zmije. Naseljavaju kamenite suve krajeve nae zemlje. Vole sunce. Danju se odmaraju, nou love. Leti se najee nalaze oko izvora i oko obala kamenitih planinskih potoka. Penju se i na drvee. Lako se love jer su spore. Hvataju se tapom sa procepom ili rakljom kojom se odmah iza glave pritisnu o zemlju i zatim ubiju. Meso im je ukusno za jelo. Peku se, pre ili kuvaju. B E L O U K A , B A R S K A Z M IJ A (N atri natrix). Naa najpoznatija i najrasprostranjenija neotrovna zmija. Naseljava krajeve oko bara i movara, jezera i reka.
185

O STALE IV O TIN JSK E VRSTE

s a d r a j mravinjaMa.

Sl. 177. Improvizacije za sakupljanje mravljih larvi: sakupijanje larvi u kutiju i sakupljanje larvi u kanalu

l8 6

O STALE IV O T IN JSK E VRSTE

Zalazi ak i do brzih planinskih potoia. Dugaka je do jedan i po metar. Boje je zelenkasto-plavkaste ili tamnosive. Veoma je plaljiva. Prilikom hvatanja, u odbrani, lui veoma neugodan miris. Kada se sa nje odere koa, meso joj je ukusno za jelo kao i meso svih drugih zmija. Brza je i odlian je pliva. Krije se po evaru i trski, pod kamenjem, korenjem drvea i po lomovima. Otrovne zmije. po spoljanjem izgledu prilino se razlikuju od neotrovnih. Pre svega, nijedna otrovnica nije dua od 90 santimetara. One su deblje i trome. U poskoka i arke rep je kratak, a njihove trouglaste glave su vidljivo odvojene od vratnog dela tela. Neotrovne zmije su srazmerno tanke i dugake, veoma pokretljive i brze. Pre pripreme za jelo, koa zmija se odere, glava odsee i meso opere. Pri dranju koe ispadne i utroba. M R A V RII, U M SK IM R A V ( Formica rufa). ivi po etinar-

skim i meovitim umama u mravinjacima visokim i do jednog metra. U prolee i leto u mravinjacima se nalaze mravlje larve, takozvana mravlja jaja. Larve se najlake sakupljaju kada deo mravinjaka zajedno sa njima stavimo na sunce oko jedne kutije, na ijem dnu je izbueno vie rupa (sl. 177). Da larve ne bi stradale, mravi ih unose u hlad, u kutiju. Za kratko vreme na taj nain se moe doi do vee koliine larvi. To isto moe se postii ako se sadrina u mravinjaka rasprostre po zemlji na suncu i oko toga iskopa kanal i pokrije granjem (sl. 177). Mravi odvuku larve u kanal gde hladovina, pa se odatle uzmu. Larve su veoma hranljive i ukusne za jelo. Jedu se prene na masti ili ulju. Mravi su zakonom zatieni, pa se mogu jesti samo u krajnjoj nudi u ratu. 10. SK A K AV CI. Sve vrste skakavaca, osobito krupni, mogu se jesti preni.

L O V P T IC A I D IV L JA C l IM P R O V IZ O V A N IM SR E D S T V IM A

Kad se ne raspolae vatrenim orujem ili se ono ne sme upotrebiti, za lov ptica i divljai mogu da se upotrebe zamke, klopke i druge improvizacije. Ovakav nain lova dozvoljen je samo u krajnjoj nudi u ratu. U mirnodopskim uslovima apsolutno je zabranjen. O P T A P R A V IL A kojih se treba pridravati pri postavljanju zamki, klopki i drugih sredstava za improvizovan lov divljai su sledea: a) na osnovu tragova treba utvrditi da li ima divljai i koje vrste, gde se krije, kojim stazama se kree, gde se hrani i ime, gde se p oji; b) treba odluiti koja e se divlja hvatati, te odabrati najpogodnija mesta, najpodesnija sredstva za lov i odgovarajue mamce (meke), koristei se podacima iz tabele 5; c) zamke i klopke najbolje je postavljati na izlazu iz sklonita (jazbina), na uzanim prolazima du staza na kojima se vide svei tragovi i oko mesta gde se hrane. Za hvatanje zveri dobro ih je postaviti oko mesta, gde je vc klana
188

stoka, a kao mamac upotrebiti utrobu zaklane ivotinje; d) dvilja se moe isterati iz jazbine pomou dima, pa je treba hvatati u zamke (klopke) postavljene na izlazu; e) tekunice i drugi glodari koji se skrivaju po rupama u zemlji mogu se isterad sipanjem vode u njihove kanale i hvatati na izlazima iz kanala rukama ili pomou om i; f) zeevi, puhovi, veverice, tekunice i drugi glodari lake se love od krupnije divljai, jer imaju ustaljene navike i ograniene rejone svoje aktivnosti: g) zamke, klopke i druga sredstva za lov divljai treba postavljati predvee, a ujutro ih obilaziti, jer divlja najee ide u potragu za hranom predvee, u toku noi i u rano jutro. f f

IMPROVIZACIJE ZA LOV DIVLJAI

O M E. To su zamke od ice, kanapa, konopca, najlona ili ispletene od konjske strune (sl. 178). Upotrebljavaju se za hvatanje ptica

L O V I M P R O V IZ O V A N IM SR E D S T V IM A

i divljai. Oma treba da je toliko velika da kroz nju moe da proe glava ivotinje a ne i telo, da se lako zatee i da se slobodan kraj ice, konca i dr. dri u ruci ili dobro privrsti vezivanjem za drvo, za kolac poboden u zemlju i dr., kako uhvaena ivotinja ne bi umakla. Ome se mogu primenjivati na razne naine.

Sl. 178. O m e: a) izgled ome; b) oma na tapu; c) oma za glodare; d) oma od ice za divlja privrena na stablo; e) oma od ice za divlja privrena /.i kolac

O M A N A T A P U (sl. i-.s b, upotrebljava se za hvatanje zelembaa i ptica. Treba se tiho prikrasti ivodnji, paljivo joj navui omu preko glave i naglo zategnuti. O M A Z A G L O D A R E stavlja se na otvor kroz koji izlaze glodari, a slobodan kraj ice, najlona i sl.

zavee se za koi poboden pored otvora (sl. 178-c). Zeevi se hvataju omama, koje se zimi postavljaju oko plastova sena iJi na otvorima ograda kroz koje se provlae u potrazi za hranom. Za hvatanje lisica i jazavaca ome moraju da budu od jae ice; postavljaju se na ulazu u njihove jazbine. Za srneu divlja ome se postavljaju po umskim prosekama i stazama. O M C A F IK S IR A N A impro vizuje se od vre ice privrene za stablo (sl. 178-d), ili za kolac pobijen u zemlju (sl. 178-e) na stazi kojom se kree divlja. O M A V E A L IC A pravi se na razne naine (sl. 179) tako da se ' jedan kraj ice privee za savijenu granu (a, b, c, d, e), a drugi za mehanizam koji je fiksiran. Kad divlja dotakne mamac ili proturi glavu kroz omu, zamka se oslobaa, zatee i divlja podigne u vis. Slino deluje i oma privrena za jedan kraj grede prebaene preko ralji drveta (sl. 179-f). Od grede ica (kanap, najlon) ide kroz alku privrenu za stablo (A) i pomou koia privezanog za nju zapinje se za 2 klina (eksera) zakucana u stablo (B). Kad divlja zakai omu, zamka se oslobaa i divlja odie od zemlje pomou tekog kamena zavezanog za drugi kraj grede. Oma se moe samo razapeti izmedu dva buna, stabla, pobijena koca i dr. Zatee se oko vrata divljai im glavom prode kroz nju. Postavlja se na stazama kojima se
189

L O V IM P R O V IZ O V A N IM S R E D S T V I M A

Sl. 179. Om e vealice raznih tipova: a) oma privrena tapom izmeu dva stabla; b) oma na savijenoj mladici privrena pomou grane i tapa; c) oma od ice privrena pomou dva koca i tapa; d) oma privrena pomou ralji; e) oma privrena pomou koia; f) oma privrena za ralje drveta

190

L O V IM P R O V IZ O V A N IM S R E D S T V IM A

kree divlja, na izlazu iz jazbine, na prolazima kroz ograde. Slobodan kraj ome moe se vezati za kraj savijene grane ili samo za stablo, bun ili neki drugi vrsto fiksiran predmet. K L O P K E za manje ivotinje (sl. 180). Prave se od crepa ili kamena i tri drvceta postavljena u obliku broja 4, koja dre plou. Na vodoravno drvce nabode se mamac. Cim ivotinja dotakne mamac, dra e rui i kamena ploa poklopi ivotinju. Za lovljenje puhova, ove klopke se postavljaju u bezvodnim krajevima oko mesta gde ima vode, na mestima u umi gde ima dosta ove divljai, ili oko vodenica potoara i usamljenih zgrada u umi.

na terenu gde ima dosta zeeva. Dok jedni pretrauju teren i gone divlja ka mrei, drugi skriveni ekaju da uleti u mree i tada je hvataju. Na isti nain lovi se i srnea divlja, s tim to je lov uspeniji po umi negoli na istinama. M R E E Z A M A L E S IS A R E (sl. 181). Napravljena je od kanapa ili ice, dugaka 5070 cm, konopcem (icom) privrena za kolac. U dno mree stavi s mamac (za puhove vata natopljena u rakiju, za mungosa riba, salama ili sir). Zivotinja privuena mirisom mamca ulazi u mreu i postepeno je odvlai od koca, zatee konac (icu) kojim je otvor mree privren za pobodeni kolac i otvor mree se zatvara. Slaba strana ove mree je

ham en
m am ac

Sl. 180. Klopka

M R E E Z A D IV L JA . Du- to je ivotinja moe progristi i gake su oko 50 m, ispletene od umai. kanapa ili najlona i postavljaju se K L JU S A . Zavisno od vrstc div191

L O V IM P R O V IZ O V A N IM S R E D S T V I M A

5 0 crrv

Otvorena m re a

Zatvorena m rea

(uhvaceni s i s a r )

Sl. 18 1. Mrea za male sisare

ljai kojoj su namenjena, kljusa ili gvoa su vea ili manja. Nagazna kljusa postavljaju se po stazama kojima se kree divlja, ili kraj polja, solita i hranilita. Njima se uglavnom love srne, divokoze, divlje svinje, vuci, lisice, jazavci i druga divlja. Postoje i kljusa za hvatanje medveda. Osnovno je da se kljusa dobro sakriju i da se ukloni miris oveka koji ih postavlja. Zato se pokrivaju snegom, mahovinom, rastresitom zemljom ili peskom. Posebna manja gvoda napravljena od debele eline ice slue za hvatanje puhova, tekunica i slepih kuia. Stavljaju se u otvore jazbina ovih ivotinja. K L O P K A Z A K R U P N U D IV L JA (sl. 182). Pravi se kad ima dosta ljudstva i vremena. Jedno deblo se poloi na zemlju, a
192

drugo, optereeno na jednom kraju kamenjem, obesi se u kosom poloaju iznad prvog tako to se konopcem vee za granu drveta

& <

Sl. 182. Klopka za krupnu divlja

L O V IM P R O V IZ O V A N IM S R E D S T V IM A

pomocu padobranskog vora. Mamac se zavee za slobodan kraj konopca tako da visi izmeu oba debla i da ivotinja mora da proturi glavu izmeu njih kad pokuava da ga dohvati. Cim zagrize mamac, padobranski vor treba da popusti i gornje deblo padne i prikljeti vrat ili glavu ivotinje. Na oba kraja klopke sa obe strane treba pobiti oblice, ime se osigurava da obeeno deblo padne na ono koje je poloeno na zemlju. Da bi se ivotinja prisilila da pri dohvatanju plena proturi glavu izmeu pomenuta dva debla, klopka se sa druge strane ograuje granjem, koljem i sl. Mamac mora da bude tako postavljen da deblo prikljeti ivotinju pre nego to uspe da izvue glavu. Z A M K E Z A P U H O V E (samostreli^polhove) (sl. 183). To su daske duge 40 ^ocm a iroke 15 20. Jedna daska je izdubljena, a druga to u ovu upada stavi se odozgo na nain da ulazi u donju kao u neku kutiju. Dole se privrsti luk od 20 cm, a na sredini luka lei na koncu otponac dug oko 10 cm. Dole se vodoravno postavi jeziak ukopan u dasku i povezan kanapom. Kao mamac stavlja se skorup, slanina ili mladi sir. Puhovi se takoe mogu hvatati u jame sa vodom na rubu hrastovih uma ili u ostale tipove zamki za male sisavce. K L E T A Z A K U N E (sl. 183) rade se iz vrstog elastinog drva koje se rasee u obliku ralji. Strane ralji se raire pomou tankog drveta na kome je vezana meka. Zivonja kad naie da grize meku povue

drvo, pa se ralje zaklope poput kleta i ubiju zver. Ralje se mogu raditi u vie veliina za razne tipove sisavaca. Kao meka mogu se koristiti male ptice, meso ili umski plodovi.

K lijeta za kune

Z am ka za puhove

Sl. 183. Im provizacija sredstva za lov sisara

IMPROVIZACIJE ZA LOV PTICA

Ptice se mogu loviti rukama, omama, klopkama, fisecima, mreama, udicama, lovkama, vrkama. L O V R U K A M A . Uhvati se zaseda kod drveta ili drugog mesta, gde je otkriveno gnezdo ptica, i tiho eka da se ptica vrati u njega na spavanje. Kad se smrai, ptica se osvetli depnom lampom i lako uhvati.
193

L O V IM P R O V IZ O V A N IM R E D S T V I M A

O M E . Pogodne su za lov veine ptica. Nain, vreme i mesto za postavljanje ovih zamki, kao i vrstu mamca, treba odabrati prema navikama ptica koje se ele loviti. Oma na tapu (sl. 178) moe da poslui za hvatanje ptica kad lee na jajima ili spavaju u gnezdu. Kad se naseljeno gnezdo otkrije, treba se sakriti i tiho ekati da se ptica vrati u njega. Onda se oma paljivo navue preko glave ptice i naglo zategne. Zamke od omi mogu da se postave na razne nacine (sl. 184 i 185): a) u brazde privrene za koie na jedan od prikazanih naina (sl 184-a) b) iia ivice, otvore na ogradi (sl. 184-b)

c) fiksiranjem za luk savitljive grane pobodene u zemlju (sl. 184-c) d) privrene na koi pobijen u zemlju (sl. 184-d), e) razapete izmeu grana na drveu (sl. 18 5-a); f) razapete na otvoru iskopanih jama, promera 30 cm i dubine 10 cm, na ije dno se stavlja mamac. Oma se privee slobodnim krajem za koi (sl. 185 -b); g) postavljene na strnjitima za lov eva (sl. 185-c). Pogodne su naroito zimi. Sneg se ukloni sa mesta gde se postavljaju. Zamke treba da su oko 3 cm iznad zemlje; h) privrene za bocu stavljenu u vodu, gde se ele loviti vodene ptice (sl. 185-d). U bocu se sipa voda da bi bila tea.

Sl. 184. Zam ke od omi za ptice: a) zamke u brazdama; b) zamke na ivici (ogradi); c) zamke na luku od grane; d) zamke na koidu

I 94

L O V IM P R O V IZ O V A N IM SR E D S T V IM A

K L O P K E Z A P T IC E . Mogu da se naprave na nekoliko naina (sl i86)* a) iskopa se plitka jama u vidu levka i u nju stave semenke ili

postavljen na tei kamen. Mesto kamene ploe moe da se upotrebi daska pritisnuta kamenom ili cepanica, ili pak kronja ispletena d prua (sl. 186-c); b) iskopa se neto dublja jama i

Sl. 185. Zam k e na omi za ptice: a) zamke na drvetu; b) zamke na iskopanoj jami; c) zamke na strnitima; d) zamke na boci za vodene ptice

neki drugi mamac za ptice. Iznad jame postavi se klopka napravljena ocl kamene ploe poduprete sa 3 drvca oslonjena na daicu prislonjenu uz teak kamen (sl. 186-a) ili oslonjena na manji kamen labilno

u nju stavi hrana za ptice. Semenka ili sud sa semenkama vee se za donji kraj tapa, koji podupire kamen na taj nain, da kamen pada im ptica bar malo povue kanap (sl. 1 86-b).
*95

L O V IM P R O V IZ O V A N IM S R E D S T V I M A

196

L O V IM P R O V IZ O V A N IM SR E D S T V IM A

M R E A Z A H V A T A N JE F I E K . Pravi se od hartije preP T IC A (sl. 1 87). Moe da se napra- mazane iznutra lepkom spremvi od pravougaonog okvira preko ljenim od imele. Plodovi bele imele koga je razapeta mrea (a) ili je (Viscum album), ako ove nema,

m am ac

Sl. 187. Mrea za hvatanje ptica: a) mrea na pravouglom okviru; b) mrea na luku

razapeta preko luka od savijene grane (b). Mrea se jednim krajem privrsti vezivanjem za koie pobijene u zemlju, a drugi kraj se podboi tapom za koje je privezana uzica, iji drugi kraj dri sakriven lovac. Kad pticedou da jedu hranu, rasprostrtu u plitkoj jami pod mreom, lovac povue uzicu, mrea padne i poklopi ptice.

onda od imele (Viscum lacsum), koji imaju izgled belih bobica, izgnjee se, kuvaju i dobijena masa se mesi dok ne posane gusta i jednolina, pa se onda njom mae fiek. U fiek se stavi nekoliko zrna kukuruza. Dobro je da se oko fieka razbaca malo kukuruza. Na ovaj nain najee se hvataju ptice iz porodica vrana. Kad ptica zavux9 7

L O V IM P R O V IZ O V A N IM S R E D S T V I M A

Sl. i88. Udice za lov ptica

* 4f

e kljun u fiek da bi uzela zrno, fiek joj se lepi za glavu i pokrije joj oi. Tada ona leti tamo-amo i lako se hvata. Mesto fieka ovim lepkom mogu
198

se namazati tapii ili granje, koji se postave na neko usamljeno mesto na proplanku. Ptice, koje na njih sednu, zalepe se. U D IC E . Na udicu vezanu ka-

L O V IM P R O V IZ O V A N IM S R E D S T V I M A

napom ili najlonom natakne se zrno kukuruza ili crv (sl. 188-a). Tako se mogu loviti golubovi, divlje plovke, jarebice, vrane i fazani. Moe se na udicu natai i manja riba i ostaviti je na obali pored vode za lov pataka. A mogu se udice sa nataknutim mamcima privezati za obru (sl. 188-b), koji pliva na vodi i zavezan je za vei kamen postavljen labavo na panj. Kad plovka dotakne obru, kamen povuen pada na dno i povlai pticu koja se udavi. L O V K A (sl. 189). Najee se upotrebljava za fazane. Pravi se u obliku etvorougla duine 1,5 m,

viti i vrataca za vaenje uhvaenih ptica. Mesto privrenog krova lovka se moe pokriti slojem kukuruzovine, trske i sl., ali postoji opasnost da ptice pobegnu pri vaenju iz lovke. Na svakom zidu lovke treba napraviti visea vrataca od letava, sa vodoravnom osovinom na 26 27 cm od donjeg rama. Letve su privrene za osovinu, a dole slobodno vise. Vrataca treba da se otvaraju samo unutra, tako da fazan moe da ude, ali ne i da izae. Sirina vrata treba da iznosi 18 24 cm. Lovke se postavljaju na mestima gde ima dosta fazana i gde se namame kukuruzom. Oko lovke i u njoj

Sl. 189. L o vk a za fazane

irine 1 m i visine 0,6 m. Nema patosa. Zidovi lovke-koa naprave se od prua ili letava. Za krov se upotrebljava juta ili mrea, a moe se napraviti i od letava. U poslednjem sluaju na krovu treba napra-

treba da bude dosta rasutog kukuruza. V R S K E . Ispletene su od kanapa ili najlona. Sline su vrkama za hvatanje riba. Sastoje se od duih niskih krila rairenih u stranu da bi
199

L O V I M P R O V IZ O V A N IM S R E D S T V I M A

skrenule pravac divljai u same vrke u koje ulaze fazani ili jarebice, ali ne mogu izai napolje. U vrke se kao mamac stavlja kukuruz ili penica. L O V P T IC A L E P K O M . Lepak se pravi od plodova (bobica) imele (Viscum album), koje se beru po hrastovima. Bobice se stave u neku posudu, doda im se malo vode i stave na vatru. Kad tenost pone da kipi, treba je ravnomerno meati, a kad prekipi doda se opet malo mlake vode i mea dok masa ne postane gusta. Zatim se izlije masa u hladnu vodu i muka. Masa se zatim izvadi iz vode i doda joj se lanenog ulja. Za lepak veliine jabuke, dovoljno je desetak kapi lanenog ulja. Zimi se ulja dodaje vie, leti manje. Ovako pripravljen lepak moe trajati i do godinu dana, samo treba da bude hermetino zatvoren. Upotreba lepka: u umi se ubere grm kojem se odseku grane. Na odseene grane nataknu se bazgove cevice duine 10 cm. U te bazgove cevice utaknu se prutii od neke vrste biljke, namazane lepkom. Kvalitetni prutii su obino od biljaka glatke kore (kaline ili prutii od rua). Ovakve zamke nametaju se pored voda ili poila gde se ptice rado sakupljaju ili uz ivice i saekuje se da ptice sednu na lepak i zalepe se. Isti lepak moe se koristiti i za premazivanje drugih improvizacija za lov ptica.

Klopka za lov ptica u izdubljenu bundevu

Padajua klopka za ptice iz cigala

Sl. 190. Im provizacije 2a lov ptica

200

V I. PRIPREM ANJE JE L A

O P T E N A P O M E N E Ogroman broj postojeih divljih biljnih i ivotinjskih vrsta, sa malim izuzetkom, jesu ivotne namirnice od kojih se mogu spremiti dobra i ukusna jela, i to po skoro istim principima po kojima se spremaju i jela koja svakodnevno jedemo. S obzirom na brojnost artikala hrane iz divlje flore i faune, kao i veliki broj moguih kombinacija, praktiki ih je nemogue sve obuhvatiti recepturom jela. Otuda se ukazuje samo na izvesne specifinosti, koje bi bile od znaaja za pripremu dobrih jela. Koliine divljih biljaka i ivotinja koje se mogu nai, kako po vremenu tako i po vrstama, veoma su razliite. Otuda potreba da se esto spremaju jela kombinovana od nekoliko vrsta. Tako se orba ili pire od povra moe spravljad i od kombinacije nekoliko biljnih vrsta, tj. svih onih koje se u datom momentu mogu nai. Ove kombinacije su vane, jer se primenom veeg broja vrsta dobijaju i vee koliine hrane i ukusnija jela. Za kulinarske potrebe uzimaju se iste koliine divljih jestivih biljaka kao i kada se jelo priprema od gajenih vrtnih biljaka. Vreme trajanja kuvanja zavisi od toga da li je upotrebljeno samo mlado lie, odnosno biljke, ili ono iz poodmakle vegetacije. U ovom drugom sluaju kuvanje treba produid i probom ustanoviti da li je povre kuvano. Kuvanje povra obino traje oko 15 30 minuta. Treba imati na umu da je meso od divljai tvre od mesa domaih ivotinja. Pojedini artikli hrane mogu imati specifian miris ili ukus, koji se kroz pripremne radnje, duim kuvanjem i upotrebom zaina (zainskog bilja), esto moe otkloniti. Da bi se to pravilnije upotrebljavalo zamsko bilje je posebno grupisano prema kulinarskim namenama. Kada se kuva povre, prva voda se obino odbacuje. Kada je bilje gorko, odbacuju se i dve vode. U recepturama se pod masnoom podrazumeva ulje, mast, slanina, loj, mleko i dr. Broj receptura sveden je na nekoliko osnovnih jela koja su uobiajen^ u ishrani naih ljudi. Ovo je uinjeno zato to e se artikli poreklom iz divlje flore i faune koristiti iskljuivo sami, ili imati
201

PR IPR EM A N JE JE L A

dopunski karakter, zavisno od raspoloivih koliina redovnog sledovanja. U oba sluaja, pri pripremi prostijih jela nee se nailaziti na vee tekoe. Drugi je razlog taj to posebne situacije mogu da primoraju svakoga da sebi ili svojim drugovima mora da pripremi hranu, i to na nain i sredstvima koji se mogu znatno razlikovati od uobi-

ajenih odnosno koja se u datom trenutku mogu nai. Pored recepture jela zgotovljenih u potpunosti ili delom od divljih biljaka i ivotinja, date su i recepture nekih prostih jela iz uobiajene ishrane, zato to e se takvim artiklima ee raspolagati i u izuzetnim uslovima snabdevanja.

ZA IN I Z A IN SK O B I L J E Z A M E N A Z A B I B E R : a) koren i podanak kopitnjaka (sirov i neosuen sadri jedan kodljiv sastojak zbog ega ga ne treba u veim koliinama upotrebljavati; osuen i skuvan nekodljiv je); b) osueni i tucani listovi divljeg ubra; c) ovrci stabljika papraca. Z A M E N A ZA B E L I L U K : baluka, luac, lanenka, sibirski luk, listovi i lukovica sremua, zmijin luk. Z A M EN A ZA C R N I LU K : lukovica sremua, okrugli i okruglasti divlji luk. Z A M E N A Z A Z E L E N : (patrnjak, celer i sl.) listovi i koren meje ape, morgrua, motrika, sedmolist, apica, velika meja apa. Z A M E N A ZA K A R A N F IL I : koren zeje stope. Z A M E N A Z A C I M E T : suvi tucani podanak idivota. A R O M A T I N E Z A IN S K E B IL I K E specifinog ukusa za zainjavanje peenja, sosova i sl.: divlji ubar, majkina duica, bobice kleke i mrike.

P R IP R E M A N JE SUPA

Ako se raspolae sveim kostima, sa malim dodatkom drugih artikala moe se pripremiti ukusna supa. Oprane kosti treba isei na manje komade, staviti ih u sud, naliti hladnom vodom i kuvati. Dodati koren divlje mrkvice, ilice kopitnjaka, nekoliko enjeva sremua i po ukusu posoliti.
202

Kad se kosti dobro iskuvaju, treba skinuti posudu sa vatre, dodati malo hladne vbde i s^pu odliti u poseban sud. Meso sa kostiju valja skinuti, sitno ga iseckati (ili samleti) i staviti u supu. Zelen, koja se kuvala, po mogustvu propasirati i vratiti u supu. Zatim supu ponovo staviti na vatru, i kada provri,

PR IPR EM A N JE J E L A

zakuvati dodatke od testenina uko'U nedostatku testenina supi se liko ih ima, dodati malo sitno isec- mogu dodati krtolice salepa i liskanih listia divljeg povrca (vita- tii lukodice od zlatnog ljiljana, miniziranje), pa skinuti sa vatre kao prethodno oieni i oprani. gotovo jelo. P R IP R E M A N J E O RBI

1. ORBA OD DIVLJEG POVRA

Odvojiti lie bilja od stabljika, oprati, potopiti u kljualu vodu i kuvati 10 15 minuta. Zatim oceeno lie sitno iseckati ili samleti. U posudi zagrejati masnou do stepena kljuanja, dodati brano i priti ga dok ne porumeni, zatim staviti spremljeno povre i priti oko 10 minuta, naliti potrebnom koliinom vode, posoliti i kuvati jo oko 15 minuta. Za zain treba upotrebiti zainsko bilje, kao i ukuvani paradajz, alevu papriku, sire i dr. kada se njima raspolae. Da bi se poboljali ukus, konzistencija i hranljivost, mogu se dodati svee gljive, prethodno prokuvane i izrezane na rezance ili propasirane, odnosno samlevene. Kao dodatak mogu dobro da poslue i suve gljive, izmrvljene ili samlevene u prah. Na isti nain moe se spremiti orba od samih gljiva ili u kombinaciji sa divljim povrem.

sud, naliti hladnom vodom i kuvati dok ne omeka. Zatim valja dodati obarene i na kocke ili rezance iseene gljive. Za to vreme se napravi zaprka i orba se zapri kada se artikli u njoj skuvaju. Posoliti, dobro izmeati i kuvati jo 10 minuta. Da bi ukus bio bolji, treba dodati zainsko bilje, ukuvani paradajz, sire i dr. ako se sa njima raspolae. Na ovaj nain moe se zgotoviti i orba od divljih ptica sa gljivama.
3. CORBA OD POTOCNIH RAKOVA SA DODATKOM DRUGIH ARTIKALA

Potoni rakovi su sitni, pa nisu izdani, ali mogu veoma dobro da poslue kao dopuna drugim artiklima za spravljanje ukusne orbe. Njihova upotreba naroito dobro dolazi kada nema masnoa za pravljenje zaprke. Oiene i oprane rakove treba staviti u kljualu vodu i kuvati 5 10 minuta. Cim su kuvani, to se vidi po tome to pocrvene i pojedini delovi tela mogu se lako 2. ORBA OD M ESA DIVLJAI SA GLJIVAMA odvajati, valja skinuti sa vatre i izvaditi iz vode. Zatim odbaciti Meso treba oprati, isei sa kos- iznutrice i glave. Ostale delove tima na sitne komade, staviti u isitniti (izgnjeiti) u pogodnom
203

PR IPR EM A N JE JE L A

sudu, pa staviti u istu vodu i kuvati toliko da se svi mesnati delovi izdvoje od ljutura. Ovako iskuvane i isitnjene rakove treba procedid kroz reu cediljku (sito i sl.)5 tako da kroz nju prou orba i sitni delii mesa. Delove ljutura koji se zadre u cediljki treba odbaciti. Dobijenu orbu stavid na vatru, pa u nju ukuvad ranije obarene i na kocke ili rezance iseckane gljive ili divlje povre, ili neki od sledeih

dodataka: pirina, testenine, gerla i dr. Zaprkom se ukus jo vie poboljava. Za zain se mogu upotrebiti zainske biljke, ukuvani paradajz, sire, aleva paprika i dr. Rakovi se najprostije mogu pripremiti i odmah koristiti ako se samo prokuvaju u posoljenoj vodi. Tada se pri jelu iz svakog pojedinog dela ljuture isisa meso, koga ima relativno malo.

P R IP R E M A N JE V A R IV A OD PO VRA
i. PRIPREM ANJE PIREA (KAA) OD D IVLJEG POVRA 2. KAPAMA OD M ESA DIVLJAI SA DIVLJIM POVREM

Pire se moe zgotovid od pojedinih vrsta divljeg bilja ili njihovih kombinacija. Upotrebom kombinacija, a naroito ako ona sadri list sremua, jagorevine, koprivei dr., dobija se ukusniji pire. Lie treba odvojiti od stabljike, dobro oprati i staviti u kljualu vodu da se prokuva 5 10 minuta. Zatim izvaditi, ocediti pa sitno iseckati (ili samleti). U poseban sud staviti masnou, zatim brano, i kada se ovo upri, dodad to sitnije iseckanu lukovicu od sremua. Na ovo se stavlja pripremljeno povre, malo se propri, uz stalno meanje, zatim se nalije do potrebne gustine vodom ili orbom dobijenom iskuvavanjem rakova ili kostiju. Za dolivanje moe da se upotrebi i mleko. Jelo treba posoliti, dobro promeati i kuvati na tihoj vatri, meajui povremeno da nc zagori. Posle 15 30 minuta jelo je gotovo.
204

Listove divljeg povra treba odvojiti od stabljike, oprati, preliti kljualom vodom i ostaviti da stoji 15 20 minuta, a potom izvaditi i ostaviti u stranu. U posudu staviti i dobro zagrejati masnou pa dodati sitno iseenu lukovicu od sremua. Cim lukovica porumeni, dodati oprano i sitno iseeno meso divljai i dinstad ga. Kad meso omeka, treba ga posuti branom (kao za zaprku) i upriti ga, uz stalno meanje da ne zagori. Zatim dodati malo aleve paprike, promeati i staviti ranije spremljeno povre (prethodno isei krupno lie), doliti tople vode, posoliti, staviti zaine i ?Sstaviti <|a se polako kuva. Posle 15 20 minuta kuvanja jelo je gotovo.
3. KISELO POVRE SA MESOM

U sud treba staviti isitnjeno lie ukiseljenog povra (isei ga na sit-

PR IP R EM A N JE JE L A

nije komade ako je krupno) u slojevima naizmenino sa suvim ili sveim mesom. Po slojevima moe se stavid po malo zainskog bilja i lukovice sremua. Ovako sloenu masu treba naliti vodom do vrha i kuvati dok ne omeka. U meuvremenu napraviti svetlu zaprku, povre zapriti, promeati i kuvati jo 30 min. da se zaprka ukuva. Soli dodati po ukusu.
4. PODVARAK OD KISELOG

POVRA

U posudi dobro zagrejati masnou pa staviti sitno iseenu lukovicu sremua (ili luk). Cim se luk upri, dodati alevu papriku, neko zainsko bilje i isitnjeno lie kiselog povra, dobro izmeati i dinstati dok povre ne omeka. Posle toga podvarak preruiti u pleh ili drugi podesan sud pa staviti u rernu ili pe da se zapee. Kada se podvarak priprema sa mesom treba ga prethodno upola ispei, isei na komade, staviti na podvarak pa dopei zajedno sa podvarkom. okom od peenja preliti podvarak.

dom i kuva. Kad pasulj provri, odliti prvu vodu pa ponovo naliti vrelom vodom, dodati i nekoliko lukovica sremua, korena divlje mrkve, malo ilica kopitnjaka i dalje kuvati dok pasulj ne omeka. Napraviti zaprku od brana sa sitno iseckanim lukovicama sremua i staviti u jelo. Moe se dodati i malo sitno iseenog mladog lista zainskog bilja, posoliti i ostaviti da provri. Ako ima mesa, treba ga kuvati u posebnom sudu i dodati pasulju zajedno sa vodom u kojoj se kuvalo, poto se odlije prva voda iz pasulja. Kada nema uslova da se meso kuva odvojeno, moe se kuvati zajedno, a stavlja se u pasulj poto se iz njega odlije prva voda. Na isti nain pripremaju se jela od graka i soiva.

6. PASULJ SA GLJIVAMA

Pasulj treba pripremiti kako je navedeno za orbast pasulj. Istovremeno gljive (peurke), prokuvati, isei na sitnije komade i staviti u pasulj pre zapravanja. Gljive se mogu i prodinstati, pa dodati 5. ORBAST PASULJ pasulju. Na isti nain pripremaju se jela Pasulj se oisti, opere, stavi u sud za kuvanje, nalije hladnom vo- od graka ili soiva sa gljivama.

205

P R IP R E M A N JE J E L A OD G L JI V A i druge strane. Kada dobiju crvenkastosmeu boju, vade se i posipaju Ovo je najjednostavniji i najbri biberom i alevom paprikom ili isitnain spremanja gljiva. Za ovu njenim mladim liem nekog zainsvrhu treba uzeti samo eire gljiva. skog bilja. Nekima eire treba oistiti skidanjem pokoice, a druge samo oprati (obrisati). Posoli se donja stra- 4. RIOTO OD GLJIVA na eira. Ovako spremljene gljive stavljaju se na ist ar, tako da su U sud se stavi masnoa da se ugdonje strane eira okrenute nago- reje, pa se doda sitno iseen sremu re. Posle 10 minuta gljive su gotove (luk) i pri dok ne porumeni, a zaza jelo. tim se dodaju na kocke iseene gljive, posole se i dinstaju dok ne omekaju. Gljive se mogu prethodno popariti vrelom vodom (blan2. GLJIVE P E E N E N A PLOI irati). Za to vreme pirina se oisti, Uzimaju se samo eiri i isti se sloe na neku metalnu plou ili opere 1 stavi u toplu vodu da se tepsiju tako da donje strane ili kuva.Kad pirina omeka, treba ga rupice eira budu okrenute nagore. skinud sa vatre, preliti hladnom Svaku gljivu valja pojedinano po- vodom i procediti. Proceen pirina stavi se u sud soliti i po mogustvu na svaki eir sa dinstanim gljivama, dosoli se, staviti nekoliko kapi ulja ili kajmaka, maslaca ili sira. Zatim plou doda se biber, dobro izmea i ostavi stavid na vatru, u rernu ili u pe na tihoj vatri da se zagreje i tada za peenje hleba, a moe i na ar je jelo gotovo. Po drugom postupku pirina se otvorene vatre. Posle 15 20 mimoe posle ienja i pranja malo nuta peurke su peene i mogu se upriti, a zatim pomead sa dinstajesti. nim gljivama, naliti razreenim koncentratom paradajza ili mlakom vodom (supom!) da dobro ogrezne 3. P R E N E GLJIVE i u rerni ili pei dopee jo oko pola asa. Ovo je sioeniji |)ostupak ali Vee eire vodoravno isei na je i jelo ukusnije. listove debljine oko 1 cm, posoliti i ostaviti 10 minuta da se so upije. U mladih gljiva moe se jeti i 5. GLJIVE SA GERLOM ILI MAKARONAMA drka kada se uzduno presee. Zatim se stavljaju u vrelu masnou Na isti nain moe se spremiti i (ulje, maslac i dr.) i pre sa jedne
i. G LJIVE P E E N E N A ARU 2 06

PR IPR EM A N JE JE L A

jelo od gerle ili makarona sa glji- iseckano zainsko bilje i ostavi da se kuva jo pola asa. vama. 6. MUSAKA OD GLJIVA Dno posude dobro se namae masnoom, zatim se naslae tanak sloj hlebne sredine (eventualno natopljene u mleku), pa sloj tanko narezanih gljiva, i tako 34 puta, pa se zavri slojem hlebne sredine. Svaki sloj treba da se pomalo posoli i pospe sitno iseckanim zainskim biljem. Ovako pripremljen sud stavi se u rernu ili hlebnu pe da se ispee.

9. UVE OD GLJIVA I

MAKARONA

Oprane gljive stave se u erpu, u kojoj prethodno treba upriti luk sa masnoom. Sve ovo se dinsta 15 20 minuta. U posebnom sudu zagreje se voda do kljuanja, stavi malo soli i doda 1 /2 kg makarona na 34 kg peurki, kuva se 5 10 minuta, makarone se ocede, a voda sauva za dolivanje. Makarone se stavljaju pod mlaz hladne vode. Oceene makarone treba staviti u izdinstovane gljive, dodati soli, 7. D IN STAN E GLJIVE bibera, ukuvanog paradajza ili slian zain. Celoj masi sada valja U zagrejanu masnou stavi se dodati oceenu vodu od makarona, sitno iseena lukovica sremua (ili dobro izmeati i staviti u penicu luka) i dinsta se dok ne omeka. pa pei 3040 minuta. Kad je ovo gotovo, dodaju se na sitne kocke iseene gljive i, uz 10. SALATA OD GLJIVA povremeno meanje, dinstaju. Jelo se posoli, doda se malo sitno iseZa spravljanje salate od gljiva enog zainskog bilja (aleve paprike i bibera), pa se izmea. Za uzmu se sasvim mlade gljive neotvorenih eira, ili koje se tek otva20 30 minuta jelo je gotovo. raju, a postupak je sledei. Gljive se oiste od mehanike neistoe (pesak, zemlja i dr.) i 8. PAPRIKA OD GLJIVA operu. Poto se za ovu svrhu upoU posudi se zagreje masnoa i trebljavaju mlade gljive, treba isstavi iseena lukovica sremua (ili koristiti i drke, s tim da se krajnji luka). Kad lukovica omeka, treha deo odsee. Ovako oiene gljive dodati ranije oiene i iseene stave se u slabo posoljenu vodu i gljive pa malo dinstati, zatim se kuvaju (voda da kljua) oko 5 doda brano i uz meanje se nastavi minuta, zatim se izvade, ocede i sa dinstanjem dok brano ne poru- ponovo prokuvaju u vodi sa siremeni, pa se doda aleva paprika i tom (zakiseliti prema ukusu) oko nalije toplom vodom, posoli, stavi 5 minuta. Moe se dodati po neko207

P R IPREM A N JE J E L A

liko strukova zainskog bilja i sitno narezana lukovica sremua, odnosno crnog luka narezanog na kolutove. Ulja se moe dodati za vreme kuvanja zajedno sa siretom, ili pred samu upotrebu. Soli se takoe prema ukusu. Salata se moe jesti odmah poto se ohladi.

Salata od rujnica (Lactarius deliciosus) moe se spremati i bez kuvanja. Mlade peurke se oiste, odree im se drka na 23 cm od eira, dobro se operu, pa iseku na tanke rezance. Jelo se posoli i zakiseli po ukusu, promea i ostavi da se so i sire dobro upiju. Pre upotrebe treba ga preliti uljem.

P R IP R E M A N JE J E L A OD N E K IH D IV L JIH B I L JA K A P R IO B A L S K O G P O D R U C jA

1. VARIVO OD OMAGE

4. SALATA OD M ATARA

Omaga se ispere od peska, odstrane se drvenasti delovi, ukoliko ih ima, stavi u kljualu vodu i kuva oko 10 minuta. Zatim se ocedi i zaini uljem.

Obrano lie matara suiti 2 3 dana da bi ispario jedan deo eterinih ulja. Posle suenja, odnosno pre upotrebe, oprati ga u nekoliko voda i zainiti siretom i uljem.

2. VARIVO OD KOROMAA

Odstrane se drvenasti delovi, 5. SALATA OD KOSTRIA, operu se, iseku na male komade i MASLAKA I DRUGIH kuvaju oko 3045 minuta. Jelo je GLAVO IKA ukusnije ako se zapri. Za salatu se nabere mlado lie navedenih bi^jkka, dolpro se opere, a zatim zaini siretom, uljem i posoli se. Ako su biljke starije, list je gorak, pa ga treba potopiti i ostaviti nekoliko asova u hladnoj istoj vodi da bi se gorina veim delom odstranila.

5. GOMOLJI BRDENA KUVANI

Gomolje oprati, oguliti i jo jednom oprati, pa staviti u kljualu vodu i kuvati oko 1 1/2 as. Zatim izvaditi, posoliti i dodati zaine.
208

PR IPR EM A N JE JE L A

6. VARIVO OD CIKORIJE, IKA, MASLAKA, TRATINICE, DIVLJEG RADIA, VILINOG SITA, SUAKA I DRUGIH GLAVOIKA

hladnu vodu na izvesno vreme da bi otpustilo gorinu. Zatim se ocedi, isee na sitnije delove i stavi u kljualu vodu. Posle 20 minuta kuvanja (starije biljke kuvaju se neto due), biljke se ocede, posole Bilje se dobro opere i potopi u i zaine uljem.

S A B IR A N JE

M O R SK E

SO LI

NA TEREN U

Za vreme letnjih meseci u zoni prskanja i prebacivanja morskih valova mogu se sabrati vee koliine morske soli, koja se nakupija u pukotinama kamenja. U isto godinje doba (leto) moe

se donoenjem veih koliina morske vode u pukotine kamenja, posle isparavanja, takoe dobiti so. U zimskim mesecima so se dobija isparavanjem morske vode u posudi na vatri.

P R IP R E M A N JE J E L A OD R IB A

1. IEN JE RIBA

2. RIBA N A ARU

Sa riba se sastrue krljut povlaenjem noa od repa ka glavi. Ribe ija je koa bez krljuti sastruu se od sluzi. Ribu valja prethodno omamiti jakim udarcem u glavu, pogodnim tapom ili drkom od noa, da bi se lake oistila. Posle ienja dobro je oprati, naroito unutar krga, Otrim noem se raspori od glave do kraja trbuha, pazei da se unutranji organi ne poseku. Iznutrica se izbaci, sem mlea i ikre koji se jedu (ikra mrene je otrovna).

Oienu ribu posoliti iznutra i spolja, pa malo ostaviti da se so upije. Zatim je stavljati na ranjie od ice, ili zailjenog drveta (sl. 191) i pei na aru, vodei pri tom rauna da riba bude sa svih strana peena. Riba se moe lako i brzo ispei i na roitilju, koji se lako improvizuje od mreaste ice, izbuenog lima, metalnih ipki i sl.
3. PR EN A RIBA

Ribu treba oistiti kako je nap209

PR IP R EM A N JE J E L A

Sl. 191.

Raanj za peenje ribe, mesa i sl.

210

PR IPR EM A N JE JE L A

red opisano, posoliti, uvaljati u penino iJi kukuruzno brano, pa staviti u dobro zagrejanu masnou. Prevrtanje, ribu sa svih strana dobro ispriti. Sitna riba se pri cela, a krupna iseena u komade.

4. K U V A N A R IB A

Obino se spravljaju razne riblje orbe (paprikai) koje mogu biti glavno jelo ako se stavi vea koliina ribe ili ukuvaju drugi dodaci. Najjednostavniji nain pripremanja riblje orbe je sledei. U sud sa hladnom vodom staviti ribu

iseenu na komade, iseckanu lukovicu sremua (luka) i malo zainskog bilja, posoliti i kuvati najvie 15 20 minuta da se ne bi raspala. Posle kratkog kuvanja dodati zaprku, naliti po mogunosti ukuvanim paradajzom i kuvati jo oko 15 minuta. Ako nema paradajza, moe se dodati i prethodno kuvana i oceena testenina, kukuruzno brano i dr. Prilikom pripremanja ribe peenjem ili prenjem dobro je da se glave odseku pa da se od njih i dodataka povra ili testenine spremi posebna orba. Ovako spremljena orba od povra bie ukusnija a glave bolje iskoriene.

P R IP R E M A N JE J E L A OD V O D O Z E M A C A , G M IZ A V A C A I IN S E K A T A zmije treba odmah odsei. Kou oko vrata valja zavrnuti i povui ka repu, pa oko vrata vrsto vezati jedan kraj jaeg kanapa a drugi kraj vezati za drvo ili granu u visini prsa oveka. Zavrnutu kou od vrata treba polako vui prema repu. Koa se veoma lako svlai, naroito kad se zmija guli odmah poto se ubije. Kou treba svui do mara (anus) i na tom mestu odrezati zajedno sa utrobom koja povlaenjem koe sama ispada, jer je trbuna duplja u zmija zatvorena samo koom. Time je ienje zmije zavreno. Meso treba oprati, isei na komade, posoliti, pa zatim pei ili priti, zavisno od datih mogunosti. Postupak je u tome isti kao pri
211

1. ABE

Za ishranu se upotrebljavaju zelene i sive abe koje ive pored vode. Posle ubijanja udarcem ili ubodom noa u glavu, treba odrezati noge (batake) na mestu gde se spajaju sa trupom, svui kou do prstiju (apa), odrezati je zajedno sa prstima i odbaciti. Bat&ke valja oprati, posoliti, uvaljati u brano i priti. Mogu se i pohovati ili kuvati kao dodatak orbama ili drugim jelima.
2. ZM IJE

Uz potrebnu opreznost, glavu

PR IPR EM A N JE J E L A

spremanju ribe. Od dobro prene zmije jede se sve, sem kimenog stuba starijih zmija, jer je tvrd. Ako se zmija priprema kuvanjem, pri duem kuvanju odvajaju se kosti rebara koje se izmeaju sa jelom, pa je uzimanje hrane oteano (kao u ribe kada se raskuva). Zato je najbolje da se posle ienja i pranja cela zmija stavi u kljualu vodu i da se u njoj dri dok se meso ne pone odvajati. Cim se primeti da se meso odvaja (proba se), zmiju treba izvaditi iz vode, meso paljivo odvojiti i kosti baciti. Meso se isee u komadie i stavi u odgovarajua jela. Prilikom odvajanja izvesna koliina mesa ostaje na kostima, pa je preporuljivije da se zmije pripreme peenjem ili prenjem.
3. GUTERI

uzduno po trbuhu do mara, a od ove linije popreno prema prednjim i zadnjim nogama (sl. 192), pa se uz pomo otrog noa odvaja od tela ivotinje. Koa se prilino lako odvaja sve do repa. Poto je rep obrastao krljutima i lako se kida, najlake ga je oljutid prstima uz pomo noa. Iznutricu treba izvaditi, obrezati predeo mara, pa to odbaciti. Glava se odree i odbaci i time je ienje zavreno. Meso se opere, posoli i dalje se sa njim postupa kao kad se priprema riba.
4. PUEVI

Zivotinju treba ubiti udarcem ili ubodom noa u glavu, a zatim odsei ape sa prstima. Kou treba obrezati odmah iza glave i na tom mestu vezad jedan kraj kanapa, a drugi za pogodno drvo ili granu. Od zareza oko vrata rasee se koa

P U E V I P E E N I N A ARU U L JU T U R A M A (kuicama). Ljuture pueva treba izbuiti na nekoliko mesta noem, klinom i sl., pa ih staviti na ar. Rupice slue da kroz njih izlaze tenost i sluz. Prevrtanjem pueve treba dobro ispei sa svih strana, zatim ih izvadid iz ljuture, odvojiti jestivi deo (stopala), posolid i jesti, a ostalo odbaciti. J E L A OD O I E N IH P U E V A najee se pripremaju. Pu-

212

PR IPREM A N JE JE L A

evi se iste na sledei nain. Operu se i stave u kljualu vodu da se prokuvaju oko 5 minuta. Vrela voda se odlije i nalije ista i hladna, pa se pristupi ienju. Noiem pueve treba vaditi iz ljutura, odvojiti iznutricu (poznaje se po zelenoj ili smeoj boji) i sa ljuturom odbaciti, a za pripremanje jela ostaviti tzv. stopalo (mii). Ovako oiene pueve treba oprati i u nekoliko voda da se odstrani sluz. Od oienih pueva prave se ranjii, paprika, fairane nicle, punjene paprike i sl. Meso pueva je ilavo, te se mora due kuvati, dinstati, itd. R A N JI I OD P U E V A . Po nekoliko komada oienih pueva nabode se na odgovarajuu icu ili zailjeno drvo, ili se stavi na rotilj i pee na aru, uz polagano okretanje. Pre peenja se gosole. P A P R IK A OD P U Z E V A praviti od oienih pueva na isti nain kao i drugi paprika. Dobro je da se prethodno kuvaju dok ne omekaju. F A I R A N E N IC L E , P U N J E N E P A P R IK E , S A R M A I SL. spremaju se na uobiajeni nain od prethodno oienih i skuvanih, pa samlevenih ili seckanih pueva.

posoli i pospe sitno iseckanim zainskim biljem. U svaku koljku moemo staviti po nekoliko kapi ulja, kajmaka i sl. Posle desetak minuta koljke su peene i mogu se jesti.
6. KORNJAE

5. KOLJKE (RENE, BARSKE)

Treba uzeti za jelo samo cele i zatvorene koljke. Poto se spolja dobro operu, pomou noa se otvore, pa se ona polovina ljuture u kojoj je meso stavi na vrelu plou, rotilj ili na ar. Svaka koljka se

Od kornjaa se uglavnom spremaju orbe. Postupak je sledei. Kornjai se najpre odseku glava, noge i rep. Poto ivotinja ove delove tela uvlai u oklop, stavljanjem jako zagrejanog predmeta (moe i komad ara) na oklop treba primorati ivotinju da prui glavu, noge i rep, pa ih otrom sekirom odsei. Jo lake se moe ovo uiniti ako se napravi oma od kanapa i stavi na glavu im je ivotinja isprui. Tada se provlaenjem kanapa lako glava izvue iz oklopa. Zaklana kornjaa (sa oklopom) stavi se na ar i poto malo postoji, skida se i rastvara oklop, a telo izvadi napolje. Treba odbaciti iznutricu, a meso oprati i isei na male komade, staviti ga u sud, posoliti, naliti vodom i kuvati dok ne omeka. Onda ga izvaditi i dobro oceeno staviti u drugi sud gde se nalazi zagrejana masnoa. Dinstanje traje oko 15 minuta. Sada posuti branom pa kad ovo porumeni, naliti vodom u kojoj je ranije kuvano meso, staviti sitno iseeno zainsko bilje ili druge zaine, i kuvati jo oko 15 20 minuta, kada je orba gotova. Od mesa kornjae pravi se i paprika na uobiajeni nain.
213

PR IPR EM A N JE JE L A

7. M RAVLJA JA JA

Jaja se oiste od mehanike neistoe, operu i dobro ocede od vode. Najjednostavnija priprema je prenjem u ulju ili masti. Odmah poto se stave u zagrejanu masnou, jaja nabubre i postepeno dobijaju utu boju. Bojom i mirisom podseaju na svee varke. Pri prenju treba ih vie puta promead da ne bi zagorela. Poto se u prirodi nalaze u relativno malim koliinama, najekonominije je iskoristiti ih za zainjavanje jela. Prenim jajima mogu se posuti makarone, pirina, zainiti orbe, itd. Kada se prave fairane nicle, samelju se svea zajedno sa dru-

gim artiklima, da bi se meso vezalo sa dodacima. Mravlja jaja treba upotrebiti za ishranu samo u krajnjoj nu^di, jer su mravi veoma korisne ivotinje i pod zatitom su.
8. SKAKAVCI

Ulovljeni skakavci stave se u poklopljen sud sa malo ulja ili masti i pre se nekoliko minuta dok ne porumene,

9. POTKORNI CRVI

Pripremaju se kao mravlja jaja.

P R IP R E M A N JE J E L A OD G L O D A R A (puhavi, veverice, tekunice, slepo kue i df.)

Skoro svi glodari su veoma slini pa je i postupak u pripremanju jela od njih slian. Ako je ivotinja iva, treba je omamiti udarcem po glavi i priklad da bi iskrvavila. Zatim se pristupa guljenju koe. Naini se razrez na koi du ivica buta od apa do mara na obe zadnje noge. Obree se koa oko mara, pa se uz pomo noa odvoji od tela i prevrnuta svlai do glave. Da bi se lake gulila, ivotinju treba obesiti sa rairenim zadnjim nogama.

Glavu valja odrezati i baciti zajedno sa koom i apom. Poto se skine koa, raspori se stomak celom duinom i izvadi iznutrica koia se, takode, odbacuje. Dobiveno meso opere se i ostavi da se ocedi. Pri peenju na ranju ili u erpi ne mora se sei na komade, dok se za pripremanje orbi i slinih jela lsece. Meso glodara priprema se za jelo na isd nain kao meso domaih ivotinja ili divljai.

214

PR IP REM A NJE J E L A

P R IP R E M A N JE J E L A OD PTICA Perje se skine urenjem zaklanih ili ubijenih ptica u vreloj vodi. Voda se zagreje do kljuanja, pa se u nju dolije malo hladne vode da se kljuanje prekine. Treba obratiti panju na to da se ptica ne dri suvie dugo u vreloj vodi, jer e se u protivnom skidati i koa zajedno sa perjem. Zato odmah posle potapanja u vrelu vodu upanjem se proba da li se perje lako skida, pa se na vreme prestaje sa urenjem. Kada je sa ptice skinuto sve perje, preostale dlake se oprlje na otvorenoj vatri. Ako nema mogunosti za urenje, perje se skida upanjem i na kraju se dlaice oprlje. Kad se ptica oisti, izvadi joj se iznutrica. Prvo se na prelazu vrata u trup, sa donje strane, popreno preree koa i izvadi se voljka. Zatim se popreno preree trbuh odmah vie mara, izvadi se iznutrica, a mar se obree i odbaci. Od iznutrice se jedu jetra i eludac (bubac). Sa jetre treba da se paIjivo obree i odbaci u u ptica koje u imaju, jer e u protivnom hranu zagoriti. Bubac se presecanjem otvori, izbaci se sadraj i skine se unutranja oroaia pokoica, Ptice se mogu pei na ranju, dinstati u posudi, mogu se kuvati orbe i stavljati u druga jela, kao to se to ini sa ivinom.

P R IP R E M A N JE J E L A

OD D IV L JA C I

Divlja, koja je pokrivena krznom, mora se prethodno odrati. Krzno (koa) skidaju se na taj nain to se ivotinja prvo obesi za rairene zadnje noge (ivotinje, naroito kada su vee, mogu se drad i na zemlji). Koa se razree ivicom buta, poev od mara sve do ispod skonog zgloba, i tu se obree oko cevanice jedne i druge noge (sl. 193). Zatim se obree koa oko mara. Kada je ovo uinjeno, koa se pomou noa i prstiju (palca) odvaja i svlai nanie. Kada se to ini sa ivotinjom poloenom na zemlju, napravi se i prorez koe du trbuha,

prsne kosti i vrata, pa se odvoji s jedne i druge strane. Iznutrica se izvadi na taj nain to se uzduno proree trbuna duplja, izvadi kraj debelog creva (mar) i mokrani mehur, a zatim ostala iznutrica. Ako su okolnosti takve da veterinarski ili sanitetski organ ne moe da obavi pregled, najbolje je da se iznutrica odbaci. Meso divljai priprema se za jelo kao i meso domaih ivotinja, Ipak je bolje da se izvesno vreme dri u pacu jer tada omeka i dobija bolji ukus. Za pravljenje paca, treba se koristiti onim ega ima u prirodi,
215

PR IPREM A N JE J E L A

a spravljati ga valja na sledei nain. Oistiti, oprati i sitno nasei lukovice sremua, mlade izdanke ubra, malo ilica kopitnjaka, korena divlje mrkve, malo lista meje ape

preliti pripremljenim i ohlaenim pacom tako da bude potpuno preliveno. Na ovaj nain spremljeno meso u pacu treba da stoji najmanje 24 asa na hladnom mestu, zimi moe i 34 dana pa i due.

Sl. 193. N ain rasecanja koe divljai

i drugog zainskog bilja ako ga u prirodi ima, nekoliko bobica kleke, moe i mladih izdanaka jelki (zimi). Pripremljeno zainsko bilje staviti u vodu, posoliti i kuvati. Kada je dodato bilje omekalo, blago ga zakiseliti. Sada, prethodno oprano i na vee delove iseeno meso,
216

Posle odstojanog >^>aca jelo se spravlja na lovaki nain, mada se od istog mesa mogu spravljati i orbe, paprikai, musaka i druga jela na obian nain. Jela na lovaki nain treba pripremiti ovako: meso se izvadi iz paca i dinsta sa puno safta dok ne omeka. Od bilja iz

PR IPR EM A N JE JE L A

paca spravi se lovaki sos: napra- nalije pacom do potrebne konzisvi se zaprka, stavi u nju sitno tencije i prokuva. Izdinstano meso iseeno (ili mleveno) bilje iz paca, stavi se u gotov sos.

N A JJE D N O S T A V N IJI N AIN P R IP R E M A N JA J E L A OD M ESA

P E C E N J E N A A R U . Manji tankom icom. Dobro je da se komadi mesa posole se i stave na listovi mesa pre posipanja zainskim biljem premau uljem ili ist ar. drugom masnoom. Napravljene p e C e n j e n a R A N JI U . rolne treba nabosti na icu ili Posoljene sitne komade mesa treba ranjie i pei na aru uz polagano nabosti na icu ili tanje zailjeno okretanje. drvo i pei, drei iznad vatre uz polagano okretanje. Po mogustvu, P E C E N J E M E S A u i l o v a C i , meso premazati masnoom. Ako G L IN I I D R U G O J Z E M L J I : se paljivo postupa, meso ne mora Vee komade mesa ili celu oienu pticu i manju oienu ida zagori. votinju, poto se posole, zaviti P E C E N J E N A R A N JI U u glinu (blato) konzistencije tvrdog M E S A S A V IJE N O G U R O L - testa, staviti na ar i pokriti arom N U . Meso se isee na listove sa svih strana. Posle i 2 asa (nicle), izlupa se (moe i kame- meso je peeno, to zavisi od velinom), posoli i pospe sitno isee- ine komada (ivotinje) i jaine nim zainskim biljem, a zatim se odnosno koliine ara. Meso je uvije u rolnu i vee kanapom ili peeno kada omot od blata popuca.

P R IP R E M A N JE J E L A OD N E K IH D IV L JIH IV O T IN JA P R IO B A L S K O G PO D R U JA

da otpuste stetne matenje. Posle pola asa treba ih dobro izmeati Odmah poto se izvade iz mora, i staviti na ravnu podlogu da se vlasulje se pranjem oiste od peska ocede i prosue. Zatim ih uvaljati i mulja, posole se i ostave u posudi u brano i priti na vrelom ulju.
217

1. V LA SU LJE P R EN E

..

PR IPR EM A N JE J E L A

2. PRILJEPCI, LJUTURE I

PRSTACI PRESNI

Sve ove ivotinje mogu da se jedu presne, i to priljepci odvojeni nekim otrim predmetom od ljuture (ljuske, kuice), a Ijuture razbijene ili razdvojene iz kojih je prethodno odstranjena iii isprana paprena materija koja se nalazi u utrobi. Ove ivotinje se mogu jesti presne u veim koliinama, bez ikakvih tetnih posledica.

s tim da voda za to vreme kljua. Ovako kuvane koljke posle vaenja iz ljutura mogu se odmah jesti. Ukoliko se ne kuvaju u morskoj vodi, treba ih posoliti. Ako se pripremaju druga jela, koljke se ne moraju kuvad do kraja u Ijuturama, jer e se izvaeni mesnati delovi dokuvati kasnijim kuvanjem u jelu koje se priprema. Voda u kojoj su kuvane koljke moe da se upotrebi za kuvanje povra, kaa i sl.
5. U VAN JE IViH N ANARA,

3. KUVANI NANARI, PRILJEPCI,

VOLJCI I OSTALI PUEVI

PRILJEPAKA, VOLJAKA I DRUGIH VODENIH PU EVA

Prikupljeni puevi operu se od peska i blata, u obinoj ili morskoj vodL Zatim se bez posebnog ienja stave u kljualu slatku ili morsku vodu i kuvaju na jakoj vatri 5 15 minuta, a na slabijoj neto due. Poto se skuvaju, izvade se iz kuice (iglom, iljatim noem), preliju uljem i jedu sa salatom od divljeg luka, matara ili drugog bilja. Izvaeno meso pueva moe da se upotrebi i za pripremanje paprikaa, orbi i drugih jela na uobiajeni nain, sa raznim dodacima.

Navedene vrste mogu se za krae vreme uvati u ivom stanju do upotrebe ili prilikom transporta. U tu svrhu, ivotinje se izmeaju sa morskim algama i stave u obine pletene korpe ili slinu ambalau, pa se dre na zaklonjenom mestu u hladu, Ukoliko je potrebno da se due uvaju, korpe se moraju povremeno kvasiti (svakih 8 10 asova).

6. RAKOVI MORSKI KUVANI Morski rakovi mogu se pripremati za jelo kao i potoni. Sitni rakovi ko^ice, jed^ se i presni.
7. LIG N JE P R EN E

4. KOLJKE MORSKE KUVANE

Odbace se svi oteeni i bolesni primerci, a zatim se intenzivnim pranjem odstrane pesak, mulj i druga neistoa. Pripremljene koljke stave se u kljualu vodu i kuvaju 5 10 minuta na jakoj vatri,
218

Lignje se raspore, izvadi im se kesica sa crnilom, kost i zubi, operu se u vodi, iseku na komadie i pre na vrelom ulju oko 15 minuta.

PRIPREM A N JE JE L A

estice mulja. Kuvaju se u slatkoj ili morskoj vodi dok ne postanu Hobotnicu treba odmah posle meki (obino 2 3 asa). Soljenje ulova ubiti i izudarati nekoliko nije potrebno jer trpovi sadre puta o kamen da bi omekala. dovoljno soli. Iznutricu valja izvaditi i odbaciti, a hobotnicu kuvati u vodi bez dodatka soli (ako se so doda pri kuva- n . JEIN C I PRESNI nju meso hobotnice ostaje tvrdo). Kuvati oko pola asa, a potom Jenici se prikupe sa stena ili posoliti i zainiti uljem. kamenitog morskog dna, raspore se jakim udarcem noa po sredini i vrhom noa izvade jajnici i presni se jedu. Jajnici se nalaze samo 9. SIPA P E EN A I PR EN A u enki unutar oklopa, simetrino rasporeeni du renjeva Sipu treba dobro oprati, zatim simetrino graenih i ima ih 5 otvoriti sa donje strane, izvaditi komada. Poznaju se po izrazito joj utrobu, crnilo i sipovinu (kost crvenkastonarandastoj boji. sipe). Oprati je u nekoliko voda, ocediti i pei na aru oko 20 minuta. Za prenje je treba isei na 12. MORSKA JA JA PRESN A manju parad 1 priti je na ulju.
8.

HOBOTNICA KUVANA

Morska jaja vade se iz mora ronjenjem. Poto se dobro operu od 10. TRPOVI KUVANI mulja, raspore se po sredini i jedu se njihovi jajnici u presnom stanju. Trpove valja oprati, rasporiti i Boje su narandastocrvenkaste i dobro isprati da bi se odstranile intenzivnog mirisa na jod.

P R IP R E M A N JE A JE V A I V IT A M IN S K IH N A P IT A K A A JE V I. Za pripremanje aja treba za 1 osobu oko 50 g svee (zelene) ili 5 10 g suene ajne sirovine i 1/2 1 vode. Svea ajna sirovina stavi se u vodu koja vri (kljua), sud se poklopi i skine sa vatre, pa ostavi da stoji 5 10 minuta a zatim procedi. Sasuena ajna sirovina stavi se u kljualu vodu, kuva oko 5 minuta, a onda skine sa vatre i procedi. ipak i drugi voni plodovi kuvaju se do 10 minuta. aj od ipaka i vonih plodova bie jo bogatiji u vitaminu C ako se posle kuvanja ostavi da stoji 1/2 -1 as, pa tek onda ocedi.
219

PRIPREM A N JE J E L A

Prilikom pripremanja aja od ipka na ovaj nain, u aj prelazi vitamin C, a u mesnatom delu ostaje neiskorien karotin (provitamin A). Zato, da bi se i on iskoristio, posle kuvanja aj treba ostaviti da stoji due (34 asa) dok ipak ne nabubri, zatim aj odli i piti kao napitak sa vitaminom C, a nabubreli ipak trljanjem kroz sito ili u nekom sudu, mlevenjem i sl. pretvoriti u homogenu masu, koja se dodaje orbama ili jelima da bi se vitaminizirali vitaminom A. Caj se zaslauje eerom, marmeladom, vonim sirupom, saharinom i sl. Ako se ne raspolae nijednim sredstvom za zaslaivanje, korisno je piti i gorak aj. Spisak ajnih sirovina dat je u tabeli 1. V IT A M IN S K I N A P IC I. Pripremaju se od ajnih sirovina u vidu ajeva. Sto due aj stoji neoceen, to e vie da sadri vitamina C. Ne preporuuje se da stoji due od 1 asa, jer kasnije poinje da se smanjuje sadraj vitamina u aju usled razgraivanja. Valja imati u vidu da neke ajne sirovine pri duem stajanju daju veoma jake i gorke ajeve, pa nisu pogodne za pripremu vitaminskih napitaka. Veoma bogad i dobri vitaminski napici mogu se pripremiti od iglica etinara. Iglice mladih izdanaka (letorasti), otkinuti sa granica, stave se na 2 3 minuta u kljualu vodu da bi se skinuli votani sloj i smolaste materije. Zatim se izvade,

isitne i stave u sud sa 3 puta veom koliinom hladne vode, ostave da stoje 1 2 asa i onda ocede kroz istu krpu (gazu i sl.). Napitak se zasladi. Jedna aa ovog napitka obezbeuje dnevnu dozu vitamina C. Iglice se mogu isitniti u drvenom sudu (korito i sl.) pomou seckalice. Napitak se moe uvati 1 2 dana, u dobro poklopljenom i tamnom sudu (zbog zatite od svetlosti). Moe se napraviti i koncentrat vitaminskog napitka tako to se u jednoj istoj vodi ekstrahuje 3 partije iglica, esktrakt stavi u sud sa uim otvorom (manji pristup kiseonika) i zagrevanjem upari do konzistencije sirupa, pa se ohladi. Da bi se izbistrio, ohlaenom koncentratu treba dodati belance (1 komad na 34 1 ekstrakta), dobro ga izmeati, zagrejati da se belance zgrua, a zatim ostaviti da padne talog, pa bistru tenost odliti ili procediti kroz platno. Bistar koncentrat zatim se upari u sudu sa uskim otvorom do konzistencije gueg sirupa. Ovako pripremljen koncentrat moe da se uva i do godinu dana u tamnoj i dobro zatvorenoj posudi. Dovoljno je da se uzme 1 kafena kaiica dnevno ovog koncentrata da bi se obezbedile dnevne potrebe oveka u vitaminu C. Ovakvi koncentrat^ prave se od ekstrakta dobijenog 24-asovnim stajanjem u zakiseljenoj vodi lia lipe, breze, lucerke i sl.

220

PR IPR EM A N JE J E L A

P R IP R E M A N JE H L E B A U nedostatku dovoljne koliine peninog brana, za izradu hleba moe da se upotrebi raeno, jemeno i kukuruzno brano, krompir, ir, divlje kruke, mekinje, zlatan i druge hlebne sirovine (v. tab. i). Uobiajeno je da se peninom branu dodaje oko 10% ovih hlebnih sirovina, a u sluaju oskudice i vie. Raeno i jemeno brano obino se dodaju peninom branu pre izrade hleba. Kukuruzno brano se prethodno popari tako to se kljuala voda postepeno sipa u brano uz intenzivno meanje. Popareno kukuruzno brano dodaje se pri izradi hlebnog testa. Krompir se prethodno skuva, oisti i mlevenjem (drobljenjem) se od njega napravi kaa, koja se dodaje pri izradi hlebnog testa. Hrastov ir se oljuti i dobijeno jezgro podue se kuva u veoj koliini vode. Voda se nekoliko puta odliva da bi se odstranila gorina. Skuvan ir se sitno izdrobi i mea sa hlebnim testom. Divlja kruka se sasui, samelje i mea sa hlebnim testom. Leskove rese se prvo dobro prokuvaju, procede i sue, pa se osuene mrve ili melju i dodaju hlebnom testu. Vijuac (29) pepeljuga (31), mala turica (33) seme se melje i dodaje branu. apljan (162), kaun (184) krtolice se prokuvaju i samelju (izgnjee), pa se dodaju hlebnom testu kao i krompir. Zlatan (177), dremovac (180) lukovice se kuvaju i samlevene dodaju hlebnom testu. Presan dremovac se ne sme jesti jer je otrovan. Brezova kora sui se, samelje i dodaje hlebnom testu. Lokvanj (51), uti lokvanj (52) koren i podanak, kuvani ili sueni samelju se i dodaju branu. Bujad (3) podanak se vadi u jesen ili krajem zime, sui se i melje, pa dodaje branu. Blitva morska divlja (42), sranik mali (27), morgrua (54), nourak (101), meja apa (105), repuina (151 154), vodena bokvica (155), srak (150) koren se vadi, sui, samelje i dodaje hlebnom testu. Mukinje (88), brekinje (87) zreo plod se melje i dodaje hlebnom testu. Islandski liaj sui se, melje i dodaje hlebnom testu.

P R IP R E M A N JE PO G A E

U prosejano penino, raeno ili voda i zamesi testo. Srazmera mejemeno brano dolije se posoljena anja iznosi 100:5560, to zavisi
221

PR IP R EM A N JE J E L A

od vrste i kvaliteta brana. Pri izvadi ostavi da stoji jo oko 15 zamesivanju treba dodati malo kva- i pee 45 50 minuta. Pre stavljanja sca, ako ga ima. Umeeno testo u pe gornja povrina se izbode stoji 15 30 minuta, pa se pogaa viljukom ili iljatim drvcetom.

P R IP R E M A N JE V A T R E I O G N JI T A (L O IT A )

1. PRIPREM ANJE VATR E

Pored uobiajenih sredstava, za materijal za paljenje najbolji je paijenje vatre se upotrebljavaju i trud. Dobija se od gljiva koje improvizacije. rastu na stablima bukve, hrasta, duda, ljive, itd. Najbolji trud se dobija kada se zrela gljiva kuva u vodi u koju se stavi pepeo. Posle dueg iskuvavanja, gljiva se sui i dobro istue. Tako dobijen trud je mek kao pamuk i veoma lako se pali. Ako nema mogunosti da se gljiva kuva, treba je to bolje osuiti i istui. Umesto truda moe da poslui i dobro sasuena mahovina. im se primeti dim, znai da je dolo do paljenja, pa odmah poSl. 194. Paljenje vatre pomou sunevih zraka i soiva

Sunani zraci. Vatra moe da se zapali proputanjem sunanih zraka kroz soivo od dogleda, baterijske lampe i dr. (sl. 1^94). Soivo se postavlja tako da se zapaljivi materijal nae u ii sunanih zrakova. Kresivo. Sastoji se od maajeg komada elika i kremena. Ucaranjem jednog o drugo proizvoce se iskre (varnice) koje se uprave na zapaljiv materijal (sl. 195). Kao

Sl. 195. Paljenje vatre pomou kresiva

P R I P R E M A N J E V A T R E I O G N Jl S T A

mou suvog iverja, slame, unja i raviti mangale od prazne kutije za dr. lako zapaljivog materijala vatru konzerve iji se zidovi izbue (sl. treba postepeno pojaavati. Ako 196- 0. se moe obezbediti lu od borovog drveta (tanke cepke bogate smolom), nee biti velikih tekoa b) Poluukopano prosto ognjite za jedan kazan oko pripremanja vatre. Za izradu ovakvog ognjita bira se prvenstveno neki nagib, nasip i sl. Zatim se iskopa odnosno usee u nagib mesto za ognjite u vidu tri etvrtine kruga (sl. 197). Na dnu ognjita napravi se od kamena ili cigle kruno loite, visoko 24 35 cm, i na njega se stavi kazan. Vano je da dno kazana od dna loita bude udaljeno oko 35 cm, jer se tada najbolje zagreva. Kako se ognjite kruno kopa za 78 cm veeg promera. nego to je kazan, to se na povrini zemlje (gde gornji deo kazana w ifea da viri najmanje za 10 cm) ovaj otvor izmeu iskopa ognjita i samog kazana pojaa ilovaom pomeanom sa sitnim kamenom, ili se obloi busenom, da se toplota iz ognjita ne bi gubila pored kazana. Za odvod dima, u osi loita (na suprotnom delu), iskopa se u zemlji kosi dimni kanal, koji se produuje u dimnjak izraen od busenja ili kamena pomeanog sa glinom. Otvor loita treba da bude u, pravcu vetra.

2. POLJSKA OGNJITA ZA

K U VANJE JE L A

Za loite treba nai ocedno eventualno nagnuto mesto. Loite se okrene tako da vetar pojaava vatru, a dim odnosi na suprotnu stranu od ljudi i objekata. Loite treba da bude to vie zatvoreno, kako bi se toplota maksimalno koristila. Valja voditi rauna o merama za spreavanje poara.

a) Jednostavne improvizacije ognjita

Loite se moe improvizovati na razne naine, kako se vidi na slici 196. Za improvizaciju ognjita mogu da poslue: nekoliko kamenova i metalna ploa (sl. 196-a), 2 kamena i gvozdene ipke nametene u vidu rotilja (sl. 196-b), dve grane od kojih jedna slui da se na nju okai posuda a druga u vidu raklji za podupiranje prve grane (sl. 196-c), tronoac od tri grane, c) Ognjite za porcije s tim da se za veanje posude Ovo ognjite (sl, 198) moe se iznad vatre moe upotrebiti manja grana (sL 196-d). Ognjite se moe razliito izgrad iti.^ k o imlelezimprovizovati i od benzinskog bu- nih ipki, tada se dve-tri uporedo reta (sl. 196-e), ili se mogu nap- stavljaju na rov, pa na njih porcije.
223

P R IP R E M A N J E V A T R E I O G N JI T A

d , deba.1]
Sl. 196. Im provizovana ognjiSta: a) od plehane ploe i kamenja; b) od dva kamena i gvozdenih ipki; c) od grane i raklji; d) u vidu tronoca sa kukom napravljenom od grane za veanje suda; e) od benzinskog bureta; f) u vidu mangala od kutije konzerve

224

P R I P R E M A N J E V A T R E I O G N JI T A

II

Sl. 197. Poluukopano ognjite za jedan kazan: I pogled odozgo, II presek po duini; III pogled sa prednje strane

225

P R I P R E M A N J E V A T R E I O G N JI T A

Ako ipki nema, u iskop loita zemljom. Visina pei je 1,5 m, mogu da se stave cigle ili kameri prenik (spbljanji)^ donjeg obima je 1,7 m, a unutranji prenik a na njih porcije. poda pei je 1,4 m. Pod pei izraduje se od cigle i 3. POLJSKE H L E B N E PEI gline na taj nain to se na izniveliKonusna pe (sl. 199). l/raduje sanom mestu istrasira krug poluse od kolja i gline pomcane sa prenika 85 cm, pa se u tom krugu
226

P R I P R E M A N J E V A T R E I O G N JI T A

Sl. 199. K o n u sn a h leb n a pe

227

P R I P R E M A N J E V A T R E I O G N JI T A

iskopa zemlja za 10 cm i ovo udubljenje popuni prvo peskom u visini od 23 cm, zatim se preko toga poreaju cigle ili sloj gline od 78 cm i glina dobro nabije. Na izgraenom podu trasira se novi krug poluprenika 70 cm, pa se obim kruga podeli na 17 delova od po 25 cm. U ovih 17 taaka pobode se 17 kolaca zaotrenim vrhovima koso u zemlju tako da se ukrtaju nad centrom kruga, a na visini od 1,5 m, i tu se icom poveu. Od gline i zemlje sa kojima se pomea malo sitne slame prave se valjci 4060 cm duine i debljine 10 15 cm. Ovim valjcima oblae se drveni skelet, s tim da se prvi (donji) red ukopa za 3 5 cm u zemlju. Sto se zidanje izvodi blie vrhu, duina i debljina valjka treba da je sve manja. Pri slaganju valja voditi rauna o tome da se pokriju zazori izmeu redova. Redove valjaka treba dobro povezati pomou prua. Po zavrenom zidanju cela se pe spolja i iznutra dobro omae ilovaom. Za otvor (vrata) ostavlja se rupa 25 cm irine i 25 cm visine. Ovaj se otvor pojaava pruem, kako ga ne bi zatrpali valjci od gline. Otvor se pri zagrevanju, a i kasnije pri preenju hleba, zatvara kapkom napravljenim od dasaka ili prua i namazanim glinom i slamom. Za regulisanje toplote i izlaz dima pri zagrevanju na suprotnoj strani od otvora vrata ostavljaju se dve okrugle rupe prenika 10 cm, na meusobnom rastojanju od 30 do 40 cm i na visini od zemlje za 30 cm. Ove se rupe zatvaraju drve2 28

nim epovima namazanim glinom ili busenom. Slue da se povremenim otvaranjem izbaci dim iz pei ili ispusti suvina toplota pri peenju. Poto pri suenju i zagrevanju pei izgori vrh, to se glinenim vencima napravi otvor od 5 do 7 cm i preko ovoga stavi kutija od konzerve ili slino, pa ovo slui kao dimnjak. Pri peenju hleba ovaj se otvor zatvori opekom, kamenom ili zamae ilovaom. Ispred jame kopa se jama za umetae. Sui se paljivo oko 8 asova. Nastale pukotine zamau se glinom. Zagrevanje traje 3 3,5 asa. Broj peciva iznosi 68, a u jednom peenju najvie do 40 hlebova. Moe se praviti pe i manjeg kapaciteta. Pe od buradi (sl. 200). Izrauje se od veeg drvenog bureta sa gvozdenim obruima na taj nain to se bure svojom duinom ukopa dopola u zemlju, pa unutranjost naspe ljunkom, a zatim preko ovog izradi peni pod od nabijene ilovae. Na gornjoj strani bureta, temenu svoda, provrti se rupa koja slui kao dimnjak. Za vreme peenja ova se rupa zatvara drvenim epom ili busenom. Unutranjost bureta se oblepi glinom izmeanom sa zemljom, soli i pepelom. Pe se spolja i iznutra izmae slojem gline od 10 do 15 cm. Da bi glinaf m ogla, da se oblepi, grethodno se nareu duge bureta. Celo pei zatvara se drvenim kapkom, pa se on premazuje glinom kao i cela pe. Na srednjem delu kapka ostavljaju se mala vrata mali otvor dimenzije 25x25 cm,

P R I P R E M A N J E V A T R E I O G N JI T A

<L

koja se zatvaraju posebno izraenim vratancima od dasaka (i ova se dobro premau glinom). Za vreme peenja hleba, vratanca se uglave u prednju stranu kapka i zamau ilovaom. Za umetae hleba izraduju se jame. Preko cele pei nabaca se sloj zemlje i blago nabije. Za suenje

pei potrebno je 67 asova. Mora se suid oprezno, a pukotine koje nastaju odmah zamazati. Prvo re~ dovno zagrevanje pei traje 2 3 asa. Za svako dalje zagrevanje pri neprekidnom radu potrebno je najmanje po 2 asa. Dnevni kapacitet pei je 67 peciva.

P R IP R E M A N JE SU N ICE Za konzervisanje namirnica toplim vazduhom ili dimom mogu se, pored stalnih sunica, primenjivati improvizovane sunice i prenosne sunice na sklapanje. mirnica koje se sue. Jama se odozgo pokriva granjem. Od ovih improvizacija bolja je sunica napravljena u nagibu ili useku terena (sl. 203), koja se izrauje na sledei nain. Prvo se iskopa jama veliine oko 1 m3 ( 1 X 1 X 1 m). Ova jama se spoji sa povrinom zemlje jednim horizontalnim pokrivenim kanalom koji polazi od dna jame. Kanal treba da je oko 25 cm dubok, 20 cm irok i 1,3 m dugaak. Na ulazu u kanal loi se vatra i kroz njega se dim i topao vazduh odvode u jamu sunicu. Kanal ne sme da bude kratak da ne bi suvie topao
2 29

1. IM PROVIZO^ANE SUNICE

Najprostiji tip sunice je u obliku tronoca od granja (sl. 201); moe se izraditi i u vidu jame iskopane u zemlji (sl. 202), koja je na oko 15 cm ispod gornje ivice proirena da bi se moglo postaviti prue za veanje ili stavljanje na-

P R I P R E M A N J E SUNICA

P R I P R E M A N J E SUNICA

Dl.

203.

Sunica

iskopana* u nagibli terena

Sl. 204. S a n d u k su n ica

P R I P R E M A N J E SUNICA

vazduh ili dim dopirao do materijala koji se sui. Oko ivica jame podigne se jo zid od zemlje, kamenja ili busenja u visini od oko 30 cm. Vealice se prave od grana. Jama se pokriva granjem. Meso koje se sui treba da je udaljeno oko 1 m od dna jame i oko 2 m od vatre. U ovoj sunici mogu se suiti toplim vazduhom i gljive i biljke, koje se stavljaju na lese ispletene od prua ili napravljene od letvica, metalne mree, gaze ili ice. Lese se stavljaju na vealice. Sunica se moe brzo improvizovati od sanduka ili bureta, kojima su izbijena oba dna (sl. 204) i koji su stavljeni na jamu iskopanu u zemlji i spojenu pokrivenim kanalom sa loitem. Sa unutranje strane sanduka (bureta) zakuca se nekoliko letvica jedna iznad druge, koje slue kao leite za vealice ili lese postavljene u nekoliko spratova. Sanduk (bure) ima poklopac da bi se od kie zatitio materijal koji se sui. Na kamenitom terenu jama na koju se stavlja sanduk i kanal mogu da se naprave od kamenja i zemlje. Ove sunice slue za suenje mesa, ribe, gljiva i bilja. Pri suenju gljiva i bilja treba voditi rauna o tome da bude to manje dima. Ovo se postie upotrebom suvog ogreva, pravilnim loenjem i dovoljnom duinom kanala iji zidovi inae upijaju izvesnu koliinu dima.

meusobno spojene arkama, tako da se moe sklopiti prilikom prenoenja (sl. 205). Prednja stranica slui kao vrata, koja se otvaraju kad se u sunicu stavljaju ili iz nje vade lese. Na dvema bonim stranicama naprave se od lima ili ugaonog gvoa leita na kojima stoje lese. Bone strane pri dnu i u gornjem delu treba da imaju otvore, koji omoguuju strujanje vazduha. Sunica se stavlja na limenu plou, koja je vea od njene osnove i stoji na loitu improvizovanom od kamenja ili ukopavanjem u zemlju. Kao zatita od kie slui poklopac od lima, koji se postavi tako da stoji pod nagibom. Temperatura vazduha, kojim se sui, i brzina njegovog strujanja mogu se regulisati jainom vatre, podizanjem i sputanjem poklopca ili veim i manjim pokrivanjem donje limene ploe, preko koje se vazduh greje pomou pokretne ploe od azbesta ili nekog drugog materijala koji je slab toplonoa. Pokretna sunica moe da se improvizuje i od benzinske buradi (sl. 206). Lese se izrauju od mreaste ice stavljene u ramove od lima. Materijal se sui strujom toplog vazduha. Ako se eli da se sui dimom, sunica se ne stavlja na limenu plou, koja stbji na loitu, ve direktno na loite, a jo je bolje da se stavi na jamu spojenu kanalom sa loitem, kao to je to sluaj kod improvizovane sunice (sl. 2. SUNICA PRENOSNA, N A 204). SK LAPAN JE Ovom sunicom moe se suiti: Pravi se od lima. Ima 4 stranice meso u sitnim komadima, voni
2 32

P R I P R E M A N J E SUSNICA

Sl. 205. Sunica prenosna na sklapanje

Sl. 206. S u n ic a od b e n z in sk e b u rad i

2 33

P R I P R E M A N J E SUNICA

plodovi, gljive, korenje, krtole i drugi delovi jestivog bilja. Temperatura vazduha i brzina njegovog strujanja zavise od prirode materijala koji se sui. Orijentaciono, treba da se kree oko 60C. Materijal za suenje stavlja se u tankom sloju na lese (iane uloke), s tim da se lese sa novim materijalom stavljaju prvo gore, pa po

meri suenja povremeno sputaju na sledea donja leita, tako da pri kraju suenja stoje na najniem leitu. Tako se obezbeuje ravnomernije i kvalitetnije suenje, jer se artikli postepeno izlau sve veoj toploti (u donjem delu sunice je vea temperatura vazduha nego u gornjem).

V II. KO N ZERVISAN JE H R AN E

D I V L JE B I L J E Suenje bilja. Cele biljke ili njihove jestive delove treba oistiti i, ako su prljavi, oprati. Delove koji su deblji (korenje, stabljike, plodovi) razre2ati po duini na dva dela ili na vie delova. Ovako pripremljene biljke valja rasprostrti, u tankom sloju, na hartiju, platno, daske, isto kamenje i sl. Treba ih suiti na suvom i promajnom mestu, u hladovini, jer sunana svetlost razara vitamine. Ako situacija zahteva brzo suenje, suiti na suncu, jer je i to bolje nego da hrana propadne. Biljke, osobito ajne, mogu se vezati u snopie i suiti obeene o drvo ili ispod nadstrenice. Bilje je potpuno osueno kad se moe lomid i mrviti. Takvo bilje stavi se u vree od materijala koji proputa vazduh i uva na suvom i dobro vetrenom mestu. Sueno bilje priprema se za jelo kao i svee, s tim to ga prethodno treba potopiti u vodu da nabubri. Bubrenje traje dva asa i vie, to /avisi od naina suenja i vrste bilja. Samokieljenje bilja. Najbolje je da se na ovaj nain konzervie meavina od nekoliko vrsta divljeg hilja, a ne samo od jedne vrste, jer se dobija ukusniji proizvod. Nabrano bilje treba staviti u drvenu, dobro opranu kacu. Stavljati sloj po sloj, soli svaki posebno i dobro nabijati drvenim maljem da bi bilje pustilo sok i cfa bi se istisnuo vazduh i stvorili povoljni uslovi za vrenje. Zatim se stavi sledei sloj bilja i tako dok se kaca ne napuni. Tada se kaca poklopi drvenim poklopcem i na njega se stavi povei opran kamen, pa se sve ostavi napolju na zaklonjenom mestu ili u pogodnoj prostoriji. Dobro je da se kaca pokrije polivinilskom folijom, platnom ili slinim prekrivaem i da se on vee oko kace da bi se bilje zatitilo od insekata i padavina. Zavisno od smetaja i temperaturnih uslova, divlje bilje se ukiseli za 10 20 dana. Da bi se dobio to bolji i to ukusniji proizvod, treba se pridravati sledeih pravila: brati suvo i isto mlado lie jestivih biljaka; izbegavati vee koliine suvie aromatinih biljaka sa neuobiajenim mirisom, jer e cela masa poprimiti taj miris i ukus; nabiti slojeve to bolje, da bi se vazduh to potpunije istisnuo;

K O N Z E R V IS A N JE H R A N E

so dodavati u koliini od nabijeno bilje dobro pokriti oko 2% u odnosu na koliinu i pritisnuti teretom (kamen i sl.). bilja koje se kiseli; G L JIV E

Suenje gljiva. Gljive treba neposredno posle branja oistiti od zemlje i odbaciti oteene delove. Svui i pokoicu sa vrsta u kojih je to potrebno. Od mladih gljiva suiti i drke, a u starijih ih odbaciti. Gljive treba isei na krike debljine do 0,5 cm. Mlade gljive mogu da seiseku sa plodnicom (sloj ispod eira), a u starijih, kod kojih je inae samo meso jo svee i sono, plodnicu treba odvojiti i baciti. Svaka vrsta gljiva sui se posebno, jer se sve vrste ne sue istom brzinom. Treba ih suiti prvenstveno to jaem suncu. Iseene krike rasprostru seu jednom sloju. Mogu da se stave i na lese ili da se naniu na kanap. Gljive se najbre sue u sunicama, ali treba paziti da se pri tom izlau samo toplom vazduhu, a ne i dimu. Osuene gljive stavljaju se u korpe, sanduke, vree od poroznog materijala i sl., pa se uvaju na provetrenom i suvom mestu. Pre upotrebe treba ih potopiti u vodu da nabubre, pa onda spremati za jelo na isti nain kao i svee gljive. Bubrenje traje nekoliko asova. Najbolje je da ostanu u vodi preko cele noi. Gljive u prahu. Da bi sje lake pakovale, uvale i transportovale,
23 6

suve gljive se mogu isitniti u prah, koji odlino slui kao hranljivi i aromatini dodatak orbama, naroito ako su isitnjene razne vrste gljiva. Marinirane gljive. Mladei neoteene gljive treba oistiti, oprati i ocediti. Ako su krupne, valja ih isei na manje delove. Staviti ih u sud sa vodom kojoj su prethodno dodati so i kiselina, raunajui po 12 g soli i 5 g siretne ili limunske kiseline na 1 1 vode. Prokuvati ih tako da tenost kljua 2 3 minuta. Prokuvane gljive treba da su dovoljno meke, ali da se ne raspadaju. Potom ih treba ohladiti i, po potrebi, isprati od sluzi hladnom vodom. U meuvremenu spremi se razblaeno sire kao za salatu, kome se doda manja koliina iseenog luka (ako ga ima) ili zainskog bilja. Prokuvane i oprane gljive stave se u tako pripremljeno sire i prokuvaju jo 10 15 minuta. Zatim se ostave da se ohlade, pa Se poreaju .u tegle i preliju presolcem (tenost u kojoj su kuvane) tako da: ih potpuno prekrije i sprei njihovo suenje i kvarenje. Ovako spremljene gljive mogu se odrati godinu dana ako se uvaju na prohladnom mestu. U sluaju da se ne mogu obezbediti odgovarajui temperaturni uslovi za uvanje, sigurnije je da se gljive

K O N Z E R V IS A N JE H R A N E

posle prvog kuvanja i pranja u hladnoj vodi stave u tegle ili druge sudove za konzervisanje, preliju razblaenim siretom koje je prethodno prokuvano sa lukom ili zainskim biljem, pa sudovi pove-

u pergament-papirom i stave u kazan sa vodom i prokuvaju radi sterilizacije. Dobro je da se na povrinu tenosti sipa malo jestivog ulja pre nego to se tegle zatvore.

MESO

Suenje mesa na vazduhu je soliti pre nego to mu se ukus pronajprostiji nain za konzervisanje veri. manjih koliina mesa za krae Suenje mesa u dimu. Meso se uvanje. sigurnije i trajnije konzervie dimOdvoje se sve kosd i krvavi de- ljenjem u punicama, uz prethodno lovi, meso se isee na tanke listove salamurenje (usoljavanje). debljine do 2 cm, posoli sa obe Odvoje se sve kosti i krvavi destrane kuhinjskom solju, koja se lovi. Meso se isee u komade teutrlja, i obesi se na dobro vetrenom ine od 0,5 do 1,0 kg tako da komestu da se osui. Zbog opasnosti madi budu to tanji. Svaki komad od muva meso treba ovako suiti se natrlja kuhinjskom solju i sloi samo u periodu kad ih nema, ili^fi drvenu kacu ili slian sud. Svaki kad situacija ne omoguava sala- red mesa *pospe se slojem iser~ne murenje i suenje u dimu. Oblaga- lukovice sremua, ako ga ima. j njem mesa isitnjenim lukovicama ovako usoljeno meso stavrda sto/ sremua, ubrom, alevom papri- 23 dana. Za to vreme treba ga kom, biberom i sl. znatno se sma- prevrtad bar jednom. U hitnom njuje navala muva. Bolji i bri sluaju ovako posoljeno meso moefekt daje ovakav nain suenja e da se stavi u dim ve posle ako se meso bar nekoliko asova 24 asa. prethodno izloi dejstvu dima. Dimljenje treba da traje bar Pre upotrebe osueno meso se 23 dana. to je dimljenje due, opere i ostavi da stoji u vodi neko- trajnost suenog mesa je vea. liko asova da omeka i da se so Izuzetno se dimi samo 24 asa, iz njega izvue. Jelo spremano sa ali takvo meso sposobno je samo ovakvim suenim mesom ne treba za transport i kratko uvanje (4 5 dana).
RIBE ./> Suenje osoljene ribe. Riba otvori sa lene strane ubokim se oisti od krljuti i peraja, pa se rezom, koji ide pored same kime
237

K O N Z E R V IS A N JE H R A N E

od glave do repa, tako da se dobiju dve polovine spojene na trbunoj strani (sl. 207). Izbace se iznutrica, krge i oi, pa se riba opere i dobro ocedi, zatim se obilno posoli, spolja i iznutra, i sui na suvom i vetro-

vitom mestu u hladu 7 20 dana, zavisno od vremenskih prilika. Pre upotrebe suva riba se opere i potopi u hladnu vodu na nekoliko asova da bi se izvukla so i riba omekala.

Sl. 207. Suenje riba na vazduhu

Suenje nesoljene ribe. Morska Posle toga obesi se na vetrovitom

riba oiena na opisani nain moe se konzervisati nesoljena, s tim da se due dri u morskoj vodi. Zatim se sui na vetrovitom i sunanom mestu dok voda ne ispari i ne obrazuje se suva spoljanja korica. mestu u hladu ili povie loita i sui. Suenje ribe u dimu. Riba se oisti i pripremkna jedan od navedenih naina, a zatim se sui na dimu kao meso.

H O BO TN IC E, L IG N JI, SIPE Konzerviu se suenjem bez soljenja kao i morska riba. 238

K O N Z E R V IS A N JE H R A N E

TRPOVI Operu se, raspore na nekoliko ilinavetrovitomm estuuhladovini. delova, oiste i iznutra isperu, pa se Soljenje nije potrebno. naniu na konopac i sue na dimu PUEVI

Konzervisanje ivih pueva. eni i oprani puevi se ocede,

U hladu i na vlanom mestu, koje nije podvodno iskopa se jama i u nju prvo stavi debeo sloj isitnjenog lia, borovih iglica ili humusa, pa onda ivi puevi. Pokriju se slojem lia ili iglica i navlae, pa se rupa zatrpa zemljom. Ovako konzervisani puevi mogu se uvati nekoliko meseci. Pueve sa razbijenim kuicama ne treba konzervisati na ovaj nain. Suenje pueva. Pueve sa Ijuturama treba dobro oprati, pa staviti u kljualu vodu i kuvati 10 15 minuta. Voda se odlije, puevi ostave da se ohlade, zatim se izvade noem ili nekim iljatim predmetom iz ljuture. Iznutrica (crevo) se odbaci, a stopalo (meso) opere u nekoliko voda da bi se sluz potpuno skinula. Ovako oistave u sud za salamurenje, posole dodavanjem 3% soli, dodaju se zaini (iseku se lukovice sremua, bobice kieke, izdanci ubra i dr.), izmeaju i dre u salamuri 2448 asova. Vodu ne treba dolivati, jer meso pueva puta sopstvene sokove. Poto se izvade iz salamure, ocede se i u tankom sloju raire na lesama od prua ili ice i sue u sunici ili na hladovitom i dobro vetrenom mestu. U sunipi ih treba suid 24 a na vazduhu najmanje 48 asova. Posle salamurenja mogu se konzervisa i dimljenjem kao meso. Osuene pueve valja staviti u ambalau koja proputa vazduh i uvati ih na dobro vetrenom mestu. Pre upotrebe potope se na nekoliko asova u hladnu vodu.

V III. PRVA POMO PRI TROVANJU DIVLJIM

BILJKAM A I IVOTINJAM A

Prilikom upotrebe divljih biljaka i ivotinja za ishranu, moe da nastane trovanje. Ako se u potpunosti potuju uputstva o nainu prikupljanja i pripremanja jestivog divljeg bilja i divljih ivotinja, trovanja se mogu lako izbei. Ipak, neophodno je da se poznaju glavni znaci trovanja i mere pomoi, ako

bi se zabunom dogodilo da se pojede otrovna i kodljiva hrana biljnog ili ivotinjskog porekla. Uzrok trovanja najee moe da bude divlja biljna hrana, na prvom mestu otrovne gljive. Osim toga, trovanje moe da izazove pokvarena ili zatrovana hrana bilo kog porekla.

TRO VAN JE DIVLJIM BILJKAMA

O D jE LA D O P R V IH Z N A K O V A

T R O V A N JA

N A M IR N IC A SIR O V IN A

Z N A C J

T R O V A N JA

VREME

P R V A POM O

P O S E B N E

MERE

P R ED O H R A N E

'

4
t

1. O t r o v n e
Smrtonosne gljive: 1. Zelena pupavka ( Amanita phalloides) 630 prosek 12 asova

gljive
to hitnije traiti medicinsku po-^ mod. Dotle kao pri trovanju pokvarenom hranom Paziti prilikom prikupljanja i odabiranja gljiva. Otrov se ne moe unititi kuvanjem

Razvoj trovanja spor. Prvo jaki bolovi u trbuhu, muka, povraanje, krvavo-sluzavi prolivi, oteano disanje. Kasnije katkad utica, mokrenje krvi, bolni grevi miia,

240

PR V A POMO PRI T R O V A N J U

l z. Bela pupavka ( Amanita verna) -

3
ukoenost, utuenost, bunilo. Svest ouvana do smrti. Temperatura tela normaina. Smrt posle 2 do 8 dana u 50100% sluajeva

4
(sredstva za ienje, crna kafa i dr).

Gljive koje su ree smrtonosne; 1. Muhara (Amanita muscaria) 2. Panterovka (A . pantberina)

1/2 do 2 asa

Poetak nagao: bolovi u trbuhu, povraanje, proiivi, nemir, nesvesni napadi besa i srdbe, pomahnitalost, pojaano luenje pljuvake i znoja. Poremeaji disanja, rada srca, mokrenja. Neodreeni greviti pokreti. Jedna vrsta pijanstva. Posle 1 2 dana ozdravljenje. Smrtnost u 2% luajeva

Izazvati povraanje draenjem resice, ispiranje eluca tek posie povraanja. Sredstva za ienje: gorka so, ivotinjski ugalj, topli napici. U teim sluajevima potrebna medicinska pomo

Iste kao za smrtonosne gljive

Manje opasne otrovne gljive: 1. Smrci ( Morchella) ' z. Hrci ( Helvella, Gjromirta)

1 10, prosek asova

Poetak nagao: bolovi u trbuhu, muka, povraanje, ponekad prolivi, glavoboija, grevi, bunilo, gubitak svesti. Kasnije ponekad utica. Temperatura tela normalna. Smrtnost moe da dostigne i do 24%

Sredstva za ienje: ricinus, gorka so i dr. Izazivanje povraanja. ivotinjski ugalj i bela glina. Prema mogustvu i potrebi, ispiranje eluca

Otrov se moe unititi peenjem, suenjem, iii se ukloni bacanjem vode posle kuvanja

24 I

P R V A POMO PRI T R O V A N J U

1 5-rr-^p Gljive hadraajnog minuta do dejstva i 2 asa nepjatnog ukusa: 1. Ludara (Boletus 1 satanas) 2. Gorki vrganji ( Boletus pachipus i dr.) 3. Bljuvara ( Russula emetica) 4. Olovasta rudoliska ( Entoloma lividutn) 5. Sumporaa (Hjpboloma fasciculare)

Nagao poetak sa znacima nadraaja i zapaIjenja u elucu i u crevima; bolovi u trbuhu, prolivi, muka, povraanje i opta klonulost. Smrtni sluajevi su izuzetni

I sto

Obratiti panju na opte mere predohrane i pravila o branju i spremanju gljiva

2. O t r o v n o
1. Tatula ( Datura stramonium) z. Velebilje (Atropa belladonna) 3. Bunika ( Hjosciamus nigerj 1 2 asa

divlje

bilje
Izazivanje povraanja, ispiranje eluca. Sredstva zfl ienje: ricinus, gorka so, praak ivotinjskog uglja ili bele glihe, jaka crna kafa, topli napici, utopljavanje, hladni oblozi na glavu. Obratiti panju na to da se obrani plodovi ne zamene sa trenjama i slinim jestivim plodovima, naroito paziti da to ne uine deca

Poetak nagao sa oseanjem ei, suvoom u ustima, poremeajem vida, klonulou, nemirom i strahom. U teim sluajevima poremeaji disanja i rada srca pa i smrt. Uoljivi znaci su; iroke zenice i rumeni obrazi

24 2

PR V A POMO PRI T R O V A N J U

3
Leanje, odmor. U tekim sluajevima traiti medicinsku pomo

l i l l ! iliiS

Jedi ( A.conitum napdlus)

5 io

minuta

Poetak nagao. Prvi znaci: bockavost i utrnulost jezika, koji se ire u guu i po celom telu. Oseaj kao da se usta i glava nadimaju. U teim sluajevima sa povraanjem ili bez njega, vrtoglavica, pad telesne temperature poremeaj disanja, pa i smrt. Svest ouvana

I st0

Obratiti panju na to da se ne zameni sa korenom pakanata. Najotrovniji deo biljke je koren

emerika (Veratrum album)

1/2 do 1 as

Poetak nagao sa gadenjem, povraanjem, bolnim prolivima, nadimanjem, slinjenjem. Posle dolazi do: slabosti, razdraenosti ili ravnodunosti, tuposti, poremeaja disanja i rada srca, pa i smrti. Zenice iroke. esto koprivnjaa

Is10

Obratiti panju na to da se ne zameni sa sremuom

243

PRVA POMO PRI T R O V A N J U

I Kukuta ( Conium maculatum)

2 1/2 do 1 as

3
Poetak nagao sa brzim- razvojem. naci: opta malaksalost, nenesvestica, nesiguran hod, proirene zenice. U teim siuajevima oduzetost, poremeaji disanja, pa i smrt

4
Ist0

5
Pazi na to da se ne zameni koren, pa i list biljke sa celerom i perunom

Mrazovac ( Colchicum au~ tumnale)

v2~~5 asova

Pri uzimanju moe da nastane oseanje vreline u ustima i pojaano luenje pljuvake. Opti znaci sporije nastupaju: muka, povraanje i jak proliv sa bolovima u trbuhu, poremeaji disanja, jako znojenje i pad telesne temperature. Vea koliina moe da izazove smrt

Izazivanje povraanja, ispiranjeeluca. Sredstva za i enje (ricinus, gorka so), praak ivotinjskog uglja ili bele gline, jaka crna kafa, topli napici, utopljavanje, hladni oblozi na giavu. Leanje, odmor. U tekim sluajevima trai medicinsku pomo

Paziti na to da se lie ne zameni sa sremuom, a lukovica sa jestivim ljiljanima, iako lukovica kuvanjem gubi otvorvnost

Hajduka oputa (Daphne me^ereum)

1 z asa

Razvoj brz s zriacima zapaljenja eluca i creva, bolovi u trbuhu, muka, povraanje prolivi i opta klonulost

Opte mere pri trovanju: izazivati povra&nje, sredstva za ienje, topli napici, utopljavanje. Obino se otrov brzo izbaci iz or-

Ne zameniti sa sitnim umskim jestivim bobiastim voem crvene boje, kao brusnicom i si.

244

P R V A POMO PRI T R O V A N J U

4
ganizma, pa su trovanja izuzetna, pogotovo tei oblici. Zbog toga je samo u izuzetnim sluajevima neophodna medicinska pomo

Kozil ili orlovi nokti (vrsta roda Lonicera)

1 2 asa

Bolovi u trbuhu, muka, povraanje, prolivi, glavobolja, sanjivost i maiaksalost

Isto

Ne zameniti ih sa drugim jestivim crvenim i crnim bobiastim umskim plodovima Cela biljka je u presnom stanju otrovna, dok kuvanjem i suenjem gubi otrovnost. Lie ne zameniti sa sremuom

Kozlac ( Arum maculatum)

1 2 asa

Bolovi u trbuhu, muka, povraanje, prolivi. Tei sluajevi trovanja su izuzetni

1 st0

Razvodnik ili paskvica ( Solanum dulcamara)

1 12 1 asa

Poetak nagao sa bolovima u trbuhu, glavoboljom, mukom, povraanjem, nesvesticom, poremeajima vida, privianjima i poremeajima disanja

Opte mere pri trovanju: izazvati po~ vraanje, sredstva za ienje, topli napici, utopljavanje. Obino se otrov brzo izbaci iz organizma, pa su trovanja izuzetna, po-

Jagodiaste plodove-bobice ne zameniti naroito sa plodom utikovine i drugim jestivim sitnim bobiastim plodovima

245

PR V A POMO PRI T R O V A N J U
1

. 2

gotovo tei oblici. Zbog toga je samo u izuzetnim sluajevima neophodna medinska pomo

Zova (Sambucus nigra)

12 asa

Poetak nagao sa bolovima u trbuhu, mukom, povraanjem, prolivima, itd. U teim sluajevima trovanje slino trovanju od kukute

Ist0

Otrovno je lie, a bobice kao presne su otrovne u neto veoj koliini. U manjoj koliini i preradevine nekodljive su

urevak (Convallaria majalis)

IMnB asa

Poetak moe da bude nagao sa mukom, povraanjem, grevima, glavoboljom i zujanjem u uima. U teim sluajevima poremeaj rada srca, poremeaji vida i dr.

I st0

Lie ne zameniti sa liem sremua. Inae se u malim koliinama koristi kao lekovita biljka

Bukov ir (Fagus sp.)

13
asa

Poetak nagao sa bolovima u trbuhu, gla~ voboljom, sanjivou i pomuenjem svesti. Nema smrtnih sluajeva

<r Ist0

Trovanje daje samo presan plod i to u veim koliinama. Prenjem ili kuvanjem unitava se otrov

246

P R V A POMO PRI T R O V A N J U

T R O V A N JE H R AN O M

IV O TIN JSK O G P O R E K L A

U naim uslovima veoma je malo hrane ivotinjskog porekia koja je sama po sebi otrovna. U veini sluajeva u pitanju je hrana koja je privremeno postala opasna
V R S T A H R A N E

za jelo, ili se, pravilnim pripremanjem, otrov moe unititi. Najveu opasnost predstavlja nepravilno pripremanje i upotreba zaraene i pokvarene hrane.
P R V A M E R E P R E D O H R A N E

D O PRVI H

VREME ODJE L A

Z N A K O VA TROVANJA
2

2N A C I

T R O V A N JA

PO M O

i. S t a l n o
Nadbubrene lezde

otrovni

izvori

hrane
Trovanje izuzetno u sluajevima zamene sa belim bubregom. Ne pripremati za jelo

Poetak nagao sa mukom, povraanjem, malaksalou, poremeajima vida i rada srca

Izazvati povraanje, po mogustvu i potrebi ispiranje eluca, sredstva za ienje (ricinus, gorka so), praak ivotinjskog uglja ili bele gline. Crna kafa, topli napici, utopljavanje. U teim sluajevima traiti medicinsku pomo Isto

i. Jegulja, ugor ( Conger conger) i. Murina ( Murena helena)

Poetak nagao. Znaci : grevi, sanjivost, ravnodunost, neosetljivost na dodir

Otrovna samo krv. Ne jesti vee koliine presnog mesa. Kuvanje, dimljenje, mariniranje unitavaju otrov Otrovne su samo presne. Prenjem se otrov unitava

Vlasulja smea (Anaemonia sulcata)

Poetak nagao sa glavoboljom, povraanjem, povienjem temperature tela. Osip i otok na mestu dodira koe sa vlasuljom

I to

24 7

PR V A POMO PRI T R O V A N J U

I koljke , dagnje

2 15 20 minuta

3
Poetak nagao sa gaenjem, povraanjem, prolivom, klonulou. Mogu smrtan ishod

4 Izavati povraanje, po mogustvu i potrebi ispi* ranje eluca, sredstva za ienje (ri cinus, gorka so), praak ivotinjskog uglja ili bele gline. Crna kafa, topli napici, utopljavanje. U teim sluajevima traiti medicinsku pomo

3
Kuvanjem, naroito sa sodom bikarbonom, unitava se otrov

Paklara rena i morska

Poetak nagao sa prolivom, slinim dizenteriji-srdobolji, bolovima u trbuhu, klonulou

Isto

Kuvanje ne unitava ot~ rov. Otrovna samo koa, tj. sluz koe. Potrebno ukloniti kou ili usoliti

1.

Pr i v r e me no ot r ovni
Poetak nagao: iznenadni napadi jakih bolova u miiima. Oboteli pada i postaje nepokretan. Mokraa crvenkastomrka. ^apadi se javljaju 3-^7 puta. Smrtnost *%

i z v o r i htan e
Prva pomo kao i pri frrovanju stalno otrovnim izvorima hrkne Za vreme mresta otrovni su ikra, jetra, semene lezde, ) koje ne treba pripremati za jelo od riba ulovljenih u vreme mresta

Ribe: mrena, tuka, manji, jesetra, grge, smud, i dr.

248

TROVANJE POKVARENOM, ZARAENOM I ZATROVANOM HRANOM

i. UZROCI TROVANJA

a) Pokvarena hrana ili hrana koja je poela da se kvari; b) nedovoljno kuvana, peena ili prena hrana, koja nije pokvarena, ali sadri klice i njihove otrove, jer ili potie od bolesnog ivineta, ili je naknadno zagaena nehigijenskim rukovanjem; c) hrana, koja posle pripremanja stoji na toplom mestu du^e vremena (3 asa i due), ili kad se preostala jela od jednog obeda jedu za drugi obed. Klice i njihovi otrovi dobro i brzo se razmnoavaju u namirnicama i jelima od mesa, ribe, jaja, mleka, pa i gljiva, osobito kad se dre na toplom mestu. Na2. ZN ACI TRO VANJA

roito su opasna jela od mlevenog (seckanog) mesa i konzervi; d) jela i napici spremani i

uvani u metalnim posudama

(od bakra, pocinkovanog lima i dr.), koje nisu emajlirane, kalaisane ili na drugi nain obraene, da bi se spreilo rastvaranje metala i prelazak u hranu. Osobito su opasna kiseia jela i napici; e) hrana koja se sprema od

povra i voa skoro prskanog sredstvima za zatitu bilja. Mogunost trovanja je utoliko vea ukoliko je prolo manje vremena od prskanja i ako se povre i voe pre upotrebe dobro ne operu.

UZROK 1

V R E M E OD J E L A DO POJAVE PRVIH Z N A K O V A TROVANJA 2

ZNACI

TROVANJA ' 3

Hrana zatrovana metalima, srestvima za zatitu bilja ili rugim hemijskim otrovima

Od nekoliko minuta do 2 asa

Muka, bolovi i grevi u trbuhu, povraanje, proliv. Zavisno od vrste otrova mogu se javiti i drugi znaci

Pokvarena hrana iii hrana zagaena klicama i njihovim otrovima

Od 2 do 24 asa pa i vie

Muka, bolovi i grevi u trbuhu, povraanje, proliv. Ponekad groznica i poviena temperatura

P RVA POMO PRI T R O V A N J U

3. P R V A POM O

a) Izazvati povraanje guranjem prsta u usta i draenjem resice; b) odmah posle povraanja isprati eludac tako to se popije vea koliina vode (pola litra i vie), najbolje mlake, i ponovo izazvati povraanje draenjem resice; ovo ponoviti; c) uzeti sredstva za ienje (gorka so, ricinus i sl,); d) uzeti praak ivotinjskog ugIja ili bele gline; e) po mogustvu uzeti crnu kafu ili aj; f) prvi dan ne uzimad hranu ve samo aj, kasnije postepeno prei na obinu ishranu. Uzimat! dosta tenosti celo vreme; g) u tekim sluajevima i kada postoje znaci oduzetosti pojedinih miia ili poremeaja vida, kao i pri trovanju iji se znaci jave kasnije i sa zatvorom, treba potraiti medicinsku pomo.

4. M ERE PREDOHRANE

a) Koristiti se sveim namirnicama za pripremanje jela, a one koje se nee odmah upotrebiti, zatititi od kvarenja uvanjem na hlad%nom mestu, suenjem ili konzervisanjem na neki drugi nain (v. konzervisanje hrane); b) odbaciti hranu sa znacima kvarenja, koji su sledei: svee meso povrina: jae suva ili vlana, lepljiva, sluzava, zatvorene boje ili zelenkasta, katkad plesniva; presek: vlaan, lepljiv, meso
250

tamno, ponekad zelene ili sive nijanse, meko je i neelastino; miris: kiselkast i trulean, veoma neprijatan kad se na meso pritisne zagrejan no ili meso isitni, stavi u sud sa vodom i zagreje dok se ne pojave prve pare; loj masno tkivo: tamne sivkaste boje, pod prsma se mae i lepi, piesniv, ueenog mirisa; sri(_ kostiju: ne ispunjava ceo prostor cevaste kosti, meka, na prelomu bez sjaja, ponekad tamnija, sivkasta; Suvo meso povrina: plesan prodrla u miino tkivo, Ijigav izgled kod iopatica i kukova, pnsustvo crva; presek: zelenkaste boje na mestima uboda ili delova miia, koji naleu na kost; miris i ukus: neprijatan, kiseo, trulean miris, veoma ueen ukus masnog tkiva. Stran miris i ukus; kobasice povrina: ljigav ili vlaan omota, zelenkasta boja na~ deva, plesan p^odrla kroz omota, tragovi crv& koji su otetili omota; presek: zelenkastosive mrlje, rastresit i upljikav nadev, slanina ili mast prljavozelene boje, crvi u nadevu; miris i ukus: neprijatan, kiseo ili plesniv miris. Kiselkast, gorak ukus nadeva, ueena slanina ili mast, stran miris; | konzerve kutija naduvena, bombirana, tj. ispupena oba danceta i pod pritiskom prstiju ne mogu da se isprave, a ako se isprave, odmah se vraaju u prvobitan poloaj. Iz bombirane konzerve izbija smrdljiv gas kad se otvori ili probui.

PR V A POMO PRI T R O V A N J U

ispupenost jednog danceta, koje se pri pritiskanju ispravlja bez napora i nije praeno ispupavanjem suprotnog, a pri otvaranju kutije ne izbija gas, nije znak da je konzerva pokvarena; sadr^ina konzerve ima nenormalan izgled, miris ili ukus ako je pokvarena. Zagrevanjem sadrine miris se moe jo bolje osetiti; riba oci: upale i bez sjaja; skrge: izgubile ruiastu boju, sive; meso: meko, a ne vrsto kao u svee ribe. Stavljena u vodu riba pliva, za razliku od svee ribe koja tone, c) nam irnice dobro kuvati, pei ili priti pri priprem anju jela; d) prilikom priprem anja hrane treba sprovoditi osnovne higijen ske m ere: namirnice se dobro operu pre upotrebe, kako bi se skinuli neistoa i vei deo klica, a sa prskanog povra i voa uklonila hemijska sredstva za zatitu bilja koja su inae otrovna;

panjevi, daske, noevi i drugi pribor za obradu mesa i ribe treba da je besprekorno ist, a posle upotrebe da se odmah oisti, opere i popari vrelom vodom ; za obradu sirovog mesa (ribe) i obradu peenog ili kuvanog ne treba upotrebijavati istu dasku i pribor; valja izbegavati jela sa mlevenim (seckanim) mesom; inae mleveno meso treba priti ili kuvati najdalje u toku i asa; za spremanje i uvanje jela i napitaka ne valja upotrebljavati sudove od bakra ili pocinkovanog lima koji nisu kalaisani, gledosani i sl.; e) pripremljeno jelo treba jesti odmah, a ne ostavljati ga za sledei obed. Gotovo jelo moe da se uva najkasnije 3 asa, i to na prohladnom mestu, a pre upotrebe ponovo da se prokuva 15 minuta; f) u sluaju da se pojavi trovanje, treba odmah obustaviti dalju upotrebu hrane za koju se sumnja da je izazvala trovanje.

IX. SN A B D EV A N JE VODOM

R A C IO N A L N A P O T R O N JA V O D E Voda je prva i najvanija ovekova potreba. Ona sainjava oko 70% njegove telesne teine. Mora se redovno piti, kako bi se nadoknaivala tenost koja se izluuje mokraom, izmetom, znojem i izdahnutim vazduhom. Potrebe zavise od aktivnosti oveka i klimatskih prilika. Pri normalnoj aktivnosti, u umerenoj klimi, ovek treba oko 1 11/2 1 vode za pie dnevno, pored tenosti koju sadri hrana. Pri veim fizikim naprezanjima i u tople dane ovek se vie znoji, pa mora da uzima i vie tenosti u vidu vode, aja, kafe i drugih napitaka. Ako se ne nadoknauju redovno izluene koliine tenosti, javlja se prvo oseanje ei i nelagodnosti, zatim gubitak apetita, pospanost i elja da se izbegavaju napori, zbog ega opada radni i borbeni elan. Pri srednje tekom deficitu vode javljaju se muka, povraanje i druge tegobe, a vei deficit izaziva jo tee poremeaje delirijum i, najzad, smrt. U zavisnosti od klimatskih prilika i aktivnosti, ovek bez vodc moe da opstane 8 10 dana, a bez hrane 34 puta due pod uslovom da ima dovoljno vode. Prema tome, minimalna potreba u vodi za pie iznosi 1 1 1 /2 1 u hladnije dane, a oko 3 1 leti pri umerenim fizikim naporima. Ako su napori tei, treba vie vode. Zbog toga u sluaju oskudice vode, raspoloive koliine moraju se racionalno troiti. Pri tom se treba pridravati sledeih pravila. 1. 1yodu p iti u periodicnim ra\macima, u manjim koliinama i polako, %adr%avajuci je to du%e u ustima. Prvih as-dva dovoljno je da se samo vlae, isplaknu usta i grlo, jer se prvo javlja la^na %e usled njihove suvoe, a tek kasnije nastupa y>prava %ed kao signal da treba nadoknaditi izgubljenu tenost. Prekomerno i stihijsko pijenje vode optereuje krvotok, pojaava znojenje i pogorava stanje organizma; 2. Smanjiti potrebe organi^ma u vodi smanjivanjem njenog izluivanja. Iz tih razloga treba: a) izbegavati sunce, kretati se, raditi i odmarati se u hladovini; b) fiziki rad, kretanje i drugu aktivnost obavljati nou ili u hladnije doba dana, a odmarati se kad je toplo; c) izbegavati hranu bogatu be-

S N A B D E V A N J E VODOM

lanevinama (meso i sl.) i jae ve izazivati luenje pljuvake vazainjenu (ljuta, slana i dr.), a kanjem nekog predmeta (dugme, uzimati hranu bogatu ugljenim hid- ljunak, guma za vakanje i dr.) ratima i sone namirnice (voe, so- ili neke sone biljke (listovi zeje soce, kiseljaka, uvarkua, ednjak, no zeljasto bilje i sl.); d) da bi se spreilo suenje usta voe); i pojava lane ei, izbegavad pue) u kritine dane vodu ne troenje, disanje na usta i razgovor, iti za pranje.

O PA SN O ST OD U P O T R E B E H IG IJE N S K I N E IS P R A V N E V O D E Za pie moe da poslui podzemna voda iz vodnih objekata, povrinska voda (potoci, reke, jezera, bare, lokve) i atmosferska voda (kinica, sneg, led). Meutim, mora se voditi rauna o tome da voda moe da bude zagaena i da izazove zarazna oboljenja (trbuni tifus, paratifus, dizenteriju i dr.). To je prvenstveno sluaj sa povrinskom vodom, ali i onom iz nehigijenskih vodnih objekata (otvoreni i nezatieni od upadanja raznih neistoa, blizina nunika, tala, ubrita i sL). Na krakom terenu i izvorska voda moe da bude zagaena. to je voda mutnija, to je verovatno i zagaenija, ali i bistra voda moe da bude zagaena uzronicima zaraznih bolesti, pa zato bistrina vode jo nije znak da je voda ista. U ratnim uslovima, ako budu upotrebljena radioloka, hemijska ili bioloka sredstva, mogu biti zagaene atmosferske i povrinske vode, zatim vode u nepokrivenim i nezatienim bunarima, rezervoarima i sl. Zbog toga se treba pridravati ovih pravila: a) Za pie prvenstveno u^imati pod^emnu vodu^ tj. vodu iz ureenih izvora, buenih bunara i dobro pokrivenih kopanih bunara, jer se filtriranjem kroz slojeve zemlje voda proiava, pa oslobaa i od radioaktivnih i otrovnih materija, kao i od zaraznih klica; b) u rejonu gde su upotrebljena R BH sredstva naelno ne treba uzimati vodu za pie. Ako je to neophodno, onda se valja orijentisati na podzemnu vodu; c) na bezvodnim terenima i u planinskim predelima mogu da se upotrebe kinica, sneg i led. Pri tom ne treba zaboraviti da se sneg i kinica zagauju tek kad dou u dodir sa objektima na zemlji. Izuzetno u sluaju pnmene R BH sredstava mogu se zagaditi jo u vazduhu; d) voda % a pie mora se de^infikovati. Izuzetak mogu da budu vode iz izvora (sem na krakom terenu) i buenih bunara. Mutne vode treba prvo izbistriti, pa onda dezinfikovati. 2
53

S N A B D E V A N J E VODOM

Sl. 208. Mesta izbijanja izvora na povrinu zem lje: a) sa strane; b) odozdo

P R O N A L A Z E N JE V O D E Ako nema nikakvih vodnih objekata, povrinskih voda ili. snega u rejonu gde se pojedinac ili jedinica nalazi? treba tragati za vodom imajui u vidu sledee: a) ljudska naselja se podiu na mestima gde ima vode ili u blizini takvih mesta. U krajevima siromanim vodom tragovi ljudi i ivotinja esto idu ka vodi, a i ptice krue nad rejonom gde ima vode; b) atmosferske vode (kia, otopljeni sneg) upijaju se u zemljite, cede kroz propustljive slojeve, sve dok ne dospeju do nepropustljivog sloja (glina). Tu se ova podzemna voda zadrava, sakuplja i tee u pravcu nagiba nepropustljivog sloja, pa se na mestima gde on izbija na povrinu zemlje javljaju izvori vode (sl. 208). Na tim mcstima, zavisno od sastava zemljita, izvori mogu da izbijaju u vidu mlaza ili vlane povrine iz koje sc cedi voda. Zbog toga izvore i vodu treba traiti:
2 54

na padinama, a naroito na usecima, u jarugama i u podnoju brda odnosno na obodima dolina, na mestima gde raste drvee i bilje koje trai vlagu (npr. vrba, trska, sita, aa i sL), na mestima gde je bilje veoma zeleno i po tome ta mesta odudaraju od okoline, na mestima gde se zimi brzo topi sneg, na mestima gde je zemlja vlana, gde su ivotinje kopale ili iznad kojih muice lebde sigurno je nedavno bilo vode na povrini, pa se podzemna voda nalazi blizu povrine. Ako na mestima vlanim ili obraslim bujnom zelenom vegetacijom iii drveem i biljem koje trai vlagu voda nije izbila?na povrinu zemlje u vidu izvora, ona se nalazi veoma blizu povrine, pa tu treba iskopa jamu i saekati da se u nju nacedi dovoljno vode. Kad se ova mesta nalaze na padinama, jamu kopati na njihovom najniem delu.

S N A B D E V A N J E VODOiM

Isto tako, podzemnu vodu treba doi ako se u koritu kopa uz ivicu traiti kopanjem na ivicama olina izboenih okuka; d) na krakom terenu, gde voda na mestima gde se diu strme parastvarajui krenjak pravi peine, dine iznad njih; c) podzemna voda blizu povri-vrtae, krape i sl., vodu treba trane zemlje moe da se nade i u iti u peinama bilo velikim ili koritima potoka i reka koje presu- malim; e) na planinskim terenima u e u leto, jer tada preostala koliina vode tee kao podzemni potok ili uvalama i jarugama, okrenutim reka. Ovo je est sluaj u planin- prema severu i zatienim od sunca, skim predelima. Do vode se moe veoma dugo se moe zadrati sneg.

IM P R O V IZ O V A N JE V O D N IH O B JE K A T A Ako e se boraviti na jednom mestu nekoliko dana, dobro je da se uredi vodni objekat na nadenom izvoritu. Jaz na potoku (reici). Potoi se pregradi branom napravljenom od kamenja, granja i busenja i na samom jazu od prirunog materijala (kora drveta, daske i sl.) napravi odvodni kanal kojim voda tee kao iz esme. U zajaenom delu voda se zadrava kao u rezervoaru i izbistrava. Filtrujui bunar (si. 209). To je jama koja se iskopa na najmanje 40 50 cm od ivice obale, potoka, reke ili jezera. Povrinska voda se cedi u bunar kroz sloj zemljita,

Sl. 209. Filtrujui bunar

Sl. 2 1 1. Im provizovana kaptaa izvora koji izbija sa strane: i. propusni sloj; z. vo^ nosni sloj; $. nepropusni slo j; 4. glina
256

S N A B D E V A N J E VODOM

koji odvaja jamu od reke, kao kroz neki filtar. Tako se voda izbistrava. Zidovi ovakvog bunara mogu se improvizovano ozidati kamenjem, granjem, daskama i sl., a bunar se moe i pokriti. Kopanje ovakvog bunara naroito je korisno ako je povrinska voda mutna, ili ako se mora upotrebljavati za pie u rejonu gde su primenjena RBH sredstva.

krajem utisne dobro u dno potoka, te da se u njemu sakuplja voda koja se filtrira kroz pesak i ljunak na dnu potoka. Kaptaa izvora. Da bi se olakalo zahvatanje vode i spreilo njeno zagaivanje, izvori se kaptiraju prirunim sredstvima na nekoliko naina zavisno od vrste izvora i raspoloivog materijala.

Sl. 212. Im provizovana kaptaa uzlaznog izvora; i. propusni sloj; 2. vodonosni sloj; }. nepropusni sloj; 4. glina

Kod izvora koji izbijaju na poKaptaa u potoku (sl. 210). Iz istih razloga moe se kaptaa nap- vrinu sa strane (sl. 211) prvo se raviti u samom potoku (reci) tako zemlja otkopa zasecanjem, zatim da se bure bez oba dna jednim se voda privremeno odvodi na

257

S N A B D E V A N J E VODOM

stranu posebnim kanalom, koritom od dasaka i sl. Dno zaseka se poravna i na njega stavi sloj ilovae debljine 20 cm, pa se na to mesto stavi bure, sanduk, ili se napravi rezervoar od dasaka, oblica ili drugog prirunog materijala (kamenje, pletar, busenje i dr.). Na strani okrenutoj izvoru napravi se otvor za dovod vode u rezervoar, a na suprotnu stranu stavi odvodna cev, ili leb od dasaka, kore drveta i sl. Spolja se kaptaa obloi slojem nabijene ilovae ili busenjem. Rezervoar sa gornje strane treba da ima otvor sa poklopcem da bi se mogao istiti. Poklopac mora da bude tako napravljen da se u rezervoar ne sliva voda sa povrine zemlje prilikom padavina. Okolina kaptae se oisti i iznad nje napravi

kanal koji e odvoditi na stranu povrinsku vodu pri padavinama i spreiti da se zagadi voda u kaptai. Kada je re o uzlaznom izvoru (sl. 212), gde voda izbija na povrinu odozdo, kaptaa se improvizuje na slian nain. Okolina izvora u preniku od oko 6 m oisti se od trave, trulog lia i sl., pa se na mestu gde izbija voda iskopa zemlja do potrebne dubine i u to udubljenje stavi gotov rezervoar (bure, sanduk) ili se napravi od prirunog materijala. Rezervoar nema dno, a zidovi mu se obloe slojem nabijene ilovae ili busenjem. Na dno rezervoara stavlja se sloj peska i ljunka debljine 15 20 cm. Gornji otvor se zatvara poklopcem. Za oticanje vode iz jaeg izvora, u bonom zidu kaptae postavlja se cev.

U PO TREBA A TM O SFERSK E VO DE Kinica se na improvizovan nain sakuplja tako to se sa rasprostrtih cerada, atorskih krila ili slinog nepromoivog materijala voda odvodi u posude ili iskopanu jamu iji su zidovi obloeni nepropusnim materijalom (glina, atorsko krilo i sl.). Kao sabirna povrina moe da poslui i tkanina, jer kad se natopi vodom, niz nju voda tee kao da je nepromoiva. Sneg je najbolje da se otopi i da se tako dobijena voda upotrebljava. U nedostatku goriva, sneg sc moe topiti na suncu, ili tako to se stavi u bocu, uturicu ili kesu od plastine folije i onda pod odeu da bi se otopio telesnom toplotom. Ako se
258

gasi e neotopljenim snegom, onda prethodho od njega treba napraviti grudvu, jer sirovi sneg ne gasi ed tako efikasno. Pri zahvatanju snega, gornji sloj se skida i odbacuje i pazi se da se ne zahvata sloj koji lei na zemlji, jer najnii i povrinski slojevi mogu da budu zagadeni. Pri topljenju snega na vatri, treba na dno suda prvo sipati malo vode (ako je ima), ili staviti dobro nabijen sloj sega, pa zatim postepeno dodavati sneg. Nije preporuljivo da se direktno jede sneg, kad je ovek zagrejan, umoran ili mu je hladno, jer to sniava telesnu temperaturu. Led je ekonominiji od snega za

S N A B D E V A N J E VODOM

dobijanje vode, jer se za dobijanje kamenje (naslagano u vidu piraiste koliine vode troi upola ma- mide) na kome se kondenzuje vodena para. Sa ovih povrina moe nje ogreva. da curi u posude, izgradene jame Rosa bi u krajnoj nudi mogla i sl., ili da se sakuplja paretom da se upotrebi za gaenje ei. Za tkanine, koja se zatim cedi. Rosu njeno sakupljanje mogu da poslue treba sakupiti pre izlaska sunca, hladne metalne povrine, hladno jer brzo ispari.

D O B IJA N JE V O D E IZ B I L J A K A U nedostatku vode, za gaenje edi mogu da poslue biljke, jer je voda najvaniji sastojak mnogih biljaka. Tako, na primer, svee voe sadri i do 90% vode, to znai da se sa 1 kg voa unosi u organizam oko 900 g vode. Ceenjem sonih plodova, listova i stabljika jestivih biljaka moe se dobiti sok za gaenje ei. Neke biljke su veoma sone (uvarkua, jari, kiseljak, zeja soca, svee voe), pa gase ed kad se jedu presne bez prethodnog ceenja. Pomenute prve dve biljne vrste nalaze se na stenovitom terenu, gde obino vlada oskudica vode. Sok se moe dobiti i iz stabala breze (Betula verrucosa), poljskog bresta (Ulmus campestris), planinskog bresta (Ulmus montana)9 gorskog javora (Acer pseudoplatanus) ili mlea javora (Acer platanoides) . Od breze sok se moe dobiti od poetka aprila do polovine maja, a od bresta i javora od polovine marta do kraja aprila. Ovaj nain dobijanja soka za pie narod zove toenje ili podsoivanje, sok se zove epovica ili musa, a sok od breze izuzetno zovu bu%a. Sok se dobija na taj nain to se na visini od 0,5 do 1 m od vrata stabla, tj. od zemlje, izbui rupa promera 1,5 cm, duboka 34 cm, tako da je blago nagnuta nanie radi oticanja soka. Rupa se dobro zaepi epom, ili se u nju stavi cevica od leske duine do 20 cm i pod nju podmetne sud za sakupljanje soka. Ako je stablo debelo do 30 cm, bui se 1 rupa, ako je debelo 30 35 cm, bue se 2, a ako je preko 3 5 cm, onda 3 rupe. Za 24 asa iz javora ili bresta moe da se iscedi 0,5 do 1 1 soka, a iz breze u poetku sezone 7,5 1 a na kraju 3 /4 1 ili, u proseku, oko 4,5 1 dnevno. Vinova loza moe da bude dobar izvor vode. Iz nje se tenost dobija tako to se napravi dobar zasek u lozu to je mogue vilje, a dole se ona presee to blie zemlje, pa se ostavi da sok kaplje ili u posudu ili direktno u usta.

259

S N A B D E V A N J E VODOM

D O B IJA N JE P IT K E V O D E OD M O R S K E V O D E Morsku vodu ne treba piti, jer to moe da teti zdravlju, poto pojaava e i izaziva izluivanje telesnih tenosti. Iz morske vode moe se dobiti pijaa voda pomou specijalnih ureaja i pribora. Improvizovan nain je destilacija morske vode onako kako se to ini sa rakijom kada se pee. Osnovno je da se zagrevanjem na suncu ili pomou ogreva morska voda isparava i dobijena para kondenzuje u vodu. U hladne zimske dane kada vlada mraz moe se pitka voda dobiti smrzavanjem morske vode. U sud se zahvad morska voda i ostavi da se smrzne. Poto se slatka voda prva zamrzne, to se so koncentrie u sredini smrznute vode kao neka itka masa. Kad se ova masa odstrani, preostali led se moe upotrebiti, jer je osloboen velike koliine soli.

P R O I A V A N JE V O D E Voda se moe de^infikovati na nekoliko naina: a) tabletama za dezinfekciju vode (pantocid, halamid i dr.). Ako je voda bistra, stavlja se i tableta na litar vode, a ako je obojena ili nije sasvim bistra 2 tablete. Voda se dobro promuka da se tablete rastvore i posle pola asa moe se piti; b) hlornim kreom stavljanjem 0,5 g na 100 1 vode. Hlorni kre se prvo rastvori, pa onda sipa u vodu i dobro izmea. Posle 1/2 asa voda se moe piti, ako se osea lak miris hlora (dokaz da je dobro dezinfikovana). Ako mirisa nema, ponavlja se hlorisanje vode dodavanjem jo 0,5 g hlornog krea. Manje koliine vode dezinfikuju se hlornim kreom tako da se 0,5 g hlornog krea rastvori u litru (uturici) vode, pa se od ovako sprem260

ljenog rastvora hlora sipa oko 10 kubnih santimetara (malo manje od 1 supene kaike) na 1 uturicu i promuka. Voda se pije posle 1/2 asa;

Sl. 2 13. Filtar od peska

c) jodnom. tinkturom stavljanjem 67 kapi na litar vode,

S N A B D E V A N J E VODOM

Sl. 214. Filtar od hartije: a) limenka sa izbuenim rupicama; b) traka hartije privezana preko rupica; c) filtar privezan za kolac pobijen u dno potoka; d) filtar fiksiran za dno kamenom

koja se zatim promuka i pije posle sloj od 10 do 15 cm ljunka, zatim 1/2 asa; se rasprostre tkanina i na nju stavi d) kuvanjem vode, koja morasloj od 40 cm istog peska (sl. 213). da vri 10 minuta. Na isti nain se mogu praviti i Voda se moe i^bistriti na neko- filtri od drvenog uglja i piljevine, s tim to se sloj uglja i piljevine liko naina: a) ostavljanjem da stoji dok se pokrije jo slojem ljunka od 10 potpuno ne izbistri; cm, da bi ugalj ili piljevina bili b) kopanjem filtrujueg bunara dobro fiksirani. Piljevina se mora (v. Improvizovanje vodnih ob- dobro prokuvati pre nego to se jekata); stavi u filtar. c) voda se filtrira kroz platno, Svi ovi filtri samo izbistravaju pesak, drveni ugalj, strugotine od vodu, donekle smanjuju broj klica u njoj, ali ne mogu da zadre radrveta ili kroz hartiju. Ceenjem kroz platno voda se dioaktivne materije ili otrove. Manji filtri od istih materijala delimino oslobodi mutnoe. Filter od peska pravi se tako (za pojedinca ili manju grupu) moto se u bure, sanduk i sl. stavi prvo gu da se improvizuju od peska, pi261

S N A B D E V A N J E VODOM

ljevine ili drvenog uglja u limenki od konzerve veliine bar i litra. Mesto u limenku ovaj filtrujui materijal moe se metnuti i u platno. Filter od hartije (sl. 214) pravi se od hartije i kutije od konzerve. U gornjoj polovini iste i neulubljene limenke od konzerve ili slinog suda otvorenog na gornjoj strani izbue se vodoravno u dva reda rupice (sl. 214-a). Razmak izmeu redova je oko 10 mm, izmeu rupica oko 5 mm, a veliina rupica 23 mm. Sad se sa spoljanje strane limenka obavije sa dva sloja hartije (novine, pak-papir, raslojeni karton od ambalae koji je prethodno nakvaen u vodi), koja u vidu trake pokriva rupice (sl.

214-b). Hartiju treba privrstiti kanapom, koncem, likom i sl. obavijanjem na 1 cm od donje i gornje ivice pantljike. Filtar se stavi u jezero, baru ili rupu iskopanu pored reke ili potoka u koju se voda dovodi kanalom i zagnjuri se toliko da nivo vode doe na nekoliko santimetara od gornje ivice, pa se filtar fiksira vezivanjem za kolac pobijen u dno (sl. 214-c), ili stavljanjem na njega kamena, drveta ili nekog drugog tekog predmeta (sL 214-d). Voda se kroz hartiju filtrira u limenku i pre upotrebe dezinfikuje. Z# 1 as profiltrira se vode do polovine zapremine limenke. Hartija se moe upotrebljavati 10 15 dana.

X . IMPROVIZOVAN SM ETAJ U PRIRODI

Smetaj van naselja (logorovanje, bivakovanje) veoma esto koriste vojne jedinice i stanovnitvo u ratnim uslovima i u vreme elementarnih nesrea (zemljotresi, poplave). To su vanredne situacije, kada je ovek prisiljen na to. Ali, ovaj vid stanovanja sve ee se koristi i u redovnim prilikama na radnim akcijama i u cilju rekreacije, jer savremeni ovek tei da svoj nedeljni i godinji odmor provede u prirodi, daleko od gradske buke i aerozagaenja. Stanovanje u prirodi nesumnjivo doprinosi uvanju i jaanju psihikog i fizikog zdravlja savremenog oveka. Medutim ovaj vid stanovanja krije u sebi i razne opasnosti kao to su: slabija zatita od meteorolokih nepogoda, crevne zarazne bolesti, trbuni tifus, paratifus, dizenterija, zarazna utica (kad nije obezbedena higijenski ispravna voda i nije pravilno reeno uklanjanje ljudskih izluina i drugih otpadnih materija) neke zarazne bolesti, koje tinjaju meu divljim ivotinjama u takozvanim prirodnim aritima i koje se mogu preneti na oveka

preko krpelja, zaraenog terena i vode ili prilikom hvatanja i korienja obolele divljai. Ove opasnosti mogu se izbei i efikasno zatititi zdravlje, ako se pri stanovanju u prirodi sprovode higijensko-profilaktike mere, koje obuhvataju: izbor mesta za stanovanje, uredenje logora (kampa), snabdevanje vodom, higijensku pripremu hrane, linu higijenu, uklanjanje otpadnih materija. Pri reavanju ovih pitanja neophodno je da se znalaki koriste mogunosti, koje prua priroda, i razne improvizacije za smetaj i sanitarne uredaje. Nain reavanja ovih pitanja i koji e se tipovi improvizacija koristiti zavisi od terenskih uslova, raspoloivih sredstava, predvidene duine boravka na odabranom mestu, godinjeg doba i broja osoba. Za kratak boravak na jednom mestu (prenoite, predanak, odmor od 2 3 dana) ureduje se bivak, a pri izboru mesta za dui boravak logor ili kamp. U oba sluaja primenjuju se isti higijenski principi, ali se kod logorovanja koriste
263

IM PROVIZOVAN SM E T A J U PRIRODI

trajnije i sloenije improvizacije. IZ B O R M E S T A Z A S T A N O V A N JE U P R IR O D I. Mesto mora biti isto, suvo, ocedno, blago nagnuto, sa niskim nivoom podzemne vode, da ima drvea ili da je pored ume, udaljeno 23 km od bara (movara) i zaklonjeno od jakih vetrova. Treba izbegavati mesta sa gustom vegetacijom (visoka trava, bunje, iblje i sl.) i mesta gde ima dosta poljskih mieva i drugih glodara, jer tu mogu biti pomenuta prirodna arita zaraznih bolesti. Na mestu ili u blizini treba da bude dovoljno vode. U ratnim uslovima vodi se rauna i o mogunostima protivvazdune zatite (maskiranje, prirodni zakloni, udubljenja za smetaj objekata i dr.). U planinskim predelima mora se paziti da je mesto zatieno od odronjavanja

stena, snenih lavina i vejavica. Poeljno je da se mesto nalazi pored jezera, potoka ili reke, ali u tom sluaju mora biti uzvodno od oblinjeg naselja i mesta izliva kanalizacije, bacanja otpadaka i sl. Mesto treba da je bar 100 m udaljeno od pranjavog puta i od njega zatieno zelenilom. U R E E N JE LO GO RA (K A M P A ). Za stambeni deo odreuje se najbolji deo odabranog terena, kuhinja i trpezarija postavljaju se blie vodnom objektu, umivaonici izmeu stambenog dela i nunika, kupatilo pored umivaonika ili pored reke nizvodno od mesta zahvata vode za potrebe logora, a nunici i smetlite niz vetar u odnosu na ostale delove logora i nizvodno i dovoljno daleko (200 300 m) od vodnih objekata. Vodi se rauna o pravcu najeeg vetra

Sl. 215. Razmetaj objekata u logoru: i. atori za smetaj ljudstva; 2. ambulanta; 3. vodna stanica; 4. trpezarija; 5. kuhinja; 6. kupatilo; 7. radionica; 8. umivaonici; 9. pomijara; 10. pe za spaljivanje smea; 11. poljski nunici; 12. parkiranje vozila

264

IM PROVIZOVAN SM E T A J U PRIRODI

tako da on duva od istog dela logora (stambeni deo, kuhinja) ka prljavom delu (nunici, smetlita). U ratnim uslovima objekti u logoru se maskiraju i rastresito razmetaju, a stambeni objekti pos-

tavljaju se u prirodna ili posebno iskopana udubljenja. Razmetaj objekata u logoru prikazan je na sl. 215. Za stanovanje se koriste atori ili kolibe improvizovane od granja

Sl. 217. Zem unica ukopana sa aeratorom: 1. sloj oblica; 2. granje; 3. sloj gline; 4. sloj zemlje; 5. kanal za oticanje kinice; 6. drvene dueme; 7. dimovod pokriven slojem zemlje ili peska; 8. dimovod sproveden ispod duema radi boljeg grejanja; 9. sloj busenja na krovu

265

IMPROV IZOVAN SM ET A J U PRIRODI

(sl. 216). Leita se mogu praviti od lia, mahovine, slame, sena, paprati, dasaka, atorskih krila, skija i drugog prirunog materijala. Ulazi u atore i kolibe postavljaju se suprotno od pravca vetra. Satore i kolibe zimi treba podizati na mestima zaklonjenim od vetra i gde je sneg dublji da bi se ukopali u njega, a donje im ivice spolja pokrivati mahovinom, zemljom, snegom. U ratnim uslovima dobar smetaj i zatitu pruaju peine i zemunice (sl. 217). Zemunice treba graditi na istom, suvom i ocednom terenu, gde e pod zemunice biti najmanje 0,5 m iznad nivoa podzemne vode u kino doba. Radi breg suenja zidovi i pod se mogu opaliti slamom ili granjem, a treba ih obloiti daskama ili pruem. K rov mora biti nepropustljiv za vodu, pa se konstrukcija od greda i oblica

pokriva prvo slojem lia i granja, pa slojem nabijene gline (spreava prodiranje vode) i slojem zemlje. Radi maskiranja sve se pokrije slojem busenja. Za uklanjanje vlage i ugljen dioksida (CO2), koje u vazduh zemunice u znatnoj meri izluuju ljudi, pei i zemljite, postavljaju se drveni ventilacioni kanali ili aerator (sl. 218). Tu se zemunica vetri preko slemena krova, koje se po celoj duini pokrije tolikim slojem granja i prua da nadvisi bone strane krova, pa se tek onda pokrije slojem gline i zemlje radi zatite od atmosferskih padavina. U pogledu vetrenja, osvetljavanja i udobnosti boravka bolje su poluukopane zemunice, ali one pruaju slabiju zatitu od vazdunih napada. Zemunice se greju obinim ili improvizovanim peima. Zemunice se mogu graditi i u nagibu terena (sl. 219).

fStm

1H

10

*
Sl. 218. Aerator za ventiliranje zem unice: i. zemlja sa glinom; 2. busenje; 3. prue; 4. granice etinara; 5. zemlja; 6. granje; 7. sloj gline; 8. oblice; 9, 10, 11 i 12 grede; 13 i 14 pravac kretanja vazduha

266

IM PROVIZOVAN S M E T A J U PRIRODI

Leita (dueme) treba da su odignuta oko 40 cm od zemlje, a prave se od dasaka ili zemlje preko koje se stavlja sloj sena, slame, paprati ili lia i atorska krila, ebad ili sl. Leite za 1 osobu treba da je dugako 1,8 2,0 m, a iroko 0,500,65 cm.

organizuje se dovoz vode i rezerve vode u logoru. Pri izboru vodnog objekta prvenstveno se treba orjentisati na podzemnu vodu (izvori, bunari), a u nedostatku ove na zahvatanje vode iz jezera, reke ili potoka. Vodu treba obavezno dezinfikovati. Voditi rauna da se

Sl.

219.

Zem unica

nagibu

terena

S N A B D E V A N JE VODOM treba tako organizovati da uvek ima dovoljno vode i da je voda higijenski ispravna. Za 1 osobu treba oko 30 1 vode dnevno raunajui sve potrebe (pie, priprema hrane, pranje sudova, umivanje, periodino kupanje). Najpovoljnije je da vodni objekat bude u samom logoru ili neposrednoj blizini, a na terenu oskudnom u vodi

zatite vodni objekti od zagadenja (dobra kaptaa i pokrivanje, organizovano korienje vode, zabrana umivanja i pranje pored njih, udaljenost nunika i ubrita najmanje 50 100 m). Potpuniji podaci o higijenskim merama kod snabdevanja vodom dati su u glavi IX (str. 252). H IG IJE N S K A P R IP R E M A H R A N E ima za cilj da se sprei
26 7

IMPROVIZOVAN SM ETAJ U PRIRODI

zaraavanje hranom, koje moe nastati ako namirnice ivotinjskog porekla (meso, mleko i njihovi proizvodi) potiu od obolelih ivotinja, ako se lakokvarljive na-

Moe se improvizovati i hladnjaa u vidu sanduka, koji ima duple zidove ispunjene termoizolacionim slojem (piljevina, slama, seno i sl.) i prostor za led ili sneg.

SI. 220. Zem unica za uvanje lako kvarljivih nam irnica

mirnice nepravilno uvaju ili ako se zagade prilikom pripremanja jela (rad sa prljavim rukama, upotreba nehigijenske vode, slaba higijena radnih mesta, pribora, posuda) ili ako ih zagade insekti (muve, ohari) i glodari (pacovi, mievi). Zbog toga pri organizaciji ishrane u logoru pored mera navedenih u glavi V III (str. 2 5o)treba se pridravati sledeeg: a) ne koristiti namirnice, koje potiu od obolelih ivotinja ili sumnjivih na bolest (zeevi koji se lako love, pojava pomora medu ivotinjama, kunjanje ivotinja i sl.) b) lakokvarljive namirnice uvati na hladnom mestu ili u zemunici (sl. 220), gde svee meso moe da se uva 2 3 dana.
268

c) rad u kuhinji tako organizovati da postoje odvojena radna mesta i pribor za obradu sirovog mesa, ienje povra, pripremu jela, seenje termiki obradenih namirnica i raspodelu jela. Odravati besprekornu istou, pa stolove, daske, noeve i drugi pribor posle upotrebe oistiti i oprati. d) namirnice ivotinjskog porekla obavezno dobro kuvati, pei ili priti pre upotrebe e) otpatke od namirnica i ostatke jela bacati ufjamu zf smee (sl. 227), a prljave vode iz kuhinje u pomijaru (sl. 230). L I N A H IG IJE N A je od posebnog znaaja u spreavanju crevnih zaraznih bolesti (pranje ruku posle nunika i pre jela) i konih oboljenja (umivanje, kupanje, pre-

IM PROV IZOV AN SM ET A J U PRIRODI

i|. . v . ' 1

Sl. 2 2 1 . Im provizovani um ivaonik: i.umivaonik u vidu drvenog korita; z. umivaonik od drvenog bureta; 3. umivaonik od benzinskog bureta; izbuene cevi i korita.

Sl. 222. Im provizovana kupatila

2 69

IMPR OVIZO VAN SM ETAJ U PRIRODI

svlaenje). Zbog toga treba obezbediti dovoljno vode, sapuna i sanitarne uredaje, koji se mogu improvizovati. U m ivaonici se mogu improvizovati od korita, drvene ili benzinske buradi i cevi kako pokazuje sl. 221. Rauna se da i mesto (otvor) za umivanje dolazi na 6 10 osoba. K upatilo se improvizuje od batenskih kanti, drvene ili benzinske buradi (sl. 222). Voda se moe grejati u posebnom kazanu ili benzinskom buretu stavljenom na loite.

zatiti ovekove okoline (zemljite, voda) i onemoguavanju zapata i razmnoavanja muva i glodara. Zato se u logoru improvizuju nunici, mokrionici, jame za smee, pei za spaljivanje smeai pomijare. D uboki poljski nunik (sl. 223) gradi se u logoru, jer se tu ostaje vie dana, a predstavlja rov dubok najmanje 1,5 m, irok 1 m i dugaak prema broju korisnika odnosno broju otvora (1 otvor na 20 30 osoba). Pokriva se daanim podom na kome su trouglasti otvori sa poklopcima, koji se ekserom fiksiraju za pod i zatvaraju pomeranjem

Sl. 223. Duboki poljski nunik: i. spoljni izgled; 2. vertikalm,>j>resek; 3. .detalj otvora sa poklopcem; 4. improvizovan umivaonik za pranje ruku;J 5. mokri^nica

U K L A N J A N J E O T P A D N IH pomou noge. Kad se nunik naM A T E R IJA , a posebno ljudskih puni do 2/3, skida se pod i prenosi izluina (izmet, mokraa) pred- na novoiskopani rov, a stari se stavlja najznaajniju meru u sprezatrpa. avanju crevnih zaraznih bolesti, Ako nunik nije pokriven pato2 70

IMPR OVIZO VAN SM E T A J U PRIRODI

som (sl. 224), onda se izluine obavezno 2 3 puta dnevno posipaju slojem zemlje od oko 10 cm. M okrionice mogu biti u vidu oluka od lima ili drveta obloenog terpapirom ili premazanog katranom (sl. 225). Mokraa se odvodi

J ama se zatrpa kad se napuni do 2 /3. P ei za spaljivan je sm ea mogu se improvizovati od raznog prirunog materijala. Pe od kamenja i zemlje (sl. 228) pravi se u vidu kupe, koja je okruena zidom u kome se ostavi neko-

^ 0,6 ^
Sl. 224. N epokriveni duboki poljski nunik: i. sa konstrukcijom od oblica za sedenje; 2. sa daskama

u nuniku jamu ili posebno iskopanu jamu ispunjenu ljunkom. Mokrionica moe biti u vidu jame od 1 m3 ispunjene prvo krupnim, pa sitnim kamenjem, ljunkom i najzad peskom (sl. 226), a levkovi se prave od lima ili terpapira. Jam a za sm ee slui za uklanjanje vrstih otpadaka (sl. 227). Smee se odmah ili 23 puta dnevno posipa slojem zemlje od oko 10 cm.

liko ventilacionih kanala. Smee se^ slae oko kupe, koja dejstvuje kao dimnjak, i zapali. Pe se moe improvizovati od benzinskog bureta (sl. 229), kojfcm se izbiju oba dna i stavi na gvozdenu reetku, koja lei na unakrsnom rovu. Mesto bureta iznad reetke se moe ozidati pe od kamenja ili cigala. Pom ijara slui za uklanjanje prljavih otpadnih voda iz kuhinje
27i

IMPROVIZO VAN SM EST A J U PRIRODI

Sl. 225. Im provizovana mokrionica sa upijajuom jam om za mokrau ispunjenom kam enjem , ljunkom i peskom

i sastoji se od dela za zadravanje U R E E N J E B IV A K A . Pri izmasti (posuda sa izbuenim dnom i boru mesta za bivak rukovodi se kanal ispunjen senom, slamom, istim principima kao kod izbora suvom travom i sl) i upijajuce mesta za logor. jame (sl. 230). Za smetaj se koriste atori, zakloni ili kolibe (sl. 216). Zimi se

'

* v e n t i LAc i o n a

cbv
Sl. 226. Im provizovana mokrionica u vidu jame ispunjene kamenjem i ljunkom

272

IMPR OVIZO VAN S M E T A J U PRIRODI

H N Z IM S K O BV A f/2

t>MA

K*rr< 4

Sl. 227. Jam a za sm ee: 1. smee; 2. sloj zemlje

Sl. 229. Pe za spaljivanje smea improvizovana od benzinskog bureta

cm

Sl. 228. Pe za spaljivanje sm ea improvizovana od kamenja i zemlje

Sl. 230. Pom ijara: 1. posuda sa izbuenim dnom; 2. seno ili slama; 3. kanal za odvotlcnjc vode; 4. upijajua jama; 5. drveni poklopac

g r a n i c e o e H n a ra Sl. 2 31. Snena jama

IMPROVIZOVAN SM ET A J U PRIRODI

Sl. 232. Zaklon u snegu iglo : 1. iglo u gradnji; 2. vertikalni presek; 3. osnova igloa

mogu koristiti i snene jame (sl. 231), dugake oko 4 m, iroke oko 2 m i duboke 1 2 m, pokrivene oblicama (mesto njih mogu se staviti skije) i granjem, pa slojem snega od oko 0,5 m. Zidovi i patos pokriju se granjem, a ulaz ostavlja to manji i zatvara atorskim krilom, skijama, velikim grudvama snega i sl. U jamu moe da se smesti 6 osoba, koja svojim telom zagrevaju prostoriju te je u njoj znatno toplije nego napolju. Zakloni u snegu mogu da se improvizuju i od snenih cigala, koje se aoviem iseku u vrstom snegu i slau jedna na drugu tako da se napravi zaklon u vidu polulopte (eskimski iglo) u koju se ulazi kroz uzan ulaz (sl. 232). Za uklanjanje ljudskih izluina iskopa se plitki p o ljsk i nunik (sl. 233) u vidu rova duine 1 m, dubine 2 aova (oko 60cm) i irine 1 aova (oko 30 cm). Iskopana zemlja stavlja se na elo rova i svako posle vrenja nude mora njom posuti izluine. Kad se na-

puni do 2/3 zatrpa se. Na po 30 osoba dolazi 1 ovakav nunik. Ostali vrsti i teni otpatci bacaju se u posebno iskopanu jamu i 2 3 puta dnevno posipaju zemljom.

Pri polasku bivak se oisti, nunici i jame za smee zatrpaju. Vodom se snabdeva po higijenskim principima iznem u glavi IX (str. 252).

274

PRILOG i

TABELARNI PREGLED
RASPROSTRANJENOSTI BILJA PO REJONIMA I GODINJIM DOBIMA

(BROJEVI U ZAGRADAM A OZNAAVAJU BR O JEV E POD KO JIM A SU B IL JK E OPISANE)

NIZINA

RANO

PROLEE

ui & 3 ffl 2 ^ > 2

Kopriva (10), mala kopriva (n ), ljuta kopriva (12), tavelj (13), poljsko zelje (14), tavlje (15), konjski taveij (16); zelje (17), vodeno zelje (18), avlika (20), kiseljak (21), troskot (23), iisac (24), paprac (26), vijuac (29), pepeljuga (31), batenska pepeljuga (32), mala turica (33), gradska loboda (34), crvena pepeljuga (35), loboda (36), Ijuspasta loboda (37), poljska loboda (38), ruiasta loboda (39), veiika divlja loboda (40), morska loboda (41 primorje), divlja morska blitva (42 ... primorje), omaga (43 primorje), crvena omaga (44 primorje), jurica (45 primorje), solnjaa (46 - primorje), mijakinja (47), mokrica (48), pucavae (50), morgrua (54 primorje), crni slez (56), bela slezovaa (58), pitomi slez (6o), beJoruiasti slez (61), uta zeja soca (63), suruica (70), medunika (71), gusja trava (78), petrovac (81), ditelina (97 primorje), deteline (9899), ruiasti nourak (103), matar (108 primorje), sedmolist (109), divlja mrkva (110), jaglika (113), poponac (115), plunjak (116), mrtva kopriva (118), crnjua (123), bokvica (128), muka bokvica (129), velika bokvica (130), peana bokvica (131), buaak (133), cigansko perje (154), maslaak (140), movarni maslaak (141), primorski maslaak (142 primorje), lavlji zub (143), krasuljak (144), maii krasuljak (145 primorje), jednogodinji krasuljak (146 primorje), vodopija (148), velika repuina (151), mala repuina (152), maijavi iak (153), ostak (155), brula (161 primorje), apljan (162 juni deloyi zemije), sitni apijan primorje i Makedonija), zmijin luk (165), okruglasti divlji luk (166), okrugli divlji luk (168), baluka (169), pasji luk (172 primorje), vilina metla (173), uskoiista vilina metla (174), sparoina (175 primorje), tetivika (] 76 primorje), ptije mleko (178), veprina (179 primorje), dremovac (180), trska (181).

277

R ASP R OSTRA N JEN OST B I L J A PO REJONIMA

Kiseljak (21), troskot (25), lisac (24), paprac (26), mijakinja (47), mokrica (48), morgrua (54 primorje), crni slez (56), sitni siez (57), bela slezovaa (58), ut^, zeja soca (63), ruiasti nourak (103), matar (108 primorje), sedmolist (109), jaglika (113 ), bokvica (128), muka bokvica (129), velika bokvica (130), buaak (133), maslaak (140), iavlji zub (143 primorje), krasuljak (144), mali krasuljak (145 primorje), jednogodinji krasuljak (146 primorje), vodopija (148), velika repuina (15 1), mala repuina (152), zmijin tuk (165), okruglasti divlji luk (166), okrugii divlji luk (168), baluka (169).

B IL JK E

SALATE

KJ

p q KJ

HLEBNE

Vijuac (29), pepeljuga (31), iokvanj (51), uti Iokvanj (52), morgrua (54 primorje), maslaak (140), lavlji zub (143 primorje), velika repuina (15 1), mala repuina (152), maljavi ieak (15 3), apljan (162 juni delovi zemlje), sitni apljan (163 primorje i Makeonija), ptije mleko (178), dremovac (180), trska (18 1), rogoz (182), mocvami kaun (188).

00
ss

m *A

Lokvanj (51), velika repuina ( 15 1), mala repuina (15 2), maljavi iak (153).

M
hV M

'

.y

..

......'

w *s. : kJ 1-4 C Q

. m
< y y
Z

&

Kiseljak (21), paprac (26), matar (108 primorje), sedmolist (109), zmijin luk (165), okruglasti divlji luk (166), okrugli divlji Iuk(i68),baluka (169), pasji luk (142 primorje)

<

278

RASP R O ST RA N JEN O ST B IL J A PO REJONIMA

.g

&

Kleka (4), uta zeja soca (63), kupina (72), nizinska kupina (74), primorska kupina (75), umska jagoda (77), gusja trava (78), petrovac (81), divlje rue (82), zimzelena rua (85 primorje), jaglika (115 ), matinjak (124), vranilova trava (izO> majkina duica (126), nana (127), movarni kaun

(x88).

g
< Maslaak (140), movarni maslaak (141), primorski masiaak (142 primorje), lavlji zub (143 primorje), vodopija (148), velika repusina (15 1), mala repuina (152), maljavi iak (153).

RASP R O ST RA N JEN O ST B I L J A PO R EJONIMA

PROLEE

m ^
2

5 ^ > O

Kopriva (io), mala kopriva (u ), ljuta kopriva (12), taveij (13), poljsko zelje (14), tavlje (15), konjski stavelj (16), zelje (17), vodeno zelje (18), avlika (20), kiseljak (21), troskot (23), lisac (24), paprac (26), vijuac (29), pepeljuga (31), batenska pepeljuga (32), maia turica (33), gradska loboda (34), crvena pepeljuga (35), loboda (36), ljuspasta loboda (37),' poljska loboda (38), ruiasta loboda (39), velika divlja loboda (40), morska loboda (41 primorje), divlja morska blitva (42 primorje), omaga (43 primorje), crvena omaga (44 primorje), mijakinja (41), mokrica (48), pucavac (50), morgrua (54 primorje), crni slez (56), sitni slez (57), beia slezovaa (58), pitomi slez (60),beloruiasti slez (61), uta zeja soca (63), suruica (70), medunika (71), gusja trava (78), petrovac (81), bagrem (96), ditelina (97 primorje), deteiine (9899), ruiasti nourak (103), sedmolist (109), divlja mrkva (110), jagorevina (112), jaglika ( n 3), poponac (115), plunjak (116), mrtva kopriva (118), crnjua (123), bokvica (128), muka bokvica (129), veiika bokvica (130), peana bokvica (131), buaak (133 primorje i Makedonija), cigansko perje (134), maslaak (140), movarni maslaak (141), primorski maslaak (142 primorje), lavlji zub (143 primorje), krasuljak (144), mali krasuljak (145 primorje), jednogodinji krasuljak (146 primorje), vodopija (148), velika repuina (151), mala repuina (152), maljavi iak (153), ostak (15 5), apljan (162 juniji predeli), sitni apljan (163 primorje, Makedonija), zmijin luk (165), okruglasti divlji luk (166), okrugli divlji iuk (168), baluka (169), vilina metla (173), uskolista vilina metla (174), sparoina (175 primorje), tetivika (176 primorje), ptije mleko (178), dremovac (180), trska (181).

H ^
^

Kiseijak (21), troskot (23), iisac (24), paprac (26), mijakinja (47), mokrica (48), morgrua (54 primorje), crni slez (56), sitni siez (57), bela slezovaa (58), uta zeja soca (63), ruiasti nourak (103), sedmoiist (109), jagorevina (112), jaglika (113), bokvica (128), muka bokvica (129), velika bokvica (130), buaak (133 primorje i Makedon^a), maslaak (140), iavlji zub (143 primorje), krasuljak (144), mali krauljak (145 primorje), jednogodinji krasuijak (146 primorje), vodopija (148), zmijin luk (165), okruglasti divlji luk (166), okrugli divlji luk (168), baluka (169).

280

RASP R O ST RA N JEN O ST B IL J A PO REJONIMA

B IL JK E

fxt 'U w

cd

M ASNO E

HLEBNE

Vijuac (29), pepeljuga (31), lokvanj (51), uti lokvanj (52), morgrua (54 primorje), maslaak (140 141), lavlji zub (143 primorje), velikU'repuica ( 15 1), mala repuina (152), maljavi iak (153), apljan (162 juniji predeli), sitni apljan (163 primorje, Makedonija), ptije mleko (178), dremovac (180), trska (181), rogoz (183), movarni kaun (188), jelenjak (190).

K / 2

Divlja morska blitva (42 primorje), velika repuina (15 1), mala repuina (15 2), maijavi iak (15 3).

ZA IN SK E B IL JK E

Kiseljak (21), paprac (26), sedmolist (109), divlja mrkva (110), okruglasti divlji luk (166), okrugli diviji Iuk (168), baiuka (169), pasji luk (172 primorje)

>

B IL JK E

AJNE

Kleka (4), uta zeja soca (63), kupina (72), nizinska kupina (74), primorska kupina (75 primorje), umska jagoda (77), gusja trava (78), petrovac (81), divlje rue (82 83), zimzelena rua (85 primorje), bagrem (96), jaglik^ (113 ), matinjak (124), vranilova trava (125), majkina duica (126), nana (127), movarni kaun (188).

Ztt)

iSI

Maslaak (140), movarni maslaak ( i 4 0 > primorski maslaak (142 primorje), laviji zub (143 primorje), vodopija (148), velika repuina (15 1), mala repuina (15 2), maljavi iak (15 3).

281

R ASP R OSTRA N JEN OST B IL J A PO REJONIM A

RANO

LETO

Kiseljak (21), troskot (23), vijuac (29), pepeljuga (31), batenska pepeljuga (32), mala turica (33), gradska loboda (34), crvena pepeljuga (35), loboda (36), ljuspasta loboda (57), poljska loboda (38), ruiasta loboda (39), velika divlja loboda (40), divlja morska blitva (42 primorje), mijakinja (47), mokrica (48), morgrua (54 primorje), crni slez (56), sitni slez (57), bela slezovaa (58), medunika (71), gusja trava (78), petrovac (81)', bagrem (96), deteline (9899), ruiasti nourak (103), matar (108 - - primorje), sedmolist (109), divlja mrkva (110), poponac (115), plunjak (116), mrtva kopriva (118), crnjua (123), bokvica (128), muka bokvica (129), velika bokvica (130), krasuljak (144), mali krasuljak (145 primorje), jednogodinji krasuljak (146 primorje), vodena bokvica (157), uskolista vodena bokvica (158), apljan (162 juni predeli), sitni apljan > (163 primorje, Makedonija), zmijin luk (165), okruglasti divlji luk (166), tamnoljubiasti luk (167 primorje, Makedonija), okrugli divlji luk (168), baluka (169), ptije mleko (178), dremovac (180), trska (181).

SALATE

POVRNE

B IL JK E

Kiseljak (21), niijakinja (47), zmijin luk (165), okruglasti divlji luk (166), tamnoljubiasti luk (167 primorje, Makedonija), okrugli divlji luk (168), baluka (169).

B IL JK E

HLEBNE

Vijuac (29), pepeljuga (31), lokvanj (51), uti lokvanj (52), morgrua (54 primorje), lavlji zub (143 primorje), vodena bokvica (157), uskolista vodena bokvica (158), apljan (162 juni predeli), sitni apljan (163 primorje, Makedonija), ptije mleko (178), dremovac (180), trska (181), rogoz (182 183), movarni kaun (188), jelenjak (190).

M ASN O E

f;

282

R ASP R OSTRA N JEN OST B IL JA PO REJONIMA

'U

P cS

Divlja morska biitva (42 primorje).

ZA IN SK E B IL JK E

Matar (108 primorje)* sedmoiist (109), zmijin iuk (165), okrugiasti divIji luk (x66), tamnoljubiasd diviji luk (167 primorje, Makedonija), okrugii divlji luk (168), baluka (169), pasji iuk (172 primorje).

I-*S

m X

'

....

3 [4 ? o

Kleka (4), kupina (72), nizinska kupina (74), primorska kupina (75 primorje,), umska jagoda (77), gusja trava (78), petrovac (81), divlje rue (82), zimzelena rua (85 primorje), bagrem (96), matinjak (124), vranilova trava (125), majkina duica (126), nana (127), movarni kaun (188).

^ <

<

% % <
N

Lavlji zub (143

. .; ,:

primorje), vodopija (142).

.- . . : ' v . - . . " -

R ASPR O STRA N JEN O ST B IL JA PO REJONIMA

L E T O

Kiseljak (21), troskot (23), vijuac (29), pepeljuga (31), batenska pepeljuga (3 2), mala turica (33), gradska loboda (34), crvena pepeljuga (35), loboa (36), ljuspasta loboda (37), poljska loboda (38), ruiasta loboda (39), velika divlja loboda (40), divlja morska blitva (42 - primorje), miljakinja (47), mokrica (48), Inorgrua (54 primorje), crni slez (56), sitni slez (57), bela slezovaa (58), detelina (98), matar (108 primorje), poponac (115), mrtva kopriva (118), bokvica (128), muka bokvica (129), velika bokvica (130), krasuljak (144), vodena bokvica (157), uskolista vodena bokvica (158), srak (160), apljan (162 juni predeli), sitni apljan (163 primorje, Makedonija), zmijin luk (165), okruglasd diviji luk (166), tamnoljubiasti luk (167 primorje Makedonija), okrugli divlji luk (168), baluka (169), vilina metla (173), uskolista vilina metla (174), ptije mleko (178), dremovac (180).

SALATE

POVRNE

B IL JK E

Kiseljak (21), mijakinja (47), zmijin luk (165), okruglasti divlji luk (166), tamnoljubiasti luk (167 primorje, Makedonija), okrugli divlji luk ' (168), baluka (169).

B IL JK E

HLEBNE

Vijuac (29), pepeljuga (31), lokvanj (51), uti lokvanj (52), morgrua ( 5 4 primorje), lavlji zub (143 primorje), srak (160), apljan (162 . juni predeli), sitni apljan (163 primorje, Makedonija), ptije mleko (178), dremovac (180), trska (181), rogoz (182 183), movarni kaun (188), jelenjak (190).

$
M ASNO E

f - ' -

'*0 :l

284

R ASPR OSTRA N JEN OST B IL J A PO REJONIMA

liER

m o a < CQ N Kiseljak (21), zmijin luk (165), okruglasti iviji luk (166), tamnoljubiasti luk (167 primorje, Makedonija), okrugli divlji luk (168), baluka (169), pasji luk (172 primorje). *i

j gfilllll; Z : <' KJ

................

Divlja morska blitva (42

primorje), srak (160).

Kleka (4), matinjak (124), vranilova trava (125), majkina duica (126), nana (127), movarni kaun (188).

z w ..
W tu

S < < ^ N

Lavlji zub (143 primorje), vodopija (148).

R ASPRO STRAN JEN OST B I L J A PO R EJONIMA

RANA

JESEN

M 5
ZT

3
^ O

Kopriva (10), mala kopriva (u ), ljuta kopriva (iz), tavelj* (13), poljsko zelie (14), tavlje (15), konjski tavelj (16), zelje (17), vodeno zelje (18), avlika (20), kiseljak (21), troskot (23), lisac (24), paprac (26), pepeljuga (31), batenska pepeljuga (32), mala turica (33), gradska loboda (34), crvena pepeljuga (35), loboda (36), Ijuspasta loboda (37), poljska loboda (38), ruiasta loboda (39), velika divlja loboda (40), divlja morska blitva (42 primorje), mijakinja (47), mokrica (48), morgrua (54 primorje), crni slez (56), sitni siez (57), bela slezovaa (5 8), pitomi slez (60), beloruiasti slez (61), detelina (9899), matar (108 primorje), sedmolist (109), jagorevina (112), jaglika (113), poponac (115), plunjak (116), mrtva kopriva (118), crnjua (123), bokvica (128), muka bokvica (129), velika bokvica (130), krasuljak (144), mali krasuljak (145 primorje), jednogodinji krasuljak (146 ~ primorje), vodena bokvica (157), uskolista vodena bokvica (158), srak (160), apljan (162 juni predeli), sitni apljan (163 primorje, Makedonija), zmijin luk (165), okruglasti divlji luk (166), tamnoljubiasti luk (167 r-r- primorje, Makeonija), okrugli divlji luk (168), baluka (i(?9), vilina metla (173), uskolista vilina metk (174), sparoina (175 primorje), ptije mleko (178), dremovac (180).

Kiseljak (21), mijakinja (47).

C/3

M II? 2 Z

2
5*
> j-i

Pepeljuga (31), lokvanj (51), uti lokvanj (52), morgrua (54 primorje), ir raznih vrsta hrastova( ), glog (90 143), lavlji zub (143 primorje), velika repuina (151), mala repuina (152), maljavi iak (153), umska repuina (154), vodena bokvica (157), uskolista vodena bokvica (158), vodeni orah (15 9), srak (160), apljan (162 juni predeli), sitni apljan (163 primorje, Makedonija), ptije mleko (178), dremovac (180), rogoz (182), trska (181), movarni kaun (188), jelenjak (190).

....

o
2 00

<!

ir raznih vrsta hrastova ( vilina metla (174).

), crni slez (56), vilina metla (173), uskoli#ta

286

RASP R O ST RA N JEN O ST B I L J A PO REJONIMA

O t S m m

Divlja morska blitva (42 primorje), velika repuina (151), mala repuina (152), maljavi iak (153), umska repuina (154), srak (160).

ZA IN SK E B IL JK E

Kiseljak (21), paprac (26), matar (xo8 primorje), sedmolist (109), zmijin luk (165), okruglasti divlji luk (166), tamnoljubiasti luk (167 primorje, Makedonija), okrugli divlji luk (168), baluka (169), pasji luk (172 primorje).

z i, KJ P Q

Kleka (4), jaglika (113), vranilova trava (125), majkina duica (126), nana (127), movarni kaun (188).

< z m ' ^ < N

ir raznih vrsta hrastova, ( ), lavlji zub (143 primorje), vodopija (148), velika repuina (151), mala repuina (152), maljavi iak (153).

R ASP R O ST RA N JEN O ST B I L J A PO R EJONIMA

k a s n a

JHSEN;

Kopfiva (io), mala kopriva (11), Ijuta kopriva (12), tavelj (13), poljsko zelje (14), tavlje (15), zelje (17), vodeno zelje (18), avlika (20), kiseljak (21), tfoskot (23), lisac (24), paprac (26), pepeljuga (31), batenska pepeljuga (32), mala turica (33), gradska loboda (34), crvena pepeljuga (35), loboda (36), Ijuspasta loboda (37), poljska loboda (38), ruiasta loboda (39), velika divlja loboda (40), divlja morska blitva (42 primorje), mijakinja (47), mokrica (48), morgrua (54 primorje), crni slez (56), sitni slez (57), bela slezovaa (5 8), pitomi slez (60), beloruiasti siez (61), deteline (9899), matar (ro8 primorje), sedmolist (109), poponac (115), plunjak (1x6), mrtva kopriva (118), crnjua (123), bokvica (128), muka bokvica (129), velika bokvica (130), maslaak (140), krasuljak (144), mali krasuljak (145 primorje), bela rada (147), vodena bokvica (1.5 7), uskolista vodena bokvica (15 8), srak (160), apljan (162 juni predeli), sitni apljan (163 primorje, Makedonija), zmijin luk (165), okruglasti divlji luk (166), tamnoijubiasti luk (167 primorje, Makedonija), okrugli divlji luk (168), baluka (169), pasji luk (172 primorje), vilina metla (173) uskolista vilina metla (174), sparoina (175 primorje), ptije mleko (178), dremovac (180), trska (181).

S A L A T E

POVRNE

B IL JK E

Kiseljak (21), mijakinja (47).

B IL JK E

HLEBNE

Pepeljuga (31), lokvanj (51), uti lokvanj (52), morgrua (54 primorje), ir raznih vrsta hrastova ( ), glog (90 91), maslaak (140-141), velika repuina (151), mala repusina (152), maljavi iak (153), umska repuina (154), vodena bokvica (157), uskolista voden bokvica (158), vodeni orah (159), srak (160), apljan (162 juni predeli), sitni apljan (163 primorje, Makedonija), ptije mleko (178), dremovac (180), trska (181), rogoz (182), movarni kaun (188), jelenjak (190). m

'i

M A S N O E

ir raznih vrsta hrastova ( vilina metla (174).

), crni slez (56), vilina raetla (175), uskolista

288

RASP R O ST RA N JEN O ST B I L J A PO REJONIMA

W p a

Divlja morska blitva (42 primc>rje), velika repuina (151) mala repuina (152), maljavi iak (15 3), umska repuina (154), srak (160).

: W X W > >u d N 1:0

Kiseljak (21), paprac (26), matar ( 108 primorje), sedmolist (109), zmijin luk (165), okruglasti divlji luk (i 16), tamnoljubiasti luk (167 primorje, Makedonija), okrugli divlji luk (1 68), baluka (169), pasji luk (172 primorje)

tfl 5 g

Kleka (4), divlje rue (8283), ziimzelena rua (85 primorje), matinjak (124), vranilova trava (12.5), maj kina duica (126), nana (127), movarni kaun (188).

^ w trt C h < X M

ir raznih vrsta hrastova ( ), 1okvanj (51), uti lokvanj (52), maslaak (140 141), lavlji zub (143 pr imorje), vodopija (148), velika repuina (151), malarepuina (152), maljavi iak (15 3), vilina metla (173), uskolista vilina metla (174), sparoina (175 primorje), veprina (179 primorje).

R ASP R OSTRA N JEN OST B IL JA PO R EJONIMA

Z IM A

Kiseljak (21), troskot (23), divlja morska blitva (42 primorje), mijakinja (47), morgrua (54 primorje), erni slez (56), sitni slez (57), deteline (9899), matar (108 primorje), mrtva kopriva (1.18), crnjua (123), bokvica (128), muka bokvica (129), velika bokvica (130), krasuljak (144), mali krasuljak (145 primorje), vodena bokvica (15 7), uskolista vodena bokvica (158), apljan (162 juni predeli), sitni apljan (163 primorje, Makedonija), zmijin iuk (165), okruglasti divlji luk (166), tamnoljubiasti luk (167 ... primorje, Makedonija), okrugli diviji luk (168), baluka (169), pasji luk (172 primorje), dremovac (180).

SA L A T E

POVRNE

B IL JK E

Kiseljak (21), mijakinja (47).

B IL JK E

HLEBNE

Lokvanj (51), uti lokvanj (5 2), morgrua (54 primorje), glog (9091), iaviji zub (143), velika repuina (151), mala repuina (152), umska repuina (154), vodena bokvica (157), vodeni orah (159), apijan (162 juni predeli), sitni apljan (163 primorje, Makedonija), ptije mleko (178), dremovac (180), trska (181), rogoz (182183), movarni kaun (188), jelenjak (190).

MASNOE

11 '

J lllllll

p4 'U tft > 0 O

Divlja morska blitva (42 primorje), velika repusina (151), malarepuina (152), umska repuina (154).

29O

R A S P R O ST RA N JEN O ST B I L J A PO REJONIMA

Z A IN SK E B IL JK E

Kiseljak (21), matar (108 primorje), zmijin luk (165), okruglasti ivlji luk (166), tamnoljubiasti luk (167 primorje, Makedonija), okrugli divlji luk (168), baluka (169), pasji luk (172 primorje).

A JN E B IL JK E

Divlje rue (82 83), zimzelena rua (85 primorje), majkina duica (126), movarni kaun (188).

ZAM EN A KAFE

Lavlji zub (143 primorje), vodopija (148), Velika repuina (151), mala repuina (152), umska repuina (154).

BRDSKIPOJAS

RANO PROLEE

P j!

W 2 ^

Navala (i), enska paprat (2), bujad (3), breza (7), maljava breza (8), patuljasta breza (9), kopriva (10), mala kopriva (11), Ijuta kopriva (12), tavelj (13), poljsko zelje (i4), tavlje (15), konjski tavelj (16), zelje (17), kiseljak (21), mali kiseljak (22), troskot (23), lisac (24), srenjak (25), paprac (26), vijuac (29), branjenik (30), pepeljuga (31), batenska pepeljuga (32), mala turica (33), gradska loboda (34), crvena pepeljuga (35), loboda (36), ljuspasta loboda (37), poijska loboda (38), ruiasta loboda (39), mijakinja (47), mokrica (48), umska mijakinja (49), pucavac (50), luac (5 3), crni slez (56), sitni slez (57), bela slezovaa (58), velika slezovaa (59), pitomi slez (60), beloruiasti slez (61), zeja soca (62), netik (64), beli jari (68), uti jari (69), suruica (70), medunika (71), petrovac (81), nourak (101), umska sviiovina (102), ruiasti nourak (103), meja apa (105), velika meja apa (106), apica (107), sedmolist (109), jaglika (113), pravi jaglac (114), poponac (115), plunjak (116), mrtva kopriva (118), mrljava mrtva kopriva (119), crvena mrtva kopriva (120), dobriica (121), maljava dobriica (122), crnjua (123), bokvica (128), muka bokvica (129), velika bokvica (130), peana bokvica (131), maslaak (140), movarni maslaak (141), krasuljak (144), bela rada (147), vodopija (148), velika repuina (151), mala repuina (152), maljavi iak (15 3), umska repuina (154), ostak (155), kozja brada (156), apljan (162), sremu (164), zmijin luk (165), okruglasd diviji luk (166), baluka (169), vilina metla (173), uskolista viiina metla (174), ziatan (177), ptije mleko (178), veprina (179), dremovac (180), trska (181), rogoz (182 183), jelenjak (190).

w
H

< 5
C/5

Kiseljak (21*), mali kiseljak (22), troskot (23), lisac (24), srenjak (25), paprac (26), mijakinja (47), mokrica (48), umska mijakinja (49), luac (53), crni slez (56), sitni slez (57), bela slezovaa (58), velika siezovaa (59), zeja soca (62), beli jari (68), nourak (ioi),>umska s^ilovina (102), ruiasti nourak (103), meja apa (105), velika meja apa (106), apica (107), sedmolist (109), jaglika (113), pravi jaglac (114), plunjak (116), dobriica (121), crnjua (123), bokvica (128), muka bokvica (129), velika bokvica (130), maslaak (140), krasuljak (144), velika repuina (151), mala repuina (152), umska repuina (154), sremu (164), zmijin luk (165), okruglasti divlji luk (166), okrugli divlji luk (168), baluka (169).

2 92

R AS P R O S T R A N JEN O S T B I L J A PO REJON IMA

B IL JK E

Bujad (3), pepeljuga (31), lokvanj (51), uti lokvanj (52), suruica (70), velika repuina (151), mala repuina (152), maljavi iak (153), umska repuina (154), apljan (162), zlatan (177), ptije mleko (178), dremovac (180), trska (181), rogoz (182 183), kaun (184), mleac (185), veliki kaun (186), pegavi kaunak (187), movarni kaun (188), mali kaunak (189), jeknjak (190), medeni kaunak (191), uskolisti kaun (192), platak (193), vranjak (194), vimenjak (195), zelenkasti vimenjak (196).

M ASNOE

HLABNE

Breza (7), maljava breza (8), patuljasta breza (9).

EER

B IL JK E

................

Breza (7), maljava breza (8), patuljasta breza (9), meja apa (105), veiika meja apa (106), velika repuina (151), mala repuina (152), maljavi iak (153), umska repuina (154), apica (107).

ZAINSKE

Kiseljak (21), mali kiseljak (22), paprac (26), luac (53), zeja soca (62), meja apa (105), velika meja apa (106), apica (107), sedmolist (109), divlja mrkva (110), sremus (164), zmijin luk (165), okruglasti divlji luk (166), okrugli divlji luk (168), baluka (169).

Kleka (4), zeja soca (62), kupine (7273), malina (76), umska jagoda (77), virak (79), petrovac (81), divlje rue (8283), nourak (101), jaglika (113), pravi jaglac (114), majkina duica (126), kaun (184), mledac (185), veliki kaun (186), pegavi kaunak (187), movarni kaun (188), mali kaunak- (189), jelenjak (190), medeni kaunak (191), uskolisti kaun (192), platak (193), vranjak (194), vimenjak (195), zelenkasti vimenjak (196).

ZAM EN A K AFE

AJNE

B IL JK E

Maslaak (140), movarni maslaak (141), vodopija (148), velika repuina (151), mala repuina (15 2), maljavi iak (15 3), umska repuina (154).

2 93

RASP R O ST RA N JEN O ST B IL JA PO REJONIM A

PROLEE

H J' 2 & ^ > 2

Navala (i), enska paprat (2), bujad (3), breza (7), maljava breza (8), patuljasta breza (9), kopriva (10), mala kopriva (11), Ijuta kopriva (12), tavelj (13), poljsko zelje (14), tavlje (15), konjski tavelj (16), zelje (17), kiseljak (21), mali kiseljak (22), troskot (23), lisac (24), srenjak(2 5), paprac (26), vijuac (29), branjenik (50), pepeljuga (31), batenska pepeljuga (32), mala turica (33), gradska loboda (34), crvena pepeljuga (35), loboda (36), ljuspasta loboda (37), poljska loboda (38), ruiasta loboda (39), mijakinja (47), mokrica (48), umska mijakinja (49), pucavac (5 o), luac (53), crni slez (56), sitni slez (57), bela slezovaa (58), velika slezovaa (59), pitomi slez (60), beloruiasti slez (61), zeja soca (62), netik (64), jarii (6869), suruica (70), medunika (71), petrovac (81), bagrem (96), detelina (9899), nourak (101), umska svilovina (102), ruiasti nourak (103), meja apa (105), velika meja apa (106), apica (107), sedmolist (109), divlja mrkva (tio), jagorevina (112), jaglika (113), pravi jaglac (114), poponac (115), plunjak (116), mrtva kopriva (118), mrljava mrtva kopriva (119), crvena mrtva kopriva (120)* dobriica (121), maljava dobriica (122), crnjua (123), bokvica (128), muka bokvica (129), velika bokvica (130), peana bokvica (131), zvoni (135 136), maslaak (140), movarni maslaak (141), krasuljak (144), bela rada (147), vodopija (148), velika repuina (151), mala repuina (152), maljavi iak (153), umska repuina (154), apljan (162), sremu (164), zmijin luk (165), okruglasti divlji iuk (166), okrugli divlji luk (168), baluka (169), vilina metla (175), uskolista vilina metla (174), zlatan (177), ptije mleko (178), dremovac (180), trska (181), jelenjak (190).

H H <; 00

Kiseljak (21), mali kiseljak (22), troskot (23), lisac (24), srenjak (25), paprac (26), mijakinja (47), mokrica (48), umska mijakinja (49), luac (53), crni slez (56), sitni slez (57), bela slezovaa (58), velika siezovaa (59), zeja soca (62), beli jari (68), nourak (101), umska svilovina (102), ruiasti nourak (103), meja apa (105), veiika meja apa (106), apica (I07)> sedmolist (109), jagorevina (112), jaglika (113), pravi jaglac (114), plunjak (116), dobriica (121), crnjua (123), bokvica (128), muka bokvica (129), velika bokvica (150), maslaak (140), krasuljak (144), sremu (164), zmijin luk (165), okruglasti divlji luk (166), okrugli divlji luk (168), baluka (169).

294

R ASP R O ST RA N JEN O ST B I L J A PO REJON IMA

^ ^ o q 2 *

Bujad (3), vijuac (29), pepeljuga (51), lokvanj (51), uti lokvanj (52), maslaak (140), velika repuina (151), mala repuina (152), maljavi iak (15 3), umska repuina (154), apljan (162), zlatan (177), ptije mleko -(178), dremovac (180), trska (x8i), rogoz (182183), kaun (184), mleac (185), veiiki kaun (186), pegavi kaunak (187), movarni kaun (188), mali kaunak (189), jelenjak (190), medeni kaunak (191), uskolisti kaun (1 92), platak (193), vranjak (194), vimenjak (195), zelenkasti vimenjak (196).

gj u < /)

Breza (7), maljava breza (8), patuljasta breza (9), meja apa (105), velika meja apa (106), apica (107), velika repuina (151), mala repuina (152), maljavi iak (153), umska repuina (154).

Kleka (4), zeja soca (62), kupine (7273), malina (76), umska jagoda (77), virak (79), petrovac (81), divlje rue (8283), bagrem (96), nourak (101), jaglika (1x5), pravi jagiac (114), matinjak (124), vranilova trava (125), majkina duica (126), nana (127), kaun (184), veliki kaun (186), pegavi kaunak (187), movarni kaun (188), mali kaunak (189), jelenjak (190), medeni kaunak (191), uskolisti kaun (192), platak (193), vranjak (194), vimenjak (195), zelenkasti vimenjak (196).

Maslaak'(i4o), movarnd maslaak (141), vodopija (148), velika repuina (151), mala repuina (15 2), maljavi iak (153), umska repuina (154).

2 95

RASP R O ST RA N JEN O ST B IL J A PO REJON IMA

R A NO

LETO

2 ^

Kiseljak (21), mali kiseljak (22), troskot (23), vijuac (29), branjenik (30), pepeljuga (31), batenska pepeljuga (32), maia turica (33), gradska loboda (34), crvena pepeljuga (35), loboda (36), ljuspasta loboda (37), poljska loboda (38), ruiasta loboda (39), mijakinja (47), mokrica (48), umska mijakinja (49), pucavac (50), luac (53), rni slez (56), sitni slez (57), bela slezovaa (58), velika slezovaa (59), zeja soca (62), netik (64), jarii (6869), suruica (70), medunika (71), petrovac (81), deteline (9899), nourak ( io i ), umska svilovina (102), ruiasti nourak (103), meja apa (105 ), velika meja apa (106), apica (107), sedmolist (109), divlja mrkva (110), pravi jaglac (114), poponac (115), plunjak (116), mrtva kopriva (118), mrljava mrtva kopriva (119), crvena mrtva kopriva (120), dobriica (121), maljava dobriica (122), crnjua (123), bokvica (128), muka bokvica (129), velika bokvica (130), zvonii (135 136), krasuljak (144), bela rada (147), vodopija (148), vodena bokvica (157), uskolista vodena bokvica (158), apljan (162), sremu (164), zmijin luk (165), okruglasti divlji luk (166), okrugli divlji luk (168), baluka (169), zlatan (177), ptije mleko (178), dremovac (180), jelenjak (190).

< <

Kiseljak (21), mali kiseljak (22), mijakinja (47), zeja soca (62), beli jari (68), umska svilovina (102), meja apa (105), velika rrieja api (106), apica (107), sedmolist (109), crnjua (123), krasuljak (144), sremu (164), zmijin luk (165), okruglasti divlji luk (166), okrugli divlji luk (168), baluka

(169)

w Z K tq 3 S

Vijuac (29), pepeljuga (31), lokvanj (51), uti lokvanj (52), nourak (101), vodena bokvica (i 57), uskolista vodena bokvica (158), apljatt (162), zlatan (177), ptije mleko (178), dremovac (180), trska (181), rogoz (182 183), kaun (184), mledac (185), veliki kaun (186), pegavi kaunak (187), movarni kaun (188), mali kaunak (189), jelenjak (190), medeni kaunak (191), uskolisti kaun (192), platak (193), vranjak (194), vimenjak (195), zelenkasti vimenjak (196). $

RASP R O ST RA N JEN O ST B I L J A PO REJONIMA

EER

Meja pa (105), velika meja apa (106), apica (107).

Z A IN SK E B IL JK E

Kiseljak (21), mali kiseljak (22), Iuac (53), zeja soca (62), meja apa (105), velika meja apa (106), apica (107), sedmolist (109), divlja mrkva (110), sremu (164), zmijin luk (165), okruglasti divlji luk (166), okrugli divlji luk (168), baluka (169).

Kleka (4), zeja soca (62), kupine (72 73), malina (76) umska jagoda (77), virak (79), petrovac (81), divlje rue (82 83), nourak (101), pravi jaglac (114), matinjak (124), vranilova trava (125), majkina duica (126), nana (127), kaun (184), mledac (185), veliki kaun (186), pegavi kaunak (187), movarni kaun (188), mali kaunak (189), jelenjak (190), medeni kaunak (191), uskolisti kaun (192), platak (193), vranjak (194), vimenjak (195), zelenkasti vimenjak (196).

ZAM EN A K AFE

AJNE

B IL JK E

Vodopija (148).

R ASP R O ST RA N JEN O ST B I L J A PO R EJONIMA

LETO

m ^

2 j>

Kiseljak (21), maii kiseljak (22), troskot (23), vijuac (29), branjenik (30), pepeijuga (31), batenska pepeljuga (32), mala turica (33), gradska loboda (34), crvena pepeljuga (35), loboda (36), ijuspasta loboda (37), poljska loboda (38), ruiasta loboda (39), mijakinja (47), mokrica (48), umska mijakinja (49), luac (5 3), crni slez (56), sitni slez (57), bela slezovaa (5 8), veiika siezovaa (5 9), netik (64), jarii (6869), deteiine (9899), meja apa (105), veiika meja apa (ro6), apica (107), divlja mrkva (110), pravi jagiac (114), poponac (115), mrtva kopriva (118), mrijava mrtva kopriva (119), crvena mrtva kopriva (120), dobriica (121), maljava dobriica (122), crnjua (123), bokvica (128), muka bokvica (129), veiika bokvica (130), krasuljak (144), bela rada (147), vodena bokvica (157), uskolista vodena bokvica (158), apljan (162), sremu (164), zmijin iuk (165), okruglasti diviji luk (166), okrugli divlji iuk (168), baiuka (169), vilina metla (173), uskoiista vilina metla (174), zlatan (177), ptije mieko (178), dremovac (180), jeienjak (190).

m
^

Kiseijak (21), maii kiseijak (22), mijakinja (47), beli jari (68), zmijin luk (165), okrugiasti diviji iuk (166), okrugli diviji iuk (168), baiuka (169).

d tfl w X

Vijuac (29), pepeijuga (31), lokvanj (51), uti lokvanj (52), voena bokvica (157), uskolista vodena bokvica (158), srak (160), apljan (162), zlatan (177), ptije mleko (178), dremovac (180), trska (181), rogoz (182 183), kaun (184), mledac (185), veiiki kaun (186), pegavi kaunak ( i 87), movarni kaun (188), maii kaunak (189), jelenjak (190), medeni kaunak (191), uskolisti kaun (192), piatak (193), vranjak (194)^ vimenjak (195), zelenkasti vimenjak (196).

298

RASP R O ST RA N JEN O ST B I L J A PO REJONIMA

P C j Meja apa (105), velika meja apa (106), apica (107).

>cO

| 2 "7 < g N

Kiseljak (2 1), mali kiseljak (22), luac (53), meja apa (105), velika meja apa (106), apica (107), divija mrkva (1 io), sremu (164), zmijin luk ( i 6 5), okruLglasti ivlji luk (166), okrugli divlji luk (168), baluka (169).

g > - g ~T 0

Kleka (4), kupine (72 73), malina (76), umska jagoda (77), virak (79), petrovac (!81), divlje rue (82 83), pravi jaglac (114 ), matinjak (124), vranilova trava (125), majkina duica (126), nana (127), kaun(i84),mledac (185), vdil d kaun (186), pegavi kaunak (187), movarni kaun (188), mali kaun ak (189), jelenjak (190), medeni kaunak (19 1), uskolisti kaun (^ 9 2), pla'tak (193), vranjak (194), vimenjak (195), zelenkasti vimenjak (196).

ZAM EN A K AFE

< : O Q 0 * 3. 'p '

[148).

R ASPR O STRA N JEN O ST B I L J A PO REJON IM A

RANA

JESEN;

4 3

Ef

O ^

Kopriva (10), mala kopriva (n ), ljuta kopriva (12), tavelj (13), poljsko zelje (14), tavlje (15), konjski tavelj (16), zelje (17), kiseljak (21), mali kiseljak (22), troskot (23), lisac (24), paprac (26), branjenik (30), pepeljuga (31), batenska pepeljuga (32), mala turica (3 3), gradska loboda (34), crvena pepeijuga (3 5), loboda (36),ljuspasta loboda (37), poljska loboda (38), ruiasta loboda (39), mijakinja (47), mokrica (48), umska mijakinja (49), pucavac (50), luac (53), crni slez (56), sitni slez (57), bela slezovaa (58), velika slezovaa (59), pitomi slez (60), beloruiasti slez (61), jarii (6869), suruica (70), deteline (9899), umska svilovina (102), meja apa (105), apica (107), sedmolist (109), jagorevina (112), jaglika ( 1 13), pravi jaglac (114), poponac (115), plunjak (116), mrtva kopriva (118), mrljava mrtva kopriva (119), crvena mrtva kopriva (120), dobriica (12 I) maljava dobriica (122), crnjua (123), bokvica (128), muka bokvica (129), vlika bokvica (130), zvonii (135 136), krasuljak (144), bela rada (147), vodopija (148), vodena bokvica (157), uskolista vodena bokvica (158), srak (16:9), apljan (162), sremu (164), zmijin luk (165), okruglasti divlji luk (166), okrugli divlji luk (168), baluka (169), zlatan (177), ptije mleko (178), dremovac (180), jelenjak (190).

a H
Kiseljak (21), mali kiseljak (22), beli jari (68).
C

c n

m
S

2 j

Bujad (3), pepeljuga (31), lokvanj (51), uti lokvanj (52), suruica (70), nourak (101), velika repuina (151), mala repuina (152), maljavi iak (*5 3X umska repuina (154), vodena bokvica (157), uskolista vodena bokvica (158), vodeni orah (159), srak (160), apljan (162), zlatan (177), ptije mleko (178), dremovac (180), trska (181), rogoz (182 183), kaun (184), mledac (185), veliki kaun (186), pegavi kaunak (187), movami kaun (188), mali kaunak (189), jelenjak (190), medeni kaunak (191), uskolisti kaun (192), platak (193), vranjak (194), vimenjak (195), zelenkasti vimenjak (196).

Vilina metla (173), uskolista vilina metla (174).

300

RASP R O ST RA N JEN O ST B I L J A PO REJON IMA

Meja apa (105), velika meja apa (106), apica (107), velika repuina (151), mala repuina (152), maljavi iak (153), umska repuina ( 1 5 4 ).

g g ^ 3: ^ ^

Kiseljak (21), mali kiseljak (22), paprac (26), luac (53), meja apa (105), velika meja apa (106), apica (107), sedmolist (109), divlja mrkva (110), sremu (164), zmijin luk (165), okruglasti divlji luk (166), okrugli divlji luk (168), baluka (169).

tH ^

Kleka (4), kupine (7273), malina (76), umska jagoda (77), virak (79), petrovac (81), divlje rue (8283), nourak (101), jaglika (113), pravi jaglac (114), matinjak (124), vranilova trava (125), majkina duica (126), nana (127), kaun (184), mledac (185), veliki kaun (186), pegavi kaunak (187), movarni kaun (188), jelenjak (190), medeni kaunak (191), uskolisti kaun (192), platak (193), vranjak (194), vimenjak (195), zelenkasti

:p q J* ^
N:

< Z td

Vodopija (148), velika repuina (151), mala repuina (152), maljavi iak (153), umska repuina (154).

. ... . ,.v

RASP R O ST RA N JEN O ST B IL J A PO R EJONIMA

KASNA

JESEN

Kopriva (10), mala kopriva (n ), ljuta kopriva (12), tavelj (13), poljsko zelje (14), tavlje (15), konjski tavelj (16), zelje (17), kiseljak (21), mali kiseljak (22), troskot (23), lisac (24), paprac (26), branjenik (30), pepeIjuga (31), batenska pepeijuga (32), mala turica (33), gradska loboda (34), crvena pepeljuga (35), loboda (36), ljuspasta loboda (37), poljska loboda (38), ruiasta loboda (39), mijalcinja (47), mokrica (48), umska mijakinja (49), luac (53), crni slez (56), sitni slez (57), bela slezovaa (58), g velika slezovaa (59), pitomi slez (60), beloruiasti slez (6i), jarii (6869), suruica (70), nourak (101), umska svilovina (102), meja apa (105), z velika ......... . ........meja ...... apa (106), apica (107), sedmolist (109), poponac (115), u

>
2 0 25)> bokvica (128), muka bokvica (129), velika bokvica (130), krasuljak (144), bela rada (147), vodena bokvica (157), uskolista vodena bokvica (158), srak (160), apljan (162), sremu (164), zmijin luk (165), okruglasti divlji luk (166), okrugli divlji luk (168), baluka (169), zlatan (177), ptije mleko (178), dremovac (180), jelenjak (190).

.......

....

.....

......

< r:' 0 0

Kiseljak (21), mali kiseljak (22), beli jari (68).

tu ^

^
pq

Bujad (3), pepeljuga (31), lokvanj (51), uti lokvanj (52), suruica (70), medunika (71), mukinja (88), divlja kruka (89), glogovi (9091), nourak (I0 1), maslaak (140), velika repuina (151), mala repuina (152), maljavj iak (15 3), umska repuina (154), vodena bokvica (15 7), uskolista vodena bokvica (158), vodeni orah (159), srak (160), apljan (162), zlatan (177), ptije mleko (178), dremovac (180), trska (181), rogoz (182-183), kaun (184), mledac (185), veliki kaun (186), pegavi kaunak (187), movarni kaun (188), mali kaunak (189), jelenjak (190), medeni kaunak (191), uskolisti kaun (192), platak (193), vranjak (194), vimenjak (195), zelenkasti vimenjak (196).

Grni slez (56), vilina metla (173), uskolista vilina metla (174),

302

R A S P R O ST RA N JEN O ST B I L J A PO REJON IMA

( X <
W pg'

Meja apa ( ), velika meja apa (106), apica (107), velika repuina (M 1), mala repuina (152), maljavi iak (1.53) umska repuina (154).
j o j

3
e/5

1 K Jt <
N

Kiseljak (21), mali kiseljak (22), paprac (26), luac (53), meja apa (105), velika meja apa (106), apica (107), sedmolist (109), divlja mrkva (110), sremu (164), zmijin iuk (165), okruglasti divlji luk (166), okrugli divlji luk (16B), baluka (169).

rjJ M J
pq

2 <

Kleka (4), kupine (7273), malina (76), umska jagoda (77), virak (79), petrovac (Bi), divlje rue (8283), brekinja (87), divlja kruka (89), dren (104), matinjak (124), vranilova trava (125), majkina duica (126), nana (127), kaun (184), mledac (185), veliki kaun (186), pegavi kaunak (187), movarni kaun (188), mali kaunak (189), jelenjak (190), medeni kaunak (191), uskolisti kaun (192), platak (193), vranjak (194), vimenjak (195), zelenkasti vimenjak (196).

<

% U S < < U
h

Maslaak (140), vodopija (148), velika repuina (151), mala repuina (152). maljavi iak (153), umska repuina (154), veprina (179).

R ASP R O ST RA N JEN O ST BII..JA PO REJON IM A

ZIMA

B IL JK E

POVRNE

Kiseljak ( i), mali kiseljak (22), tfoskot (23), mijakinja (47), crni slez (5 6), sitni slez (57), jarii (6869), suruica (70), mrtva kopriva:(i 18), crnjua (123), bokvica (128), muka bokvica (129), velika bokvica (130), krasuljak (144), bela rada (147), vodena bokvica (1:57), uskolista vodena bokvica (158), apljan (162), sremu (164), zmijin luk (165), okruglasti divlji luk (166), okrugli divlji luk (168), baluka (169), zlatan (177), pticje mleko (178), dremovac (180), jelenjak (190).

< 3
< o o

m H

Kiseljak (21), mali kiseijak (22), beli jari (68).

D 3 : 2 CQ P 3 . T:
M.

Bujad (3), lokvanj (51), uti lokvanj (52), suruica (70), nourak (101), velika repuina (151), mala repuina (15 2), umska repusina (15 4),: vodena bokvica (157), uskolista vodena bokvica (15 8), vodeni orah (159), apljan : (162), zlatan (177), ptije mleko (178), dremovac (180), trska (181), rogoz .... :(i 82 183), kaun (184), mledac (185), veliki kaun (186), pegavi kaunak (187), movarni kaun (188), mali kaunak (189), jelenjak (190), medeni kaunak (191), uskolisti kaun (192), pJatak (195), vranjak (194), vime- : :: njak (195), zelenkasti vimenjak (196).

: :\U . W: '' 2 C / 3 s

: 'o d :P Q 'U
)C/3 : :.:

Velika repuina

(m

1), mala repuina (152), umska repuina (154).

34

RAS P R O S T R A N JEN O S T B I L J A PO REJONIMA

Z A IN SK E B IL JK E

Kiseljak (21), mali kiseljak (22), divlja mrkva (u o), sremu (164), zmijin luk (165), okruglasti divlji luk (166), okrugli divlji luk (168), baluka (169).

Kleka (4), kupine (7274), malina (76), umska jagoda (77), virak (79), divlje rue (8283), majkina duica (126), kaun (184), miedac (185), veiiki kaun'(i86), pegavi kaunak (187), movarni kaun (188), mali kaunak (189), jelenjak (190), medeni kaunak (191), uskolisti kaun (192), platak (193), vimenjak (195), zelenkasti vimenjak (196).

ZA M E N A K AFE

A JN E B II.JK E

Vodopija (148).

35

PLANINSKI

POJAS

RANO

PROLBE

m Z p d

Navala (i), enska paprat (2), buja (3), breza (7), maljava breza (8), patuljasta breza (9), kopriva (io), mala kopriva (11), ljuta kopriva (12), tavelj (13), poljsko zelje (14), tavlje (15), konjski tavelj (16), planinsko zelje (19), kiseljak (21), mali kiseljak (22), troskot (23), srenjak (25), alpski srenjak (28), branjenik (30), pepeljuga (31), mijakinja (47), umska mijakinja (49), pucavac (5 0), luac (5 3), crni slez (56), sitni slez (57), bela slezovaa (58), velika slezovaa (59), beloruiasti slez (61), zeja soca (62), netik (64), uvarkue (6566), jarii (6869), suruica (70), medunika (71), petrovac (81), deteline (98 99), nourak (101), umska svilovina (102), ruiasti nourak (103), meja apa (105), velika meja apa (106), apica (107), sedmolist (109), jagorevina (112), jaglika (113), pravi jaglac (114), poponac (115), plunjak (116), mrtva kopriva (118), Mrljava mrtva kopriva (119), crvena mrtva kopriva (120), dobriica (121), maljava dobriica (122), crnjua (123), bokvica (128), muka bokvica (129), planinska bokvica (132), zvonii (135- 136), zeice (138 139), maslaak (140), krasuljak (144), bela rada (147), vodopija (148), crni koren (149), velika repuina (151), mala repuina (152),: umska repuina (154), apljan (162), sremu (164), sibirski luk (170), laneuva (171), zlatan (177), ptiije mleko (178), trska (181).

^ H < -3 ^ :

Kiseljak (21), mali kiseljak (22), troskot (23), srenjak (25), alpski srenjak (28), mijakinja (47), umska mijakinja (49), luac (53), crni slez (56), sitni slez (57), bela slezovaa (58), velika slezovaa (59), zeja soca (62), beli jari (68), nourak (101), umska svilovina (102), meja apa (105), velika meja apa (106), apica (107), sedmolist (109), jagorevina (112), jaglika (113), pravi jaglac (114), plunjak (116), dobriica (121), crnjua(123), bokvica (128), muka bokvica (129), planinska bokvica (132), maslaak (140), krasuljak (144), velika repuina (151), mala repuina (15 2), umska repuina (154), sremu (164), sibirski luk (170), laneuva (171).

w til;3 u ~

Bujad (3), pepeljuga (31), suruica (70), velika repuina (151), mala repuina (132), umska rcpuina (15 4), apljan (162), zlatan (177), ptije mleko (178), trska (181), kaun (184), mledac (185), veliki kaun (186), pegavi kaunak (187), mali kaunak (189), medeni kaunak (191), uskolisti kaun (192), platak (193), vranjak (194), vimenjak (195), zelenkasti vimenjak

(196).

306

R ASP R O ST RA N JEN O ST B I L J A PO REJONIMA

Breza (7), maljava breza (8), patuljasta breza (9), meja apa (105), velika meja apa (106), apica (107), velika repuina (151), mala repuina (152), umska repuina ( 1 5 4 )-

Kleka (4), kiseljak (21), mali kiseljak (22), luac (5 3), zeja soca (62), meja apa (105), velika meja apa (106), apica (107), sedmolist (109), divlja mrkva (110), sremu (164), sibirski luk (170), laneuva (171).

Ni

M <

'

Alpski srenjak (28), zeja soca (62), kupine (727374), maline (76), umska jagoda (77), virak (7980), petrovac (81), divlje rue (8384), nourak (101), jagorevina (112), jaglika (113), pravi jaglac (114), majkina duica (126), kaun (184), mledac (185), veliki kaun (184), pegavi kaunak (187), mali kaunak (189), medeni kaunak (191), uskolisti kaun (192), platak (193), vranjak (194), vimenjak (195), zelenkasti vimenjak (196)

........

......

.......... .

Z u: mm S < <^ N

Maslaak (140), vodopija (148), velika repuina (151), mala repuina (152), umska repuina ( 1 5 4 )-

307

RASP R O ST RA N JEN O ST B IL J A PO REJONIM A

PROLEE

jvj

$4
I? 3 W t* 0 o.

Navala (i), zenska paprat (2), bujad (3), breza (7), maljava breza (8), patuljasta breza (9), kopriva (10), mala kopriva (11), Ijuta kopriva (12), tavelj (13), poljsko zelje (14), tavlje (15), konjski tavelj (16), zelje (17), planinsko zelje (19), kiseljak (21), mali kiseijak (22), troskot (23), srenjak (25), alpski srenjak (28), branjenik (30), pepeljuga (31), mijakinja (47),: umska mijakinja (49), pucavac (50), luac (53), crni slez (56), sitni slez (57), bela slezovaa (58), velika slezovaa (59), beloruiasti slez (61), zeja soca (62), ntik (64), uvarkua (65 66), jarii (6869), suruica (70), medunika (71), petrovac (81), detelina (98 99), nourak (101), umska svilovina (102), ruiasti nourak (103), meja apa (105), velika meja apa (106), apica (107), sedmolist (109), divlja mrkva (110), jagorevina (112), pravi jaglac (114), poponac (115), plunjak (116), mrtva kopriva (118), mrljava mrtva kopriva (119), crvena mrtva kopriva (120), dobriica (121), maljava dobriica (122), crnjua (123), bokvica (128), muka bokvica (129), velika bokvica (13 o), planinska bokvica (13 2), zvonii (135 136), zeice (138 139), maslaak (140), krasuljak (144), bela rada (147), vodopija (148), crni koren (149), velika repuina (151), mala repuina (152), umska repuina (154), apljan (162), sremu (164), sibirski luk (170), laneuva (171), zlatan (177), ptije mleko (178), trska (181).

<;

Kiseljak (21), mali kiseljak (22), troskot (23), srenjak (25), alpski srenjak (28), mijakinja (47), umska mijakinja (49), luac (5 3), crni slez (56), sitni slez (57), bela slezovaa (58), velika slezovaa (59), zeja soca (62), beli jari (68), nourak (101), umska svilovina (102), ruiasti nourak (103), meja apa (105), velika meja apa (106), apica(io7), sedmolist (109), jagorevina (112), jaglika (113), pravi jaglac (114), plunjak (116), dobriica (121), crnjua (123), bokvica (128), muka bokvica (129), velika bokvica (130), planinska bokvica (132), maslaak (140), krasuljak (144), velika repuina (151), mala repuina (152), umska repuina (154), sremus (164), sibirski luk (170), laneuva (171).

: "jg

cc j

Bujad (3), pepeljuga (31), suruica (70), zeice (138 139), crni koren (J 49) velika repuina (151), mala repuina (152), umska repuina (154), apljan (162), zlatan (177), ptije mleko (178), trska (181), kaun (184), mledac (185), veliki kaun (i86)v pegavi kaunak (187), mali kaunak (188), medeni kaunak (191), uskolisti kaun (192), platak (193), vranjak (194), vimenjak (195), zelenkasti vimenjak (196).

........ v......

308

R ASP R O ST RA N JEN O ST B I L J A PO REJONIMA

M ASNO E

>

.'. ..., .

.,..;;..;: .,,. ..; :,,.'.. .,,.......v : ,,::: :,,,

tX m
> < / 5

Bireza (7), maljava breza (8), patuljasta breza (9), meja apa (105), velika m eja apa (106), apica (107), velika repuina (15 1), mala repuina (152), SU mska repuina (154).

p q

3
2 N ;

K seljak (21), mali kiseljak (22), luac (53), zeja soca (62), meja apa (>05), velika meja apa (106), apica (107), sedmolist (109), divlja mrkva (>ito), sremu (164), sibirski luk (170), laneuva (171).

ZAM EN A K AFE

AJNE

eka (4), alpski srenjak (28), zeja soca (62), kupine (72 73), maJina S), umska jagoda (77), virak (79 80), petrovac (81), divlje rue (82 83), urak (101), jagorevina (112), jaglika (113 ), pravi jaglac (114), vraniva trava (125), majkina duica (126), nana (127), kaun (184), mledac *5), veliki kaun (186), pegavi kaunak (187), mali kaunak (189), deni kaunak (191), uskolisti kaun (192), platak (193), vranjak (194), menjak (195), zelenkasti vimenjak (196).

B IL JK E

< 3 :: po

g cr^

aslaak (140), vodopija (148), velikat repuina (151), mala repuina 52), umska repuina (154).

39

RAS PROSTRAN JEN OST B IL J A PO REJON IMA

RANO

LETO

m ^ d
CQ

m ' ^ O

Kiseljak (21), mali kiseljak (22), troskot (23), branjenik (30), pepeljuga (31), mijakinja (47), umska mijakinja (49), pucavac (50), luac (5 3), crni slez (56), sitni slez (57), bela slezovaa (5B), velika slezovaa (59), zeja soca (62), netik (64), uvarkue (6566), jarii (6869), suruica (70); petrovac (8i), deteline (98 99), nourak (101), umska svilovina (102), ruiasti nourak (103), meja apa (105), velika meja apa (106), apica (107), sedmolist (109), divlja mrkva (110), pravi jaglac (114), poponac (115), plunjak (116), mrtva kopriva (118), mrljava mtva kopriva (119), crvena mrtva kopriva (120), dobriica (121), maljava dobriica (122), crnjua (123), bokvica (128), muka bokvica (129), planinska bokvica (132), zvonii (135 136), zeice (138 139), krasuijak (144), bela rada (147), vodopija (148), crni koren (149), vodena bokvica (157), uskolista vodena bokvica (158), apljan (162), sremu (164), sibirski luk (17), laneuva (171), zlatan (177), ptije mleko (178).

(jJ H < 1

...

Kiseijak (21), mali kiseljak (22), mijakinja (47), umska mijakinja (49), luac (5 3), zeja soca (62), beli jari (68), umska sviiovina (102), sremu ( i64), sibirski luk (170), laneuva (171).

.....

.... ......

Suruica (70), nourak ( ) , zeice (138 139), crni koren (149), vodena bokvica (157 ), uskolista vodena bokvica ( 1 5 8), apljan (162), zlatan (17 7 ), ptije mleko (178), trska (181), kaun (184), mledac (185), veliki kaun (186), pegavi kaunak (187), mali kaunak (18 9), medeni kaunak (191), uskolisti kaun (192), platak (193), vranjak (194), vimenjak (195), zelenkasti vimenjak (196).
i o i

310

R A S P R O ST RA N JEN O ST B I L J A PO REJON IMA

E E R

Mcja apa (105), velika meja apa (106), apica (107).

m
:0 0 \/

2*4 -i>(J : < C Q

:tsl

Kiseljak (21), mali kiseljak (22), luac (53), zeja soca (62), meja apa (105), velika meja apa (106), apica (107), sedmolist (109), divlja mrkva (110), sremu .(164), sibirski luk (170), laneuva (171).

B IL JK E

:W P -I
M.

AJNE

Kleka (4), zeja soca (62), kupine (7273), malina (76), umska jagoda (77), virak (7980), petrovac (81), divlje rue (8283), nourak (101), pravi jaglac ( 1 1 4), kaun (184), vranilova trava (125 ), majkina duica (1 26), nana (127), mledac (185), veliki kaun (186), pegavi kaunak (187), mali kaunak (189), medeni kaunak (191), uskolisti kaun (192), platak (193), vranjak (194), vimenjak (195), zelenkasd vimenjak (196).

s < c *

Vodopija (148).

311

R ASP R OSTRA N JEN OST B I L J A PO REJONIM A

LFTO

Kiseljak (21), mali kiseljak (22), troskot (23), mali sranik (27), branjenik: (30), pepeljuga (31), mijakinja (47), umska mijakinja (49), luac (53), crni: siez (56), sitni slez (57), bela slezovaa (5 8), velika lezovaa (5 9), netik (64), uvarkue (6566), jarii (6869), suruica (70), deteiina (9899), meja apa (105), velika meja apa (106), apica (107), divlja mrkva (110), pravi jaglac (114), poponac (115), mrtva kopriva (118), mrljava mrtva kopriva (119), crvena mrtva kopriva (120), dobriica (121), maljava dobriica (122), crnjua (123), bokvica (128), muka bokvica (129), planinska bokvica (132), zeice (138 139), krasuljak (144), bela rada (147), crni koren (149)* vodena bokvica (157), uskolista vodena bokvica (158), apljan (162 juni predeli), sremu (164), sibirski luk (170), laneuva (171), zlatan (177), ptije mleko (178).

Kiseljak (21), mali kiseljak (22), mijakinja (47), beli jari (68), sremu (164), sibirski luk (170), laneuva (171).

Pepeljuga (31), suruica (70), zeice (138 139), crni koren (149), vodena bokvica (157), uskolista vodena bokvica (158), apljan (162 juni predeli), zlatan (177), ptije mleko (178), trska (181), kaun (184), mledac (185), veiiki kaun (186), pegavi kaunak (187), mali kaunak (189), medeni kaunak (191), uskolisti kaun (192), platak (193), vranjak (194), vimenjak (195), zelenkasti vimenjak (196).

Meja apa (105), velika meja apa (106), apica (107).

3 12

R A S P R O S T R A N J E N O S T B I L J A PO R E JO N IM A

Z A IN SK E

B IL JK E

Z A M E N A

AJNE

K A F E

? r p ^ g o x -: : ? 57 *9 ? . rt. n T

B IL JK E

> 4 .T 3..S5' .....

eljak (21), mali kiseljak (22), luac (53), meja apa (105), velika meja a (106), apica (107), divlja mrkva (no), sremu (164), sibirski luk o), laneuva (171).

ka (4), kupine (72-73), malina (76), umska jagoda (77), virak (798o), rovac (81), divlje rue (8283), pravi jaglac (114), vranilova trava (125), kina duica (126), nana (127), kaun (184), mledac (185), veliki kaun S), pegavi kaunak (187), mali kaunak (189), medeni kaunak (191), olisti kaun (192), platak (193), vranjak (194), vimenjak (195), zelenti vimenjak (196).

dopija (148).

313

R A S P R O S T R A N J E N O S T B I L J A PO R E JO N IM A

R A N A J E SE N

W ^ O

Kopriva (10), mala kopriva (n ), Ijuta kopriva (12), tavj (13), poljsko zelje (14), tavlje (15), konjski tavelj (16), zelje (17), planinsko zelje (19), kiseljak (21), mali kiseljak (22), troskot (23), mali sranik (27), alpski srenjak (28), branjenik (30), pepeljuga (31), mijakinja (47), umska mijakinja (49), pucavac (50), luac (53), crni slez (56), sitni slez (57), bela slezovaa (58), veJika slezovaa (59), beloruiasti slez (61), uvarkue (6566), jarii (68-'69), suruica (70), etelina (9899),: umska svilovina (102), :meja apa (103), velika meja apa (106), apica (107), sedmolist (109), divlja mrkva (110), jagorevina (112), jaglika (113), pravi jaglac (114), poponac (115), plunjak (116), mrtva kopriva (118), mrljavamrtva kopriva (119), crvena mrtva kopriva (120), dobriica (121), maljava obriica (122), crnjua (123), bokvica (128), muka bokvica (129), planinska bokvica (132), zeice (138 139), krasuljak (144), bela rada (147), vodopija, (148), crni koren (149), vodena bokvica (157), uskolista vocfena bokvica (158), apljan (162), sremu (164), sibirski luk (170), laneuva (171), zlatan (177), ptije mleko (178).

<;

... .^

Kiseljak (21), mali kiscljak (22), mijakinja (47), beli jari (68), Janeuva

........

( 170-

S 2

*4

Bujad (3), pepeljuga (3 1), suruica (70), zeica (138 -139 ), crni koren (149), velika repuina (151), mala repuina (152), umska repuina (154), vodena bokvica (157), uskolista vodena bokvica (158), apljan (162 - juni predeli), zlatan (177), ptije mleko (178), trska (181), kaun (184), mledac (185), veliki kaun (186), pegavi kaunak (187), mali kaunak (189), medeni kaunak (191), uskolisti kaun (192), platak (193), vranjak (194), vimenjak (195), zelenkasti vimenjak (196).

3 T4

R A S P R O S T R A N J E N O S T B I L J A PO R E JO N IM A

EC ER

Meja apa (105), velika meja apa (106), apica (107), velika repuina (151), mala repuina (152), umska repuina (154).

Z A G IN SK E

B IL JK E

K iseljrak (2 r), mali kiseljak (22), luac (53), meja apa (105 ), veiika meja apa (106), apica (107), sedmolist (109), divlja mrkva (uo), sremu (164), sibirski luk (170), laneuva (171).

B IL JK E

Z A M E N A

AJNE

Kleka (4), alpski srenjak (28), kupine (7273), malina (76), umska jagoda (77), virak (79 -80), petrovac ( 8 ) , divlje rue (8283), jagorevina (112), jaglika (113), pravi jaglac (114), vranilova trava (125), majkina duica (126), nana (127), kaun (184), veliki kaun (186), pegavi kaunak (187), mali kaunak (189), medeni kaunak (191), uskolisti kaun (192), platak (193), vranjak (194), vimenjak (195), zelenkasti vimenjak (196).
t

K A F E

Vodop ija (148).

3M

R A S P R O S T R A N J E N O S T B I L J A PO R E JO N IM A

KASNAJESEN

Kopriva (10), mala kopriva (n ), ijuta kopriva (12), tavelj (13), poljsko zelje (14), tavlje (15), konjski tavelj (16), zelje (17), planinsko zelje (19), kiseljak (21), mali kiseljak (22), troskot (23), mali sranik (27), alpski srenjak (28), branjemk (30), pepcljuga (31), mijakinja (47), umska mijakinja (49), luac (53), crni slez (56), sitni slez (57), bela slezovaa (58), velika slezovaa (59), beloruiasti slez (61), uvarkue (6566), jarii (68 - 69), suruica (70), deteline (9899), nourak (101), umska svilovina (102), meja apa (105), velika meja apa (106), apica (107), sedmolist (109), divlja mrkva (110), poponac (115), mrtva kopriva (118), mrljava mrtva kopriva (119), crvena mrtva kopriva (120), dobriica (121), maljava dobriica (122), crnjua (123), bokvica (128), muka bokvica (129), planinska bokvica (132), zeice (138 1 39), krasuljak (144), bela rada (147), crni koren (149), vodena bokvica (157), uskolista vodena bokvica (158), apljan (162 juni predeli), sremu (164), sibirski luk (170), laneuva (171), zlatan (177), ptije mleko (178).

Kiseljak (21), mali kiseljak (22), beli jarii (68).

Bujad (3), pepeljuga (31), suruica. (70), mukinja (88), beli glog (92), nourak (101), zeice (138 139), maslaak (140), crni koren (149), velika rcpuina (151), mala repuina (152), umska repuina (154), vodena bokvica (157), uskolista vodena bokvica (158), apljan (162 juni predeli), zlatan (177), ptije mleko (178), trska (181), kaun (184), mledac (185), veliki kaun (186), pegavi kaunak (187), mali kaunak (189), medeni kaunak (191), uskolisti kaun (192), platak (193), vranjak (194), vimenjak (195), zelenkasti vimenjak (196).

316

R A S P R O S T R A N J E N O S T B I L J A PO R E JO N IM A

EER

Meja apa (105), velika meja apa (106), apica (107), velika repuina (151), mala repuina (152), umska repuina (154).

Z A IN S K E B ILJK E

Kleka (4), kiseljak (21), mali kiseljak (22), luac (53), meja apa (105), velika meja apa (106), apica (107), sedmolist (109), divlja mrkva (110), sremu (164), sibirski luk (170), laneuva (171).

Kleka (4), alpski srenjak (28), kupine (72 73), malina (76), umska jagoda (77), virak (79 80), divlje rue (82 83), brekinja (87), divlja kruka (89), vranilova trava (125), majkina duica (126), nana (127), kaun (184), mledac (185), veliki kaun (186), pegavi kaunak (187), mali kaunak (189), medeni kaunak (191), uskoiisti kaun (192), platak (193), vranjak (194), vimenjak (195), zelenkasti vimenjak (196).

ZAMENA KAFE

B ILJK E

A JN E

Maslaak (140), vodopija (148).

3*7

R A S P R O S T R A N J E N O S T B I L J A PO R E JO N IM A

Z 1M A

i -h

'. !* ?

z 'U P $

..

O cu

Kiscljak (21), mali kiseljak (22), troskot (23), mijakinja (47), crni slez (56), sitni slez (57), uvarkue (65- 66), jarii (6869), suruica (70), mrtva kopriva (118), crnjua (123), bokvica (128), muka bokvica (129), planirtska bokvica (132), zeice (138 1 39), krasuljak (144), bela rada (147), crni koren (149); voena bokvica ( i 57), uskolista vodena bokvica (158), apljan (162 iuni predeli), sremu (164), sibirski luk (170), laneuva (171), zlatan (177), ptije mleko (178).

tu H < ^: , ^ S .v, .C /j ;. /

Kiseljak (21), mali kiseljak (22), mijakinja (47), beli jari (68),

w ;. 3 ;/-; ffl :;;.; "-:-- Z . C Q w.. K

h 1

Bujad (3), suruica (7), nourak (101), zeice (158- 139), crni koren (149), velika repuina (151), mala repuina (152), umska repuina (154), vodena bokvica (15 7), uskolisra vodena bokvica (15 8), apljan (162-jum predeli), zlatan (177), ptije mleko (178), trska (181), kaun (184), mledac (185), veliki kaun (186), pcgavi kaunak (187), mali kaunak (189), medeni kaun (191), uskolisti kaun (192), platak (193), vranjak (194), vimenjak ( 195 ), zelenkasti vimenjak ( 196).

sf i :

m Z

W / O <

'CJ' -

. >t/3

pq . . .;- -

Velika repuina (1

),

mala repuina (i 52), umska repuina (154).

318

R A S P R O S T R A N J E N O S T B i L J A PO R E JO N IM A

ZA IN SK E B ILjK E

Kiseljak (21), mali kiseljak (22), divlja mrkva (110), sremu (164), sibirski luk ( 1 7 0 ), laneuva (171).

Kleka (4), kupine (72 73), malina (76), umska jagoda (77), virak (79 80), divJje rue (8283), majkina duica (126), kaun (184), mledac (185), veliki kaun (186), pegavi kaunak (187), mali kaunak (189), medeni kaun (191), uskolisti kaun (192), platak (193), vranjak (194), vimenjak (195), zelenkasti vimenjak (196).

Z W PJ .P c h '%''< N

; < ;

A JN E B ILJK E

Vodopija (148).

PR ILO G 2

SADRAJ VITAM INA C I KAROTINA

u ioo gr DIVLJEG BILJA
(REDNI BROJ U T A B E L I O D G O V A R A R ED N O M BROJU POD KOJIM J E B I L JK A OPISANA)

RED. BR, 1 1

NAZIV 2 Navala Nephrodium jfllix mas enska paprat Athyrium jfiiix femina Bujad Pteridium aquilinum Kleka Juniperus communis Breza Betula pendula Kopriva Urtica dioica tavelj Rumex crispus Poljsko zelje Rumex pulcher tavlje Rumex sanguineus Konjski tavelj Rumex obtusifolius Planinsko zelje Rumex alpinus Kiseljak Rumex acetosa

DEO B IL JK E

VITAMIN

K A R O T IN U

C U MG

MG

3
mladi izdanci mladi izdanci mladi izdanci mladi izbojci

57

1,42

35

3 4

22

0,20

97

2,46

list

137

3,68

: IO

list

5,59
6,31

list

123

14

list

91
89

5,16

list

4,97

l6

list

75
, 66

3,38

T 9
21

izdanci

3> 33

list

66

3,5 5

3 20

S A D R A J V I T A M IN A C I KA R O T IN A

T 22 '

2 Mali kiseljak Rumex acetosella Troskot Polygonum aviculare Lisac Polvgonum persicaria Srenjak Polygonum bistorta Paprac Polygonum hydropiper Branjenik GhenopodiUm Bdnus Henricus Pepeljuga Chenopodium album Loboda Atriplex hortensis Ljuspasta loboda* Atriplex nitens Omaga Salicornia herbacea Crvena omaga Salicornia fruticosa Mijakinja Stellaria media Mokrica Stellaria aquatica umska mijakinja Stellaria nemorum . Pucavac Silene vulgaris :

list

49
75

i ,79

23

liSt

5, 1*

24

list

78

v:;.:: 4,96

: 25

list, .

54

4,16

26

ovrci

64

2,69

30

list

115

5,75

31
36

list

80

4,47

list

126

5,76

' 37 :

list

90

1.1,0

43

ovrci

20

0,25

44

ovrci

0,10

47

list

29 37 /

4 ,T 4
i ,55

48

herba

" 49

list

4,73
32

liSt

4,16
321

S A D R A J V I T A M IN A C I ICAROTINA

I 51

2 Lokvanj Nymphaea alba Lueae Alliaria officinalis Crni slez Malva silvestris Velika slezovaa Malva alcea Zeja soca Oxalis acetosella Netik v Impatiens noli tangere Cuvarkua Sempervivum tectorum Plava uvarkua Sempervivum glaucum uti jari Sedum acre Suruica Filipendula hex apetala Medunika Filipendula ulmaria

3
mladi izdanci

4
13

53
56

list

: *5 1

4,97

list

140

T10,22
0,65

59
62

Iist

41

list

59

2,66

64

list

55

6,31

65 1. ' 66

list

T 4
18 0,10

list

69

list

...0,46

70

list

: M5

4,75

list

.. 1 1 5

6,37

71

Kupina Rubus fruticosus umska kupina Rubus hirtus

list

87
%

5, *4

list

99

6,35

74
: 75

Nizinska kupina Rubus cacsius Primorska kupina Rubus ulmifolius Malina Rubus idaeus

list

77
122

9>S
3,00

list list

:f|||
322

137

5,98

S A D R A J V I T A M IN A C I K A R O T IN A

l T7

jagoda umska Fragaria vesca Gusja trava Potentilla anserina Virak : Alchemilla vuigaris Petrovac Agrimonia eupatoria Divlja rua Rosa canina Poljska rua Rosa arvensis Pianinska rua Rosa petidula Zimzelena: rua : Rosa sernpervirens . jarebika ' Sorbus aucuparia
B rekinja ' Soibus totrninaJis .. Mukinja Sorbus aria D] Vija kruka

? .

list

118

5,oi

78

list

1 l4

4,95
6,03

79
81

list

132

Iist

136

6,97

82

plod

368

83
84

plod

219

__

list := :K .I list
-

126

85

3, 7 i

7,2 5 34V:.

86

piod

" M

S?

plo .:-;'

, ; 1'0 ' :" '

88

plod

37

: 89 ;

Pirus piraster

plod

9i

Crveni glog Crataegus oxyacantha Beli glog Crataegus monogyna Trnjina Prunus spinosa ,

plod

35

9^

plod

34

_
__

93
96

plod cvet

37 39

Bagrem Robinia pseudoacacia

323

S A D R A J V I T A M IN A C I K A R O T IN A

1 98 Detelina bela T rifolium repen s Detelina barska Trifolium hvbridum Detelina livadska Trifolium pratense Nourak (kiprovina) Chamaenerium angustifolium umska svilovina Epilobium montanum Ruiasti nourak Kpilobium roseum Dren ; Cornus mas Meja apa 1 leracleum sphondilium Matar Crithmum maritimum Sedmolist Aegopodium podagraria Divlja mrkva Daucus carota ; Planika . Arbutus unedo .. Jagorevina Primula vulgaris jaglika Primula veris ':' IM 116 Poponac Convolvulus arvcnsis Plunjak Pulmonaria officinalis

5' .;

list

36

7>4
8,16 ::

99

list

165

100

list

135

11,00

' I 9 1 ::

list

98

5> 92
'O '

102

list

56
78

' :I P :

list

'

4, 9 2

;:

104

plod

92

1 P5

list

i 5

3> 25

108

lit

14

1,87

1 09

list

63
10

3 ,4* '

110

koren

111

plod

144

OjIO

112

list

;; 305

. :

2,7.5

list

418

3,06 :;;

list : list

:9 28 "

: : %5 4

::: 3,9:5 V : !

324

S A D R A J V I T A M IN A C 1 K A R O T IN A

2 Poganeva trava Physalis alkekengi. Mrtva kopriva Lamium album Mrijava mrtva kopriva Lamium maculatum Crvena mrtva kopriva Lamium purpureum Dobriica Glechoma hederacea Maljava dobriica Glechoma hirsuta Crnjua Prunella vulgaris Matinjak Melissa officinalis Vranilova trava Origanum vulgare Majkina duica Thymus serpyllum Kudrava nana Mentha crispa Bokvica enska Plantago media Muka bokvica Plantago lanceolata
TT IM 1 Velika 1 bokvica Plantago major

117

plod

118

118

list

53

6,12

11 9
120

list

53 35

6,70

list

5> 37

121

list

59

3,4 i

122

list

40

4,82

123

list

5 5 ,:

4,86

124

list

82

5,j 6

12 5

herba

60

4,33

1 26

herba

44

0,83

I27

herba

78

4> 9|

128

list

50

4 ,2 5
4,16

129

list

5
48

* 3

list

327
4,89

1 35

Zvoni Campanula rapunculus Zvoni brazdasti Campanula trachelium

list ;

io7 94

137

hst

6,43

3*5

S A D R A J V IT A M IN A C I K A R O T IN A

I j 38

z Zeica Phyteuma spicatum Zeica Phvteuma spicatum Okruglasta zeica Phyteuma orbiculare Maslaak ; Taraxacum officinale Lavlji zub Leontodon tuberosus Krasuljak Bellis perennis Mali krasuljak Bellis silvestris Bela rada Leucanthemum vulgare Vodopija Cichorium intybus: r: Crni koren Scorzonera rosea Crni koren Scorzonera rosea Velika repuina Arctium lappa Vodena bokvica Alisma plantago Vodeni orah Trapa natans apljan Asphodellus albus

koren

I2

V&M :

138

list

1 35

7,09 ;

139

list

1 64

7,16

140

list

33
56

5>32
4,66

*43

list

l 44

list

34

2,59

145

list

;59

6,42

147

list

21

6,70

M8

list

14

4,05

149

koren

3 10

149

list

$2 1

6,15

151

koren

157

List

48

5,38

159

plod

17

162

krtola

13

326

S A D R A J V I T A M IN A C I K A R O T IN A

1 164

2 Sremu Allium ursinum Sremu Allium ursinum Sibirski luk Allium sibiricum Vilina metla* Asparagus officinalis Zlatan Lilium martagon Ptiije mleko Ornithogalum umbellatum Dremovac Leucoium aestivum Uskolisti rogoz Typha angustifolia Kaun Orchis morio Pegavi kaunak Orchis maculata Vranjak Gymnadenia conopea Vimenjak Platanthera bifolia Borovnica Vaccinium myrtillus Borovnica Vaccinium myrtillus Brusnica Vaccinium vitis idaeus jabuka divlja Malus pumila

. *1

list

164

lukovica

i(S

170 : ;

lukovica

0,50

*75

list

41:

177
178

lukovica

11

Iukovica

14t

: 0

180

lukovica

54

185
184

rizom

g 1

krtola

187

krtola

> S

194

krtola

1 c)

195
196

krtola

9i

list

8^1 -

4,27

197
198

plod

i :

list plod

11- 1 1 1\

2,62

199

Q C
327

S A D R A J V IT A M IN A C 1 K A R O T IN A

I 200

2 1 Ogrozd divlji Ribes grossularia Leska Corrylus avellana Bor beli Pinus silvestris Bor krivulj Pinus mughus BOr crni Pinus niger jela Abies alba Smra Picea excelsa

lit

127 ;

4,34

201

rese

80

/: 202

iglice

82

: 2,42

203

iglice

49

: IIIP

204

iglice

54

2,13

205;

iglice

'

4 ,0 3

206

iglice

87

2,3

Napomena: 1. Zvezdicom su obeleene biljke za koje su podaci uzeti iz literature. 2. Za biljke koje nisu navedene u ovoj tabeli mogu se orijentaciono koristiti podaci za sline biljke kojih ima u tabeli

PRILO G 3

HEMIJSKI SASTAV I KALORIJSKA VREDNOST

u ioo gr D I V L J E G B I L J A
(R ED N I B R O J U T A B E L I JE O D G O V A R A B IL JK A R E D N O M B R O JU POD K O JIM O PISAN A)

RHD. BR.

N A Z I V

DEO BILJKE

BELANEVINE G

UGLJ EKALOM A S T NI HI- RIJE G DRATI g G

3
Mladi izdanci Mladi izdanci

||

; Navala Nephfodium filix mas Bujad Ptei'idium aquilinum Crvena smreka Juniperus oxycedrus Breza Betula pendula Kopriva Urtica dioica tavelj Rumex crispus Poljsko zelje Rumex pulcher tavlje Rumex sanguineus Konjski tavelj Rumex obtusifolius Planinsko zelje Rumex alpinus Kiseljak Rumex acetosa Mali kiseljak Rumex acetosella Troskot Polygonum aviculare

3,28

, 52

7,08

43

;3.vv'

3,8 5

,39

4,52 ' 53 ;

Plod

'

12 4,74

8,39
3,16

43,84

235

Tist

7,77

72

10

List

5,75 , 0,92
0,64

6,oi

50

: U :y

List

, 4,57

6,08

44

14

List

5,3 t ; 0,62
071

4,77

27

List

3,65

3,9 i

33

16

List

4 ,60

0,66

4,6o

38

List

3,8 i

o,45

3, 5 i

30

2.1;

List

3,89

o,74

; 6,55

44
46

22

List

2,23

1,16

7,75

23

List

5,97

o,94

6,47

52

329

H E M IJ S K I S A ST A V I K A L O R I J S K A V R E D N O S T

", 5

24

Lisac P o lfg o n u m persicaria Srcnjak Polygonum bistorta Paprac Polygonum hydropiper Branjenik Chenopodium B on us Henricus Pepcljuga Chenopodium albuni Lo b o d a A trip lex hortensis O m aga Salicornla herbacea rvena om aga Salicornia friiticosa ; M ijakinja : Stellaria media M okrica Stellaria aquatica um ska m ijakinja Stellaria nemorum Pucavac Silene vulgaris L o k van j N ym phaea alba

List

3,97

1,02

10,70;

64 :

25

L ist

4 ,16

LO4:

9,67

60 ::

26

O vrci

2,89

0,63

9,43

53

30

LlSt :

5,77

6,89;

54

31

List

4,09

0,65

3,75

33 ?

36

ovrci

4,84

M 9

9, 5 i

63

43

ovrci

2,44

o,66

9,82

52

44

ovrci

1,11

1,60

7,07

45

47

herba

2,39

0,46

3,07

24

4 8

herba

M 7

o ,57

3,08

24

49

list

2,14

0,46

3,67

25

50

list mladi izdanci

3,94

0,77

4,9 V

3>

3,56

0,83

i:7 , 42

88

: 51

Lok van j N ym phaea alba u ti lovkanj N um phar luteum

rizom

2 ,l6

0,23

30,44

130

52

rizom

o ,47

0,10

9,95

42

33

H E M I J S K l S A ST A V I K A L O R I J S K A V R E D N O S T

2 Luac Alliaria officinalis Crni slez Malva silvestris Velika slezovaa Malva alcea Zeja soca .. Oxalis acetosella Netik /./ . Impatiens noli tangere uvarkua Sempervivum tectorum Plava uvarkua Sempervivum glaucum uti jari Sedum acre Medunika Filipenduia ulmaria umska kupina Rubus hirtus Primorska kupina Rubus Ulmifolius Gusja trava Potentiia anserina Poijska rua Rosa arvensis Zimzelena rua Rosa sempervirens Jarebika Sorbus aucuparia Brekinja Sorbus torminalis

53

lit

v .':-'

4,05
6,70

0,98

4,99

4i : 61 :

56

list

1,40

7,3

59
62

list

4,79

0,71

4,75

list

2,23

1,16

7,25

46

64

list

2,78

! , 38

2,96

32

65

list

0,42

0,18

6,04

27

66

list

, 52

0,28

4,5 2

22

67

list

,79

0,62

7,26

37

71

list

4, 31
: I ,20

0,86

11, 59

67

74

plod

1,52

8,92

49

75
78

plod

1,77
;

1,63

16,25

78

: lit

4 ,io

1,29

*M 3

70

83

plod

2,78

2,06

27,44

125

85
86

plod

2,49

2,1 3

33, 8

148

plod plod

os83

L 49 2,14

i 8j98

86

87

4 , *9

25,85

125
331

H E M IJ S K I S A ST A V I K A L O R I J S K A V R E D N O S T

2 Mukinja Sorbus aria Divlja kruka Pirus piraster Crveni gjog Crataegus oxyacantha Beli glog Crataegus monogyna Trnjina Prunus spinosa Bagrem Robinia spseudoacacia Detelina bela Trifolium repens Detelirta barska Trifolium hybridum Detelina livadska Trifolium pratense Nourak (kiprovina) Chamaenerium angustifolium umska svilovina Epilobium montanum Ruiasti nourak Epilobium roseum Dren Comus mas Meja apa Heracleum sphonclilium Matar Crithmum maritimum Sedmolist Aegopodium podagraria

88

plod

1,74

1,3 8

27,1

89

plod

,78
2,14

,79
2,05

20,64

84

9*
. 92

plod

28,71

128

plod

1,67
1,27

1,22

24,97

106

93

plod

1 ,4

24,54

101

9i

cvet

4,64
5,47

G ,?1

10,45

62

98

list

1,46

7,B7

61

99

list

'

I,O

8,10

63

iob

list

5, V2

i,i8
1,18

6,89

53

101

list

5,43;

I O, 3 9

68
59

102

list

3,74
2,92

1,4
, 98

9, 78

I03

list

6,4 j

43

104.

plod

1 ,06
5, 3i
1,16

1,17

1 , 5, *4

68
5
27 42

i 5

list

,95

6,42

108 109 ' ' ' '. '

332

list list

,5 3 ,74

4,66 6,74

2,99

H E M IJ S K I S A S T A V I K A L O R I J S K A V R E D N O S T

. T 1 10

2 Divlja mrkva Daucus carota Planika Arbutus unedo Jagorevina Primula vulgaris Jaglika Primula veris Plunjak Pulmonaria officinalis Poganeva trava Phvsalis alkekengi Mrtva kopriva Lamium album Mrljava mrtva kopriva Lamium maculatum Crvena mrtva kopriva Lamium purpureum Dobriica Glechoma hederacea Maljava dobriica Glechoma hirsuta Crnjua PrUnella vuigaris Bokvica enska Plantago media Muska bokvica Plantago lanceolata Velika bokvica Plantago major Zvoni Campanula rapunculus

|| iHiil

koren

1,26

1,29

12,96

65

HI

plod

0,46

>97
0,80

21,61

87

112

list

1,92

7,84

44

list

2,76

0,89

8,37 5,94

49

ii 6

list

3> 74

0,90

43

117
H 8

piod

2,46

3> 9X

io ,44

79 45 v

list

2 >9 I

0 ,4 1

8,11

i 19

list .

3> 95

0,76

7,98

50
50

I 20

list

4 ,M

o,98

7,28

121

list

3vi 7

1,17

7,0 5

48

122

list

O O

3> 84

x> 5

55

123

list

$,46

0,68

10 ,5 7

59

1 28

list

2,71

o,74

9> :9
8,03

51

I29

list

2,60

0,82

47

13
135

list list

2,81 2,96

0,87 0,88

9,5 2

54

5,3*

38

333

H E M IJ S K I SA ST A V I K A L O R i J S K A V R E D N O S T

2 Zvoni brasclasti Campanula trachelium Zeica Phyteuma spicatum Zeica Phyteuma spicatum Okruglasta zeica Phyteuma orbiculare Masiaak Taraxacum offidnale Maslaak Taraxacum officinale Lavlji zub Leontodon tuberosus VKrasuljak / Beliis perenivls :: Miili krasuliak Bellis silvestris;

im ii

157

list

4,66

7,* 5

51

138

koren

?54

0,29

18,04

138
139

list

5>20
2,80 1,12

6^66

45

iist

5,23

59
84

140

koren

2,15

0,54

18,63

140

list

2,75

Q ,59

4,28

31

143

list

2,44

o ,^9

6,04

57

T 44

j list ' * , i i.si \ 1 : iist.

2,80

0,64

5-^2

147
148:

V :;' Bela rada lJeucaritiiernum: ia.i.!gare-: Vodopija Cichoriurn intybus Crni koreu Scorzonera rosea Crni koren Seorzonera rosea Velika repuina Arctium lappa Vodena bokvica Alisma plantago Vodeni orah Trapa natans

2,64,: :| !. , i1 / i. ' i,66

J
,75
0,96:

55
%ii I

! 9,17. ! 52 : 1I ' ' : ' r- ';. 1/ 1 ; o|3 V

57

M9

: )ist ; :; V! 1 . 2, 9.2 ; 0,86: j *:j1 ..;. . I;; m m . 1 ' koren 1,64

5,70

59

19,56

' 91

149

list

5,29

1,14

7,59
.

1 51

koren

1,55

o,47

15,70

71

M7

koren plod

2,23

1,07 0,48

12,18 35,68

64 150

159

5,7

33 4

H E M I jS K I S A S T A V I K A L O R I j S K A V R E D N O S T
1

. . :X-:V. 162 i'164 apljan v Asphodeiliis albus Sremu Aliium ursinum Sremu Allium ursinum Sibirski luk Allium sibiricum Zlatan Lilium martagon Ptije mleko Ornithogalum umbellatum Dremovac Leucoium aestivum Uskolisti rogoz Typha angustifolia Kaun Orchis morio Pegavi kaunak Orchis maculata Vranjak Gymnadenia conopea Vimenjak Platanthera bifolia 196 Borovnica Vacinium mvrtillus Jabuka divlja Malus pumila Hrastov ir Quercus sessiliflora Leska Corrylus avellana

llill

i i l l

krtola

0,88

oyz6 ' j 2,64 } 0,86

55

list

*,99

3,50

164

lukovica cela biljka

2,15

: 0,l6

M,75

170

1,19

0,35

4,34
24,26

24

1 *77 V ;
178

lukbvia

0,24

105

lukovia

1,27

0,11

26,63

111

180

lukovica

1,18

0,36

33,40

140

183

rizom

1,02

0,2 2

13,28

58

184

krtola

o ,59

0,17

7,77

34

187
194

krtola

0,88

0,20

14,96

64

krtola

0,65

o,i 8

8.05

36

krtola

, i

o, 15

12,26

54

plod

0,89

0,71

8,75

40

T97

plod

0,63

1,66

16,91

77
89 n8
335

198

plod rese
4,77

o ,44

20,62 24,14

x99

0,83

Prilog 4

SADRAJ KALORIJA I HRANLJIVIH M ATERIJA

u ioo gr GLJIVA
BELANH VINE G UGLJ. HIDR G

NAZIV

VODA G

MASTl G

KALO ' RIJA

Rudnjaa (peurka, kukmak) Psaliota eampestris Redua (djurdjevka, risanca) Tricholoma georgii Redua (sivka) Tricholoma portentosum Zekice (golobice) Russula sp Mlenica-pipernjaa Lactarius piperatus Mlenica rujniea Lactarius deliciosus Prstenka (sunanica, denikarica) Lepiota procera . Puza (mednjaa, mraznica) Armillaria mellea Vrganji (jurki);: Boietus sp. Lisiica (lisika) Cantharellus cibarius Smrak Morchella conica Puhare (pranice) Lycoperdon sp.

92
82

4,2

1,0

0,4

20

4,0

9,2

M ;

60

81

5,3
2,2

T ,5

61

90

4,8

' ,7

3:2 .

90,0

2,5

4,4

1,0
P,6

35
J 1 1 29 .

92,0

84,0

7,3
, 2,6

, 4,6

., 0,7

47

9 LO
85,0

4,5

0,4

: 3 :
48

4,2

7,2

0,8

L9

5,6
:, 4,0 "

0,9 : # .: :

36
28

Napomena: 1. Za zekice, vrganje i puharc navedenc su zajednike prosene vrednosti za po nekoliko vrsta iz ovih grupa gljiva.

o^ C V 00

9L
91,0

2,8

0,3 ;.

2.7; V ;-

336

IN D EK SI

IN D E K S D IV L JE G B IL JA

A
Aconitum napellus 103, 104 Aegopodium podagraria 65, 66 Agrimonia eupatoria 5 5 ajdovec 35 ajdovska lilija 93 Alchemilla alpestris 55 Alchemilla vulgaris 54 Alisma graminifolia 86 Alisma plantago 86 Alliaria officinalis 45 Allium ampeloprasum 92 Allium atroviolaceum 91 Allium rotundum 91 Allium scordoprasum 91 Allium sibiricum 91 Allium sphaeroprasum 91 Allium ursinum 90, 106 Allium victorialis 92 Allium vineale 91 alpski srenjak 22, 37 alpski tavelj 34 alpsko zelje 34 Althaea rosea 48 Anacamptis pyramidalis 99 andreselj 36 Arbutus unedo 67 Arctium lappa 84 Arctium minus 84, 85 Arctium nemorosum 85 Arctium tomentosum 84 Arum maculatum 105, 106 Asclepias syriaca 78 Asparagus acutifolius 93 Asparagus tenuifolius 93 Asphodellus albus 88, 89 Asphodellus microcarpus 90 Athyrium filix femina 27 A triplex hastata 40 A triplex hortensis 40

Atriplex nitens 40 Atriplex portulacoides 40 A triplex rosea 40 A triplex tatarica 40 Atropa belladonna 100

B
Bagrem 22, 60 bagren 60 bagrena 60 bagrena bela 60 baluka 22 bakina duica 75 bastenska pepeljuga 22, 39 bazer 88 bazjan 65 bauina 78 beden 90 bela bagrena 60 bela breza 30 bela emerika 102 bela detelina 61 bela kopriva 72 bela loboda 39 bela rada 22, 81, 82, 83 bela slezovaa 22, 48 beli bor 22 beli glog 59 beli jari 22, 50 beli lokvanj 44 beli rogoz 96 beli trn 59 i beli ednjak 50 Bellis annua 82 Bellis perennis 81, 82 Bellis silvestris 82 oeloruiasti slez 22, 48 belu 92 Berberis vulgaris 102 berena trava 44

558

IND EKS D IV L JE G B ILJA

Beta maritima 41 betrica 92 Betula nana 31 Betula pubescens 31 Betula verrucosa 30 bezanka 53 beanica 53 biberka vodena 37 bijeli ador 69 bingeljc 95 blatni cvit 44 bleskva 86 blitva divlja 3 3 blitva divlja morska 23, 41 blitva gluha 41 blitva luda 41 bljutur 33 bodljikava solnjaa 42 bodljivi slak 93 bokunja 57 bokva 77 bokvica 22, 77 bokvica muka 24, 77 bokvica peana 24, 78 bokvica planinska 24, 78 bokvica petoil 78 bokvica podvodna 86 bokvica primorska 78 bokvica velika 25, 78 bokvica vodena 25, 86 bokvica vodena uskolista 25 bokvica uskolista vodena 25 bor beli 22 bor (iglice) 16 borovica 29 borovica crvena 29 borovica morska 29 borovnica 22 bor planinski 24 bosiljak divlji 75 botur 96 brada kozja 86 branjenik 16, 22, 38 brazdasti zvoni 79 brden 90 brek 57 brekinja 22, 57 brekulja 57 breza 22, 30 breza bela 30 breza cretua 31 breza maljava 24, 30 breza patuljasta 24, 31 breza puhasta 31 breza alosna 30

brinam 29 brinje 29 briza 30 brndua 108 broskova trava 36 brstanica 69 brula 22, 88 brula morska 88 brusnica 22 brzak 91 brzolist 106 buaak 22, 78 buaica 78 buumi 108 buditeljica 51 buhaica 78 buhaina 78 bujaa 28 bujad 22, 28 bukov ir 22 bun 100 bunika 101 bunovina 100 Butomus umbellatus 88, 89
C

Cakile maritima 46 caklenjaa crvena 41 caklinica 41 cakljenaa 41 Campanula fenestrellata 80 Campanula glomerata 79 Campanula pjramidalis 80 Campanula rapunculus 79 Campanula trachelium 79 cecelj 48 celog sveta trava 5 5 cepetac 99 ceptec 97 Chamaenerium angustifolium 62, 63 Chenopodium album 39 Chenopodium bonus henricus 38 Chenopodium murale 39 Chenopodium poljspermum 39 Chenopodium rubrum 40 Chenopodium urbicum 40 Cichorium intjbus 83 ciganski spana 38 cigansko perje 22, 78 cigura 83 ciperje 62 cmrkaljka 73 Colchicum autumnale 95, 108 Conium maculatum 108, 109 Convallaria mafalis 102, 103
339

IND EKS D IV L JE G B ILJA

Convolvulus arvensis 69 Cornus mas 65, 64 Crambe tataria 46, 47 Crataegus monogyna 59 Crataegus oxyacantha 58, 59 cremua 90 cremua 90 cretua breza 51 crevac 42 creva vuja 43 creva kurjaka 43 Crithmum maritimum 65 crljena rusomaa 36 crni koren 22, 83, 84 crni koren panski 84 crni rogoz 97 crni slez 22, 47 crni trn 59 crno pasje groe 107 crnjua 22, 74 crvena borovica 29 crvena caklenjaa 41 crvena detelina 62 crvena mrtva kopriva 22 crvena omaga 22, 41 crvena pepeljuga 22, 40 crvena smreka 22, 29 crvena solnjaa 41 crveni glog 58, 59 crveni nourak 63 crveni omakalj 41 crveni vranjak 99 crveno pasje grode 106, 107 cvee spasovsko 98 cvet petrov 82 cvet rumen 48 cvijet gorov 99 cvit ledinski 81 abrac 75 ador bijeli 69 ajne biljke 15 apljan 22, 88, 89 apljan sitni 25, 90 apljez 88 eladasta kukovica 98 elinica 74 eiinjak 74 emerika 102, 103 emerika bela 102 eplja 88 epljez 88 esan 92 esan zmijski 92

esnulje 91 esnoluk 91 esnulek 91 enjaa 45 evca 42 iak 84 iak crveni 84 iak mali 84 iak maljavi 24, 84 iak veliki 84 ober 75 oveljek 103 rni zobnik 101 renje hudieve 100 ukunda 38 uvarkua 22, 50 uvarkua mala 50 uvarkua plava 50

D
Daphne me^ereum 104 Datura stramonium 101 Daucus carota 66, 67 debeli koren 79 detela 62 deteiina 22, 23 detelina barska 62 detelina bela 61, 62 detelina crvena 62 detelina livadska 62 detelina modra cvita 61 detelina vedska 62 detelina zeja 48 deen 64 divlja blitva 3 3 divlja jabuka 23 divlja kruka 23, 58 divlja loboda velika 25 divlja morska blitva 23, 41 divlja mrkva 23, 66, 67 divija oskorua 23 divlja rua 23, 55, 56 divlja ribizla 23 divlja argarepa 66 divija pargia 93 divlja trenja 25, 60 divlja trnovaa 58 divlji bosiljak 75 divlji karfiol 46 divlji koren 66 divlji krompir 97 divlji luk 92 divlji luk okruglasti 24 divlji luk okrugli 24 divlji majoran 75

340

IND EKS D IV L JE G B ILJA

divlji ogrozd 23 divlji slezenovc 47 divlji spana 38 divlji tavelj 33 divlji zumbulak 88 ditelina 61 djetelina puzea 61 djetelina velika modra 61 djeteljnjak 61 dlan medvedi 64 dobriavka 73 dobriica 23, 73 dobriica maljava 24, 74 dragi jurko 38 dremovac 23, 95, 96 dren 23, 63, 64 drenak 63 drenovina 63 drenjina 63 dresen ptiji 36 drobnica 60 dubac svilni 78 dudalena 65 dugolista nana 77 duica bakina 75 duica majina 75 duica majkina 75 dvornik 36 dvornik ptiji 36

D
Digerinjak 70

glog 23 glog beli 59 glog crveni 58, 59 glogovac 59 glogovica 23, 58 gluha blitva 41 gojzdna lilija 93 goloej 81 gorika 85 gorov cvijet 99 gorska paprat 28 gortanka 74 gospica lijepa 99 gospin plat 16, 54 gozdna kukavica 98 gradska loboda 23, 40 gregorica 68 grenka 102 gripelj 50 grmolika paroina 93 gronjasti zvoni 79 grode pasje 106 grode pasje crno 107 grode pasje crveno 106, 107 groe pasje planinsko 106 groe planinsko pasje 106 grudinik 48 gusjak 53 gusja trava 23, 53, 54 guija trava 47 Gjmnadenia conopea 99

urdevak 102, 103 urdica 102, 103

H
Hajduka oputa 104 Heracleum pjrenaicum 65 Heracleum sibiricum 65 Heracleum sphondjlium 64 hlebne biljke 15 hostni praprot 28 hrastov ir 23 hudieve renje 100 hudobilnik 101 hudogiide 104 Hjosciamus niger 101

E
Engleski spana 34 Epilobium montanum 63 Epilobium roseum 63

F
Filipendula hexapetala 50, 51 Filipendula ulmaria 51 Fragaria vesca 53

I
lgavec 68 Impatiens noli tangere 49

G
Gaiina 68 glavor 77 Glechoma hederacea 73 Glechoma hirsuta 74 glistavnica 27 glistna podlesnica 27

J
Jabuica vuja 71 jabuka divlja 23 jabuka pasja 101 jadika 30

341

IND EKS D IV L JE G B ILJA

jagarina 68 jaglac 68 jaglac rani 68 jaglac pravi 24, 69 jaglec 68 jaglie 68 jaglika 23, 68 jagoda 16, 23 jagoda krujaa 104 jagoda umska 25, 53 jagode svraije 40 jagodnjaa 53 jagolnica 68 jagorevina 16, 23, 68 jagotac 68 janjac 81 jarebika 23, 56 jarija trava 86 jari 23 jari beli 22, 50 jari uti 26, 50 jebelka 93 jedi 103 jedi 103 jednogodinji krasuljak 23, 82 jela 23 jelenjak 23, 99 jermen 37 jesenji kaun 108 jesenji voak 108 jestivo divlje bilje 15, 21 jezerska lilija 44 jeevina 95 Juniperus communis 29 Juniperus macrocarpa 30 Juniperus nana 29 Juniperus oxycedrus 29 jurica 23, 42 jurjevac 39 jurjevka 97

K
Kajak ronati 83 kanik 105 kaun 23, 97 kaunak 97 kaunak mali 23, 98 kaunak medeni 24, 99 kaunak pegavi 24, 98, 99 kaunak veliki 98 kaun jesenji 108 kaun movarni 24, 98 kaun muki 98 kaun uskolisti 25, 99 kaun veliki 25, 98
342

kakuta velika 109 kameniac 36 karfiol divlji 46 kekavac 87 kiprovina 62 kisavec 35 kiselica 35 kiselica mala 3 5 kiselica planinska 34 kiseljak 16, 23, 35 kiseljak mali 35 kiseljak sitni 35 kiseljak veliki 35 kiseljak zeji 48, 50 kiselj oviji 35 kleka 23, 29 kiobicovje 47 klobui 103 kljuarica 68 koijica 99 kokotek 97 kolenac 92 komodljika 84 konara 50 konderman 73 konjska struna 93 konjski tavelj 23, 32, 33 konjski tir 35 konjsko zelje 33 konjtak 33 konjtak vodeni 34 koper morski 65 kopriva 16, 23, 31 kopriva bela 72 kopriva drobna 32 kopriva grka 32 kopriva Ijuta 23, 32 kopriva mala 23, 32 kopriva mrtva 24, 72 kopriva mrtva crvena 73 kopriva mrtva mrljava 24, 72, 73 kopriva mrtva pegava 72 kopriva mrtva purpurna 73 kopriva sitna 32 kopriva goa 31 kopurac 48 koren crni 22, 83, 84 koren debeli 79 koren divlji 66 koren panski 84 koren zavlani 102 kornjaina trava 86 kostri 85 kostrika 95 kostri 85

IND EKS D IV L JE G B IL JA

kotren 36 kozja brada 23, 86 kozjaina 108 kozjak 91 kozjaka 86 kozja krv 106 kozja noga 65 kozlac 105, 106 kozokrvina 106 kozokrvina lepljiva 107 kozokrvina zimzelena 108 kozolist modri 108 krape 68 krasuljak 16, 23, 81, 82 krasuljak jednogodinji 23, 82 krasuljak mali 23, 82 kravica 55 kravljaa 62
krialj 74

krompir divlji 97 kropiva 31 krstac 104 krstenica 98 krsti kume dete 61 krujaa jagocla 104 krupave 93 krupnik 36 kruka divlja 23, 58 kruevac 104 kudravac 70 kudrava nana 76 kukavica eladasta 98 kukavica gozdna 98 kukavica suja 99 kukaviji vez 98 kukuta 108, 109 kunjavac 68 kupina 23, 52 kupina rlena 53 kupina nizinska 52 kupina primorska 52 kupina umska 52 kupinjaa 52 kupjena 52 kupus zeji 48, 50 kurjaa 49 kurjaka creva 43 kunjak 101 L Ladole 69 laki slez 48 laneuva 23, 82 lan zeji 93 lapet 94

Lavatera thuringiaca 48 lavlji zub 23, 81 ledinski cvit 81 lekuta 45 Leontodon tuberosus 81 lepen 44 lepljiva kozokrvina 107 leska 23 leskine rese 23 lestegin 69 lenici 23 Leucanthemum vulgare 82 Leucojum aestivum 95, 96 Hjepa gospica 99 lika vuja 104 lilija ajdovska 93 lilija gojzdna 93 lilija jezerska 44 Lilium martagon 93, 94 lisac 23, 36 livadsko zelje 33 loboda 23, 40 loboda bela 39 loboda divlja velika 25, 40 loboda gradska 23, 40 loboda ljuvspasta 23, 40 loboda morska 24, 40 loboda poljska 24, 40 loboda rudea 40 loboda ruiasta 25, 40 loboda velika 40 lobuda 40 loina 81 lokvanj 23, 44 lokvanj beli 44 lokvanj uti 26, 45 Lonicera alpigena 106, 107 Lonicera caprifolium 106 Lonicera coerulea 108 Lonicera etrusca 108 Lonicera glutinosa 107 Lonicera implexa 108 Lonicera nigra 107 Lonicera pericljmenum 108 Lonicera xylosteum 106, 107 lopo 44 lopuh veliki 84 luac 23, 45 luica 45 luina 45 luka 91 luka vodena 88 luda blitva 41 luk divlji 92 luk divlji okruglasti 24, 91

343

IN D EK S D IV L JE G B IL JA

luk luk luk luk luk luk luk luk luk luk

divlji okrugli 24, 91 medvei 90 okruglasti divlji 91 okrugli divlji 91 pasji 24, 92 sibirski 25, 92 umski 90 tamnoljubiasti 25, 91 vinogradski 92 zmijin 26, 91

Ljiljan umski 93 ljiljan zlatni 93 Ijoskavac 71 ljubljenica 80 ljuspasta loboda 23, 40 ljutaa 36 ljuta kopriva 32 ljuta nana 76 ljutika sitna 92

LJ

M
Maginja 67 magriva 23, 60 majasil 105 majina dusica 75 majkina duica 16, 23, 75, 76 majoran divlji 75 makalj 96 makolnica 57 Malachium aquaticum 43 mala uvarkua 50 mala kiselica 35 mala kopriva 23, 32 mala pepeljuga 39 mala repuina 23, 84, 85 mala turica 23, 39 mali iak 24, 84 mali kaunak 23, 98 mali krasuljak 23, 82 malina 16, 24, 53 mali kiseljak 35 mali repuh 84 mali sranik 24 Malva alcea 48 Malva neglecta 48 Malva pusila 48 Malva silvestris 47 maljava breza 24, 31 maljava dobriica 24, 74 maljava repuina 84 maljava samobajka 74 maljavi iak veliki 84 maljuga 53
344

mamica 53 maronica 72 maslaak 16, 24, 80 maslaak movarni 81 maslaak primorski 81 matar 24, 65 materinka 75 matinjaa 74 matinjak 24, 74, 75 matoina 74 meec 104 meja apa 24, 64 meja apa velika 25, 65 medavac 73 medeni kaunak 24, 99 medi 72 mediteranski orlovi nokti 108 mediteranski zvoni 80 medunika 24, 51 medvea stopa 64 medvedi dlan 64 medvei luk 90 mededa apa 65 Melissa officinalis 74, 75 Mentha aquatica 77 Mentha arvensis 77 Mentha crispa 76 Mentha longifolia 77 Mentha piperita 76 Mentha pulegium 77 merlin 66 metla samovilinska 92 metla vilina 25, 92 metla vilina usklista 92 metlica 76 metva 76 metva paprena 76 metvica 76 metvica pelinja 74 metvica poljska 77 metvica sitna 77 mievina 42 mijakinja 24, 42, 43 mijakinja umska 25, 43 mije uho 42 mije zelje 108 :f mjehurac 71 mledac 24, 98, 99 mleko ptije 94 mlekaa 80 movarna suruica 51 movarni kaun 24, 98 movarni maslaak 81 modra cvita djetelina 61 modra djetelina veiika 61

IN D E K D IV LJE G B IL JA

modri kozolist 108 modri slez 48 mok 57 mokrica 24, 43 molava 36 morgrua 24, 46 morodak 88 morska biitva divlja 23, 41 morska borovica 29 morska brula 88 morska goruica 46 morska loboda 24, 40 morski koper 65 morski trozubac 88 morsko zelje 46 monjica 98 motar 65 motrika 65 mravinac 75 mrazovac 95, 108 mrazovka 108 mrkva divlja 23, 66, 67 mrkvica 66 mrljava mrtva kopriva 24, 72, 73 mrtva kopriva 24, 72 mrtva kopriva crvena 22, 73 mrtva kopriva mrljava 24, 72, 73 mrtva kopriva pegava 72 mrtva kopriva purpurna 73 muhovnik 99 muk 57 mukinja 24, 57 mukovnica 57 muka bokvica 24, 77 muka paprat 27 muki kaun 98 muki rogoz 97 muki salep 98 muki ilovlak 77 mumulica 24

netak 49 netik 24, 49 nizinska kupina 52 nourak 24, 62, 63 nourak crveni 63 nourak ruiasti 25, 63 noga kozja 65 nohtje orlovi 106 novi 81

NJ
Njivni slak 69 O Obrnika 81 ognjenec 73 ognjenica 93 ogrozd divlji 23 oko volovsko 82 okruglasta zeica 80 okruglasti divlji luk 24, 91 okrugli divlji luk 24, 91 omaalj 65 omaga 24, 41 omaga crvena 22, 41 omakalj 41 omakalj crveni 41 oputa hajduka 104 oputa vuja 104 orah vodeni 25, 87 oraak 87 Orchis incarnata 99 Orchis laxiflora 98 Orchis maculata 98, 99 Orchis mascula 98, 99 Orchis militaris 98 Orchis morio 97 Orchis pallens 99 Orchis tridentata 98 Orchis ustulata 99 Origanum vulgare 75 orlova paprat 28 orlovi nohtje 106 orlovi nokti 106 orlovi nokti mediteranski 108 orlovnjak 106 Ornithogallum umhellatum 94 oroica 81 osinka 51 oskorica velika 5 5 oskorua divlja 23 ostak 24, 85 ostruga 52 otronik 99 otrovne biljke 100
$45

N
Nalep 103 nana 24, 27, 76 nana dugolista 77 nana gajena 76 nana kudrava 76 nana Ijuta 76 nana vodena 77 nanuka 88 navala 24 navala sitna 27 navale 27 nedirak 49 Nephrodium filix mas 27

IND EKS D IV LJE G B ILJA

oviji kiseljak 35 Oxalis acetosella 48, 49 Oxalis corniculata 49

P
Pampunka 27 paprac 24, 37 paprad 27 paprat 27 paprat gorska 28 paprat hostni 28 papratka 27 paprat muka 27 paprat orlova 28 paprat velika 28 paprat enska 26, 27 paprena metva 76 papreni lisac 37 paprica 37 paprika vodena 37 papunac 38 Paris quadrifolia 104, 105 pasja jabuka 101 pasja rua 55 pasje groe 106 pasje grode crno 107 pasje groe crveno 106, 107 pasje grode planinsko 106, 107 pasji luk 24, 92 paskvica 102 patuljasta breza 24 pelinja metvica 74 pegavi kaunak 24, 98 pepeljuga 24, 39 pepeljuga batenska 22, 39 pepeljuga crvena 22, 40 pepeljuga mala 39 perin turski 99 peteak 38 petrovac 24, 5 5 petrov cvet 82 petrov krst 104 petruinka planinska 64 peana bokvica 24, 78 petoil bokvica 78 pezdeivlje 72 Phragmites communis 96 Phjsalis alkekengi 71 Phjteuma orbiculare 80 Phjteuma spicatum 80 pikasta pokrivka 74 pirakanta 58 piramidalni zvoni 80 Pirus piraster 58 piskavka 68

pitomi slez 24, 48 pitomi tavelj 34 pitomo zelje 34 planiac 67 planika 24, 67 planinska bokvica 24, 78 planinska kiselica 34 planinska petruinka 64 planinska rua 56 planinski bor 24 planinski virak 5 5 planinsko pasje grode 106, 107 planinsko zelje 24, 34 Plantago indica 78 Plantago lanceolata 77 Plantago maior 78 Plantago media 77 Plantago montana 78 Plantago psjllum 78 plastak 99 platak 24, 99 plat gospin 54 Platanthera bifolia 99 Platanthera chlorantha 99 plava uvarkua 50 plotoplet 106 pluenica 70 plunjak 24, 70 plutur 34 podlesnica glistka 27 podvodna bokvica 86 poganeva trava 24, 71 pokrivka pikasta 74 polegla kleka 29 Poljgonum alpinum 37 Poljgonum aviculare 35, 36 Poljgonum bistorta 37 Poljgonum convolvulus 38 Poljgonum hjdropiper 37 Poljgonum persicaria 36 Poljgonum viviparum 37 poljska loboda 24, 40 poljska metvica 77 poljska rua 56 poljski slak 69 poljsko zelje 24, 32, 33 ^ poljuskavac 71 poponac 24, 69 Potentilla anserina 53,54 povrne biljke 15 pozemljua 53 praprat 27 praskvinac 36 praika 93 pravi jaglac 24, 69

346

IN D EK D IV L JE G B ILJA

preobjedna 103 prestrelen 102 primorska bokvica 78 primorska kupina 52 primorski maslaak 81 Primula elatior 69 Primula veris 68 Primula vulgaris 68 prisadence 72 prisadnica 72 prpak 67 Prunus avium 60 Prunus mahaleb 60 Prunus spinosa 59, 60 prvi cvit 68 Psoralea bituminosa 61 Pteridium aquilinum 28 ptije mleko 24, 94 ptiji dresen 36 ptiji dvornik 36 ptiji troskot 36 pucavac 25, 43, 44 pucalina 43 pucavica 43 puhasta breza 31 pukinja 25, 30 pukovica 99 Pulmonaria officinalis 70 pupa 91, 94 puri 92 purpurna mrtva kopriva 73 puina 43 puzea djetelina 61 Pjracantha coccinea 58

R
Rada bela 81, 82, 83 raak 87 raeljka 60 ravent 34 ravet 34 razhodnjak 102 razvodnik 102 rebina 56 reni tavelj 34 regaa 65 regovaa 65 repiek 84 repje hostno 84 repuh 84 repuh mali 84 repuina 25, 84 repuina mala 23, 84, 85 repuina maljava 84 repuina umska 25, 84

repuina velika 25, 84 repunica 79 rep volovski 88 ribizla divlja 23 Robinia pseudoacacia 60 rogoz 25, 96, 97 rogoz beli 96 rogoz crni 97 rogoz muski 97 rogoz uskolisti 97 rogoz enski 96 rojevac 74 Rosa arvensis 56 Rosa canina 55,56 Rosa pendulina 56 Rosa sempervirens 56 roievje 106 ronati kajak 83 Rubus caesius 52 Rubus fruticosus 52 Rubus hirtus 52 Rubus idaeus 53 Rubus ulmifolius 52 rudea loboda 40 rumen cvet 48 Rumex acetosa 3 5 Rumex acetosella 3 5 Rumex alpinus 34 Rumex aquaticus 3 5 Rumex crispus 32, 33 Rumex hjdrolapatus 33, 34 Rumex obtusifolius 33 Rumex patientia 33, 34 Rumex pulcher 3 3 Rumex sanguineus 3 3 Rumex aculeatus 9 5 rusomaa crijena 36 rutolistac 42 rua divlja 23,55 rua pasja 5 5 rua planinska 16, 56 rua poljska 56 rua zimzelena 56 ruiasta loboda 25,, 40 ruiasti nourak 25 S Salata talijanska 80 salate 15 saiep 97 salep muki 98 Salicornia fruticosa 41 Salicornia herbacea 41 Salsola kali 42
347

INDEKS D IV L JE G BILJA

samobajka 73 samovilinska metla 92 Scor^onera hispanica 84 Scor^onera rosea 83, 84 sedmolist 25, 65, 66 Sempervivum glaucum 5o Sempervivum schlechani 50 Sempervivum iectorum 50 Sedum acre 50 Sedum album 5o sibirski luk 25, 92 Silene vulgaris 43, 44 sirica 96 sitan uljevak 50 sitna ljutika 92 sitna metvica 77 sitna navala 27 sitni apljan 25 sitni kiseljak 3 5 sitni slez 25, 48 skripac 43 skrualina 74 slahica 102 slak 69 siak todljivi 93 slak njivski 69 slak poljski 69 sianica 42 slez beloruiasti 22 slez crni 22, 47 slezenovc divlji 47 slez laki 48 slezovaa bela 22, 48 slezovaa velika 25, 48 slez pitomi 24, 48 slez-pozemljuh 48 slez sitni 25, 48 slez umski 47 smerica 92 smra 25 smrika 29 smreka 29 smreka crvena 22 smrika 29 smukavc 39 soca zeja 26, 48, 49 soca zeja uta 26, 49 Solanum dulcamara 102 solnjaa 25, 41, 42 solnjaa crvena 41 solzeno zelje 48 soljanka 42 soljnjaa bodljikava 42 Sonchus oleraceus 85 sonjaa 42
348

Sorbus aria 57 Sorbus aucuparia 56 Sorbus torminalis 57 spana ciganski 38 spana divlji 38 spana engleski 34 sparoina 25 spasovsko cvee 98 srak 25, 88, 89 sranik 37 sranik mali 24, 37 srano zeije 37 srenjak 25, 37 srenjak alpski 22, 37 sremu 16, 25, 90, 106 sremua 90 srpsko zelje 34 staglina 33, 34 Stellaria aquatica 43 Stellaria media 42, 43 Stellaria nemorum 43 stelja 28 stokoa 106 stola 48 stopa medvea 64 struna konjska 93 Suaeda maritima 42 suja kukavica 99 sunica 53 sunovrat 95 suruica 25, 50, 51 suruica movarna 51 suak 85 svilenica 78 . svilni dubac 78 svilolan 78 svilovina 62 svilovina umska 25, 63 svinjurak 50 svionica 78 svraje jagode 40 apa meja 64 apa meja velika 65 apa medenja 65 apica 25, 65 argarepa divlja 66 arulja 98 aika 96 avlje 32 avlika 25, 36 ulac 65 av 33 avelj 32

IND EKS D IV L JE G B ILJA

entjaneva 93 epurika 5 5 evar 96 imirika 102 ipak 16, 5 5 ipkovina 5 5 kodljive biljke 100 kripalac 43 marni slak 7$ mrika 29 mrkavc 35 panski crni koren 84 panski zmijak 84 parga 92 parga grmolika 93 pargla 92 pargla divlja 93 tavalj 32 tavalj vodeni 3 5 tavelj 16, 25, 32, 33 tavelj alpski 34 tavelj divlji 33 tavelj konjski 23, 32, 33 tavelj pitomi 34 tavelj reni 34 tavelj vodeni 34 tavlje 25 tavolj 35 tav veliki 35 tir konjski 35 trkovec 105 ulac 25, 46 ulac tatarski 47 uljevak sitni 50 umska jagoda 25, 53 umska kupina 52 umska mijakinja 25, 43 umska repuina 25 umska svilovina 25, 63 umska vrbovica 63 umski luk 90 umski ljiljan 93 umski slez 47 T Talijanska salata 80 tamnoljubiasti luk 25, 91 Taraxacum megalorrbi^on 81 Taraxacum officinale 80 Taraxacum palustre 81 tatarski ulac 47 tatula 101 tegavac 77 tetivica 93 tetivika 25, 93

Thymus serpillum 75, 76 tikvi 106 timboija 102 torica velika 84 Tragopogon pratensis 86 trandavilje 48 traterica 81 tratinica 81 trava broskova 36 trava celog sveta 5 5 trava gusja 25,53 trava guija 47 trava jarija 86 trava kornjaina 86 trava od astme 101 trava od konjtaka 33 trava od ludila 100 trava od srdobolje 37 trava od zuba 101 trava vranilova 75 trava zmijina 83 treskovac 36 trenja crna 60 trenja divlja 25, 60 treuda 48 Trifolium hjbridum 62 Trifolium pratense 62 Trifolium repens 61, 62 Triglochin maritima 88 trn 59 trn beli 59 trn crni 59 trnovaa divlja 58 trnula 59 trnjina 25, 59, 60 troska 36 troskot 25, 35, 36 troskot ptiji 36 troskovac 36 trost 96 troipan 88 trozubac morski 88 trpotec vodni 86 trputac 77 trputac veliki 7 % trska 25, 96 tcst 96 trstika 96 truskavac 36 turica mala 23, 39 turovet 86 turski perin 99 tutuljak 69 Typha angustifolia 97 Typha latifolia 96, 97

349

IND EK S D IV L JE G B ILJA

u
Uho mije 42 ulinjak 33 l Jrtica dioica 3 1 Urtica pilulifera 32 Urtica urens 3 2 uskolista vilina metla 25, 93 uskolista vodena bokvica 25, 87 uskolisti kaun 25, 99 uskolisti rogoz 97 uivec 108

V
Valjuga velika 84 vazdaiv 50 velebilje 100 velika bokvica 25, 78 vclika divlja loboda 25, 40 velika kakuta 108 velika kopriva 3 1 velika loboda 40 velika meja apa 25 velika modra djetelina 61 velika oskorica 5 5 velika paprat 28 veiika repuina 25 velika slezovaa 25, 48 velika tortica 84 velika valjuga 84 veliki iak 84 veliki kaunak 25, 98 veliki kiseljak 35 veliki lopuh 84 veliki maljavi iak 84 veliki tav 35 veliki trputac 78 veliki zvonek 95 veliki ilovlak 78 venja 29 veprima 32 veprina 25, 95 veprinac 95 Veratrum album 102, 103 vija 93 vijuac 25, 38 vilija 93 vilina metla 25, 92 vilina metla uskolista 25, 93 vimenjak 25, 99 vimenjak zelenkasti 26, 99 vinika 100 vinogradski luk 92 vinovlje 72 virak 25, 54 virak planinski 5 5

voak jesenji 108 vodena biberka 37 vodena bokvica 25, 86 vodena bokvica uskolista 25, 87 vodena luka 88 vodena nana 77 vodena paprika 37 vodeni konjtak 34 vodeni orah 25, 87 vodeni tavelj 34, 35 vodeno zclje 25, 34 vodni trpotec 86 vodoijub 88 vodopija 26, 83 volji jezik 77 volnik 104 volovod 99 volovski rep 88 volovsko oko 82 vragoli 87 vranilova trava 26, 75 vranilovka 75 vranino oko 104, 105 vranjak 26, 99 vranjak crveni 99 vratielje 99 vrbovica 62 vrbovica umska 63 vrkuta 54 vrtan-trava 73 vuja creva 43 vuja jabuica 71 vuja lika 104 vuja oputa 104

Z
Zainske biljke 15 zajja deteljica 48 zajka 80 zakoznik 105 zavlani koren 102 zeica 26, 80 zeica okruglasta 80 zeja detelina 48 zeja soca 26, 48, 49 zeja soca uta 26, 49 zeji kiseljak 48 zeji kupus 48 zeji ian 93 zelenika 95 zelenkasti vimenjak 26, 99 zelje 26, 33, 34 zelje alpsko 34 zelje livadsko 33 zelje mije 108

350

IN D EK S D IV L JE G B IL JA

zelje morsko 46 zelje pitomo 34 zelje planinsko 24, 34 zelje poljsko 24, 33 zelje solzeno 48 zelje srano 37 zelje srpsko 34 zelje vodeno 25, 34 zelje eludovo 50 zijevica 79 zimzelena kozokrvina 108 zimzelena rua 56 ziatan 26, 93, 94 zlatni ljiljan 93 zlatnoglav 93 zmijak panski 84 zmijina trava 83 zmijin luk 26, 91 zmijin esan 92 zminec 105 zobnik rni 101 zub lavlji 23, 81 zubnjaa 101 zumbulak divlji 88 zvonek veliki 95 zvoni 26, 79 zvoni brazdasti 79 zvoni gronjasti 79 zvoni mediteranski 80 zvoni piramidalni 80

aboun 86 abounka 86 alosna breza 30 ara 31 ednjak 26, 50 ednjak beli 50 ednjak uti 50 egavica 31 eludnjak 37 eludovo zelje 50 enetrga 83 enska paprat 26, 27 enski rogoz 96 ganek 98 goa kopriva 31 ibrat 72 ibrt 72 ilovlak 77 iloviak muki 77 ilovlak veliki 77 ir hrastov 23 uenika 83 uta zeja soca 26, 49 utenica 80 uti jari 26 uti lepuh 45 uti lokvanj 26, 45 uti lopo 45 utinica 83 uti ednjak 50

IN D E K S G L JIV A
A Amanita 118, 123 Amanita caesarea 119 Amanita muscaria 124 A manita pantherina 124 Amanita phalloides 123 Amanita rubescens 119 Amanita verna 124 Amanitopsis vaginata 120 Armillaria mellea 120

bljuvara 115, 123, 125, 127 bljuvna golobica 115, 125 Boletus edulis 120, 121 Boletus luridus 121 Boletus satanas 121, 125 brusenca 113 C Cantharellus cibarius 121, 122 capice 1 1 1 citronasto rumena munica 124 Clavaria flava 122 Coprinus atramentarius 118 Coprinus comatus 118

B
Babje uvo 1 1 1 , 123 bela muharica 124 bela pupavka 124 biserka 119, 124 bisernica 119 blagva 119, 124

D
Denikarice 116

351

IND EK S G L JIV A

urdevaa 113 durevka 112, 113 E Entoloma lividum 125, 126 G Gastromjcetes 122 gljiva karakteristike 110 gljive 110 goban vraji 125 goban lahtni 120 gobe 110 golobica bljuvna 115, 125 golobice 114 gospe 117 grive 1 1 1 , 122 Gjromitra 1 1 1 , 126 Gjromitra esculenta 1 1 1 H Helvella 1 1 1 , 126 Helvella gigantea 11 2 hrak veliki 112 hrci 110, i i i , 126 hrci jesenji 1 1 1

kruoliske 112 kukmaki 112 L Lactarius 115 Lactarius deliciosus 115, 116 Lactarius piperatus 115, 117 Lepiota 116 Lepiota procera 1 1 7 lisiarka 122 lisiarke m lisiica 122 lisiice m , 121 lisika uitna 121 lisikc i i i ludara 121, 123, 125, 127

Ljubiasto-zelenkasta zekica 116 ljuta mlenica 117 M Mastiljavke 117 mednjaa 120 mlenica ljuta 117 mlenice 115 modrikaa 114 Morchella 1 1 1 , 126 Morchella conjca 1 1 1 mraznica 120 muhara 124 muharica bela 124 muhomora 124 munica citronasto rumena 124 munica pegasta 124 munica rdea 124 munice 118
N

LJ

Jajara 119 jarii 117 jari pravi 1 iB jari sivi 118 jesenke 116 jesenji hrci 1 1 1 jestive gljive 1 1 1 jurki 120 jurjevka 113
K

Kaluderci 117 kaluerke 112 karelj 119 kolobarnica prstena 113 kolobarnica violiasta 114 kolobarnice 112 koralaste gljive 122 koralka 122 koralka narandasta 123 koralka siva 123 koralka zlatno uta 123 koralka uta 123 koralke 122 kovara 121, 125

Narandasta koralka 123 noroglavka 125 noniarka pisana 119, 120

O
Olovasta rudoiiska 123, 125, 126, otrovne gljive j2 3 otrovne pupa\ree 123 otrovnih pupavki raspoznavanje P Panterovka 124 peurke 110, 1 1 2 peurke sa cevicama 120 peurke sa listiima 112 pegasta munica 124

IND EKS G LJIV A

Pe%i%a aurantia 1 23
ipernjaa 115, 1 1 7 ^isana noniarka 119, 120 Poljporus squamosus 121, 122 pranice m , 122 pravi jari 118 pravi vrganj 120, 121 prstena kolobarnica 113 prstenka 117 prstenke 116 Psaliota 112 Psaliota campestris 112 puhara 122 puhare 1 1 1 , 122 pupavka bela 124 pupavka zelena 123 pupavka ukasta 124 pupavke 1 1 8 , 1 2 6 pupavke otrovne 123 pupavki znaci raspoznavanja 118 puza 120

sivi jari 1 1 8 sivka 114 smea koralka 123 smrci n o , 111, 126 spreavanje trovanja gljivama 126 sunanica 117 sunanice 116 ampinjoni 112 kripavac 121, 122

T
Tintnice 1 1 7

Tricholoma 112 Tricholoma georgii 112, 113 Tricholoma nudum 114 Tricholoma portentosum 113, 114 Tricholoma scalpturatum 113 Tricholoma terreum i 13
U

Ramaria Ramaria Ramaria H.amaria tlamaria lamaria

122

Uitna lisika 121 V Velika rdeelistka 125 veliki hrak 112 violiasta kolobarnica 114 vraji goban 125 vrganji 120 vrganj pravi 120, 121

aurea 123 botrjtis 123 cinerea 122 flava 122, 123 formosa 123

tnka 113 spoznavanje otrovnih pupavki 127 tspoznavanje pupavki 118 dea munica 124 deelistka velika 125 :dua 113 dua pepeljasta 113 due 112 isanca 113 udnjaa 112 udnj^e 112 adoliska olovasta 123, 125, 126, 127 .ujnica 115, 116 Russula 114 \ussula cyanoxantba 116 \ussula emetica 115, 125 lussula virescens 115

Z
Zekica 115 zekica ljubiasto-zelenkasta 116 zekica otrovna 115 zekice 114 zelena munica 123 zelena pupavka 123 zlatno uta koralka 123 znaci raspoznavanja otrovnih pupavki 127 znaci raspoznavanja pupavki 118 iiavka 120 ukasta pupavka 124 uta koralka 124

S
va koralka 123

INDEKS DIVLJIH IVOTINJA

A

Actinia sulcata, 156, 160 Alektorisgraeca, 175

Amiurus nebulosusy 13 3 Anguilla anguilla, 133 Anguilla vulgaris, 133

353

INDEKS DIVLJIH IV O T IN JA

Angulus planatus, 1 51 Anemonia sulcata, 156, 160, 247 Anser anser, 177 Anas platy%yrhyncha, 177 A palax hungaricus, 180 Aphrodite aculeata, 160 harhata, 147 147 Ardea cinerea, 178 Aspius aspius, 13 3 Astacus gammarus, 139

Corvus frugileus, 178 Coturnix coturnix, 176 Cricetus cricetus, 180 Crvenperka, 133 Crv pljeskulja, 156 Crv potkorni, 214 Crvi, 160 Cvergi, 133 Cyprimus carpio, 133 agalj, 181 anica, 151 aplja siva, 178 aka, 151 avka, 178

B
Babec, 164 Bavai veliki, 143. Bandar, 132 Barbus barbus, 131 Barske koljke, 184 Barska zmija, 185 Belouka, 185 Bizamski pacov, 181 Bjelac pauk, 15 8 Blabor, 185 Blavor, 185 Blinkeri, 138 Bobi, 152 Bodei crveni, 158 Bogdan, 141 Bolen, 133 Brambura, 142 Brankarela, 164 Bucov, 133

D
Dagnja, 147 Dagnja trovanje, 248 Datula morska, 147 Delfin, 157 D elphinus dolphis , 7/7 D ivlja svinja, 179 Divlja, 174 Divlja na ranjiu, 217 Divlja, peenje na aru, 217 Divlja u ilovai, 217 Divlja, priprema orbe, 203 Divlja, priprema kapame, 204 Divlja sa kiselim povrem, 204 Divlja, suenje na dimu, 217 Divlja, suenje na vazduhu, 237 Divokoza, 179 Dupin, 157

C
Cancer pagurus, 143 Canis aureus, 181 Canis lupus, 181 Cardium edule, 150 Caretta caretta, 15 6 Ceprelus capreolus, 179 Cervus elaphus, 179 Chelone nymydas, 15 6 Chondrostoma nasus, 13 1 Ciconia ciconia, 177 Citellus citellus, 180 Cipoli lov, 174 Colocus monpdula, 177 Colubridae, 185 Coiumba livia, 176 Columba oenas, 176 Columba palumbus, 175 Conger conger, 133, 247 Conger vulgaris, 133, 247 Corvus cornix, 178 Corvus eorax, 178
354

E
Ensis ensis, 152 Eriphia spinifrons, 143 ZB'juv lucius, 132 Eunice aphroditois, 15 6

F
Fazan, 175 Fiber ^ibetnicus, 181 Fiek za lov ptica, 197 Formica rufa, 187 Fulica atra, 177

G
Gaac, 178 Galeb crnoglavi, 157 Galeb klaukavac, 15 7 Galeb mali, 157

IN D E K S D I V L J I H IV O T IN J A

Galeb obini, 157 Galebovi, 157 Garrulus glandarius, 178 Gavran, 178 Glavata elva, 15 6 Giavatica, 130 Glavonoci, 152 Glis glis, 181 Glodari, 188, 189, 214 Gluhan, 175 Gljcimeris gljcimeris, 151 Gnjetao, 175 Gnjurac ubasti, 177 Gobio gobio, 131 Golema elva, 15 6 Golub, 176 Grancevola, 141 Grancigula, 141 Grge, trovanje, 248 Grlica, 176 Guska divlja, 177 Guteri, 185

H
H elix pomatia, 184 Hlap, 139 Hobotnica, 152, 219 Holothuria tubulosa, 15 2 Hrak, 180 Humer, 139 Hermonia bistrix, 160

jakopska kapica, 150 janka, 167 jarebica kamenjarka, 175 jarebica poljska, 175 Jastog, 139 jazavac, 182 Jegulja, 133 Jegulja lov, 173 Jegulja trovanje, 247 Jelen, 179 jesetra trovanje, 248 Jestiva sranka, 150 Jestive divlje ivotinje, 129 Jestive morske ivotinje, 139 Jeinac hridinasti, 155 Jeinac kamenjar, 155 Jeinac ljubiasti, 155 Jeinci presni, 219 Je pegavi, 155

Kamenica, 150 Kamenjar jeinac, 15 5 Kamenjarka, 175, 185 Kapica, 151 Kapica jakopska, 150 Karlo, 139 Klen, 131 Klopke, 191 Klopka za krupnu divlja, 192 Klopke za ptice, 195 Kljusa, 191 Kokoka umska, 175 Kopito, 151 Kormoran, 177 Kornjaa, 156 Kornjae morske, 15 6 Kornjaa umska, 185 Kornjaa, priprema jela, 213 Koarenje, 135 Kozica obina, 143 Kozica velika, 143 Krakatica, 152 Krap, 133 Krastavica, 15 2 Kreja, 178 Krkua, 13 1 Kuica, 151 Kuka, 139 Kuni divlji, 182 Kunjka, 147 Kunjka kosmata, 147 Kunjkara, 170 Kurjak, 181 K vrgavi voljci, 143

L
Lacerta viridis, 185 Ladinka, 15 o Laevicardium oblongum, 151 Langusta, 139 L a ri, 15 7 Leander squilla, 143 Lepus europeus, 180 Letarka, *175 Leuciscus cephalus, 131 Lignja, 152 Lipljen, 131 Lisica, 182 Liska, 177 Lithophaga lithophaga, 147 Loligo vulgaris, 15 2 Lov divljai improvizovanim sredstvima, 188 Lov morskih ivotinja, 162 Lov ptica improvizovanim sredstvima, 193
355

K
Kalamar, 152

IN D E K S D IV L JIH IV O T IN JA

Lovka, 199 Lucioperka lucioperka, 132 Lustura, 147 Lutra lutra, 182 Lyrurus tetrix , 175

Nephrops norvegicus, 139 Norveki rak, 139 O Octopus vulgaris, 152 Oliganj, 152 Oma, 138, 188, 194 Ondatra, 181 Ophiosaurus apodus^ 185 Oprara, 167 Orjctolagus cuniculus, 182 Osti, 173 Osterea edulis, 150 Oura, 147 Otriga, 150 O^aena moschata, 15 2

Ljuture, 170

LJ
M

Madrona, 15 6 Maia verrucosa, 143 Af/a squinado, 141 Mamci za ribolov, 130 Manji trovanje, 248 Medvjedica, 157 Meles meles, 182 Mergus serrator, 15 7 Mesto ribolova, 130 Microcosmus sulcatus, 155 Mladica, 150 Modiolus barbatus, 147 Monachus albiventer, 15 7 Morska datula, 147 Morska gusenica, 160 Morske ribe, 139 Morske koljke, 147 Morske ivotinje jestive, 139 Morske ivotinje otrovne, 158 Morski puevi, 143 Morski rakovi, 139 Morski sisari, 15 7 Morski tuljan, 157 Morsko jaje, 155, 219 Mrav rii, 187 Mrav umski, 187 Mravlja jaja, 187 Mrena, 131 Mrena trovanje, 248 Mrea za hvatanje ptica, 197 Mrea za divlja, 191 Mrea za male sisare, 191 Mrka, 152 Murena helena, 160 Murina utulja, 160 Murina trovanje, 247 Muula, 147 Muula dlakava, 147 Mjtilun galloprovincialis, 147 Muzgavac, 152

P
Palinurus vulgaris, 139 Panaeus caramate, 143 Panula, 163 Papak, 147 Paracentrotus lividus, 155 Parangali, 161 Passer domesticus, 176 Passer montanus, 176 Pastrmka potona, 130 Pastrva, 130 Pauk bjelac, 158 Pecten jacobaeus, 15 o Pedo, 147 Perca fluviatilis, 132 Perdix perdix , 175 Periska, 147 Perjaniar, 156 Petelin veliki, 175 Petelin mali, 175 Pekafondo, 164 Phalacrocorax carbo, 177 Phalacrocorax pygmaeus, 177 Phasianus, 175 Pinna nobilis, 147 Plemeniti rak, 184 Pliskavica prava, 15 7 Plovka divlja, 177 Pljosnati trpv 15 5 Pljuskalo, 164 Pokrovnjaa, 150 Poskok, 185 Potamobius astacus, 184 Potorii rak, 184, 203 Potoni rak, priprema orbe, 203 Potkorni crvi, 214 Prepelica, 176 Priljepci, 143

N
Nadbubrene lezde, trovanje, 247 Nanari, 143, 218 N atri natrixy 185
3 56

I N D E K S D I V L J I H IV O T IN J A

Prnjavica, 1 51 Prstaci, 147 Prstak, 147 Prstavac, 151 Prsti, 147 Prug, 139 Ptice, 174 Ptice raorske, 15 7 Ptice, priprema jaja, 215 Puhovi, 181, 193 Pu vinogradski, 184 Puevi, 143 Puevi konzervisanje, 239 Puevi kuvani, 212 Puevi peeni, 212 Puzlatke, 143

R
Ranjak bradaviasti, 143 Rak kvarnerski, 139 Rak norveki, 139 Rak plemeniti, 184 Rak potoni, 184, 203 Rakovi morski, 139 Rakovica velika, 141 Rakovica mala, 143 Rana esculenta, 184 Rana ridibunda, 184 Rarog, 139 Rasporke, 143 Rena koljka, 184 Rene koljke, 213 Riba na aru, 209 Riba prena, 209 Riba suena, 237 Ribe ienje, 209 Ribe kuvanje, 2 11 Ribe morske, 139 Ribe otrovne, 248 Ribe slatkovodne, 129, 130 Ribolov improvizovanim sredstvima, 134 Ribolov, najpogodnije vreme, 129 Ribolov, pogodno mesto, 129 Ribolov, trovanje divizmom, 134 Ribolov u priobalskom pojasu, 140 Ribolov, vrste mamaca, 134 Ridi mrav, 187 Ridovka, 185 Roda bela, 177 Ronac, 157 Rupicapra rupicapra, 179 Ruevac, 175 S
Sak, 167

Salmo hucho, 130 Salmo marmoratus, 130 Scardinius erjtrophthalmus, 133 Sciurus vulgaris, 180 Scorpaena porcus, 158 Scorpaena scrofay 1 58 Scorpaena ustulata, 15 8 Scjllarides latus, 139 Scylarus arctus, 139 Sepia officinalis, 152 Sepia sepiola rondoletti, 152 Silurus glamis, 132 Sipa, 152, 219 Sipac, 167 Sipica, 152 Skakavci, 187 Skobalj, 13 1 Slepo kue, 180 Smu, 132 Smu, trovanje, 248 Smukovi, 185 Solenocurtus strigillatus, 151 Solen vagina, 151 Som, 132 Some ameriko, 133 Sphaerechinus granularis, 15 5 Spondylus gaederopus, 151 Spirographis spallan^am, 156 Sranka jestiva, 150 Srna, 179 Stichopus regalis, 155 Stoci, 143 Streptogelia turtur, 176 Struk, 137 Sus acrofa, 179 Svraka, 178

akal, 181 aran, 133 arka, 185 ipka, 170 kamp, 139 karpina, 158 karpun, 158 katare, 143 koljka, 151 koljke morske, 147 koljke morske, priprema jela, 218 koljke morske, trovanje, 248 koljke rene, 184 koljke rene priprema jela, 213 ljanak cijevasti, 151 pruj, 173 purtil, 167

357

IN D E K S D I V L J I H IV O T IN J A

tuka, 132 tuka trovanje, 248 umska kornjaa, 185 umski mrav, 187 utarica, 164

T
Tanjirka, 151 Tekunice, 180 Testudo graeca, 185 Testudo bermanni, 185 Tetrastes bonasis, 175 Tetreb veliki i mali, 175 Tetreo urogallus, 175 Thymallus thymallus, 131 Trachinus draco, 158 Trka, 175 Trovanje hranom ivotinjskog porekla, 247 Trovanje pokvarenom, zaraenom i zatrovanom hranom, 249 Trpovi, 152, 167, 219 Trp obini, 15 2 Trp pljosnati, 155 Trutta fario , 130 Trygon pastinacea, 15 8 Tuljan morski, 157

Veverica, 180 Vidra, 182 Vinogradski pu, 184 Vipera ammodytes, 185 1Vipera berus, 18 5 Vivak, 176 Vlasulje, pripremanje jela, 217 Vlasulje prene, 217 Vlasulje smee, 156 Vlasulje smede, trovanje, 247 Voljci, 143, 218 Vrabac, 176 Vranac veliki i mali, 177 Vrana siva, 178 Vra, 167 Vrka, 135, 167, 199 Vuk, 181 Vulpes vulpes, 18 2

Z
Zaini, 202 Zainsko bilje, 202 Zamka, 193 Zec, 180 Zeevi, 180 Zelena aba, 184 Zelemba, 185 Zezavac, 139 Zmije, 185 Zmija barska, 185 Zmija, priprema jela, 211 aba zelena, 184 abe priprema jela, 241 birac, 143 elva glavata, 156 elva golema, 15 6 utulja, 15 8 utulja murina, 160

U
Udice, 136, 161, 198 Ugor, 133, 247 Ugor, trovanje, 247 Unio pictorum, 184 Uzice, 161 V 1Vanellus vanellus, 176 Velika kozica, 143 Veiika rakovica, 141 Veliki bavai, 143 V'enerupis decussata, 151 Venus veruco^a, 150

LITER ATURA

L IT E R A T U R A

Agafoniev P .: Gribi, jagodi, zelen, Seijhozgiz, Moskva, 1930. Akimukin V. G .: Dikorastuie plodovie lesa i ih ispolzovanie, Seljhozgiz, Moskva, 1935. Baki J . : Divlja fauna i flora jadranskog podruja kao prirodni rezervoar ivenih namirnica, Pomorski zbornik, knj. 5, 791 829, 1967. Baki /., M. kare-Krvari: Ispitivanje hranjive vrijednosti morskih organizama Jadrana s obzirom na poboljanje ishrane naroda u bjelanevinama, Hrana i ishrana, 8 134, 194200, 1967. Bakota M .: Poboljanje ishrane produktima divlje prirode jadranskog podruja, Hrana i ishrana, 8 134, 187 193, 1967. Beg A . : Nae gobe, izd. Jugosiovanska knjigarna, Ljubljana, 1923. Bistrov A . A ., J . K. Kruberg: Upotreblenie v piu lesnih, lugovih i polevih rastenii, Akademia nauk SSSR, Lenjingrad, 1942. Blagaji K. C .: Gljive naih krajeva, izdanje autora, Zagreb, 1931. Bogojevski D ., . Proi, B. Vraari: Hranljiva i proteinska vrednost naih gljiva, Hrana i ishrana, 8: 5, 293297, 1967. Bradanovi A . : Ljekovito i miroijsko bilje u jugoslovenskom primorju i njegova trgovina, Vjesnik ljekarnika, god. III, Zagreb, 1921. Cicin N . V .: Prirodnie rastitelnie bogatstva na slubu oborone, Akademia nauk SSSR, Moskva, 1942. Cicin /V V .: Dopolnitelnie rastitelnie resursi na slubu rodine, Bot. inst. V. L. Komarova, MoskvaLenjingrad, 1944. Coli D. B .: Divlja flora i fauna u ljudskoj ishrani. etvrd jul, god. I, br. 13, Beograd, 1962. oli D. B. : Domae i strane ajne biljke, Kolarev narodni univerzitet, Beograd, 1948. oli D .' B .: Gljive naih umskih predela, Prilog unapredenju iskoriavanja sporednih umskih proizvoda, umar, god. X I, br. 34, Beograd, 1962. oli D. B .: Gljive-bogati izvor ishrane, etvrti jul, god. I, br. 14, Beograd, 1962. oli D. B .: Prirodni izvori ishrane na planini. Bokvica ili ilovlak (Plantago media L.). Kroz planine, god. VII, br. 19, Beograd, 1960. oli D. B .: Samonikle biljke i ljudska ishrana. Vrganji plemenite vrste gljiva. etvrti jul, god. I, br. 15, Beograd, 1962. oli D. B .: Samonikle biljke i ishrana ljudi. Peurke ili ampinjoni. etvrti jul, god. I, br. 16, Beograd, 1962. oli D. B .: Sinekoloka analiza flore gljiva u rezervatu sa Panievom omorikom na Mitrovcu (planina Tara), Zatita prirode, 34/1967, Beograd. urci V .: Narodno ribarstvo u Bosni i Hercegovini, izdanje Glasnika Zemaljskog muzeja u Bosni i Hercegoyini, Sarajevo 1916. Domac V .: Flora za odreivanje i upoznavanje bilja, Izdavaki zavod JA Z U , Zagreb, 1950. Dragendorf G .: Die Heilpflanzen der verschieden Volker und Zeiten, Verlag Ferdinand Enke, Stuttgart, 1898. Drobnjak D .: Hleb divlje prirode. etvrd jul, god. I, br. 13, Beograd, 1962.

361

LIT E R AT U R A

Hfremov K V . : Vitam inie rastenia i ih ispolzovanie v piu, Akadem ia nauk S S S R , M oskva, 1 943 * Filipovi M .: ir u ishrani balkanskih naroda, Zbornik za narodni ivot i obiaje Junih Slavena, Zagreb, 1953. Gatin Z. I .: Oblepiha, Seljhozgiz, Moskva, 1963. Giller A . G .: V pohod za poleznim i rasteniami, Seljhozgiz, M osk va, 1935. Giller A . G .: Poleznie rastenia, Seljhozgiz, Moskva, 1936. Gorfunov D . V ., B. M. Griner: Rastenia primenljaemie v bitu, Izdateljstvo Moskovskogo universiteta, Moskva, 1963. Grli L J.: Nae divlje p ovre, Poljoprivredni nakladni zavod, Zagreb , 1954. G rli L J.: Nae samoniklo jestivo bilje, Poljoprivredni nakladni zavod, Zagreb, 1956. G rli L j.: O vitaminskoj vrijednosti naeg samoniklog jestivog bilja, Acta Pharm. Yug., 2, 1 1 2 125, 1952. G rli L j.: Sadraj askorbinske kiseline i karotina u naem divljem povru, Acta Pharm. Yug., 4, 115 118, 1954. Grom / .: Gobe, Cankarjeva zaloba, Ljubljana, 1964. Gro^dani S .: Satureja montana, Putnik, br. 3, Novi Sad, 1940. Grjvo V. S .: Kak ispolzovat dikorastuie plodi i jagodi, Seljhozgiz, MoskvaLenjingrad, 1932. Gusinin /. A .: Toksikologija jadovitih rastenii, etvertoe izdanie, Gos. izd. Selskohozjaistvenoi literaturi, urnalov i plakatov, Moskva, 1962. Hohrjakov M. K .: Vrednie i poleznie gribi, Gos. izd. Selskohozjaistvenoi literaturi, urnalov i plakatov, LenjingradMoskva, 1961. ** *: How to Survive on Land and Sea, U.S. Naval Institute, Washington, 1951. Ivanievi B .: Mogunosti korienja samoniklih divljih biljaka i ivotinja u ishrani armije u ratu, Vojnoekonomski pregled, 3, 175 185, 1962. Ipatev A . N .: Ovonie rastenia zemnogo ara, izd. Vieiaja kola, Minsk, 1966. Jankovi A .: Nai narodni ajevi, Poljoprivredna biblioteka, Beograd, 1942. Joveti R ., B. Djnleski: Uloga mesa divljai u ishrani stanovnitva Jugoslavije, Hrana i ishrana, 8 134, 205 209, 1967. Kaudelka V .: K a k v u nam korist daju borovnice? Sum arski list, izd. Ju g o slav en sk o g
um arskog drutva, Z a greb , 19 37.

Kuan F .: Je stiv i i otrovni p lod ovi, Poljoprivredni nakladni zavod, Zagreb, 1947. Larisner M. V . (Janda): Najvanije jestive, sumnjive i otrovne gljive, Zagreb, 1877. La^arevska R ., N . Kelkoceva, M. Georgijevski: Dopunski izvori hrane u sluajevima masovnih nesrea, Hrana i ishrana, 7 : 2 3, 150 154, 1966. Medsger Perry O .: Edible Wild Plants, Thirteent Printing, The Macmillan company, New York, 1963. Mickovi M .: Hranljiva vrednost naeg jestivog divljeg bilja, Hrana i ishrana, 8 134, 215 220, 1967. Mickovi M ., D . Bogojevski, B. Vraari: Nae jestivo divlje bilje kao izvor vitamina C i karotina, Hrana i ishrana, 8 : 3 4, 210214, 1967. N ikoli G .: Problem ishrane u novoj svetlosd u uslovima krajnje oskudice, Narodna armija, br. 1210, 12. oktobar, 1962. * * * : Notice provisoire de survie en combat, Editions Charles Lavanzelle et cie, Paris, 1966. Raevski I. I . : Sbor i pererabotka dikorastuih zeleni, plodov, jagod i grib o v, Seljhozgiz,
M o sk va, 1943.

Ro^evic R. J . : Ispolzuite dlja pitania pribrenuju i vodnuju rastiteljnost, Bot. inst. V. L. Komarova, Lenjingrad, 1942. Petkovek V ., I. Stani: Gobe, Mladinska knjiga, Ljubljana, 1965. Seanov 1.: G bite v B lgarija, D ravn o izdatelstvo Nauka i izkustvo, Sofija, 1957. Stankov S. S .: D ikorastuie maslinie rastenia S S S R , U pedgiz, M oskva, 1944. Stankov S. S .: Dikorastuie poleznie rastenia SSSR, Upedgiz, MoskvaLenjingrad, 1946. Stevanovi D . : Kako ive ivotinje u naoj zemlji, knjiga I, II i III, Novinsko izdavako preduzee Borba, Beograd, 1965.
362

L IT E R AT UR A

Stojanov N ., B. Kitanov: Divi polezni rastenia v Blgarija, Izdatelstvo na Blgarskata akademija na naukite, Sofija, 1960.
* * * : Survival, Departm ent o f the A rm y, W ashington, 1957.

***: Survival, Department of the Air Force, Washington, 1961. Troickaja 0 . V ., L . M. Pikevi, A . M. Rjabinin, V. A . Dubrovskaja: Ispolzovanie v piu dikorastuih sjedobnih rastenii, Bot. inst. V. L. Komarova, Lenjingrad, 1942. Tortic M .: O rasprostranjenju gljiva u Gorskom kotaru, Acta Botanica Croatica, Vol. X X V , Botaniki institut, Zagreb, 1966. Tucakov ] . : Nae lekovite sirovine, Institut za ispitivanje leko vitog bilja, B eograd , 1949. Turkin V. A .: Ispolzovanie dikorastuih plodov jagodnih i orehoplodnih rastenii, Seljhozgiz, Moskva, 1954* ** * : Uputstvo za izgradniu poljskih intendantskih objekata, Intendantska uprava JN A DSNO, Beograd, 1961. ** *: Uput o upotrebi divlje zeleni i lia batenskih biljaka za vitaminizaciju hrane, Vojnoizdavaki zavod, MNO, 1946. Urbani M .: Gljive, meso naih uma, Poljoprivredni nakladni zavod, Zagreb, 1946. Vasilikov B. P .: G rib i, Izdateljstvo M inisterstva selskogo hozjaistva S S S R , M oskva, 1959. Vraari B ., D. Bogojevski, M. Mickovi: Dopunski izvori hrane u sluajevima masovnih katastrofa, Hrana i ishrana, 7 : 2 3, 141 149, 1966. Vraari B ., D . oli, M. Uvalin: N aa iskustva u korienju divlje flore i faune za ishranu,
Hrana i ishrana, 8 : 3 4, 1 81 186, 1967.

S A D R A J

Od autora povodom II iz d a n ja ...................................................................................... Predgovor ...................................................................................................................... IS H R A N A D IV L JIM B IL JE M I IV O T IN JA M A I. U V O D ...................................................................................................................... II. JE S T IV O D IV L JE B I L J E ................................................................................. Neka pravila za sakupljanje i korienje divljih biljaka za jelo . . . . Najee vrste jestivih divijih biljaka ......................................................... III. O TRO VN E IL I K O D L JIV E B I L J K E .................................................. . . IV. G L JI V E (PEU RKE, G O B E ) ............................................................................. Jestive gljive .................................................................................................. Otrovne gljive ..................................................................... ... .................... Mere kojima se spreava trovanje gljivama ............................................. V. JE S T IV E D IV L JE I V O T I N J E ..................................................................... Slatkovodne r i b e .............................................................................................. Jestive morske ivotinje ............................................................................. Otrovne morske ivotinje ......................................................................... Improvizovana sredstva za lov morskih iv o t in ja ................................. P t i c e .................................................................................................................. D i v l j a .............................................................................................................. Ostale ivotinjske v r s t e ................................................................................. Lov ptica i divljai improvizovanim sredstvim a.................... .... VI. P R IP R E M A N JE JE L A ..................................................................................... Opte n apom en e.............................................................................................. Zaini zainsko bilje ............................................................................. Pripremanje supa .......................................................................................... Pripremanje o r b i .......................................................................................... Pripremanje variva od p o v r a ..................................................................... Pripremanje jela od gljiva ......................................................................... Pripremanje jela od nekih divljih biljaka priobalskog podruja . . . Sabiranje morske soli na terenu ............................................................. Pripremanje jela od riba ............................................................................. Pripremanje jela od vodozemaca, gmizavaca i in sek ata........................ Pripremanje jela od g lo d a r a .................... .................................................... Pripremanje jela od p t i c a ............................................................................. Pripremanje jela od d iv lja i.........................................................................

5 7

13 21 21 27 100 110 m 123 126 129 129 139 158 161 174 174 184 188 201 201 202 202 203 204 206 208 209 209 211 214 215 215

SADRAJ

Najjednostavniji nain pripremanja jela od mesa .......................................217 Pripremanje jela od nekih divljih ivotinja priobalskog podruja . . 217 Pripremanje ajeva i vitaminskih napitaka ...................................................219 Pripremanje h l e b a .................... .................................... ................................ ......221 Pripremanje pogae ............................................................................................221 Pripremanje vatre i ognjita (loita.)......................................................... ......222 Pripremanje sunice ..................................................................................... ......229 VII. K O N Z E R V IS A N JE H R A N E ......235 Divlje bilje ...................................................................................................... ......235 Gljive .............................................................................................................. ......256 M e s o .................................................................................................................. ......237 R i b e .................................................................................................................. ......237 Hobotnice, lignji, s i p e ................................................................................. ......238 T r p o v i .............................................................................................................. ......239 Puevi .............................................................................................................. ......239 VIII. PRVA POMO PRI TRO VAN JU D IV LJIM B IL JK A M A I IVO TlN J A MA ......240 Trovanje divljim biljkama ......................................................................... ......240 Trovanja hranom ivotinjskog p o r e k la ...........................................................247 Trovanja pokvarenom, zaraenom i zatrovanom h ra n o m .................... ......249 IX. S N A B D E V A N JE VODOM ......252 Racionalna potronja vode ......................................................................... ......252 Opasnost od upotrebe higijenski neispravne v o d e .......................................253 Pronalaenje v o d e ......................................................................................... ......254 Improvizovanje vodnih o b je k ata................................................................. ......255 Upotreba atmosferske v o d e ......................................................................... ..... 258 Dobijanje vode iz b ilja k a ............................................................................. ......259 Dobijanje pitke vode od morske v o d e ...........................................................260 Preiavanje v o d e ............................................................. ............................ ......260 X. IM PRO VIZO VAN I SM ETA J U PRIRODI ................ ... . ..... 263 Izbor mesta za sta n o v a n je ..................................................................... ......264 Uredenje logora (kam p a)......................................................................... ..... 264 Snabdevanje v o d o m ................................................................................. ..... 267 Higijenska priprema h r a n e ..................................................................... ..... 267 Lina higijena ............................................................................................... 268 Uklanjanje otpadnih m a te rija ................................................................. ..... 270 ..................................................................................... ..... 272 Ureenje bivaka P R I L O Z I ..................................................... ' ..... 275 IN D E K S I ..... 3 3 7 L I T E R A T U R A ............................................................................. $ ................* . . . 3 59

3 66

IS H R AN A U PRIRODI urednik N I K O L A POPOVI grafika oprema JAA DANON korektor L J I L J A N A IL I Izdaju VOJNOIZDAVAKI ZAVOD I NARODNA KNJLGA Beograd Tira: 10.000 prim eraka tampa zavrena septembra 1977. tampa Tiskama Mladinska knjiga Lj ublj ana 1977

mmm

< i i

Ph

<

<

VOJNOIZDAVA CKI Z A V O D NA RODN A KNJK ,A ,i BEOGRAD

X C /3

A T -'* ~

'

i.

> '

t'

ISHRANA U PRIRODI
-----1X ...... . .... r__ jSfc.___ . - ______________________________________
/ j " ~r n t r