NEPOTPUNA KONKURENCIJA: MONOPOL, OLIGOPOL I MONOPOLISTIKA KONKURENCIJA

PREDAVANJE 9 Prof. dr Jovo Jednak

Prof.dr Jovo Jednak

Definisanje monopola i uslovi privreivanja na tritima nesavrene konkurencije

1.

Trina mo i monopol. Sutina trine moi je mogunost da se menjaju cene proizvoda. Da bi naveli potroae da kupuju vie, proizvoai moraju da sniavaju cene. Nepotpuna konkurencija ne znai da preduzee ima apsolutnu kontrolu nad cenom svog proizvoda.

Na primer, Koka-kola u uslovima nepotpune konkurencije moe svoje limenke da prodaje za 0,40 ili 0,50 evra. Kada bi preduzee pokualo da prodaje svoje limenke za 10 evra, ono bi prpalo. Dakle, re je o nekom stepenu slobode odluivanja pri odreivanju cena. Monopol, kao kontrast ovome, ima znaajnu kontrolu nad cenom koju naplauje - ima trinu mo. Prof.dr Jovo Jednak 2

Definisanje monopola i uslovi privreivanja na tritima nesavrene konkurencije

2. . Monopol kao industrija

Patent daje nekoj firmi ekskluzivno pravo da proizvodi ili odobri neki proizvod. Sa svojom dozvolom novi vlasnik svih ribnjaka u Srbiji i Crnoj Gori moe uskratiti pristup oksidacionoj opremi drugih firmi i tako postati jedini snabdeva ribom na ovom irem regionalnom podruju. Takvu firmu nazivamo monopol re je o jedinoj firmi koja snabdeva itavo trite dobrima.

Prof.dr Jovo Jednak

Definisanje monopola i uslovi privreivanja na tritima nesavrene konkurencije

Konkurentne firme su statno pod pritiskom drugih fimi u industrji da smanje trokove i poboljaju kvalitet proizvoda. Takoe, moraju da brinu o novim ulascima i prodorima u njihovoj industriji i ishodima koji vre pritisak na cene. S druge strane, monopolista poseduje igralite i moe da postavi pravila igre kako eli
4

Prof.dr Jovo Jednak

Definisanje monopola i uslovi privreivanja na tritima nesavrene konkurencije

Monopolistika firma jeste industrija. Otuda postoji samo jedna kriva tranje za koju treba brinuti, a to je kriva trine (industrijske) tranje. U situacijama kada imamo monopol, krivoj tranje koja se odnosi na firmu je identina krivoj trine tranje za neki proizvod, tj. ima silazni nagib
5

Prof.dr Jovo Jednak

Definisanje monopola i uslovi privreivanja na tritima nesavrene konkurencije

Slika br. 91. Potpuna konkurencija ima horizontalnu krivu, a nepotpuna konkurencija ima silazni nagib krive tranje s kojom je preduzee suoeno Pano (a): preduzea na tritu potpune konkurencije nailaze na horizontalnu krivu: d, d i moe du nje prodati koliko god hoe, a da ne obori trinu cenu. Pano (b): preduzea na tritu nepotpune konkurencije se suoavaju s krivom tranje koja ima silazni nagib, budui da poveanje prodaje potiskuje cenu prema dole. Ukoliko suparnici tog preduzea snize svoje cene, a ono nije dobro zaklonjeni monopolist, kriva Prof.dr Jovo Jednak 6 tranje za njegovim proizvodima se pomera osetno ulevo do d, d.

Struktura trita i nesavrena konkure

1. Monopol

Osnovnije oblik nepotpune konkurencije. Postoji samo jedan prodavac s potpunom kontrolom nad celom privrednim sektorom Na dugi rok, nijedan monopolista nije siguran od napada konkurenata.

Prof.dr Jovo Jednak

Struktura trita i nesavrena konkure

2. Duopol

Dve firme, mogu biti bukvalno samo dve firme na tritu, da dominiraju i da na taj nain kontroliu cenu i autpu. Zajedno mogu kontrolisati 80-90% trita Primer, Coca cola i Pepsi

Vie vole da koriste pametno reklamiranje, nego da snize cene, da bi kupce odratili jedna od druge

Prof.dr Jovo Jednak

Struktura trita i nesavrena konkure

3. Oligopol i ravnotea na oligopolistikom tritu Oligopol moe imati jasno odreenu granicu u proizvodnji i cenama. Na primer, 11 nacija ukljuenih u OPEC. Drugi tip oligopola ini privredni sektor u kome je samo nekoliko prodavaca diferenciranih proizvoda
Prof.dr Jovo Jednak 9

Struktura trita i nesavrena konkure

Prepreke ulaska mogu biti: a) privredne prepreke kao to su patenti i pristupi tehnologiji, ulaganje kapitala u prepoznatljiv brend i sl. i b) strateke prepreke

Prof.dr Jovo Jednak

10

Struktura trita i nesavrena konkure

Kod donoenja vanih odluka odreivanje cena, definisanje obima proizvodnje ili investiranja u nove proizvodne kapacitetete preduzee mora pokuati razluiti, kako e najverovatnije reagovati njegovi konkurenti. Ravnotea na oligopolistikom tritu Neova ravnotea
11

Prof.dr Jovo Jednak

Struktura trita i nesavrena konkure

Konkurentno trite je u ravnotei kada je koliina ponude jednaka traenoj koliini. Svako preduzee posluje najbolje to moe - prodaje sve to proizvode i maksimizira profit, te i nema razloga za promenu cena i obima proizvodnje. Slino tome, monopolist je u ravnotei kada je granini prihod jednak graninom troku.
12

Prof.dr Jovo Jednak

Struktura trita i nesavrena konkure

Svako preduzee nastoji poslovati najbolje to moe uzimajui u obzir to rade konkurenti. Stoga je potrebno pretpostaviti da e i ti konkurenti poslovati najbolje to mogu uzevi u obzir to radi prvobitno pomenuto preduzee

Prof.dr Jovo Jednak

13

Struktura trita i nesavrena konkure

4. Monopolistika konkurencija. U uslovma nepotpune konkurencije postoji i kategorija diferenciranih prodavaca. To je sluaj kada vei broj prodavaca proizvodi blago diferencirane proizvode. Ova diferencijacija obino proizilazi iz lokacije. Ljudi tede vreme i idu do najblieg prodajnog mesta. Ili, kad je u pitanju kvalitet, na primer, krompir koji se bolje ili loije pri, ili zatitni znak u proizvodnji alkoholnog i bezalkoholnog pia.
Prof.dr Jovo Jednak 14

Struktura trita i nesavrena konkure

4. Monopolistika konkurencija. a) preduzea konkuriraju prodajom blago diferenciranih proizvoda, koji su meusobno zamenljivi, ali nisu savreni supstituti i b) ulazak i izlazak na trite je slobodan. Novom preduzeu je relativno lako ui na trite sa vlastitim markama proizvoda, kao to i postojea preduzea mogu lako otii sa trita, ako njihovi proizvodi postanu neprofitabilni

Prof.dr Jovo Jednak

15

Struktura trita i nesavrena konkure

Prof.dr Jovo Jednak

Tabela 9-1. Struktura trita Veina sektora je nepotpuno konkurencijska meavina monopola i konkurencije, to stvara olakice pomou kojih se onemoguava ulazak novih preduzea u industriju. Tako postojea preduzea zadravaju visoke cene i monopolski profit na dui vremenski period. U potpunoj konkurenciji proizvoai prihvataju trine cene i prisvajaju ekonomski profit.
16

Struktura trita i nesavrena konkure

5. Monopson. Do sada je prednost analize trine moi bila samo prodajna strana trita, a ne i kupeva strana. Monopson predstavlja trite na kojem postoji samo jedan kupac, a oligopson je trite sa nekoliko kupaca.

Prof.dr Jovo Jednak

17

Struktura trita i nesavrena konkure

Ako ste konkurentski kupac nemate uticaja na cenu i u tom sluaju sve kupljene jedinice imaju jednaku trinu cenu dobara. Cena po jedinici dobra je proseni izdatak kupca i on je za sve jedinice isti. Ovo znai, da je granini izdatak jednak prosenom izdatku, a to je jednako trinoj ceni dobara. Ako ste konkurentski kupac nemate uticaja na cenu i u tom sluaju sve kupljene jedinice imaju jednaku trinu cenu dobara. Cena po jedinici dobra je proseni izdatak kupca i on je za sve jedinice isti. Ovo znai, da je granini izdatak jednak prosenom izdatku, a to je jednako trinoj ceni dobara.
18

Prof.dr Jovo Jednak

Izvori monopola

a) Ekskluzivna kontrola vanih sirovina. b) Ekonomije razmere obima

Grafikon br. 9-1. Prirodni monopol Kada kriva dugoronih prosenih trokova (LAC) opada udesno i nadole, to je uvek jeftinije za pojedinanu firmu da uslui celu industriju na slici LAC (Q)

Prof.dr Jovo Jednak

19

Izvori monopola

c) Patenti d) Mrena ekonomija e) Vladine licence ili franize

Prof.dr Jovo Jednak

20

Cena naspram marginalnog i ukupnog prihoda na monopolskim tritima

Monopolisti ne poveavaju zaradu na isti nain. Oni se jo uvek dre saveta da nikad ne treba proizvoditi nita to kota vie nego to donosi novac. Ali koliko god zvualo udno, ono to je donelo novac dodatnom prodajom, u ovom sluaju nije cena.

Prof.dr Jovo Jednak

21

Cena naspram marginalnog i ukupnog prihoda na monopolskim tritima

Samo za potpuno konkurentske firme cena jeste jednaka marginalnom prihodu (P = MR). Situacija u monopolu je drugaija. Firma je toliko velika da njeni rezultati proizvodnje umnogome utiu na cene na tritu. Treba imati na umu da je monopolista suprotstavljen krivoj trine tranje, koja je uvek opadajua. Kriva trine tranje pretstavlja cenu koju dobija monopolista po prodajnoj jedinici proizvoda. A to je u stvari monopolistov proseni prihod (AR).Prema tome, tranja je jednaka prosenom prihodu (D = AR). Kao posledica toga, monopolista moe prodati dodatne proizvode samo ako smanji cene.

Prof.dr Jovo Jednak

22

Cena naspram marginalnog i ukupnog prihoda na monopolskim tritima

a) ukupni prihod (pre sniavanja cene) b) ukupni prihod (posle prvog sniavanja cene) c) ukupni prihod (posle drugog sniavanja cene) a) marginalni prihod (posle prvog snienja cene) b) marginalni prihod (posle drugog snienja cene)

MARGINALNI PRIHOD

= = =

1 tona x 6.000 = 6.000 2 tona x 5.000 = 10.000 3 tona x 4.000 = 12.000 ukupan prihod za 2 tone minus ukupni prihod z a 1 tonu 10.000 - 6.000 ukupan prihod za 3 tone minus ukupni prihod za 2 tonu 12.000 - 10.000 4.000 2.000 = 4.000

= 2.000

Prof.dr Jovo Jednak

23

Cena naspram marginalnog i ukupnog prihoda na monopolskim tritima

Grafikon br. 9-2. Tranja, ukupni prihod i elastinost tranje za monopolistu Da bi monopolista poveao prodaju, potrebno je da sniava cenu (gornji pano). Ukupni prihod raste sa koliinom, dostie maksimalnu vrednost, i onda poinje da opada (srednji nivo). Nivo koliine za koju je cenovna elastinost jedinica, odgovara srednjoj taki krive tranje, gde je veliina ukupnih prihoda maksimalna.

Prof.dr Jovo Jednak

24

Cena naspram marginalnog i ukupnog prihoda na monopolskim tritima

Grafikon br. 9-3. Cena prevazilazi marginalni prihod u monopolu Ako firma mora da snizi cenu da bi prodala dodatni autput, marginalni prihod je manji od cene. Na primer, ako ova firma eli da povea prodaju sa 1 na 2 korpe za sat, cena mora biti smanjena sa 13 na 12 evra. Marginalni prihod druge korpe je zato samo 11 evra. Ovo je pokazano u redu B u tabeli, takom B na Prof.dr Jovo Jednak grafiku.

Tabela br 9-2. Meuodnos cene, ukupnih i marginalnih prihoda Koliina prodatog autputa raste kako se cena sniava. Istovremeno se poveava ukupni prihod, kao i marginalni prihod koji postepeno opada.

25

Maksimiranje profita, odluke o proizvodnji i odreivanje cena na monopolskim tritima

1. Maksimiranje profita i profit monopolista. Monopolista najpre identifikuje veliinu autputa koja poveava profit (odluka o proizvodnji), a potom odreuje koja je cena odgovarajua toj koliini proizvodnje (autputa). Monopolista poveava profit pri autputu gde je MR = MC
26

Prof.dr Jovo Jednak

Maksimiranje profita, odluke o proizvodnji i odreivanje cena na monopolskim tritima

2. Odluivanje o proizvodnji u funkciji maksimiranja profita Konkurentne firme donose odluke o proizvodnji tako to lociraju presecanje krivih marginalnog troka i cene. Meutim, monopolista trai veliinu autputa u kojoj je marginalni troak jednak marginalnom prihodu
27

Prof.dr Jovo Jednak

Grafikon br. 9-4. Maksimiranje profita Najprofitabilnija veliina autputa je prikazana presekom marginalnog prihoda i marginalnog troka (taka E). U ovom sluaju, presek marginalnog prihoda i marginalnog troka je pri autputu 4 korpe za sat. Taka G ukazuje na to da e potroai platiti 10 evra po korpi za ovoliki autput.Ukupni profiti je jednak ceni (10 evra) minus proseni ukupni troak (8 evra) = 2 , pomnoen sa prodatom koliinom (4 jedinice autputa) = 8 evra. Veliina profita prestavljena je povrinom osenanog pravougaonika A, B, G, C. Zatamljena polja Prof.dr Jovo Jednak od take E) su izgubljeni profiti zbog prevelikog ili premalog obima proizvodnje 28 (levo i desno

Maksimiranje profita, odluke o proizvodnji i odreivanje cena na monopolskim tritima

3. Monopolistika cena presek krivih marginalnog prihoda i marginalnog troka (taka E) utvruje autput koji maksimira profit; kriva tranje nam govori koju e najviu cenu potroai biti spremni da plate za odreenu koliinu autputa (taka G).

Prof.dr Jovo Jednak

29

Cenovna diskriminacija i prisvajanje potroaevog vika od strane monopolista

Grafikon br 9-5. Prisvajanje potroaevog vika od strane monapolista U uslovima kada preduzee moe naplaivati samo jednu cenu svim kupcima, to je cena P* pri obimu prizvodnje Q*. U najpovoljnijem sluaju, preduzee eli naplaivati viu cenu potroaima (P1) koji su spremni platiti viu cenu od P*, te na taj nain pridobiti deo potroaevog vika, obeleen podrujem A krive tranje. Takoe, preduzee e eleti prodavati proizvode potroaima koji su spremni platiti niu cenu (P2), ali samo ako to ne utie na snienje cena za druge potroae. Na taj nain, preduzee takoe moe prisvajati Prof.dr Jovo Jednak 30 deo potroaevog vika obeleen podrujem B krive tranje.

Cenovna diskriminacija i prisvajanje potroaevog vika od strane monopolista

2. Savreno diskriminirajui monopolista ili cenovna diskriminacija prvog stepena U idealnom sluaju, preduzee bi htelo naplaivati razliitu cenu, odnosno najviu cenu svakom svom kupcu koji je spreman platiti za kupljen proizvod. Ovu najviu-maksimalnu cenu nazivamo rezerervacijskom cenom kupca. Praksa naplaivanja rezervacijske cene svakom kupcu naziva se savrena diskriminacija prvog stepena.
31

Prof.dr Jovo Jednak

Cenovna diskriminacija i prisvajanje potroaevog vika od strane monopolista

Slika br.9-2. Savreno diskriminirajue cene i savreno diskriminirajui monopolista Pano (a). Ako monopolista proda svaku jedinicu autputa po razli itoj ceni (najvioj rezervacijskoj), on e ostvariti maksimum prihoda, ako je kupac spreman da to plati. U ovoj situaciji monopolista uzima (prisvaja) sav potroaev viak. Pano (b). Kriva marginalnog prihoda koju monopolita moe diskriminisati je isto to i njegova kriva tranje. Maksimiranje profita je pri autputu Q*, gde se seku kriva SMC i tranja D, D. Ekonomski profit () je prikazan osenenim poljem A, B, C, E, pano b.
32

Prof.dr Jovo Jednak

Cenovna diskriminacija i prisvajanje potroaevog vika od strane monopolista

3. Diskriminacija cena drugog stepena. Jo jedan oblik diskriminacije cena je praksa po kojoj mnogi prodavci formiraju ne samo jednu cenu nego prave raspored po kojem cena opada u skladu sa koliinom koju kupujete Primer struja

Prof.dr Jovo Jednak

33

Cenovna diskriminacija i prisvajanje potroaevog vika od strane monopolista

Slika br. 9-3. Diskriminacija cena drugog stepena Prodavac nudi prvi blok potronje od (0 do Q1) po vioj ceni (P1) drugi blok (Q1 do Q2) po nioj ceni (P2) trei blok po jo nioj ceni (P3) itd. ak i tada diskriminacija drugog stepena ne pokuava da prilagodi veliinu autputa karakteristikama pojedinaca ili specifinih grupa. To esto omoguava monapolisti da zadri znatan udeo potroaevog vika Prof.dr Jovo Jednak (osenen deo).

Slika br. 9-4. Perfektna prepreka Kada je prepreka ulaska savrena, preskau je samo kupci koji postaju pogodni za diskutnu cenu (PL), jer oni nisu spremni da plate normalnu (regularnu) cenu (PH). Savrena prepreka ne pokazuje znaajnije trokove za one koji je preskau.
34

Cenovna diskriminacija i prisvajanje potroaevog vika od strane monopolista

4. Preskoni model diskriminacije cena Drugi oblik diskriminacije cena, koji se sastoji od tehnike koja podstie najvei broj najelastinijih kupaca da se identifikuju. Ovo je preskoni model diskriminacije cena. Osnovna ideja je da prodavac napravi nekakav preskok i uini cenu sa popustom dostupnom onim kupcima koji odaberu da je preskoe. Logino je da e oni kupci koji su osetljiviji na cene biti spremniji da preskoe prepreku. Primer, rabat
35

Prof.dr Jovo Jednak

Teorija igara i konkurencija u odnosu na tajni sporazum: dilema zatvorenika i oligopolistiko utvrivanje cena
1.

Matrica isplata. Po Neovoj ravnotei svako preduzee donosi odluke uz koje postie maksimalan profit, uzimajui u obzir akcije konkurenata. Pitanje je:Zato ne biste odredili tu cenu ako e konkurent uraditi isto? Ako konkurent uradi isto oboijca zaraujete vie novca. Problem sutinske prirode je da va konkurent verovatno nee izabrati cenu na odgovarajuem nivou. Zato? Zato to bi imao vie koristi da odabere niu cenu, ak i kada bi znao da ete vi odrediti cenu na dogovorenom nivou.

Prof.dr Jovo Jednak

36

Teorija igara i konkurencija u odnosu na tajni sporazum: dilema zatvorenika i oligopolistiko utvrivanje cena

Na primer, pretpostavimo da svako preduzee ima fiksni troak 20 $, nema varijabilnog troka, a krive tranje su im sledee: tranja preduzea 1: Q1 = 12 - 2P1 + P2 tranja preduzea 2: Q2 = 12 - 2P2 + P1

Prof.dr Jovo Jednak

37

Teorija igara i konkurencija u odnosu na tajni sporazum: dilema zatvorenika i oligopolistiko utvrivanje cena

U Neovoj ravnotei svako preduzee naplauje cenu od 4 $ i zarauju profit od 12 $, dok u sluaju sporazuma, oba preduzea prodaju po 6 $ i zarauju profit od 16 $. Sada pretpostavimo da preduzea menjaju tajni sporazum, tako da preduzee 1 naplauje 6 $, to je dogovorena cena , u nadi da e preduzee 2 uiniti isto. Ako preduzee 2 uini isto, zaradie profit od 16 $. Ali ta e se dogoditi, ukoliko cenu od 6 $ preinai u cenu od 4, $? U ovom sluaju preduzee 2 zarauje profit od 20 $, odnosno: 2 = P2 Q2 20 = (4) [12 (2) (4) + 6] - 20 = 20 $, a preduzee 1 zaradilo bi manji profit, samo: 1= P1 Q1 20 = (6) [12 (2) (6) + 4] - 20 = 4 $.
38

Prof.dr Jovo Jednak

Teorija igara i konkurencija u odnosu na tajni sporazum: dilema zatvorenika i oligopolistiko utvrivanje cena

Dakle, ako bi preduzee 1 naplaivalo 6 $, a preduzee 2 samo 4 $, profit preduzea 2 porastao bi na 20 $, oito na tetu preduzea 1, iji e profit pasti na 4 $. Slino, kada bi, preduzee 2 naplaivalo 6 $, a preduzee 1 samo 4 $, preduzee 1 bi zaradilo 20 $ profita, a preduzee 2 samo 4 $. Re je o teoriji igara, odnosno donoenja stratekih odluka, tj. odluka kod kojih se uzimaju u obzir meusobne akcije i reakcije.
39

Prof.dr Jovo Jednak

Teorija igara i konkurencija u odnosu na tajni sporazum: dilema zatvorenika i oligopolistiko utvrivanje cena

Tabela 9.3 Matrica isplata u igri odreivanja cena PREDUZEE 2 PREDUZEE 1

Naplauje 4 $ Naplauje 6 $ Naplauje 4 $ 12 $, 12 $ 4 $, 20 $ Naplauje 6 $ 20 $, 4$ 16 $, 16 $

Prof.dr Jovo Jednak

40

Teorija igara i konkurencija u odnosu na tajni sporazum: dilema zatvorenika i oligopolistiko utvrivanje cena
2. Dilema zatvorenika. Dilema zatvorenika ilustruje problem u kojem se susreu oligopolistika preduzea. Ono glasi: dva zatvorenika optuena su za uestvovanje u zloinu. Oni se nalaze u odvojenim elijama i ne mogu meusobno komunicirati. Od svakog se trai priznanje. Ako oba priznaju, svaki e dobiti zatvorsku kaznu od pet godina. A ako ni jedan ne prizna, optuba e teko dokazati zloin, tako da mogu oekivati nagodbu i dobiti kaznu od dve godine. S druge strane, ako jedan od njih prizna, a drugi ne - onaj koji je priznao dobie samo jednu godinu, dok e drugi ii u zatvor na deset godina.
Prof.dr Jovo Jednak 41

Teorija igara i konkurencija u odnosu na tajni sporazum: dilema zatvorenika i oligopolistiko utvrivanje cena

Tabela 9.4 Matrica isplata za dilemu zatvorenika ZATVORENIK B ZATVORENIK A

Priznati Nepriznati Priznati -5, -5 -10, -1 Nepriznati -1, -10 -2, -2

Prof.dr Jovo Jednak

42

Teorija igara i konkurencija u odnosu na tajni sporazum: dilema zatvorenika i oligopolistiko utvrivanje cena

Kada bi se mogli dogovoriti da ni jedan ne prizna zloin (na nain koji bi bio obavezujui), tada bi svako iao u zatvor na dve godine. Meutim, oni ne mogu razgovarati, a ak i kada bi mogli, da li bi verovali jedan drugome. Ako zatvorenik A ne prizna, on rizikuje da njegov bivi sauesnik to iskoristi. Najzad, bez obzira ta bi uradio zatvorenik A, zatvorenik B je na dobitku ako prizna. Isto tako, zatvorenik A uvek je u prednosti ako prizna, tako da zatvorenik B mora brinuti, da e, ako prizna, biti iskorien. Stoga e verovatno oba zatvorenika priznati i otii u zatvor na pet godina.
43

Prof.dr Jovo Jednak

Teorija igara i konkurencija u odnosu na tajni sporazum: dilema zatvorenika i oligopolistiko utvrivanje cena

Primer

proizvodnje i izvoza nafte zemalja Iraka i Irana

Prof.dr Jovo Jednak

44

Monopolistika konkurencija, ulazak konkurenata

na trite i efikasnost gubitaka od monopola

1. Monopolistika konkurencija i ulaenje konkurenata na trite Grafikon 12-6 prikazuje konanu dugoronu ravnoteu tipinog prodavca ribe u uslovima monopolistike konkurencije. Tranja je pomerena ulevo i kriva D, D prolazi kroz krivu prosenih trokova (ATC) tog preduzea (ali nikad iznad nje). Taka G predstavlja dugoronu ravnoteu, jer su profiti jednaki nuli i niko vie nema interesa da ulazi u sektor, niti da ga naputaju oni koji su ve u njemu.
45

Prof.dr Jovo Jednak

Monopolistika konkurencija, ulazak konkurenata

na trite i efikasnost gubitaka od monopola

Grafikon br. 9-6. Nesmetano ulaenje brojnih monopolistikih konkurenata anulira profit Izvorna kriva tranje uz koju tipian prodavac ribe ostvaruje profit, krivu D, D (na grafikonu br. 12-4), pomera dole i levo (DD) ulaenjem novih suparnika u sektor. Ulaenje prestaje tek kad je svaki od prodavaca postavljen u dugoronu ravnoteu kod koje nema razlike u profitima kao to je ona u taki G. Pri dugoronoj ravnotei, cena ostaje iznad MC, a svaki je proizvoa na levoj silaznoj deonici svoje dugorone krive ATC.

Prof.dr Jovo Jednak

46

Monopolistika konkurencija, ulazak konkurenata na trite i efikasnost gubitaka od monopola

2. Efikasnost gubitaka od monopola

Slika br. 9-5. Gubitak blagostanja zbog jedinstvene (jedne) cene monopoliste Monopolista koji naplauje jednu (istu) cenu svim kupcima proizvodie (Q*) i prodavati po ceni (P*). Konkurentska industrija pokuae po istim trokovima, proizvodie Qc i prodavati po ceni Pc. Uporeujui je sa rezultatom savrene konkurencije, jedinstvena cena monopola ima za rezultat gubitak potroaevog vika koji je jednak polju + S1. Poto monopolista zarauje profit , troak za drutvo je S1, nazvan mrtvoteinski gubitak od 47 monopola.

Prof.dr Jovo Jednak

Monopolistika konkurencija, ulazak konkurenata na trite i efikasnost gubitaka od monopola

3. Oligopolistiko utvrivanje cena a) Rigidnost cena (otpornost cena na promene). Slika br. 9-6. Izlomljena kriva tranje
Svako preduzee veruje da, kada bi povealo svoju cenu iznad sadanje cene P*, ni jedan konkurent ne bi sledio taj postupak pa bi izgubio vei deo prodaje. Svako preduzee takoe veruje da bi druga preduzea sledila njegov primer u sluaju da snizi cenu, tako da bi njegova prodaja porasla samo u meri do koje bi porasla trina tranja. Kao posledica toga kriva tranje D, D preduzea lomi se kod cene P*, a njegova kriva graninog prihoda MR prkida se u toj taki. Ako se granini troak povea sa MC na MC', preduzee e proizvoditi na istom obimu proizvodnje Q* i naplaivati istu cenu P*.

Prof.dr Jovo Jednak

48

Monopolistika konkurencija, ulazak konkurenata na trite i efikasnost gubitaka od monopola

Slika br. 9-7. Dominantno preduzee odreuje cenu Dominantno preduzee odreuje cenu, a ostala preduzea prodaju onoliko koliko ele po toj ceni. Kriva tranje dominantnog preduzee, DD, razlika je izmeu krive trine tranje, D i ponude malih preduzea, SF. Dominantno preduzee proizvodi koliinu QD kod take gde je njegovi granini prihod MRD jednak graninom troku, MCD. Odgovarajua cena je P*. Pri ovoj ceni, mala preduzea prodaju QF, tako da je ukupna prodaja QT

Prof.dr Jovo Jednak

49

Monopolistika konkurencija, ulazak konkurenata na trite i efikasnost gubitaka od monopola

b) Cenovno signaliziranje i cenovno preduzetnitvo

Oblik implicitivnog dogovaranja kod kojeg preduzee najavljuje porast cena (na primer, u tampi) u nadi da e ga slediti drugi, naziva se signaliziranje cena. Model odreivanja cene kod kojeg jedno preduzee redovno najavljuje promenu cena, koju zatim prate druga preduzea naziva se cenovno predvodnitvo.

c) Model dominatnog preduzea.

50

Prof.dr Jovo Jednak

Kartel, prirodni monopol i antimonopolski zakoni

1. Kartel Karteli su uobiajno internacionalni i gotovo sve zemlje zabranjuju zakonima firmama da se tajno dogovaraju. Osnovni preduslov za uspeh kartela su:

prvo, mora biti fokusirana stabilna organizacija, iji se lanovi dogovaraju o ceni i obimu proizvodnje i zatim pridravaju dogovora Drugo, kartel mora posedovati monopolsku mo. Drugim reima, kartel kroz organizacione forme mora obezbediti prostor za podizanje cena, ako je kriva tranje veoma elastina.
51

Prof.dr Jovo Jednak

Kartel, prirodni monopol i antimonopolski zakoni

Slika br. 9-8. OPEC - naftni kartel Kriva ukupne svetske tranje za svetskom naftom je TD, a SC je konkurentna kriva ponude (izvan OPEC-a). Tranja za naftom OPEC-a, DOPEC, razlika je izmeu ukupne tranje i konkurentne ponude. Poto su ukupna svetska tranja i konkurentna ponuda neelastine OPEC-a tranja je neelastina. OPEC-a maksimalizacija profita QOPEC nalazi se na secitu krivih graninog prihoda i graninog troka. Pri ovoj koliini OPEC naplauje cenu P*. Da se OPEC-i proizvoai nisu udruili u kartel, cena bi bila PC, gde se OPEC-e krive tranje i graninog troka seku.
Prof.dr Jovo Jednak 52

Kartel, prirodni monopol i antimonopolski zakoni

2. Prirodni monopol. Jedna jedina telefonska ili elektronska kompanija moe snabdeti trite efikasnije nego vei broj konkurentskih firm

Prof.dr Jovo Jednak

53

Kartel, prirodni monopol i antimonopolski zakoni

Grafikon br. 9-8. Prirodni monopol Efikasnost E izjednaava LMC i marginalnu korist D, D. Privredni monopolista postavlja uslov MR = MC, proizvodi QM i zarauje profit () PM, C, B, E. Mrtvoteinski gubitak drutvenog bogatstva je A, E, E, tj. S1. Ako se on primora na cenu PC monopolista e se suoiti sa horizontalnom krivom tranje PC, E iznad autputa Q. Poto e PC biti i marginalni prihod, to e monopolista proizvoditi autput, gde je MR = MC. No, to stvara gubitke i monopolista trai reenje preko dravnih regulativa i proizvodi autput, Q pri definisanoj ceni PR.
Prof.dr Jovo Jednak 54

Kartel, prirodni monopol i antimonopolski zakoni

3. Krenje antimonopolskog zakona Majkrosoft

Prof.dr Jovo Jednak

55