Interesovanje za antiku dramu i pozorite, posebno za Plautove i Terencijeve komedije, koje se prevode sa latinskog na italijanski.

Dogmatizacija Aristotelove poetike, koja je doivela svoj vr unac u !rancuskim klasicima, zapoeta je u umanizmu. Ar itektura se izuava na osnovu dela "De Arc itectura# $itruvia. %ajznaajniji pokuaj obnove grakog antikog teatra bila je "Akademija Pomponija &eta#. ' poetku predstave su igrane na akademijama i dvorovima velikaa jer nisu postojale namenski izgra(ene zgrade za tu namenu. ' palatama su igrali plemi)i i posluga a na akademijama * studenti. Pro!. glumaca jo uvek nema i oni )e se javiti tek u +$I sa pojavom "comedie dell arte#. Povodi za odravanje predstava bili su raznovrsni * krunisanje, ro(endani... 'skoro se uvi(a potreba za izgradnjom poz. zgrade. Prvo namenski izgra(eno pozorite spada u jedno od dva najznaajnija teatra renesanse i to je "Teatro ,limpiko# -Paladio .kamoci, /010.2, a drugo je bilo "Teatro 3arineze# /4/1. Pozorite prestaje da bude umetnost jednog oveka -glumca5pisca2 ve) poinje da bude multidisciplinarno i sveobu vatno. .cena "a la italien#, scena kutija. 6runeleski je pronaao perspektivu. 7naajn je .. .erilije koji je pre "Teatra ,limpiko podigao /089. drveno poz. u $i)enci i izradio scenogra!ske teorije pod uticajem $itruvija. DRAMSKI ANROVI /. eruditna kom. :. pastorala 8. "kom. dell arte# /. ;avlja se u +$I veku i predstavlja obradu uzora atike i novoatike komedije, odakle se prenose tipizirani likovi Terencija i Plauta. .redinja tema je uvek ljubav, a zove se uena jer je neko morao da zna za tu komediju. Drugi uticaj je narodna tradicija i toskanska novelistika -pre svega 6okaov "Dekameron#2, javlja se motiv preljube koji nije postojao u antici -lik mua rogonje< vie nema device ve) udate ene koja treba da bude zavedena< gubi se odnos otac5)erka a sada mu5ena2. %ov dramski tip je kalu(er i simbol je svega onoga to ne bi trebalo da predstavlja. =esto deavanja su italijanski gradovi. Ariosto je napisao prvu eruditnu kom. ", krinji# /0>1. 7a ovu predstavu je prvi put upotrebljena scenogra!ija u perspektivi. =andragola je preuzela uticaj od novoatike kom. Aretino Pjetro je jo jedan predstavnik i njegovo stvaralatvo je speci!ino. $ie se /

ose)a uticaj autentine inspiracije. %e postoji jedinstvo radnje. ;avlja se lascivan ton i ne postoji moralizatorski stav. "?ipokri!# je novi dramski lik -licemer2 i prototip je =olijerovog Tarti!a. :. Pastorala je stariji anr o e. k. i pra ",r!ej# kraj +$. 6ila je popularna kod aristokratske publike. 7adovoljavala je sklonost publike ka raskonom spektaklu, raskona scenogra!ija, povlaenje pred stvarnim ivotom, bekstvo u prirodu, eskapizam. .matra se da vodi poreklo od satirske igre a sa druge strane od ekloga * lirski dijaloga koje su ispevali pastiri, pastirice i satiri -"Amonta# Torkvato Taso2. 8. ,bli put. poz. u renesansi. ;avlja se u +$I. @njievna vrednost je zanemarljiva. @ada je poreklo ovog anra u pitanju postoji nekoliko teorijaA - nadovezuje se na puki oblik rimskog pozorita , anr aleante -tipizirani likovia2 - vezuje se za uenu komediju, nastala u vreme italijanske krize - zabavljako, puko poz. sr. veka. ' prvom redu tradicija !arse - pro!esionalizacija glumake um. Putuju)e trupe od /> lanova. Prvi put u istoriji poz. imamo puki anr pri va)en u aristokratskim krugovima. Poz. "Pti 6urbon# =olijer je delio sa italijanskom trupom i otuda "kom. dell arte# na njegovo stvaralatvo. I danas postoji u Parizu malo pozorite koje izvodi predstave "kom. dellarte#. Tekst nije bitan, bitna je umetnost i vetina glumca. "@om. del arte# je samo jedan od naziva * komedi dizami -sluga2, so(ete -scenarijo2, al improvizo, italijen... Improvizacije je unosila e!ekat spontanosti. Blumci se specijalizuju za odre(eni tip lika. %osili su maske a bili su prisutne akrobatske te nike. 3iksni elementi kojima su se glumci koristiliA so(eto -nezgrapni, nisu se potovala Aristotelova pravila2, koneto -uzorci dijaloga2, laci -doskoice, gegovi tipini za pojedine likove2. %ajznaajniji 7ani je Arlekin * naivni, detinjasti sluga, zaljubljive prirode. @ostim su u poetku karakterisale zakrpe. &ukaviji od njega su 6rigela i Puinela. &ik sluavke, razna imena ali uglavnom @olumbina ne nosi masku i ima savremeni kostim. Cacionalna, rasna, poreklom iz Toskane. &ikovi ljubanika tako(e nemaju masku i ima kostim epo e. Pantalone je lik trgovca, on je energian i krt, iz $enecije je i uvek nosi kesu sa zlatom. &ik Dotorea, nadriuenjaka, je obino doktor medicine ili prava. ,n govori pogrene citate na latinskom i grkom. .talna rekvizita su mu knjiga, duga crna pelerina, crni eir, bela kragna, iz 6olonje je

&ik @apitana valisavog vojnika obino je kukavica. To su vojnici najamnici, i obino se mislilo na panske vojnike, a .karamu je napuljski v.