FIZIOLOGIJA ELIJSKE MEMBRANE nota bene

ETIRI ZLATNA PRAVILA SLUAJ (bolje nego samo da ita) PITAJ (nema glupih pitanja) MISLI (da razume) PONAVLJAJ (da zapamti)

Mirko A. Rosic

TA STVARA I ODRAVA RAZLIKU U SASTAVU EKSTRAELIJSKE I INTRAELIJSKE TENOSTI ???

ELIJSKA MEMBRANA !!!

LIPIDNI DVOSLOJ Fosofolipidi sadre glicerolske glave koje su hidrofilne i dva repa sastavljena od masnih kiselina koji su hidrofobni. Hidrofobni repovi orijentiu se jedni naspram drugih i formiraju dvosloj. Liposolubilne supstance (kiseonik, ugljendioksid steroidni hormoni) lako prolaze kroz elijsku membranu jer se lako rastvaraju u hidrofobnom lipidnom dvosloju. Hidrosolubilne supstance (joni natrijuma ili hlora, glukoza) nemogu se rastvoriti u lipidnom dvosloju membrane, ali mogu proi kroz nju koristei vodom ispunjene kanale ili pore, ili mogu biti transportovane pomou specijalnih nosaa.

Proteini membrane
- Integralni proteini -prolaze kroz celu membranu -igraju ulogu jonskih kanala ili transportnih proteina (nosaa) - Periferni proteini -nalaze se ili sa unutranje ili sa spoljanje strane membrane -igraju ulogu receptora u procesu prenoenja informacija sa elije na eliju

MEDJUELIJSKE KONEKCIJE - Tight junctions (zonula occludens) - Gap junctions

Tight junction (vrste veze) -najee izmedju epitelnih elija -mogu biti medjuelijski putevi za rastvotrne estice, zavisno od nihove veliine, elektrinog naboja, kao i od karakteristika same veze. -mogu biti nepropusne, kao kod distalnih renalnih tubula ili propusne (leaky) kao kod proksimalnih renalni tubula i une kesice

Gap junction (porozne veze) -spojevi izmedju elija koji dozvoljavaju medjuelijsku komunikaciju -dozvoljavaju napr. prenoenje elektrinih potencijala sa jedne na drugu sranu eliju ili u hemijskim sinapsama.

TRANSPORT KROZ ELIJSKU MEMBRANU -difuzija (prosta i olakana) -posredovan nosaima (olakana difuzija, primarni i sekundarni aktivni transport)

DIFUZIJA svojstvo svih estica u telesnim tenostima da se haotino kreu predajui deo svoje kinetike energije okolnim esticama. (fiz. =toplota; to je kretanje bre temperatura je via) Kretanje estica prestaje samo na temperaturi apsolutne nule

BIOLOKI ZAKONI (PRAVILA)

EFEKAT KONCENTRACIJSKOG, ELEKTROHEMIJSKOG GRADIJENTA I PRITISKA NA DIFUZIJU ESTICA KROZ ELIJSKU MEMBRANU

Liposolubilne supstance (kiseonik, ugljendioksid steroidni hormoni) lako prolaze kroz elijsku membranu jer se lako rastvaraju u hidrofobnom lipidnom dvosloju. Hidrosolubilne supstance (joni natrijuma ili hlora, glukoza) nemogu se rastvoriti u lipidnom dvosloju membrane, ali mogu proi kroz nju koristei vodom ispunjene kanale ili pore, ili mogu biti transportovane pomou specijalnih nosaa.

PROSTA DIFUZIJA -jedini oblik transporta koji nije posredovan nosaem -dogadja se u pravcu elektrohemijskog gradijenta (nizbrdo) -ne zahteva energiju pasivan transport -izraunava se na osnovu sledee formule:

J=-PA(C1- C2)
gde je: J=fluks ili protok estica mmol/sec P=permeabilnost (cm/sec) A=povrina polja na kome se odvija difuzija (cm2) C=koncentracija (mmol/L) * Znak minus se moe ignorisati ako je C1>C2

PERMEABILNOST (propustljivost): -P iz jednaine za difuziju J=-PA(C1- C2) -opisuje lakou kojom rastvorena estica prolazi kroz membranu -zavisi od karakteristika* rastvorene estice i od karakteristika membrane

* probaj da se seti nekih karakteristika !!!

-Faktori koji poveavaju permeabilnost: - ulje/voda particioni koeficijent = vea rastvorljivost u lipidnom dvosloju - veliina rastvorene supstance = vea brzina difuzije - debljina membrane = smanjena distanca kretanja -Male hidrofobne estice imaju najveu permeabilnost - Hidrofilne estice prolaze elijsku membranu kroz vodom ispinjene kanale ili pore - Ako je estica naelektrisana (jon), onda e njen prolaz kroz membranu zavisiti I od koncentracijskog gradijenta i od razlike u elektrinom potencijalu elijske membrane

NOSAIMA POSREDOVAN TRANSPORT (olakana difuzija, primarni i sekundarni aktivni transport): -Stereospecifinost. - pravi razliku izmedju dva izomera (prosta difuzija ne) D-glukoza se transportuje olakanom difuzijom; njen L-izomer nemoe. -Saturabilnost. brzina transporta raste dok se nosaI ne zasite. Transportni maksimum (Tm) odgovara maksimalnoj brzini (Vmax) u enzimskoj kinetici -Kompetitivnost. strukturno sline estice konkuriu jedna drugoj za transportna mesta na nosakom molekulu (galaktoza je kompetitivni inhibitor transporta glukoze u intestinumu)

OLAKANA DIFUZIJA: -odvija se u pravcu elektrohemijskog gradijenta (nizbrdo), slino kao i prosta difuzija. -ne zahteva utroak metabolike energije i zato je to pasivan (a ne aktivan) transport. -mnogo je bra u poredjenju sa prostom difuzijom. -spada u transporte posredovane nosaem i zato vae pravila stereospecifinosti saturabilnosti i kompetitivnosti

PRIMER OLAKANE DIFUZIJE: -Transport glukoze u miinim i elijama masnog tkiva: -odvija se nizbrdo -posredovan je nosaem -inhibira ga galaktoza Proteinski nosai koji uestvuju u olakanoj difuziji glukoze zahtevaju prisustvo insulina !!!

PRIMARNO AKTIVNI TRANSPORT: -odvija se suprotno elektrohemiskom gradijentu (uzbrdo) -zahteva utroak metabolike energije u formi ATP-a i zato se naziva aktivnim -posredovan je nosaem pa zato vae pravila stereospecifinosti, kompetitivnosti i saturabilnosti

10

PRIMERI PRIMARNO AKTIVNOG TRANSPORTA -Na+, K+- ATPasa (Na+, K+- pumpa) odrava nisku intraelijsku konventraciju Na+, i visoku intraelijsku koncentraciju K+. Oba jona se transportuju suprotno njihovom elektrohemijskom gradijentu. Energija se obezbedjuje iz terminalnih P veza ATP-a. Joni se transportuju u odnosu = 3Na+/2K+. Specifini inhibitori su glikozidi ouabain i digitalis. -Ca2+-ATPasa (Ca2+-pumpa) na sarkoplazmatskom retikulumu ili na elijskim membranama transportuje jon kalcijuma suprotno elektrohemijskom gradijentu -H+, K+- ATPasa (ili protonska pumpa) u gastrinim parijetalnim elijama, transportuje protone u lumen eluca Suprotno elektrohemijskom gradijentu a inhibira se Omeprazolom.

SEKUNDARNO AKTIVNI TRANSPORT: -transport dve ili vie estica je povezan -jedna od estica (obino Na+) transportuje se nizbrdo I obezbedjuje energiju za uzbrdo transport druge -energija se ne obezbedjuje direktno ve indirekto iz gradijenta za Na+ koji se stalno odrava. (inhibicija Na+, K+- ATPase moe zaustaviti sekundarno aktivni transport) -ako se estice kreu u istom pravcu kroz membranu to se naziva kotransport ili simport (Na+-glucosa kotransport u crevima ili Na+-K+-2Cl+ kotransport u tankom ascedentnom delu henleove petlje u bubrezima. -Ako se estice kreu u suprotnim pravcima kroz membranu to se naziva kontratransport, razmena ili antiport (Na+-Ca2+ i Na+-H2+ - razmena)

11

Na+-glukoza kotransport
-nosa se nalazi na luminalnoj strani membrane u intestinalnoj mukozi irenalnim proksimalnim tubulima -glukoza se transportuje uzbrdo dok se natrijum transportuje nizbrdo -gradijent za natrijum odrava se aktivnou Na+, K+- pumpe na bazolateralnoj strani membrane. Inhibicija pumpe smanjuje transmembranski gradijent za natrijum I indirektno inhibira ovaj transport.

Na+-Ca2+ kontratransport ili razmena

-transport Ca2+ uzbrdo iz niske intraeliske u visoku ekstraelijsku koncentraciju Ca2+ dok se Na+ kree u suprotnom pravsu kroz elijsku membranu - gradijent za natrijum odrava se aktivnou Na+, K+- pumpe. Inhibicija pumpe smanjuje transmembranski gradijent za natrijum i indirektno smanjje Na+-Ca2+ razmenu.

12

KARAKTERISTIKE RAZLIITIH TIPOVA TRANSPORTA

Tip Elektrohemijski gradijent Nizbrdo Posredovan nosaem Ne Metabolika energija Ne Na+ gradient inhibicija Na+K+ pumpe

Prosta difuzija

Ne

Olakana difuzija Primarno aktivni Kotransport

Nizbrdo

Da

Ne

Ne

Uzbrdo

Da

Da

Da u istom pravcu Da u suprotnom pravcu Inhibira

uzbrdo *

Da

Indirektno

Kontratransportt

uzbrdo *

da

indirektno

inhibira

* Jedna ili vie estica transportuje se uzbrdo; Na+ se transportuje nizbrdo

OSMOZA je protok vode (neto difuzija) kroz polupropustljivu elijsku membranu, iz rastvora sa malom koncentracijom rastvorenih estica u rastvor sa veom koncentracijom rastvorenih estica!!!

13

-Rastvori A I B razdvojeni su semipermeabilnom membranom. Rastvor A sadri estice koje su isuvie velike da bi prole kroz membranu. Rastvor B je ista voda. Prisustvo estica u rastvoru A dovodi do nastanka osmotskog pritiska -Razlika u osmotskim pritiscima koja se razvija na membrani uzrokuje da se voda kree iz rastvora B (koji ima nii osmotski pritisak) u rastvor A ( sa viim osmotskim pritiskom) -Vremenom e se volumen rastvora A poveati a volumen rastvora B smanjiti.

-Koncentracija osmotski aktivnih estica (nedifusibilne estice) u rastvoru naziva se OSMOLARNOST -Osmolarnost se moe izraunati korienjem sledee formule:

O=gxC
gde je: O = osmolarnost (osm/L) g = broj estica u rastvoru (osm/mol) C = koncentracija (mol/L) gNaCl = 2 gglucose = 1 NaCl Na+ + Cl-

14

ISOSMOTSKI = rastvori iste osmolarnosti HIPEROSMOTSKI = rastvor sa veom osmolarnou HIPOOSMOTSKI =rastvor sa niom osmolarnou

OSMOTSKI PRITISAK se moe izraunati na osnovu Vant Hoffs ovog zakona koji tvrdi da osmotski pritisak zavisi od koncentracije osmotski aktivnih estica. Koncentracija estica konvertuje se u pritisak na osnovu sledee formule:

= g x C x RT
gde je: - = osmotski pritisak (mmHg) - g = broj estica u rastvoru (osm/mol) - C = koncentracija (mol/L) - R = gasna konstanta - T = absolutna temperatura

15

-Osmotski pritisak raste kada koncentracija rastvora raste - to vei osmotski pritisak rastvora to vei priliv vode - IZOTONINI = rastvori sa istim efektivnim osmotskim pritiskom - HIPERTONIAN = rastvor sa veim efektivnim osmotskim pritiskom - HIPOTONIAN = rastvor sa niim efektivnim osmotskim pritiskom -Koloidno osmotski ili onkotski pritisak je osmotski pritisak koga proizvode proteini (npr. proteini plazme) - Uporedi (osmolarnost i osmotski pritisak): 1M CaCl2 1M KCl

O=gxC

= g x C x RT

SETI SE !!!

++++ - - - -

16

JONSKI KANALI su integralni proteini koji se prostiru kroz celu membranu, od njene spoljanje do unutranje strane, i kada su otvoreni omoguavaju prolazak odreenih jona.

KARAKTERISTIKE JONSKIH KANALA: - Jonski kanali su selektivni; omoguavaju prolazak samo odreenih jona. Selektivnost se zasniva na veliini kanala i rasporedu naelektrisanja unutar njih. (Mali kanal koji je ispunjen negativno naelektrisanim grupama e tako biti selektivan za male katjone i neprolazan za velike molekule i anjone) - Jonski kanali mogu biti otvoreni ili zatvoreni. Kada je kanal otvoren tada joni za koje je selektivan mogu da prou kroz njega. Kada je kanal zatvoren, joni ne prolaze kroz njega.

17

OTVARANJE I ZATVARANJE KANALA JE KONTROLISANO VRATIMA -Volta zavisni kanali se otvaraju i zatvaraju u zavisnosti od promena membranskog potencijala - Ligand zavisni kanali su otvoreni ili zatvoreni u zavisnosti od prisustva specifinog molekula: hormona, drugih glasnika ili neurotransmitera.

PRIMERI VOLTA ZAVISNIH KANALA

-Aktivaciona vrata Na+ kanala u nervu

se otvaraju depolarizacijom i kada su otvorena, membrana nerva je propustljiva za Na+. -Inaktivaciona vrata Na+ kanala se zatvaraju depolarizacijom; kada su zatvorena, membrana je nepropustljiva za Na+. -Vrata (samo jedna) za K+ se otvaraju depolarizacijom; kada su otvorena membrana je propustljiva za K+. !!!

18

PRIMER ZA LIGAND ZAVISNE KANALE

-Nikotinski receptor za acetilholin na motornoj zavrnoj u miiima ploi je jonski kanal koji se otvara kada se acetilholin vee za njega. Kada je otvoren, propustljiv je za Na+ i K+, to dovodi do depolarizacije motorne zavrne ploe.

DIFUZIONI I RAVNOTENI POTENCIJALI -Difuzioni potencijal je razlika potencijala du membrane koja nastaje kao posledica jonske koncentracione razlike i difuzije jona kroz membranu. -Difuzioni potencijal moe da nastane samo ako je membrana propustljiva za jon. -Vrednost difuzionog potencijala zavisi od veliine koncentracionog gradijenta. -Znak difuzionog potencijala zavisi od toga da li je jon koji difunduje pozitivno ili negativno naelektrisan. -Difuzioni potencijali su nastali difuzijom malog broja jona i ne dovode do promena u koncentraciji jona koji difunduju. -Ravnoteni potencijal je difuzioni potencijal koji tano uravnoteava, suprotstavlja se, tendenciji za difuzijom, a tendencija za difuzijom nastaje kao posledica razlike u koncentraciji jona. Pri elektrohemijskoj ravnotei, sile hemijskog i elektrinog kretanja nekog jona su jednake i suprotne, tako da neto difuzija jona vie ne postoji. +

+ -

+ -

+ -

+ -

19

PRIMERI ZA Na+ I K+ DIFUZIONE POTENCIJALE

sile hemijskog kretanja (koncentraciona razlika) sile elektrinog kretanja (potencijalna razlika)

NERNST-ova JEDNAINA se koristi za izraunavanje ravnotenog potencijala za datu koncentracionu razliku permeabilnog jona kroz elijsku membranu. E = 61 log Ci/Co gde je Co = ekstracelularna koncentracija i Ci = intracelularna koncentracija E Na+= + 65mV EK+= - 85mV ECa2+ = + 120mV ECl- = - 85mV Ova jednaina pokazuje vrednost potencijala za dati jon pri elektrohemijskoj ravnotei u sluaju da je membrana permeabilna samo za taj jon (ne i za druge jone) Znak potencijala ima pozitivnu vrednost (+) ako je jon koji se razmatra negativan a negativnu (-) ako je jon pozitivan.
Izraunajte membranski potencijal za razliite vrednosti C i razmislite!!!

20

GOLDMAN-HODKIN-KATZ-ova JEDNAINA -Kada je membrana permeabilna za nekoliko razliitih jona, difuzioni potencijal koji se razvija zavisi od : 1. polarnosti elektrinog naboja za svaki jon 2. permeabiliteta membrane za svaki jon (P) 3. koncentracije (C) posmatranih jona sa unutranje (i) ili spoljanje (o) strane membrane.

PNa i PK se brzo menja tokom provoenja impulsa (u ekscitabilnim tkivima)

Izraunaj membranski potencijal za razliite vrednosti C i P (od 0 do 1) i razmisli!!!

MIROVNI MEMBRANSKI POTENCIJAL -se izraava kao izmerena potencijalna razlika kroz elijsku membranu u mV. -se prema konvenciji, izraava kao vrednost intracelularnog potencijala u odnosu na ekstracelularni potencijal. Tako, mirovni membranski potencijal od 70mV znai 70 mV, sa negativnou u eliji.

21

-Mirovni membranski potencijal (MMP) nastaje kao posledica difuzionog potencijala koji sa druge strane nastaje kao rezultat koncentracione razlike permeabilnih jona. - Svaki permeabilni jon tei da upravi membranski potencijal prema svom ravnotenom potencijalu. Joni koji poseduju najveu permeabilnost ili konduktansu, e imati najvee uee u formiranju MMP. -Tokom mirovanja, nervna membrana je daleko vie permeabilna za K+ nego Na+. Zbog toga je vrednost MMP blizu vrednosti izraunatog ravnotenog potencijala za K+, ali daleko od Na+ ravnotenog potencijala. -Direktno uee elektrogene Na+-K+ pumpe je malo. Pumpa uestvuje u stvaranju MMP vie indirektno, na taj nain to odrava gradijent koncentracije kroz elijsku membranu

AKCIONI POTENCIJAL - je svojstvo ekscitabilnih elija (tj. nerva, miia) koje se sastoji iz brze (msec) depolarizacije, koja je praena repolarizacijom membranskog potencijala. Akcioni potencijali imaju: - stereotipinu veliinu i oblik - prostiru se (ire se) du membrane - po principu sve ili nita.

22

DEPOLARIZACIJA smanjuje negativnost membranskog potencijala (unutranjost elije postaje manje negativna). HIPERPOLARIZACIJA poveava negativnost membranskog potencijala (unutranjost elije postaje vie negativna). "UNUTRANJA STRUJA" (INWARD CURRENT) je kretanje pozitivnog naelektrisanja u eliju. Unutranja struja depolarizuje membranu "SPOLJNA STRUJA" OUTWARD CURRENT je kretanje pozitivnog naelektrisanja iz elije. "Spoljna struja" hiperpolarizuje membranu.

PRAG je vrednost potencijala membrane na kome je akcioni potencijal neizbean. Inward current (unutranja struja) depolarizuje membranu. Ako unutranja struja depolarizuje membranu do vrednosti praga, nastaje akcioni potencijal. U sluaju da nije dovoljno pozitivnih jona ulo u eliju da bi depolarizovalo membranu do praga (subpragovni potencijal), tada nee nastati akcioni potencijal.

23

AKCIONI POTENCIJAL - Kretanje pozitivnih jona u eliju depolarizuje membranski potencijal do praga - Depolarizacija prouzrokuje brzo otvaranje aktivacionih vrata Na+ kanala, i provodljivost za Na+ brzo raste. - Provodljivost za Na+ postaje vea nego za K+ , i membranski potencijal se kree prema (ali ga sasvim ne dostie) ravnotenom potencijalu za Na+. Takva brza depolarizacija tokom akcionog potencijala nastaje usled ulaska Na+ u eliju. -The overshot je brzi deo na vrhu akcionog potencijala kada je potencijal membrane pozitivan. -Tetrodotoxin (TTX) blokira ove volta-zavisne Na kanale i onemoguava nastajanje akcionog potencijala.

FAZA REPOLARIZACIJE AKCIONOG POTENCIJALA -Depolarizacija izaziva i zatvaranje inaktivacionih vrata Na+ kanala (ali mnogo sporije nego to uzrokuje otvaranje aktivacionih vrata). Zatvaranje inaktivacionih vrata dovodi do zatvaranja natrijumovih kanala, i provodljivost za Na+ se vraa ka nuli. -Depolarizacija sporo otvara K+ kanale i poveava provodljivost za K+, ak do vieg nivoa nego u mirovanju - Zajedniki efekat zatvaranja natrijumovih kanala i vee otvaranje kalijumovih kanala dovodi do poveanja provodljivosti za kalijum, i membranski potencijal je repolarizovan. Na taj nain, izlazak kalijumovih jona iz elije dovodi do repolarizacije. -Undershoot (hyperpolarizing afterpotential or positive afterpotential) hiperpolarizujui naknadni potencijal ili pozitivni naknadni potencijal Provodljivost za kalijum se zadrava na vioj vrednosti nego u mirovanju kratko vreme nakon zatvaranja natrijumovih kanala. Tokom ovog perioda, membranski potencijal je veoma blizu vrednosti ravnotenog potencijala za kalijum.

24

REFRAKTORNI PERIODI: - Apsolutni refraktorni period - Relativni refraktorni period

Apsolutni refraktorni period je period tokom koga drugi akcioni potencijal ne moe da se izazove bez obzira koliko jak bio stimulus. Ovaj period se podudara sa celim vremenom trajanja akcionog potencijala (najmanje za 2/3 trajanja akcionog potencijala).

Prisetite se da su inaktivaciona vrata Na+ kanala zatvorena tokom depolarizacije membrane. Ona ostaju zatvorena sve dok traje proces repolarizacije. Akcioni potencijal ne moe da nastane sve dok su inaktivaciona vrata zatvorena.

25

Relativni refraktorni period poinje na kraju apsolutnog refraktornog perioda i nastavlja se sve dok se membranski potencijal ne vrati do mirovnog nivoa. Akcioni potencijal moe da se izazove tokom ovog perioda jedino u sluaju ako je povean (vie nego obino) ulazak pozitivnih jona u eliju.

Provodljivost za K+ je vea nego u mirovanju, membranski potencijal je blizu ravnotenog potencijala za K+ i, zbog toga, udaljeniji od praga; za dostizanje praga potreban je vei ulazak pozitivnih jona u eliju.

AKOMODACIJA se javlja kada se vrednost potencijala elijske membrane odrava na depolarizacionom nivou tako da pragovni potencijal postoji ali bez okidanja akcionog potencijala.

Akomodacija moe da se demonstrira preko hiperkalemije, kada je skeletna miina membrana depolarizovana usled visoke koncentracije ekstracelularnog K+ . Iako je membranski potencijal blizu praga, akcioni potencijal se ne javlja jer su inaktivaciona vrata Na+ kanala zatvorena usled depolarizacije, to dovodi do miine slabosti.

26

Propagacija akcionih potencijala nastaje kada se lokalno kretanje pozitivnih jona proiri na susedne delove membrane, koji se zatim depolarizuju do pragovnog potencijala nakon ega nastaju akcioni potencijali.

Brzina provoenja u nervnim vlaknima zavisi od: a. Dijametra vlakna poveanje dijametra nervnog vlakna dovodi do smanjenja unutranjeg otpora; tako, brzina provoenja impulsa raste to je vlakno deblje. b. Mijelinske ovojnice. Mijelin ima ulogu izolatora oko aksona i poveava brzinu provoenja impulsa u nervnim vlaknima. Mijelinizirana nervna vlakna provode impulse tzv. saltatornom kondukcijom budui da akcioni potencijali mogu da nastanu samo u Ranvijerovim vorovima, mestima prekida mijelinske ovojnice.

27