NEBESKE TAJNE tom VI

Emanuel Svedenborg

Prevod Risto Rundo

NEBESKE TAJNE Koje su sadrane u I Svetom Pismu ili Rei Gospodovoj Ovde otkrivene, iz Knjige Postanja Zajedno sa divotnim stvarima u Svetu Duhova I u Nebu Anela Napisao Emanuel Swedenborg U Londonu, 1749-1756. Tom VI, Knjiga Postanja poglavlje XXXVIII nr. 4229-4953.

Nego itite najprije carstva Boijega, i pravde njegove, i ovo e vam se sve dodati. Mateja VI.33

SADRAJ. Knjiga Postanja, Poglavlje Trideset i drugo Tekst Sadraj Unutranji Smisao Nastavak o Velikom oveku i Korespondinciji: Korespondencija sa ulima u opte Knjiga Postanja, Poglavlje Trideet i tree Objanjenje Mateje XXIV. 36-41. Tekst Sadraj Unutranji Smisao Nastavak o Velikom ovekom i Korespondencja: Korespondencija s Okom i sa Svetlou Knjiga Postanka, Poglavlje Trideset i etvrto Objanjenje mateje XXIV.42 do kraja Tekst Sadraj Unutranji Smisao Nastavak o Korespondenciji Oka i Svetlosti sa Velikim ovekom Knjiga Postanka, Poglavlje Trideset i peto O Svretku Vremena Tekst

Sadraj Unutranji Smisao Nastavak o Svretku Vremena Tekst Sadraj Unutranji Smisao Nastavak oKorespondenciji s velikim ovekom: Korespondencija Mirisa i Nozdrva Knjiga Postanja, Poglavlje Dvadeset i esto Objanjenje Mateje XXV. 1-13 Tekst Sadraj Unutranji Smisao Nastavak o Korespondenciji Sluha i Uiju Knjiga Postanja, Poglavlje Dvadeset i sedmo Objanjenje Mateja XXV. 31 do kraja Tekst Sadraj Unutranji Smisao Nastavak o Korespondenciji s Velikim ovekom: Korespondencija Ukusa, Jezika, i Lica Knjiga Postanja, Poglavlje Dvadeset i osmo Objanjenje Mateje XXV.31-33

Tekst Sadraj Unutranji Smisao Nastavak o Korespondenciji s Velikim ovekom: Korespondencija aka, Ruku, Stopala, i Slabina (Krsta)

KNJIGA POSTANKA POGLAVLJE TRIDESET I DRUGO 4229. Deo Trei poinje s objanjenjem Gospodovog predskazivanja Poslednjeg Suda u dvdeset i etvrtom poglavlju Mateje, a to objanjenje je dodato kao uvod u poslednje poglavlje toga Dela (Toma), pa se tako nastavlja sve do trideset i prvog stiha poglavlja kod Jevaneliste maloas pomenutog (vidi 3353-3356, 34863489, 365O-3655, 3897-3901, 4056-4060). Unutranji smisao onih svari jasno se vidi iz objanjenja koje je ve dato, naime, da se tu radi o predskzivanju uzastopnog pustoenja crkve, i na kraju u ustanovljenju jedne nove crkve, sledeim redom: I. Da e (Sveretak) poeti tako, to (ljudi) nee znati ta je dobro i istina, pa e o njima da raspravljaju. II. Da e ih prezirati. III. Da e ih oskrvnuti (profanisati). IV. Da ih srcem nee priznavati. V. Ali da zato to e kod nekih jo uvek ostati istina vere i dobro ljubavi ka blinjemu, a koji se nazivaju izabrani, opisuje se stanje njihove vere. VI. A onda, opisuje se stanje ljubavi ka blinjemu. VII. I na kraju, poetak jedne nove crkve, to je oznaeno reima koje su objanjene: I poslae anele svoje s velikijem glasom trubnijem, i sabrae izabrane njegove od etiri vjetra, od kraja do kraja nebesa (glava XIV.stih 31). ime se oznaava poetak jedne nove crkve (vidi na kraju br. 4060). 4230. Kada doe do kraja jedna crkva a poinje nova, tada dolazi do Poslednjeg Suda.To je ono to je u Rei oznaenoPosednjim Sudom (vidi br. 2117-2133, 3353, 4057), a tako isto i dolaskom Sina ovejega, Upravo je to Dolazak o kojemu su uenici pitali Gospoda rekavi: Kai nam kad e to biti? I kakav je znak Tvojega dolaska, i poljetka vijeka? (XXIV.3). Ostaje, dakle, dase objasni onio to je Gospod

rekao o samom vremenu Njegovog Dolaska i svretka vremena, a to je Poslednji Sud; ali u predgovoru ovoga poglavlja, samo ono u stihovima 32 do 35: Od smokva nauite se prii: kada se ve njezine grane pomlade i ulistaju, znate da je blizu ljeto. Tako i vi kad videte ovo, znajte da je blizu kod vrata. Zaista vam kaem: ovaj narataj nee proi, ali rijei moje nee proi . Ovo je unutranji smisao ovih rei: 4231. Od smokve nauite se prii: kada se ve njezine grade pomlade i ulistaju, znajte da je blizu ljeto. Oznaava poetak jedne Nove Crkve; smokva je dobro Prirodnog; njena grana je oseanje ovoga dobra; a lie su istine. Pria (parabola) iz koje treba da naue su one stvari koje su oznaene. Onaj ko ne zna unutranji smisao Rei, ta Gospod oznaava ovim uporeivanjem sa smokvom, njenim granama i liem, a poto sva uporeenja u Rei neto oznaavaju (br. 3579), taj iz ovoga se uporeenja moe znati ta je oznaeno. Gde god se u Rei pomene smokvino stablo, ono oznaava u unutranjem smislu dobro Prirodnog (br. 217); da je grana oseanje ovoga dobra, to je stoga to grana izlazi iz stabla; a da su listovi istine, moe se videti gore (br. 885). Iz ovoga je sada jasno na ta se odnosi ova parabola, a to je da e Gospod ustanoviti jednu novu crkvu, da e se prvo pokazati dobro Prirodnog, to jest, dobro u spoljanjoj formi, skupa s njegovim oseanjima i istinama. Dobom Prirodnog se ne oznaava dobro u kojem je roen ovek, ili ono koje se stie od roditelja, nego dobro koje ima duhovno poreklo. U ovome nije niko roen, nego ga u njega uvodi Gospod preko poznavanja dobra i istine. Stoga sve dok ovek nije u ovome dobru, to jest, u duhovnom dobru, on nije ovek crkve, ma koliko da izgleda da je takav zbog uroenog dobra. (prim. prev. Autor pod uroenim dobrom misli na tz. nasleeno dobro, koje je samo dispozicija za pravo ili duhovno dobro, kao i blag temperament). (2) Kad vidite sve ovo, znajte da (svretak) je blizu vrata. Ovo oznaava da kada se sve pokae to je oznaeno u unutranjem smislu u ovim reima (stihovi 29 do 31), i onim o smokvinom stablu, tada e biti svretak crkve, to jest, Poslednji Sud, i Gospodov Dolazak; stoga, da e stara crkva biti odbaena, i da e nastati jedna nova. Kae se blizu vrata, zato to su dobro Prirodnog i njegove istine prve stvari koje se uvode u oveka kada se preporaa i postaje crkva. Zaista vam kaem: Ovaj narataj nee proi, pre nego se sve ovo zbude (stih 34). Ovo oznaava da e spoljanje i unutranje (stvari) prethodne crkve nestati, ali da e Gospodova Re ostati. (Da je

nebo unutranje crkve, a zemlja njeno spoljanje, moe se videti gore, br. 82, 1411, 1733, 1850, 2117, 2118, 3355 na kraju). Jasno je da Gospodove rei nisu samo one koje se ovde izgovaraju o Njegovom Dolasku i o svretku vremena, nego i sve one koje su u Rei. Ove su rei izgovoreno upravo posle onih od Jevrejskoj naciji, jer ova je nacija sauvana radi Rei (moe se videti iz ve navedeng odlomka, 3479). Iz svega ovoga sada se vidi da se ovde predskazuje poetak jedne nove crkve.

POGLAVLJE XXXII. 1. A Jakov otide svojim putem, i sretoe ga aneli Boiji; 2. A kad ih ugleda Jakov, ree: ovo je oko Boiji, I prozva ono mjesto Mahanaim. 3. I Jakov posla pred sobom glasnike k Isavu bratu svojemu u zemlju Seir, krajinu Edomsku. 4. I zapovjedi im govorei: ovako recite gospodaru mojemu Isavu; sluga tvoj Jakov ovako ree: bio sam doljak kod Labana i bavio se do sad. 5. A imam volova i magaraca,ovaca i sluga i slukinja, i poslah da javim tebi gospodaru svojemu, eda bih naao milost pred tobom. 6. I vratie se glasnici k Jakovu i rekoe mu: idosmo do brata tvojega Isava, i eto ti ide na susret s etiri stotine momaka. 7. A Jakov se uplai jako i zabrinu se; pa razdijeli ljude svoje i ovce i goveda i kamila u dvije ete. 8. I ree: ako Isav udari na jednu etu i razbije je, da ako druga utee. 9. I ree Jakov: Boe oca mojega Avrama i Boe oca mojega Isaka, Jehovo, koji si mi kazao: vrati se u zemlju svoju i u rod svoj, i ja u ti biti dobrotvor! 10.Nijesam vrijedan tolike milosti i tolike vjere to si uinio sluzi svojemu; jer samo sa tapom svojim prijeoh preko Jordana, a sada sam gospodar od dvije ete.

11.Izbavi me iz ruku brata mojega, iz ruke Isavove, jer se bojim da ne doe i ne ubije mene i mater s djecom. 12.A ti si kazao: zaista ja u ti biti dobrotvor, i uiniu sjeme tvoje da ga bude kao pijeska morskoga, koji se ne moe izbrojiti od mnoine. 13.I zanoi ondje jednu no, i uze to mu doe do ruke, da polje na dar Isavu bratu svojemu. 14.Dvjesta koza s dvadeset jaraca, dvjesta ovaca s dvadeset ovnova, 15.Trideset kamila dojilica s kamiladima, etrdeset krava s desetoro teladi, dvadeset magaraca s desetoro magaradi. 16.I predade ih slugama svojim: idite naprijed preda mnom, ostavljajui dosta mjesta od jednog stada i drugoga. 17.I zapovijedi prvome govorei: kad srete Isava brata mojega, pa te zapita: iji si? I kuda ide? I ije je to to goni pred sobom? 18.A ti mu reci: sluge tvojega Jakova, a ovo alje na dar gospodaru svojemu Isavu, a eto i sam ide za nama. 19.Tako zapovjedi i drugome i treemu i svijema koji iahu za stadom, i ree: tako kaite Isavu kada naiete na nj. 20.I jo kaite: eto, Jakov sluga ide za nama. Jer govorae: ublaiu ga darom koji ide preda mnom, pa u mu onda vidjeti lice, da ako me lijepo primi. 21.Tako otide dar naprijed, i on prenoi onu no kod ete svoje. 22.I po noi usta, i uze obje ene i dvije robinje i jadanaestoro djece svoje; i prebrodi brod Jabok. 23.A po to ih uze i prevede preko potoka, preturi i ostalo to imae. 24.A kad osta Jakov sam, tada se jedan ovjek rvae s njim do zore. 25.I kad vidje da ga ne moe svladati, udari ga po zglavku u stegnu, te se Jakovu iai stegno iz zglavka, kad se ovjek rvae s njim.

26.Pa onda ree: pusti me, zora je. A jakov mu ree: ne u te pustiti dokle me ne blagoslovi, 27.A ovjek mu ree: kako ti je ime? A on odgovori: Jakov. 28.Tada mu ree: od sele se ne e zvati Jakov, nego Izrael; jer si se junaki borio i s Bogom i s ljudima, i odolio si. 29.A Jakov zapita i ree: kai mi kako je tebi ime? A on ree: to pita kako mi je ime? I blagoslovi ga ondje. 30.I Jakov nadjede ime onomu mjestu Fanuel, jer, veli, Boga vidjeh licem k licu, i dua se moja izbavi. 31.I sunce mu se rodi kad proe Fanuel, i hramae na stegno svoje. 32. Za to sinovi Izraelovi ne jedu krajeva od miia na zglavku u stegnu do dananjega dana, to se Jakovu povrijedie krajevi od miia u stegnu

SADRAJ. 4232. Predmet o kome se ovde govori, u unutranjem smislu, je izokretanje (inverzija) stanja u Prirodnom, kako bi dobro dolo na prvo mesto, a istina na drugo; usaivanje istine u dobro u stihovima 1 do 23; a rvanje u iskuenjima koja se tada moraju proi, u stihovima 24 do 32. U isto vreme govori se i o Jevrejskoj naciji, iako ta nacija nije mogla da primi nita od crkve, ona je ipak predstavljala stvari crkve.

UNUTRANJI SMISAO. 4233. Stihovi 1,2. I Jakov otide svojim putem, i sretoe ga aneli Boiji; A kad ih ugleda Jakov, ree: ovo je oko Boiji. I prozva ono mjesto Manahaim. I Jakov otide svojim putem, oznaava razvoj (napredovanje) istine prema povezivanju sa duhovnim i nebeskim dobrom; i sretoe ga aneli Boiji, oznaava prosvetljenost

od dobra; a kad ih ugleda Jakov, ree: ovo je oko Boiji, oznaava nebo; i prozva ono mjesto Manahaim, oznaava kvalitet stanja. 4234. Stih 1. I Jakov otide svojim putem. Da ovo oznaava razvoj istine prema povezanosti sa duhovnim i nebeskim dobrom, jasno je iz reprezentacije Jakova, to je ovde istina Prirodnog. to Jakov predstavlja, ranije je reeno, naime, Gospodovo Prirodno; a poto je pria o Jakovu, u unutranjem smislu to je o Gospodu, kako je On uinio Svoje Prirodno Boanskim, stoga jakov prvo predstavlja istinu u tome Prirodnom, a onda istinu kome je ripajeno sporedno (kolateralno) dobro, koje je Laban, a onda kada je Gospod sebi ovo pripojio, tada Jakov predstavlja dobro; ali ovakvo dobro nije ono onakvo dobro Boansko u Prirodnom, nego je to posredno dobro pomou kojega je On mogao primiti dobro Boansko; Jakov predstavlja ovakvo posredno dobro kad se odvojio od Labana. Pa ipak, u sebi ovo dobro je istina, koje zbog toga to je posredno, u stanju je da se povee s dobrom Boanskim u prirodnom. Takvu istinu sada Jakov predstavlja. (2)Ali dobro s kojim ova istina treba da se povee predstavljena je Isavom. (Da je Isav Boansko dobro Gospodovog Boanskog Prirodnog, moe se videti gore, br. 3300, 3302, 3494, 3504, 3527, 3576, 3599, 3669, 3677). Upravo se ovo povezianje istine Boanske s dobro Boanskim ovde razmatra u najviem smislu. (prim.prev. italac je promeuje da autor menja red rei u izrazima Boansko dobro, u dobro Boansko. Ova inverzija, po shvatanju komentatora, oznaava zavreno stanje kad je Boansko dobro, a stanje u nastajanju, kad je dobro Boansko). Jer kad se Jakov odvojio od Labana, i doao na Jordan, a to je prvi ulaz u zemlju Hahansku, on je poeo da predstavlja ovu povezanost; jer, u unutranjem smislu, zemlja Hananska oznaava nebo, a u najviem smislu, Gospodovo Boansko Ljudsko (br. 3038, 3705). Iz toga se razloga reima, i Jakov otide svojim putem, oznaava razvoj (napredovanje) istine prema povezanosti s duhovnim i nebeskim dobrom. (3) Ali ove su stvari takve, da se ne mogu sasvim razumeti; razlog je to to ni najoptije stvari u ovome predmetu nisu pozate u uenome svetu, ak ni meu Hrianima. Jer jedva da se zna ta je to Prirodno u oveku, i ta je Racionalno, i da su ovi sasvim razliiti jedno od drugoga; a jedva da se zna da postoji duhovna istina, i njeno dobro, i da se ovi savreno razlikuju. Jo se manje zna da, dok se ovek preporaa, istina se spaja s dobrom na jedan nain u Prirodnom, a na drugi nain

u Racionalnom, i to na bezbroj naina. ta vie, ne zna se ni to da je Gospod uinio svoje Ljudsko Boanskim na isti nain na koji On preporaa oveka. (4) Poto su, stoga, nepoznate ove najoptije stvari, to sve to se o njima kae, izgleda zamraeno. Pa ipak, treba da se kae, jer se inae Re ne moe objasniti u njenom unutranjem smislu. U najmanju ruku, iz ovoga se vidi ta je priroda i kvalitet aneoske mudrosti;jer unutranji smisao rei je uglavnom za anele. 4235.Stih 2. I kad ih ugleda Jakov, ree: ovo je oko (kamp) Boiji. I prozva ono mjesto Manahaim. Da ovo oznaava nebo, vidi se iz znaenja oko Boiji, to je nebo. Oko Boiji oznaava nebo, jer vojska oznaava istine i dobra koje je Gospod rasporedio po nebeskom redu; otuda to da su aneli rasporeeni kao vojska u kampu (logoru, okolu); a nebeski red je kao red vojske u kampu. Ovaj kamp, ili red, takav je da ga pakao ne moe sruiti, iako u paklu postoji neprekidan napor da se on razbije. Otuda se ovaj red, ili nebo, naziva kamp (oko), to jest, aneli, koji su rasporeeni ovim redom, nazivaju se vojske (armije). Iz ovoga je sada jasno zato oko Boiji oznaava nebo. Upravo je taj sami red, pa stoga i samo nebo, bilo predstavljeno kampovanjem (logorovanjem) sinova Izrailjevih u pustinji; a samo boravljenje u njemu prema plemenima nazivalo se oko (kamp). ator koji je bio u sredini, i okolo kojega su kampovali, predstavljao je Gospoda Samoga. Da su sinovi Izrailjevi kampovali (logorovali) na ovaj nain, moe se vidti u Brojevima I, 1 do kraja, i XXXIII. 2-56; kao i da su kampovali okolo atora po plemenima; naime, prema istoku Juda, Isahar, i Zebulon; prema jugu Ruben, Simeon, i Gad; prema zapadu Efraim, Manasija, i Benjamin; prema severu Dan,Aer, i Naftalije; a Leviti u sredini pored atora (II.2-34). (2) da su plemenima predstavljena dobra i istine zajedno (vidi br. 3858, 3862, 3926, 3939, 4060). To je bio razlog da kada je Balam video Izrailj kako je rasporeen po plemenima, i kad je na njega siao duh Boiji, on je proricao, govorei: Kako su lijepi (dobri) atori tvoji, Jakove, i kolibe tvoje, Izrailje! Pruili se kao potoci, kao vrtovi kraj rijeke, kao mirisava drveta koja je posadio Jehova, kao cedri na vodi (Brojevi XXIV. 5,6). Da se ovo prorotvo ne odnosi na narod nazvan Jakovom i Izrailjem, nego da je ovime predstavljeno Gospodovo nebo, jasno je. Iz istoga razloga, njihovo kretanje (mariranje) u pustinji, ili u kampovima, prema plemenima, naziva se kampom (okolom) to, u unutranjem smislu, oznaava nebeski red; a kampovanjem,

raspored prema tome redu, naime, prema redu po kojemu su u nebu rasporeena dobra i istine (kao u Levitska IV.12; VIII.17; XIII.46; XIV.8; XVI.26,28; X.110,28;XI.31,32; XII.14,15; XXXI.19-24; Zak. Ponovljeni XXIII. 10-14; (3) da oko Boiji oznaava nebo vidi se i kod Joila: Pred njima e se zemlja tresti, nebesa e se pokolebati, sunce e i mjesec pomrknuti i zvijezde e ustegnuti svjetlost svoju. A Jehova e pustiti glas svoj pred vojskom svojom, jer e oko njegov bitio vrlo velik, jer e biti silan onaj koji e izvriti volju njegovu; jer e dan Jehovin biti veliki i vrlo straan i ko e ga podnijeti? (II.10,11). Kod Zaharije: I postaviu oko (kamp) oko doma svojega, suprot vojsci, suprot onima koji odlaze i dolaze. i nastojnik nee vie prolaziti kroz njih, jer sada pogledah svojim oima (IX.8). Kod Jovana: I izidoe na irinu zemlje, i opkolie oko (kamp) svetijeh, i grad ljubazni, i sie oganj od Boga s neba, i pojede ih (otkr. XX.9). Gog i Magog oznaavaju one koji su u spoljanjem bogotovanju odvojenom od unutranjeg i koje postene idolopoklonino (br. 1151); irina zemlje (zemaljska dolina) oznaava istinu crkve (da je irina ili dolina istina doktrine, moe se videti gore, br. 2450; a da je zemlja crkva, br. 556, 662, 1066, 1067, 1850, 2117, 2118, 3355); kamp svetih oznaava nebo ili carstvo Gospodovo na zemlji, koje je crkva. (4). Kako veina stvari u Rei imaju i obrnuto znaenje, tako kamp (oko) oznaava i zla i obmane, pa stoga i pakao; kao kod Davida: Ako protiv mene vojska u oko stane, ne e se uplaiti srce moje (Psalam XXVII.3). Kod istoga: Bog e rasuti kosti onijeh koji ustaju (kampuju) protivu mene. Ti e ih posramiti, jer ih Bog odvre (Psalam LIII.5).Asirskim okolom (kampom), u kojemu je aneo Gospodnji posekao sto osamdeset hiljada (Isaija XXXVII.36), oznaava upravo to; a isto je oznaeno i okolom Egipatskim (Izlazak XIV.20). 4237. I prozva mjesto Manahaim. Da ovo oznaava kakvo je stanje, vidi se iz znaenja nazvati ime, to je kvalitet (vidi br. 144, 145, 1754, 1896, 2009. 3421); i iz znaenja mjesta, to je stanje (br. 2625, 2837, 3356, 3387). U izvornom jeziku Manahaim znai dva okola, a dva okola oznaava oba neba, ili oba Gospodova carstva, naime, nebesko i duhovno; a u najviem smislu, Gospodovo Boansko Nebesko i Boansko Duhovno. Otuda se pokazuje kakvo je stanje Gospoda bilo onda kada je Njegovo Prirodno primalo prosvetljenje od duhovnog i nebeskog dobra, to je oznaeno Manahaimom. Ali kakvo je ovo stanje, ne moe se opisati

na razumljiv nain, jer su Boanska stanja, u kojima je Gospod bio kada je pretvarao svoje Ljudsko u Boansko, iznad ljudskog poimanja, ak i aneoskog, osim preko izgleda koji su u svetlosti neba, koja je od Gospoda; i preko stanja ovekovog preporaanja; jer je ovekovo preporaanje slika je Gospodovog Proslavljenja (Glorificacije) (br. 3138, 3212, 3296, 3490). 4238.Stihovi 3-5. I Jakov posla pred sobom glasnike k Isavu bratu svojemu u zemlji Seir, krajinu Edomsku. I zapovjedi im govorei: ovako kaite gospodaru mojemu Isavu: sluga tvoj Jakov kae: bio sam doljak kod Labana i bavio se do sad. A imam volova o magaraca, ovaca i sluga i slukinja, i poslah da javim tebi gospodaru svojemu, eda bih naao milost pred tobom. Jakov posla glasnike pred sobom k Isavu i bratu svojemu, oznaava prvu komunikaciju s nebeskim dobrom; u zemlju Seir, oznaava nebesko-prirodno dobro; krajinu (zemlju) Seir, oznaava istinu iz toga (iz nebesko-prirodnog dobra); i zapovijedi im govorei, ovako kaite gospodaru mojemu Isavu, oznaava prvo priznavanje dobra, da je ono na najviem mestu; bio sam doljak kod Labana i bavio se do sada, oznaava da se ispunio dobrom oznaenim Labanom; a imam volova i magaraca, ovaca i sluga i slukinja, oznaava sticanje toga njihovim redom; i poslah da javim tebi gospodaru svojemu, eda bih naao milost pred tobom, oznaava pouku o Njegovom stanju, kao i potinjavanje i poniznost istine pred dobrom. 4239. Stih 3. I Jakov posla glasnike pred sobom k Isavu bratu svojemu. Da ovo oznaava prvu komunikaciju s nebeskim dobrom, vidi se iz znaenja poslati glasnike, to je komunicirati; i iz reprezentacije Isava, to je nebesko dobro u Prirodnom (vidi br. 3300, 3302, 3494, 3504, 3527, 3576, 3599, 3669). Kao to je ranije reeno (br. 4234), ovde se govori o povezanosti istine Boanske koja pripada Prirodnom (koja je Jakov) sa dobrom Boanskim (to je Isav), a to znai da se prvo govori o prosvetljivanju Prirodnog od Boanskog (br. 4235); a to je prva komunikacija, to je oznaeno Jakovljevm slanjem glasnika Isavu svom bratu. (Da se u Rei dobro i istina nazivaju braa, vidi br. 367, 3303) 4240. U zemlju Seir. Da ovo oznaava nebesko-prirodno dobro, vidi se iz znaenja zemlje Seira, koja je, u najviem smislu, Gospodovo nebesko-prirodno dobro. Razlog da zemlja Seir ima ovo znaenje je to to je Gora Seir bila granica zemlje

Hananske s jedne strane (Joua XI.16,17); a sve granice, kao to su reke, planine, i zemlje, predstavljaju ono to je krajnje (poslednje u redu) (br. 1585, 1866, 4116); jer tu reprezentaciju dobijaju od zemlje Hananske, koja je bila u sredini, i koja je predstavljala Gospodovo nebesko carstvo, a u najviem smislu, Njegovo Boansko Ljudsko (vidi br. 1607, 3038, 3481, 3705). Ono to je krajnje (poslednje), a to su granice, a to su one stvari koje se nazivaju prirodnim; jer se duhovne i nebeske stvari zavravaju u prirodnim stvarima. Jer je tako u nebima; jer najdublje ili tree nebo je nebesko, jer je ono u ljubavi ka Gospodu; srednje ili drugo nebo je duhovno, jer je ono u ljubavi ka blinjemu; a poslednje ili prvo nebo je nebesko-iduhovno-prirodno, jer je ono u prostom dobru, to je tamo poslednje reda. To je slino preporoenom oveku, koji je malo nebo. Iz svega ovga sada se vidi otkuda to da zemlja Seir oznaava nebesko-prirodno dobro, Isav, koji je tamo nastavao, predstavlja to dobro, kao to je gore pokazano; otuda je isto oznaeno zemljom u kojoj je obitavao; jer zemlje dobijaju znaenje po onima koji je nastanjuju (br. 1675). (2) Iz ovih stvari se sada vidi ta se u Rei ozaava sa Seir. Kao kod Mojsija: I ree: Jehova izide sa Sinaja, i pokaza se sa Seira; zasja sa gore Faranske (Parana), i doe s mnotvom tisua svetaca, a u ruci mu zakon ognjeni za njih (Zak. Ponovljeni XXXII.2,12). I pesma Devore i Baraka u knjizi o Sudijama: O Jehovo! Kad si silazio sa Seira, kad si iao iz polja Edomskoga, zemlja se tresijae, i nebesa kapahu, oblaci kapahu vodom. Brda se rastapahu pred Jehovom, taj Sinaj pred Jehovom Bogom Izrailjevim (V.4,5). U prorotvu Balamovom: Vidim ga , ali ne sada; gledam ga, ali ne iz bliza; izai e zvijezda iz Jakova i ustae palica iz Izrailja, koja e razbiti knjezove Moapske i razoriti sve sinove Setove i Idumeja e osvojiti i Seira e osvojiti neprijatelji njegovi; jer e Izrailj raditi junaki (Brojevi XXIV.17,18). Svako moe da vidi da u ovim odlomcima Seir oznaava neto o Gospodu; jer se kae da e Jehova ustati iz Seira , da e On sii sa Seira i izii iz polja Edomskoga, i da e Edom i Seir biti naljedstvo. Meutim, ta je o Gospodu ovde oznaeno, to se moe znati samo iz unutranjeg smisla Rei; da se to odnosi na Gospodovo Boansko Prirodno u pogledu dobra u njemu, jasno je iz onoga to je gore reeno. Ustati i izii iz Seira oznaava da je On uinio Boanskom i Svoje Prirodno, kako bi i iz toga dolazila svetlost, to jest inteligencija i mudrost; na ovaj je nain On postao Jehova, ne samo u pogledu Ljudskog Racionalnog, nego i Ljudskog Prirodnog; pa se stoga kae, Jehova ustade iz Seira, i Jehova izie iz Seira. (Da je Gospod Jehova,

moe se videti gore, br, 1343, 2329, 2156, 2329, 2921, 3023, 3035.) Prorotvo o Dumi kod Isaije sadri slino znaenje: Breme Dumi. Vie k meni neko sa Seira: straaru! ta bi noas? Straaru, ta bi noas?Straar ree: doi e jutro, ali i no; ako ete traiti, traite, traite, vratite se, doite (XXI.11,12).(3)Zemljom Seir se u relativnom smislu oznaava Gospodovo carstvo kod onih koji su izvan crkve, to jest, kod Neznaboaca, kad se meu njima ustanovi crkva, a to je onda kada stara ili preanja crkva otpadne od ljubavi ka blinjemi i od vere. Da tada oni koji su u tami, da vide svetlo, vidi se iz mnogih odlomaka u Rei. To je upravo ono to je oznaeno ustajanjem iz Seira i Seir postade naljedstvo; a tako je to oznaeno i reima kod Isaije: Vie meni neko sa Seira: Straaru, ta bi noas? Straar ree: doi e jutro, ali i no; jutro dolazi oznaava Gospodov Dolazak (br. 2405, 2780, kao i prosvetljenje koje dolazi onima koji su u noi (u mraku) to jest, u neznanju, ali ih prosvetljava Gospodovo Boansko Prirodno (br. 4211). Poto sve stvari u Rei imaju i obrnuto znaenje, tako i Seir; kao kod Jezikilja: XXV.8,9; XXXV.2-15, a ponekad i u istorijskim delovima Rei. 4241. Krajinu (zemlju) Edomsku. Da ovo oznaava istinu iz toga, to jest, istinu od dobra,vidi se iz znaenja zemlje Edomske, to je Gospodovo Boansko Prirodno u pogledu dobra, s kojim su povezane doktrine istine, ili istine (vidi br. 3302, 3322). Istine iz, ili one koje su od dobra, razlikuju se od istina iz kojih je dobro. Istine iz kojih je dobro, to su one koje se stiu pre preporoda; a istine koje su od dobra su one koje se stiu posle preporoda; jer posle preporoda istine proizilazi od dobra, jer tada ovek opaa i zna od dobra ono to je istinito. Ovakva istina, to jest istine dobra, to je ono to je oznaeno poljem Edomskim; kao i onim to je u odlomku koji je gore naveden iz Knjige o Sudijama: O Jehova, kad si silazio sa Seira, kad si iao iz polja Edomskoga (V.4). 4242. Stih 4. I zapovjedi im govorei: ovako kaite gospodaru mojemu Isavu. Da ovo oznaava prvo priznavanje dobra, da je ono na najviem mestu, moe se videti iz znaenja ovde zapovjedi glasnicima da kau, to je pomisao a onda i opaanje da je tako (vidi br. 3661, 3682), pa stoga i priznavanje; i iz reprezentacije Isava, to je dobro (br. 4234, 4239). Da je dobro bilo na viem mestu, oznaeno je time, to ga nije nazivao bratom, nego gospodarem, kao i time (to sledi) to sebe naziva slugom, i to dalje govori na isti nain. (Da dok se ovek preporaa, istina je

na izgled na prvome mestu a dobro na drugome, ali da je dobro na prvome a istina na drugome onda kada je ovek preporoen, moe se videti gore, br.1904, 2063, 2189, 2697, 3286, 3288, 3310, 3325, 3330, 3332, 3336, 3470, 3509, 3539, 3548, 3556, 3563, 3570, 3576, 3579, 3603, 3501.) To je i ono to je oznaeno prorotvom Isaka oca svome sinu Isavu: Ali ce ivjeti od maa svojega, i bratu svojemu e sluiti; ali e doi vrijeme, te e poto se naplae skriti jaram njegov s vrata svojega (Postanje XVII.4). Upravo se ovde govori o izokretanju (inverziji) ovoga stanja. 4243. Doljak sam bio kod Labana i bavio se do sada.Da ovo oznaava da je priskrbio (stekao) dobro oznaeno Labanom, vidi se iz reprezentacije Labana, to je posredno dobro, to jest, dobro ne pravo ali koje ipak slui da se uvedu prave istine i dobra (vidi br. 3974, 3982, 3986, 4063); iz znaenja biti kod , to je primati pouku (vidi br. 1463, 2025), i iz znaenja baviti se ili ostati, to se odnosi na ivot istine sa dobrom (br. 3613), to ovde znai stei (priskrbiti). Otkuda se vidi da se reima, Doljak sam bio kod Labana i bavio se do sada, oznaava da je On stekao dobro oznaeno Labanom.(2). Ovde je ovakav sluaj: Istina se ne moe usaditi u dobro osim preko posredovanja, o emu se govorilo u prethodnim poglavljima, gde se opisuje Jakovljev boravak i ostajanje kod Labana. Ovo poglavlje govori o procesu povezivanja, pa tako i o izokretanju stanja, u kojemu e istina da bude potinjena dobru. Istina je na izgled na prvome mestu kada ovek ui istinu iz oseanja, ali jo uvek ne ivi po njoj. A dobro je na prvome mestu kad ivi prema istini koju je nauio iz oseanja; jer tada istina postaje dobro, poto ovek tada veruje da postupanje po istini, da je to dobro. Oni koji su preporoeni, oni su u ovome dobru; a tako isto i oni koji imaju savest, to jest, koji vie ne rezonuju da li je neto istinito, nego to ine zato to je to istinito, a to znai da to stiu u veri i ivotu. 4244. Stih 5. A imam volova i magaraca, ovaca i sluga i slukinja. Da ovo oznaava sticanje po odreenom redu, vidi se iz znaenja volova i magaraca, ovaca i sluga i slukinja, to su posredna (instrumentalna) dobra i istine, kako spoljne tako i unutarnje, stoga stocanje odreenim redom. (Da vo oznaava spoljno prirodno dobro, a magarac spoljno unutarnje dobro, moe se videti u br. 2781; i da ovce (stado) oznaava unutarnje prirodno dobro, a sluga njegovu istinu, a slukinja

oseanje ove istine, vidi se iz znaenja svakoga od ovih, kao to je objanjeno nekoliko puta gore). O sticanju ovih dobra i istina ovde se govori, i ona se imanuju redom, to je jasno; jer spoljna su vo i magarac; a unutarnja su stado (ovce), sluge i slukinje. 4245. I poslah da javim tebi gospodaru svojemu, eda bih naao milost pred tobom. Da ovo oznaava pouku o ovome stanju, a isto tako i potinjavanje i poniznost istine u prisustvu dobra, jasno je iz znaenja poslati da javim, to je pouiti o neijem stanju. Jer ga Jakov naziva gospodarem, i kae, da naem milost pred tobom (u tvojim oima), to su rei potinjenosti i poniznosti. Ovde se opisuje kakvo je stanje kada doe do izokretanja (inverzije), naime, kada se istina potini dobru, to jest, kada oni koji su u oseanju istine ponu da oseaju dobro. Ali da postoji ovakva inverzija, to mogu da primete samo oni koji su preporoeni, i to samo oni koji mogu da razmiljaju. Ovih dana je malo onih koji se preporaaju, a jo manje onih koji razmiljaju; zbog ega ovo to je ovde reeno o istini i dobru mora da izgleda kao tama, i takvo, da se ne moe priznati; posebno to ne mogu priznati oni koji postavljaju istine vere na prvo mesto, a dobro, koje pripada ljubavi ka blinjemu, na drugo; i koji stoga misle puno o doktrinarnim stvarima, ali ne o dobrima ljubavi ka blinjemu, i o venom spasenju koje dolazi od prethodnog, a ne od potonjeg. Oni koji misle na ovaj nain, ne mogu znati a jo manje opaati, da istina, koja je od vere, da je ona potijena dobru, koje pripada ljubavi ka blinjemu. Stvari koje ovek misli, one na njega utiu. Kada bi od dobara mislio o ljubavi ka blinjemu, on bi tada jasno video da su istine vere na drugome mestu, i onda bi video same istine u svetlosti; jer je ljujbav ka blinjemu kao plamen koji daje svetlost, i prosvetljava sve ono to je ranije ovek mislio da je istinito; tada bi primetio kako su se obmane bile uvukle, i uzele izgled istina. 4246. Stihovi 6-8. I vratie se glasnici k Jakovu i rekoe mu: idosmo do brata tvojega Isava, i eto on ti ide na susret s etiri stotine momaka. A Jakov se uplai jako i zabrinu se; pa razdijeli svoje ljude i ovce i goveda i kamile u dvije ete. I ree: ako Isav udari na jednu etu i razbije je, da ako druga utee. Da ovo oznaava da dobro neprekidno utie, kako bi usvojilo istine, jasno je iz znaenja brata, ovde Isava, koji je dobro, naime, dobro Gospodovog Boanskog Prirodnog (o kojemu gore); i iz znaenja ii na susret, to je uticati (o emu u onome to sledi); a poto

se oznaava influks (uticaj), to se oznaava i usvajanje (sticanje) (2) Iz ovoga to je reeno ve nekoliko puta, jasno je kakav je sluaj s dobrom i istinom, kao i s influksom dobra u istinu, i s usvajajem istine od strane dobra, naime, da dobro neprekidno utie, i da ga istina prima, jer istine su sasudi (prijemnici) dobra. Boansko se dobro moe primati samo u prave istine, jer oni korespondiraju jedno drugom. Kad je ovek u oseanju istine, kao to je kad je na poetku preporoda, tada istina se uliva neprestano, ali nema sasuda (prijemnika) jer nema istina koje bi je usvojile; jer u poetku preporoda ovek jo nije u saznanjima. Ali poto se i pored toga dobro uliva, ono stvara oseanje istine; jer oseanje istine je posledica neprekidnog napora Boanskog dobra da se ulije (utie). Iz ovoga se vidi da, ak i u to vreme, dobro je na prvome mestu, i igra vodeu ulogu, iako izgleda da to radi istina. Meutim, kada se ovek preporodi, to se dogaa u njegovom zrelom dobu kad je u saznanjima, tada se dobro pokae; jer on tada nije vie toliko u oseanju da zna istinu, nego je oseanju da je tvori. Do sada, istina je bila u razumu, a od sada je u volji; a kada je u volji, ona je u oveku, jer volja ini oveka samoga. Ovakav je stalni krug u oveku, da se preko vida i sluha unosi u misao svako saznanje i svako znanje, a otuda u volju, a iz volje preko misli, u in. Ili, opet, iz memorije, koja je kao unutranje oko, ili unutranji vid, postoji slian krug naime, od ovoga vida preko misli u volju, a iz volje preko misli u in; ili, ako neto smeta, u napor ka inu, koji napor, im se ukloni smetnja, vodi u in. (3)Iz ovoga se vidi kakav je sluaj s influksom, i s usvajanjem istine uz pomo dobra, naime, da pre svega istine vere se unose preko sluha ili preko vida, i onda se uvaju u memoriji; iz ega se postupno uzdiu u saznanja, te se na kraju ulivaju u volju, a kad se ovo svri, nastavlja se otuda preko misli u in; a ako ne mogu da se prevedu u in (akt), oni su u naporu (nastojanju). Napor (nastojanje) je unutranji in; jer kad se prui prilika, to postaje spoljanji in. Meutim, neka se zna, da iako postoji ovaj krug, ipak je dobro to to stvara krug; jer ivot koji je od Gospoda, uliva se samo u dobro, i preko dobra, a ovo iz najdubljeg (dobra). Da ivot koji se uliva iz najdubljih stvari, pravi ovaj krug, moe svako da vidi, jer se bez ivota nita ne stvara;a poto ivot koji je od Gospoda, utie samo u dobro i preko dobra, to sledi da je dobro to koje stvara, i da ono utie u istine, u usvaja ih, onoliko koliko je ovek u saznanjima istine, a u isto vreme hoe da ih prima.

4248. I s njim etiri stotine momaka. Da ovo oznaava sada takvo stanje, da moe zauzeti prvo mesto, vidi se iz znaenja etiri stotine, to su iskuenja i njihovo trajanje (vidi br. 2959, 2966). Da se ovime oznaava ovo stanje, jasno je iz onoga to sledi, naime, da se on uplai jako i zabrinu se i da je stoga podelio oko u dva dela (stihovi 7,8), i da se, iz straha, toplo molio Jehovi (stihovi 9.12), i da se na kraju rvao s anelom; kojim je rvanjem oznaeno iskuenje, kao to e se videti iz objanjenja ovoga rvanja u onome to sledi u ovoe poglavlju. Kada se stanje kod oveka koji se preporaa, izokrene, to jest, kada dobro zauzme prvo mesto, tada dolaze iskuenja: pre ovog vremena, ovek ne moe da prolazi kroz njih, jer jo nije u saznanjima pomou kojih bi se branio, i u kojima bi naao utehu. Iz ovoga razloga nikone prolazi kroz iskuenja pre nego stigne u zrelo doba. Iskuanja su ono to povezuje istine s dobrom (vidi br. 2271, 318, 3696, 3928). Iz ovoga se vidi etiri stotine momaka s njim oznaavaju stanje, da sada dobro moe da uzme prvo mesto. 4249. Stih 7. I Jakov se uplai jako i zabrinu se.Da ovo oznaava stanje kada se ono menja, vidi se iz toga to su strah i zebnja prve stvari u iskuenjima, i da one prethode izokretanju ili promeni stanja. Tajna koja lei skrivena u onome to se ovde kae da je Isav krenuo u susret Jakovu sa etiri stotine momaka, i da se Jakov uplaio i da je bio u zebnji ovo se ne moe lako razumeti, jer su ovo unutarnje stvari. Samo se ovo moe rei. Kada dobro zauzme prvo mesto i potini sebi istine, to se dogaa onda kada ovek prolazi kroz duhovna iskuenja,dobro koje se tada uliva iznutra, praeno je upravo onim istinama koje su pohranjene u njegovom unutarnjem oveku. Ove on ne moe da primeti niti da ih shvati sve dok dobro ne pone da vodi glavnu ulogu, jer tada Prirodno poinje da se prosvetljava preko dobra, iz ega se vidi koje se stvari unjemu slau, a koje se ne slau;otuda dolazi strah i zebnja koja prethodi svakom iskuenju. Jer duhovno iskuenje deluje na savest unutarnjeg oveka; pa stoga, kad ovek ue u iskuenje, on ne zna otkuda dolaze njegov strah i zebnja, ali to aneli koji su kod njega, znaju dobro; jer iskuenja dolaze od toga to aneli dre oveka u dobrima i istinama dok ga zli duhovi dre u zlima i obmanama. (2) Jer stvari koje postoje kod duhova i anela koji su sa ovekom, on te stvari opaa kao da su u njemu (kao da su njegove); jer dok ovek ivi u telu, on ne veruje da se sve stvari ulivaju (utiu), jer on

predpostavlja da stvari koje su u njemu, da one nisu uzrokovane izvan njega, nego da su uzroci u njemu, i da su njegovi; ali to nije sluaj. Jer sve to ovek misli, i to god hoe, to jest, sva njegova misao i svo njegovo oseanje, dolazi ili iz neba ili iz pakla. Kad misli i eli zla, i kada uiva u obmanama koje potiu od zala, treba da zna da je njegova misao i oseanja iz pakla; a dok misli i hoe dobra, i uiva u istinama od dobara, neka zna da su oni iz neba, to jest, preko neba od Gospoda. Ali misli i oseanja koja su kod oveka, ona se vide na drugi nain; kao na primer, borba zlih duhova s anelima koja se odigrava dok se ovek nanovo raa,osea se kao strah i zebnja, ili iskuenje. (3) Ove stvari mora da izgledaju oveku kao paradoks, jer svaki ovek crkve danas veruje da sve istine koje on misli, i dobro koje hoe i ini, da su od njega, iako kae drugo kada govori od nauka vere. ovek je takav, da kad bi mu neko rekao da ima duhova iz pakla koji utiu u njegovu misao i volju kada on misli i hoe zla, a anela iz neba kada misli i hoe dobra, on bi se udio da neko ovo tvrdi; jer bi rekao da on osea ivot u sebi, misli od sebe, i hoe od sebe. Njegovo verovanje potie od njegovog oseanja, a ne iz nauka (doktrine); a nauk (doktrina) je istina, dok je oseanje obmana. Ovo mi je dato da znam iz celog iskustva od nekoliko godina, tako da u tome nemam nikakve sumnje. 4250. Pa razdijeli svoje ljude i ovce i goveda i kamila u dvije ete (po pola). Da ovo oznaava pripremanje i sreivanje istina i dobara u Prirodnom kako bi primili dobro predstavljeno Isavom, vidi se iz znaenja ljudi, to su istine, ali isto tako i obmane (vidi br. 1259, 1260, 3581); iz znaenja ovaca, to su unutarnja dobra, a isto tako i unutarnje stvari koje nisu dobre; iz znaenja goveda, to su spoljna dobra, a isto tako ispoljne stvari koje nisu dobre (br. 2566, 4244); iz znaenja kamila, to su spoljne ili opte istine, ai isto tako i stvari koje nisu istinite (br. 3948, 3143, 3145); i iz znaenja ete (logora, to znai red) u dobrbrom smislu pravi red, a u obrnutom smislu ne pravi red (br. 4236). Da po pola oznaava podeliti na dvoje, i tako se pripremiti za primanje, oito je. Kako se ove stvari odnose meu sobom, vidi se iz onoga to je reeno gore, naime,da kada dobro utie (kad se uliva), kao to je sluaj kada se red izokrene i dobro zauzme prvo mesto, tada Prirodno biva prosvetljeno, i u njemu se vidi prava istina i dobro, kao i one istine i dobra koja nisu prava, naime jedna vrsta se razlikuje od druge, pa se

stoga neke sauvaju a neke se uklanjaju; tako red postaje sasvim razliit od onoga koji je bio ranije. Jer kada dobro vlada, ona ima ovaj efekat, jer su tada istine samo sluge i slukinje, i rasporeuju se na razne udaljenosti, u skladu s nebeskim redom, prema tome kako istine primaju dobro, a isto tako i u skladu sa kvalitetom dobra; jer dobra postaju onakva kakve su istine. 4251. Stih 8. I ree: Ako Isav udari na jednu etu i razbije je, da ako druga utee. Da ovo oznaava u skladu sa svakim ishodom (dogaajem), vidi se iz znaenja ete, to je red (upravo kao gore); iz znaenja udariti, to je razruiti; i iz znaenja da ako druga eta utee, to znai da red nee nestati u Prirodnom, nego da e neto ostati; tako, da e biti priprema i sreivanje u skladu sa svakim dogaajem (ishodom). Jer sve dok je istina ona koja vlada u Prirodnom, ono (Prirodno) ne moe da vidi ta je prava istina i ta nije prava, niti ta je dobro; ali kada ljubav ka Gospodu i ljubav prema blinjemu ponu da vladaju u njemu, tada ono ovo vidi; a otuda to, da kada se priblii vreme da dobro pone da vlada, ovek skoro da ne zna ta su dobro i istina, to jest, ta treba da se srui a ta da se zadri to se jasno vidi u iskuenjima. Kad je ovek u ovakvom neznanju, tada se prave pripreme i rasporeivanja koja izvodi ne ovek nego Gospod; u ovome sluaju, Gospod u Sebi, jer je Gospod Svojom vlastitom moi rasporedio i sveo sve stvari u Sebi u Boanski red. 4252. Stihovi 9-12. I ree Jakov: Boe oca mojega Avrama i Boe oca mojega Isaka, o Jehovo, koji si mi kazao: vrati se u zemlju svoju i u rod svoj, i ja u ti biti dobrotvor. Nijesam vrijedan tolike milosti i tolike vjere to si uinio sluzi svojemu; jer samo sa tapom svojim prijeoh preko Jordana, a sada sam gospodar od dvije ete. Izbavi me iz ruke brata mojega, iz ruke Isavove, jer se bojim da ne doe i ubije mene i mater s djecom. A ti si kazao: zaista ja u ti biti dobrotvor, i uiniu sjeme tvoje da ga bude kao pijeska morskoga, koji se ne moe izbrojiti od mnoine. I ree Jakov: Boe oca mojega Avrama i Boe oca mojega Isaka, o Jehovo, oznaava svetost priprema i rasporeivanja; koji si mi kazao: vrati se u zemlju svoju i u rod svoj, i ja u ti biti dobrotvor, oznaava da je ovo bilo radi povezivanja s Boanskim dobrom i istinom; nijesam vrijedan tolike milosti i tolike vjere to si uinio slizi svojemu, oznaava poniznost u pogledu dobra i istine u tome stanju; jer samo sa tapom svojim prijeoh preko Jordana, a sada sam gospodar od dvije

ete, oznaava da je od malo postalo mnogo; izbavi me iz ruke brata mojega, ruke Isavove, jer se bojim, oznaava relativno stanje, za to to je sebe uinio prvim; da ne doe i ubije mene i mater sa djecom, oznaava da je pred nestankom; a ti si kazao: zaista u ti biti dobrotvor, oznaava da e ipak tada postii ivot; i uiniu sjeme tvoje da ga bude kao pijeska morskoga koji se ne moe izbrojiti, oznaava da e tada biti oploavanja i umnoavanja. Stih 9. I Jakov ree: Boe oca mojega Avrama, i Boe oca mojega Isaka, o Jehovo. Da ovo oznaava svetost priprema i rasporeivanja, vidi se iz znaenja Boe oca mojega Avrama, to je Gospodovo Boansko Samo (vidi br. 3439); i iz znaenja Boe oca mojega Isaka, to je Njegovo Boansko Ljudsko (br. 3704, 4180). A poto je svaki Jehova, to se reklo, O Boe oca mojega Avrama, Boe oca mojega Isaka, o Jehovo; a ovde je oznaena svetost koja proishodi od Boanskog, jer je sva svetost odatle. Da je oznaena svetost, to je stoga to jeto bilo u Prirodnom koje je predstavljeno Jakovom, gde je dobro predstavljeno Isavom, a koje dobro jo nije bilo povezano s istinom. Jer predmet o kome se ovde govori je stanje primanja dobra; ovde, stanje pripremanja i rasporeivanja radi primanja. Jakovljeva molba se odnosi samo na to; pa se stoga ovim reima oznaava svetost pripremanja i rasporeivanja. 4253. Jer si kazao: vrati se u zemlju svoju i u rod svoj, i biu ti dobrotvor. Da ovo oznaava povezivanje s Boanskim dobrom i istinom, vidi se iz onoga to je pre reeno (br. 4069, 4070), gde su skoro iste rei. 4254.Stih 10. Nijesam vrijedan tolike milosti i tolike vjere to si uinio sluzi svojemu. Da ovo oznaava poniznost u pogledu dobra i istine u tome stanju, vidi se iz termina milost, to se odnosi na istinu vere (br. 3122). Jasno je da su ovo rei poniznosti; otuda se vidi da se njima oznaava poniznost u odnosu na dobro i istinu u tome stanju. 4255. Jer samo sa tapom prijeoh Jordan, a sada sam gospodar od dvije ete. Da ovo oznaava da je od malo postalo mnogo, jasno je iz znaenja ete, to je sila, i to se to odnosi na istinu (vidi br. 4013, 4015); iz znaenja Jordana, to je uvoenje (upuivanje) u spoznaje dobra i istine (o emu u onome to sledi), i iz znaenja dvije ete, to su dobra i istine (kao u br. 4250); jer dve ete ovde su momci, stado, stoka, i kamile, koji su bil prepolovljeni. Iz ovoga jasno je ta je

oznaeno ovim reima u priblinom smislu, naime, da je On imao malo istine kada je bio uveden u spoznaje, i da je On kasnije imao mnoge istine i dobra; ili, to je isto, da je od malo, On stekao mnogo. Iz onoga to je ve objanjeno, jasno je da je predmet, u unutranjem smislu, nain na koji je Gospod uinio Svoje Ljudsko Boanskim a to je bilo kroz uzastopne faze, u skladu s redom - pa tako i Njegovo napredovanje u inteligenciji i mudrosti, i na kraju i u Boanskoj inteligenciji i mudrosti. Iz ovoga se vidi ta je oznaeno reima od malo,mnogo.(2) Da Jordan oznaava uvoenje (inicijaciju) u spoznaje dobra i istine, to je stoga to je to bila granica zemlje Hananske. Da su sve granice te zemlje oznaavale stvari prve i poslednje Gospodovog carstva, i prve i poslednje stvari crkve, pa tako i prve i poslednje stvari nebeske i duhovne stvari koje sainjavaju Gospodovo carstvo i Njegovu crkvu, moe se videti gore (br. 1585, 1866, 4116, 4240). Otuda je Jordan, poto je bio granica, oznaavao uvoenje u spoznaje dobra i istine, jer ovo su prve stvari; i na kraju, kad ovek postane crkva, ili Gospodovo carstvo, one postanu poslednje (stvari). (3) Da Jordan oznaava ovo, moe se videti iz odlomaka u Rei, kao kod Davida:Klonula je dua moja za to to te pominjem u zemlji Jordanskoj, na Ermonu, na gori maloj (Psalam XLII.6) Pominjati u zemlji Jordanskoj oznaava da je to od onoga to je poslednje, a to je od poniznosti. Opet: Judeja posta svetinja Boija, Izrailj oblast njegova. More vidje, i pobjee; Jordan se obrati natrag. to ti bi, more, te pobjee i tebi Jordane, te se obrati natrag? (Psalam CXIV.2,3,5), gde Judeja oznaava dobro nebeske ljubavi, a Izrael dobro duhovne ljubavi (br. 3654); more oznaava spoznanja istine (br. 28); Jordan spoznanja dobra, za koja se kae su se obratila natrag, kad je dobro ljubavi poelo da vlada; jer se tada na spoznanja gleda od ovoga dobra, a ne da se gleda dobro od njih u skladu s onim to je vie puta gore reeno. (4) U Knjizi Sudija: Galad osta s onu stranu Jordana, a Dan to se zabavi kod laa? (V.17). Galad oznaava ulno dobro, ili zadovoljstvo, preko kojega se ovek uvodi kad pone da se raa nanovo (br. 4117, 4124); ostati s onu stranu Jordana oznaava ostati u onim stvarima koje slue za uvoenje, i koje su stoga prve i poslednje stvari crkve i Gospodovog carstva. Ove su bile predstavljene Jordanom kad su sinovi Izrailjevi uli u zemlju Hanansku(Joua III.14 do kraja; IV.1 do kraja). Jer je zemljom Hananskom bilo predstavljeno Gospodovo carstvo (br. 1413, 1437, 1607, 3038, 3481, 3686, 3705). A time to je Jordan razdeljen, i to u preli po suvoj zemlji, oznaeno je uklanjanje

zala i obmana, i primanje onih koji su u dobrima i istinama. Znaenje vode Jordanske koju je Ilija razdvojio kada je bio uznesen u nebo, slino je (2 o Carevima II.8); i kada je Elia uao u proroku slubu umesto Ilije (stih 14). (5) Namanom koji se bio izleio od lepre kad se okupao sedam puta u Jordanu po nalogu Elie (2 o cravima V. 1-14), predstavljeno je krtenje; jer krtenje predstavlja uvoenje u crkvu i u preporod. Ne da se iko preporaa krtenjem, nego da je to znak toga, koji treba da se pamti. A poto su stvari crkve oznaene krtenjem, a iste su oznaene i Jordanom, kao to je gore reeno, ovde je Jovan u Jordanu krtavao ljude (Mateja III.6; Marko i.5);a i Gospod je hteo da Ga Jovan krsti (Mateja III.13-17; Marko i.9). (6) Za to to je Jordan predstavljao prve i poslednje stvari Gospodovog carstva i crkve, kao to su spoznaje dobra i istine (jer se ovek uvodi preko ovih), stoga se Jordan spominje kao granica nove zemlje ili svete zemlje kod Jezikilja (XLVII.18). Da je nova zemlja ili sveta zemlja Gospodovo Carstvo, i Nova crkva, koja je Gospodovo carstvo na zemlji, moe se videti gore (br. 1733, 1850, 2117, 2118e, 3355e). 4256. Stih 11. Izbavi me iz ruke brata mojega, iz ruke Isavove, jer se bojim da ne doe i ubije mene i mater s djecom. Da ovo oznaava relativno stanje, jer je sebe uinio prvim, vidi se iz onoga o je esto gore reeno, posebno gde je Jakov stekao pravo prvoroenoga supom od soiva (lee), kao i blagoslovom koji se oduzeo bratu Isavu na lukavi nain. ta je time predstavljeno i oznaeno, moe se tamo videti, naime, da kada se ovek preporaa, istina je naizgled na prvome mestu, a dobro na drugome, ali da je u stvari dobro na prvome mestu a istina na druome, i to se tako pokazuje kada se ovek preporodi (br. 3539, 3548, 3556 ,3570, 3576, 3603, 3701, 4243, 4244, 4247). Dakle, kada se red izokrene, i dobro zauzeme prvo mesto na vidljiv nain, to jest, kad pone da vlada nad istinom, prirodni ovek je u strahu i u zebnji (br, 4249), i tada ulazi u iskuenja. Razlog je to, to kad je istina bila na prvome mestu, to jest, kada se njoj inilo da je na prvome mestu, obmane su se umeale jer sama od sebe istina ne moe da vidi da li je istina, nego mora da to vidi od dobra; a tamo gde su obmane, tamo je i strah kad se dobro priblii. Isto tako, svi oni koji su u dobru, ponu da se plae kada se obmane pokau u svetlosti dobra; jer oni se plae obmana, i ele da se izvuku; ali ovo je nemogue, ako su obamne uporne, osim uz pomo Boanskoga Gospodovog posredovanja.

Ovo je razlog da oni koji su pred preporodom, posle straha i zebnje, ulaze u iskuenja; jer iskuenja su Boanska sredstva kojima se uklanjaju te obmane. Ovo je najtajniji uzrok to ovek, dok se preporaa, prolazi duhovna iskuenja. Ali on ni na koji nain ne vidi ovaj uzrok, jer je to iznad sfere njegovog opaanja, kao i sve ono to pokree, napada, i mui savest. 4257. Da ne doe i ubije mene i mater s djecom. Da ovo oznaava da samo to nije nestalo, pokazuje se i bez objanjavanja. Ubiti majku s djecom bila je formula (izreka) kod drevnih, koji su znali predstave i znaenja, kojom se oznaavalo unitavanje crkve i svih stvari koje pripadaju crkvi u opte i posebno, kod oveka koji je crkva. Jer se majkom oznaava crkva (br. 289, 2691, 2717), a sinovima istine koje pripadaju crkvi (br.489, 533, 117, 2623, 3373). Otuda ubiti majku s djecom oznaava potpuno unitavanje. I ovek potpuno nestaje kada crkva i ono to pripada crkvi u njemu nastane; to jest, kada oseanje istine, koje je oznaeno majkom, i koje ini crkvu u oveku, nestane. 4258. Stih 12.A ti si kazao: zaista ja u ti biti dobrotvor.Da ovo oznaava da bi ipak stekao ivot (oiveo), vidi se iz znaenja biti dobrotvor (initi dobro), to je oiveti. Jer Jakov predstavlja istinu, a istina ima ivot ne od sebe same, nego od dobra, koje se u nju uliva, kao to je esto gore pokazano. Otuda ovde biti dobrotovor (initi dobro) oznaava oiveti. A ovde se govori i o ivotu istine od dobra. 4259. I uiniu sjeme tvoje da ga bude kao pijeska morskoga, koji se ne moe izbrojiti od mnoine. Da ovo oznaava da bi tada bilo oploavanja i umnoavanja, vidi se iz znaenja sjemena, to je vera koja dolazi od ljubavi ka blinjemu, kao i sama ljubav ka blinjemu (o kojoj vidi br. 1025, 1447, 1610. 2848, 3373). Da uiniti da bude kao peska morskog znai umnoavanje, jasno je. Oploavanje se odnosi na dobro, koje dolazi od ljubavi ka blinjemu; a umnoavanje na istinu, koja pripada veri (br. 913, 893, 2846, 2847). 4260. Stihovi 13-15. I zanoi ondje onu no. I uze to mu doe do ruke, da polje na dar Isavu bratu svojemu. Dvjesta koza s dvadeset jaraca, dvjesta ovaca s dvadeset ovnova, trideset kamila dojilica s kamiladima, etrdeset krava s desetoro teladi, dvadeset magarica s desetoro magaradi. I zanoi ondje onu no, oznaava u tom zatamnjenom stanju; i uze to mu doe do ruke, da polje Isavu bratu

svojemu, oznaava stvari Boanske koje treba da se uvdedu u nebesko-duhovno dobro; dvjesta koza s dvadeset jaraca, dvjesta ovaca s dvadeset ovnova, oznaava dobra i iz njih istine Boanske. Trideset kamila dojilica s trideset kamiladma, etrdeset krava s deset teladi, dvadeset mararica s deset magaradi, oznaava stvari koje slue, opte i posebne. 4261. Stih 13. I zanoi ondje onu no. Da ovo oznaavazatamnjeno stanje, vidi se iz znaenja zanoiti, kao i znaenja noi, to je tamno stanje (o kojemu vidi br. 1712, 3693). 4262. I uze to mu doe do ruke da polje dar Isavu bratu svojemu. Da ovo oznaava stvari Boanske koje treba da se uvedu u nebesko-prirodno dobro, vidi se iz znaenja uzeti to mudoe do ruke, to je uzeti od onih stvari koje se proviaju, pa stoga od onih koje pripadaju Boanskom provieju; a poto one stvari koje pripadaju Boanskom Provienju pripadaju Boanskom, to uzeti to je do ruke oznaava ovde Boanske stvari; iz znaenja dara, to je uvoenje (prinos) (o emu vidi ono to sledi); i iz reprezentacije Isava, to je Boansko-Prirodno u pogledu dobra (br. 3302, 3322, 3504, 3599), ovde u pogledu nebeskog dobra, jer prirodno jo nije postalo Boansko (2) Da dar oznaava uvoenje(prinos), je za to to se darom stie dobra volja i pogodnost; jer, u ranije vremena, darovi koji su se davali i prinosili, imali su znaenja; oni koji su se davali carevima i svetenicima kada im se prilazilo, imali su jedno znaenje, a oni koji su se prinosili na oltaru, imali su drugo znaenje; prvi su oznaavali uvoenje, a drugi, bogotovanje (br. 349). Jer su se sve rtve, svih vrsta, nazivale su se prinosi (ponude), ali ponude u itu (hrani),koje su bile hleb i vino, ili pogae s nalivom, jer tako su se nazivale (ponude u hrani); jer u izvornom jeziku, ponuda u itu (mincha) oznaava dar. (3) Da su davali darove carevima i svetenicima kad su im se prilazili, vidi se iz mnogih odlomaka u Rei, kao kada Savle trai savet od Samuila (1 Samuilova IX.7,8); i da oni koji su prezirali Savla, da mu nisu dali dar (1 Samuilova X.27); kada je carica od Save dola Solomonu (1 o CarevimaX.2), kao i drugi, o emu je reeno: Iz cijele zemlje traahu da vide Salamuna, da uju mudrost njegovu, koju mu dade Gospod u srce. I donoahu mu svi dare, sudove srebrne, zlatne, i haljine i oruje, i mirise, i konje i mazge, svake godine (1 o Carevima X.24,25). I poto je ovo bio svet obred, kojim se oznaavalo uvoenje (prinoenje), to su i mudraci s istoka doli

novoroenetu Isusu, i doneli darove zlato, tamjan, i miro (Mateja II.11); zlatom je bilo oznaeno nebesko ljubavi; tamjanom, duhovno ljubavi; a mirom, ove ljubavi u Prirodnom. (4) Da je ovaj obred bio zapoveen, vidi se kod Mojsija: Pred lice Jehovino ne dolazi prazan (Izlazak XXIII.15; Zak. Ponovljeni XVI.16,1). Da su darovi davani svetenicima bili kao da su dati Jehovi, vidi se iz drugih odlomaka u Rei. Da su poslati darovi predstavljali uvoenje (prinoenje, inicijaciju), vidi se po darovima koje su dvanaest Izrailjevih knezova (stareina) poslali kada se posveivao oltar (Brojevi VII.1 do kraja); gde su se njihovi darovi zvali uvoenja (prilozi) (stih 88). 4263. Stih 14. Dvjesta koza s dvjesta jaraca, svjesta ovaca i dvjesta ovnova. Da ovo oznaava dobra i istine Boanske, vidi se iz znaenja koza, i jaraca, to su dobra (vidi br. 3995, 4006, 4169); i iz znaenja ovaca i ovnova, to su istine (br. 4005, 4170); ovde, dobra i istine Boanske. Da se dobra i istine spominju tako esto, i da se oznaavaju sa toliko stvari, to je zato to se sve stvari u nebu i u crkvi odnose na njih; stvari ljubavi i milosra na dobra, a stvari vere na istine. Ali meu njima postoje bezbrojne, i beskrajne razlike to se tie vrsta i podvrsta, to se vidi i po tome to su svi (ljudi ili duhovi) koji su u dobru, da su u Gospodovom carstvu, a ipak nijedno drutvo u njemu nije kao drugo, niti jedan pojedinac kao drugi. Jer nije mogue da jedno te isto dobro bude u dvojici, a jo manje u mnogima; jer bi bili svi kao jedan. Svaka jedinica se sastoji od raznih stvari, to sve u skladu nebeskom harmonijom i slogom. 4264. Stih 15.Trideset kamila dojilica s kamiladima, etrdeset krava s desetoro teladi, dvadeset magaraca s desetoro magaradi. Da ovo oznaava stvari koje slue (koje su od koristi), opte i posebne, vidi se iz znaenja kamila s kamildima, i junica i junaca, kao i magaraca i magaradi, to su stvari prirodnog oveka (o emu vidi esto gore, kao o kamilama, br. 3048, 3071, 3143, 3145; o juncima, br. 1824, 1825, 2181, 2830; o magaricama, br. 2781). Da su stvari prirodnog oveka relativno stvari koje slue, moe se videti gore (br. 1486, 3019, 3020, 3167). Otuda to da se tim ivotinjama oznaavaju stvari koje slue, opte i posebne. to se tie broja, koza dvesto, i jaraca dvadeset, junica dvesta i ovnova dvadeset, kamila i kamiladi trideset, junica etrdeset, junaca deset, magarica dvadeset, i magaradi deset, ovo su tajne koje se ne mogu otkriti bez mnogo objanjavanja i ire

dedukcije; jer svi brojevi u Rei oznaavaju stvari (prim. prev. Za autora stvari su uvek skoro duhovne i nebeske prirode) (br. 482, 487, 575, 647, 648, 755, 813, 1988, 2975, 2252, 3252), a to one oznaavaju, bilo je pokazano na preanjim stranicama gde se oni (brojevi) pojavljuju. (2)esto sam se udio da kada se govor anela sputao u svet duhova, da je padao u razne brojeve; a i to, da kada su se itali brojevi u Rei, aneli su to razumevali kao stvari: jer brojevi nikad ne prodiru u nebo, jer se njima meri vreme i prostor; a ovi pripadaju svetu i prirodi emu, u nebima, korespondiraju stanja i promene stanja. Pra drevni ljudi, koji su bili nebeski i koji su saobraali s anelima, znali su znaenja brojeve, kako prostih tako i sloenih; od njih, ta su znaenja prenoena na njihovo potomstvo, kao i sinovima (ljudima) Drevne Crkve. Ovo su stvari koje teko moe da poveruje ovek crkve u nae dane, koji ne veruje da je u Rei pohranjenu neto vie od onoga to se pokazuje u slovu. 4265. Stihovi 16-23. I predade ih slugama svojim, svako stado na po se, i ree slugama: idite naprijed preda mnom, ostavljajui dosta mjesta izmeu jednoga stada i drugoga. I zapovjedi prvome govorei: kad srete Isava brata mojega, pa te zapita: iji si? I kuda ide? I ije je to to goni pred sobom? A ti reci: sluge tvojega Jakova, a ovo alje na dar gospodaru svojemu Isavu, a eto i sam ide za nama. Tako zapovjedi i drugme i treemu i svijema koji bijahu za stadom, i ree: tako kaite Isavu kad naiete na nj. I jo kaite: eto, Jakov sluga tvoj ide za nama. Jer govorae: ublaiu ga darom koji ide preda mnom, pa u mu onda vidjeti lice, da ako me lijepo primi. Tako otide dar naprijed, a on prenoi onu no kod ete svoje. I po noi usta, i uze obje ene i dvije robinje i jedanaestoro djece svoje; i prebrodi brod Jabok. A po to njih uze i prevede preko potoka, preturi i ostalo to imae. I predade ih slugama svojim, svako stado na po se, i ree slugama: idite naprijed preda mnom, ostavljajui dosta mjesta izmeu jednoga stada i drugoga, oznaava uvoenje reda po kojemu treba da budu uvedeni (upueni ili inicirani); I zapovijedi prvome govorei: kad srete Isava brata mojega, pa te zapita: iji si? I kuda ide? I i ije je to to goni pred sobom? A ti reci: sluge tvojega Jakova, a ovo alje na dar gospodaru svojemu Isavu, a eto i sam ide za nama, oznaava potinjavanje; Tako zapovjedi i drugome i treemu i svijema koji bijahu za stadom, i ree: tako kaite Isavu kada naiete na nj, oznaava produenje (nastavljanje); I

jo kaite: Eto Jakov sluga tvoj ide za nama. Jer govorae: ublaiu ga darom koji ide preda mnom, pa u mu onda vidjeti lice, da ako me lijepo primi, oznaava pripremanje za ono to sledi; Tako otide dar unaprijed, oznaava efekat (uinak); a on prenoi no onu kod ete svoje, oznaava stvari koje slede; a po noi usta i uze obje ene svoje i dvije robinje i jedanaestoro djece, i prebrodi brod Jabok, oznaava prvi nagovetaj oseanja istine zajedno sa steenim istinama prelaz preko Jaboka je nagovetavanje; a poto njih uze i prevede preko potoka (reke), preturi i ostalo to imae, oznaava budue nagovetaje. 4266. Stih 16. I predate ih slugama svojim, svako stado na po se, i ree slugama: idite naprijed preda mnom, ostavljajui dosta mjesta izmeu jednoga stada i drugoga. Da ovo oznaava uvoenje reda po kojemu oni treba da budu uvedeni, vidi se iznaenja predati u ruke, to je pouavati sa moi (da ruka oznaava mo, vidi br. 878, 3091, 3387, 3563); iz znaenja sluga, to su stvari prirodnog oveka (br. 3019, 3020), jer sve stvari prirodnog ili spoljanjeg oveka potinjene su duhovnom ili unutranjem oveku, a otuda sve stvari u njemu slue neemu, i nazivaju se slugama; iz znaenja kamila, to su rei-znanja, a i spoznaje, stoga i doktrinarne stvari (br. 3767, 3768), koje, sve dok su u prirodnom ili spoljanjem oveku, to jest, u njegovoj memoriji, i nisu jo usaene u duhovnog ili unutranjeg oveka, oznaene su stadima koja su predata slugama; iz znaenja svako na po se, to znai svakome prema klasama, ili u skladu s vrstama i podvrstama; iz znaenja ispred mene i ostaviti mjesta izmeu jednoga stada idrugoga, to je pripremiti put za dobro koje treba da se primi; jer se ovde govori o primanju dobra preko istine, i njihovom povezivanju u prirodnom oveku. Iz ovih pojedinosti se vidi da se svim ovim stvarima u opte i posebno oznaava uspotavljanje reda po kojemu ovi treba da budu uvedeni. U pogledu uvoenja istine u dobro u prirodnom oveku, ovo se ne moe objasniti kako bi se razumelo; jer ovek crkve u nae dane ne zna ak ni to ta je unutranji ili duhovni ovek, iako o tome esto govori, ni to da bi on postao ovek crkve, istina mora da bude uvedena u dobro u spojanjem ili prirodnom oveku; jo manje zna da Gospod pravi red u tome oveku tako da bi dolo do povezivanja ovoga s unutranjim (ovekom). Ove stvari, koje su samo opte, u nae vreme tako su skrivene, da se ne zna ni da postoje; pa bi stoga izlaganje pojedinosti koje su sadrane u unutranjem smislu o uspostavljanju reda

i o uvoenju (inicijaciji), bilo kao da govorimo o misterijama, i ono to se ne moe verovati; stoga, bilo bi uzaludno govoriti, ili bi bilo kao bacati seme u vodu ili na pesak. Ovo je razlog zato se pojedinosti izostavljaju, a izlae se, kao ovde i u sledeim stihovima, samo ono to je opte. 4267. Stih 17, 18. I zapovjedi prvome govorei: kad srete Isava brata mojega, pa te zapita; iji si? I kuda ide? I ije je to to goni pred sobom? A ti reci: sluge tvojega Jakova, a ovo alje na dar gospodaru svojemu Isavu, a eto i sam ide za nama. Da ovo oznaava potinjavanje, na slian nain je vidljivo iz unutrnjeg smisla nekoliko rei, iz kojih se dobija ovaj opti smisao. Da je to potinjavanje, i da su oznaene stvari koje se odnose na potinjavanje, to je oito; jer je on zapovedio svojim slugama da njegovog brata zovu gospodarom, a njega slugom, i da kau da ovaj dar poslao sluga njegovom gopodaru, i da ih se i poed toga naziva braom, bilo je pokazano vie puta. Nazivaju se (dobro i istina) braom, zato to kad se dobro i istina povezuju, tada se dobro predstavlja u istini kao u slici, i oni posle deluju zajedno kako bi dolo do efekta (uinka). Ali dobro se naziva gospodarem a istina slugom pre nego se poveu, a jo vie kada rapravljaju o prvenatvu. 4268. Stih 19. Tako zapovjedi i drugome i treemu i svijema koji iahu za stadom, i ree: tako kaite Isavu kad naiete na nj. Da ovo oznaava produenje (nastavak), naime, pravljenje reda i potinjavanje, jasno je bez daljeg objanjavanja, iz onoga to je gore reeno (br. 4266, 4267). 4269. Stihovi 20, 21. I jo kaite: Jakov sluga tvoj ide za nama. Jer govorae: ublaiu ga darom koji ide preda mnom, pa u onda vidjeti lice njegovo, da ako me lijepo primi. Tako otide dar naprijed, a on prenoi onu no kod ete svoje. Da ovo oznaava pripremu za ono to sledi, i da dar koji ide pred njim oznaava uinak, a tako isto da no provedena sa etom oznaava stvari koje slede, moe se videti iz nekoliko rei u unutranjem smislu, koje se se jasno odnose na sreivanje (stanja) kako bi bio povoljno primljen. Ali kako stoji stvar s pojedinim detaljima, ne moe se objasniti; jer sve dok se ne poznaju opte stvari, pojedini detalji se ne mogu nikako rasvetliti, nego ostaju u senci. Mora da prethode opti pojmovi; ako ovi ne prethode, pojedinost ne stanite u koje mogu da uu. U stanitu gde je samo

senka, oni se ne vide; i u stanitima gde su obmane, oni se odbacuju, ili se ismevaju. Dovoljno je da se opte stvari prime da ovek mora da se nanovo rodi pre nego ue u Gospodovo carstvo (Jovan III.3); da dok nije nanovo roen, istina naizgled zauzima prvo mesto a dobro drugo; ali kada se nanovo rodi, red se izokree, i dobro je na prvome mestu, a istina na drugome; isto tako, da kada je red izokrenut, Gospod sreuje i rasporeuje stvari u prirodnom ili spoljanjem oveku, da se istina prima preko dobra, i da se potinjava dobru, tako da ovek vie ne postupa od istine nego od dobra, to jest, od ljubavi ka blinjemu; i dalje, da postupa po ljubavi ka blinjemu kada ivi prema istinama vere i voli doktrinu (nauk) radi ivota. Proces ovih stvari koje su sadrane u unutranjem smislu, u pogledu pravilnog rasporeivanja, uvoenja, i potinjenosti istine u prisustvu dobra, anelima sepokazuje u jasnoj svetlosti; jer ove stvari pripadaju aneoskoj mudrosti, dok ovek nita od toga ne vidi. Ali i pored toga, oni koji su u prostom dobru od proste vere imaju sposobnost da znaju ove stvari; i ako ih, zbog svetskih briga i grubih ideja ne shvataju u ivotu tela, oni ih shvataju u drugom ivotu, gde se svetske brige otstanjuju; jer oni se prosvetljuju te ulaze u inteligenciju i mudrost. 4270. Stih 22.I po noi usta i uze obje ene i dvije robinje i jadanaestoro djece svoje; i prebrodi brod Jabok. Da ovo oznaava prvo uvoenje oseanja istine sa steenim istinama, vidi se iz znaenja dvije ene, ovde Rahele i Lije, to su oseanja istine (br. 3758, 3782, 3793, 3819), iz znaenja dvije robinje, ovde Bila i Zilpa, to su spoljanja oseanja isine koja slue kao sredstva (br. 3849, 3931); iz znaenja sinova, to su istine (br. 489, 491, 533, 1147, 2623, 3373); i iz znaenja potoka (broda) Jaboka, to je prvo uvoenje (inicijacija) (poetak uvoenja), jer je to bila granica Hananske zemlje. Da su sve granice te zemlje bila znaenja nebeskih i duhovnih stvari Gospodovog carstva, u skladu s razdaljinom i poloajem, vidi br. 1585, 1866, 4116, 4240; tako isto i znaenje potoka ili prelaza Jaboka, koji je bio, u odnosu na Hanansku zemlju, preko Jordana, koji je bio granica nasledstva sinova Ruvimovih i Gadovih, kao to se vidi iz Brojeva XXI.24; Zak, Ponovljeni II.36,37; III.16,17; Joua XII.2; Sudije XI. 13,22. Razlog da je ta zemlja data kao nasledstvo Ruvimu je bilo to to je ona predstavljala razum ili doktrinu, koja je prva (stvar) preporoda, ili istina doktrine u skupu, preko koje se

postie dobro ivota (br. 3861, 3866); a Gadom su bila predstavljena dela vere (br. 3934). Ove stvari, to jest, istine vere ili dokrine, i dela vere koja se prva ine, jesu stvari preko kojih se ovek, koji se preporaa, uvodi u dobro. To je razlog da se prelaskom Jaboka oznaava prvo uvoenje (poetak uvoenja). 4271. Stih 23.A poto ih uze i prevede preko potoka, preturi i ostalo to imae. Da ovo oznaava dalje uvoenje, vidi se iz onoga to je reeno gore: jeron je preveo ne samo ene, nego i robinje, i sinove, kao i stoku i stado, a to je sve to je imao, u Hanansku zemlju, u kojoj se sreo s Isavom. A poto je predemt o kome se govori u unutranjem smsilu povezivanje istine s dobrom u Prirodnom, to se prelaenjem potoka (reke) oznaava nita drugo nego prvo uvoenje; a ovde, gde se kau iste stvari ponovo, dodaje se da je bio sve preveo preko, tu se oznaava dalje uvoenje. 4272. Stihovi 24,25. A kad osta Jakov sam, tada se jedan ovjer krvae s njim do zore. I kad vidje da ga ne mogae svladati,udari ga po zglavku u stegnu, te se Jakovu iai stegno u zglavku, kad se ovjek rcae s njim. A kad Jakov osta sam, oznaava dobro steene istine, koja je tada bila u poslednjem (reda); tada se jedan ovjek rvae s njim, oznaava iskuenja u pogledu istine; do zore, oznaava pre povezivanja prirodnog dobra oznaenog Jakovom s nebesko-prirodnim (dobrom), ili sa Boanskim dobro istine. I kad vidje da ga ne mogae svladati, oznaava da je pobedio u iskuenjima; udari ga po zglavku u stegnu, oznaava gde je nebesko.-duhovno dobro povezano s prirodnim dobrom oznaenim Jakovom; te se Jakovu iai stegno u zglavku, oznaava da istina jo nije imala mo da se potpuno povee s dobrom. Iste rei se odnose i na Jakova i na njegovo potomstvo; a u ovome sluaju, ovde je oznaen njihov kvaliet. U ovom smislu, iaenjem zglvka, oznaava se gde je brana ljubav povezana s prirodnim dobro,; a Jakovu se iai stegno u zglavku dok se rvae s ovjekom, oznaava da je kod Jakovljevog potomstva ovo povezivanje bilo oteeno da se nije moglo popraviti, pa je otklonjeno. (prim.prev. ovo mesto ostaje nedovoljno objanjeno). 4273. Stih 24. A kad Jakov osta sam. Da ovo oznaava dobro steene istine, koja je tada u poslednjem (reda), vidi se iz reprezentacije ovde Jakova, to je dobro istine. ta je Jakov predstavljao, pokazano je na prethodnm stranicama, naime, da je

predstavljao razne stvari u Prirodnom, jer je stanje istine i dobra jedna stvar u poetku, a drugo u procesu, a opet drugaije na kraju (br. 3775,4234); ovde, on predstavlja dobro istine. Razlog za ovu reprezentaciju je to, to se govorilo o njegovom rvanju kojim je, u unutranjem smislu, oznaeno iskuenje; i zato to se nazvao Izrailj, inme se predstavlja nebesko-duhovni ovek; a i stoga to se u onome to sledi govori o njegovom povezivanju s Isavom, kojim je oznaeno uvoenje istine u dobro. Ovo su razlozi da Jakov sada predstavlja poslednje dobro istine u Prirodnom. 4274. Tada se jedan ovjek rvae s njim. Da ovo oznaava iskuenje u pogledu istine, vidi se iz znaenja rvanja, to je iskuenje. Iskuenje samo nije nita drugo nego rvanje ili borba; jer istina je napadnuta od zlih duhova a branjena od anela koji su kod oveka. ovekovo opaanje ove borbe je iskuenje (br. 741, 757, 761, 1661, 3927, 4249, 4256). Ali ne moe da doe do iskuenja ako ovek nije u dobru istine, to jest, u ljubavi ili oseanju za nju. Jer onaj ko ne voli svoju istinu, ili na kojega ona ne utie, on ne mari za nju; ali onaj koji je voli, taj se brine da ona ne bude povreena. Ono to ovek misli da je istinito, to ini njegov intelktualni ivot, a ono to ovek misli da je dobro, to sainjava ivot njegovevolje; stoga, kada je napadnuto ono to on misli da je istinito, tada je pod napadom ivot njegovog razuma; a kada je napadnuto ono to on smatra dobrom, tada je napadnut ivot njegove volje; tako, kada je ovek iskuavan, u pitanju je njegov ivot. (2) Da se u poetku borba odnosi na istinu, to je zato to je to ono to ovek prvo voli, pa ono to je u ovekovoj ljubavi, to zli duhovi prvo napadnu; ali posle ovek vie voli dobro od istine, a to se dogaa kada se red izokrene, pa je tada on iskuavan u pogledu dobra. Ali ta je iskuenje, malo ljudi zna, jer malo njih prolaze kroz iskuenja u nae vreme, jer mogu biti u iskuenjima samo oni koji su u dobru vere, to jest, u ljubavi ka blinjemu. Kad bi oni koji nisu u ljubavi ka blinjemu bili uvedeni u iskuenje, oni bi odmah popustili; a oni koji popuste, ti se utvruju u zlu i jo se vie ubeuju u obmani; jer tada zli duhove pobeuju onoga s kojim su bili udrueni (prim. prev. Autor tvrdi da je svaki ovek na neki nain udruen s dobrim i zlim duhovima, ali nije toga svestan, niti su duhovi toga svesni; preko ovih duhova on komunicira, nesvesno s nebom i paklom. Ako popusti u iskuenju, onda zli duhovi vladaju nadnjim). To je razlog da se malo kome doputa da bude

iskuavan, nego se samo doputa da bude u nekom prirodnom strahu, kako bi se na taj nain odvojio od ljubavi ka sebi i svetu, u koje ljubavi bi ovek inae jurnuo bez iakvog zadravanja (prim. prev. Autor pravi razliku izmeu duhovnih iskuenja i prirodnih. Prvadolaze posle ovekovog preporoda, to jest kad je ve postao duhovan, a druga dok je jo uvek samo prirodni ili spoljanji ovek.) 4275. Do zore. Da ovo oznaava (stanje) pre povezivanja prirodnog dobra oznaenog Jakovom s nebesko-duhovnim (dobrom), ili Boanskim dobrom istine, vidi se iz znaenja zore, to je, u najviem smislu, Gospod, u reprezentativnom smislu, Njegovo carstvo, a u univerzalnom smislu, to je nebesko ljubavi (br. 2405); ovde, nebesko-duhovno (dobro). Jer kada je granula zora, Jakov je nazvan Izrailjem, kojim se oznaava nebesko.duhovni ovek; stoga pre zore oznaava pre povezivanja prirodnog dobra sada oznaenog Jakovom sa nebesko-duhovnim. ta je nebesko-duhovno, bie reeno u dvadeset i osmom stihu, gde se govori o Izrailju. 4276. Stih 25.I vidje da ga ne moe svladati. Da ovo oznaava da je pobedio u iskuenju, jasno je i bez objanjavanja. 4277. Udari ga po zglavku u stegnu. Da ovo oznaava gde se nebesko-duhovno povezuje s prirodnim dobrom oznaenim Jakovom, vidi se iz znaenja stegna, to je brana ljubav, a otuda sva nebeska i duhovna ljubav, jer ove su od brane ljubavi kao potomstvo od roditelja (vidi br. 3021); i iz znaenja zglavka ili aice, ili udubljenja, naime, bedra, to je mesto gde se povezuje; ovde, mesto gde se povezuje nebesko-duhovno dobro s prirodnim dobrom oznaenim Jakovom. Ali o ovome povezivnju ne moe se nita rei ako se prvo ne zna ta je nebeskoduhovno dobro, koje je Izrailj, i ta je prirodno dobro, koje je Jakov. Ovo e biti reeno u onome to sledi u sthu 28, gde se govori o Jakovu, tada nazvanom Izrailjem, a kasnije gde se govori o Jakovljevom potomstvu. 4278. Te se Jakovu iai stegno iz zglavka, kad se ovjek rvae s njim. Da ovo oznaava da istina tada jo nije imala mo da se potpuno povee s dobrom, vidi se iz znaenja iaiti, to je onda kada istine jo nisu sreene na takav nain da bi sve zajedno mogle ui, skupa s dobrom, u nebesko-duhovno dobro (vidi objanjenje koje sledi kod stiha 31); sledstveno, da istina tada jo nije imala mo

da se sasvim povee sa dobrom; jer stegno iz zglavka oznaava gde su dobra pripojena zajedno (kao to je gore reeno, br. 4277). 4279. Ove stvari koje su do sada bile objanjene treba da se razumeju u najviem smislu i u unutranjem smislu, ali u niem smislu razliito. U ovome smislu, govori se o tome kakav je bio Jakov i kakvo je njegovo potomstvo. Poto Re dolazi od Gospoda, i silazi od Njega preko neba oveku, ona je Boanska u svakoj pojedinosti; a kao to se sputa od Gospoda, tako se i uzdie prema Njemu, preko neba. Poznato je da postoje tri neba, i da se najdublje nebo naziva tree nebo, da se srednje naziva drugim nebom, a da se najnie naziva prvim nebom; pa stoga kada se Re uzdie kao to se sputa u Gospodu, ona je Boanska; u treem nebu ona je nebeska, jer ovo je nebesko nebo; u drugom nebu ona je duhovna, jer je ovo duhovno nebo; a u prvom nebu ona je nebesko-i-duhovno-prirodna; a u ovom se nebu i zavrava (nebo). Ali u crkvi kod oveka, Re je u pogledu smisla slova prirodna, to jest, svetska i zemaljska. (2)Iz ovoga se jasno pokazuje kakva je Re, i kakav je sluaj sa Reju kada je ita ovek koji je u onome to je sveto, to jest, u dobru i istini. Jer tada, kod njega, ona izgleda svetska, ili istorijska, u emu i pored toga postoji ono to je sveto; ali u prvom nebu ona izgleda kao nebesko.i.duhovno.prirodna, u emu ipak postoji ono to je Boansko; u drugom nebu, meutim, ona je duhovna, a u treem nebu je nebeska; a u Gospodu ona je Boanska. Smisao Rei je u skladu s nebima; najvii smisao, u kome se govori o Gospodu, je u najdubljem ili treem nebu; njegov unutranji smisao, u kome se govori o Gospodovom carstvu, je za srednje ili drugo nebo; dok je nii smisao Rei, u kojemu je unutranji smisaoodreen za naciju koja se u njoj imenuje, je za njnie ili tree nebo; ali najnii ili doslovni smisao je za oveka dok jo ivi u svetu, koji je ipak takav, da mu se moe preneti (komunicirati) unutarnji, ak i unutranji i najvii smisao. Jer ovek ima komunikaciju sa tri neba; u stvari, ovek je stvoren u formi tri neba, tako da kad ivi u ljubavi ka Gospodu i u ljubavi ka blinjemu, on je nebo u najmanjoj formi. Otuda to, da je unutar oveka Gospodovo carstvo, kao to On sam ui kod Luke: Gle, cartstvo Boije je un vama (XVII.21). (3)(prim. prev. Nije na odmet odmah napomenuti da autor pravi razliku izmeu neba (plural) i na drugi nain, na drugim mestima, kojima se dopunjava ovo to ovde pie. Naime, postoji doslovni, postoji unutranjii istorijski koji govori o duhovnoj istoriji Crkve na

zemelji, postoji unutranji ili duhovni koji govori o preporaanju ovekove due, i postoji najvii ili nebeski koji govori o tome kako je Gospod uinio Svoje Ljudsko Boanskim. Aneeli raznih neba razumeju uglavnom i najvie smisao koji je namenjen njihovom nebu, a taj smisao je ne samo racionalan nego i oseajan to jest osea se kroz blaenstvo, i popraen predstavama kojima se on objanjava itd, to sve ini ivot duhova i anela srenim i blaenim). Ove su stvari reene kako bi se znalo da u Rei postoji ne samo najvii smisao, i unutranji smisao, nego i nii smisao, i da u ovome niem smislu, unutranji smisao je odreen za naciju koja se tu imenuje; i kada se sve ovo uradi, onda se smisao jasno pokazuje iz nizova stvari. Da se ovo rvanje oveka sa Jakovom, i iaenje zgloba odnosi na Jakova i na njegovo potomstvo, jasno je; pa je stoga doputeno da se objasne iste rei u skladu s ovim smislom. Ovaj smisao emo nazvati UNUTRANJI ISTORIJSKI SMISAO, i to zbog toga to se on pokazuje u ivo po obliku u prvom nebu, kao to je meni ponekad bilo dato da vidim. (Vidi izlaganje ispred drugoga paragrafa broja 4272). 4280. Da u ovome smislu, stegno iz zglavka Jakovjevog, oznaava (mesto ili stanje) gde se brana ljubav povezuje sa prirodnim dobrom, vidi se iz znaenja stegna iz zglavka, to je ono gde se povezuje brana ljubav (vidi gore br. 4277). Da je tu oznaeno povezivnje sa prirodnim dobrom, je stoga to je stegno povezano sa stopalima. U unutranjem smislu stopala oznaavaju prirodno dobro (kao to se moe videti gore, br. 2162,3147,3761,3986);(2)da stegno oznaava branu ljubav, a stopala prirodno dobro, je jedna od onih stvari koje su izubljene u drevno vreme. Drevna Crkva, koja je poznavala predstave i znaenja, znala je dobro ove stvari. Poznavanje ovih stvari bila je njihova inteligencija i mudrost; i to ne samo onih koji su pripadali crkvi, nego i onih koji su bili izvan crkve, to se jasno vidi iz knjiga Neznaboaca, kao i iz stvari koje se danas nazivaju bajkama; jer su znaenja i predstave bili preneseni na njih iz Drevne Crkve. Kod njih je stegno i bedro oznaavalo branu ljubav, a stopala prirodne stvari. Stegna i stopala imaju ovo znaenje zbog korespondencije svih ovekovih udova, organa, i utrobe s velikim ovekom, o kojim se korespondecijama sada govori na kraju poglavlja (plural). O korespondenijama sa stegnom i sa stopalima vie e se rei u onome to sledi, gde e to biti potvreno ivim iskustvom da je njihovo znaenje takvo. (3)U nae dane

ove stavri mora da izgledaju udnem jer, kao to je reeno, ovo zanje je drevno i izgubljeno. Meutim, koiko ovo znanj nadilazi druga znanja, vidi se po tome to se bez njega Re ne moe upoznati u njenom unutranjem smislu; a i stoga to aneli koji su kod oveka, opaaju Re samo preko ovoga smisla; ai zato to se pomou ovoga znanja ostavrije ovekova komunikacija s nebom. I (to je neverovatno), unutranji ovek isli samo na ovaj nain; jerm kada spoljanji ovek razume Re u slislu slova, unutranji ovek shvata to u isto vreme u skladu s unutranjim smislomm iako ovek dok ivi u svetu, nije toga svestan Ovo se posebno vidi po tome, to kad ovek stigne u drugi ivot, i postane aneo, on poznaje unutranji smisao kao od sebe bez pouavanja. (4)ta je brana ljubav, koja je oznaena stegnom i bedrima, moe se videti gore (br. 995,123,2727-2759); i da je brana ljubav osnova svih ljubavi (br. 686,3021); a otuda to, da oni koji su u pravoj branoj ljubavi, oni su i u nebeskoj ljubavi (to jest, u ljubavi ka Gospodu), i u duhovnoj ljubavi (to jest, u ljubavi ka blinjemu; stoga se branom ljubavi oznaava ne samo ljubav sama, nego i sva nebeska i duhovna ljubav. Za ove se ljubavi kae da su povezane s prirodnim dobrom onda kada je unutranji ovek povezan sa spoljanjim, ili duhovni ovek sa prirodnim. To je povezivanje koje je oznaeno stegnom iz zglavka. Da kod jakova i kod njegovog potomstva u glavom nije bilo ovoga povezivanja, pokazae se u onome to sledi; jer ovo je predmet o kome se ovde govori u unutranjem istorijskom smislu. 4281. Da se stegnom iz zglavka koje je bilo iaeno kod njega, oznaava da je ovo povezivnje bilo oteeno i pomereno (izgubljeno) kod Jakovljevog potomstva, vidi se iz znaenja iz zglavka (izglavljenog, iaenog), u smislu koji mu se daje, a to je da je pomereno (izgubljeno), to jest da je povreeno. Da zglavak kod bedra oznaava povezivanje, vidi se iz onoga to je gore reeno (br. 4280); i da u Rei Jakov oznaava ne samo Jakova, nego i njegovo potomstvo, jasno je iz mnogih odlomaka u Rei (Brojvi XXIII.7,10,21,23, XXIV.5,17,19; Zak. Ponovljeni XXXII.10; Isaija XL.27; XLIII. ;22; XLIV.1,2,21; XLVIII.12; LIX.20;Jer. X.1,25;XXX.7,10,18;XXXI.7.11; XLVI.27,28; Osija X.11; Amos VII.2;Mijeha II.12;III.8; Ps. XIV.7;XXIV.6; LIX.13;LXXVIII.5;XCIX.4; i na drugim mestima) (2) Da su Jakov i njgovo potomstvio bili takovoga karaktera, da se kod njih nebeska i duhovna ljubav nije mogla povezati sa prirodnim dobrom, to jest, unutranji ili duhovni

ovek sa spoljanjim ili prirodnim ovekom, jasno je iz svega to je reeno o toj naciji u Rei; jer oni nisu znali, a nisu ni eleli da znaju, ta je unutranji ili duhovni ovek, pa se to stoga nije njima ni otkrilo; jer oni veruju da u oveku postoji samoono to je spoljanje i prirodno. U svom njihovom bogotovanju, oni su samo gledali na to, tako da je Boansko bogotovanje kod njih bilo idolopoklonstvo; jer kad je unutranje bogotovanje odvojeno od spoljanjeg, ostaje samo idolopoklonstvo. Crkva koja je bila kod njih ustanoljena, nije bila crkva, nego samo reprezentacija crkve; to je razlog da se ona naziva reprezentativnom crkvom. Da je reprezentativ crkve mogu kod takvog naroda, moe se videti, br. 1361,3670,4208. (3) jer kod reprezentacije ne misli se o osobi, nego o onome to je predstavljeno; stoga su Boanske, nebeske, i duhovne stvari mogle da budu predstavljene ne samo osobama, nego i bezivotnim stvarima, kao Aronovim haljinama, kovegom, oltarom, volovima i ovcama koje su bile prinoene na rtvu, svenjakom sa sveama, hlebovima na zlatnom stolu, uljem kojim su pomazivani, tamjanom, i drugim slinim stvarima. To je razlog da su njihovi carevi, kako zli kao i dobri, predstavljali Gospodovu kraljevsku slubu; i vrhovni sveenici, kako zli tako i dobri, predstavljali su ono to pripadaGospodovom Bonskom svetenstvu, kad su obavljali svoju slubu u spoljanjoj formi u skladu sa odredbama i zapovestima. Kako bi, stoga, mogla postojati meu njima reprezentacija crkve, date su im ovakve odredbe i zapovesti preko otkrivenja, koji su bili sasvim repreentativni; stoga, sve dok su bili u njima i dok su ih strogo odravali, sve su dotle mogli da predstavljaju crkvu; ali kada su se otkrenuli od njih (od reprezentativa), kao i od odredaba i zapovesti njihove nacije, a posebno kad su poeli da se klanjaju drugome bogu, bili su lieni toga da budu reprezentativ. Iz toga su razloga bili izgnani spoljanjim sredstvima, kao ropstvima, nesreama, pretnjma i udima kako bi bili prisiljeni da odravaju zakone i uredbe koje su istinski reprezentativi, ali ne unutranjim sredstvima, kao to se to radi s onima koji imaju unutranje bogotovanje u spojanjem. Ove su stavri oznaene iaenim stegnom kod Jakova, kad se to razume u unutranjem istorijskom smislu. uodnosu na Jakova i njegovo potomstvo. 4282. Stihovi 26-28.Pa onda ree: pusti me, zora je. A Jakov mu ree: ne u te pustiti dokle me ne blagoslovi. A ovjek mu ree: kako ti je ime? A on mu

odgovori: Jakov. Tada mu ree; od sele se ne e zvati Jakov, nego Izrailj; jer si se junaki borio i s Bogom i s ljudima, i odolio si. Pa onda ree: pusti me, zora je, oznaava da iskuenje prestaje onda kad je priblii povezivanje; a on mu ree: ne u te pustiti dok me ne blagoslovi, oznaava da treba da doe do povezivanja; i ree mi: kako ti je ime? A on ree: Jakov, pznaava kvalitet dobra od istine; a on mu ree: od sele se nee zvati jakov, nego Izrailj, oznaava Boansko nbeskoduhovno tada; Izrailj je nbesko-duhovni ovek koji je u prirodnom, pa sogaj prirodan; nebesko-duovni ovek sam, koji pripada Racionalnom, je Josip; jer i se junaki borio i s Bogom i s ljudima, i odolio si, oznaava neprekidne pobede u borbama u odnosu na istine i dobra. (2)U unutranjem istorijskom smislu, u kome se govori o Jkovu, istzim se reima oznaavaju stvari koje slede:- sa Pusti me, zora je, oznaava se da e reprezentativ otii od jakovljevog potomstva pre nego li uu u reprezenttive zemlje Hananske; sa ne u te pustiti dokle me ne blagoslovi, oznava d se zalagati (insistirai) da budu reprezentativ; sa on mu ree: Kako ti je ime?a on ree: Jakov, aava se da su oni pripadali potomstvu jakovljevom, s njihovim kavaliteto; sa a on ree: od ele ne e ti ime biti jakov, nego Izrailj, oznaeno je da oni mogu da reprezentirju (crkvu) kao to je Jakov, nego iz neega o je novoga kvaliteta; sa i kao junak borio i se sBogom i s ljudima, i odolio si. , oznaava zbog tvrdolavosi koja je bila u njihovim poudama i fantazijama. 4283. Stih 26. A on ree; pusti me, zora je. Da ovo oznaava da je iskuenje prestalo kad se povezivanje pribliilo, jasno je iz znaenja Pusti me, naime, od rvanja s tobom, to znai da je iskuenje prestalo (da rvanje iznaava iskuenje, vidi br, 4274, i da je prestalo, jasno je iz onoga to sledi); i iz znaenja zore, to je povezivanje prirodog dobra oznaenog Jakovom sa nebesko-duhovnim, ili sa Boanskim dobrom istine (oemu vidi gore, br. 4275). Da je rvanje poelo pre nego je dola zora, a zavrilo se poto je zora minula, i da se tek onda kae ta se desilo poto je sunce ve bilo izalo, to je zato to vremena dana, a isto tako i godine, oznavaju stanja. br. 487,488,893,898 788 785, ovde, stanje povezivanja preko iskuenja. Jer kada doe do povezanosti unutrnjeg oveka sa spojanjim, to je onda njemu zora, jer tada ulazi u nebeko ili duhovno stanje. I tada je svetlo kao kad mu se pokazuje zora, tako je u takvom stanju da moe da je primeti.

tavie, njegovo Intelektualno je prosvetljeno, i ono je kod njega kao kad se neko probudi iza sna u rano jutro kada zazori i pone dan. 4284. A on ree: ne u te pustiti dokle me ne blagoslovi. Da ovo oznaava da e doi do povezivanja, vidi se iz znaenja ne u te pustiti, to znai da e iskuenje prestati (o emu vidi upravo gore, br. 4283), i iz znaenja blagoslova, to je povezanost (br. 3504,3514,3530,3584). Iz ovoga jasno je da se sa Ne u te pustiti dokle me ne blagoslovi, oznaava da iskuenje nee prestati dok ne doe do povezanosti, to jest, da e doi do povezanosti. 4285.Stih 27. A on ree: kako ti je ime? A on ree: Jakov. Da ovo oznaav kakvo je dobro od istine, jasno je iz znaenja imena, to je kvalitet (br. 144,145,1754, 1896,2009,2724,3006), i iz reprezentacije Jakova, to je dobro istine (vidi gore, br. 4273), 4286. Stih 28.A on ree: od sele se ne e zvati Jakov, nego Izrailj. Da ovo oznaava Boansko Nebesko-duhovno tada, i da je Izrailj nebesko-duhovni ovek koji je u Prirodnom, i da tako pripada Prirodnom; i da je sami nebesko-duhovni ovek, koji pripada Racionalnom, Josip, bie jasno iz onoga to sledi o Jakovu i o Izrailju, a isto tako i o Josipu; jer se prvo mora rei ta je nebesko-duhovno ovde. Poznato je zaista u crkvi u nae dane da postoji duhovni i prirodni ovek, ili da da postoji unutranji i spoljanji ovek; ali ta je duhovni ili unutranji ovek, to nije dobro poznato, a jo manje ta je nebeski ovek, i po emu se razlikuje od duovnog; a poto se ovo ne zna, to se ne moe znati ni ta je nebesko-duhovni ovek, koji je ovde Izrailj, pa se to mora ukratko izneti (2).Da postoje tri neba, naime, najdublje, srednje, i poslednje; ili, to je isto, tree, drugo, i prvo, kao to je poznato. Najdublje ili tree nebo je nebesko; jer aneli se tamo nazivaju nebeskim, jer su u ljubavi ka Gospodu, pa su stoga najdublje poveznti s Gospodom, pa zato to su takvi, oni nadilaze ostale mudrou, a oni su i nevini, a otuda se nazivaju nevinostima i mudrostima. Ovi se aneli razlikuju na unutranje i na spoljanje. Srednje ili drugo nebo je duhovno: tamo se aneli nazivaju duhovnim, jer su u ljubavi ka blinjemu, to jest, u uzajamnoj ljubavi, koja je takva da jedan voli drugoga vie nego samoga sebe; i poto su takvi, oni su i u inteligenciji, i nazivaju se inteligencija,a. I ovi se aneli razlikuju na unutranje i spoljanje. Poslednje ili

prvo nebo, meutim, je isto tako nebesko i duhovno, ali ne u istom stepenu kao prethodna (neba); jer jo imaju prirodnog, pa se stoga nazivaju nebesko-prirodni i duhovno-prirodni. I ovi su u uzajamnaoj ljubavi, ali oni ne vole druge vie nego sebe, nego kao sebe. Oni su u oseanju dobra i u spoznajama istine; ovi se isto tako razlikuju na unutranje i spoljanje. (3) Ali ta je nebesko-duhovno, bie ukratko reeno. Oni su nazvani nebesko-duhovnim, za koje se gore reklo da su duhovni, i da su u srednjem ili drugom nebu; oni se nazivaju nebeskim zbog uzajamne ljubavi, a duhovnim zbog inteligencije. Unutranji su tamo oni kojisu predstavljeni Josipom, i koji se nazivaju Josip u Rei; a oni tamo koji su spoljanji, to su oni koji su predstavljeni Izrailjem, i koji se naziaju Izrailj u Rei; prethodni, naime, unutranji, koji se nazivaju Josip, pripadaju Racionalnom; ali spoljanji koji se nazivaju Izrailj, pripadaju Prirodnom. Ovo je razlog da se kae da je Izrailjnebesko-duhovni ovek koji je u Prirodnom, i koji pripada Prirodnom; i da je Josip nebesko-duhovni ovek sam, koji pripada Racionalnom. Jer, u univerzalnom smislu, svo dobro, koje pripada ljubavi i ljubavi ka blinjemu, naziva se nebesko, a sva istina je odvere i inteligencije, naziva e duhovnom (4)Ovo je sve reeno kako bi se znalo ta znai Izrailj. Ali Izrailj, u najviem smislu, oznaava Gospoda u pogledu Boanskog Nebesko-duhovnog; u unutranjem smislu, meutim, oznaava Gospodovo duhovno carstvo u nebu i na zemlji. Gospodovo duhovno carsto na zemlji je crkva, koja se naziva duhovnom crkvom. A poto Izrailj oznaava Gospodovo duhovno carstvo, to Izrailj tako isto oznaava i duhovnog oveka, jer u svakom ovakvom oveku je Gospodovo carstvo; jer jedan ovek je jedno nebo, a isto tako i crkva, u najmanjoj formi (br. 4279). to se tie Jakova, njim je, u najviem smislu, predstavljen Gospod kao Prirodno kako nebesko tako i duhovno; a u u unutranjem smislu, Gospodovo carstvo onakvo kakvo je u poslednjem ili prvom nebu, pa stoga i u crkvi. Dobro u Prirodnom je ono to se naziva nebeskim, a istina je ono to se naziva duhovnim. Iz ovoga se vidi ta je oznaeno Izrailjem a ta Jakovom u Rei, kao i zato je Jakov dobio ime Izrailj. (5)Ali ove stvari mora da izgledaju zamraeno, zato to malo ljudi zna ta je duhovni ovek, a jo manje onih koji znaju ta je nebeski ovek, niti da meu nebeskim i duhovnim postoji razlika. Razlog to se ovo ne zna, je to to se ne vide odvojeno dobro ljubavi i milosra, od istine vere; a razlog da se to ne opaa je to, to vie nema prave ljubavi ka blinjemu, pa tamo gde je nema, ona se ne moe ni

opaati. Drugi je razlog to, to se ovek malo brine za ivot posle smrti, a to znai za stvari neba, a mnogo za one koje se tiu stvari ovoga sveta. Kad bi se ovek brinuo o stvarima koje se odnose na ivot posle smrti, a to znai o stvarima neba, on bi lako razumeo sve to je gore reeno; jer ono to ovek voli, to on lako i razume, ali teko razume ono to ne voli. (6) Da Jakov oznaava jedno a Izrailj drugo, sasvim je jasno iz Rei; jer u njenim istorijskim delovima, kao i u prorokim, o njemu se govori kao o Jakovu, a onda kao Izrailju, a ponekad oba imena se nalaze u istom stihu; iz ega se vidi da postoji unutranji smisao u Rei, i da se bez toga smisla ovo je bi znalo. Da se o Jakovu govori kao o Jakovu, a onda kao o Izrailju, vidi se iz sledeih odlomaka: A Jakov ivljae u zemlji gdje mu je otac bio doljak. A Izrailj ljubljae Josipa najvema izmeu svijeh sinova svojih (Postanje XXXVII.1-3). Ovde se prvo Jakov naziva Jakovom, a odmah zatim Izrailjem; a naziva se Izrailjem onda kada se govori o Josipu; Opet: A Jakov videi da ima ita u Egiptu ree sinovima svojim: to gledate jedan na drugoga? I dooe sinovi Izrailjevi da kupe ita s ostlima koji dolaahu (Postanje XLII.1,5). A posle; Tako se vratie iz Egipta, i dooe u zemlju Hanansku k Jakovu ocu svojemu. Ali kad mu kazae sve rijei Josipove, i vidjee kola, koja posla Josip po oca, tada oivje duh Jakova oca njihova. I ree Izrailj: dosta mi je kad je jo iv moj sin Josip; idem da ga vidim dokle nijesam umro. (Postanje XLV.25,27,28). Opet; Tada poe Izrailj sa svijem to imae i doav u Bersabeju, prinese rtvu Bogu oca svojega Isaka. I Bog ree Izrailju nou u utvari: Jakove! Jakove! I poe Jakov u Bersabeju; i sinovi Izrailjevi posadie Jakova oca svojega i djecu svoju i ene svoje na kola koja posla Faraon po nj. (XLVI.1,2,5). U istom poglavlju: A ovo su imena djece Izrailjeve to dooe u Egipat: Jakov i sinovi njegovi. Prvenac Jakovljev Ruben (XLVI.8), Dalje: Poslije dovede Josip i Jakova oca svojega i izvede ga pred Faraona, i blagoslovi Jakov Faraona. A Faraon ree Jakovu: koliko ti ima godina? Odgovori Jakov Faraonu: meni je sto i trideset godina kako sam doljak. I blagosloviv Jakov Faraona otide od Faraona (Postanje XLVII.7-9). U istom poglavlju: A djeca Izrailjeva ivljahu u zemlji Egipatskoj u kraju Gesenskom, i drahu ga, i narodie se. I Jakov poivje u zemlji Egipatskojsedamnaest godina; a svega bi Jakovu sto i etrdeset i sedam godina. A kada se priblii vrijeme Izrailju da umre, dozva sina sviojega Josipa i ree mu (sihovi 27-29). Opet: I javie Jakovu i rekoe: evo sin tvoj Josip ide k tebi. A Izrailj se okrijepi, te sjede na postelji svojoj. I ree Jakov Josipu: Bog svemogui javi

se meni u Luzu (Postanje XLVIII.2,3).A naziva se Izrailjem u istom poglavlju (stihovi 8,10,11,13,14,20,21). I na kraju: Poslije sazva Jakov sinove svoje i ree. Skupite se da vam javim ta e vam biti do poljetka. Skupite se i posluajte, sinovi Jakovljevi, posluajte Izrailja oca svojega. A kad izgovori Jakov zapovijesti sinovima svojim,die noge svoje na postelju, u umrije, i pribran bi k rodu svojemu (XLIX.1,2,33). Iz ovih odlomaka sasvim je jasno da se o Jakovu ponekad govori kao o Jakovu, a ponekad kao o Izrailju, te da tako Jakov oznaava jednu stvar, a Izrailj drugu; ili da je jedno oznaeno Jakovom, a drugo Izrailjem, i da se ne moe znati koja je ovo tajna bez unutranjeg smisla. (7) Ali ta Jakov znai a ta Izrailj, reeno je gore. U opte, Jakovom u Rei oznaava se spoljanje crkve, a Izrailjem unutranje; jer svaka crkva ima spoljanje i unutranje, ili je unutranja ili spoljanja. A poto je ono to je oznaeno Jakovom i Izrailjem, i poto sve crkve je od Gospoda, otuda, u najviwem smislu, kako Jakov tako i Izrailj oznaavaju Gospoda, Jakov Njegovo Boansko Prirodno, a Izrailj Boansko Duhovno. Otuda, spoljanje Gospodovog carstva i Njegove crkve, je Jakov, a unutranje je Izrailj kao to je oioto iz sledeih odlomaka, u kojima je svaki imenovan u svom vlastitom smislu. U Jakovljevom prorotvu, tada Izrailju: Ojaae miice ruku njegovijeh od ruku jakoga Boga Jakovljeva, odakle posta pastir i kamen Izrailju (Postanje XLIX.24), Kod Isaije: Ali sada uj, Jakove, slugo moj i Izrailje, kojega izabrah. Jer u izliti vodu na ednoga i potoke na suhu zemlju, izliu duh svoj na natraje. Ovaj e rei: ja sam Jehova a onaj e se zvati po imenu Jakovljevom, a drugi e pisati svojom rukom , i prezivae se imenom Izrailjevim(XLIV.1,3,5): Gde i Jakov i Izrailj jasno oznaavaju Gospoda, a sjeme i natraje Jakovljevo i Izrailjevo, oznaava one koji su u veri u Njega. U Balamovom proroanstvu kod Mojsija: Ko e izbrojiti prah Jakovljev i broj od etvrti Izrailja? (Brojevi XXIII.19). I opet: Jer nema ini na Jakova ni vradbina na Izrailja; u ovo doba govorie se o Jakovu i o Izrailju, ta je uinio Bog (stih 23). Dalje: Kako su lijepi atori tvoji, Jakove, i kolibe tvoje, Izrailje! (XXIV,5). I opet: Vidim ga, ali ne sad; gledam ga, ali ne iz bliza; izai e zvijezda iz Jakova i ustae palica iz Izrailja (stih 17), Kod Isaije: uj me, Jakove i Izrailje, kojega pozvah: ja sam prvi, ja sam i poslednji (XLVIII.12). Opet: Jednom e se ukorijeniti Jakov, procjetae i uzrast Izrailj, i napunie vaseljenu plodom (XXVII.6). Kod Jeremije: Ti se dakle ne boj, Jakove slugo moja, govori Jehova, i ne plai se, Izrailje (XXX.10). Kod Miheja: Doista u te sabrati svega, Jakove, doista u

skupiti ostatak Izrailja; postaviu ih zajedno kao ovce Bosorske (II.12). (8)Iz kojeg je razloga Jakov dobio ime Izrailj, vidi se iz samih rei kad mu je dato ime:- Od sele ime ti nee biti Jakov, nego Izrailj, jerse kao borio s Bogom i s ljudima, i odolio si. Jer u izvornom jeziku Izrailjznai onaj koji se borio s Bogom kao prvak (knez), ime se oznaava u unutranjem smislu da je On pobedio u borbama iskuenja; jer iskuenja i borbe u iskuenjima bila su sredstva pomou kojih je Gospod uinio Svoje Ljudsko Boanskim (br. 1737,1813, i na drugim mestima); a iskuenja i pobede u iskuenjima su ono to ini oveka duhovnim; iz kojeg je razloga Jakov dobio ime Izrailj kad je pobedio u rvanju. (Da rvanje oznaava biti iskuavan, moe se videti gore, br. 4274), Poznato je da se Crkva, ili ovek Hrianske Crkve naziva Izrailjem; ali niko u Crkvi nije Izrailj osim onaj koji je postao duhovan pomou iskuenja. Samo ime to pokazuje. Da je kasnije potvreno da Jakov treba da se zove Izrael, vidi se iz onoga to sledi u drugom poglavlju, gde su ove rei: I javi se Bog Jakovu opet, po to izide iz Padam-Arama, i blagoslovi ga. I ree mu Bog: ime ti je Jakov; ali se od sele ne e zvati Jakov, nego e ti ime biti Izrailj.I nadjede mu ime Izrailj. (XXXV.10,11). Razlog za ovo porvrivanja kazae se kasnije. 4287. Jer si se junaki borio s Bogom i s ljudima, i odolio si. Da ovo oznaava neprekidne pobede u borbama u odnosu na istine i dobra, vidi se iz znaenja borio si se junaki, to je nadvladati u borbama, ovde u borbama iskuenja, jer se govori o ovima; i iz znaenja s Bogom i s ljudima, to su istine i dobra, o emu nie. (2) Poto se u najviem smislu govori o Gospodu, On je taj koji se borio junaki s Bogom i s ljudima; jer On je podneo sva iskuenja Svojom sopstvenom snagom, i pomou toga pobedio paklove: jer On je dozvolio da Mu priu paklovi, svi po redu, ak i aneli o emu na sledeim stranicama. Tako je doveo u red sve stvari u nebima i u paklovima i na kraju Se proslavio, to jest, uinio je Ljudsko u Sebi Boanskim. (3)Iz ovoga jasno je da je, u najviem smislu, Gospod Jakov i Izrailj (kao to je gore pokazano, br. 4286), ne samo po tome to se borio kao junak, to jest, izdrao sve borbe iskuenja, i pobedio u njima, nego i po tome to je On izdrava (borbe) u svakom oveku. Ali pogledaj ta je o ovome vie puta reeno ranije, naime: da je Gospod, vie nego iko, podneo najgora iskuenja (br. 1663, 1668, 1787, 2776, 2786, 2795, 2816; da se Gospod borio od Boanske ljubavi, za razliku

od svih ljudi (br. 1690, 1691kraj, 1789, 1812, 1813, 1820); da se Gospod borio protivu nasleenog zla preko majke, tako da na kraju vie nije bio njen sin, iako on nije imao stvarnoga greha (br. 1444, 1573, 2025, 2574, 2649, 3318 kraj); da je Gospod preko borbi u iskuenjima i neprekidnim pobedama doveo sve stvari u nebesku formu (br. 1928); isto tako, da je preko neprekidnih pobeda u borbama iskuenja ujednio Svoju Sutinu sa Ljudskim (br. 1616, 1737, 1813, 1921, 2025, 2026, 2500, 2523, 2632, 2776), ida Gospod izdrava sva iskuenja u oveku, i pokorava zlo i paklove (br. 987, 1661, 1692 kraj). (4)Da boriti se s Bogom i s ljudima oznaava biti iskuavan u pogledu istina i dobara, to je tajna koja se ne moe videti iz slova. Da to nije bio Bog s kojim se Jakobv borio, svakome je jasno, a bie pokazano u objanjenjima nie; jer se ne moe rei ni za jednog oveka da se borio s Bogom i da je odolio. Ali zato unutranji smisao ui ta je ovde oznaeno Bogom i ta ljudima- naime, da se Bogom oznaava istina a ljudima dobro, i to iz razlogato, u unutranjem smislu, Bog oznaava istinu, pa se zbog toga, kad se govori o istini, koristi re Bog (br. 2586,2769,2807,2822); i da se re ovek (homo) koristi, onda kad se oznaava dobro. Da ovek oznaava dobro je zato to je Gospod jedini ovek (homo), i zato to se ovek zove ovekom od Njega (po Njemu) (br. 49,288,565,1894); a i stoga to je od Njega nebo ovek, i nebo se naziva Velikim ovekom (br. 684,3624-3649,3741-3751). (5) Iz ovog razloga, tako isto, Pra Drevna Crkva, koja je bila u nebeskom dobru, zvala se ovek (br. 478); a stoga isto tako u Rei, gde se govori o dobru, ovekom se oznaava dobro. Kao kod Isaije: Uiniu da e ovjek vie vrijediti nego isto zlato, vie nego zlato Ofirsko (XIII.12). Kod istoga: Zatre se stanovnici zemaljski; i malo e ljudi ostati (ovek, vir, in Hebrew enoch(XXIV.6) ovek (vir homo)oznaava duhovno dobro, ili dobro istine; a ovek (homo), dobro. Kod istoga: Putovi opustjee, putnici ne putuju; pokvari ugovor, odbaci gradove, ne mari za ovjeka (XIII.8). Kod Jeremije: Pogledah na zemlju, i gle bez oblija je i pusta; i na nebo, a svetosti njegove nema. Pogledah, a gle, nema ovjeka, i sve ptice nebeske odletjee (IV.23,25). Kod istoga: Evo idu dani, govori Jehova, kad u zasijati dom Izrailjev i dom Judin sjemenom ovjeijim i sjemenom od stoke (XXXI.27). Kod Jezikilja: Javan, Tubal, i Mozoh biojahu tvoji trgovci; a duama ljudskim i sudima mjedenijem dolaahu na sajme tvoje (XXVII.13). Kod istoga: A vi ste stado moje, ovce pae moje, vi ljudi, a ja sam Bog va, govori Jehova Bog ((XXXIV.31), Opet:

Tako e pusti gradovi biti puni stada ljudi, i pozane da sam ja Jehova (XXXVI.38). U ovim odlomcima ovek (homo) oznaava one koji su u dobru, stoga dobro, jer ovek je ovek od dobra. A istina koja je od dobra naziva se u Rei ovjek (vir homo) a tako isto i sin oveiji (homo). 4288. Ove iste rei koje su do sada objanjene, odnose se i na Jevresku i Izrailjesku naciju, koja se naziva Jakovom u Rei, kao to je bilo pokazano gore (br. 4279). U tome smislu, koji se naziva unutranjim istorijskim smisom, reima Pusti me, zora je, oznaava se da reprezentacija naputa Jakovljevo potomtvo kada oni stignu u Hanansku zemlju. Gore je bilo pokazano kakav je bio karakter te nacije, naime, da kod njih nije bilo unutranjeg bogotovanja, nego samo spoljanjeg; na taj nain, nebesko brano bilo je odvojeno u njima, tako da meu njima nije mogla da se ustanovi crkva, nego samo reprezentacija crkve (vidi br. 4281). (2)Ali treba znatita je reprezentativnacrkva, a ta je reprezentacija crkve. Repezentativna crkva je onda kada posoji unutranje bogotovanje u spoljanjem, a repezetacija (reprezentativ) crkve je kada u njoj nema unutranjeg bogotovanja, ali posoji spoljanje bogotovanje. U obe postoje skoro isti spoljanji obredi, to jest, sline uredbe, slini zakoni, i sline zapovesti. Ali u reprezentativnoj crkvi spoljanje korespondira unutranjem, tako da ine jedinstvo, dok kod reprezentativa (reprezentacije) crkve nema korespondencije, jer su spoljanje stvari liene unutranjih, ili se razlikuju od njih. U reprezentativnoj crkvi nebeska i duhovna ljubav je glavna stvar, ali kod reprezentativa crkve telesna i svetska ljubav su glavna stvar. Nebeska i duhovna ljubav u sebi je unutranja; ali tamo gde nema nebeske i duhovne ljubavi, nego samo telesne i svetske, spoljanje je lieno unutranjeg. Drevna Crkva,koja je bila posle potopa, bila je reprezentativna crkva; ali ona koja je ustanovljena kod Jakovljevog potomstva bila je samo reprezentativ (reprezentacija) crkve (3) Da bi ovo uinili oitim, ovu razliku emo ilustrovati primerima. U reprezentativnoj crkvi Boansko bogotovanje odravalo se na brdima, jer su brda oznaavala nebesku ljubav a u najviem smislu, Gospoda (br. 795,1430,2722,4210); i kada su bogotovali na brdima, bili su u svojoj svetosti, jer su tada bili u isto vreme i u nebeskojljubavi. U reprezentativnoj crkvi, bogotovanje se odvijalo i u umarcima, jer su umarci oznaavali duhovnu ljubav, a u najviem smislu, Gospoda (br. 2722); a kada su bogotovali u umarcima, bili

su u svojoj svetosti, jer su u isto vreme bili u duhovnoj ljubavi. U reprezentativnoj crkvi, dok su odravali svoje Boanso bogotovanje, okretali su lica prema izlasku sunca, jer se izlazeim sunca oznaavala nebeska ljubav (br. 101, 1529, 1530, 2441, 2495, 3636, 3643). Isto tako, dok su gledali mesec, oseali su neko sveto potovanje, jer je mesec oznaavao duhovnu ljubav (br. 1529-1531, 2495,4060). Slino je bilo dok bi gledali u zvezdano nebo, jer je ono oznaavalo aneosko nebo ili Gospodovo carstvo. U reprezentativnoj crkvi imali su atore, i u njima Boansko bogotovnje, i to je bilo sveto bogotovanje, zato to su atori oznaavali svetost ljubavi i bogotovanja (br. 414,1102,2145,2152,3312); a tako u bezbroj drugih stvari, (4)U reprezentativu (reprezentaciji) crkve u poetku postojalo je Boansko bogotovanje na brdima i u umrcima, i oni su gledali na izlazee suce i kontemlirali o mesecu i zvezdama, i bogosluili u atorima. Ali poto su bili u spoljanjem bogotovanju bez unutranjeg, ili u telesnoj i svetskojljubavi, ali ne i u nebeskoj i duhovnoj ljubavi, pa su se na taj nain klanjali brdima i umarcima samim, kao i suncu, mesecu, i zvezdama , kao i svojim atorima, tako da su obredi postali idolopoklonini dok su u Drevnoj Crkvi bili sveti, tako da se sve svelo na neto opte, pa su smatrali svetima brda oko Jerusalima ili brdo Sion, pa sve do izlazeeg sunca i hrama, pa do atora koji su nazivali ator od Sastanka, te su na kraju uneli koveg u ator; a to sve stoga kako bi postojao reprezentativ crkve i kako bi na taj nain postojala spoljana svetost; da nije bilo tako, oni bi bili oskrvnuli svete stvari. (5) Iz ovoga se vidi ta je razlika izmeu reprezentativa (reprezentacije) crkva i reprezentativne crkve; u optem, da su oni koji pripadaju reprezentativu crkve komunicirali sa tri neba u svom unutranjem,kojemu je spoljanje sluilokao plan; ali oni koji su bili u reprezentativu crkve, ti su komunicirali s nebom preko svojih unutranji (stvari); ali su jo uvek postojale spoljanje stvari u kojima su se odravalii, a koje su sluile kao plan, i to naudesan nain po Gospodovom provienju, kako bi postojala neka komunikacija izmeu neba i oveka, preko neega to je sliilo crkvi; jer bez komunikacije neba sa ovekom, preko neega toslii crkvi, ljudski rod bi nestao. Kako stoji stvar sa korespondencijama unutranjih stvari, ne moe se kazati u nekoliko rei; to e biti reeno, po Gospoovoj Boanskoj milosti, na sledeim stranicama.

4289. Da sesa Pusti me, zora je oznaava da e reprezentacija da napusti Jakovljevo potomsto kad uu u Hanansku zemlju, jasno je iz nizova stvari u unutranjem istorijskom smislu, u kome se govori o Jakovljevom potomstvu. Njihovo stanje u odnosu na stvari crkve opisuje se u Rei veerju, noju, i jutrom ili zorom ovim poslednjim kada su doli u Hanansku zemlju, to jest, u reprezentativ crkve. Sluaj je bio takav, da se reprezentativ crkve nije kod njih mogao ustanoviti sve dok crkva kod njih nije bila potpuno opustoena, to jest, sve dok se kod njih nije izgubilo znanje o unutranjim stvarima; jer da su imalil i malo spoznaja (cognitio) o unutranjim stvarima, te bi spozanje uticale na njih, ali bi ih oni profanisali. Jer svete stvari, to jest, unutranje istine i dobra, izlau se profanaciji od strane onih koji ih znaju i priznaju, a jo vie od onih na koje one utiu, ali nema opasnosti za one koji ih ne priznaju (svete ili unutranje stvari). Ali pogledaj to je prethodno bilo reeno i pokazano o profanaciji, naime: da oni mogu profanisati koji poznaju i priznaju svete stvari, a ne oni koji ih ne priznaju (br. 593,1008,1010,1059,3398,3898); da su oni koji su unutar rkve u stanju da profaniu (oskrvne) svete stvari, ali ne i oni koji su izvan (br. 2051); stoga da, koliko je mogue, onima koji bi mogli da profaniu, da se njima ne daje mogunost da ih upoznaju ako ne mogu da ostanu u njima do kraja ivota (br. 3398,3402); i da se ovi dre u neznanju kako ne bi profanisali (br. 30-303); kakva je opasnost od profancije svetih stvari (br. 571,582); da bogotovanje postaje spoljanje kako unutranje ne bi bilo profanisano (br. 1327,1328); i da se stoga unutranje istine nisu otkrile Jevrejima (br. 3398). (2) Bilo je to po Gospodovom provienju da pravi reprezentativ crkve, to jest unutranje crkve, da se odvoji od Jakovljevog potomstva pre nego li uu u reprezentative Hananske zemlje, jer oni (u Hahanskij zemlji) nisu nita znali o Gospodu. Dodue, znali su da Mesija treba da doe na svet, ali da bi njih uzdigao i slavu i veliinu iznaddrugih nacija cele zemlje a ne da bi spasio njhove due za venost. Niti su pak znali bilo ta o nebeskom carstvu, ni o ivotu pole smrti, a ni o ljubavi ka blinjemu ili veri. Kako bi bili dovedeni u ovakvo neznanje, drani su nekoliko stotina godina u Egiptu; a kada su bili pozvani da izau otuda, nisu znali ni ime Jehovino (Izlazak III.13-16). tavie, bili su izgubili ( zaboravili) celo bogotovanje reprezentativa crkve, jer su, samo mesec dana posle proglaenja Dekaloga na Brdu Sinajskom, vratili se Egipatskom bogotovanju, a to je bilo zlatno tele (Izlazak XXXII.4). (3) I poto je taj narataj,

koji je bio izveden iz Egipta, bio takav, oni su svi nestali u pustinji. Jer nije se od njih nita vie trailo nego da potuju odredbe i zapovesti u izvanjskom obliku, jer ovo ne bi bilo stvaranje reprezentativa crkve; ali oni koji su bili odrasli u Egiptu, nisu se mogli svesti na ovo; ali su njihova deca mogla, iako teko, u poetku preko uda, s posle strahom i robovanjem, kao to se vidi iz knjiga Joue i Sudija.Iz ovoga se vidi da je pravi ili unutranji reprezentativ crkve njih bio napustio pre nego su uli u Hanansku zemlju, gde je jedan pravi ili unutranji reprezentativ crkve bio poeo meu njima u punoj formi. Jer je Hananska zemlja bila upravo ona zemlja gde su se mogli uspostaviti (reprezentativi), jer su sva mesta i sve granice bili reprezentativi od drevnih vremena (br. 3686). 4290.U unutranjem istorijskom smislu, ne u te pustiti dokle me ne blagoslovi, oznaava da oni insistiraju (nastoje) na tome da budu reprezentavi; jer ne u te pustiti, je insistiranje; a blagosloven, to je biti reprezentativ crkve. U pogledu ovoga da je potomstvo Jakovljevo inisistiralo na tome da bude reprezentativ crkve, i da oni nisu bili izabrani da budu iznad svih drugih nacija ovo se ne moe, dodue, potvrditi istorijskim stvarima Rei u smislu slova, jer istorijske stvari Rei u smislu slova sadre u sebi tajne neba, a ove slede u nizovima; ali poto ovde imena oznaavaju stvari to mnoga imena, u najviem smislu, oznaavaju Gospoda samog, kao Abraham, Isak, i Jakov. Da ova, u najviem smislu, oznaavaju Gospoda, pokazano je esto u onome to prethodi (br. 1965,1989,2011,3245,3305 kraj,3439). (2)Da jakovljevo potomstvo nije bilo izabrano, nego da je insistiralo (nastojalo) da crkva bude kod njih, moe se videti iz mnogih odlomaka Rei, iz njihovog istorijskog smisla, a otvoreno u sledeim. Kod Mojsija: I Jehova ree Mojsiju: idi, digni se odatle ti i narod, koji si izveo iz zemlje Egipatske, put zemlje za koju se zakleh Avramu, Isaku i Jakovu govoreei: sjemenu tvojem dau je. I poslau pred tobom anela, i izagnau pred tobom Hananeje, Amoreje i Hetejce i Ferzeje i Heveje i Jevuzeje, I odveu vas u zemlju gdje tee med i mlijeko, jer ne u sam ii s tobom zato to si narod tvrdovrat, pa bih te mogao satrti putem. A narod uvi ovu zlu rije oalosti se, i niko ne metnu na se svojega nakita. Jer jehova ree: kai sinovima Izrailjevim: vi ste narod tvrdovrat; doi u asom u sred tebe, i istrijebiu te; a sada skini nakit svoj sa sebe, i znau ta u uiniti s tobom. I ree Mojsije Jehovi: gledaj, ti mi kae: vodi ovaj

narod. A nijesi mi kazao koga e poslati sa mnom, a rekao si: znam te po imenu i naao si milost preda mnom. Ako sam dakle naao milost pred tobom, pokai mi put tvoj, da te poznam i naem milost pred tobom; i vidi da je ovaj tvoj narod. I ree Jehova: moje e lice (moja e lica) ii naprijed, i dau ti odmor (XXXIII.1-5, 1214). Ovde se kae da je Mojsije izveo narod iz Egipta, i da su skinuli svoj nakit i da su se oalostili, i da je Mojsije razapeo ator u okolu, i da je Jehova siao; tu se jasno pokazuje da su su oni insistirali (prim. prev. Da budu reprezentativ crkve)(3) Kod istoga:I ree Jehova Mojsiju: dokle e me vrijeati taj narod? Kad li e mi vjerovati poslije toliko znaka to sam uinio meu njima?Udariu ga pomorom, i rasuu ga; a od tebe u uiniti narod veliki i jai od ovoga. A Mojsije ree Jehovi: ali e uti Egipani, izmeu kojih si izveo ovaj narod silom svojom. I rei e ljudima ove temlje, koji su uli da si ti, o Jehova, bio usred naroda, i da si se oima viao, o Jehova, i oblak tvoj da je stajao nad njima, i u stupu od oblaka da si iao pred njima danju i u stupu ognjenom nou; pa kad pobije ovaj narod, govorie narodi, Nije li mogao Jehova dovesti naroda ovoga u zemlju koju im je obeao? A poto ga Mojsije umiri, Jehova ree: Biu milostiv po rijei tvojoj, tako ja bio iv, uiniu vam kako ste govorili i ja uh, Ali u ovoj e pustinji popadati mrtvi tjelesa vaa od dvadeset godina i vie, koji vikae na mene. Ne ete ui u zemlju, jer vidjeste slavu moju, a kuaste me deset puta, za to ne ete vidjeti zemlju koju obeah ocima vaim. Ali malu djecu u odvesti (Brojevi XIV: 11-13, 27-31) (prim. prev. Autor je skraivao tekst, poslobodnom nahoenju). Iz ovih se rei vidi da je Jehovao eleo da ih iskoreni, stedstveno da nije hteo da ustanovljava crkvu kod njih, ali da su oni insistirali, i da im je onda uinio pored mnogih drugih mesta, gde se vidi da je Jehova vie puta eleo da ih uniti kao narod koji se buni, ali da je uvek bio umiren njihovim molbama. (4) (prim. prev. Po autoru, Jevrejski narod je dobio crkvu samo u smislu reprezentacije; i to na prostoru gde su se sauvala imea mesta iz vremena drevne crkve, koja su imana i mesta sauvana u reima i izrazima u Strom zavetu; naime, obredima i ureddbama predstavljalo se Gospodovo carstvo, a preko toga se odravala komunikacija s nebima, i to je davalo mogunost Jevrejskom narodu da duhovno ostanu ivi, i doekaju Mesiju, koji je izvrio Poslednji Sud nad Univerzalnom crkvom koja je tada bila dola do svoja kraja, i osnovao tada jednu novu crkvu, koja je trajala sve do PoslednjegSuda nad ovom crkvom koji se odigrao u nevidljivom svetu 1757 godine, koje dogaaje je autor, kako tvrdi, video

svojim oima i opisivao). Slino je sadrano u tome to Balam nije mogao da prokune taj narod (Brojevi XXII, XXIII,AAIV), i na drugim mestima, da se je Jehova kajao to je doveo ovaj narod; ali da se Jehova umilostivio; kao i to da je esto pravio novi zavet s njima. Ovakve su stvari oznaene u unutranjem istorijskom smislu ovim reeim, Ne u te pustiti dokle me ne blagoslovi. Slino je oznaeno i Jakovljevim uzimanjem prava prvoroenog od Isava, i kako je prevarom dobio blagoslov (Postanje XXV. I XXVII). 4291. U unutranjem istorijskom smislu, on mu ree; kako ti je ime? A on ree: Jakov,oznaava se da su oni bili potomstvo Jakovljevo, i kakvo je bilo. Ovo je oito iz znanja imena to je kvalitet (vidi br. 144,145,1754,1896,2724,3006), i iz znaenja Jakova, to je njegovo potomstvo (vidi br. 4281). 4292. U unutranjem istorijskom smislu, reima od sele se ne e zvati Jakov, nego Izrailj, oznaava se da nisu mogli da predstavljaju (kao to ju je predstavljao Jakov), nego od novoga kvaliteta koji im se daje. Ovo se moe videti iz znaenja Jakova u Rei, to je njegovo potomstvo (vidi br. 4281); i iz znaenja imena, to je kvalitet (vidi upravo gore, br. 4291). Sam novi kvalitet je Izrailj, u unutanjem smislu; jer Izrailj je nebesko-duhovni ovek, to jest unutranji (ovek) (br. 4286). A poto Izrailj oznaava nebesko-duhovnog oveka a to znai unutranjeg to Izrailj oznaava i unutranju duhovnu crkvu; jer bilo da kae duhovni ovek ili duhovna crkva, to je ista stvar; jer duhovni ovek je duhovna crkva u posebom, a broj (ljudi) je crkva u optem. Kongregacija (skuptina) u optem je ono to je u obinom govoru nazvano crkvom; ali da bi to bila crkva, svak u kongregaciji treba da bude za sebe crkva. (2)to se tie same stvari (da nisu mogli reprezentirati kao Jakov, nego samo iz jednog novog kvaliteta koji im je dat, Izrailja), sluaj je ovakav. Bilo je to posebno potomsvo Jakovljevo koje je predstavljalo crkvu, a ne Isakovo; jer Isakovo potomstvo nije bilo samo od Jakova, nego i od Isava. Jo manje je to bilo Abrahamovo potomstvo, jer Abrahamovo potomstvonije bilo samo od jJkova, nego i od Esava, kao i od Ismaila, kao i od njegevih sinova od njegove druge ene Heture a to je od Zimrana, Joksana, Midiana, Iboka i uvaka, i njihovih sinova (vidi Postanje XXI.1-4). Sada, poto je Jakovljevo potomstvo inistiralo (uporno nastojalo)da postane reprezentativ (kao to je gore pokazano, br. 4290), oni to nisu mogli kao Jakovljevo, ni kao isakovo, ni kao o

Abrahamovo (potomstvo). Da nisu mogli da predstavljaju kao Jakovljevo, bilo je zato to je Jakov predstavljao spoljanje crkve, ali ne i unutranje; i da nisu mogli ni kao Isakovo u isto vreme, ni kao Abrahamovo u isto vreme, iz razloga koji je naveden (3)Dakle, nije bilo drugog naina da reprezentuju crkvu nego preko drugog imena koje je dato Jakovu, a o znai preko novoga kvaliteta, koji novi kvalitet je trebao da oznaava unutranjeg duhovnog oveka ili, to je isto, unutranju duhovnu crkvu. Ovaj novi kvalitet je Izrailj. Svaka Gospodova crkva je unutranja i spoljanja, kao to je ponovljeno vie puta. Unutranje je ono to je predstavljeno, a spoljanje je ono to predstavlja. Osim toga, unutranja crkva je ili duhovna ili nebeska. Unutranja duhovna crkva bila je predstavljena Izrailjem, a unutranja nebeska crkva bila je predstavljena Judom. Stoga je i napravljena podela, te su Izraeiliani postali carstvo za sebe, a Jevreji (Judejci) carstvo za sebe; ali o ovome predmetu, po Gospodovoj Boanskoj milosti, kasnije. Otuda je jasno da Jakov (to jest, Jakovljevo potomstvo) nije mogaopredstavljati crkvu kao Jakov, jer bi to bilo predstavljati samo spoljanje crkve, nego mora da bude predstavljena i Izrailjem, jer Izrailj oznaava unutranje. (4)Da je unutranje ono to je predstavljeno, a spoljanje ono to predstavlja, bilo je ranije pokazano, a to moe i sam ovek da vidi od sebe. ovekov govor predstavlja njegovu misao, i njehovi postupci predstavljaju njegovu volju. Govor i postupci su ovekovo spoljanje, a misao i volja njegovo unutranje. Pa dalje, ovekovo lice samo, menjajui svoj izgled, je reprezentativ (predstava) i njegove misli i nnjgove volje. Da lice svojim izgledom predstavlja, poznato je svakome; jer kod iskrenog (oveka) njegova se stanja mogu videti po izgldu lica. Jednom reju, sve stvari na telu predstavljaju stvari niega uma (animusa) i uma. (5) Sluaj je slian sa spoljanjim crkve; jer ovo je kao telo, a unutranje je kao dua kao to su oltari i prinosi na njimabili spoljanje stvari, kao to je poznato; slino i hlebovi na oltaru, i kao svenjak sa svetiljkama, i kao veni oganj; da su ove stvari predstavljale neto unutranje, svakome je poznato; a tako je bilo i s ostilim obredima. Da ove spoljanje stvari nisu mogle predstavljati kao Jakov, jer Jakov oznaava spoljanje crkve; ali je Jakov to mogao kao Izrailj, jer Izrailj oznaava njeno unutranje. To je ono to je oznaeno novim kvalitetom datim kako bi Jakovljevo potomstvo mogli da reprezentuje (crkvu).

4293.U unutranjem istorijskom smislu, sa jer si se kao junak borio s Bogom i s ljudima, i odoljeo, oznaava tvrdokornost (tvrdoglavost) koja je bila u njihooj fantaziji i poudama, to se vidi iz znaenja Bog i izznaenja ljudi, to je istine i dobra (o emu vidi gore, br. 4287). Ove iste rei imaju i obrnuto znaenje ovde, jer se ovde govori o Jakovljevom potomstvu, kod kojega (kao to je gore pokazano) nije bilo unutranjih istina i dobara, nego fantazija i zala. Fantazije su fantazije zato to pripadaju fantazijama, a zla su poude jer pripadaju poudama. (2) Da je ova nacija nastojala da bude reprezentativ, to jest, da budu crkva iznad svih naroda u celom svetu, moe se videti gore (br. 4290). Da je ovo bilo doputeno zbog tvrdoglavosti koja je bila u njihovim fantazijama i poudama, to je oznaeno ovde. Kakve su njihove fantazije i poude moe znati samo onaj ko s njima ponekad razgovara u drugom ivotu; i kako bih ovo znao, dato mi je da saznam; jer sam ponekad tamo s njima razgovao. Vie nego drugi, oni vole sebe i svetsko bogatstvo; i vie od drugih oni se plae da ne uzgube svetsko bogatstvo; i vie nego drugi, plae se da ne izgube svetski ugled, kao i dobit, i sada, kao i u stara vremena, preziru druge u uporeenuu sa sobom i tee bogatstvu za sebe sa velikim trudom, a uz to su jako plaljivi. Da je ova nacija bila ovakva od drevnih vremena, vidi se i po tome to su bili drani u svetomt spoljanjem bez svetog unutranjeg vie nego drugi, te su tako mogli reprezentirati u spoljanjoj formi stvari koje pripadaju crklvi. Upravo ove fanatzije i poude proizvele su ovakvu tvrdoglavost. (3)Isto se vidi o njima u onome to je izneseno u isorijskim delovima Rei. Posle kanjavanja, mogli su da budu u spoljanjoj poniznosti vie nego neki drugi narod, jer mogli da se prostiru po zemlji cele dane i valjaju u prahu, ne ustajui tri dana; mogli su da zapomau vie dana, da hodaju u ritama, da cepaju odelo, da se posipaju pepelom po glavi; mogli su da poste po nekoliko dana, i da za to vreme briznu u pla. Ali su sve ovo radili iz telesne i zemaljske ljubavi, kao i iz straha da ne izgube ugled i svetsko bogatstvo; jer na njih nije uticalo nita unutranje, jer nisu znali, i nisu su hteli da znaju da ima neto unutranje, kao ivot posle smrti, i veno spasenje. (4)Iz ovoga je jasno da, poto su bili takvi, da su bili lieni svakoga svetog unutranjeg, jer se ovo nikako ne slae s takvim svetim spoljanjim, jer su ovi sasvim suprotni jedan drugome; pa su stoga, bolje nego drugi, mogli da poslue kao reprezentativ crkve, to jest, mogli su

predstavljati svete stvari u spoljanjoj formi bez ikakovog svetog unutranjeg, kako da je postojala neka komunikacija s nebom preko te nacije (vidi br. 4288). 4294. Stihovi 29-32.A Jakov ree: kai mi kako je tebi ime? A on ree: to pita kako mi je ime? I blagoslovi ga ondje. I Jakov nadjede ime onome mjestu Fanuel; jer, veli, Boga vidjeh licem, i dua se moja izbavi. I sunce mu se rodi kad proe Fanuel, i hramae na stegno svoje. Za to sinovi Izrailjevi ne jedu krajeva od miia na zglavku u stegnu do dananjega dana, to se Jakovu povrijedie krajevi od miia na zglavku u stegnu. A Jakov ree: kao mi kako ti je ime? Oznaava aneosko nebo i kakvo je ono. A on ree: to pita kako mi je ime? Oznaava da nebo nije bilo voljno da se otkrije: i blagoslovi ga, oznaava povezanost s Boanskim Nebesko-duhovnim. I Jakov nadjede onome mjestu ime Fanuel, oznaava stanje iskuanja; jer, veli, vidjeh Boga licem, i dua se moja izbavi, oznaava da je izdrao najtea iskuenja kao da su bila od Boanskog. I sunce mu se rodi, oznaava povezanost dobara; kad proe Fanuel, oznaava stanje istine u dobru; i hramae na stegno svoje, oznaava da istine jo nisu bile rasporeene u takav red da bi sve skupa mogle ui u nebesko-duhovno dobro; zato sinovi Izrailjevi ne jedu krajeva odmiia na zglavkui, oznaava da oni u kojima je bilo obmana nisu usvojeni; do dana dananjega, oznaava da obmane ne treba da se pridrue nikad (za uvek); to se (jer se) Jakovu povrijedie krajevi od miia na zglavku na stegnu, oznaava razlog, daje su to bile obmane. (2) U unutranjem istorijskom smislu, u kojemu se govori o Jakovljevom potomstvu, time to je Jakov rekao; kai mikako ti je ime, ozaavaju se zli duhovi; a sa on ree: to pita kako mi je ime? Oznaava da oni nisu priznali da je to bilo od zlih duhova; sa I blagoslovi ga, oznaava se da je tako uinjeno; a sa i Jakov nazva to mjesto Fanuel, oznaav stanje kada su uzeli na sebe reprezentacije; sa jer, veli, didjeh Boga licem, i i dua se moja izbavi, oznaava da je on (Bog) bio prisutan preko reprezentacije; i sunce mu se rodi, oznaava kada su uli u reprezentacije; a sa kada proe Fanuel, oznaava kada su doli u zemlju Hanansku; sa hramae na stegno svoje, oznaava da su dobra i istine bili sasvim razoreni kod toga potomstva; sa stoga sinovi Izrailjevi ne jedu krajeva od miia na zglavku, oznaava da potomstvo ovo treba da zna; do dana dananjega, ozaava trajno; sa to se Jakovu povrijedie krajevi

od stegna na zglavku, znaava se zato to su takvi nasledno, da se to ne moe iskoreniti preporodom, jer oni to ne bi dopustili. 4295. Stih 29. A Jakov upita rekavi: Kai mi kako ti je ima? Da ovo oznaava aneosko nebo i kakvo je ono, vidi se iz reprezentacije Jakova, koji je Gospod u pogledu Boanskog Prirodnog (o kojem gore); i iz znaenja (rei) Bog, ije je ime iskao, kao i znaenja rei ljudi, s kojima se borio junaki i odoleo, to su istine i dobra, pa stoga i oni koji su u istinama i u dobrima (vidi br. 4287 gore). A poto je aneosko nebo nebo zbog istina i dobara, upravo je to ono to je oznaeno sa s Bogom i s ljudima, kojima je Gospod odoleo. Ponekad se u Rei aneli nazivaju bogovima, a to je zbog istina i dobara, kao kod Davida: Bog stade na saboru Boijem, usred bogova izree sud: Rekoh: bogovi ste, i sinovi vinjega svi (Psalam LXXXII.1,6). Opet: Slavite Boga nad bogovima; jer je do vijeka milost njegova.Slavite gospodara nad gospodarima; jer je do vijeka milost njegova (Psalam CXXXVI.2,3). Iz ovih odlomaka, kao i iz toga to niko ne moe da se junaki bori s Bogom i da pobedi, kao i iz toga to Bog nije bio voljan da otkrije svoje ime, jasno je da ovo oznaava da se Gospod borio s aneoskim nebom. Da je jedna tajna sadrana u ovim reima, jasno se vidi iz samih rei: to pita kako mi je ime? Jer da je to bio Jehova, on ne bi bio sakrio svoje ime; niti bi Jakov pitao:Kako ti jeime?jer pitati ime podrazumeva drugoga ili druge, a ne Boga Samog. (2) Da se Gospod borio na kraju u iskuenjima s anelima samim, i to sa itavim nebom, to je tajna koja do sad nije bila otkrivena.A sluaj je ovakav: zaista, aneli su u najvioj mudrosti i inteligenciji, alisvu mudrost i inteligenciju imaju od Gospodovog Boanskog. Od sebe, to jest, od svog propriuma, nemaju ni mudrost ni inteligenciju. Stoga, koliko su u istinama i dobrima od Gospodovog Boanskog, toliko su mudri i inteligentni.Da aneli nemaju ni malo mudrosti i inteligencije od sebe samih, oni sami priznaju otvoreno; tavie, oni se ljute ako neko pripisuje bilo kakvu mudrost i inteligenciju njima, jer znaju i opaaju da bi to bilo otimati od Boanskog ono to je Boansko, i da prisvajati ono to nije njihovo, a to bi bila duhovna kraa. Istotako, aneli kau da je ceo njihov proprium nita drugo nego zlo i la, kako po nasleutako i po stvarnom ivotu kad su bili ljudi na svetu (br. 1880); i da zlo i la nisu odvojeni i izbrisani iz njih, te da su tako postali pravedni, nego to ostaje kod njih, samo da ih Gospod suzdrava od zla i obmane i dri ih u

dobru i istini (br. 1581). Ovo sve aneli ispovedaju; i niko se ne priputa u nebo ako ovo ne zna i veruje; jer inae ne mogu da budu u svetlosti mudrosti i inteligencije koji su od Gospoda, pa stoga ni u dobru i istini. Iz ovoga se moe znati kako treba razumeti to, da neba nisu ista u Boijim oima (kao kod Jova XV.15). (3).Kako bi, stoga, Gospod mogao da dovede u red celokupno nebo u nebeski red, On je dopustio u Sebe iskuenja od anela, koji, onoliko koliko su bili u propriumu, toliko nisu bili u dobru i istini. Ovo su najdublja iskuenja; jer ona deluju samo na namere (ciljeve), i tako tako tajanstveno (suptilno) da se to ne moe primetiti. Ali onoliko koliko nisu u svom priopriumu, toliko su u dobru i istini, i nemogu biti iskuavani. Osim toga, aneli postaju sve savrenije po Gospodu, ali nikad ne mogu u mudrosti i inteligenciji da se uporede s Gospodovom Boanskom mudrou i inteligencijom; jer oni su konani, a Gospod je beskonaan; a nema uporeenja izmeu onoga to je konano i onoga to je beskonano. Iz svega ovoga sada se vidi na ta se misli pod Bogom s kojim se Jakov borio junaki, i time to mu ovaj nije hteo da okrije svoje ime. (prim. prev. Gospodove rei apostolu Petru; Otstupi od Mene, sotono.. ti si mi sablazan, jer ne govori to je Boije, nego to je ljudsko (Mateja XVI.23), autor objanjava na ovaj nain: Aneli su iskuavali Gospoda na taj nain to su Ga odgovarali da svojom rtvom na krstu spasi ljudsko rod od robovanja grehu, tako da je Gospod pobedio u iskuenjima borei se ne samo s paklovima nego i sa anelima, koji nisu mogli da shvate da se bez patnje na krstu, kad je bio u svom ljudskom prividno naputen od Oca ili Jehove,, da Mu ne bi bili prili zli duhovi privueni njegovom privremenom ili lanom slabou, kada ih je On savladao. Naime, demoni bee od Gospoda kao i od svetla, a pribliili su Mu se kada su mislili da Ga mogu unititi, jer je bio tada za njih samo ovek...To je ujedno bila velika tajna Utelovljenja, naime, da se takorei namame zli duhovi ili paklovi da ga savldaju, to su oduvek eleli, a On je imao priliku da ih tada savlada i pobedi, Vidi Apokalipsa Objanjena (nije prevedena) br. 740, sekcija 11). 4296. to pita kako mi je ime? Da ovo oznaava da nebo nije bilo voljno da se otkrije, vidi se iz onoga to je bilo reeno i pokazano gore (br. 4295). 4297. I blagosloviga.Da ovo oznaava povezivanje sa Boanskim Nebeskoduhovnim, vidi se iz znaenja blagosloviti, to je povezanost (vidi br. 3504, 3514,

3565, 3584). Da je to bilo povezivanje sa Boanskim nebesko-duhovnim, vidi se iz onoga to prethodi o Jakovu, da mu je dato ime Izrailj; jer je Izrailjem predstavljen Gospod u odnosu na Boansko nebesko-duhovno (br. 4286). ta je bebeskoduhovno, moe se tamo videti. 4298. Stih 30. I Jakov nadjede onome mjestu ime Fanuel. Da ovo oznaava stanje iskuenja, vidi se iz nizova stvari; jer u drevna vremena imena su davana mestima tamo gde se neto posebno dogodilo, gde su imena oznaavala ono to se dogodilo i stanje toga (340,2643,3422). Ovome mestu je dato ime koje oznaava stanje iskuenja; jer se ovde opisuje stanje iskuenja koja su predstavljena Jakovljevom borbom i rvanjem. U izvornom jeziku, Fanuel znai lica Boija (liceBoije); da vidjeti lice Boije oznaava podneti najtea iskuenja, bie objanjeno u onome to sledi. 4299. Jer, veli, Boga vidjeh licem k licu, i izbavi se dua moja.Da ovo oznaava da je On podneo najtea iskuenja koja kao da su dolazila od Boanskog, vidi se iz znaenja vidjeti Boga, to je pribliiti Mu se preko unutarnjih stvari, naime, dobara i istina, a otuda je to prisustvo (vidi br. 4198), i iz znaenja lica, to su unutarnje stvari (1999, 2434, 3527, 3573, 4966), sledstveno to su misli i oseanja, jer su oseanja i misli unutarnje stvari, jer pripadaju niem umu (animusu) i umu, a pokazuju se na licu; i iz znaenja i izbavi se dua moja, to znai odoleti, naime, znai odoleti Boanskom prisustvu. Da se svim ovim oznaavaju najtea iskuenja koja su bila takva da su izgledala kao da dolaze od Boanskog, moe se videti samo iz uzroka iskuenja, kako neposrednih tako i udaljenih. Neposredni uzroci su zla i obmane u oveku, koje ga vode u iskuenja, sledstveno. to su zli duhovi i geniji koji ih unose (br. 4249). Ali niko ko nema savest ne moe da bude iskuavan; a to znai niko drugi ne moe biti iskuavan osim oni koji su u duhovnom i nebeskom dobru, jer ovi imaju savest. (2)Savest je nova volja i novi razum od Gospoda; to jest, to je Gospodovo prisustvo kod oveka; a ono je blie, onoliko koliko je ovek vie u oseaju dobra ili istine. Ako je Gospodovo prisustvo vie blizu nego li je ovek u oseanju dobra ili istine, ovek ulazi u iskuenje. Razlog je to, to zla i obmne unutar oveka , umerene dobrima i istinama u njemu, ne mogu da izdre blie prisustvo. Ovo se vidi iz sledeih stvari koje se deavaju u drugom ivotu: naime, tada zli duhovi ne moguda je priblie nijednom nebeskom drutvu a

da ne osete strah i muku; isto tako, da zli duhovi ne mogu da podnesu da ih aneli gledaju, jer u istom trenutku oseaju muke i gube svest; kao i zbog toga to je pakao udaljen od neba, iz razloga to ne moe da podnese nebo, to jest, Gospodovo prisustvo koje je u nebu. Otuda se ovo kae o takvima u Rei: Tada e poeti govoriti gorama: padnite na nas; i bregovima: pokrijte nas (Luka XXIII.30). I na drugome mestu: I govorae gorama i kamenju: padnite na nas, i sakrijte nas od lica onoga to sjedi na prijetolju, i od gnjeva jagnjetova (Otkr. VI.16). tavie, maglovita i mrana sfera koja izdie od zala i obmana onih koji su u paklu, pokazuje se kao brdo ili stena, ispod kojih s e kriju (vidi br. 1265, 1267,1270). (3) Iz svega ovoga moe se sada znati da se vidjeh Boga licem u lice, i izbavi sedua moja, oznaava najtea iskuenja kaja su kao da dolaze od Boanskog. Iskuenja i muke izgledaju kao da dolaze od Boanskog, jer, kao to je reeno, ona dolazi zbog Gospodovog prisustva; ali ona nisu od Boanskog, ili od Gospoda, nego od zala i obmana u onome koji se iskuava i mui. Jer, od Gospoda proizlazi samo svetost koja je dobro i istina i milost. Ova svetost, to jest, ovo dobro i istina i milost, to je ono to ne mogu podneti oni koji su u zlima i obmanama, jerje to suprotno i protivno. Zla, obmane i nemilosrdnost neprekidno smeraju da izvre nasilje nad ovim svetim stvarima; i kada ih napadnu, i kad se ovi mue, tada oni pretpostavljaju da ih Boansko mui. Ovo su stvari za koje se kae, kao da dolaze od Boanskog. (4) Da niko ne moe videti Jehovu licem u lice, i ostati iv, bilo je poznato drevnima, i znanje o ovome predano je od njih Jakovljevom potomstvu; iz kojega su se razloga oni tako radovali kada bi vidjeli anela, i ostali ivi. Kao u knjizi o Sudijama: A Gedeon videi da bjee aneo Jehovin ree: o Gospode Jehovo!za to li vidjeh anela Jehovinog licem k licu? A Jehova mu ree: budi miran, i ne boj se, ne e umrijeti. (VI.22,23). I u istoj Knjizi: I ree Manoje eni svojoj: za cijelo emo umrijeti, jer vidjesmo Boga (XIII.22).I kod Mojsija: Jehova ree Mojsiju: ne moe vidjeti lice Moje, jer ovjek Me nee vidjeti, i ivjeti (Izlazak XXXIII.20). (5) Za Mojsija se kae da je govorio s Jehovom lice u lice (Izlazak XXXII.11), i da ga je Jehova poznavao licem u lice (Zak.Ponovjeni XXXIV.10), zato to se Jehova njemu pokazaou ljudskom obliku, prilagoenom kako bi ga primio, to je bilo spoljnje, o jest, kao bradat starac, sedei pored njega, kao to su mi rekli aneli. Zbog ovoga, Jevreji zamiljaju Jehovu kao vrlo starog oveka, s dugom i sneno belom bradom,

koji je prevazilazio druge bogove u injenju uda; a ne da je bio najsvetiji, jer oni nisu zanali ta je svetost; jo su manje mogli da vide svetost koja proizilazi od Njega, jer su bili u telesnoj i zemaljskoj ljubavi, nbz ikakvog svetog unutranjeg (br. 4289,4293). 4300. Stih 31.I sunce mu se rodi. Da ovo oznaava povezivanje dobara, vidi se iz znaenja sunce se rodi, to je povezanost dobara. Da zora puca oznaava da je povezivanje blizu, ili da poinje (br. 4283). Iz ovoga sledi da sunce muse raa oznaava povezivajesamo; jer u unutranjem smislu, sunce oznaava nebesku ljubav, br. 1529,1530,2441,2495,3636,3643,4969; sledstveno, to oznaava dobra, jer ova pripadaju toj ljubavi. Kada se nebeska ljubav pojavi kod oveka, to jest kada se primeti, za sunce se kae da mu se raa; jer dobra te ljubavi se tada kod njega povezuju. 4301. Kad proe Fanuel. Da ovo oznaava stanje istine u dobru. Jer je Jakov preao prvo Jabok kada je ulazio u zemlju Hanansku, a Jabokom se oznaava prvo uvoenje oseanja istine (vidi br. 4270,4271). Ovoga puta je preao Fanuel, pa se time stoga oznaava stanje istine koja je uvedena u dobro. Govori se i o povezivanju dobra, a dobro nije dobro ako u njemu nema istine; jer dobro dobija svoj kvlitet i formu od istine. i to toliki da se dobro ne moe nazvati dobrom osim ako u njemu ima istine; jer istina dobija svoju sutinu, pa stoga i ivot, od dobra; apoto je sluaj ovakav, a predmet o kom se govori je povezivanje dobara, to se govori o stanju istine u dobru. (2) to se tie stanja istine u dobru, ovo se moe razumeti, ali mogu to shvatiti sasvim samo oni koji imaju nebesko opaanje. Ostali ne mogu da imaju ideju povezanosti istine s dobrom, jer kod njih istina je u tami; jer oni nazivaju istinu koju su nauili iz doktrine, i ono dobro koje se ini prema ovoj istiniok su oni koji imaju opaanje, oni su u nebeskoj svetlosti, i na njih deluju istine koje se spajaju s dobrom, kao to cvee u vrovima i na livadama utiu na oko ili telesni vid u vreme prolea; a oni koji su u unutranju, na njih utiu istine s mirisom kje iz njih izdie. Takvo je aneosko stanje; pa stoga ovakvi aneli opaaju sve razlike i sve varijacije uvoenja i povezivanja istine u dobru, te na taj nain opaaju bezbroj stvari vie od oveka; jer ovek ne zna ni to da postoji neko uvoenje i povezivanje, i da preko toga ovek postaje duhovan (3) Ali da bi se stekao neki pojam o ovome, dodaemo nekoliko rei. Postije dve stvari koje ine

unutranjeg oveka, naime, razum i v ololja. Istine pripadaju razumuj, a dobra volji: ono to ovek zna i razume, on to naziva ustinom, a ono tto ini od volje, to jest, to hoe, to naziva dobrom. Ove dve sposobnosti treba da sainjavaju jednu. Ovo se moe ilustrovari uporeenjem s vidom oka, i sa prijatnostima i uivanjima koja se doivljavaju preko ovog vida. kda oi vide jedan predmet, ono doivljava prijatnost i uivanje od toga (predmeta) u skladu s oblikom, bojama, i lepotom kako celine tako i delova; jednom reju, u skladu s njegovim redom, ili rasporedom po nizovima. Ova prijanost i uivanje nisu u oko nego u niem umu (animusu) i njegovom oseanju; i onoliko koliko ovo utie na oveka, toliko ga on vidi, i zadrava u memoriji; ali stvari koje ovek ne vidi iz oseanja, prolaze i ne uvaju se u memorijim tako da se ne povezuju s njim. (4)Otuda se pokazuje da se predmeti spoljanjeg vida usauju u skladu sa prijatnou i uivanjem oseanja, i da su oni u toj prijatnosti i uivanju; jer, kada se dogodi slina prijatnost i uivanje, takvi predmeti se ponovo pojavljuju; na isti nain, kada se slini predmeti pojave, takva prijatnost i uiovanje se ponovo oseaju, s razlikama u skladu sa stanjima. Isti j sluaj i sa razumommkoji je unutranji vid; njegovi predmeti su duhovni, i nazivaju se istinama; polje ovih predmeta je memorija; prujatnost i uivanje od vida je dobro; n taj nain, dobro je ono u emu su posejane i usaene istine. Iz ovoga se u izvesnoj meri popkazuje ta je uvoenje istine u dobro, i ta je povezivanje istine i dobra; takoe, ta je dobro o kome se ovde govori, u skaldu s kojim aneli opaaju tako bezbrojne stvari, od eg ovek ne primeuje skoro nita. 4302. I hramae na stegno svoje. Da ovo oznaava da istine jo nisu bile rasporeene u takav red da bi mogle sve skupa s dobrom, da uu u nebeskoduhovno dobro, vidi se iz znaenja hramati, to znai biti u dobru u kojemu nema pravih istinam nego samo optih u koje prave istine mogu da se usade, a koje se slau s pravim istinama (o kojima kasnije). U najviem smislu, meutim, u kojemu se govori o Gospodu, hramati na stegno oznaava da istine nisu bile rasporeene o takvom redu da bi skupa s dobrom mogle da uu u nebesko-duhovno dobro. (Da je stegno nebesko-duhovno dobro, moe se videti gore, br. 4277m4278) (2) U pogledu reda u kojemu istine moraju biti kada ulaze u dobro (ovde, nebeskoduhovno dobro), ni ovo se ne moe prikazati da bi se shvatilo; jer prvo se mora znati ta je red, i kakav red postoji u pogledu istina; isto tako, ta je nebesko-

duhovno dobro, i tada kako istine ulaze u njega pomou dobra. Ako se ove stvari i opiu, jo uvek nee biti oite osim onima koji su u nebeskom opaanju, a nikako onima koji susamo u prirodnom opaanju. Jer oni koji su u nebeskom opaanju, oni su u svetlosti neba od Gospoda, u kojoj svetlosti je mudrost i inteligencija. Ali oni koji su u prirodnoj svetlosti (lux), ti nisu u inteligenciji i mudrosti, osim ako use u njihovo svetlo uliva svetlo neba, i tamo sve stvari rasporeuje tako da izgedaju kao stvari neba u ugledalu, ili kao u slici koja to predstavlja i kod onih koji su u prirodnoj svetlosti (lux); jer bez influksanebeskoga svetla, prirodno svetlo ne pokazuje nita od duhovnog svetla. (3)Samo se ovo moe rei o redu u kojem istine treba da budu kako bi ule u dobro da sve istine, kao i dobra, kako u optem tako i u pojedinanom, ak do najmanjih detalja, treba da budu raspoeene u nebu takvim redom, da se jedna odnosi na drugu u takvoj formi kao to je odnos meu udovima, organima, i utrobi u ljudskom telu, to jest, njihove slube se povezane jedna s drugom u optem i u posebnom, kao i u najmanjim detaljima, i da sve to sainjava jedno. Po ovome redu raspoeene su istine i dobra, tako da se samo nebo naziva Velikim ovekom. Njegov je ivot od Gospoda, koji od sebe rasporeuje svaku i sve stvari u takav red; otuda je nebo slika i prilika Gospoda. Stoga, kada se istine rasporede u takav red u kojemu je nebo, one su tada u nebeskom redu i mogu ui u dobro. Istine i dobra kod svakog anela u takvom su redu; isto tako, istine i dobra kod svakoga oveka koji se preporaa, raposreuju se po takvome redu. Jednom reju, nebeski red je raspored istina koje pripadaju veri u dobrima koja pripadaju ljubavi ka blinjemu, a raspored ovih dobara u dobru koje pripada ljuvavi ka Blinjemu. (4) Da hramati (ramljati) znai biti u dobru u kojemu jo nema pravih istina, nego samo optih istina u koje se prave istine mogu uvesti, i takve koje se slau s pravim istinama; tako da su hromi oni koji su u dobru ali ne i u pravom dobru jer ne znaju istinu (u kojem su dobru Neznaboci koji ive u uzajamnoj ljubavi), moe se videti iz odlomaka u Rei gde se pominju hromi i hramanje u dobrom smislu. Kao kod Isaije: Tada e se otvoriti oi slijepima, i ui gluhima otvorie se. Tada e hromac skakati kao jelen, i jezik nijemog pjevae (XXXV.5,6). Kod Jeremije: Evo, ja u ih dovesti iz zemlje sjeverne, i sabrau ih s krajeva zemaljskih, i slijepa i hroma, i trudnu i porodilju, sve zajedno, zbor veliki vratie se ovamo. (XXXI.8). Kod Miheja: U to vrijeme, govori Jehova, sabrau hrome, i skupiu odagnane i kojima zlo

uinih. I uiniu od hromijeh ostatak i od odagnanih silan narod; i Jehova e carovati nad njima na gori Sionu od sada do vijeka. (IV.6,7). Gle, uiniu u ono vrijeme sve koji se mue, i izbaviu hrome i sabrati odagnane, i dobaviu im hvalu i slavu po svoj zemlji, gdje su bili pod sramotom. (III.19). Svako moe da vidi da u ovim odlomcima hromi i koji hramlju ne oznaavaju one koji su hromi i koji hramlju; jer se kae da e skakati i da e se sakupiti, i da e se sabrati, da e biti spaseni; ali jasno je da se njima oznaavaju oni koji su dobru ali ne i u istinama, kao to je sa pravednim Neznabocima, kao i s onima koji su kao oni unutar crkve. (5) Ovakvi su oznaeni hromima o kojima Gospod govori kod Luke: Isus ree: kad pravi gozbu, pozovi siromane, sakate, i hrome, i slijpe; da bi bio blagosloven (XIV.13,14). Kod istoga: Doavi sluga taj kaza ovo gospodaru svome. Tada se rasrdi domain i ree sluzi svojemu: idi brzo na raskra i ulice gradske, i dovedi amo siromahe, i kljaste, i bogaljaste, i slijepe (XIV.21). Drevna crkva razdvajala je blinjeg ili blinje. kojima je trebalo vriti dela ljubavi ka blinjemu, u klase, pa su se neki zvali kljastim, neki hromi, nekislepi a neki gluhi,mislei na one koji su duhovno takvi. Neke su nazivali i gladnima iednima, doljacima, i golima, bolnima, i sunjima (Mateja XXV.33.36); na slian nain, i udovicama, siroadma, i nevoljnima; ime su oznaavali one koji su bili takvi u pogledu istine i dobra, a koji su trebali da bude poueni na odgovarajui nain, voeni putem, i za ije se due trebalo brinuti. Ali poto u nae dane ljubav ka blinjemu ne sainjava crkvu, nego je sainjava vera, to je sasvim nepozato ta se ovde oznaava ovim nazivima; ali je svakome jasno da se ne misli na kljaste, hrome, i slepe , da ih treba pozvai na gozbu, niti da je domain zaista naredio da se ovakvi dovedu, nego da se ovde misli na one koji su takvi duhovno. Isto tako, da u svemu to je Gospod rekao, postojineto Boansko, pa stoga i nebeski i duhovni smisao. (6) Slino je znaenje Gospodovih rei kod Marka: I ako te noga tvoja sablanjava, odsijeci je; bolje ti je ui u ivot hromu, nego s dvije noge da te bace u pakao. u oganj vjeni (IX.45; Mateje XVIII.8); nogom koja treba da se otsee ako te sablanjava, misli se na prirodno, koje se neprestano protivi Duhovnom da treba da se uniti ako pokua da oteti istine; i da je stoga zbog neslaganja i protivljenja prirodnog oveka, bolje je biti u prostom dobru, ak i kad neko odrie istinu. Ovo je oznaeno sa ui u ivot hrom. (Da je noga Prirodno,

moe se videti gore, br. 2162,3147,3761,3986,4280). (7) Hromim se u Rei oznaavaju oni koji nisu u dobru, pa otuda nisu ni u istini, kao kod Isaije: Tada e se razdijeliti veliki plijen, hromi e razgrabiti plijen (XXXIII.23). Kod Davida: A oni se raduju kad se ja spotaknem, i kupe se, kupe se na me, zadaju rane, ne znam za to, upaju i ne prestaju (Psalam XXXV.15). Za to to je ovo oznaeno sa hrom, bilo je zabranjeno prineti na rtvu neto to je bilo hromo (Zak. Ponovjeni XV.21,22; Malahija I.8.13); a isto tako da niko od semena Aronova ko je hrom ne sme da vri sveteniku slubu (Levitska XXI.18). Sa hromim je slino kao sa slepim; jer slepi u dobrom smislu oznaavaju one koji su u obmanama (br. 2388). (8) U izvornom jeziku, hrom se izraava jednom reju, onaj ko hramlje, drugom, a hromi u pravom smilsu su oni koji su u prirodnom dobru u koje duhovna istina ne moe da se uliva, zbog prirodnih izgleda i obmana ula; a, u obrnutom smislu, oznaava one koji nisu u prirodnom dobru, nego u zlu, koji potpuno zaustavljaju influks duhovne istine; dok su onim koje hramlje, u pravom smislu, oznaeni oni koji su u prirodnom dobru u koje se primaju opte istine, ali ne posebne i pojedinane istine, zbog neznanja; ali, u obrnutom smislu, oznaavaju se oni koji su u zlu i koji stoga ne doputaju ak ni opte istine. 4303. Stih 32. Za to sinovi Izrailjevi ne jedu krajeva od miia na zglavku u stegnu. Da ovo oznaava da one istine u kojima je bilo obmana, da nisu usvojene, jasno je iz znaenja jesti,to je biti povezan i usvojen, (o emu vidi br. 2187, 2343, 3113, 3513, 3596, 3832); i iz znaenja stegna (ile) to je istina; jer su istine u dobru analogne ilama u mesu, i tavie, istine su u duhovnom smislu ile (nervi), a dobro je meso (telo) (br. 3813). Sline su stvari oznaene i sa ilama i mesom kod Jezikilja: Ovako veli Jehova Gospod ovijem kostima: gle, ja u metnuti u vas duh, i oivjeete. I metnuu u vas ile, i obloii vas mesom, i navui u na vas kou, i metnuu u vas duh, i oivjeete. Pogldah, i gle, po njima se pustie ile i meso, i onda se koa navue; ali duha ne bjee u njima (XXXVII.5,6,8). Ovde se govori o novom stvaranju oveka, to jest, o njegovom preporaanju. Ali kada su istine izokrenute, tada one vie ne sainjavaju istine, nego, onoliko koliko su izokrenute, toliko sepretvaraju u ono to je suprotno, a to se pribliava obmanama; otuda to, da je kae stegno u zglavku koje je bilo pomereno ime se oznaava obmana. Da je stegno u zglavku ili bedru, mesto gde se povezuje brana ljubav sa prirodnim

dobrom, stoga mesto gde ulazi duhovni influks u prirodno dobro, moe se videti gore, br. 4277,4280. Otuda je oito da se sa stoga sinovi Izrailjevi ne jedukrajeva od miia u stegnu oznaava da one istine u kojima ima obmana, nisu bile usvojene. Da se ovo kae za sinove Izrailjeve je zato to se Izrailjem oznaava Boansko nebesko-duhovno (br. 4286), a sinovima istine (br. 489,491,2623); pa je tako znaenje, da istine Boanskog nebeskog-duhovnog nisu usvojile nijednu obmanu. 4304. Do dana dananjega. Da ovo oznaava za uvek, da obmane ne treba pripajati, vidi se iz znaenja do danadananjega, gdegod da se nae u Rei, oznaavaono to je neprekidno i veno (vidi br. 2838). 4305. to se Jakovu povrijedie krajevi od miia na zglavku od stegna. Da ovo oznaava da je razlog bio to to je bilo obmana, vidi se iz znaenja povrediti krajeve od miia na Jakovljevom stegnu, to je ovde razlog, a o su bile obmane. Da je ovo oznaeno povredom krajeva miia na Jakovljevom stegnu, moe se videti iz onoga to je gore reeno (br. 4277,4278,4303). 4306.Da ove iste rei koje su bile objanjene do sad, govore i o Jakovljevom potomstvu, i da se ovo znaenje naziva niim znaenjem, a isto tako i unutranjim istorijskim znaenjem, vidi br. 4279,4288. Kako treba razumeti ove rei u ovome smislu, bie sada objanjeno. 4307. Da se u unutranjem istorijskom smislu reima Jakov zapita i ree: Kai mi kako ti je ime? oznaavaju zli duhovi, moe se videti iz mnogih stvari u ovome smislu, u kojemu se ove rei i one koje slede, odnose na Jakovljevo potomstvo; jer se unutranji smisao odreuje njegovom primenom na predmet o kome se govori. Da nisu dobri nego zli duhovi predstavljeni onim (ovekom) koji se rvao s Jakovom, moe se videti iz toga torvanje oznaava iskuenje (br. 3927, 3928, 4274); a dobri duhovi nikad nisu uzrok iskuenja, nego zli, jer iskuavanje je izazivanje zla i obmane koji su kod oveka (br. 741, 751, 761, 1820, 4249, 4299). Dobri duhovi i aneli nikada ne izazivaju zla i obmane, nego brane ovekaod njih, i savijaju ih ka dobru; jer dobre duhove vodi Gospod, a od Gospoda proistie samo sveto dobro i sveta istina. Da Gospod ne kua nikoga, dobro je poznato iz primljeneog nauka u crkvi, a moe se videti i gore (br. 1875, 2768). Iz ovoga, kako i

iz toga to je Jakovljevo potomstvo podleglo u svakom iskuenju, kako u pustinji tako i posle, jasno je da nisu dobri, nego zli duhovi oznaeni onim koji se rvao s Jakovom. tavie, ta nacija, koja je ovde oznaena Jakovom, nije bila u duhovnoj i nebeskoj ljubavi, nego u telesnoj i svetskoj ljubavi (br. 4281,4288-4290,4293); a prisustvo duhova kod oveka odreuje se u skladu s njegovim ljubavima; dobri duhovi i anei prisutni sukod onih koji su u duhovnoj i nebeskoj ljubavi, a zli duhovi kod onih koji su u telesnoj i svetskoj ljubavi; i to je tako u toj meri, da svako moe da zna kakvi su duhovi oko njega samo ako posmatra kakve su mu ljubavi, ili to je isto, kakvi su njegovi ciljevi. (2) Razlog da se duh nazvao Bogom bio je taj to je Jakov ovo verovao, kao i njegovo potomstvo, koje je neprestano verovalo da je Jehova u njihovom spoljanjem, dok je Jehova bio prisutan (kod njih) samo preko reprezentativa, kao to e biti jasno iz onoga to sledi. Oni su isto tako verovali da Jehova uvodi u iskuenje, da svo zlo dolazi od Njega, i da kad su bili kanjeni, da je On bio u gnevu i u besu. Iz tog razloga tako je to izraeno i u Rei, u skladu s njihovim verovanjem; a u stvari, Jehova nikada ne uvodi u iskuenja, niti ima bilo kakvog zla u Njemu, niti je On ikada gnevan, a jo manje besan (br. 223,245,592,696,1093,1683,1874.1875,2395,3605,3614). Ovo je bio razlog da onaj koji se rvao, da nije hteo da kae svoje ime. Da je u unutranjem duhovnom smislu, onim koji se rvao s Jakovomoznaeno aneosko nebo (br.4295), je stoga to je Gospod, koji je u najviem smislu tamo predstavljen Jakovom, dopustio da Ga iskuavaju i aneli; i dasu aneli tada bili ostavljeni u svom propriumu, bilo je pokazano u pomenuom broju.? 4308. Da u unutranjem istorijskom smislu, on ree: to me pita kakvo mi je ime? oznaava da oni (zli duhovi) nisu priznavali da je to bilo od zlih duhova, jasno je iz onoga to je gore reeno (br. 4307). 4809.Da se u unutranjem istorijskom smislu sa i blagoslovi ga oznaava da se to tako desilo, vidi se iz znaenja blagosloviti, to znai da je to sluilo kao reprezentativ crkve (br. 4290): iz kojega razloga i on ga tu blagoslovi oznaava da se tako i desilo. 4310.Da se u unutranjem istorijskom smislu sa Jakov nazva ono mjesto Fanuel, oznaava stanje u kojem su oni (potomci Jakovljevi) na sebe uzeli reprezentacije,

vidi se iz znaenja nazvati imenom, to je kvalitet (o emu esto gore); iz znaenja mjesta, to je stanje (br. 2625,2837,3356,3387), i iz znaenja Fanuela,to je, u ovome smislu, uzeti na sebe reprezentacije, jer je to ono o emu se govori u onome to prethodi i onome to sledi. ta Fanuel oznaava, objanjava se sledeim reima, jer vidjeh Boga licem k licu, i izbavi se dua moja, ime se oznaava da je Gospod bio prisutan preko reprezentacije (o emu odmah u onome to sledi), to jest, ovde, da su oni uzeli na sebe reprezentacije (da su postali reprezentativi)). Imena mesta, kao i imena osoba, su stvari zasebne, i ne oznaavaju isto u jednom kao to oznaavaju u drugom smislu. tako Jakov sam, u smislu slova, oznaava Jakova samog; u unutranjem istorijskom smislu, svoje potomstvo (br. 4281); u unutranjem duhovnom smislu, prirodnog oveka kod onoga (oveka) koji se nanovo rodio; ali u najviem smislu, Gospoda u pogledu Boanskog Prirodnog, kao to je esto pokazano. Isto je i s drugim imenima, a to znai kao is Fanuelom. 4311.Da se u unutranjem istorijskom smislu sa Vidjeh Boga licem k licu, i izbavi se dua moja, oznaava da je On (Gospod) bio prisutan preko reprezentacije, vidi se iz znaenja vidjeti Boga licem k licu, kada se ove rei koriste da bi se opisalo stanje u kojem je bilo Jakovljevo potomstvo, to znai da je Gospod bio prisutan preko reprezentzacije; jer videti Boga licem k licu u spoljanjoj formi i telesnim vidom, to nije to i videti Ga prisutnog (br. 4299). Da nije bio prisutan kao to je (prisutan) kod onih koji su nanovo roeni, i koji su stoga u duhovnoj ljubavi i veri, jasno je iz onoga to se kae o toj naciji (br. 4281,4288,4290,4293) naime, da su oni bili u spoljanjem bogotovanju ili, to je isto, bili su u spoljanjem bogotovanju, ali ne u isto vreme i u unutranjem, ili, to je isto, bili su u telesnoj i svetskoj, a ne u duhovnoj i nebeskoj ljubavi. Kod ovih ljudi Gospod moe da bude prisutan samo preko reprezentacije.(2) ta je to biti presutan preko reprezentacije, bie ukratko reeno. ovek koji je u telesvoj i svetskoj ljubavi a ne u isto vreme i u duhovnoj i nebeskoj ljubavi, ima samo zle duhove oko sebe, ak i onda kada je u svetom spoljanjem; jer dobri duhovi ne mogu da budu prisutni kod ovakve osobe, jer oni istoga trena opaaju u kojoj vrsti ljubavi je ovek. Postoji sfera koja izbija iz njegovog unutranjeg, koju duhovi opaaju snano kao to ovk opaa svojim njuhom trule i smradna isparenja oko sebu u vazduhu. Ta nacija, o kojoj se ovde

govori, bla je u takvom stanju u pogledu dobra i istine, ili u pogledu ljubavi i vere. kako bi ipored toga mogli predstavljati crkvu, Gospod je na udesan nain provideo da dok su u svetom spoljanjem a u isto vreme okrueni zlim duhovima, da se svetost (spoljanja) moe uzdii u nebo; a to preko dobrih duhova i anela, ne u njima nego izvan njih, jer u njima bila je samo praznina i neist. Komunikacija je, dakle, bila data ne sa samim ljudima, nego sa svetou u kojoj su bili dok su postupali po uredbama i statutima, koji su svi predstavljali duhovne i nebeske stvari Gospodovog carstva. Ovo je bilo oznaeno Gospodovim prisustvom preko reprezentativa (predstava) kod te nacije. Ali Gospod je prisutan na vrlo razliit nain kod onih unutar crkve koji su u duhovnoj ljubavi a otuda i u veri. Kod ovih su dobri duhovi i aneli nesamo u njihovom spoljanjem bogotovanju, negi u isto vreme i u njihovom unutranjem; pa stoga kod njih postoji komunikacija neba sa njima samima; jer Gospod utie u njih preko neba preko njihovih unutanjih i spoljanjih stvari. Ovima je od koristi spoljanje bogoovanje u drugom ivotu, ali ne i prvima. (3)Slino je i sa svetenicima i sa stareinama koji besede svete stvari a ive zlim ivotom, i veruju u zle stvari. Kod ovih nema dobrih duhova, nego zlih, ak i kod bogotovanja koje izgleda sveto u spoljanjoj formi. Jer ljubav prema sebi i svetu. to jest. ljubav prema poastima i dobitku i slavi zagreva ih, i ona ini da izgleda kao da oseaju ono to je sveto, ponekad u tom stepenu da se pretvaranje ne primeuje, a niti oni samo veruju da postoje (ova pretvaranja), ali su ba tada meu zlim duhovima, koji su tada u slinom stanju, i koji diu na njih i u njih (prim. prev. autorovi biografi navode da je autor ponekd naputao slubu Boiju u svojoj protesantskoj crkvi u Londonu, jer nije mogao da podnese prisustvo velikog broja zlih duhova koji su bili prisutni oko ljudi i ena koji su bili u crkvi toga dana). Da zli duhovi mogu da budu u takvom stanju, i da su u tom stanju kada su spoljanjim stvarima , i da su naduveni ljubavlju ka sebi i svetu, dato mi je da znam po mnogom iskustvu koje e biti opisano, po Gospodovoj Boanskoj milosti, u onome to sledi na kraju poglavlja (plural). Ovakvi besednici nemaju u sebi komunikaciju s nebom; ali je imaju oni koji sluaju i primaju rei iz njihovih usta, ako su u pobonom i svetom spoljanjem (stanju); jer nije vano iz koga izlazi glas o dobru i istini, pod uslovom da ivot toga (besednika) nije vidljivo zao; jer to

uzrokuje sablazni (skandal)(4) Da je nacija koja je potekla od Jakova bila takva (naime da su bili okrueni zlim duhovima, ali je ipak Gospod bio prisutan kod njih na repreentativan nain), moe se videti iz mnogihodlomaka u Rei; jer su bili daleko od toga da se klanjaju Jehovi srcem,i im nije bili uda, odmah su se vraali drugim bogovima i postajali idolopoklonici. Ovo je bio jasan dokaz da su u srcu bogotovali druge bogove a ispovedali Jehovu samo ustima, a ovo sve da bi bili najvei i da bi vladali nad svim nacijama okolo. Da se ovaj narod (meu njima i sam Aron) u srcu klanjao jednom Egipaskom idolu, a ispovdali Jehovu samo ustima zbog uda, jasno se opokazuje po zlatnom teletu koje je Aron nainio za njih, i to samo mesec dana posle toga to su videli velika uda na brdu Sinajskom, pored onih koja su videli u Egiptu (vidi Izlazak XXXII). Da je i Aron bio ovakovoga karaktera, jasno se kae u istom poglavlju, stihovi 2 do 5, a posebno stih 35. Isto se pokazuje i iz drugih odlomaka kod Mojsija, u Knjizi Sudija, u Knjizi Samuilovoj, i u Knjizi o Carevima. (5) Da su bili samo u spolajnjem a ne i u unutranjem bogotovanju, vidi se iz toga to im je bilo zabranjeno da se priblie brdu Sinaju kada se Zakon proglaavao, kada im je reeno, da ako dotaknu brdo, da e poginuti (Izlazak XIX.11-13; XX.18-19). Razlog je bio to, to su iznutra bili neisti. A kae se kod Mojsija: Tako e Jehova (ator od sastanka) prebivati meu njima usred neistota njihovijeh(Levitska XVI.16). Karakter ove nacije se vidi iz iz Mojsijeve pesme (Zak. Ponovljeni XXXII.15-434), i iz mnogih odlomaka kod Proroka. Iz ovoga svega moe se znati da kod te nacije nije bilo crkve, nego samo reprezentcija crkve, i da je Gospod kod nje bio prisutan samo preko reprezentacija (6) Vidi i ono to je ranije reeno o njima, to jest, da kod Jakoljevog potomstva nije bilo crkve, nego samo predstava crkve koja je ustanovljena onda kad su ve bili opustoeni u pogledu sveg unutranjeg, jer da bi inae bili oskrvnuli (profanisali) svete stvari (br. 3398, 4289); da kada su odraali usvoje uredbe, da su mogli predstavljati, ali ne kada bi prestajali da ih odravaju (br. 3881kraj), da su zbog ovoga oni strogo odravali obrede, i da su na to naterivani spoljanjim sredstvima (br. 3147, 4281); da je njihovo bogotovanje postalo spoljanje bez unutranjeg, kako bi mogli delovati kao reprezentativ crkve (br. 4281); da iz ovoga razloga njima nisu bile otkrivene unutranje stvari crkve (br. 301-303, 2520, 3398, 3479, 3769); da su bili takvi da su, vie nego ostali, mogli da budu u spokljanjem svetom bez unutranje svetosti (br. 4293); da su zbog toga sauvani do dana

dananjega (br. 3479); da njihova spoljanja svetost nema uticaja na njihove due (br. 3479). 4312.Da u unutranjem istorijskom smislu, i sunce mu se rodi, oznaava kada su uli u reprezentacije, vidi se iz znaenja sunce se raa(ustaje) u ovome smislu, u kojemu se govori o Jakovljevim potomcima kako su uli reprezentacije. Sa podii se u zoru oznaava se stanje pre nego su uli u reprezentacije (br. 4289). Za sunce se kae da se raa (da ustaje) kod svakoga ko postaje crkva, to jest, kod svakoga ko postaje predstava (reprezentativ) crkve. 4313. Da u unutrnjem istorijskom smislu, proi Fanuel, znai (stanje) kada su uli u zemlju Hanansku, vidi se iz toga to je Fanuel bio prva postaja gde je Jakov stigao posle prelaska reke (potok) Jaboka, i da su sve granice imala znaenja prema razdaljinama i poloajima (br. 1585,1866,4116,4240). Tako Fanuel, kao prva granica, oznaava (stanje) kada su uli u zemlju Hanansku. 4314. Da u unutranjem istorijskom smislu, hramae na stegno svoje, oznaava da su dobra i istine bili sasvim razoreni kod toga potomstva, vidi se iz reprezentacije Jakova, koji je ovde on, a to je potomstvo (vidi br. 4281), i iz znaenja hramati na stegno, to je biti oni kojinisu u dobru, a sledstveno ni u istini (br. 4302). Ovde, stoga, hramae na stegnosvoje oznaava da su sva dobra i istine bili razoreni kod toga potomstva. (2)Karakter ove nacije se vidi iz mnogih stvari koje je Gospod Sam kazao u parabolama, koje su, u uutranjem istorijskom smislu, reene o toj naciji kao u paraboli o oveku koji je bio kralj, da je traio dug od sluge koji nije imao saalenja za druge (Mateja XVIII. 23-35); u paraboli o domainu koji je predao vinograd, i otiao aleko, a vinogradari uhvatie njegove slugekoje je bio poslao, koje su istukli a neki ubili ili kamenovali, pa je na kraju poslao svog sina, kojega su izbacili iz vinigrada i ubili; a kada su Knjievnici i Fariseji uli ovu parabolu, razumeli su da govori o njima (Mateja XXI.33-45; Marko XII.1-9; Luka ga u XX.919); u paraboli o oveku koji je dao talente svojim slugama, a onaj koji je primio jedan talenat otiao i sakrio ga u zemlju (Mateja XXV.14-30; Luka XIX.13-26); u paraboli o onima koji su prili oveki kojega su razbojnici bili ranili (Luka X.30-37); u paraboli o onima koji su bili pozvani na veliku veeru, pa su se ispriali, o kojima je Gospod kazao, da nijedan od pozvanijeh ne e okusiti od njegove veere (Luka

XVI.19-24); u partaboli o bogatau i Lazaru (Luka XVI.19-31); u paraboli o onima koji preziru druge u uporeenju sa sobom (Luka XVIII.10-14); u paraboli o dva sina, od kojih je jedan rekao, Ii u u viniograd, anije otiao; a Isus ree: Zaista vam kaem, carinici i kurve e ui prije vas u carstvoBoije (Mateja XXI.28-32) (3) Kakva je ta nacija, Gospod je javno rekao kod Mateje XXIII.13-39, gde se na kraju kae: Tijem samo svjedoite da se sinovi onijeh koji pobieproroke. I vi dopuniste mjeru otaca svojih. Zmije, porodi aspidini, kako ete pobjei od presude u oganj pakleni? (Mateja XXIII.13-33) Kod Marka: Isus im ree: pravo kae za vas prorokIsaija, Ovaj rod potuje me samo usnama, a njhovo srce daleko je od mene; No zalud me potuju uei naukama, zapovijestima ljudskijem (VII.6-13). Kod Jovana: Jevreji Mu odgovorie da su oni sjeme Avramovo; a Isus im ree: Va otac je avo, i vi inite volju oca svojega; on je bioubojica od poetka, i nije stajao u istini, jer nema istine u njemu; kad govori la, govori svoje; jer on je laljivac, i otacnjen (VIII.33,44). Zato to su bili takvi, bili su nazvani zlim i preljuboinskim rodom (Mateja XII.39), i rodom aspidinim (Mateja III.7; XXIII.33; Luka III.7); i kod Mateje; O rode aspidin, kako moete dobro govoriti kad ste zli? (XII.34) (4) Da ni prirodno dobro nije ostalo kod njih, oznaeno je smokvinim drvetom kod Mateje; I ugledavi smokvu jednu kraj puta, doe k njoj, i ne nae nita na njoj do lia sama, i ree joj: da nikad na tebi ne bude roda do vijeka, i odmah usahnu smokva (XXI.19). Da smokva oznaava prirodno dobrom moe se videti gore (br. 217) (5) Iz svega ovoga moe se videti da su dobra i istine bili potpuno razoreni kod te nacije. Za dobra i istine se kae da su razoreni onda kada nema unutarnjih; dobra i istzne koja se naizvan pokazuju, vuku svoje preklo od unutranjih; pa kakvo je unutranje, takvo je i spoljanje, bez obzira kako to izgleda ovekovim oima. Bili su neki koje sam poznavao u ivotu njehovog tela, koji su tada izgledali revni za Gospoda, za crkvu, za svoju zemlju i za opte dobro, i za pravdu u jednakost; ali su u drugom ivotu bili meu paklenim duhovima i, to me iznenadilo, meu najgorim tamo. Razlog je bio to, to je njihovo unutarnje bilo prljavo i profano, i to su krivotvorili revnost radi ugleda, kako bi postigli poasti i stekli bogatstvo; a to znai, sebe radi, a ne radi onoga to su ispovedali ustima. Kada se, dakle, odloi spoljanje, to se deava kada ovek umre, unutrane se otkriva, i pokazuje onakvo kakvo je unutra; ovo je bilo sakriveno dok su iveli u svetu. To je ono na a se misli kada se kae da su dobra i istine bili sasvim razoreni.

4315. Da u unutranjem istorijskom smislu, stoga sinovi Izrailjevine jedu mesa oa krajeva od miia na zglavku,oznaava da potomsto treba da ovo zna, moe se videti iz toga to je to bilo potseanje da su oni takvi; tako, da ovo treba da znaju. 4316. Da u uutranjem istorijskom smislu, do dana dananjega, oznaava da su takvi zauvek, vidi se iz znaenja do dana dananjega, to, kada se pomene u Rei, znai zauvek (vidi br. 2838). Da je ovo potomstvio bilo takvo od najranijih vremena, vidi se po samim sinovima Jakovljevim po Rubenu (Ruvimu), zato to je legao s Bilom, robinjom oca njegovog (Postanje XXXV.22); po Simeonu (imunu) i Leviju, koji pogubie Hamora i ehema i sve ljudi toga grada; i da su ostali sinovi napali na one koji su izlazili iz grada i oplenili grad (Postanje XXXIV. 1, 31). Stoga je Jakov, pre nego je umro, ovako govorio o njima; - za Ruben, ne e biti prvi, jer si stao na postelju oca svojega i oskrvnio je legav nanju.(Postanje XLIX.3,4); za Simeona i Levija, U tajne njihove da ne ulazi dua moja, sa zborom njihovijem da se ne sastavja slavamoja; jer u gnjevu svojem pobie ljude, i za svoje veselje pokidae volove. Razdijeliu ih po Jakovu,i rasuu ih poIzrailju (Postanje XLIX.5-7). (2) Kakav je bio Juda, moe se videti iz toga to je uzeo Hananejku za enu (Postanje XXXVIII.1,2), to je bilo protiv onoga to je bilo zapoveeno, to se moe videti iz Avramovih rei svome slugi, kojega je slao da zarui Rebeku za njegovog sina Isaka (Postanje XXIV.3,6).; i iz mnogih drugih stvari u Rei. Trei deo ovoga naroda bio je toga porekla, naime, od njegovog sina Sele koji je bio roen od Hananejke majke (Postanje XXXVIII.5,11; XLVI.12; vidi Brojevi XXVI.20; 1 Dnevnika IV.21,22). Isto se moe videti po zlom postupku ovoga gore, kao i drugih sinova Jakovlevih protivu Josipa (Postanje XXXVII.18-36). Kakvo je bilo njihovo potomstvo u Egiptu, jasno je iz onoga to se kae za njih dok su bili u pustinji, gde su se toliko puta pobunili, a posle i u Hanaskoj zemlji, gde su esto postajali idolopoklonici. Na posletku, kakvi su bili u Gospodovo vreme, bilo je pokazano gore (br. 4314): a kakvi su u nae dane, dobro je poznato, naime, protivni Gospodu, protini stvarima crkve, protivni ljubavi ka blinjem, i protivnici jedan drugome. Iz svega ovoga se moe videti da je ova nacija neprekidno takva. Stoga neka niko ne misli da je kod njih postojala crkva, a jo manje da su oni izabrani da budu iznad ostalih. 4317. Da u unutranem hisorijskom smislu,te se Jakovu iai stegno u zglavku, oznaava stoga to imaju naslee koje se ne moe iskoreniti preporodom, jer ga

oni ne bi dopustili, vidi se iz znaenja stegna, to je brana ljubav, a otuda i nebeska i duhovna ljubav (vidi br. 4280); i stoga to je stegno od zglavka tamo gde se brana ljubav i nebeska i duhovna ljubav kao i brana ljubavi, povezuju s prirodnim dobrom (br. 4277,4280). Otuda iaiti ili povrediti to tako za uzrokuje hramanje, to znai razarati dobro koje pripada tim ljubavima; i, poto se ovo desilo Jakovu, to znai da se ova karakteristika prenela od njega na njegovo potomstvo, i to kao naslee. Da iaenje stegna u zglavku oznaava obmanu, vidi br. 4303; ovde, obmanu iz naslednog zla. Iz ovoga kao i iz nizova sledi da se ova nasledna osobina ne moe iskoreniti kod njih preporodom, jer oni to ne bi dopustili. (2) Da su imali takvo naslee i da nisu mogli da se preporaaju, vrlo je jasno iz svega to je izneseno u Rei, a posebno u ovim odlomcima kod Mojsija: I sazva Mojsije sve sinove Izrailjeve i ree im: vidjeli ste sve to uini Jehova Gospod na vae oi u zemlji Egipatskoj Faraonu i svijem slugama njegovijem i svoj zemlji njegovoj. Ali vam ne dade Jehova srca da razumijete, ni oiju da vidite, ni uiju da ujete, do ovoga dana (Zak. Ponovljeni XXIX.2,4). Kod istoga: Jer znam misli njihove i to e jo danas initi, prije nego ih uvedem u zemlju za koju sam se zakleo (XXXI.21). Opet: I ree: sakriu lice svoje, vidjee kakav e im biti poljedak, jer su rod pokvaren, sinovi u kojima nema vjere. Rasijau ih po svijem uglovima zemaljskim, uiniu da nestane spomena njihova meu ljudima. Da mi nije do mrnje neprijateljeve, da se ne bi neprijatelji njihovi ponijeli i rekli: ruka se naa uzvisila a nije Jehova uinio sve ovo. Jer su narod koji propada sa svojih namjera, i nema u njih razumajer je okot njihov od okota Sodomskoga i iz polja Gomorskoga; groe je njihovo groe otrovno, puca su mu gorka. Vino je njihovo otrov zmajevski i ljuti jed aspidin. Nije li to sakriveno kod mene, zapeaeno u riznicama mojim? (XXXII.20, 26-34) i na mnogim drugim mestima, osobito kod Jeremije: (3) Da je ovo oznaeno iaenjem Jakovljevog stegn u zglavku, i njegovim hramanjem, jasno je kod Osije: S Judom ima Jehova parbu, i pohodie Jakova prema putovima njegovijem, platie mu po putovima njegovijem. U utrobi uhvati za petu brata svojega, u sili svojoj bori se s Bogom. Bori se s anelom, i nadjaa; plaka, i moli mu se; nae ga u Betelu (Vetilju), i ondje govori s nama (XII.2-5); gde boriti se s Bogom, u unutranjem istorijskom smislu, znai insistirati da reprezentativ crkve bude kod njih (br. 4290,4293). Iz ovoga se jasno vidi da su ovakav kvalitet naslea primili od samog Jakova; a isto se moe pokazati u

mnogim drugim odlomcima; ali ovo treba izbei za sada. (4) to se tie posebno naslea, u crkvi se veruje danas da sve nasledno zlo dolazi od ovekovog prvog roditelja, tako da su svi osueni zbog toga. Ali sluaj nije takav. Nasledno zlo se povlai od svakog roditelja i roditelja roditelja, ili od dedova i predaka redom. Svako zlo koje su stekli stvarnim ivotom, pa ak i navikom koja postaje druga priroda, prenosi se na decu, i postaje nasledna kod njih, zajedno s onim to je bilo usaeno u roditelja od dedova i predaka. Nasledno zlo od oca je unutarnje. a nasledno zlo od majke je spoljanje. Prvo se ne moe lako iskorenii, ali drugo moe. Kad se ovek preporaa, nasledno zlo ukorenjeno od njegovog najblieg roditelja iskorenjuje se; ali kod onih koji se ne preporaaju, ili koji ne mogu da se preporode, ono ostaje. Tada je to nasledno zlo (vidi br. 313,494, 2122, 2910, 3518, 3701). Ovo je jasno svakome ko razmisli, a i iz toga to u svakoj porodici postoji neko karakteristino zlo ili dobro po kojemu se ona razlikuje od drugih porodica; a da je ovo od roditelja i predaka, dobro je poznato. Slino je sa Jevrejskom nacijom koja je ostala do danas: da se razlikuje od drugih nacija, vidi se po njima, ne samo po osobitom geniju, nego isto tako i po nainu ophoenja, govoru, i licu.(5) Ali malo ljudi zna ta je nasledno zlo. Veruje se da se ono sastoji u injenju zla; ali ono se sastoji u htenju zla i od toga, u misli o zlu; nasledno zlo, poto je u samoj volji i u misli, i poto je sama tendencija (sklonost) tome, a koja se pridruuje ak i kad ovek ini dobro. Poznaje se po uivanju kada se nekome dogodi neko zlo. Ovaj koren lei duboko sakriven; jer sama unutarnja forma koja prima dobro i istinu iz neba, to jest, preko neba od Gospoda, izopauje se i takorei izobliuje se; tako da kad dobro i istina utiu od Gospoda, one se ili vraaju, ili se izokreu, ili se gue. To je uzrok da nema u nae dane opaanja dobra i istine, nego, umesto toga, kod preporoenih, postoji savest, koja priznaje kao dobro ono to se naui od roditelja i uitelja. Od naslednog zla dolazi to, da ovek voli sebe vie nego drugoga, da hoe zlo drugome ako ga ovaj ne poastvuje. da se osea zadovoljstvo u osveti, a isto tako voleti svet vie nego nebo, i poude ili zla oseanja koja su iz istog izvora. ovek ne zna da su ovakve stvari u naslednom zlu, i da su one suprotne nebeskim oseanjima; ali u drugom ivotu se to jasno pokazuje, koliko je od naslednog zlas ovek povukao te je to postalo stvarno zlo, i koliko se udaljio od neba preko zlih oseanja od ovog izvora, (6)Da se nasledno zlo u Jakovljevompotomstvu nije moglo iskoreniti kroz

preporod, jer oni to ne vi dopustili, jasno je i iz istorijskih delova Rei; jer su podlegli svakom iskuenju u pustinji, kako je zabeleeno kod Mojsija; i posle, u zemlji Hananskoj, osim kad bi videli uda,a ta su iskuenja bila spoljanja, a ne duhovna ili unutranja. Oni nisu mogli da budu iskuavani u pogledu duhovnih stvari jer, kao to je pokazano, oni nisu znali unutranje istine, niti su imali unutranjeih dobara; a niko ne moe da bude iskuavan osim u onome to zna i to ima. Iskuenja su razna sredstva preporaanja; Ovo je oznaeno ime to nisu doputali da budu preporoeni. O njihovom stanju i sudbini u drugom ivotu, vidi gore (br. 939-941,3481).

NASTAVAK O VELIKOM OVEKU, O KORESPONDENCIJAMA: OVDE, O KORESPONDENCIJAMA SA ULIMA U OPTE. 4318. Glavna odlika aneoske inteligencije je da znaju i da opaaju da je sav ivot od Gospoda, i da celo nebo korespondira Njeovom Boanskom Ljudskom; sledstveno da svi aneli, duhovi i ljudi korespondiraju nebu; a isto tako da znajui opaaju na koji nain oni korespondiraju. Ovo su prvi poeci (naela) inteligencije u kojoj su aneli vie nego ljudi; i iz ovoga oni znaju i opaaju bezbroj stvari koje su u nebima, a otuda i stvari koje su u svetu; jer stvari koje sepojavljuju u svetu i njegovoj prirodisu uzroci i efekti od prehodnih kao poetaka; jer ceo svemir je teatar (pozornica) Gospodovog carstva. 4319. Bilo je pokazano kroz mnogo iskustvoda ni ovek, ni duh a ni aneo ne govore od sebe, nego od drugih; niti ovi od sebe, nego opet od drugih, i tako dalje; tako, da svi i svaki (govori) od Prvog (Izvora) ivota, to jest, od Gospoda, ma kako to izgledalo da je to od njih samih. Ovo je esto bilo pokazano duhovima koji su se bili ubedili u ivotu tela i potvrdili u tome verovanju, da su sve stvari u njima samima, ili da oni misle, govore, i deluju od sebe i njihove vlastite due, u kojoj ivot izgleda da je usaen. Isto tako bilo je pokazano ivim iskustvom (koje se deava u drugom ivotu ali se ne deava u svetu) da zao (ovek ili duh) misli, hoe, i deluje od pakla, a dobar od neba, to jest, preko neba od Gospoda, i da zla kao i dobra izgledaju kao da dolaze od njih samih. Hriani ovo znaju iz nauka (doktrine) koju imaju iz Rei, naime, da su zla od avola, a dobra od Gospoda; ali je malo

onih koji ovo veruju. Pa zato to ne veruju, oni usvajaju (primaju kao svoje) zla koja misle, hoe, i ine; ali ne usvajaju dobra, jer oni veruju da su dobra od njih samih, pa stoga misle da stoga zasluuju (spasenje). Oni isto tako znaju iz nauka crkve da niko ne moe da ini dobro od sebe i svoga propriuma (ego-a), jer da je sve to je od sebe i svog propriuma, da je zlo, bez obzira koliko izgleda da je dobro; ali ovo malo njih veruju, iako je istinito. (2) Zli koji su se utvrdili u ovome miljenju da je ivot od njih samih, te da stoga sve to misle, hoe, i ine, da je od njih samih, kada im se pokae da je to zaista u skladu s naukom (crkve), kau da sada veruju; ali im je reeno da znati ne znai i verovati, jer da je verovati neto unutranje, i da je to mogue samo u oseanju dobra i istine, sledstveno mogue je samo onima koji su u dobru ljubavi ka blinjemu. Budui zli (poto su zli), isti duhovi su i dalje tvrdili (insistirali) da sada veruju zato to vide; ali izvedeno je ispitivanje pokuajem (eksperimentom) koji je poznat u drugom ivotu, na taj nain to su ih aneli pogledali; a kada su ih pogledali, gornji deo njihove glave je izgledao kao da se povukao, a mozak je bio grub, kosmat i taman. Otuda se pokazalo kakavi su iznutra oni koji imaju samo veru od samog znanja, ali ne istinsku veru; jer znati nije to i verovati. jer glave onih koji znaju i veruju izledaju kao ljudske, a mozak pravilno sreen, sneno beo i svetao; jer oni primaju nebesko svetlo. Ali kod onih koji samo znaju i pretpostavljajuda stoga i veruju, a ipak ne veruju jer ive u zlu, oni ne primaju nebesko svetlo, pa stoga ni inteligenciju i mudrost koje su u tome svetlu; pa stoga, kada se priblie nebeskim drutvima,to jest, nebeskoj svetlosti, ova se svetlost pretvara kod njih u tamu. Ovo je razlog da je njihov mozak izgledao taman. 4320.Da ivot, koji je od Gospoda samog, izgleda kod svakoga kao da je u njemu, to je od Gospodove ljubavi i milosti prema celom ljudskom rodu, u tome to On hoe da udeli svakome ono to je Njegovo, to jest, da svakome venu sreu. Poznato je da ljubav daje drugome ono to je njeno; jer se ona predstavlja drugome, i ini da bude prisutna u njemu. A koliko vie je to sluaj s Boanskom ljubavi! Da i zli isto tako primaju ivot od Gospoda, to je kao predmeti u svetu, od kojih svi primaju svetlo sunca, sa svim bojama, ali u skladu s njihovim formama (formama predmeta). Predmeti koji gase i izokreu svetlo, izgledaju crni ili su prljave boje, a ta im crnoa i neistota dolaze od suneve svetlosti. Tako je i sa

svetlou, ili ivotom, od Gospoda, kod zlih (ljudi); ali ovaj ivot nije ivot, nego je (kako se naziva) duhovna smrt. 4321.Iako ove stvari izgledaju oveku udne i neverovatne, one se ipak ne mogu osporiti, jer ih iskustvo potvruje. Kada bise odricale sve stvari iji su uzoci nepoznati, tada bi bezbroj stvari u prirodi, o ijim se uzrocima ne zna ni desetohiljaditi deo, bile osporene; jer su tajne (u prirodi?) tako brojne i tako velike, da one koje ovek poznaje skoro da nisu nita u odnosu na one koje ne poznaje. Koliko li mora da postoji tajni koje su u sferi iznad prirode, to jest, u duhovnom svetu! Kao na primer ove:- da postoji samo jedan ivot, i da sve ivi od toga, i da je svak razliit od svakoga; da i zlo tako isto, kao i paklovi, ive od istog ivota, da ivot koji se uliva, deluje u skladu s onim kako se prima: da je nebo ureeno od Gospoda takvim redom da se odnosi na oveka, pa se otuda naziva Velikim ovekom; i das, kao posledica, da sve stvari u oveku njemu korespondiraju: da bez influksa u njemu, ovek ne bi opstao ni za trenutak; da svi u Velikom oveku odravaju svoj trajni poloaj u skladu s kvalitetom i stanjem istine i dobra u kojima su: poloaj tamo nije poloaj, nego stanje, tako da se na levoj strani pojavljuju oni koji su na levoj strani, a na desnoj oni koji su na desnoj, napred oni koji su napred, iza oni koji su iza, u ravni glave, grudi, lea, slabina, noga, pravo i koso, na manoj ili veoj udaljenosti, oni koji su i tim poloajima, ma nakoju stranu da se duh okrene: da se Gospod kao Sunce pokazuje stalno na desno, na srednjoj visini, malo iznad ravni desnoga oka, i da sve stvari u njemu stoje u nekom odmosu prema Gospodu kao Suncu ili sreditu, i na taj nain (stoje) prema Jedinomod kojega postoje i opstoje; i, poto se svi pojavljuju (pokazuju) pred Gospodom neprekidno u njihovim poloajima, u skladu sa stanjem dobra i istine, to se oni pojavljuju (pokazuju) svakome na isti nain, jer je Gospodov ivot, to jest Gospod je u svima koji su u nebu. Da ne spominjemo bezbroj drugih stvari. 4322.Ko danas ne veruje da ovek postaje prirodno od semena i jajnika (ovuma)? i da u semenu postoji, od stvaranja, sposobnost da se uvodi u takve forme, prvo u ovumu, onda u materici, a onda u sebi, i da to vie ne dolazi od Boanskog? Razlog da se tako veruje je to, to niko ne zna da postoji influks od neba, to jest, kroz nebo od Gospoda, ato stoga to nisu voljni da znaju da postoji nebo. Jer se na skupovima uenih otvoreno raspravlja da li postoji pakao, i da li postoji nebo. A

poto sumnjaju o nebu, to oni ne priznaju naelo (princip, poetak) da postoji influks preko neba od Gospoda; a koji influks stvara sve stvari koje su u tri carstva na zemlji (osobito u ivotinjskom carstvu, a posebno u oveku), i odrava ih u formi u skladu s njihovim slubama. Otud ni ne znaju da postoji korespondencija izmeu neba i obeka; a jo manje da je ova takve prirode da svaka odvojena stavr u njemu, pa i najmanja, postoji od ovoga izvora, i da opstoji po njemu, jer supstancija je neprekidna egzistencija, pa sledstvano prezervacija (ouvavanje) u povezanosti i formi , to je sve neprekidno stvaranje. 4323. Da postoji korespondencija sa nebom svake pojedine stvari kod oveka, pokazao sam na kraju poslednjih poglavlja, i to kroz ivo (doivljeno) iskustvo iz sveta duhova i iz neba; a sve to, kako bi ovek znao odakle postoji i opstoji, i da postoji neprekidan influks odatle u njega. Kasnije, bie pokazano, isto tako iz iskustva, da ovek odbacuje ovaj influks od neba, to jest, preko neba od Gospoda, i prima influks od pakla; ali sve to Gospod odrava u korespondeciji s nebeom, da bi on (ovek) mogao da bira, da bi mogao da se povede od pakla u nebo, a preko neba Gospodu. 4324.O korespondenciji srca i plua l kao i mozga, sa Velikim ovekom, ve je bilo govora na kraju poglavlja (plural). Ovde, u skladu s naim planom, bie govora o korespondenciji sa ovekovim spoljanjim ulima sa ulom vida ili oko; sa utom sluha ili uha, sa ulom mirisa, ukusa, i dodira; ali prvio, o korespondenciji s osetom (ulom) u opte. 4325.Oset (ulo) u opte, je ili svestan (voljni) ili nesvesni (nevoljni). Svesni ili voljni oset je svojstven mozgu, dok je nesvesni (nevoljni) svojstven malome mozgu (cerebellumu). Kod ljudi ova dva oseta (ula) su povezanam, ali su odvojena. Vlakna koja izlaze iz mozga (cerebruma) predstavljaju voljno ulo u opte, a vlakna koja izlaze iz cerebelluma predstavljaju nevoljno (nesnesno) ulo (oset) u opte. Tkiva iz dva izvora povezuju se u dva produetka (appendixa) nazvana medula oblongata (produena modina) i medula spinalis (kimena modina), a preko ovih ulaze u telo, gde oblikuju udove, utrobu, i organe. Delovi koji okruavaju telo, kao to su miii i koa, kao i ulni organi, uglavnom primaju vlakna od cerebruma; a otuda ovek ima oset (ulo) i pokret u skladu sa svojom

voljom. Ali delovi koji su unutar ovoga okvira, ili prostora, koji se nazivaju utrobom tela, primaju tkiva od cerebelluma; sledstveno, ovek nema oseta koji dolaze od ovih delova, niti su oni pod kontrolom njegove volje. Iz ovoga se donekle moe videti ta je oset (ulo) u opte, to jest, to je uopte voljno a to nevoljno ulo (oset). Dalje, neka se zna, da mora opte da bude u redu kako bi i posebno bilo u redu, i da posebno ne moe da postoji i opstoji bez opteg, i da u stvari ono postoji i opstoji u optem, i da se svaka pojedinost ponaa u skladu s kvalitetom i prema stanju opteg; ovakav je sluaj s osetom (ulom) u oveku, kao i sa pokretom. (prim.prev. autor koristi izraze koji se moda danas ne koriste, da obelei svesne i nesvesne osete...i njihovu korespondenciju s Velikim ovekom). 4326. ula se grmljavina kao od groma, koja je dolazila s visine iznad zatiljka, po celoj toj regiji. Pitao sam se ko su ti. pa mi je reeno da su to oni koji se odnose na opte nevoljno(nesvesno) ulo (oset); dalje mi je reeno da oni mogu lako da opaaju ovekove misli, ali da ih ne mogu izraziti ni izgovoriti . kao (to to moe) cerebellum (mozak), koji opaa sve to cerebellum ini, ali to ne otkriva. Kada je svo njihovo delovanje u celoj oblasti zatiljka prestalo, bilo je pokazano do koje se daljine prosiralo njihovo delovanje. Prvo se ograniavalo na celo lice, a onda se povuklo prema levoj strani lica, a na kraju prema uhu na toj strani; ovim je oznaeno kako je bilo delovanje opteg nevoljnog oseta (ula), u prvobitna vremena, kod oveka na ovoj zemlji, i kako se to razvijalo. (2)Infuks iz cerebelluma (maloga mozga) ulazi osobito u lice, to se vidi po tome to se raspoloenje otslikava (upisuje) na licu, i da izgleda da su oseanja u licu, i to uglavnom nezavisno od ovekove volje kao strah, potovanje, stid, radosti, kao i tuga, pored mogih drugih, tako da onaj drugi (ovek) zna po licu u kakvim se oseanjima ovaj prvii, te vidi i promene raspoloenja i uma koje se deavaju.Ove stvari potiu od celebelluma preko vlakana, kada nema stimulatije unutra; tako je bilo pokazano da je, u prvobitna vremena, ili kod najdrevnijeg naroda, daje opte ulo (oset) pokrivalo celo lice, a da je postepeno, u kasnija vremena, bilo samo na levoj strani, a da je jo kasnije, iezlo s lica, tako da danas jedva da je neto od opteg nesvenog (nevoljnog) oseta ostalo na licu. Desna strana lica, zajedno s desnim okom, korespondira oseanju dobra, a leva oseanju istine; regija gde je uho korespondira samoj poslunosti bez oseanja; (3)Jer kod pradrevnih ljudi, ije se

doba nazivaZlatnim Dobom, jer su buili u jedom stanju savrenstva, i iveli u ljubavi ka Gospodu i u uzajamnoj ljubavi, kao aneli, sva nevoljna (nesvesna) aktivnost cerebelluma (maloga mozga) pokazivala se na licu, pa su u to vreme mogli da pokazuju na licu samo ono to se ulivalo kao nebo u njihov nevoljni (nesnesni) oset ili ulo, a otuda u njihovu volju. Ali kod drevnih ljudi, ije se doba naziva Srebreno Doba, jer su bili u stanju istine a otuda i u ljubavi ka blinjemu, nevoljna aktivnost cerebelluma nije se pokazivala na desnoj strani lica, negio samo na levoj. Ali kod potomstva, ije se doba naziba Gvozdenim Dobom, jer nisu iveli u oseanju istine, nego u poslunosti istini, to se nevoljna (nesvesna) aktivnost vie nije pokazival na licu, nego se premestila u regiju iznad levoga uha. Bio sam pouen da su vlakna cerebelluma promenila njihov influks u lice tim putem, i da, umesto njih, vlakna iz cerebruma su se tu premestila, a koja sada kontroliu ona vlaknakoja dolaze iz cerebelluma, i to sve s naporom da se pokau na licu kao izraz ovekove vlastite volje, koja dolazi od cerebruma. Ljudima to ne izgleda tako; ali to jasno vide aneli, prema influksu neba i po korespondencijama. (prim.prev. Autorovo delo o mozgu, koje je bilo napisano vie godina pre dla Nebeske Tajni, bilo je, po nekim stvarima, ispred svoga vremena; na prm, on je opisao ono to se kasnije nazvalo Retzijusovim odreskom, 150 godina ranije, itd. Ovaj odnos malog i velikog mozga, koji se bio znaajan u ovekovoj evoluciji, je od znaaja po tome, to pokazuje da je u biolokoj evoluciji postojalo Boansko provienje, i zakon, po kome se ovek razvija, od bia koje je bilo usko vezano za nebo i anele, gde je sve bilo skoro zavisno od neba, do stanja kad se ovek oslobodio (pao ili ispao, ili isteran iz raja?), a kada je njegov veliki mozak postao sredite njegovog sveta, u kome se njegov priprium razvijao nezavisno, to jest u ravnotei izmeu neba i pakla, jer pakao je nastao otkada su ljudi poeli da se osamostaljuju od Tvorca). 4327. Takvo je opte nevoljno (nesvesno) ulo (oset) danas kod onih koji su u dobru i istini vere. Ali kod onih koji su u zlu a otuda i u obmani, nema vie opteg nesvesnog ula koje se pokazuje, bilo u licu, ili u govoru, ili u pokretima; ali zato ima voljnog (svesnog) koje krivotvori ono to je nesvesno (ili prirodno, kako se to ve naziva), koje tako esto koriste, i na koje su se navikli od detinjsva. Kakav je ovo oset (ulo) kod ovakvih osoba, bilo mi je pokazano preko influksa koji je bio

utljiv i hladan u celo lice, kako u desnu tako i u levu stranu, koji se kretao prema oima, i irio od levog oka u lice; ime je oznaeno da su se vlakna cerebruma nametnula, i da kontroliu vlakna cerebelluma, tako da je ishod bio neto fiktivno, simulirano, patvoreno i varljivo koje je vladalo iznutra, dok je izvana izgledalo iskrenost i dobrota. Njegovo (kretanje influksa) prema levom oku, a otuda u lice, oznaavalo je da im je zlo bio cilj, i da su koristzli Intelektualo da bi postogli svoj cilj; jer levo oko oznaava Intelektualno. (2)Ovo su oni koji danas sainjavaju, veim delom, opte nesvesno (nevoljno) ulo (oset). Oni koji to sainjavaju, bili su , u drevna vremena, nebeskiji vie od ostalih; ali danas oni su najloiji od svih, i to osobito oni iz Hrianskog sveta. Oni su vrlo brojni, i pojavljuju se ispod zatiljka i na leima, gde sam ih esto viao i opaao. Jer oni koji se danas odnose (koresondiraju?) tome ulu, to su oni koji misle prevarno i smiaju zlo protivu blinjega, a pokazuju prijateljsko lice, zaista vrlo prijateljsko, i pokazuju isto pokretima, i slatkim govorom, kao da su voeni ljubavlju ka blinjemu vie od osalih, a u stvari su najgori neprijatelji, ne samo prema onome s kojim se drue, nego i prema ljudskom rodu. Njihove su mi misli bile komunicirane (saoptene); bile su zle i odvratne, pune okrutnosti i kasapljenja. (prim.prev. autor sve ovo doivljava u svetu duhova, gde prima pouku o stanju ljudskihdua posle fizike smrti. Sve ove redove autor je pisao o Veliko oveku i stanju dua posle smrti, po nalogu samoga Gospoda, kako tvrdi autor, jer mu jeGospod naloio da izmeu poglavlja u kojima tumai Unutranji Smisao, umetne svoja seanja i opie ivot dua). 4328.Bilo mi je pokazano kakav je sluaj u opte sa Voljnim (delom uma) i s Intelektualnim. Pra Drevni, koji su sainjavali Gospodovu nebesku crkvu (vidi br. 1114-1123), imali su Voljno u kojemu je bilo dobro, i Intelektualno u kome je bila istina (od dobra), koje dvoje su inili jedno. Ali Drevni, koji su sainjavali Gospodvu duhovnu crkvu, imali su Voljno koje je bilo sasvim uniteno, ali je Intelektualno bilo celo, u kojemu je Gospod putem preporoda formirao jedno novo Voljno, a preko ovoga i jedno novo Intelektualno (vidi br. 863, 875, 895, 927, 828, 1023, 1043. 1555, 2256). (2)Kakav je sluaj bio sa dobrotom nebeske crkve, pokazano je stubom plave boje koji se sputao od neba, na ijoj je levoj strani bilo blistavilo, kao plameno blistavilo sunca. Ovim je predstavljeno njihovo prvo stanje; plavom

bojom, njihovo dobro Voljno, a a plamenim blistavilom, njihovo Intelektualno. A kasnije je blava boja stuba postala tamnija, ali jo uvek kao plamen, ime je bilo predstavljeno njihovo drugo stanje, i da su njihova dva ivota ivot volje i razuma jo uvek delovali kao jedno, ali vie zatamnjeno u pogledu volje; jer plavo oznaava dobro, a plameno blistavilo istinu od dobra. (3)Ubrzo, stub je postao sasvim crn; a okolo stuba bilo je svetlo koje je bilo u nijansama koje su svetlucale i koje su pokazivale boje; ime je oznaeno stanje duhovne crkve. Crni stub je oznaavao Voljno koje je bilo sasvim uniteno, koje je bilo samo zlo; blistavost koja se menjala bila je Inelektualno u kojemu je bilo Voljno od Gospoda; jer Intelektualno je u nebu predstvljeno onim to blista. 4329.Pokazali su se na nekoj visini duhovi kojih je, sudei po zvuku, bilo puno; bilo je otkriveno, po idejama njihove misli i po govoru koji se meni prenosio, da oni nemaju jasne ideje, nego samo opte o mnogim stvarima. Iz ovoga sam zakljuio da oni nita jasno ne oplaaju, nego samo neto opte, nerazbirljivo, pa stoga i tamno; jer sam bio miljenja da opte mora da je takvo. Da je njihova misao bila opta, to jest, misao mnogih skupa, jasno sam primetio po onome to je iz njihove misli uticalo u moju misao od njih. (prim.prev. ovde se vidi da autor po optim misli na neto to je zajedniko). (2)Ali im je bio dat jedan posrednik duh, preko kojega su govorili sa mnom; jer takva jedna opta (zajednika?) stvar moe da se pretvori u govor samo preko drugih. Kada sam govorio s njima preko posrednika, rekao sam (a to je bilo moje miljenje) da opte ne moe da se predstavi u jasnoj ideji ni o emu, nego mora da bude tamno, to kao da se i ne sadri nijednu ideju. Ali, posle etvrt asa, pokazali su da imaju jasnu ideju o optem, kao i o mnogim stvarima u optem; a to se videlo po tome to su opaali promene u mojim mislima i oseanjima, u najmanjim pojedinostima, to nijedan drugi duh ne bi mogao da vidi bolje. Iz ovoga sam mogao da zakljuimda je jedno stvar imati tamnu optu ideju, kakvu imaju oni koji imaju malo znanja, pa su stoga u tami u pogledu mnogih stvari; a da je druga stvar imati jasnu optu ideju, kao to je imaju oni koji su poueni u istinama i dobrima koja ulaze u optu (ideju) njihovim redom i u nizu, i koje su dobro sreene tako da se jasno vide iz opte ideje. (3) To su oni koji u drugom ivotu sainjavaju opte voljno ulo, i to su oni koji su preko spoznaja dobra i istine stekli sposobnost da posmatraju ono to je opte, a da

odatle razmatraju stvari iroko, i da uoavaju trenutno da li je stvar takva. Oni, doista, vide stvari, reklo bi se zatanjeno, jer mogu da od tih stvari vide ono to je u optem; ali poto su ove stvari jasno sreene u onome to je opte, one su im stoga i jasne. Ovo opte voljno ulo postoji samo kod mudrih. Da su ovi duhovi bili takvi, bilo je potvreno; jer su posmatrali sve stvari u meni kako opte tako i pojedinane koje su pripadale zakljuku o kome se radilo, a iz toga su veto pravili zakljuke u unutraem mojih misli i oseanja tako da sam se plaio da dalje mislim; jer su otkrivali u meni stvari za koje nisam znao da su u meni, ali, zbog njihovih zakljuaka, morao sam da ih priznam. Otuda sam u sebi opaao mucanje u govoru s njima: koje mucanje, kad sam obratio panju na to, izgledalo je kao neto dlakavo, sa neim to je tiho govorilo. Reeno mi je da je ovo oznaavalo opte ulno Telesno koje korespondira onim duhovima. Sledeeg dana ponovo sam govorio s njima, i jo jednom naao da imaju opte opaanje, ne tamno, nego jasno, i da je, u pogledu optih stvari i stanja u optim stvarima bilo sa zazlikama, tako da je bilo razlika izmeu pojedinosti i u njihovim stanjima, jer su se potonje odnosile po redu i u nizu na prvanje. (4)Reeno je da jo savrenija ula postoje u unutarnjim sferama neba; i da kada su aneli u optoj ili univeralnoj ideji, da su u istio vreme i u najmanjim detaljima, koje Gospod postalja u jasan red u opte ideje; isto tako, da opte i univerzalno nije nita ako u sebi nema pojedinano u sebi, od kojega oni postoje i po emu se nazivaju, i da postoje samo ako su ovi u njima; i da se otuda vidi univerzalna providnost Gospodova, u najistinitijim pojedinostima koje su u tome, i da je glupo smatratida u Boanskom postoji jedno univerzalno, pa onda uzimati pojedino iz toga. 4330. Poto tri neba zajedno sainjavaju Velikoga oveka, i (kao to je pre reeno) svi udovi, utroba i organi tela korespondiraju ovom oveku u skladu sa njihovim funkcijama i slubama, tome korespondiaju ne samo one stvari koje su spoljanje i koje su vidljive, nego i one koje su unutranje i nevidljive; sledstveno, stvari spojanjeg, i stvari unutranjeg oveka. Drutva duhova i anela veim delo su s ove zemlje, ali oni kojima korespondiraju stvari unutranjeg oveka, veim su delom odnekle drugo, Ova drutva deluju kao jedno u nebima upravo onako kako deluju spoljanji i unutranji ovek kod preporoenoga oveka. Ali, ovih dana, mali broj onih s ove zemlje ulaze u drugi ivot, u kojima spoljanji ovek deluje kao

jedno s unutranjim; jer su veinom ulni, tako da je malo onih koji veruju da je ovekovo spoljanje ceo ovek; i da kada ovaj nestane, a to se deava kad ovek umre, da jedva bilo ta ostaje to ivi; jo manje veruju da upravo unutranje ivi u spoljanjem, i da upravo unutranje ivi onda kada spoljanje umre. (2) Bilo je pokazano ivim iskustvom kako su ovi protivni unutranjem oveku. Bili su prisutni mnogi duhovi s ove zemlje, koji su bili takvi dok su iveli u svetu; a tada se pokazae u njihovom vidokrugu duhovi koji se odnose na unutranjeg ulnog oveka, i onda su oni odjednom poeli da ih napadaju, slino onome kako bezumni napadaju one koji su razumni, neprestano govorei i umujui iz obmana ula, i iz iluzija, i hipoteza, verujui samo ono to se slagalo sa spoljnim ulima, postupajui prem unutranjem oveku s prezirom. (3)Ali oni koji su se odnosili na unutranjeg ulnog oveka, nisu na to obraali panju, udei se ovakvom bezumlju i glupavosti spoljanjih ulnih duhova; i za divno udo, kad su se spoljanji ulni duhovi primakli unutrnjim ulnim duhovima, i skoro uli u sferu njihovih misli, spoljanji ulni poee da diu s mukom (jer duhovi i aneli diu jednako kod oveka, samo to je njihovo disanje relativno unutranje (br. 38843895), tako da su se skoro uguili, pa su se stoga povukli. A to su se dalje povlaili od unutranjih ulnih duhova, to su postajali mirniji i tii, jer su disali lake; a to su se vie pribliavali, to su bili manje tihi i manje mirni. (4) Uzrok je to, da kada je spoljanje ulno u obmanama, fantazijama, i pretpostavkama, a otuda u obmanama, tada su u mirovanju; ali kada se, na suprot, ove stvari njima oduzmu, a to je onda kada unuranji ovek utie sa svetlosu istine, tada oni oseaju muninu. Jer u drugom ivotu postoje sfere misli i oseanja, i one komuniciraju u skladu sa prisustvom i pribliaanjem (br. 1048, 1058, 1316, 1504-1512, 1695, 2401, 2489). Ovaj sukob je trajao nekoliko asova; i tako je pokazano kako su ljudi sve zemlje protivni unutranjem oveku, i da spoljanje ulno sainjava skoro sve kod njih. 4331. Nastavak o Velikom oveku i o Korespondencijama nai e se na kraju sledeeg poglavlja; i tamo e se govoriti o korespondenciji sa ulima ponaosob.

POGLAVLJE TRIDESET I TREE. 4332. Kao prepredgovor prethodnom poglavlju bile su objanjene stvari koje se odnose na stvari koje je Gospod pretskazao kod Mateje XXIV,32 do 34, o Svom dolasku, ime je oznaeno (kao t je tamo i na drugim mestima pokazano) poslednje vreme prethdne Crkve, i prvo vreme Nove Crkve. Poslednje vreme, ili kraj prethodne Crkve, i prvo vreme ili poetak Nova Crkve, bilo je predmet razmatranja do sada (vidi to prethodi poglevlju XXIV,(br.4056-4060) i poglavlju XXIV. (br. 4229-4231). Sada treba da se otkriju stvari kje slede u istom poglavlju Jevanelistem od stiha 36 do 42, naime, sledee rei: A o danu tome i o asu niko ne zna, ni aneli nebeski, do otac moj sam. jer kako to je bilou vrijeme Nojevo tako e biti i dolazak sina ovjeijega. Jer kao to pred potopom jeahu i udavahu se onoga dana kda Noje ue u koveg,i ne osjetie dok ne doe potop i odnese sve; tako e biti i dolazak sina ovjeijega. Tada e biti dva na njivi; jedan e se uzeti, a drugi e se ostaviti. Dvije e mljeti na rvnjima, jedna e se uzeti, a druga e se ostaviti. Straite dakle, jer ne znate u koji e as doi Gospod va. Ali ovo znajte: kad bi znao domain u koje e vrijeme doi lupe, uvao bi i ne bi dao potkopati ue svoje. 4333. ta je oznaeno u unutranjem smislu ovih rei pokazae se iz sledeeg objanjenja; naime, da se tu opisuje stanje kada e Stara Crkva biti odbaena, a Nova uspostavljena; da je odbacivanje Stare Crkve i podizanje Nove ono to je oznaeno svretkom vremena, i dolaskom Sina ovjeijega, i uopte Posednjim Sudom, to je vieputa bilo pokazano; a isto tako, da se Poslednji Sud deavao nekoliko puta na ovoj kugli: naime, prvi, kada je Gospodova nebeska crkva, koja je bila Pradrevna, nestala sa prepotopcima u poplavi zala i obmana, to je u unutranjem smislu oznaeno potopom;(2)drugi, kad je duhovna crkva, koja je bila posle potopa, i koja se zvala Drevna, i koja se prostirala preko veeg dela Azijskog sveta, prestala od sebe; (3)trei, kada je reprezentativ crkve meu Jakovljevim potomstvo bio razbijen, to se dogodilo onda kada su dest plemena odvedena u ropstvo i razasuta meu nacije, i, konano, kad je Jerusalim bio razoren i kada su se Jevreji rasuli. Poto je tada bio svretak vremena, posle Gospodovog dolaska, stoga se toliko mnogo toga kae o Gospodu kod Jevanelista o svretku toga vremena, to se odnosi na Jevrejsku naciju, i kao to

to mnogi tumae, to se odnosi na njih i danas. Pa ipak, predmet o kome se govori u gornjim reima posebno i naroito se odnosi na svretak vrema koje sepribliava, naime, na svreak Hrianske Crkve, o emu se govori i kod Jovana u Otkrovenju. To e biti etvrti Poslednji Sud na ovoj kugli. ta sadre ove rei u stihovima 36 do 42 koji su gore navedeni, pokazae se iz njihovog unutranjeg smislu, u ovome to sledi:4334. A o danu tome i o asu niko ne zna. Ovo oznaava stanje crkve u to vreme u pogledu dobara i istina, koje stanje se nee pokazati nikome ni na zemlji ni u nebu. Jer dan i as ovde ne oznaavaju dan i as, nego stanje u pogledu dobra i istine. Da vremena u Rei oznaavaju stanja, vidi br. 2625,2788,2837,3254,2256; a da dan oznaava to isto, vidi br. 23,488,493,893,2788,3462,3785; otuda i as oznaava isto, a stanje posebno. Da je to ovde stanje u pogledu dobra i istine, to je stoga to se govori o crkvi; jer dobro i istina ine rkvu. (2)Ni aneli nebeski, nego samo Otac Moj sam, oznaava da nebo ne zna stanje u pojedinosima crkve u pogledu dobra i istine, nego Gospod sam, niti znaju kada e crkva doi u to stanje. Da se Gospod sam ovde oznaava kao Otac, vidi br. 15,1729,2004,2005,3690; i da je Boansko Dobro u Gospodu ono to se naziva Ocem, a Boanska istina ono to se naziva Sinom, br. 2803,3703,3704,3736; oni, dakle, koji veruju da je On jedno a Sin neto drugo, i koji ih razdvajaju jednog od drugog, oni ne poznaju Pisma. (3)Jer kako to je bilo prije potopa. Ovo oznaava stanje pustoenja onih koji pripadaju crkvi, to se usporeuje sa stanjem pustoenja prve ili Pradrevne Crkve; svretak vremena ili Poslednji Sud opisuje se u Rei potopom. da se potopom oznaava poplava zala i obmana i sledstveno svretak vremena, vidi br. 310, 660, 662, 705, 739, 790, 805, 1120. da dani oznaavaju stanje, vidi gore. (4)Jer kao to pred potopom jeahu i pijahu i udavahu. Ovo oznaava stanje u pogeldu usvajanja zla i obmane, a otuda i povezivanje snjima. Da jesti oznaava usvajanje dobra, a piti usvajanje istine, vidi br. 3168, 3513 kraj, 3596; stoga, u obrnutom smislu, usvajanje zla i obmane. Da eniti se oznaava povezivanje sa zlom, a udavati se, povezivanje s obmanom, moe se videti iz onoga to je bilo reeno i pokazano u odnosu na brak i branu ljubav (br. 686, 2173, 2618, 2728, 2729, 2737-2739, 2803, 3132, 3155), naime, da je to u unutranjem smislu povezivanje dobra i istine; ovde, meutim, u obrnutom smislu, to je povezivanje zla i obmane. togod

da je Gospodgovorio, poto je Boanskom ono nije u unutranjem smislu kao to je u slovu. Stoga jedenje i piojenje u Svetoj veeri u duhovnom smislu ne onaava jedenje i pijenje, nego usvajanje dobra Gospodove Boanske ljubavi (br. 2165, 2177, 2187, 2343, 2359, 4364, 3478, 3735, 4211, 4217). A poto se ovo kae o crkvi i Gospodovom carstvu, brano brana veza) je povezivanje dobra ljubavi s istinom vere, pa se zbog ovog spajanja, Gospodovo carstvo u Rei naziva nebeski brak. (5) Do onoga dana kad Noje ue u koveg. Ovo oznaava kraj prethodne crkve , i poetak nove. Jer je Nojem oznaena Drevna Crkva u opte koja je nastala posle Pra Drevne posle potopa (br. 773 i drugde); a kovegom, sama crkva (br. 639). Dan, koji se pominje nekoliko puta u ovim stihovima, oznaava stanje, kao to je pokazano gore. (6)I ne osjetie dok ne doe potop i odnese sve. Ovo oznaava da ljudi u to vreme ne e znati da su poplaljeni zlima i obmanama, jer zbog zala i obman u kojima su, nee znati to je dobro ljubavi ka Gospodu, i dobro ljujbavi ka blinjemu, nii ta je istina vere, i da drugo potie od prevog (vera potie od ljubavi ka blinjem), i da ona nije mogiue ni kod koga osim kod onih koji ive u toj ljubavi (prema Gospodu) i ljubavi ka blinjemu. Isto ako nee znati da onio to spasava, da je to unutranje, a ne spoljanje odvojeno od unutranjeg. (7)Tako e biti i dolazak Sina ovjeijega. Ovo oznaava Boansku Istinu, koju oni nee primiti. Ranije je reeno (kod stihova 27 i 30, i u br. 2803, 2813, 3004. 3006, 3008. 3009, i 3704), da je dolazak Sina ovjeijeg Boanska istina, koja e tada biti otkrivena. (8)Tada e dva biti na njivi; jedan e se uzeti, drugi e se ostaviti. Ovo oznaava one unutar crkve koji u dobru i one koji su unutar crkva a koji su u zlu, teda e oni koji su u dobru biti spaseni, a oni u zlu, osueni. da njiva oznaava crkvu u pogledu dobra, vidi br. 2971, 3196, 3310, 3317, 3766. (9)Dvije e ene biti na rvnjevima, jedna e se uzeti, a druga ostaviti. Ovo oznaava one unutar crkve, to jest, oni koji su u oseanju (crkve) od dobra, da e oni biti spaseni; a oni unutar crkve koji su samo u istinim to jest u oseanju (istine) od zla, da e ti biti osueni. Da u Rei rvanj i mlin imaju ovakvo znaenje, videe se iz onoga to sledi sada. Iz svega ovoga sada je jasno da kakvo e stanje u crkvi biti u popgldu dobra i istine, kada crkav bude odbaena i nova usvojena. 4335. Da u Rei oni koji melju oznaavaju one u crkvi koji su u oseanju dobra, a u obrnutom smislu, one koji su u crkvi a koji su u oseanju zla, moe se videti iz

sledeih odlomaka. Kod Isaije: Sii i sjedni u prah, djevojko keki Vavilonska, sjedi na zemlju, nema prijestolja, keri Haldejska; jer se ne e vie zvati njena i ljupka. Uzmi rvnje, i melji brano, otkrij kosu svoju, izuj se, zagali goljeni, idi preko rijeka (XLVII.1,2). Ki Vavilonska oznaava one kod kojihspoljanje izgleda sveto i dobro, ali je unutranje oskrvnuto i zlo (br. 1182,1326); ki Haldejska oznaava one kod kojih je spoljanje izgleda sveto i istinito, ali je unutarnje oskrvnuto i lano (br. 1368,1816); uzeti rvanj i mleti brano oznaava izlei stvari nauka iz istina koje su izokrenute; jer brano, poto je od penice ili jema, oznaava istine od dobra, ali, i obrnutom smislu, istine koje oni izokreu kako bi zavodili. Kod Jeremije: I uiniu da nestane meu njima glasa radosna i glasa vesela, glasa enikova i glasa nevjestina, lupe od rvanja i svetla od ika. I sva e ta zemlja biti pusto i udo (XXV.10,11). (2) I kod Jovana: I glas gudaa i pjevaa i sviraa i trubaa ne e se vie uti u tebi; i nikakav majstor ni od kakva zanata u Vavilonu ne e se vie nai u tebi, i huka kamenja vodeninog ne e se uti u tebi; vidjelo ikane e se vie vidjeti u tebi, i glas enika i nevjeste ne e biti uven u tebi (Otkr. XVIII.22,23); Nikakovog majstora ni od kavog zanata u Vavilonu ne e se nai u tebi, ozaava da nee biti istine; a svetlo ika nee se vidjeti, znai da nee biti razumevanja istine. U Plau (Lamentaciji): Sramote ene na Sionu i djevojke po gradovima Judinijem. Knezove vjeaju svojim rukama, ne potuju lica starakoga. Mladie uzimaju pod rvnje, a djeca padaju pod drvima. Staraca nema vie na vratima, ni mladia da pjevaju (V.11-14); mladie uzimaju pod rvnje (da melju), oznaava izvoditi (izlei) obmane primenjivanjem istina, i na taj nain ubeivati (3) Kod Mojsija: I pomrijee svi prvenci u zemlji Egipatskoj, od prvenca Faraonova, koji ae sjedjeti na prijestolju njegovu, do prvenca slukinje za rvnjem, i od stoke to je god prvenac (Izlazak XI.5); prvenac u Eguptu oznaava istine vere odvojene od dobra ljubavi ka blinjem, koje istine postaju obmane (br. 3325); prvenac slukinja za rvnjem oznaava oseanje takve istine, odakle potiu obmane. Ove su stvari predstavljene ovim istorijskim pojedinostima. (4) Kod istoga: Niko da ne uzima u zalogurvnja gornjega ni donjega, jer bi uzeo duu u zalog (Zak. Ponovljeni XXIV.6); Ovaj je zakon bio primenjivan zato to su rvnjem oznaene stvari nauka (doktrine), a svim to se odnosi na mlevenje, istine stvari nauka, koje se ovde nazivaju duom onoga koje daje u zalog. Jasno je da da nije bilo duhovnog znaenja rvnja i onoga to se odnosi na mlin, ovaj zakon ne bi bio proglaen, niti

bi se reklo da je to njegova dua.(5)Da mlevenja povlai svoje znaenje od reprezentativa koji postoje u svetu duhova, bilo mi je pokazano; jer sam video one koji kao da melju bez ikakve koristi ili cilja, a malo ili nimalo iz svoga zadovoljsva. U ovavkvim sluajevima istine su liene svog oseanja od dobra, i one se zaista pokazuju kao istine u spoljanjem obliku; ali, poto u njima nema unutranjeg, one su fantazmi (tvorevine mate); i ako u njima postoji unutranje zlo, one se koriste da potvruju zlo, ina taj nain, poto se primenjuju za zlo, one postaju obmane.

POGLAVLJE XXXIII. 1. A Jakov podigav oi svoje pogleda, a to Isav ide. i etiri sotine ljudi s njim, i razdijeli djecu uz Liju i uz Rahelu i uz dvije robinje. 2. I namjesti naprijed robinje i njihovu djecu, pa Liju i njezinu djecu za njima, a najposlije Rahelu i Josipa. 3. A sam proe naprijed, i pokloni se do zemlje sedam puta dokle doe do brata svojega. 4. A Isav pritra pred nj i zagrli ga i pade mu oko vrata i cjeliva ga, i obojica se zaplakae. 5. I Isav podigav oi ugleda ene i djecu, pa ree: ko su ti ono? A Jakov ree: djeca, koju Bog milostivo dariva sluzi tvojemu. 6. I pristupie robinje s djecom svojom, i poklonie se. 7. Po tom pristupi i Lija i djecanjezina, i poklonie se; a naposlije pristupi Josip i Rahela, i poklonie se. 8. A Isav ree: ta e ti itava vojska ona koju sretoh? A on ree: da naem milost pred gospodarom svojim. 9. A Isav ree: ima, brate, u mene dosta; neka tebo to je tvoje.

10. A Jakov ree: ne, ako sam naao milost pred tobom, primi dar iz moje ruke, jer vidjeh lice tvoje kao da vidjeh lice Boje, tako si me lijepo doekao. 11. Primi dar moj, koji ti je doveden; jer me je obilato nagradio Bog i imam svega. I navali na nj, te primi. 12. Poslije ree Isav: hajde da idemo, ii u i ja s tobom. 13. A Jakov ree: zna gospodar moj da su ova djeca nejaka, i imam ovaca i krava dojilica, pa ako ih ustjeram jedan dan, poginue mi sve stado. 14. Nego neka gospodar moj ide pred slugom svojim, a ja u polako ii koliko mogu djeca i stoka, dokle doem gospodaru svojemu u Seir. 15. A Isav ree: a ono da ti ostavim nekoliko ljudi to su sa mnom. A on ree: na ta? daj da naem milost pred gospodarom svojim. 16. I tako vrati se Isav isti dan putom svojim u Seir. 17. A Jakov otide u Sokot, i ondje naini sebi kuu a stoci svojoj naini staje; za to nazva ono mjesto Sokot. 18. Poslije doe Jakov zdravo u grad Seir u zemlji Hananskoj, vrativ se iz PadamArama, i namjesti se prema gradu. 19. I kupi komad zemlje, gdje razape ator svoj, od sinova Hemora oca Sihemova za sto novaca. 20. I naini ondje rtvenik, i nazva ga: Silni Bog Izrailjev.

SADRAJ. 4336.Predmet o kome se ovde govori u unutranjem smislu je povezivanje (spajanje) Boanskog dobra prirodnog, koje je Isav. sa dobrom istine, koje je Jakov, stoga, o potinjavanju potonjeg, i njegovom uvoenju u Boansko dobro prirodno. Opisuje se proces kojim je ovo izvedeno. Na kraju, govori se o sticanju unutarnjih istina.

UNUTRANJI SMISAO. 4337. U prethodnim poglavljima, gde se govorilo o Jakovu, predmet koji se razmatrao bilo je sticanje istine u prirodnom, koje sticanje slui tome, da se ova istina povee sdobrom; jer sva istina ima ovo kao cilj. Jakov, u unutranjem smislu,je ova istina, a Isav je dobro s kojim istina treba da se povee. Pre povezivanja, istina izgleda da je na prvome mestu; ali posle povezivanja, dobro je na prvome mestu (vidi br. 3539,3548,3556,3563,3570,3576,3603,3701,3995). A to je ono to je oznaeno Isakovim proroanstvo Isavu:Od maa svojega e ivjeti, i brata e svojega sluiti; i ali e doi vrijeme da zbaci jaram njegov sa vrata svojega (Postanje XXVII.40). O ovome se stanju govori u ovome poglavlju. To je zato Jakov, u ovom poglavlju, naziva Isava gospodarem, a sebe slugom (stihovi 5,8,13,14) (2)Neka se zna da Jakov odve predstavlja dobro istine (prim.prev. dobro koje se stie primenom istine u ivotu)Ali vieno u sebi, dobro istine je samo istina; jer sve dok je istina samo u memoriji, ona se naziva istinom; ali kad je u volji a otuda i u delu, naziva se dobro istine; jer to je initi istinu. to god proizlazi od volje, naziva se dobro; jer sutina volje je ljubav i oseanje (te ljubavi), kao i sve ono to se rai od ljubavi i njeb+nog oseanja, naziva se dobrom. Niti se oak istina moe povezati s dorom koje uie preko unutranjeg oveka a koje je po preklu Boansko(koje je ovde predstavljeno Isavom), osim ako je isina istina u volji i delu, tio jest, osim ako je dobro istine. Jer dobro koje utie (uliva se) preko unutranjeg oveka a koje je po poreklu Boansko, utie u volju, i tu se susree s dobro istine koje je tu ulo preko spoljanjeg oveka. 4338. Stihovi 1-3. A Jakov podigav oi svoje pogleda, a to Isav ide, i etiri stotine ljudi s njim. I razdijeli djecu uz Liju i uz Rahelu i uz dvije robinje. I namjesti naprijed robinje i njihovu djecu, pa Liju i njezinu djecu za njima, a najposlije Rahelu i Josipa. A sam proe naprijed, i pokloni se do zemlj sedam puta dokle doe do brata svojega. A Jakov podigav oi svoje pogleda, oznaava opaanje i primenu dobra od istine, to je Jakov;a to Isav ide, oznaava Boansko dobro prirodno; i etiri stotine ljudi s njim, oznaavastanje; i razdijeli djecu uz Liju, oznaava raspored spoljanjih istina podoseanjem; i uz Rahelu, oznaava raspored unutarnjih istina

pod njihovim oseanjem; i robinje i njihovu djecu, oznaava pod oseanjem stvari koje slue ovim oseanjima; pa namjesti robinje i njihovu djecu naprijed, a Liju i njezinu djecu poslije, a najposlije Rahelu i Josipa, oznaava red optih stvari u kojem su i ostali, a on sam proe naprijed, oznaava univerzalno, to jest, sve stvari; i pokloni se do zemlje sedam puta, oznaava potinjenostsvih stvari; dokle doe do brata svojega, oznaava povezanost dobra od istine, koje je Jakov. 4339. Stih 1. A Jakov podigav oi svoje pogleda. Da ovo oznaava opaanje i primenjivanje dobra od istine, to je Jakov, vidi se iz znaenja podigav oi svoje pogleda, to je opaanje i primenjivanje. Jer podignuti oi je spoljanje koje korespondira uzdizanju uma. to je unutranjem; sledstveno to je opaanje; pa stoga pogledati korespondira primenjivanju. (Da Jakov ovde reprezentuje dobro od istine, moe se videti gore, br. 4337). 4340. A to Isav ide. Da ovo oznaava Boansko dobro prirodno, vidi se iz reprezentacije Isava, to je Boansko dobro u Prirodnom (vidi br. 3576). 4341. I etiri stotine ljudi s njim. Da ovo oznaava stanje, ovde stanje povezanosti Boanskog dobra s istinom u Prirodnom, to je zato to je ovo povezivanje ono o emu se radi. etiri stotine u Rei oznaava stanje i trajanje iskuenja (br. 1847,2959,2966); a poto se povezivanje dobra s istinom osvaruje preko iskuenja, to se ovde misli na iskuenja. (Da se dobra spajaju s istinama preko iskuenja, vidi br. 2272,3318; a da iskuenja dolaze onda kada dobro pone da zauzima prvo mesto, br. 4248,4249; kao i to. da je sjedinjenje Gospodove Boanske sutine sa Njegovom Ljudsom sutinom ostvareno preko iskuenja, br. 1737) (2)Dobro samo koje treba da se povee s istinom ne iskuava se, nego istina. I tavie, istina se ne iskuava dobrom, nego obmanama i zlima, kao i zabludama i iluzijama i njihovim oseanjima, koje prijanjaju uz istinu u Prirodnom. Jer kad dobro utie (kad se uliva), to ide unutranjim putem, ili preko unutranjeg racionalnog oveka, ideje prirodnog oveka, oblikovane obmanama ula i ilizijama , ne mogu da podnesu njihovu pribliavanje, jer se ne slau s njima, te otuda dolazi do teskobe u Prirodnom, i do iskuenja. To su stvari koje se opisuju u ovome poglavlju, u unutranjem smislu, Jakovljevim strahom i teskobom, a onda (se opiuje) i stanje potinjenosti i poniznosti, kada je Isav doao sa etiri stotine

ljudi; jer se njihovo povezivanje ostvaruje samo na taj nain. Iz ovoga se vidi da se sa etiri stotine ljudi oznaava stanje iskuenja; sa etiri stotine, to stanje samo, a ljudima, racionalne istine koje se povezuju s dobrom kada ono utie (kad se uliva u) u Prirodno. (Da se ljudima oznaavaju intelektualne i racionalne stvari, moe se videti br. 265,749,1007,3134) (3) Ali ove stvarisu zatamnjene kod oveka, jer kada je u telu, razlika izmeu Racionalnog i Prirodnog se ne pokazuje nikako onima koji se nisu preporodili, a vrlo malo onima koji su preporoeni. Jer oni ne razmiljaju o tome, niti se brinu za to, jer je znanje o unutranjim stvarima oveka skoro nestalo, dok je u stara vremena ono bilo zbir i supstancija kod ljudi unutar crkve. Meutim, ove stvari se donekle pokazuju iz onoga to je pokazano o Racionalnom i njegovom influksu u Prirodno, naime, da se Prirodno preporaa pomou Racionalnog (br. 3286, 3288). Ove istine, koje utiu s dobrom od Racionalnog u Prirodno, one su , u unutranjem smislu. oznaene sa etiri stotine ljudi koji su bili s Isavom. 4342. I razdijeli djecu uz Liju. da ovo oznaava rasporeivanje spoljanjih isina pod njihovim oseanjima, vidi se iz znaenja razdijeliti u, to je raspporeivanje; iz znaenja djece, ili sinova, to su istine (vidi br. 489,491,533,1147,2623,3373); i iz reprezentacije Lije, to je oseanje spoljanje istine (vidi br. 3793,3819). Otuda djeca ili sinovi ovde oznaavaju istine spoljanjih oseanja, sledstveno spoljanje istine. za one se istine kae da su spoljanje koje su ulne istine, to jest, ne koje utiu neposredno iz sveta preko telesnih ula. Ali unutranje istine, koje su oznaene Rahelinom djecom, su one koje su unutra u rirodnom, i koje su na pogledu Racionalnog, uz koje zablude i iluzije ne ne prijanjaju s takvom silom kao to prijanjaju uz ulne istine. Jer to unutarnje istine vie ulaze, to se vie iste od svetskih i zemaljskih stvari. 4343. I uz Rahelu. Da ovo oznaava rasporeivanje unutarnjih istina pod njihovim oseanjem, vidi se iz reprezentacije Rahele, to je oseanje unutarnje istine (vidi br. 3758,3782,3793,3819). Otuda njena djeca ili sinovi ovde oznaavaju unutarnje istine. (O unutarnjim istinama vidi ta je reeno gore, br, 4342), 4344. I uz robinje. Da ovo oznaava da je to bilo pod oseanjem stvari koje su korisne onim oseanjima, vidi se iz znaenja robinja, to su oseanja za znanja i

spoznaje (br. 1895,2567,3835,3849), a to su sredstva koja slue za povezivanje spoljanjeg i unutranjeg oveka (vidi br. 3913,1917); i iz reprezentacije Zilfe i Bile, koje su ovde robinje, to su spoljna oseanja koja slue kao sredstva (br. 3849,3931) 4345. Stih 2. I namjesti naprijed robinje i njihovu djecu, pa Liju i njezinu djecu za njima, a najposlije Rahelu i Josipa. Da ovo oznaava red od vie optih stvari u kojima su bili svi ostali, moe se videti iz onoga to je gore reeno o znaenju robinja, Lije, Rahele, i njihove djece naime, da robinje oznaavaju oseanja za znanja i spoznaje; Lija, oseanje spoljne istine; a Rahela, oseanje unutarnje istine. Oseanja za znanja i za spoznaje same su stvari od kojih i u kojma su istine. Oseanje spoljne istine sledi iz ovoga, i ono je vie unutarnje: a oseanje unutarnje istine je jo vie unutarnje. to su vie spoljna, to su vie opta i relativno, ona se nazivaju pojedinostima i posebnostima. (2) U pogledu optih stvari,sluaj je ovakav:nazivju se optim zato to su sastavljene odpojedinih unutar ovih. Opte, odvojeno od pojedinog, nije opte. Sluaj je kao odnos celine i njenih delova. Celina se ne moe nazivati celinom osim ako ima delove; jer se celina sastoji od delova. jer u prirodi stvari nema niega to ne potie i to ne opstoji od drugih stvari; ono to nastaje i opstaje od drugih stvari naziva se optim, a stvari od se neto sastoji i od kojih opstoji, za njih se kae da su posebnosti (pojedinosti). Vanjske su stvari su one koje se sastoje od unutranjih, pa stoga su relativno opte. Sluaj s ovekom i njegovim sposobnostima je da to su one vie spoljne, to su vie opte; jer se sastoje od stvari vie unutarnjih, a ove od najdubljih stvari u redu. (3)Telo samo, i stvari tela, kao one koje se nazivaju spoljnim ulima i pokretima, su relativo vie opte. Prirodni um i stvari ovoga uma su manje opte, jer su vie unutarnje, i, relativno, nazivaju se posebnosti. Ali racionalni um i stvariovoga uma su jo vie unutarnje i reletivno su pojedinane. Ovo postaje sasvim jasnokad ovek odloi telo i postane duh; jer mu se tada pokazuje da njegove telesne stvari nisu bile nita osim same opte stvari njegovoga duha, i da su telesne stvari postojale i opstojale od stvari njegovog duha; na taj nain, da su stvari duha bile relativno pojedinane. A kada isti duh postane aneo (to jest, kada se uzdigne u nebo), postaje mu jasno da iste stvari koje je video pre toga i osea u opte, i tako kao u tami, on ih tada vidi i osea

posebno i jasno: jer on tada vidi i osea bezbroj stvari koje je pre toga video i oseao kao jednu (stvar). (4) Sve jeovo isto tako jasno oveku dok ivi u telu stvari koje vidi i osea u detinjstvu su same opte, ali one koje vidi i osea u kasnijem detinjstvu i mladosti su pojedinosti ovih optih; a one koje vidi i osea u odraslom dobu, su posebnosti ovih pojedinosti. Jer kako ovek postaje stariji, on usaujepojedinosti u opte stvari detinjstva, i , kasnije, posebnosti u ove pojedinosti. Jer on napreduje postupno prema unutarnjim stvarima, i ispunjava opte s pojedinanim stvarima, a pojedinane s osobitim. Iz ovoga se sada vidi na ta se misli pod redom od optih u kojima su bile sve ostale, to je oznaeno njegovim nametanjem robinja i njihove dece ispred, aLije i njene dece iza, a Rahele i Josipa i njene dece najposle. (5)Sa ovekom, kada se preporaa ili, to je isto, kada se istine u njemu poveu s dobrom, sluaj je slian, i to je predmet ovde o kojemu je govori. Opta oseanja s njihovim istinama (koja su ovde robinje i njihova deca, to jest, one su stvari koje su relativno pojedinane (kojesu ovde Lija i njena djeca); i najposle one stvari jo vie opte, to jest, one koje su relativno pojedinane (koje su ovde Lija i njena djeca); i na kraju, one jo manje opte, to jest, one koje su relativno pojedinane (koje su ovde Rahela i Josip). Jer tada ovek kao da na neki nain prolazi kroz doba, prvo je njegovo detinjstvo, tada kasno detinjstvo i mladostt, a na kraju zrelo doba. 4346. Stih 3.A on sam proe naprijed. Da ovo oznaava univerzalno, to jest sve stvari, vidi se iz reprezentacije Jakova, koji je on sam, a to je dobro od istine, to jest, istina u volji i inu (vidi br. 4337).Dobro od istine je unuverzalno svih stvari; stoga to mu (univerzalnom) pripadaju opte, pojedinane, i posebne stvari o kojim je gore bilo rei, jer su one u njemu. 4347. Pokloni se do zemlje sedam puta. Da ovo oznaava potinjavanje svih stvari, vidi se iz znaenja pokloniti se do zemlje, to je rezultat poniznosti (br. 2153), to jest, potinjenosti. Najvei sepen potinjenosti je oznaen sa sedam puta, a potinjavanje svih stvari sa Jakov se pokloni; jer Jakov predstavljaunuiverzalno svih stvari, kao to je reeno gore (br. 4346) (2) to je tie poniznosti i potinjenosti, malo ljudi zna zato ove treba da postoje pred Boanskim kada je ovek u bogotovanju (kada je u molitvi?); pa stoga ne znaju ni ta su efekti (bogotovanja). Oni koji nemaju znanja o unutarnjim stvarima, mora da veruju da

Boansko (Bog) eli ovekovu poniznost i potinjenost, kao to to eli ovek kojim vlada elja za slavom; sledstveno, da Boansko eli slavu iz toga, i da na njega utie slava koju Mu ovek pripisuje. Boansko (Bog) nema nikakve elje za slavom; jer kakvu slavi prima Boansko (Bog) od oveka? Nego On eli poniznost i potinjenost ne sebe radi, nego oveka radi. Jer kad je ovek u poniznosti i u potinjenosti, on odbacuje zlo i obmanu koji su u njemu (br. 2327,2423,3994), i tako ih otstranjuje; a kada ih otstrani, tada Boansko utie (uliva se) s dobrom i s istinom. To svak moe da zna po sebi. Onaj koji je naduvenog uma (koji je umiljen), taj voli samoga sebe, i on ne samo da sebe vidi iznad drugih, nego ne ceni nita Boansko, te stoga odbacuje influks dobra, pa stoga odbacuje i povezivanje dobra s istinama. Ovo je pravi razlog za ovekovu poniznost pred Boanskim (pred Bogom). (3) Otuda je jasno da se dobro ne moe spojiti s istinama, a to znai da se ovek ne moe preporoditi, ukoliko se ne ponizi i ne potini. Poniznost i potinjenost se odnose na istine, jer se istine ulivaju preko spoljanjeg oveka, a dobro preko unutranjeg; a ono to se uliva preko spoljanjeg oveka praeno je obmanama s oseanjem za njih; meutim, kod onih kodkojih se istine ulivaju preko unutranjeg oveka, nije ako, jer tu se Boansko (Bog) uliva (utie) preko ovoga, i sree se s istinama, da bi se (istine) povezale (s dobrom). Iz ovoga je sada jasno na ta se misli pod potinjavanjem svega, to je oznaeno Jakovljevim klanjanjem do zemlje sedam puta dokle doe do brata svojega. 4348. Dokle doe do brata svojega. Da ovo oznaava povezivanje sa strane dobra od istine, koje je Jakov, vidi se iz znaenja doe do (priblii se), to je povezati se; iz reprezentacije Isava, koji je ovde brat, to je Boansko dobro u Prirodnom (vidi gore, br. 4337), i iz reprezentacije Jakova, to je dobro od istine (vidi br. 4337). Kako stoje ove stvari, bilo je objanjeno gore (br. 4347). 4349. Stih 4. A Isav pritra preda nj i zagrli ga i pade mu oko vrata i cjeliva ga, i obojica zaplakae. Isav pritra preda nj, oznaava prvo povezivanje kroz ljubav; i pade mu oko vrata, drugo povezivanje svih stvari u tome univerzalnom; i cjeliva ga, oznaava unutarnje povezivanje iz ljubavi; i obojica zaplakae, ozaava efekat.

4350. Isav pritra preda nj. Da ovo oznaava influks Boanskog dobra prirodnog, vidi se iz znaenja pritrati preda nj, to je influks: i iz reprezentacije Isava, to je Boansko dobro prirodno (vi br. 4337,4340); da pritra pred nj ovde oznaava influks, je stoga to se Bonsko dobro uliva preko unutranjeg oveka, i dolazi da sretne istinu koja je bila usaena preko spoljanjeg oveka, kako bi se povezali. Isto je jasno i iz onoga to sledi; naime, da ga je zagrlio, pao mu oko vrata, i celivao ga: ime se, kao to e se videti, oznaava povezivanje kroz ljubav. 4351. I zagrli ga. Da ovo oznaava prvo povezianje iz ljubavi, jasno je iz znaenja zagrliti, to je oseanje (vidi br. 3807). A poto oseanje pripada ljubavi, a ljuvav tei povezivanju, to je stoga ovime oznaeno povezivanje iz ljubavi. Da je to bilo prvo povezivanje iz ljubavi, tose vidi iz toga to mu je pao oko vrata, i onda ga je celivao, to oznaava blie i vie uutranje povezivanje iz ljubavi. Da je grljenje efekat koji sledi iz povezanosti iz ljubavi,jasno je bez daljeg objanjavnja, a grljenje oznaava to povezivanje; jer stvari koje su u unutranjem smislu, predstavljene su u Rei spoljanjim stvarima. 4352. I pade mu oko (njegovog) vrata. Da ovo oznaava drugo povezivanje svih stvari u tome univerzalnom, vidi se iz znaenja pasti oko vrata, to je blie povezivanje, jer je ui zagrljaj. Pored toga, vrat, u unutranjem smislu, oznaava influks i kominikaciju unutrnjeg i spoljnog, pa otuda i povezivanje (vidi br. 3542,3603). Da to oznaava povezivanje svih stvari, ili povezivanje sa svim stvarima u tome univerzalnom, to je zato to Jakov, na koga se odnosi njegovog, oznaava univerzalno svih stvari u pogledu istina (br. 4346). (2)Ovde se opisuje povezivanje dobra s istinama u Prirodnom; a to ide ovako: dobro se uliva preko unutranjeg oveka u spoljanjeg, i tu se povezuje s istinama koje su usaene preko spoljanjeg (oveka). jer dobro koje se uliva preko unutranjeg pripada ljubavi, jer nema duhovnog i nebeskog dobra koje ne pripada ljubavi; ono potie iz nje, i otuda se naziva dobrom kod oveka. Sama ljubav koja je u dobru i kod dobra, to je ono to povezuje; da nema ljubavi unutar (dobra), ne bi bilo mogue bilo kakvo povezivanje; jer ljubav nije nita drugo nego duhovna povezanost, jer se ona ostvaruje preko toga. Ta ljubav ne dolazi ni iz kojeg drugog izvora nego od Gospoda; jer On je izvor i poreklo sve nebeske i duhovne ljubavi, stoga i sveg dobra od nje. Ta ljubav je dvostruka, nebeska i duhovna. Nebeska ljubav je ljubav

prema Gospodu, a duhovna ljubav je ljubav prema blinjemu, koja se naziva milosre (charitas). Ovo su ljubavi iz kojih potie svo nebesko i duhovno dobro, koja se dobra povezuju s istinama nazvanim istinama vere; jer istine vere bez ljubavi samo su rei bez ivota; ali preko ljubavi, i tako preko povezivanja s dobrom ljubavi, one primaju ivot. Iz ovoga se vidi da nema vere u onima koji nisu u dobru ljubavi, i da je vera onakva kakva je ljubav. (3) I poto postoji vera samo kod onih koji su u dobru ljubavi (koji su dobri iz ljubavi prema dobru), stoga samo kod njih postoji pouzdanje (da e biti spaseni?). Kod onih koji nisu u ljubavi i milosru, pouzdanje je lano, to jest, ono je kao ono koje je mogue kod avolsih duhova kada su u strahu i teskobi (da e biti odbaeni?), ili kada su ulanom ubeenju (da e biti spaseni?), na ta ih navodi ljubav prema sebi i svetu. Ali zato to su u nae dane ljudi poverovali da vera spasava bez dela ljubavi ka blinjem, iako vide kao iz daljine da istine vere ne mogu da ih spasu, jer i zli duhovi ih imaju (istine vere?), to stoga priznaju pouzdanje i poverenje (da e biti spaseni) , i to nazivaju verom, ne znajui ta je to, i znajui da je ona mogua i kod zlih ljudi, i da nema duhovnog pouzdanja (uspasenje) osim onoga koje se uliva preko dobra ljubavi i milosra; a ne onda kad je ovek u strahu i teskobi, ili kada to veruje iz ljubavi prema sebi i svetu, nego kada je slobodan (duhovno); i da toga pouzdanja nema osim kod onih kod kojih je dobro povezano s istinama, i koje je dobro uhvatilo korena tokom ivota, a ne u bolesti, u nevoljama, u ivotnim opasnostima i na samrti. Kad bi ovakvo pouzdanje i poverenje, koje se esto vidi kad je ovek prisiljen spoljnim okolnostima,kad bi ono moglo da spasava, svi bi smrtnici bili spaseni; jer se u ovakvo pouzdanje moe ovek lako dovesti; zaista, nema nikoga kome Gospod ne eli da bude spasen. Asli o pouzdanju, ili poverenju, koje se naziva verom, ta je to, i kakvo je, i kod koga postoji bie govora, po Gospodovoj Boanskoj milosti, na drugome mestu. 4353. I cjeliva ga.Da ovo oznaava unutarnja povezivanja iz ljubavi, jasno je iz znaenja cjelivati, to je povezanost iz ljubavi (vidi br. 3573,574,4215); ovde, oznaava unutarnju povezanost; u ovome stihu, povezanost Boanskog dobra koje pripada Prirodnom, koje je Isav, s istinom koja je Jakov, je predmet o kome se govori na opti nain; ali u onome to sledi, ova povezanost se razmatra na poseban nain. U pogledu same povezanosti, ona sainjava preporod kod oveka;

jer se ovek preporaa preko istina koje se kod njega povezuju s dobrom, to jest, preko onoga to pripada veri, to se povezuje s onim to pripada milosru (charitasu); a to je proces se u celini opisuje u onome to sledi. Doista se govori o Gospodu kako je Svoje Prirodno uinio Boanskim, stoga i kako je sjedinio Boansko dobro s istinom u Prirodnom; a poto je ovekov preporod slika Gospodove glorifikacije (br. 3138,3212,3296,3490), i o ovome se govori u isto vreme u unutranjem smislu. A poto ovek moe da ima ideju o preporaanju, ali ne tako potpunu ideju o Gospodovoj glorifikaciji, to je ovo potonje moe ilustrovati preanjim. (2) Jasno je iz onoga to je ve objanjeno, da povezivanje dobra s istinama, kojim se izvodi preporod, postaje sve vie unutarnje; to jest, istine se na sve dublji nain povezuju ds dobrom. Jer je cilj preporoda da se unutranji ovek povee sa spoljanjim, to jest, da se Duhovno, uz pomo Racionalnog, povee sa Prirodnim: bez njihove povezanosti ne moe da doe do novog roenja. Niti se pak ova povezansoz moe izvesti dok se dobro ne pone povezivati s istinama u Prirodnom; jer Prirodno mora da bude ravan (platforma?), a ono to je u Prirodnom treba da korespondira (da bude saobrazno). Ovo je razlog da , dok se Prirodno postupno preporaa, povezanost dobra s istinama postaje dublja. Jerse Duhovno prvo povezuje s najdubljim stvarima u Prirodnom, a tada pomou ovoga, s onim stvarima koje su vie spolja. Niti se ovekovo unutranje moe povezati s njegovim spoljanjim, osim kad istina u spoljanjem postane dobro od istine, to jest, postane istina u volji i delu (br. 4337); jer tada po prvi put mogu da se poveu, jer Gospod utie kod oveka preko njegovog unutranjeg oveka i, u stvari, preko dobra u njemu. Dobro u unutranjem oveku moe se povezati s dobrom u spoljanjem oveku, ali ne moe dobro s istinom neposredno. (3) Iz ovoga je oito da istina u oveku mora prvo da postane istina u volji i u delu, to jest, dobro istine treba da se ostvari u isto vreme kada doe do povezanosti Racionalniog sa Prirodnim, ili unutranjeg oveka sa spoljanjim. Ali kako istina postaje dobro od istine, bie jasno svakome ko na to obrati panju. Sva Boanska istina se odnosi na ove dve zapovesti, naime, voleti Boga iznad svega, a blinjega kao samoga sebe. Od ovih zapovesti i radi ovih zapovesti zavise sve istine, i kojima sve istine tee, na blii ili udaljeniji nain. Stoga, kada se istine pretvore u delo, one se usauju u njihov poetak i u njihov cilj, a to je ljubav prema blinjemu i ljubav prema Gospodu, te na taj nain istina postaje dobro, to

se naziva dobro istine (dobro od istine); a kada doe do ovoga, tada se (dobro istine?) moe povezati s unutranjim ovekom, koja povezanost postaje sve vie unutarnja, i to onoliko koliko se istine dublje usauju u ovo dobro.; jer ono to ovek radi iz razuma, on to na kraju ini iz volje, i na kraju to po navici postaje njegovo; i tadase usauje u njegovog racionalnog ili unutranjeg oveka. A kada se usadi, ovek ne ini dobra od istine nego od dobra; jer tada on pone da opaa u tome neku blaenost, i neto to dolazi iz neba. Ovo kod njega ostaje posle smrti, i pomou toga Gospod ga uzdie u nebo. 4354. I obojica se zaplakae. Da ovo oznaava efekat (znak, uinak), vidi se iz znaenja plaa, to je znak aljenja, i znak radosti (vidi br. 3801); ovde, to je znak radosti zbog povezivanja dobra s istinama preko ljubavi. 4355. Stihovi 5-7. A Isav podigav oi ugleda ene i djecu, pa ree: ko su ti ono? A Jakov ree: djeca, koju Bog milostivo dariva sluzi tvojemu.I pristupie robinje s djecom svojom i poklonie se.Po tom pristupi i Lija s djecom svojom, i poklonie se; a najposlije pristupi Josip i Rahela, i poklonie se. I on podigav oi, oznaava opaanje; i ugleda ene i djecu, oznaava opaanje oseanjaistine i onih istina koje pripadaju opaanju; i ree; ko su ti ovo? oznaava priznavanje. A on (Jakov) ree: djeca koju je Bog milostivo dao sluzi tvojemu, oznaava istine od Boanskog Provienja. I pristupie robinje sa djecom, i poklonie se, oznaava ulne reiznanja i njihove istine, i njihovou potinjenost. I Lija sa djecom pristupi, i poklonie se, oznaava oseanje istine vere u pogledu spoljnih stvari, i njihove istine, i njihovo uvoenjeputem potinjenosti; najposlije pristupi Josip i Rahela, i poklonie se, oznaava oseanje istine vere u pogledu unutarnjih stvari, i njihovo uvoenje preko potinjenosti. 4356. Stih 5. I on podigav oi. Da ovo oznaava opaanje, vidi se iz znaenja podigav oi, to je opaanje (vidi br. 4083,4339). 4357. I ugleda ene i djecu. Da ovo oznaava opaanje oseanja istina i opaanje istina koje pripadaju oseanjima, jasno je iz znaenja ene ovde, robinje Lijine i Raheline, koje su oseanja istine (vidi br. 3758,3782,3793,3819,4344); i iz znaenja djece ili sinova, to su istine (br. 489,491,533,1147,2623,3373) ovde, istine koje pripadaju oseanjima.

4358. I ree: Ko su ti ovo?Da ovo oznaava priznavanje, moe se videti po tome to pitanja u smislu slova nisu pitanja u najviem smislu; jer Gospod, o kome se govori u najviem smislu, nema potreba da ispituje oveka, jer On zna sve stavri kako u optem tako i u posebnom. Otuda ovo pitanje, Ko su ti ovo? oznaava priznavanje. je je Isavom predstavljen Gospod u pogledu Boanskog dobra prirodnog, a Boansko dobro odmah priznaje istine koje povezuje sa sobom. I tavie, svo dobro to ini: jer dobro ne moedapostoji bez onoga to ono nativa istinama, niti istine bez onoga to one nazivaju dobrom. Oni se prirodno povezuju; ali kakvo je dobro, takve su i istine s kojima se ono povezuje. Dobre je to koje ih priznaje, i usvaja kao mu svoju enu; jer povezanost dobra s istinama je, u duhovnom smislu, brak (vidi br. 2508,2618). (Da dobro priznaje svojuvlastitu istinu, a istina svoje vlastito dobro, i da se oni povezuju, vidi br. 3101,3102,3161,3179,3180). 4359. I on ree: djeca koju Bog milostivo dade sluzi tvojemu.Da ovo oznaava istine iz Boanskog Provienja, vidi se iz znaenja djece, ili sinova, to su istine (vidi gore, br. 4357); i iz znaenja rei koje Bog dade milostivo, to je iz Boanskog Provienja; jer to god Bog daje, u skladu je s Njegovim Provienjem. 4360. Stih 6.I pristupie robinje s djecom svojom, i poklonie se.Da ovo oznaava ulne rei-znanja i njihove istine, i njihovu potinjenost, vidi se iz znaenja robinja, to su oseanja rei-znanja i spoznaja koje pripadaju spoljanjem oveku (vidi gore br. 4344), stoga ulne rei-znanja (o kojima nie); iz znaenja djece ili sinova, to su istine (o kojima gore, br. 4357); i iz znaenja pokloniti se, to je potinjenost. ulne rei-znanja oznaena robinjama su rei-znanja spoljnih stvari, koje pripadaju svetu, pa su stoga najoptije (br. 4345), i to su one koje ulaze neposredno preko spoljanjih ula, i koje se opaaju samim ulom. Sva mala deca imaju ovakvo opaanje; i ta vie, ona(ova opaanja) slue kao planovi (platforme) za spoznaje duhovnih stvari; jer se duhovne stvari zasnivaju na prirodnim, i njima su predstavljene. Kako se istine povezuju s dobrom u skladu s redom, poevi od onih koje su vie opte (kao to je gore pokazano, br. 4345), stoga se ovde pominje da su se robinje i njihovas deca poklonili, to jest, da su se potinili prvi.

4361. Stih 7.Po tom pristupi i Lija i djeca njezina, i poklonie se. Da ovo oznaava oseanje istine vere u odnosu na spoljanje stvari, i njihove istine, i njihovo uvoenje preko potinjavanja, vidi se iz reprezentacijeLije, to je oseanje spoljanje istine (vidi br. 3793,3819), stoga, oseanje istine koja pripada veri u odnosu na spoljanje stvari; iz znaenja djece ili sinova, to su istine (vidi gore), i iz znaenjapokloniti se, to je potinjenost to jest, uvoenje kroz potinjenost u Boansko dobro prirodno koje je predstavljeno Isavom. 4362. A najposlije pristupi Josip i Rahela, i poklonie se. Da ovo oznaava oseanja istine koja pripada veri u odnosu na unutranje stvari, i njihovo uvoenje preko potinjenosti, vidi se iz reprezentacije Josipa, to je nebesko-duhovno (vidi br. 4286); iz reprezentacije Rahele, to je oseanje unutranje istine (br. 3758, 3782, 3793, 3819), i iz znaenja pokloniti se, to je uvoenje preko potinjavanja (vidi gore, br. 4361). Kakav je sluaj s ovim stvarima, bilo je obanjeno gore kod stiha 2. 4363. Stihovi 8-11. A Isav ree: ta e ti itava vojska koju sretoh? A on ree: da naem milost pred gospodarom svojim. A Isav ree: ima, brate. u menedosta; neka tebi to je tvoje. A Jakov ree: ne; ako sam naao milost pred tobom, primi dar iz moje ruke, jer vidjeh lice tvoje kao da vidjeh lice Boje, tako si me lijepo doekao. Primi dar moj, koji ti je doveden; jer me je obilato nagradio Bog i imam svega. I navali na nj, i primi. A on ree: ta e ti itava vojska koju sretoh? oznaava posebne (specifine) stvari koje su od onih (oseanja); a on ree: da naem milost pred gospodarom svojim, oznaava uvoenje koje je prijatno; a Isav ree: ima, brate, u mene dosta; neka tebi to je tvoje,oznaava preutno prihvatanje, kako bi mogao da se ulagodi oseanjem dobra od istine. A Jakov ree: Ne, molim, oznaava prvi poetak oseanja; ako sam naao milost predtobom, primi dar iz ruke moje, oznaava uzajamnost oseanja kako bi se na taj nain ulagivao (dopao); jer vidjeh lice tvoje kao da vidjeh lice Boje, tako si me lijepo primio, oznaava samo oseanje u opaanju sa kojim su se uzajamno ulagivali. Primi dar(blagoslov) moj, koji ti je doveden (prinesen), oznaava Boanske stvari koje su trebale da je pripoje Boanskom dobru prirodnom; jer me je obolilato nagradio Bog, oznaava da je to od Provienja; i imam svega, oznaava da ima Njegovo duhovno bogatstvo; i navali nanj, i primi, oznaava da je ovo oseanje uvedeno od dobra istine pomou oseanja koje je nadahnuto Boanskim dobrom.

4364. Stih 8. A Isav ree: ta e ti itava vojska koju sam sreo? A on ree: da naem milost pred gospodarom svojim. Da ovo oznaava specifine stvari kojepripdaju onim oseanjima, vidi se iz znaenja ovdevojske, to su specifine stvari; jer to su one koje su nabrojane u prethodnom poglavlju (sihovi 14,15), naime, dvesta koza i dvadeset jaraca, dvesta ovaca i dvadeset ovnova, tridest kamila dojilica, etrdeset junica i deset volova, dvadeset magarica s deset magaradi; kojima su oznaena dobra i istine kod stvari koje im slue, i kroz koje moe da doe do uvoenja (vidi br. 4263,4264), a to su specifine stvari. Specifine stvari na koje se ovde misli, samo su potvrivanja da su isine istinite, a i da su dobra dobra. One prate ovekove misli i oseanja, to jest, one stvari koje on zna i koje voli, i zbog kojih on podrava i potvruje daje neto tako. Pokloni u crkvi u staro vreme koji su davani carevima i svetenicima bile su ovakve (specifine) stvari. Dobro je poznato da se neko pridobija za jedno miljenje, to jest za ono za to neko kae da je dobro i istinito, kako razlozima tako i oseanjima; to se postie upravo ovakvim stvarima pomou kojih se neto potvruje, a koje nazivamo specifine stvari, koje su ovde oznaene vojskom, iz kojega razloga se kae da je ova vojska bila poslata s namerom da se nae milost pred gospodarem svojim; a kasnije, ako sam sada naao milost pred tobom, primi dar iz ruke moje. (2) Isti je sluaj i sa duhovnim stvarima, ili stvarima vere, kada se one povezuju s dobrom ljubavi ka blinjemu. ovek misli da dobra i istine utiu neposredno iz neba, bez njegovog posredovanja; ali on jako grei. Gospod svakoga vodi preko njegovih oseanja, i tako ga priklanja (savija) preko tajnog provienja, jer On vodi potujui slobodu (oveka) (br. 1837,1947). Da sloboda pripada (da je povezana) oseanju ili ljubavi, moe se videti gore (2870,2873); pa otuda svako povezivanje dobra s istinom se dogaa u slobodi, a ne u prisili (br. 2875-2878, 2881, 3145, 3158, 4031). Kada se, dakle, ovek vodi u slobodi, istine se tada primaju i usauju, i tada one deluju na njega, pa se na taj nain malo po malo uvodi u nebesku slobodu. (prim. prev. nebeska sloboda je stanje u kome ovek nije voen duhovnom saveu, nego ljubavlju prema Gospodu, pa osea sreu i blaenstvi kada ini ono to je pravo i dobro)Kada onaj koji se nanovo rodio, a jo vie onaj koji voli Gospoda, razmilja o svom prolom ivotu, nai e da je bio voen mnogim stvarima u svojim mislima i oseanjima. (3) Na ta se ovde misli pod specifinim stvarima koje potiu od ovih, moe da se rasvetli primerima. Neka

istina, koja treba da se uvede u volju, bude ta da ovek ivi posle smrti. Ova se istina ne prihvata ako nije potvrena specifinim dokazima, kao ovim da ovk moe da misli ne samo o onim stvarima koje vidi i osea, nego i o onima koje ne vidi i koje ne osea; i da ove(potonje) utiu na njega; da moe da se povee s njima (sa stvarima o kojima misli) oseanjima, to jest, s nebom, ak i sa Samim Gospodom; i da onaj ko je povezan s Boanskim (s Bogom), nikad ne moe umreti. Ove i mnoge takve stvari su specifine stvari koje se dogaaju pre nego li se istina usadi u dobro, to jest, pre nego li se u nju potpuno veruje. Ova se istine ne potinjava , ali je specifine stvari navode da se potini. (4) Uzmimo i drugi primer, (istinu) da je ovek duh, i da je samo obuen u telo dok ivi u svetu. I ovo je istina koja treba da se uvde u dobro; jer ako se ne uvede (u dobro ili volju), ovek nemari (ne haje) za nebo; jer misli o sebi kao to misli o divljim ivotinjama. Ali ova se istina ne mpe uvesti (usaditi) bez specifinih dokaza, kao ovih da telo koje nosi, slui svrhama u ovom svetu, naime, da stvari u svetu moe da vidi materijalnim oima, i moe da radi materijalnim miiima, uz pomo kojih moe da nosi teka tela; a da pored toga postoji i neto vie unutranje to misli i hoe, emu telo slui kao instrument ili materijalni organ; i da je njegov duh on, to jest, on sam, koji postupa i osea preko ovih organskih oblika; i da se moe ubediti u ovo vlastitim iskustvima, ako jednom poveruje da je tako. Sve su ovo specifine stvari, koje se iznose, i koje ine da se istina uvede u dobro; i one (specifine istine) se izvode iz ovoga. Ove i sline stvari oznaene su vojskom. 4366. Stih 9. A Isav ree: ima, brate, u mene dosta; neka tebi to je tvoje. Da ovo oznaava preutno primanje kako bi se moglo usaditi oseanje dobra od istine, moe se videti iz ovakvog odbijanja, koje sadri pristanak; jer je ipak primio (dar ili blagoslov). Svrha odbijanja, kad neko ipak primi, ponekad je za to da bi se na taj nain oseanje izazvalo; jer time se ono samo poveava, i tako prelazi od miljenja u volju. Gospod vodi oveka u duhovnom ivotu slino onome kako ovek vodi druge u graanskom (drutvenom) ivotu, u kojem se obino ponuda odbija, kako bi je drugi uinio iz oseanja; tao, ne samo zato to tako misli, nego i zato to tako i hoe. Jer ako dar ne bi bio prihvaen, cilj ne bi bio postignut; pa stoga kao da cilj nalae nekome da misli malo paljivije, te da na kraju i hoe to od srca. (2) Razlog da ovakva jedna stvar nije oita u duhovnom ivotu kao to je u graanskom

ivotu je to, to je malo onih kod koji je dobro povezano s istinama, to jest, koji su preporoeni; i ta vie, malo je onih koji razmiljaju o ovakvim stvarima; pa tako ni ne ine to, jer ne znaju ta je duhovno dobro, jer ne znaju ta je ljubav prema blinjemu i ta je blinji u pravom smislu. A poto ne znaju ove stvari, to ne mogu da imaju neku unutranju ideju o istini koja pripada veri. I ta vie, oni razdvajaju duhovni ivot od graanskog toliko, da se nikad ne osmele da steknu neku ideju o jednom pomou onoga drugoga. Da ova dva ivota korespondiraju, i da je duhovni ivot predstavljen u graanskom ivotu, oni to nikako ne znaju, a neki ne doputa ak ni neko uporeenje; a sluaj je takav, da se ne moe stei ideja o duhovnom ivotu osim po onim stvarima koje se vide u graanskom ivotu; pa stoga, ako se potonji odloi na stranu, onaj prvi (duhovni) pada na zemlju, tako da se na kraju ne veruje ni da postoji. Ovo je sasvim jasno iz toga, to se vie ne veruje da se duhovi i aneli drue i da razgovaraju kao to to ljudi ine, i misle o onome to je asno i pristojno, pravedno i poteno,dobro i istinito,i to jo savrenije (nego ljudi); a jo manje da vide, uju, i posmatraju jedan drugoga, da seudruuju, ive zajedno, i mnogo drugih stvari. 4367. Stih 10. A Jakov ree: Ne, molim. Da ovo oznaava prvi poetak oseanja, moe se videti iz onoga to je gore reeno, naime, da odbijanje da je primi dar pojaava oseanje; to je ovde pokazano sa, Ne, molim. Iz ovoga jasno je da ove rei oznaavaju prvi poetak oseanja. 4368. Ako sam sada naao milost pred tobom, primi dar iz moje ruke. Da ovo oznaava uzajamnost oseanja kako bi se ono usadilo, vidi se iz onoga to prethodi i onoga to sledi. Jer predmet o kome se govori je povezivanje dobra s istinama u Prirodnom, stoga usaivanje oseanja od dobra u istini. Da je odbijanje dara koji je Jakov poslao, imalo za cilj da se oseanje usadi u istini, to je bilo pokazano gore (br. 4366); stoga se reima koje prethode neposredno, Ne, molim, oznaava prvi poetak oseanja (br. 4367). Otuda se reima, Ako sam naao milost pred tobom, primi dar iz moje ruke, oznaava uzajamnost oseanja kako bi se ono moglo usaditi; jer on ovo kae od dobre volje, to jest, od oseanja. Otudau onome to sledi, kae se, I navali na nj. (2) Pod uzajamnou oseanja koje je se usauje preko dobra predstavljenog Isavom u istinu koja je Jakov, to je ono na ta se misli kad se pominje oseanje istine. jer postoje dva nebeska oseanja

oseanje dobra, i oseanje istine (ve nekoliko puta pominjano). Oseanje istine ima izvor samo u dobru. Oseanje samo je otuda; ali istina nema ivota od sebe same, nego prima ivot od dobra; pa stoga kada istina deluje na oveka, to ne dolazi od istine nego od dobra koje utie u istinu, i stvara samo oseanje. To je ono to se ovde oznaava uzajamnou oseanja kako bi se ono moglo usaditi. Dobro je poznato da ima mnogo onih na koje utie Gospodova Re, i koji je vredno itaju; ali je manje onih kojima je cilj da se poue u istini, jer veina ostaje u svojoj dogmi, koju ele da potvrde iz Rei. Ovi izgledaju kao da su u oseanju istine, ali nisu;jer samo su oni u oseanju istine, koji vole da prime pouku o istinama, to jest, da saznaju ta je istina, i koji istrauju Pismo s ovim ciljem. Samo oni koji su u ljubavi ka blinjemu, samo oni imaju ovo oseanje, a jo vie ga imaju oni koji su u ljubavi ka Gospodu. Kod ovih samo dobro utie u istinu i stvara oseanje; jer Gospod je prisutam u ovom dobru. Ovo se moe rasvetliti sledeim primerima (3)Oni koji su u dobru prave ljubavi ka blinjem, i koji itaju ove rei koje je Gospod rekao Petru: Ja ti kaem: ti si Petar, i na ovome kamenu (steni) sazidau crkvu svoju, i vrata paklena ne e je nadvladati. I dau ti kljueve od carstva nebeskoga: i to svee na zemlji, bie svezano na nebesima; i to razdrijei na zemlji, bie razdrijeeno na nebesima (Mateja XVI.18,19). Oni koji su u ljubavi ka blinjemu, ti vole da budu poueni o tome ta je oznaeno ovim reima; pa kada uju da se kamenom (stenom) na kojoj e biti sazdana crkva (pa stoga i Petrom)oznaava vera koja dolazi od ljubavi ka blinjemu, i da su stoga kljuevi, kojima se otvara i zatvara nebo, gati ovoj veri (vidi predgovor Postanju, poglavlje XXII), oni se raduju i na njih ta istina utie, jer na ovaj nain sam Gospod, od kojega dolazi vera,daje im ovu mo. Oni koji nisu u oseanju istine od nekog drugog dobra, a jo vie ako je to iz ljubavi prema sebi i svetu, oni ne primaju uticaj od ove sitine, osim to ih ini tunim, ili ljutitim, jer oni ele da pripiu ovu mo svetenstvu, Oni se ljute, jer se liavaju vlasti, a tuni su jer gube potovnje. (4)Uzmimo drugi primer: Ako oni koji su u oseanju istine od pravoga dobra, uju da jubav ka blinjemu ini crkvu, a ne vera odvojena od ljubavi ka blinjemu, oni primaju ovu istinu s radou: dok oni koji su u oseanju istine od ljubavi ka sebi i svetu, oni je ne primaju. Pored toga, kad oni koji su u oseanju istine od dobra prave ljubavi ka blinjemu, uju da ljubav ka blinjemu ne poinje

od sebe, nego od Gospoda, oni se vesele; dok oni koji su u oseanju istine od ljubavi ka sebi i svetu, oni se ne vesele ovoj istini, nego se vrsto dre miljenja da ljubav poinje od njih samih. Na taj nain, oni ne znaju ta je to voleti blinjega kao samoga sebe. Oni kojisu u oseanju istine od dobra prave ljubavi ka blinjemu, raduju se kad uju da se nebesko blaenstvo sastoji u injenju dobra drugima od dobre volje, a ne radi nekog sebinog cilja; dok oni koji su u oseanju istine od ljubavi prema sebi i svetu, oni se ne slau s ovim; oni ovo ne shvataju. (5) Da oni koji su u oseanju istine od dobra prave ljubavi ka blinjemu, kada su poueni da dela spoljanjeg oveka nisu nita akone potiu od unutranjeg oveka, a to znai od dobre volje, oni to primaju s radou; ali oni koji su u oseanju istine od ljubavi prema sebi i svetu, oni hvale spoljanja ovekova dela, a ne mare (ne haju) za dobru volju unutranjeg oveka, i pored toga, ne znaju da unutranji ovek ostaje posle smrti, i da su spoljanja dela odvojena od unutranjeg oveka, mrtva i da nestaju. A takav je sluaj i sa svim ostalim. Iz ovih primera jasno je da istine vere na mogu da se poveu ni sa kim ako taj nije u dobru prave ljubavi ka blinjemu; a to znai, mogu se povezati samo s dobrom; kao i to da je svako pravo oseanje istine od toga dobra. Svako moe da vidi da se ovo potvruje svakodvevnim iskustvom, naime, da oni koji su u zlu, da oni ne veruju, a da oni koji su u dobru, da veruju. Iz ovoga je sasvim jasno da se istina vere povezuje s dobro, a nikada sa zlom. 4369. Jer vidjeh lice tvoje kao da vidjeh lice Boje, tako si me lijepo primio. Da ovo oznaava oseanje u opaanju s kojim je bilo uzajamno uvedeno,jasno je iz znaenja vidjeti njegovo lice kao lice Boje, to je oseanje u opaanju; jer se licima oznaava u unutranje stvari (br. 358,1999,2434,3527,3573,4066), a sa kao lice lica Boje) , oznaava se svo dobro (br, 222,223), a kada ovo uliem ono daje oseanje u opaanju; i iz znaenja primio me, to je usaeno oseanje. da je znaenje uvedeno oseanje, vidi se od onoga to je reeo maloas gore o uvoenju oseanja; soga iz niza (stvari). 4370. Stih 11. Primi dar moj koji ti je doveden. Da ovo oznaava Boanske stvari koje su trebale da se dodaju Boanskom dobru prirodnom, vidi se iz znaenja blagoslova, a to su stvari koje se pominju u prethodnom poglavlju (XXXI.14,15), ime su oznaena Boanska dobra i istine s njihovim stvarima koje slue za

uvoenje (vidi 4263,4264); da su ove trebale da se dodaju Boanskom dobru prirodnom, objanjeno je gore (br. 4364). 4371. Jer me je obilato nagradio Bog. Da ovo oznaava (da je ovo nilo) od Provienja, vidi se iz znaenja ovih rei da se radi o provienju (vidi gore, br. 4359), 4372. I imam svega. Da ovo oznaava Njegovo duhovno bogatstvo, vidi se iz znaenjaimam svega; jer ono to je Jakov imao, bili su to ovce i stada, kojima se, kao to je reeno, oznaavaju dobra i istine, koja su ono to se naziva duhovnim bogatstvom. Duhovno bogatstvo se odnosi na istinu, a njegove slube se odnose na dobro. 4373. I navali na nj. I primi.Da ovo oznaava da od dobra istine njegovo oseanje je bilo usaeno pomou oseanja, koje nadahnjuje Boansko dobro, moe se videti iz onoga to je do sada otkriveno od br. 4364. Dalje, u pogledu oseanja istine, o emu se govori u ovim stihovima, treba da se zna da ovo izgleda da dolazi od istine, ali u stvari dolazi od dobra; jer istina nema u sebi ivota osim onoga koji dolazi od dobra. To to izgleda kao da dolazi od istine, tose moe uporediti sa ivotom u telu, koji nije u telu, nego u dui. Niti dolazi od due, nego preko due od poetka ivota (to jest, od Gospoda), iako izgleda kao da dolazi iz tela. To je isto kao i slika u ogledalu, koja izgleda da je u ogledajlu, dok je u stvari rezultat forme koja se uliva. (2)Onima koji obraaju panju na istorijskedetalje, njima se ne ini da je unutranji smisao ovih i preajih rei takav; jer oni misle o Isavu i o Jakovu, i o daru koji se poslat pred njima; ne znajui da je Isavom predstavljeno Boansko dobro u Prirodnom, a Jakovom istina koja treba da se povee s Boanskim dobrom; i da se njihovim prijateljskim susretom ovde oznaava oseanje koje se uliva u istinu preko dobra. Ali kada ovek ita ove istorijske detalje, aneli ih razumeju na ovaj (unutranji) nain; jer ideje anela su duhovne, pa se stoga kod njih istorijski smisao menja u ovakve ideje. Na ovaj nain, aneoske misli korespondiraju sa ljudskim mislima. Upravo ovakve neprekidne korespondencije ine Re svetom i Boanskom; jer uzdizanjem doslovni smisao postaje duhovan, i to (uzdizanje) ide sve do Gospoda, gde je (smisao) Boanski. A to je nadahnue.

4374. Stihovi 12-16. Poslije ree Isav: hajde da idemo, ii u i ja s tobom. A Jakov mu ree: zna gospodar moj da su ova djeca nejaka, i imam ovaca i krava dojilica, pa ako ih ustjeram jedan dan, poginue mi sve stado. Nego neka gospodar moj ide pred slugom svojim, a ja u polako ii koliko mogu djeca i stoka, dokle doem gospodaru svojemu u Seir. A Isav ree: ono da ti ostavim nekoliko ljudi to su sa mnom. A on ree: na to? daj da naem milost pred gospodarom svojim. I tako Isav vrai se isti dan svojim putem u Seir. Poslije ree Isav: hajde da idemo, oznaava nizanje redom; ii u i ja s tobom, oznaava da oni treba da se poveu; A Jakov mu ree: zna gospodar moj da su ova djeca nejaka, oznaava istine koje jo nisu stekle Boanski ivot; a imam i ovaca i krava dojilica, oznaava dobra, unutranja i prirodna, koja jo nisu stekla Boanski ivot; pa ako ih usjeram jedan dan, poginue ni svo stado, oznaava odlaganje i nizanje, ida oni inae ne bi ostali ivi, da su stoga spremni za povezivanje; nego neka gospodar moj ide pred slugom svojim, oznaava vie opte prisutnost; a ja u polako ii, oznaava nizanje stanja priprema; koliko mogu djeca i stoka, oznaava u skladu s istinama; dokle doem gospodaru svojemu u Seir, oznaava da je to u skladu s istinama; dokle doem gospodaru svojemu u Seir, oznaava sve dok se ne budu mogli povezati; Seir oznaava povezivanje duhovnih stvari s nebeskim u Prirodnom. A Isav ree:ono, daostavim nekoliko ljudi koji su sa mnom? oznaava da neke stvari od istina dobra treba da se poveu; a on ree: na to? daj da naem milost pred gospodarem svojim, oznaava prosvetljenje zboga prosveljenost od prisusva koje je jo vie unutranje; I Isav se vrati istoga dana u Seir, oznaava stanje u vreme Boaskog dobra prirodnog kome su se pridruil dobra istine; putemoznaava ono to se odnosi na dobro istine. 4375. Stih 12. On ree: hajde da idemo. Da ovo oznaava nizanje, naime, povezivanje dobra s istinom, jasno je iz znaenja putovanja i ii, to jasno obuhvata napredovanje do daljih stvari; jer napredovnje i nizanje sadrani su u unutranjem smislu stvari koje sad slede. 4376. Ii u i ja s tobom. Da ovo oznaava da e biti povezani, vidi se iz znaenja ii stobom, to je pridruivanje; ovde, znai da se dobro i istina povezuju.

4377. Stih 13.A on mu ree: zna gospodar moj da su ova djeca nejaka. Da ovo oznaava istine koje jo nisu stekle Boanski ivot, vidi se iz znaenja djece, ili sinova, to su istine (vidi br. 489,491,533,1147,2623,3373), i iz znaenja nejaka, to oznaava skoranje (stvari), a to su stvari koje su stekle malo ivota, ali ne jo pravi ivot ovde, ne Boanski, jer je predmet o kome se govori Gospodova glorifikacija u pogledu Boanskog Prirodnog. Ovo se moe rasvetliti preko onoga to se deava kod oveka koji se nanovo raa; jer je ovekov preporod slika Gospodove glorifikacije. ovek koji se preporaa, kao i ovekkoji se rodi, prolazi kroz sledea doba detinjstvo, zrelije detinjstvo, mladost, i odraslo doba; jer ovek koji se preporaa, nanovo seraa. Kada je dete, kod njega istine imaju ivota, ali to jo nije duhovni ivot. To su samo opte istine, bez pojedinosti iposebnosti, s kojima je tada dobro povezano; stoga, tu postoji samo spoljanje povezivanje, ali ne i unutranje. Unutranje povezivanje se ostvaruje postupno, kako ovek prolazi kroz sledea doba. Upravo je ovo stanje detinjstva oznaeno nejakom djecom, kao i onim to sledi:a imam i ovaca i krava dojilica, pa ako ih ustjeram jedan dan, poginue mi sve stado. 4378. A imam i ovaca i krava dojilica.Da ovo oznaava dobra, kako unutranja tako i prirodna, koja jo nisu stekla Boanski ivot, vidi se iz znaenja ovaca, to su unutranja dobra (br. 2566, 3783); i iz znaenja krava, to su spoljanja ili prirodna dobra (br. 2566, idalje, br. 2180, 2781), i iz znaenja dojilica, to su skoranja dobra, ovde duhovna dobra koja je raaju u Prirodnom. Jer, u stanju detinjstva, u odnosu na ovekovo preporaanje=, duhovne stvari su potencijalno unutra; jer se duhovni ivot odvija postepeno iz jedne faze u drugu, kao iz jajeta. Doba detinjstva je kao jedno jaje u odnosu na doba mladosti, a ovo je kao jaje u odnosu na odraslo doba; tako da se ovek, takorei, neprekidno iznova raa. Otuda je jasno na ta se misli pod dobrima kako unutranjim tako i prirodnim, kojajo nisu stekla Boanski ivot, a koja su ovde oznaena ovcama i kravama dojilicama. (Vidi ta je gore reeno o stanju detinjstva,br. 4377). 4379. I ako ih ustjeram jedan dan, poginue mi sve stado.Da ovo oznaava odlaganje i postupnost, i da ovo inae ne bi moglo da ivi, to jest, da se pripremi za povezivanje, moe se videti iz samoga niza. Jer u onome to prethodi, govori se o povezivanju u opte dobra s istinama u opte, ali ovde radi o istome samo na

specifian nain. Sam proces uvoenja istine u dobro ovde se opisuje u unutranjem smislu.Kako je ovo, moe se objasniti samo donekle, ali se ne mogu objasniti tajne, koje su bezbrojne. One su vidljive samo onima koji su u svetlosti neba, a samo na grub nain onima koji su u svetlosti sveta, i tosamo onda kada svetlost iz neba dopire do ovoga sveta. To se vidi donekle ako se uporedi sa ovekom koji se preporaa, da prolazi kroz uzastopna doba kao ovek koji se rodi, gde je pretodno doba kao jaje u odnosu na sledee doba; tako da on biva zaet i da se raa naprekidno; a to nije tako samo dok ivi u svetu, nego u venosti, kada stigne u drugi ivot; no i pored toga, ne moe nikada da se toliko usavri da ne bi opet bio kao jaje u odnosu na na one stvari koje su jo ostale, a kojima nema granice. Iz ovoga se vidi koliko su bezbrojne stvari koje se deavaju u vezi sa ovekovim preporodom, o kojima ovek jedva da bilo ta zna; tako se donekle vidi koliko velike stvari koje su sadrane u unutranjem smislu, u kojem se govori o stanju i nainu usaivanja dobra u istine. 4380. Stih 14.Nego gospodar moj neka ide pred slugom svojim, a ja u polako ii koliko mogu djeca i stoka, dokle doem ka gospodaru svojemu u Seir. Da ovo oznaava jo vie opte prisustvo, vidi se znaenja neka ide pred nekim, kao ovde, gde se radi o povezivanju dobra s istinama, to je vie opta prisutnost. Jer sluaj sa preporodom, koji se ostvaruje preko povezivanja dobra s istinama, je da dobro deluje, a istina doputa da ono na nju deluje; a onda kada je dobro uinjeno u skladu s istinama, i kada se donkle povezalo(s istinom), tada se vidi da istin reaguje, Pa ipak, nije to istina, nego dobro koje je povezano ili pridrueno istini, tako da dobro reaguje kroz istinu. Kae se, povezanost dobra s istinama, ali tu se misli na oveka u kome su dobro i istina; jer ove ne postoje bez subjekta, koji je ovek. U nebu se misli i govori na ovaj nain, pomou apstraktnih stvari zato to se ne pripisuje dobro i istinu sebi, nego Gospodu, izato to dobro i istina, koji dolaze od Gospoda, ispunjavaju celo nebo. Govoriti na ovaj nain, bilo je neto obino kod drevnih (ljudi). 4381. A ja u polako ii.Da ovo oznaava postupno stanje prepremanja, moe se videti po tome, to se ovde radi o usaivanju dobra u istini, i o tome kako istina prima dobro; poto polako ii znai postupno pripremanje.

4382. Koliko mogu djeca. Da ovo oznaava da e to biti u skladu s istinama, vidi se iz znaenja djece ili sinova, to su istine (o kojima nekoliko puta gore). Istine u ovome su istine u opte; jer opte stvari su one kojesu uporeene s jajetom (br. 4378)): jer u optim sadrane su pojedinane stvari, a u ovima opet posebne (br. 4325 kraj, 4329,4345). U oprooj fazi, to jest, u fazi detinjstva, pojedinane su stvari, a u ovima potencijalno i posebne; ali same posle stvaraju, i prevaraju se u delo, i tako jedno za drugim (sukcesivno). Oni koji se preporaaju, njih Gospod vodi na ovaj nain, jer se oni ispunjavaju optim (stvarima) unutarkoji postoje one koje slede, koje postupno izlaze, i to redom i u nizu, koji je neshvatljiv, jer Gospod provia sve stvari i opte i pojedinane, ak i one u venosti. To je razlog da se samo one opte istine povezuju s dobrom kod oveka koji se preporaa, u kojima ima posebnih istina, kojesu opet prilagoene pojedinanim. (2) Meutim, ove pojedinane, ali i poebne unutar pojedinanih, samo su opte u odnosu na one koje postoje iznad njih; jer i u posebnim postoje druge beskrajne stvari. Ovo priznaju i aneli koji su, u odnosu na oveka, u mudrosti tako velikoj da opaaju i znaju ono to je neizrecivo; naime, oni znaju samo ono to je relativno opte, a ono to oni ne znaju, to je beskrajno: oni se ne usuuju da kau beskrajno, jer nema odnosa izmeu krajnog i beskrajnog. Iz ovoga moemo samo da naslutimo kakav je karakter Rei; koja, poto je Boanska, u sebi sadri beskrajne stvari iz praizvora, a kojesu neizrecive stvari aneoske mudrosti; i na kraju, sadri stvari koje su prilagoene ljudskom shvatanju. 4384. Dokle doem ka gospodaru svojem u Seir. Da ovo oznaava dok se ne poveu, naime, istina koja je Jakov s dobrom koje je Isav, moe se videti iz znaenja Seira, to je povezanost duhovnih sa nebeskim stvarima, to jest, istine vere s dobrom ljubavi ka blinjemu, u Prirodnom. Dobro s kojim se istina povezuje u Prirodnom, i u najviem smislu, Gospodovo Boansko Prirodno u pogledu dobra povezanog s istinom, to je ono to je oznaeno Seirom u sledeim odlomcima u Rei. U prorotvu Mojsijevom o sinovima Izrailjevim: Jehova izide sa Sinaja i pokaza im se sa Seira; zasja s gore Faranske, i doe s mnotvom tisua svetaca, a u desnici mu zakon ognjeni za nji (Zak. Ponovljeni XXXIII.2). U prorotvu Balamovom: Vidim ga, ali ne sad; gledam ga, ali ne iz bliza; izai e zvjezda iz Jakova i ustae palica iz Izrailja, koja e razbiti knezove Moapske, i razoriti sve

sinove Setove. I Idumeja e osvojiti i Seira e osvojiti neprijateljinjegovi; jer e Izrailj raditi junaki. (Brojevi XXIV.17,18). U pesmi Deborinoj i Barakovoj: O Jehova, kad si silazio sa Seira, kadsi iao iz polja Edomskoga, zemlja se tresijae, i nebesa kapahu, oblaci kapahu vodom. Brda se rastapahu pred Jehovom: taj Sinaj pred Jehovom Bogom Izrailjevim (Sudije V,4,5). Kod Isaije: Breme Dumi! Vie neko k meni sa Seira: straaru! ta bi noas? (XXI.11,12). Pored ovih odlomaka u pogledu Seira, pogledaj i one koji su navedeni gore (br. 4240). 4385. Stih 15. A Isav ree: ono da ti ostavim nekoliko ljudi to su sa mnom. A on ree: na ta? daj da naem milost pred gospodarom svojim. Da ovo oznaava da neke stvari od istine od dobra treba da se pripoje, vidi se iz znaenja da ti ostavim nekoliko ljudi, to su neke stvari od istine od dobra. Da ljudi (momci) oznaavaju istine, vidi br. 1259, 1260, 2928, 3295, 3581; otuda,ljudi koji su sa mnom oznaavaju istine od dobra. ta su istine od dobra, bilo je reeno ve nekoliko puta: to su one istine koje proizlaze od dobra koje utie s tim preko unutranjeg oveka u spoljanjeg oveka. Da su ove istine bile oznaene sa etiri stotine ljudi koje je Isav imao sa sobom, moe se videti gore (br. 4341); ovde su stoga oznaani neki od njih; jer se kae, od ljudi koji su sa mnom. 4386. A on ree: na ta? daj da naem milost pred gospodarem svojim. Da ovo oznaava prosvetjenje koje dolazi od prisutnosti koja je vie unutranja, moe se videti iz svega to se obuhvata formulom potinjenosti; jer se kroz to najblia prisutnost odbija, a udaljena prisutnost se prihvata; to je isto to i vie unutranje prisustvo, od ega potie prosvetljenje. 4387. Stih 16. I tako Isav istoga dana vrati se istim putem u Seir. Da ovo oznaava tadanje stanje Boanskog dobra prirodnog kome se pridodaju dobra od istine, vidi se iz znaenja istoga dana, to je stanje (vidi br. 23, 487, 488, 493, 893. 2788, 3462), te stoga njegov povratak istoga dana oznaava stanje u koje se tada ulazi; iz reprezentacije Isava, koji je Boansko dobro prirodno (vidi br. 4340); iz znaenja puta, to je istina u volji i delu (br. 4347,4353), i iz znaenja Seira, to je povezanost istine sa dobrom (vidi gore, br. 4384); iz svega ovoga to se svodi u jedan smisao, vidi se da se ovim reima oznaava tadanje stanje Boanskog dobra prirodnog kojemu su se pripojila dobra od istine. (2)Da su ove stvari

oznaene ovim reima, ne pokazuje se u njihovom istorijskom smislu; meutim, to je sadrano u duhovnom ili unutranjem smislu. Jer nebo, koje je u oveku, to jest, aneli koji su kod njega, ne obraaju panju nasvetske istorijske stvari, niti pak znaju ta je bio Isav, ni ta Seir, niti misle o danu kad se Isav vratio, ni o putu za Seir; nego primaju ideje od duhovnih stvari koje ovima korespondiraju, i u istom trenutku izvlae iz njih smisao (duhovni). Jer to je efekat korespondecija: to je na neki nain kao kad jedna osoba gori na stranom jeziku, a njegov slualac u istom trenutku razume sve kao da ovaj govori njegovim vlastitim jezikom; i ne smetaju mu rei koje imaju drugaiji zvuk i izgovor. Tako je i s unutranjim smislom Rei, koji odgovara uiverzalnom jeziku kojim aneli govore, to jest, koji odgovara duhovnom jeziku njihove misli. Njihov je govor duhovan, jer njihova misao potie od svetlosti neba, koja je od Gospoda. 4388. Stihovi 17-20.A Jakov otide u Sokot. i ondje naini sebi kuu a stoci svojoj naini staje; za to nazva ono mjesto Sokot. Poslije doe Jakov zdravo u grad Sihem u zemlji Hananskoj, vrativ se iz Padam-Arama, i namjesti se prema gradu. I kupi komad zemlje, gdje razape ator svoj, od sinova Hemora oca Sihemova za sto novaca. I naini ondje rtvenik, i nazva ga: Silni Bog Izrailjev. I Jakov otide u Sokot, oznaava stanje ivota dobra od istine u to vreme;i ondje nainisebi kuu, oznaava porast dobra od istine u tome stanju; i ondje naini sebi kuu a stoci svojoj naini staje, oznaava porast u dobru od istine u opte, tada; za to nazva ono mjestoSokot, oznaava kvalitet toga stanja; poslije doe Jakov zdravo u grad Sihem, oznaava unutranje istine vere koja pripada Gospodovom carstvu; vrativ se iz Padam-Arama, oznaava posle preanjeg stanja; i namjesti se prema gradu, oznaava primenu, i kupikomad zemlje, oznaava sticanje dobra od te istine; gdje razape ator svoj, oznaava ono to je sveto; od sinova (iz ruke sinova) Hamora oca Sihemova, oznaava poreklo te istine od Boanskog korena iz drugoga izvora; za stotinu novaca, oznaava ono to je puno; i naini ondje rtvenik (oltar), oznaava unutranje bogotovanje; i nazva ga: Silni BogIzrailjev, oznaava da je to bilo od Boaskog Duhovnog. 4389. Stih 17. A Jakov otide u Sokot. Da ovo oznaava ivot dobra od istine u to vreme, vidi se iz reprezentacije Jakova, to je dobro od istine (o kojem gore), a ovde, dobro od istine u to vreme iz onoga to mu de pridodalo od dobra koje je

Isav, o kojim stvarima je ve bilo govora; iz znaenja otii, to je red i paktini ivot (vidi 1293), to jest, stanje ivota; i iz znaenja Sokota, to je kvalitet stanja (o kojem u onome to sledi, br. 4391,4382). 4390. I ondje naini sebi kuu. Da ovo oznaava porast dobra od istine u tome stanju, vidi se iz znaenja nainiti(sagraditi) kuu, to je pouiti spoljanjeg oveka u inteligenciji i mudrosti (vidi br. 1488); a poto inteligencija pripada istini, a mudrost dobru, ovde nainiti kuu znai porast dobra od istine. (Dakua oznaava dobro, moe se videti, br. 2233 ,2234, 3142, 3652, 3720). to je dobro od istine, reeno je gore (br. 4337,4353), naime, da je to istina u volji i u delu: ova istina je ono to se naziva dobrom, i kao i savest koja je od dobra koje se naziva savest od istine (savest zasnovana na istini), Ovo dobro, koje je od istine, ono raste onako kako se poveava ovekova ljubav ka blinjem. (2) Razlog da se dobro i istina tako esto pominju u objanjenjima je to tosu sve stvari u nebu, pa stoga i u Gopsodovoj crkvi, vezane za dobro i istinu. Govorei uopteno, ove dve (dobro i istina) obuhvataju sve stvari doktrine i ivota; istine obuhvataju sve stvari doktrine (verskog nauka), a dobro, sve stvari koje pripadaju ivotu. Pored toga, ljudski um, u univrzalnom smislu, nema drugih predmeta (koje razmatra) nego onih koji pripadaju istini i dobru; njegov razum (razum koji je deo uma) razmatra one stvari koje seodose na istinu, a njegova volja one koje se odnose na veru (o emu u sledeem poglavlju, gde se govori o Sihemu i okolnim gradovima). (Da grad oznaava istinu u veri, moe se videti br. 402,2268,2449,2451,2943,3216). Da Salem oznaava mir, moe se videti kod Davida: Zna se u Judeji za Boga, u Izrailju je veliko ime njeovo. U Salimu (Salemu) je stan njegov i naselje njegovo na Sionu. Ondje je polomio krilate strijele luku, tit i ma i rat. (Psalam LXXVI.1-3). Gdje je jasno da Salim oznaava mir, jer se kae da je tamo Bogpolomio krilate strijele luku, tit i ma i rat; kao i iz znaenja u izvornom jeziku, jer Salim znai mir i savrenstvo. (ta je mir, moe se videti, br. 1726,3696). U ovome miru su unutranje istine; to jest, istine u veri i u ivotu kod onih koji su u unutranjim istinama. Alisve dok su oni i u spoljanjim istinama, a posebno onda kada prelaze od spoljanjih u unutranje, stanje je tada nemirno, jer se tada prolazi kroz borbe iskuenja. I to je ovde predstavljeno Jakovom, time to je prvo bio u strahu i zebnji zbog Isava, a onda je postigao mir.

4394. Koji je u zemlji Hananskoj. Da ovo oznaava u Gospodovom carstvu, vidi se iz znaenja zemlje Hananske, to je Gospodovo carstvo (vidi br. 1413,1437,1607,3938,3481,3705). Kad je ovek u unutranjim istinama vere i u ivotu (vere), on je u Gospodovom carstvu, i u stanju mirovanja (mira), i tada gleda na spoljanje stvari kao neko ko sa visikog brega gleda na nemirno more. 4395. Vrativ se iz Padam-Arama. Da ovo oznaava (stanje) posle preanjeg stanja, vidi se iz znaenja vrativ se, to je posle; i iz znaenja Padam-Arama, to su spoznaje dobra i istine (vidi br. 3664,4107,4112), ali spoljnih spoznaja, koje slue kao uvodu za prava dobra i istine; jer je tamo bio Laban, kojim su predstavljena oseanja ovokvog dobra (vidi br. 3612,3665,3774,3986kraj,4063,4189,4206). Stoga se kae, vrativ se izPadam-Arama, jer je to bilo (napredovanje) iz spoljanjih istina i dobara u unutranja; na taj nain, iz preanjeg stanja On je stigao u ovo. 4396. I namjesti se prema( licu) grada. Da ovo oznaava usmeravanje prema dobrima od te istine, vidi seiz znaenja namjestiti se, to je postaviti se po redu (vidi br. 4236), ali, na ovome mestu, usmeravanje (nastojanje); jer namjestiti se (ulogoriti se, kampovati) ovde oznaava naseliti se s ovcama i stadom, koje se gore naziva logor (kamp) (br. 4364); i iz znaenja prema (naspram) gradu, to je naspram dobrima te istine, jer premalicu(grada) oznaava unutranje (br, 358, 1999, 2434, 3527, 3573, 4066); stoga (oznaava) i oseanja dobra i istine, koje sijaju sa lica. (Dagrad oznaava istinu, vidi br. 402, 2268, 2449, 2451, 2712, 2943, 3216), 4397. Stih 19.I kupi komad zemlje (polja). Da ovo oznaava usvajanje dobra od te istine, vidi se iz znaenja kupiti, to je uiniti svojim; i iz znaenja komada zemlje, to je dobro koje je od te istine. (Da zemlja (polje) oznaava crkvu u pogledu dobra, a to znai da oznaava i dobro, vidi br. 2971,3196,3317,3500,3508,3766). 4398.Gdje razape ator svoj. Da ovo oznaava ono to je sveto, vidi se iz znaenja atora, to je ono to je sveto (vidi br. 414,1102,2145,2152,3210). 4399. Od sinova hemora oca Shemova. Da ovo oznaava poreklo te istine od Boanskog korena a od drugog izvora, videe se iz onoga to e biti reeno u sledeem poglavlju gde se govori o Hamoru i Sihemu.

4400. Za sto novaca.Da ovo oznaava ono to je puno (potpuno), vidi se iz znaenja stotinu, to je puno stanje (vidi br. 2636), stoga ono to je puno. Ali u stvari, ovde stotinu oznaava mnogo, jer predmet o kome se govori je usvajanje dobra od unutranjih istina, koje su oznaene sinovima Hamorovim, oca Sihemova (br. 4399). Novcem, a to je bio kovani novac, u unutranjem smislu, oznaene su takve istine. Ova re tako isto potie od rei koja znai istinu (Psalam. LX.6). Povezivanje dobra s ovim istinama bie razmatrano dole (br. 4402). 4401. Stih 20.I naini ondje rtvenik (oltar). Da ovo oznaava unutarnje bogotovanje, vidi se iz znaenja nainiti oltar, to je bogotovanje. Jer oltar je bio glavna predstava (reprezentacija) Gospoda (vidi br. 921,2777,2811), a otuda i glavna stvar u bogotovanju. Bogotoavanje na koje se ovde misli je unutarnje bogotovanje od Boanskog Duhovnog, koji predmet sada sledi. 4402. I nazva ga: Silni Bog Izrailjev. Da ovo oznaava (da sve ovo dolazi) od Boanskog Duhovnog, vidi se iz znaenja Bog Silni (objanjeno u onome to je nie); i iz znaenja Izrailja, to je duhovno (vidi br. 4286,4292). U pogledu onoga to reklo o stihu 17 ovoga poglavlja do sada, sluaj je ovakav: U ovom poglavlju, u najviem smislu, govori se o Gospodu, i to prevazilazi ovekovu misao (jer je to Boansko), pa je stoga doputeno rasvetliti te stvari onim to to se pokazuje u idejama koje pokazuju kako Gospod preporaa ovekovo Prirodno; jer u unutranjem smislu, ovde se radi i o preporodu ovekovog Prirodnog , jer preporod oveka je slika Gospodove glorifikacije (proslavljenja) (br. 3138, 3212, 3296, 3490). Jer je Gospod Sebe proslavio, to jest, uinio je SebeBoanskim, u skladu s Boanskim redom; a u skladu s tim redom, On preporaa oveka, to jest, ini ga duhovnim i nebeskim; ovde, kako On ini oveka duhovnim, jer Izrailj oznaava duhovnog oveka. (2) Duhovni ovek nije unutarnji racionalni ovek, nego unutarnji prirodni. Unutarnji racionalni ovek je ono to se naziva nebeski ovek. ta je razlika izmeu duhovnog i nebeskog oveka, vie puta je ve bilo reeno. ovek postaje duhovan tako tose kod njega istine povezuju sdobrom, to jest, ono to pripada veri, povezje se s onim to pripada ljubavi ka blinjemu, a sve ovo u njegovom Prirodnom. Tamo se prvo istine povezuju s dobrom, onda unutarnje istine. Povezivaje spoljanjih istina u Prirodnom razmatrano je u ovome poglavlju od stiha 1 do 17; a povezivanje unutarnjih istina s dobrom, od stiha 17

do kraja. Unutarnje se istine ne povezuju s dobrom ni na koji drugi nain nego prosvetljenjem koje se uliva preko unutranjeg oveka u spoljanjeg. Preko ovoga prosvetljenja, Boanske istine postaju oite samo na opti nain, kao kad se bezbroj predmeta vidi okom kao neka tamna jednostavna stvar koja se neistie niim. Ovo prosvetljenje, u kojemu se istine pokazuju samo na opti nain, bilo je oznaeno Isavovim reima Jakovu, a ono da ti ostavimnekoliko ljudi to su sa mnom; i Jakovljevim odgovorom, Na ta? daj da naem milost pred gospodarom svojim (u tvojim oima) (o emu vidi br.4385,4386) (3)Da je duhovni ovek relativno u tami, vidi br. 2708, 715, 2716, 2718, 283,849, 2935, 2937, 3241, 3246, 3833. Ovaj duhovni ovek predstavljen je Izrailjem (br. 4286). Duhovni se ovek tako naziva jer se svetlo neba, u kome je inteligencija i mudrost, uliva u one stvari kod oveka koje su u svetlu sveta, i ini da se stvari koje su u svetlu neba predstavljaju u onima koje su u svetlu sveta, i da na taj nain korespondiraju. Govorei preciznije, duhovno je Boanska svetlost sama koja je od Gospoda; stoga je ona shvatanje istine o otuda i mudrost. Ali kod duhovnog oveka ova svetlost pada u stvari koje pripadaju veri kod oveka, i za koje on veruje da su istinite; dok kod nebeskog oveka ona pada u dobro ljubavi. Meutim, ove su stvari jasne onima koji su u svetlosti neba, a zatamnjene onima koji su u svetlosti sveta, a to zani (zatamnjene su) veini ljudi u nae dane, toliko su zatamnjene da u skoro nerazumljive; pa ipak, poto se o njima govori u unutranjem smislu, i poto su takve prirode, treba ih otkriti; vreme dolazi kada e biti prosvetljenost. (4) Razlog da je oltar nazvan Silni Bog Izrailjev, i to se time oznaavalo unutarnje bogotovanje od Boanskog Duhovnog, je to, to u najviem smislu, Bog Silni je isto to i Boansko Duhovnom, a tako isto to i Izrailj. (Da Izrailj oznaava Gospoda u pogledu Boanskog Duhovnog a u reprezentativno smislu, Gospodovu duhovnu crkvu ili, to je isto, oveka koji je duhovan, moe se videti gore, br. 4286,4292). U izvornom jeziku El Elohe znai Bog Bog, a najblie je reima Bog bogova. (prim. prev. Bog znai Sila, Snaga, Mo , u naem jeziku kao i u Sanskritu, jeziku Hinduskih Veda). U Rei, Jehova ili Gospod se na mnogim mestima oznaava sa El, u jednini, a isto taklo i sa Eloah; a On se naziva i Elohim, u mnoini; ponekad oba u istom stihu, ili u istom nizu. Onaj koji nije upoznat s unutranjim smislom Rei, taj ne

moe znati zato je ovako. Da El sadri jedno, a Eloah drugo, a Elohim opet neto drugo, svako moe da prosudi iz toga to je Re Boanska, to jest, poreklom je od Boanskog, i ona je nadahnuta u svakoj rei, tavie, u svakoj najmanjoj taki. (5) ta El sadri kad se pomene, a ta Elohim, moe se videti iz onoga to je ponekad pokazano gore, naime, da se El i Elohim, ili Bog pominje kada se govori o istini (vidi br. 709,2586,2769,2807,2822,3921kraj,4287). Otuda to, da El i Elohim, u najviem smislu, oznaavaju Boansko Duhovno, jer je ovo isto to i Boanska istina, s tom razlikom to El oznaava istinu u volji i delu, to je isto to i dobro od istine (br. 4337,4353,4390). Izraz Elohim se koristi u mnoini, jer se istinom Boaskom oznaavaju sve istine koje su od Gospoda. Otuda se i aneli ponekad nazivaju u Rei Elohim, ili bogovi (br. 4295), kao to e se pokazati iz odlomaka navedenih iz Rei nie. Sada, poto u najviem smislu, El i Elohim oznaavaju Gospoda u pogledu istine, oni isto tako oznaavaju Njega i u pogledu moi, jer istina je takojoj se pripisuje mo(br. 3091,4015). Stoga, gde god se govori o istini u Rei, Gospod se naziva El i Elohim, to jest, Bog. Otuda isto tako, da u izvornom jeziku El oznava onoga ko je silan. (6) Da se El i Elohim ili Bog, pominju u Rei gde se govori o Boanskom Duhovnom ili, to je isto, o Boanskoj istini, a otuda i o Boanskoj sili, a to je jo vidljivije iz sledeih odlomaka. Kod Mojsija: Bog ree Izrailju noi u utvari; Jakove! Jakove! A on ree: evo me! I Bog mu ree: ja sam Bog, Bog oca tvojega; ne bojse otii u Egipt, jer u od tebe uinii velik narod. (Postanje XLVI.2,3). Poto su ove rei upuene Izrailju, kojega e On uiniti velikim narodom, pa je stoga predmet o kome se raspravlja istina i njena sila, to se kae ElElohim, to, u priblinom smislu, znai Bog bogova, a u priblinom smislu, Elohim znai bogove, jer se time opisuju istine i njihova sila, to je jasno kod istoga: I ondje naini rtvenik, i nazva ono mjesto: Bog Betiljski, jer mu se ondje javi Bog, kada je bjeao od brata svojega (Postanje XXXV. 7). I na drugome mestu kod istoga: Jer je Jehova Bog va, Bog nad bogovima i gospodar nd gospodarma, Bog veliki, silni i strani, koji ne gleda ko je ko,niti prima poklona(Zak. Ponovljeni X.17). gde se Bog bogova izraava sElohe Elohim, a posle sa Bog ili El, kome se pripisuje veliina i mo . (7) Kod Davida: Jer je Jehovas velik Bog i velik car nad svijem bogovima. U njegovoj ruci su dubine zemaljske, i visine gorske njegove su. (Psalam XCV.3,4). ovde se koristi re Bog ili El, jer se govori o Boaskoj istini i sili; kae se bogovi,jer se govori o istinama koje otuda potiu; jer u unutranjem

smislu, car oznaava istinu (br. 1672,2015,2069,3009,3670). Otuda je oito ta oznaava veliki car iznad svih bogova. UNjegovoj su ruci dubine zemaljske ozaava istine crkve, koje se nazivaju visine gorske, zbog moi (sile) od dobra. Kod istoga: Ko da se u nebu poredi s Jehovom? ko je meu sinovima bogova (Elim) slian Jehovi? Bog ili (El) silni je u tajnama svetih. O Jehova nad vojskama! ko je silan kao Ti, o Jah? (Psalam LXXXIX.6-8). Ovde sinovi bogova ili Elima, oznaavaju istine Boanske, ija je mo oita; jer se kae Bog, El, svemogui, Jehova Bog nad vojskama, ko je silan kao Ti? (8)Tako i nadrugome mestu kod Davida: Dajte Jehovi, sinovi Boiji, dajte Jehovi slavu i ast! (XXIX.1).Kod Mojsija: A oni popadoe niice i rekoe. Boe, Boe duhovima i svakom tijelu! ovaj je jedan zgrijeio, i na sav li e se zbor gnjeviti? (Brojevi XVI.22). Kod Davida: Rekoh, bogovi ste (Elohim) i sinovi ste Najviega (Psalam LXXXII.6; Jovan X.34);gde se nazivaju bogovima zbog istina, jer sinovi su istine (vidi br. 489,491,533,147,2628,3373,3704). Opet: Slavite Jehovu, jer je dobar; jer je do vijeka milost njegova. Slavite Boga nad bogovima, jer je do vijeka milost njegova (Psalam CXXXVI.1,2). Kod Danila: I taj e car initi to hoe, i podignue se i uzvisie se iznad svakoga boga (El), udno e govoriti na Boga nad bogovima (Elohim), i bie srean dokle se ne svri gnjev, jer e se izvriti to je odreeno. (XI.36). iz ovoga se vidi da, u priblinom smislu, bogovi se odnose na istine koje su od Gospoda. (9) Da se kae El ili Bog, u jednini, kada se govori o sili koja dolazi od Boanske istine, ili, to je isto, od moi koja je od Boanske istine, ili, to je isto, od Gospodovog Boanskog Duhovnog, moe se videti iz sledeih odlomaka. Kod Mojsija: neka moja ruka bude kao ruka Boga (El) na onoga koji ini zlo (Moga bih vam dosaditi , u Daniievom prevodu) (Postanje XXXI.29). I opet: Nema sile za Boga (El) ( Zak. Ponovljeni XXVIII.32) (prim.prev. ovo je prevod u skladu s prevodom slinoga teksta u Psalmu LXXXIX.26,27, vidi citat iz toga Psalma nie); inae, ovaj se tekst ne nalazi na oznaenom mestu ). Kod Miheja: Nema sile za Boga (El) (II.1) (prim. prev. onaj tekst se ne nalazi na oznaenome mestu.) Sile za Boga (ruka za Boga)oznaava da treba da ima moi. (Da ruka oznaava mo, moe se videti, br. 878,3387; da se ruka kae za istinu, br. 3091.) Kod Davida: Pruiu na more ruku njegovu, i na rijeke desnicu njegovu. On e me zvati: ti si otac moj, Bog (El) moj i grad spasenja mojeg (LXXXIX.25,26). govorei o moi od istina. Kod istoga: O Jehova, grade moj, zaklone moj, koji se ne moe oboriti, izbavitelju moj,Boe (El) moj, kamena goro,na kojoj se ne bojim zla,

tite moj, roe spasenja mojega, utiite moje! (Psalam XVIII.2-4). Kod istoga: Zao ovek kae u srcu svome: Bog je zaboravio, okrenuo je lice svoje, ne e vidjeti nigda. Ustani, Gospode! digni ruku svoju, ne zaboravi nevoljnijeh!Za to bezbonik da ne mariza Boga (Elohim) govorei u srcu svome da ti ne e vidjeti? (Psalam X.10-13). (10) Kod Isaije: Ostatak e se vratiti, ostatak Jakovljev, Bogu (El) silnome (X.21). Kod istoga: Jer nam se rodi dijete, sin nam se dade, kojemu je vlast na ramenu, i ime e mu biti: divni,savjetnik, Bog (El) silni, otac vjeni, knez mirni (IX.6). Kod istoga: Gle, Bog (El) je spasenje moj, uzdau se i ne u se bojati,jer mi je sila i pjesma Gospod Bog (El), on mi bi spasitelj. (XII.2). Kod istoga: Ja sam Bog (El). Ja sam od prije svijet posta, i niko nemoe izbavii iz ruke moje; kad radim, ko e smetati? (XLIII.12,13). kae se za silu. Kod Jeremije: Boe (El) veliki i silni! kojemu je ime Jehova nad vojskama (XXXII.18). U drugoj knjizi Samuilovoj: S tobom razbijam vojsku, s Bogom (El) svojim skaem preko zida. Put je Boji vjeran, rije Jehovina ista. On je tit svjema kojise uzdaju u nj. jer ko je Bog (El) osim Jehove? i ko je stijena osim Boga (Elohim) naega? Bog (El) je krjepost moja i sila moja (XXII.3033). (11)Kod Mojsija: Bog (El) nije ovek da lae, ni sin ovjeiji da se pokaje. to kae nee li uiniti? i to kae, ne e li izvriti? On ga je izveo iz Egipta. on mu je kao snaga jednorogova. Jer nema ini na Jakova ni vraanja na Izrailja; u ovo doba govorie se o Jakovu i o Izrailju, ta je uinio Bog (El). (Brojevi XXIII.19,22,23); gde se, u unutranjem smislu, govori o moi i istini. Kod istoga: Bog (El) ga je izveo izEgipta, i on mu je kao snaga jednorogova; pojee narode koji su mu neprijatelji, i kosti e njihove potrti, i strijelama svojim postrijaljati ih (XXIV.8) Da rogovi i snaga jednorogova oznaavaju moistine od dobra, vidi br. 2832; da ne pominjemo druge odlomke. Poto veina stvari u Rei imaju i suprotno znaenje, tako isto i bog i bogovi, koje se rei koriste kada se govori o obmani i o moi obmane; kao kod Jezikilja: Najgrabriji unaci (bogovi, Elim) govorie mu isred groba njehovijeh, koji sidoe i lee neobrezani, pobijeni maem (XXXII.21). Kod Isaije: Koji se upaljujete ulugovima pod svakijem zelenijem drvetom (pod bogovima Elim), koljete sinove svoje u potocima, pod vrletima kamenijem (LVII.5). gde se re bogovi koristi zbog obmana. Slino i na drugim mestima.

NASTAVAK O VELIKOM OVEKU I KORESPONDENCIJI, OVDE KORESPONDENCIJI S OKOM I SA SVETLOU. 4403. Kakvi su bili duhovi, i na koju su se oblast tela odnosili, bilo mi je dato da primetim i da znam iz njihovog poloaja i mesta kod mene, kao i po mestu na kojemu su bili, i na kojoj udaljenosti. Oni koji su se videli blizu mene, veinom su bili Subjekti celih drutava; jer drutva alju duhove drugima, i preko ovih duhova opaaju misli i oseanja, i tako upostavljaju komunikaciju. Ali o ovim duhovima, nazvanim Subjektima, ili izaslanicima duhovima bie govora, po Gospodovoj Boanskoj milosti, u detaljima. O njima je zapaeno sledee: Oni koji se pojavljuju iznad glave, i blizu glave, to su oni koji ue (druge), a lako doputaju da njih drugi ue. Oni koji su ispod zatiljka su oni koji su utljivi i oprezni. Oni koji su blizu lea, deluju na slinaan nain, ali s razlikom. Oni koji su u grudima, ili nedrima, oni su u ljubavi ka blinjemu. Oni koji su kod slabina, ti su u branojljubavi. Oni koji su u nogama, to su oni koji su prirodni, a oni koji su u nonim stopalima, ovi su grublja vrsta prirodnih. Ali oni koji su u licu, ti su raznih genija, prema korespondenciji sa drutvima u tome delu. Na primer, oni koji su u nozdrvama, oni se istiu opaanjem, oni koji su u uima, ti seistiu poslunou, a oni koji su u oima, to su inteligentni i mudri. i tako dalje. 4404. Pet spoljanjih ula - dodir, ukus, njuh, sluh, i vid svaki ima korespondenciju s unutranjim smislom. Ali danas su korespondencije poznate malom broju, a jo manje je poznato da postoje korespondencije duhovnih stvari sa prirodnim, ili to je isto, sa stvarima koje pripadaju unutranjem oveku s onim stvarima koje pripadaju spoljanjem. to se tie korespondencija ula, govorei uopteno, ulo dodira korespondita oseanju dobra, ulo ukusa oseanju znanja, ulo njuha (mirisa) oseanju opaanja, ulo sluha osnju uenja, i poslunosti, a ulo vida, oseanju razumevanja i mudrosti. 4405. Razog da ulo vida korespondira oseanju razumevanja i mudrosti, je to to telesni vidi tano korespondira duhovnom vidu, to jest razumevanju. Jer postoje dve svetlosti, jedna u svetu od sunca, i druga u nebu od Gospoda. U svetlosti sveta nema inteligencije; ali zato je ima u svetlosti neba. Otuda, koliko su stvari kod oveka, koje pripadaju svetlosti sveta, rasvetljene onima koje pripadaju svetlosti

neba, toliko ove dve klase (svetlosti) korespondiraju, i toliko je ovek razuman i mudar. 4406. Poto vid oka korespondira razumevanju, stoga se vid pripisuje razumu, i naziva intelektualnim vidom. Osim toga, stvari koje ovek opaa nazivaju se objektima (predmetima) toga vida; a isto tako, u obinom govoru, kae se da su stvari viene, kad se radi o razumevanju; tako isto, za razum se kae da je u svetlosi i da je prosvetljen, pa otuda i da je neto jasno kae se za ono to se razume; s druge strane, tako se koriste i izrazi senka i tama, pa otuda i zamraenost. Ove i sline stvari ule su obian govor meu ljudima zbog njihove korespondecije; jer ovekov duh je u svetlosti neba, a njegovo telo u svetlosti sveta; a duh je ono to ivi u telu, i ono to misli. Otuda to da se unutranje stvari izraavaju reima. 4407. Oko je najplemenitiji organ lica; on komunicira neposrednije sa razumom nego ostali ulni organi. Isto tako, ono se modifikuje istananijom atmosferom nego uho; pa stoga vid prodire u unutranja ula, koja su u mozgu, kraim i vie unutranjim putem nego govor koji se opaa uhom. Otuda to da neke ivotinje, koje su liene razuma, imaju neto kao dva dodatna mozga u orbiti meu oima, jer njihovo intelektualno zavisi od njihovog vida. Ali ovo nije sluaj sa ovekom, jer on koristi jedan iri mozak, kako njegovo Intelektualno ne bi zavisilo od vida, nego da bi vid zavisio od Intelektualnog. Da ovekov vid zavisi od Intelektualnog, jasno je iz toga to se njegova prirodna oseanj prikazuju reprezentativno na licu, a vie unutranja oseanja, koja pripadaju misli, pokazuju se u oima, po nekom ivom plamenu, koji svetluca u skladu s oseanjem koje je u misli. Ovo ovek zna i opaa a da ga tome ne ui nikakva nauka; razlog je to to je njegov duh u drutvu duhova i anela u drugom ivotu, koji ovo znaju po jasnom opaanju. (Da je svaki ovek svojim duhom u drutvu s duhovima i anelima, moe se videti br. 12277,2379,3544,3645). 4408. Da postoji korespondencija onog vida s intelektualnim vidom, jasno opaaju oni koji razmiljaju; jer predmeti u svetu, koji su svi povezani sa sunanom svetlou, ulaze preko oka, pa se onda spremaju u memoriju, i ovo oito u slinoj vizuelnoj formi; jer ma ta da je repordukovano, vidi se na unutranji nain. To je

izvor ovekove mate, ije ideji filosofi nazivaju materijalnim (idejama). Kada se ovi predmeti pokau na jo vie unutranji nain, oni predstavljaju misao, i to u jednoj vizuelnoj formi, ali istijoj, ije se ideje nazivaju nematerijalnim, a isto tako i intelektualnim. Da postoji unutranji vid, u kojem je ivot pa stoga i razumevanje i mudost, koji prosvetljava unutranji vid, i koji se tamo sree s onim stvarima koje su ule oreko spoljanjeg vida, to je oito; a isto tako, da unutranja svetlost deluje u skladu sa rasporedom stvari koje su tamo a koje su iz svetlosti sveta. Stvari koje ulaze preko sluha, i one se na unutranji nainpretvaraju u forme kao one koje pripadaju visualnim formama, koje su iz svetlosti sveta. 4409. Poto oni vid korespondira intelektualnom vidu, to on korespondira i istinama; jer sve u razumu odnosi se na istinu, a isto tako i na dobro, na ovaj nain da ovek nije samo sposoban da zna ta je dobro, nego je i u stanju da prima uticaj od toga (dobra). Asve stvari u spoljanjem vidu odnose se na simetrije predmeta, stoga na njihove lepote i privlanosti. Paljiva osoba moe da vidi da se svaka i sve stvari u prirodi odnose na istinu i dobro, i tako moe da zna da je univerzalna priroda reprezentativna pozornica (teatar) Gospodovog carstva. 4410. Poznato mi je iz mnogog iskustva da vid levoga oka korespondira istinama razuma, a vid desnoga oka oseanjima istine, koja isto tako pripadaju razumu; sledstveno, da levo oko korespondira istinama vere, a desno oko dobrima vere.Razlog da postoji takva korespondencija je to, to u toj svetlosti od Gospoda nije samo svetlost, nego i toplina, gde je sama svetlost istina koja proiste od Gospoda, a toplina je dobro. Iz ovoga, kao i iz influksa u dve hemisfere mozga, postoji takva korespondencija; jer oni koji su u dobru, ti su na Gospodovoj desnoj strani, a oni u istini su na Njegovoj levoj strani. 4411. Svaka i sve stvari u oku imaju svoju korespondenciju u nebima; takve stvari kao to su tri telesna stanja, vodenasto, staklasto, i kristalno; i ne samo telesna stanja, nego i omoti (prekrivai), i svakipojedini deo. to su vie unutranji stvari u oima, to su lepe i udesnije korespondencije, ali na razliite naine u svakom nebu. Kada svetlo koje proistie od Gospoda utie u najdublje ili tree nebo, tamo se ono prima kao dobro, koje se naziva ljubav ka blinjemu; kada utie u srednje ili drugo nebo, kako posredno tako i neposredno, svetlo se prima kao istina koja

dolazi od ljubavi ka blinjemu; ali ova istina utie u posednje ili prvo nebo, i pokazuje se kao rajski vrt, a na nekim mestima i kao grad sa palatama. Na ovaj nain korespondencije idu jedna za drugom, sve do spoljanjeg vida anela. Slino je i sa ovekom, u njegoviom poslednjem (po redu savrenstva), koje je oko, ova istina se materijalno predstavlja vidu, iji su predmeti u vidljivom svetu. ovek koji je u ljubavi i u milosru (ljubavi ka blinjemu), i u veri, njegovo je unutranje takvo, jer on korespondira trima nebima, i on je kao malo nebo. 4412. Bila je jedna osoba koju sam ponavao za ivota u telu, ali joj narav i unutranjue oseanje nisam poznavao. On je sam mnom razgovarao nekoliko puta u drugom ivotu, ali na kratko i s udaljenosti. Obino se pokazivao preko prijatnih predstava (reprezentativa), jer je znao kako da predstavi stvari koje su bile prijatne, kao to su boje svake vrste i lepe obojene forme; da predstavlja malu decu ukraenu kao aneli, i mnogo slinih stvari koje su bile prijatne i divne. On je delovao blagim i mekim influksom u opnu levoga oka. Na ovaj nain on je pogodovao oseanjima drugih, sa ciljem da njihov ivot uini prijatnim i divnim. Aneli su mi rekli da su takvoga karaktera oni koji se odnose (korespondiraju) na one opne, i da oni komuniciraju s rajskim nebima, gde su istine i dobra predstavljeni u supsancijalnoj formi, kao to je reeno gore (br. 4411) (prim.prev. rajska neba su neba s rajskim vrtovima). 4413. Da svetlost neba sadri inteligenciju i mudrost, i da je inteligencija i mudrost od Gospoda ono to se pokazuje kao svetlost pred oima anela, dato mi je da znam iz ivog iskustva. Bio sam podignut u svetlost koja je iskrila kao svetlost blistavih dijamanata; i dok sam u njoj dran, inilo mi se da sam bio odvojen od telesnih ideja i bio uvden u duhove ideje, a to znai u one stvari koje pripadaju razumeanju istine i dobra. Misaone ideje, koje potiu od svetlosti sveta, tadasu izgledale udaljene od mene, i kao da nisu meni pripadale, iako su bile nejasno prisutne; ovime mi je bilo pokazano da onoliko koliko je neko u svetlu neba, toliko ulazi i u inteligenciju. Otuda to, da to su aneli inteligentniji, to su u blistavijoj svetlosti. 4414. Razlike u svetlosti u nebima su brojne kao to su brojna i aneoska drutva koja sainjavaju nebo, a u stvari, ima ih (vrsta svetlosti) koliko i samih anela.

Razlog je tome to to je nebo ureeno u skladu sa razlikama dobra i istine, a to je isto to i u skladu sa stanjima inteligencije i mudrosti, pa stoga i u skladu s razliitim primanjima svetlosti koja je od Gospoda. Posledica je toga to, da svetlost nije nigde ista u nebu, nego , naprotiv, ona se razlikuje prema nainima nakoje se umerava plameno-crvena ili sjajno bela svetlost, a sve po stepenima intenziteta; jer inteligencija i mudrost nisu nita drugo nego izvanredne modifikacije nebeske svetlosti koja proistie od Gospoda. 4415. Novo pristigle due, ili due novaci to jest, oni koji, nekoliko dana posle smrti tela, stignu u drugi ivot jako su iznenaeni kad nau da u drugom ivotu postoji svetlost; oni u svom neznanju donose pojam da svetlost dolazi iskljuivo od sunca i materijalnog plamena. Ne znaju da postoji svetlost koja osvetljava razum; jer to u telesnom ivot nisu opaali, a jo manje da ta svetlost daje sposobnost da se misli i da, preko influksa u forme koja dolaze od svetlosti sveta, pokazuje sve stvari koje pripadaju razumu. Ako su ovo dobri duhovi, oni se uzdiu u nebeska drutva da bi bili poueni, te idu iz jednog u drugo drutvo, kako bi ivim iskustvom se uverili da u drugom ivotu postoji svetlost, i da je jaa od one na svetu, i da mogu da primete da kada su u svetlosti, da imaju inteligenciju. Neki koji su bili uzdignuti u nebesku svetlost, odatle su sa mnom govorili, pa su priznali da nikad ne bi verovali u ovako neto, i da je svetlost sveta relativno mrak. Isto tako, gledali su otuda kroz moje oi u svetlost sveta, pa su primetili samo taman oblak, pa su sa saaljenjem rekli da je takva svetlost u kojoj je ovek. Iz ovoga to je reeno, moe se videti zato se aneli u Rei nazivaju anelima svetla; a tako isto i da je Gospod Svetlo, pa stoga i ivot ljudima (Jovan I.1-9; VIII.12). 4416. Kakvi su duhovi u drugom ivotu, vidi se po svetlosti u kojoj su; jer, kao to je pre reeno, svetlost u kojoj vide korespondira svetlosti u kojoj opaaju (duhovne stvari?). Oni koji su znali istine i koji su ih potvrivali ali koji su iveli zlim ivotom, ti su u snenom belilo (lux), hladnom, kao to je zimsko svetlo; a kada se priblie onimakoji su u svetlosti neba, njihova svetlost (lux) sasvim potamni, i postaje mrkli mrak; a kada se udalje od svetlosti neba, pokae se utkasta svetlost (lumen) kao od sumpora, u kojoj oni izgledaju kao utvare, a njihove istine kao fantomi. Jernjihove istine potiu od lane (persuazivne) vere, a koju su sledili zato to su tako sticali poasti, imanja, i ugled, a pri tome im nije bilo stalo da znaju da

li je neto istinito, samo ako se to primalo (prihvatalo). (2) Ali oni koji su u zlu a iz toga i u obmanama, pojavljuju se u svetlu (lumen) koja je kao vatra upaljenog ugljena. Ova svetlost postaje sasvim neprozirna u svetlosti neba; ali sama svetlost u kojoj gledaju, razlikuje se ve prema obmani i zlu u kojima su. Otuda je bilo jasno zato oni koji vode zao ivot, ne mogu da imaju veru u Boanske istine iskreno iz srca; jer su oni u dimnjivoj svetlosti koja, kada na nju padne nebeska sbetlost, njima postaje tama, tako da ne vidi ni svojim oima ni svojim umom; osim toga, padaju u agoniju, a neki i u nesvest. Otuda to da zli ne mogu da prime istinu, nego samo dobro. (prim. prev. Ostaje nejasno zato mogu da prime dobro....Valjda zato to je dobro koje moguda prime, je prirodno dobro, kao to je toplina koju mogu aneli da na njih prenesu, za kratko vreme, da bi im otvorili elju da prime pouku i da sepoprave?) (3) ovek koji vodi zao ivot, nemoeda veruje da je on u takvoj svetlosti (lumen), jer ne moe da vidi svetlost u kojoj je njegov duh, nego samo svetlost u kojoj je njegov oni vid, a iz ovoga vidi svoj prirodni um. Ali ako bi mogao da vidi svetlost svoga duha, i ako bi mogao da vidi kakva je svetlost istine i dobra, koja bi se ulila iz neba, on bi tada znao vrlo dobro koliko je daleko od toga da prima stvari koje pripadaju toj svetlosti, to jest, stvari vere, i koliko je daleko od toga da prigrli ljubav ka blinjemu, a to znai koliko je daleko od neba. 4417. Jednom sam razgovarao s duhovima o ivotu naime, da niko nema ivot od samog sebe, nego od Gospoda, iako mu izgleda da ivi od sebe (poredi br. 4320). Pre svega, razgovarali smo o tome ta je ivot, to jest, da je to razumevati i hteti; i poto se svako razumevanje odnosi na istinu, a sve htenje na dobro (br. 4409), da je ivot razumevanje istine, i htenje dobra. Ali neki su se duhovi, koji vole da se raspravljaju, pridruili jer ima duhova kojise mogu nazvati svaalicama koji vole raspre, jer se spore oko svega, da li je neto tako ili ne, a takvi su veinom u mraku u pogledu svake istine; ovi koji su prili, su, reklo bi se, oni koji, uprkostoga to ne razumeju istinu i ne ele dobro, veruju da ive (da su ivi) stvarno vie od ostalih. Ali im je odgovoreno da ivot zla koji njima izgledakao ivot, da je to u stvari ivot koji se naziva duhovnom smru, jer da to mogu znati po tome to je razumeti istinu i hteti dobro, daje to ivot od Boanskog; iz toga sledi da razumeti obmanu i hteti zlo, da je to ne moe da bude

ivot, jer su zla i obmane suprotni samom ivotu. (2)Da bi ih se ubedilo, pokazano im je kakav je njihov ivot; a on je izgledao kao svetlost vatre od uglja pomeana s dimom. Kada su u ovakvoj svetlosti, oni pretpostavljaju da je ivot njihove misli i njihove volje jedini ivot koji postoji, a to vie tako veruju, poto se svetlo razumevanja istine same, njima nikako ne pokazuje; jer u trenu u kome dolaze u ovu svetlost, njihova vlastita svetlost se zamrai, tako da ne mogu nita da vide, ni da opaaju. Dalje im je pokazano kakvo je stanje njihovog ivota, kada im se oduzelo uivanje u njihovim obmanama, to se u drugom ivotu izvodi na taj nain to se izdvajaju (drugi) duhovi u ijem su drutvu. Kad je to izvedeno, njihova su lica izgledala odvratno, kao lica leeva, tako da ih se moglo nazvati slikama smrti. Ali e o ivotu ivotinja, po Gospodovoj Boanskoj milosti, biti govora odvojeno. (prim. prev. Ovaj je deo osobito teko prevesti, ne samo zato to je autorov stil mestimino neprecizan, nego i stoga to se opisuju fenomeni sveta koji je malo kome dustupan pre fizike smrti. Jedno mi se ini jasno, a to je da autor eli da kae da je ivot ljudi lienih spoznaje duhovne istine, slian ivotu ivotinja. Meutim, ljubitelji ivotinja bi rekli da bi to bilo uvredljivo za ivotinje, koje sve imaju plemenitija oseanja od ljudi avola.) 4418.Za one koji su u paklu kae se da su u tami, jer su u obmanama: isto kao to svetlost korespondira istini, tako tama korespondira obmana. Jer oni su, kao to je reeno, u svetlu koje je slino svetlu vatre od ugljena i sumpora i koja je utkasta kao sumpor. Ova svetlost je ono to se naziba tama (mrak); jer njihovo je razumevanje je kao ta svetlost, pa stoga i skladu s vidom koji dolazi od nje, jer ove dve stvari korespondiraju jedna drugoj. Naziva se tamom, zato to ovakva svetla postaju tama kad se pojavi nebeska svetlost. 4419.Sa mnom je bio jedan duh za kojega se, dok je iveo u telu, zbog svog irokog znanja, verovalo da je mudriji od svih ostalih; otuda je stekao zlo da, ma gde da je bio, hteo je da vlada nad svima. Meni je poslat bio od jednog drutva da bi im posluio kao subjekt, to jest, za komunikaciju (br. 4403), (prim. prev. Subjekt je prestavnik jednog drutva koji izraava miljeje i volju drutva, a nikako svoju, u komunikaciji s drugim drutvima ili pojedinim duhovima ili anelima),a isto tako da bi ga se oslobodili, jer je stvarao sukobe zbog toga to je hteo da nad njima vlada iz voje vlastite inteligencije. Dok je bio sa mnom, bilo mi je doputeno da

govorim s njim o inteligenciji koja dolazi od propriuma (ego-a), da ona toliko preovlauje u Hrianskom svetuda se veruje da je svaka inteligencija iz toga izvora, a ne od Boga; iako, kada govore po doktrine vere, oni kau da sve to je istinito i dobro da dolazi od neba, to jest od Boanskog, sledstveno i sva inteligencija, jer ona potie od istine i dobra. Ali, kako ovaj duh nije obraao panju na ovo, rekoh da bi bilo dobro da se povue, jer mi je sfera njegove inteligencije smetala; ali poto je bio ubeen da je inteligentniji od ostalih, odbio je da tako postupi. (2) Onda su mu aneli pokazali kakva je inteligencija od propriuma, a kakva je inteligencija od Boanskog, i to sve preko svetlosti; jer se u drugom ivotu ovakve stvari predstavljaju na divotan nain prelivima svetlosti. Inteligencija od propriuma pokazana je kao svetlost koja se gubi (lumen fatuum), okruena tamnom ivicom; a pored toga, ona se prostirala samo malo dalje od svog fokusa; i dalje, bilo je pokazano da se ova svetlost odjednom gasi kad na nju pogleda neko aneosko drutvo, upravo kao to je varljivo svetlo u sunanom svetlu, ili dnevno svetlo. Na kraju, bilo je pokazano ta je ineligencija kada jeod Boanskog, i to sve pomou svetlosti: ova svetlost bila je jasnija nego li podnevno svetlo sunca, a prostirala se na veliku razdaljinu a obodi su joj bili kao sunanom svetlu u svemiru; pa je reeno da inteligencija i mudrost ulaze sa svih strana u sferu ove svetlosti, te da ine da se istina i dobro opaaju s neogranienomintuicijom; ali sve ovo u skladu sa kvalitetom istine od dobra. 4420.Iz svega ovoga moe da se vidi da one stvari kod oveka koje su od svelosti sveta, da one korespondiaju onim koje su u svetlosti neba; sledstveno, da vid spoljanjeg oveka, a to je vid oka, korespondira vidu unutranjeg oveka, koji je vid njegovog razuma; a tako isto, da se u drugom ivotu kavalitet intelgencije pokazuje pomou svetlosti. 4421.Nastavak o korespondenciji s okom i sa svetlou nai e se na kraju sledeeg poglavlja.

POGLAVLJE TRIDEST I ETVRTO. 4422. Kao uvod u ovo poglavlje, bie otkrivene Gospodove rei kod Mateje XXIV. stih 42 do kraja. Ove su rei poslednje u tome poglavlju koji govori o svretku vremena, ili o Gospodovom dolasku, a koje u slovu izgledaju ovako: Za to i vi budite gotovi (spremni); jer u koji as ne mislite doi e sin ovjeiji. Ko je dakle taj vjerni i mudri sluga kojega je postavio gospodar njegov nad svojim domanjima da im daje hranu na obrok? Blago tome sluzi kojega doavi gospodar nae daizvruje tako. Zaista vam kaem: postavie ga nad svijem imanjem svojijem. Ako li taj ravi sluga ree u srcu svome: ne e moj gospodar jo za dugo doi. I pone biti svoje drugare, a jesti i piti s pijanicama, doi e gospodar toga sluge u dan kadse ne nada, i u as kad ne misli. I rasjei e ga napola, i dae mu platu kao i licemjerima; ondje e biti pla i krgut zuba. ta sadre ove rei, moe se videti iz serije stvari; jer predmet o kome se govori u ovome poglavlju Jevaneliste je svretak vremena i Gospodov dolazak. Daje ovako, moe se videti iz objanjenja sadraja ovoga poglavlja, kao to se moe videti u predgovorima koji prethode poglavljima (naime, poglavljima XXVI, br. 3353-3356M poglavlju XXVII. br. 34863489; poglavlju XXIII. br. 3650-3656; poglavlju XXIX. br. 3751-3589; poglavlju XXX.br. 3850-3901, poglavlju XXXI.br. 4056-4060; poglavlju XXXII.br. 4229-4231; poglavlju XXXIII. br. 4332-4335). (2)A ta je sarano unizu , pokazano je, naime, da kad je Hrianska Crkva koja je ustanovljena posle Gospodovog dolaska, poela da se pustoi, to jest, da otstupa od dobra, ada se pustoi: 1. Nisu vie znali ta je dobro i istina, nego su o tome raspravljali. 2. Prezirali su ih. 3. Sledee, nisu ih vie priznavali u srcu. 4. Posle, profanisali su ih (osvetogrdili su ih). 5. I poto su istina vere i dobro ljubavi ka blinjemu jo bili ostali kod nekih, koji su nazvani izabrani, opisuje se tadanje stanje vere. 6. A onda (se opisuje) i stanje ljubavi ka blinjemu. 7. Na kraju, govori se o poetku jedne nove crkve; i, 8. Stanje u odnosu na dobro i istinu unutar takozvane crkve opisuje se kada je odbaena stara a usvojena Nova Crkva. Iz ovoga niza moe se videti a rei koje su navdene gore, a koje su na kraju poglavlja, ta one sadre, naime, da one sadre potsticaj (ohrabrenje) onima u crkvi, da treba da budu u dobru vere, ako ne e da nestanu. 4423. Malo ko zna ta je to odbacivanje stare crkve a usvajanje nove. Onaj ko ne poznaje ovekova unutranja stanja, a stoga ni ovekova stanja posle smrti, on

pretpostavlja da oni koji pripadaju staroj crkvi, a kodkojih su dobra i istine opustoene, to jest, vie se ne priznaju srcem, da ti nestanu, bilo kao to su prepotopci nestali s potopom, ili kao Jevreji izgonom iz njihove zemlje, ili na neki drugi nain. Meutim, kada se crkva pustoi, to jest, kada vie nije ni u kakvom dobru vere, ona nestane uglavnom u pogledu njenih unutranjih stanja, a to znai u pogledu njenih stanja u drugom ivotu. Tada se nebo od nje odvaja - a stoga i Gospod i prenosi se na druge, koje se usvajaju umesto onih (prethodnih); jer bez crkve negde na zemlji, ne bi bilo komunikacije neba sa ovekom; jer crkva je kao srce i plua Velikoga oveka na zemlji (vidi br.468,637,931,2054,2853)(2) Oni koji tada pripadaju staroj crkvi i na taj nain se uklanjaju iz neba, ti su u nekoj vrsti poplave (potopa) u pogledu njihovih unutranjih stanja, i to u poplavi iznad glave (prim. prev. poplavi koja pokriva glavu). Ovu poplavu ovek ne primeuje sve dok ivi u telu, nego onda kada stigne u taj (svet) posle smrti. U drugom ivotu ova poplava se jasno pokazuje, ali kao taman oblak koji ih okruuje, i koji ih time odvaja od neba. Oni koji su u ovom tamnom oblakunemogu da vide ta je istina vere a jo manje, ta je njeno dobro (dobro vere); jer svetlost neba, u kojoj je inteligencija i mudrost, ne moe da ue u ovaj oblak. To je stanje opustoene crkve. 4424. ta Gospodove rei, koje su gore navedene, sadre u unutranjm smislu, moe se videti bez objanjavanja; jer Gospod nije govorio toliko preko predstava i znaenja, koliko preko uporeivanja. Bie reeno samo ono to je oznaeno reima u poslednjem stihu, naime: I rasjei e ga napola, i dae mu platu kao i licemjerima; ondje e biti pla i krgut zuba. I rasjei e ga napola oznaava razdvajanje i uklanjanje od dobara i od istina; jer oni koji su u poznanjima dobra i istine, kao oni u unutar crkve, a vode zao ivot, za njih se kae da su prepolovljeni kada se spoznanja od njih odvoje. Jer se spoznanja dobra i istine odvajaju od njih u drugom ivotu, i oni se dre u zlima, pa stoga i u obmanama; ovo seradi kako bi ih se spreilo da komuniciraju s nebom preko poznavanja dobra i istine, i s paklom preko zala i obmana, i da tako ne bi visili izmeu /neba i pakla/; a isto tako, kako bi se spreilo da svetogrde dobra i istine, a to se deava kada se ovi (istine i dobra) pomeaju s obmanama i sa zlima. Ito je oznaeno Gospodovim reima onome koji je bio sakrio svoj talant u zemlju: Uzmite dakle od njega talant,

i podajte ga onome to ve ima deset talanta. Jer svakome ko ima, dodae se, i pretei e mu; a od onoga koji nema, to ima uzee se od njega (Mateja XXV.28.29); kao i onim to je Gospod rekao na drugome mestu kod Mateje XIII.12, i kod Marka IV.25; i kod Luke VIII.18. (2) I dae mu platu kao i licemjerima; oznaava njihov deo (sudbinu), kod kojih su izvana istine u pogledu nauka i dobro u pogledu ivota, ali iznutra neveruju ni u istinu ni u dobro, pa su stoga licemeri. Na ovaj nain, oni su prepolovljeni. Dakle, kada se spoljanje od njih oduzme, a to se deava u drugom ivotu, oni izgledaju onako kakvi su iznutra, lieni vere i ljubavi ka blinjemu, od kojih su pravili predstavu kako bi pridobili druge sciljem da postignu poasti, dobitak, i ugled. Skoro svi oni u opustoenoj crkvi ovakvog su karaktera, jer oni imaju spoljanje, ali nemaju unutranje. Otuda to da se govori o poplavi njihovih unutranjih (stanja) (br. 4423). (3) I bie ondje pla i krgut zuba; oznaava njihovo stanje u drugom ivotu;pla, njihovo stanje u pogledu zala, a krgut zuba, njihovo stanje u pogledu obmana: jer zubi u Rei oznaavaju prirodne stvari a u obrnutom smislu, njihove obmane. Zubi, meutim, korespondiraju ovim stvarima, a krnut zuba je sukobljavanje obmana s istinama. Oni koji su u samim prirodnim stvarima, a u ovima su zbog ulnih obmana, i koji veruju samo ono to vide preko ovih, za njih se kae da krguu zubima, a tako i sebi izgledajukada prave zakljuke iz svojih obmana o istinama vere. Ovakvih osoba ima mnogo u crkvi koja je opustoena u pogledu dobra i istine. Isto je oznaeno i na drugim mestima, kao krgutom zuba kod Mateje: A sinovi carstva izgnae se u tamu najkrajnju, ondje e biti krgut zuba (VIII.12). Sinovi carstva su oni koji su u opustoenoj crkvi; tama oznaava obmane (4418), jer oni su u tami kada su u tmnom oblaku koji je gore spomenut; krgut zuba je sukob obmana s istinama. Na isti nain, i na drugom mestu, kao kod Meteje XIII.42,50; XXII.13; XXV.30; kodLuke XIII.28).

POGLAVLJE XXXIV. 1. I Dina, ki Lijina, koju rodi Jakovu, izie da gleda djevojke u onome kraju. 2. I ugleda je Sihem, sin Simora Hevejina, kneza od one zemlje, i uze je i lee s njom i osramoti je.

3. I prionu srce njegovo za Dinu ker Jakovljevu, i djevojka mu omilje, i on joj se umiljavae. 4. I ree Sihemu Hemoru ocu svojemu govorei: oeni me ovom djevojkom. 5. A Jakov u da je osramotio Dinu ker njegovu; a sinovi njegovi bijahu u polju sa stokom njegovom, a Jakov outje dokle oni ne dou. 6. A Hemor otac Sihemov izie k Jakovu da se razgovori s njim. 7. A kad dooe sinovi Jakovljevi iz polja i ue ta je bilo, ao bi ljudima vrlo i razgnjevie se veoma, to uini sramotu Izrailu obleav ker Jakovljevu, kako ne bi valjalo initi. 8. Tada im ree Hemor govorei: sin moj Sihem srce prionu za vau ker; podajte mu je za enu. 9. I oprijateljite se s nama: keri svoje udajite za nas i kerima naim enite se. 10.Pa ivite s nama, i zemlja e vam biti otvorena; nastanite se i trgujte i drite batine u njoj, 11.I ree Sihem ocu djevojinu i brai joj: da naem milost pred vama, i dau to god mi kaete. 12.Itite mi koliko god hoete uzdarja i dara, ja u dati to god kaete; samo mi dajte djevojku za enu. 13.A sinovi Jakovljevi odgovorie Sihemu i Hemoru ocu njegovu prijevarno, jer osramoti Dinu sestru njihovu, 14.I rekoe im: ne moemo to uiniti ni dati sestre svoje za ovjeka neobrezana, jer je to sramota nama. 15.Nego emo vam uiniti po volji, ako ete se izjednaiti s nama, i obrezati sve mukinje izmeu sebe. 16.Onda emo udavati svoje keri za vas i eniemo se s vaim kerima, i postaemo jedan narod.

17.Ako li ne pristanete, mi emo uzeti svoje djevojke i otii emo. 18.I po volji bie (bjehu) rijei njihove Hemoru i Sihemu sinu Hemorovu. 19.I momak ne oklijevae uinii to; jer mu ki Jakovljeva omilje veoma; i on bjee najvie potovan izmeu svijeh u kui oca svojega. 20.I otide Hemor i sin mu Sihem na vrata grada svojega, i rekoe graanima govorei: 21.Ovi ljudi hoe mirno da ive s nama, da se nastane u ovoj zemlji i da trguju po njoj; a evo zemlja je iroka i za njih; pa emo se kerima njihovijem eniti i svoje emo keri udavati za njih. 22.Ali e tako pristati da ive s nama i da postanemo jdna narod, ako se sve mukinje meu nama obree, kao to su oni obrezani. 23.Njihova stoka i njihova goveda ne e li biti naa? sloimo se samo s njima, pa e ostati kod nas. 24.I koji svi izlaahu na vrata grada njegova, svi posluae Hemora i Sihema sina njegova; i obreza se sve mukinje, svi koji izlaahu na vrata grada njegova. 25.A trei dan kad oni bijahu u bolovima, uzee dva sina Jakovljeva. imun (Simeon) i Levije, braa Dinina, svaki svoj ma i uoe slobodno u grad i pobie sve mukinje. 26.Ubie i Hemora i sina mu imuna otrim maem, i uzevi Dinu iz kue Sihemove otidoe. 27.Tada dooe sinovi Jakovljevi na pobijene, i oplijenie grad, jer u njemu bi osramoena sestra njihova. 28.I uzee ovce njihove i goveda njihova i magarsce njihove, to god bjee u gradu i to god bjee u polju. 29.I sve blago njihovo, i svu djecu i ene njihove pohvatae i odvedoe, i to god bjee u kojoj kui.

30.A Jakov ree imunu i Leviju: smetoste me, i omraziste me narodu zemlje ove, Hananejima i Ferezejima, u mene ima malo ljudi, pa ako se skupe na me, hoe me ubiti, te u se istrijebiti ja i dom moj. 31.A oni rekoe: zar sa sestrom naom da rade kao s kurvom?

SADRAJ. 4425. Ovde se govori o Jakovljevom potomstvu u unutranjem smislu da su ugasili sve istine doktrine koje su postojale u Drevnoj Crkvi. Hamor i Sihem, zajedno s narodom njihovoga grada, predstavljaju ovu istinu. Jer su reprezentativi crkve meu Jakovljevom potomstvom bili sastavlejni samo od spoljanjih bez unutranjih /stvari/, dok su se reprezentativi Drevne crkve sastojali od spoljanjih sa unutranjim stvarima. 4426. Stihovi 1-4. A Dina ki Lijina, koju rodi Jakovu, izae da gleda djevojke u onome kraju. I ugleda je Sihem, sin Hemora Hevejina, kneza one zemlje, i uze je i lee s njom i osramoti je. I prioni srce njegovo za Dinuker Jakovljevu, i djevojka mu omilje, i on joj se umiljavae. I ree Sihem Hemoru ocu svojemu govorei: oeni me ovom djevojkom (mulier). Dina izae, oznaava oseanje svih stvari vere, i crkvu iz toga; ker Lijina, koju rodiJakovu, oznaava u spoljanjim (stvarima);da gleda djevojke u onome kraju, oznaava da se upozna s oseanjima istine i sa crkvama koje su bile od tih (oseanja); I ugleda jeSihem, oznaava istinu; sin Hemora Hetejina, oznaava od Drevnih; kneza one zemlje, oznaava ono to je prvo meu crkvama: i uze je i lee s njoj, i osramotije, oznaavada se istina ni na koji drugi nain nije mogla povezati s oseanjem istine ozaenim sinovima Jakovljevim, njezinom braom. I prionu srce njegovo za Dinu ker Jakovljevu, oznaava naklonost ka povezivanju; i djevojka mu omilje, i on joj se umiljavae, oznaava ljubav; I ree Sihem Hemoru ocu svojemu, oznaava misao od istine koja je posojala kod Drevnih; govorei: oeni me ovom djevojkom, oznaava da je eleo da bude povezan s oseanjem ove istine. 4427. Stih 1. I Dina izae. Da ovo oznaava oseanje svih stvari vere i crkve koja potie od vere, jasno je iz reprezentacije Dine, to je oseanje svih istina i crkve

koja je zasnovana na istinama (vidi br. 3963,3964); jer dvanaest sinova Jakovljevih predstavljaju sve stvari vere, stoga i sve stvari crkve. Jer crkva potie od oseanja istine, jer bilo da kae oseanje istine ili oseanje crkve, to je ista stva, jer to dolazi od oseanja istine da je ovek crkva. 4428. Ki Lijina koju rodi Jakovu. Da ovo oznaava (da je to sve bilo) u spoljanjem, vidi se iz reprezentacije Lije, koja je oseanje spoljanje istine (vidi br.3793, 3819); i iz reprezentacije Jakova, to je, u najviem smislu, Gospod u odnosu na Boansku istinu Prirodnog (vidi br. 3305, 3509, 3525, 356, 4234, 4273, 4337), a u relativnom smislu, spoljanja crkva (br. 3305, 4286). Otuda je oito da ker Lijina koju rodi Jakovu, oznaava oseanje istine u spoljanjem. 4429.Da ovo oznaava biti upoznat s oseanjima istine a otuda i sa crkvama koje su od njih, vidi se iz znaenja zemlje, ovde zemlje Hananske, a to je oblast gde je je crkva (br. 662, 1066, 1067, 1262, 1733, 1850, 2117, 2118, 2928, 3355, 3795, 3686). (2) Znaenje stvari koje su sadrane u ovome stihu moe se videtiiz onoga to sledi: jer predmet o kome se radi je reprezentativ crkve koja je trebala da se ustanovi kod Jakovljevih potomaka. Da se ovaj reprezentativ nije mogao uspostaviti sve dok crkva nije bila sasvim opustoena u pogledu unutranjih istina to jest, dok ih na kraju nije ni znala moe se videti u br. 4298. Unutranje istine su one koje su predstavljene i oznaene obredima koji su bili zapoveeni; jer su obredi predstavljali i oznaavali neto u Gospodovom carstvu na zemlji, to jest, u crkvi; a ove stvari koje su bile predstavlejne i oznaene, to su unutranje istine na koje se misli. Da je svaka i sve stvari zapoveene Jakovljevim potomcima, kada je trebalo kod njih ustanoviti reprezentativ crkve (kao to se to izlae u Mojsijevim Knjigama, posebno u Exodusu i u Leviticusu), da su bili predstave i znaenja stvari u Gospodovom carstvu, pokazano je svuda u objajennima. Sve su ove stvari bile nepoznate Jakovljevim potomcima, jer su bili takvi da su ih znali, oni bi ih bili profanisali (br. 301-303,2520,3398,3769,4281,4293); pa stoga nisu uli u ove reprezentative sve dok nisu bili potopuno opustoeni u pogledu unutarnjih stvari; u ovome poglavlju radi se o istinama u pitanju i o njihovm nestajanju kod Izraeliana. (3) Reprezentativi koji su bili zapoveeni Jakovljevim potomcima, nisu bili novi, nego se veina njih koristila kod Drevnih; samo to se Drevni nisu klanjali spoljanjim (stvarima), nego unutranjim, a preko ovih, priznavali su Gospoda

Samoga. Jo je bilo ostataka crkve u drevna vremena u Hananskoj zemlji, osobito kod onih koji su se nazikvali Hetiti i Heviti; i to je razlog da su se kod tih nacija istine crkve sauvale u reprezentativima. Iz svega to je reeno, moe se donekle videti ta je oznaeno Dinom, Jakovljkevom kerkom od Lije, koja je izala da vidi devojke u toj zemlji; jer Dinom je predstavljena spoljanja crkva onakva kakva je bila ustanovljena kod Jakovljevih potomaka, a kerima (devojkama) u to zemlji oznaene su crkve kod drevnih. Da keri svuda oznaaaju crkve u unutranjem smislu, vidi br. 2362,3024, gde je to bilo pokazano; i da zemlja oznava oblast i naciju gde je crkva, to jest, oznava crkvu, vidi br. 662, 1966, 1067, 1733, 1850, 2117, 2118, 2928, 3355, 3586, 3705. 4430. Stih 2. A ugleda je Sihem. Da ovo oznaava istinu, vidi se iz reprezentacije Sihema to je istina, ovde istina crkve iz drevnih vremena. Da je ovo predstavljeno Sihemom, to je stoga to su kod te nacije, kojoj je Sihem pripadao, jo uvek postojali ostaci crkve. Da je ovo bila jedna od dobrih (well-disposed) nacija, jasno je iz iskrenosti s kojom su Sihem i Hemor govarili Jakovu i njegovim sinovima (stihovi 6-12); iz kojeg razloga su oni predstavljali istinu crkve. Osim toga, grad Sihem je bio Avramu mesto gde se prvo zaustavio kada je dolazio iz Sirije u zemlju Hanansku (Postanje XII.6); a sada je bio mesto gde se Jakov prvo zaustavio dolazei iz Sirije, gde je razapeo svoj ator, nainio kolibe, i podigao oltar (Postanje XXXII. 17-20). Da su stranstvovanjima ili putovanjima bila predstavljena sticanja istina vere i dobara ljubavi koja se, u najviem smislu, odnose na Gospoda bilo je vie puta pokazano. Stoga se gradom Sihemom oznaavalo prvo javljanje svetlosti (br. 1440,1441), stoga i unutranje istine, jer to je prvo javljanjesvetlosti. (2) Ali u ovome poglavlju, u unutranjem smislu, govori se o Jakovljevim potomcima kako su ugasili ovu prvu pojavu svetlosti, ili unutranje istine u sebi samima. U ovome smislu, koji je unutranji istorijski smisao, njegovi sinovi predstavljaju sve njegove potomke; jer se u unutranjem smislu Rei radi samo o stvarima Gospodovog carstva, to jest o stvarima Njegpve crkve. Sami Jakovljevi sinovinisu sainjavali nijednu crkvu, nego njihovi potomci; i nisu je sainjavali sve dok nisu izali iz Egipta i doli u zemlju Hanansku. (3)Osim toga, to se tie ovoga grada koji je dobio ime po Sihemu, on se u drevnosti zvao Salem, kao to se vidi iz sledeeg poglavlja: I Jakov doe u Salem, grad Sihemov, koji je u

zemlji Hananskoj (Postanje XXXIII.18): da se Salemom oznaava mir. a gradom Sihemom unutranje istine vere, i da kad ovek doe do tih istina, onda ulazi u mir, moe se videti gore, br. 4393. Ali se isti grad kasnije zvao Sihem, kao to se moe videti kod Joue: I kosti Josipove, koje donesoe sinovi Izrailjevi iz Egipta, pogreboe u Sihemu, u dijelu polja koje je kupio Jakov od sinova Hemora oca Sihemova za sto novaca (XXIV.32). U Knjizi Sudija: I Gad sin Obedov ree: ko je Abimeleh, i ta je Sihem, da mu sluimo?Nije li sin Jerobalov? I Zebul nije li njegov pristav? Sluite sinovima Emora, oca Sihemova. A to bismo sluili njemu? (IX. 28). (4) Isti se grad kasnije nazvao Sihar, kao to je jasno iz Jovana: Isus doe u grad Samariju nazvan Sihar, blizu polja koje je Jakov dao sinovima Josipovim. A tamo je bio Jakovljev studenac (IV.5.6). Da se ovim gradm oznaavala unutarnja istina, jasno je iz ovih odlomaka, i iz ostalih gde se imenuje, a isto tako kod Osije: Gilead je grad onijeh koji ine bezakonje, po njemu su krvavi tragovi. A druina je svenika kao eta koja doekuje ljude, ubijaju na putu u Sihemu, ine grdilo.U domu Izrailjevom vidim strahotu (VI.8-10). gde ubijaju na putu u Sihem oznaava da oni gase istine kako unutranje, tko i spoljanje istine. Gaenje unutranjih istina oznaeno je i Abimelehovim razaranjem toga grada i sijanjem soli po njemu (Sudije IX.45). 4431. Sin Hemora Hetejina.Da ovo oznaava od drevnih vremena, vidi se iz znaenja sina, koji je ovde Sihem, a to je unutarnja istina, o kojoj gore (da sin oznaava istinu, vidi br. 489,491,533,1147,2623,3373,1257), i iz reprezentacije Hemora, koji je otac ove istine, ije znaenje potie od Drevnih; jer istina koja je bila unutarnja u reprezentativima i obredima, proisticala je iz crkve drevnog vremena. Iz ovoga razloga Hemor se naziva Hevitom, jer se Hevitska nacija bila ta ijim se imenonm oznaavala istina kod Drevnih, jer su Heviti bili u takvoj istini od drevnog vremena: otuda to da seHemor ovde naziva Hevitom. Jer svim nacijama u Hananskoj zemlji bilo je oznaeno neko dobro ili istina crkve u drevno vreme, zato to je Pradrevna Crkva, koja je bila nebeska, bila tamo (br. 4116); ali kasnije su se ove nacije, kao i sve druge nacije kod kojih je bila crkva, okrenule prema idolopoklonstvu, pa su stoga njima oznaena i idolopoklonstva. Pa ipak, zato to su Heviti od drevnog vremena oznaavliunutarnje istine, i zato to su bili meu boljim nacijama, kod kojih jo uvek nepravde nije preovladala (to jest, istina crkve

se nije bila toliko izgubila), kao kod ostalih, to su Gibeonitski Heviti bili sauvani po Gospodovom porvienju, preko Jouinog zaveta s njihovim knezovima (Joua IX.15). Da su oni bili Heviti, moe se videti kod Joue IX.7; XI.19. Iz svega to je reeno sada se vidi zato se unutarnja istina od drevnog vremena oznaavala sa Sihemom sinom Hemora Hetejina. 4432. Kneza od one zemlje. Da ovo oznaava ono to je prmarno (prvo) meu crkvama, vidi se iz znaenja kneza (prvaka), a to je primarno (vidi br. 1482,2089): i iz znaenja zemlje, to je crkva (vidi br. 662, 1066, 1067, 1733, 1850, 2117, 2928, 3355, 3686, 3705). 4433. I uze je i lee s njom i osramoti je. Da ovo oznaava da se ova istina ni na koji drugi nain nije mogla povazati s oseanjem istine koje je predstavljeno Jakovljevim sinovima, vidi se iz znaenja uze je, lee s njom i osramoti je, to je biti povezan, ali ne na zakonit nain, kao to je veridba. Ali da ove rei znae da nije moglo doi do povezivanja ni na koji drugi nain, ne moe se videti ako se ne zna kakav je ovaj sluaj. Unutarnja istina od Drevnih, koja je oznaena Sihemom sinom Hemora Hetejina, je ona istina koja je bila unutranja u crkvi kod Drevnih, a to je bilo ono to je bilo unutranje u njihovim uredbama, sudovima i zakonima; jednom reju, u njihovim obredima i slino. Ove su istine bile i njihove dokrine prema kojima su iveli, jer su to bile doktrine o ljubavi ka blinjemu; jer u drevno vreme, oni koji su bili u pravoj ljubavi ka blinjemu, imali su samo ovakve doktrine. U odnosu na doktrine, iste semogu nazvati i unutarnjim istinama vere, a u odnosu na ivot, mogu se nazvati dobrima. Ako je neka crkva trebala da se ustanovi od nacije koja je potekla od Jakova, bilo je nuno da pone od ovih istina i dobara; jer ako nema unutranjih stvari u spoljanjim, to jest, ako na njih ne deluju u isto vreme i spoljnje stvari zbog unutranjih, ne bi mogla da se crkva ustanovi. Jer unutranje stvari ine crkvu, jer Gospod je u njima; o jest, u njikma su dhovne i nebeske stvari od Njega. (2) Ali nacija koja je potekla od Jakova, ot jest, Izrailjska i Jevrejska nacija, nisu mogle da se uvedu u ove unutranje (stvari) zakonitim (legitimnim) putem, to se radi preko veridbe, zato to njihovo spoljanje bogotovanje nije korspondiralo (unutranjem?). Zato to su od svojih oeva, naime, od Abrahama, Isaka i Jakova, primili bogotovanje koje je bio usanovio Eber, a koje se razlikovalo po svome spoljanjem od bogotovanja

Drevne Crkve, kao to se moe videti gore (br. 1238,1241,1343,2180). A poto se to bogotovanje razlikovalo, unutarnje istinekoje su bile kod Drevnih nisu se mogle povezati legitimnim putem ko to je veridba, nego putem koji se ovde opisan, Iz ovoga se moe shvatiti ta je oznaeno reima, nijednim drugim putem se ova istina nije mogla povezati s oseanjem istine oznaenim sinovima Jakovljevim, Dininom braom. (3) Ali iako se povezivanje moglo izvesti na ovaj nain, u skladu sa zakonom koji je bio poznat Drevnima (vidi Izlazak XXII.16; Zak. Ponovljeni XXII.28,29), ipak je ta nacija bila takvoga karaktera da ne bi podnela nikakvo povezivanje unutarnje istine koja je bila kod Drevnih, sa spoljanjim stvarima bogotovanja koje je bilo kod Jakovljevih poromaka (vidi br. 4281, 4290, 4293, 4307, 4314, 4316, 4317). Iz ovoga razloga nije se mogla ustanoviti nijedna crkva kod te nacije, nego samo umesto (crkve) reprezentativ crkve (vidi br. 4281, 4288, 4307). Da je ova nacija bila takva da je ne samo njima bilo nemogue da prime unutarnje istine, nego su ih (istine) jo ugasili do kraja, ovde je predstavljeno prevarom kojom su Jakovljevi sinovi odgovorili Sihemu i Hemoru (stih 13); a posle imunom i Levijem koji su maem sasekli ceo grad, ubivi i Sihema i Hemora (stihovi 25,26), kao i ostalim sinovima koji su navalili na one koji su bili probodeni, oplenili grad i odveli stoku i volove, i sve to je bilo u gradu, u polju i u kuama (stihovi 27-29). Iz ovoga se vidi ta je oznaeno Jakovljevim prorotvom, tada Izrailjevim: imun i Levije, maevi su im oruje nepravdi. U tajne njihove da ne ulazi dua moja, sa zborom njihovijem da se ne sastavlja slava moja; jer u gnjevu svome pobieljudi, i za svoje veselje pokidae volove. Proklet da je gnjev njihov, to bjee nagao, i ljutina njihova, to bjee estoka; razdijeliu ih po Jakovu, i rasuu ih po Izrailju (Postanje XLIX. 5-7). 4434. Stih 3. I prionu srce (dua) njegovo za Dinu ker Jakovljevu, i djevojka mu omilje, i on joj se umiljavae. Da ovo oznaava naklonost ka povezivanju, vidi se iz znaenja prionu srce (dua), to je naklonost.Da je to naklonost ka povezianju,jasno je, jer stvari koje pripadaju branoj ljubavi, u unutranjem smislu, sadre duhovno povezivanje,a to je povezivanje istine sa dobrom, i dobra s istinom. Razlogzato ono to pripda branoj ljubavi, u unutranjem smislu, sadri ovo povezivanje, je to to brana ljubav potie od braka istine i dobra, i dobra i

istine (br. 2618, 2727. 2729, 2737, 2893, 3132). Otuda se izopaavanje (preljuboinstvo) dobra oznaava preljubom, a krivotvorenje istine kurvarstvom (br. 2466, 2729, 2750, 3399). Iz svega ovoga moe se videti da se svim to je izneseno u ovome poglavlju o Sihemu i Dini, da se u unutanjem smislu oznaava povezivanjeistine predstavljene Sihemom s oseanjem istine petstavljenim Dinom; takoda se reima, njegovo srce (dua) prionu za Dinu, oznaava naklonost ka povezivanju. (2)Kako se u celom ovom poglavlju govori o branoj ljubavi prema Dini, i kako ju je Sihem traio za enu, i kako se stvarima koje pripadaju branoj ljubavi oznaava duhovno povezivanje, to je doputeno da potvrdimo iz Rei da brakovi i ono to pripada brakovima sadri samo to (duhovno povezianje). Kod Jovana: Da se radujemo i veselimo, i da damo slavu Njemu; jer doe svadba Jagnjetova, i ena njegova pripravljase. I ree: napii: blago onima kojisupozvani na veeru svadbe Jagnjetove (Otkr. XIX. 7,9). Kod istog: I ja vidjeh grad sveti, Jerusalim nov, gdje silazi od Boga s neba, pripravljen kao nevjesta ukraena muu svojemu. I doe k meni jedan od sedam anela koji imahu sedam aa napunjenih sedam zala poljednjijeh, i ree mi: hodi da ti pokaem nevjestu, Jagnjetovu enu. I odvede me u duhu na goru veliku i visoku, i pokaza mi grad veliki, sveti Jerusalim, gdje silazi s neba od Boga (Otkr. XXI. 2,9.10). Da se ovim to se kae o veridbi i braku oznaava Gospodovo povezivanje s crkvom, i to pomou istine i dobra, vrlo je jasno dasveti grad iNovi Jerusalim oznaavaju samo crkvu. (Da je gradistina crkve, moe se videti gore, br. 402,2268,2449,2451,2712,295,3216; i da je Jerusalim duhovna crkva, br. 402,2117,3654).(3) Kod Malahije: Juda ini nevjeru, i gad se ini u Izrailju i u Jerusalimu; jer skrvni Juda svetinju Gospodovu, koju bi mu valjalo ljubiti, enei se kerju tuega boga. A vi govorite: za to! Za to to je Jehova svjedok izmeu tebe i ene mladosi tvoje, kojoj ti ini nevjeru, a ona ti je drugarica i ena, s kojom si u vjeri (II.11,14); gde enei se kerju tuega boga znai povezivanje sebe s obmanom umestos istinom, koja je ena mladosti tvoje. (4) Kod Jezikilja: I uzimala si sinove svoje i keri svojekoje si rodila, i njih si im prinosila da ih spale. Malo ti bjee kurvarstva tvojega. A ti nisi samo njihovijem putem hodila, niti si samo inila po njihovijem gadovima, kao da ti to bjee malo, nego si bila gora od njih na svijem putovima svojim. (XVI.20,45).

Ovde se govori o gadovima (gadostima) Jerusalima koji se, poto su to bila zla i obmane, opisuju u ovom poglavlju stvarima koje su suprotne braku, to jest, preljubama i kurvarstvom. Muevi koje su one prezirale, su dobra; a sinovi su istine, a keri, njihova oseanja. (5) Kod Isaije: Veseli se (pjevaj), nerotkinjo, koja ne raa, zapjevaj i poklikni, i koja ne trpi muka od poroaja, jer pusta ima vie djece nego ona koja ima mua, veli Jehova. Jer ti je mu tvorac tvoj, ime mu je Jehova nad vojskama, a izbavitelj ti je svetacIzrailjev, Bog svoj zemlji zvae se. Jer kao enu ostavljenu i u duhu oaloenu dozva te Jehova, i kao mladu enu putenu, govori Jehova. A sinovi e tvoji svi biti naueni od Jehove, i obilan mir imae sinovi tvoji (LIV. 1,5,6,13). Poto se brakom oznaava spajanje dobra i istine, i istine i dobra, moe se videti i ta se oznaava sa mu i ena, sa sinovi i keri, sa udovica, sa razvedena, sa roditi, sa biti u trudovima, biti osavljena, i biti nerotkinja; jer ovo se odnosi na brak. ta ovo oznaava u duhovnom smislu, bilo je esto objanjavano. (6) Kod istoga: Siona radi ne u umuknuti, i Jerusalima radi ne u se umiriti, dokle ne izae kao svjetlost pravda njegova i spasenje se njegovo razgori kao svijea. Ne e se vie zvati ostavljena, niti e se zemlja tvoja zvati pusto, nego e se zvati milina moja, izemlja tvoja udata, jer e biti mio Jehovi i zemlja e tvoja biti udata.Jer kao to se momak eni djevojkom, tako e se sinovi tvoji oeniti tobom; i kako e se tebi radovati Bog tvoj (LXII. 1,4,5). Onaj ko ne zna unutranji smisao Rei, moe da pretpostavi da su ovakve stvari u Rei samo uporeivanja, kao to su mnogi izrazi u obinom govoru, i da je to razlog zato se crkva uporeuje sa keri, sa devicom, i sa enom; a to znai, da se stvari koje pripadaju veri i ljubavi ka blinjemu uporeuju sa brakom. Ali sve stvari u Rei su predstave duhovnih i nebeskih stvari, pa su stoga stvarne korespondencije; jer je Re dola iz neba; a pota je dola otuda, njeno poreklo je Boansko nebesko i duhovno, kojemu te stvari,koje pripadaju smislu slova, korespondiraju. Otuda i to da je Gospod uporedio carstvo nebesko (to jest, Njegovo carstvo u nebu i Njegovo carstvo na zemlji, koje je crkva)saovekom, carem koji je nainio svadbu sinu svojemu, i pozvao mnoge (Mateja XXII.2 i sledei); a isto tako sa deset devojaka koje uzee ike svoje da sretnu enika (Mateja XXV.1i sled). Isto tako, Gospod je nazvao one koji pripadaju crkvi svatovima (sinovima svadbe): A Isus ree im: eda li mogu svatovi plakati dok je s

njima enik? Nego e doi vrijeme kad e se oteti od njih enik, i onda e postiti (Mateja IX.15). (8)Otuda se i oseanje dobra i oseanje istine nazivaju radost i veselje enika i nevjeste, jer veselje je od i u oseanjima; kao kod Isaije: Jer kao to se momak eni djevojkom, tako e se sinovi tvoji eniti tobom; i kako se raduje enik nevjesti, tako e se tebi radovati Bog tvoj (LXII.5). Kod Jeremije: Glas radostan i glas veseo, glas enikov i glas nevjestin, glas onijeh koji e govoriti: slavite Jehovu nad vojskama, jer je dobar Jehova, jer je do vijeka milost Njegova (XXXIII.11). Kod istoga: I uiniu. te e iz gradova Judinijeh i s ulica Jerusalimskih nestati glasa radosna i glasa vesela, glasa enikova i glasa nevjestina; jer e im zemlja opustjeti (VII.34; XVI.9; XXV.10). Kod Jovana: I vidjelo ika ne e vie svijeliti u tebi, i glas enika i nevjeste ne e vie uti u tebi, jer trgovci tvoji bijahu boljari zemaljski (Otkr.XVIII.23). (9) Poto preko ljubavi koja je istinska, brakovi na zemlji korespondiraju nebeskom braku, koji jebrak dobra i istine, stoga zakoni koji su proglaeni u Rei o zarukama i o brakovima, korespondiraju duhovnim zakonima nebeskoga braka; kao onaj, da mogu da se oene samo jednom enom (Marko X.2-8; Luka XVI.18); jer tako je sa nebeskim brakom, dase dobro moe spojiti samo sa svojom i nijednom drugom istinom, a istina samo sa svojim dobrom. Ako bi se dobro spojilo sa bilo kojom drugom istinom, ne bi opstalo, nego bi se raspalo i nestalo. U duhovnoj crkvi ena predstavlja dobro a mu predstavlja istinu, ali u nebeskoj crkvi mu predstavlja dobro a ena istinu; i to je misterija oni ne samo da predstavljaju , nego oni i po svojim delatnostima korespondiraju njima (dobru i istini). (10)Isto tako, zakoni proglaeni u Starom Zavetu o brakovma, korespondiraju sa zakonima nebeskoga braka; kao u Izlazak XXI.7.11; XXII.27,28; isto tako o zabranjenim stepenim (srodstva)(Levitska XVIII.620), o kojima, po GospodovojBoanskoj milosti, na drugome mestu. Da stepeni (srodstva) i zakoni braka imaju poreklo u zakonima istine i dobra, koji se odnose na nebeski brak,vidi se kod Jezikilja: Svetenici i Leviti dase ne ene udovicm i putenicom nego djevojkom od sjemena doma Izrailjeva, ili udovicom svetenika neka se ene (XLIV.22). Predmet o kojemu se ovde govori je sveti grad Jerusalim i nebeski Hanan; jasno je da ovo predstavlja Gospodovo carstvo i Njegovu crkvu. Sledstveno, Levitima nisuozaeni Leviti, niti udovicama i putenicama udovice i putenice, nego ono to korespondira.

4435. I djevojka mu omilje, i on joj se umiljavae. Da ovo oznva ljubav. vidi se bez objanjenja. 4436.Stih 4. I ree Sihem Hemoru ocu svojemu. Da ovo oznaava misao koja je pripadala istini Drevnih, vidi se iz znaenja rei, u istorijskim delovima Rei, gde je to opaanje i misao iz toga (vidi br. 3395); i iz reprezentacije Sihema sina Hemorova, to je istina kod Drevnih (br. 4430,4431). Otuda je jasno da Sihem ree Hemoru ocu svojemu , oznaava misao koja je pripadala istini koja je bila kod Drevnih. 4437. Govorei, oeni me ovom djevojkom. Da ovo oznaava da je eleo da se spoji s oseanjem te istine, vidi se iz znaenja djevojke, ovde Dine, koja je oseanje istine oznaeno Jakovljevim sinovima, njenom braom (vidi 4427,4433), i iz znaenja oeii se, to je spajanje (o emu upravo gore, br. 4434). 4438. Stihovi 5-7. A Jakov u da je osramotio Dinu ker njegovu; a sinovi njegovi bijahu u polju sa stokom njegovom, i Jakov outje dokle oni ne dou. A Hemor otac Sihemov izie k Jakovu da se razgovori s njim. A kad dooe sinovi Jakovljevi iz polja i ue ta je bilo, ao bi ljudima vrlo i razgnjvie se veoma, to uini sramotu Izrailju obleav ker Jakovljevu, kako ne bi valjalo initi. A Jakov u da je osramotio Dinu ker njegovu, oznaava nezakonito spajanje (Jakov jeovde spoljanja Drevna crkva); a sinovi njegovi bijahu u polju sa stokom njegovom, oznaava njegove potomke, da su bili u svojoj religiji; i Jakov outje dokle oni ne dou, oznaava savet (miljenje) od istina vere koje pripadaju njemu i njegovim potomcima. A Hemor otav Sihemov izie k Jakovu da se razgovori s njim, oznaava savetovanje o istini te crkve. A kada dooe sinovi Jakovljevi iz polja, oznaava da su se posavetovali o svojoj religiji; i bi ao ljudima (viri) vrlo, i razgnjevie se veoma, oznaava da su bili u zlu protiv istine crkve koja je bila kod Drevnih; to uini sramotu u Izrailju obleav ker Jakovljevu, kako ne bi valjalo initi, oznaava spajanje koje je bilo nezakonito u njihovim oima, poto je bilo protivno istini koju su oni imali. 4439. Stih 5. A Jakov u da je osramotio Dinu ker njegovu. Da ovo oznaavaspajanje koje nije zakonito, naime, s oseanjem istine koja pripada spoljanjoj crkvi koju ovde predstavlja Jakov, vidi se iz znaenja osramotiti, to je

spajanje koje nije zakonito jer se brakom oznaava zakonito spajanje (vidi br. 4434), pa je otuda sramoenjem oznaeno nezakonito spajanje (br. 4433); iz reprezentacije Dine, koja je oseanje svih stvari vere, i crkva otuda (br. 427), i iz reprezentacije Jakova, koji je ovde spoljanja Drevna Crkva. Da se Jakovom ovde oznaava spoljanja Drevna Crkva, to je stoga to je ta crkva trebala da bude ustanovljena kod njegovih potomaka, da su njegovi potomci primili unutarnje istine koje su bile kod Drevnih. Da je ova crkva ovde predstavljena Jakovom, vidi se i iz konteksta u ovome poglavlju; jer on nije bio u zaverisa svojim sinovima da udari na grad i da posee Hemora i Sihema; stoga je i rekao imunu i Leviju, omraziste me narodu ove zemlje (stih 30), a u prorotvu pred svoju smrt, U tajne njihove da ne ulazidua moja, sa zborom njihovijem da se ne sastavlja slava moja; jer u gnjevu svome pobieljude, i za svoje veselje pokidae volove (Postanje XLIX.6). Osim toga, spoljanja Drevna Crkva je predstavljena Jakovom u mnogim odlomcima u Rei (br. 422,4286). razlog da Jakov predstavlja ovu crkvu je to to, u najviem smislu, on predstavlja Gospodovo Boansko Prirodno,kojemu korepondira spoljanje crkve. Ali njegovim sinovma oznaeni su njegovi potomci, koji su kod sebe ugasili istinu koje je bila kod Drevnih, i tako razorili ono to pripada crkvi, pri emu su ostali samo reprezentativi kod njih (vidi br. 4281,4288,4289,4303). 4440. A njegovi sinovi bijahu u polju sa stokom njegovom. Da ovo oznaava njegove potomke da su bili su svojoj vlastitoj religiji, vidi se iz znaenja sinova, a to su potomci; iz znaenja stoke, to su spoljanje istine (vidi br. 1435,4391), i iz znaenja polja, to je crkva (br. 2971,3766). Otuda, njegovi su sinovi bili u polju sa stokom njegovom, oznaava da subili u svojoj religiji; jer ovakva stvar crkve kakva je postojala kod Jakovljevih potomaka treba da se nazove religijom, jer je to bilo spoljanje bogotovanje bez unutranjeg. 4441. A Jakov outje dokle oni ne dou.Da ovo oznaava savetovanje od istina vere kojoj su pripadali on i njegovi potomci, jasno je iz znaenja outje, to je misliti i tiho razmiljati, i iz znaenja dokle oni, sinovi, ne dou, to je uinii ovo od (u skladu sa) istina vere kojoj su pripadali on i njegovi potomci (da su sinovi istine, vidi r. 489,491,533,1147,2623,3373,4257). Poto je savetovanje bilo sa sinovima.

a to znai s istinama oznaenim Jakovljevim sinovima, to sledi da je to bilo od istina koje su Jakovljeve i njegovih potomaka. 4442. Stih 6. A Hemor otac Sihemov izie k Jakovu da se razgovori s njim.Da ovo oznaava savetovanje o istine te crkve, vidi se iz reprezentacije Hemora oca Sihemovog, to je istina Drevnih (vidi br. 4430,4431), iz reprezentcije Jakova, to je spoljanja Drevna crkva (br. 4439), i iz znaenja da se razgovori s njim, to je savetovanje o istini one crkve. (2) Onaj ko ne zna da imena u Rei oznaavaju stvari, udie se da rei Hemor otac Sihemov ode Jakovu da se s njim razgovori, da to oznaava savetovanje o istini crkve koja je postojala kod Drevnih a koja je bila u skladu sa Drevnom Crkvom koja je trebada se ustanovi kod potomaka Jakovljevih; ali onaj ko zna da je unutranji smisao Rei takav, taj se ne e uditi; niti e se uditi oni koji su nauili izknjiga koje su pisali Drevni, njihov nain pisanja; jer bilo je to uobiajeno kodnjih da iznose stvari kao skupni govor, kao mudrost, inteligencija, zbanja, i slino; tako isto da ovim stvarima (prim, prev, mudrosti itdt) daju imena kojima su ove stavri bile oznaene. Bogovi i polubogovi su upravo bile ovakve stvari, koje su oni zamiljali kako bi te predmete predstavljali u istorijskom obliku. (3) Drevni mudraci primili su ovaj nain (metod) od Drevne Crkve, koja se prostirala po veem delu Azije (br. 1238, 2385); jer su ljudi u Drevnoj Crkvi izraavali svete stvari pomou predstava i znaenja. Meutim, Drevna Crkva primila je ovo iz usta Pradrevnih ljudi, koji su bili pre potopa (br. 920, 1409, 1977, 2896, 2897), a ovi su to primili iz neba; jer oni su imali komunikaciju s nebom (br. 784, 1114-1125); i prvo nebo, koje je poslednje od tri, je u ovakvim predstavama i znaenjima. Otuda to, da je Re bila napisana u tome stilu. Ali Re ima tu posebnu odliku, koju nemaju spisi Drevnih,a to je da posebni predmeti u neprekidnim nizovima predstavljaju nebeske i duhovne stvari Gospodovog carstva i, u najviem smislu, Gospoda Samoga; i da su takve i same istorijske stvari; i to je vie da su te stvari prave korespondencije, i da su one postoje neprekidno preko i neba od Gospoda. 4443. Stih 7. A kad dooe sinovi Jakovljevi iz polja. Da ovo oznaava da su konsultovali (primali savet od svoje vlastite religije) svoju vlastitu religiju, vidi se iz znaenja sinova Jakovljevih, to je nacija koja je od njega potekla, kod koje je bio ustanovljen reprezentativ crkve, i iz znaenjapolja, to je religija (vidi br. 4440). Da

dooe iz polja oznaava primati savet od svoje religije, sledi od nizova, kao i iz toga to se dooe odnosi na njihovu religiju. 4444. I kada ue ta je bilo, ao bi ljudima veoma i razgnjevie se veoma. Da ovo oznaava da su bili u zlu protivu istine crkve kod Drevnih, vidi se iz znaenja aliti i veoma se gnjeviti, to je biti u zlu. Da je to bilo suprotno istini crkve kod Drevnih, sledi, jer je bilo protivu Sihema sina Hemora, kojim je oznaena istina kod Drevnih, kao to je ranije reeno (br. 4430,4431). Da su bili u zlu, jasno je iz onoga to sledi, to jest, da su govorili prevarno (stih 13), a kasnije, poto su se Sihem i Hemor sloili s njihovim zahtevima, da su ih poubijali (stihovi 26-29). Otuda ao biljudima i razgnjevie se veoma, oznaava da su bili u zlu. Izgleda samo kao da je to bilo iz revnosti (za svoju religiju?), jer je on (Sihem) legao sa njihovom sestrom, u skladu s reima koje odmah slede, to uini sramotu u Izrailju obleav ker Jakovljevu, kako ne bi valjalo initi;i na kraju poglavlja, Zar sa sestrom naom da rade kao s kurvom? (stih 31).Ali to nije bila revnost; jer nema revnosti kod onoga koji je u zlu, nego samo kod onoga ko je u dobru. Jer revost ima u sebi dobro (br. 4164). (2) Istina je da je religija koja je postojala kod njihovog potomstva imala dobro iznutra, jer svaka i sve stvari u njoj predstavljale su nebeske i duhovne stvari Gospodovog carstva; ali u odnosu na one koji su pripadali toj religiji, kod njih nije bilo nikakvog dobra, jer su bili samo u spoljanjem bez unutranjeg, kao to je pokazano gore. Isti je sluaj sa religijom te nacije koja preovlauje meu njima danas: oni priznaju Mojsija i proroke, a to znai priznaju Re, koja je u sebi sveta, ali u odnosu na njih ona nije sveta; jer u svemu u njoj, oni gledaju sebe, u na taj nain ine Re svetskom, to jest, zemaljskomjer oni ne vide nita nebesko u njoj, niti mare za to. Oni koji su u ovakvom stanju, ne mogu biti u dobru kad su u svojoj religiji, nego samo mogu biti u zlu, jer nita nebesko ne utie, jer su oni to u sebi ugasili. (3) pored toga, bilo je u skladu sa zakonom koji je bio poznat u Drevnoj Crkvi, daonaj koji siluje devojku, treba da joj da miraz i da je uzme za enu; kao to se kae kod Mojsija: Ko bi prevario djevojku koja nije zaruena, te bi legao s njom, da joj da priju (miraz) i da je uzme za enu. A ako mu je otac njezin ne bi htio dati, da da novaca koliko ide u priju djevojci (Izlazak XXII.16,17). I na drugome mestu: Ako ko nae djevojku koja nije isproena i uhvati je i legde s njom, i zateku se, tada ovjek onaj koji je legao s njom da da ocu djevojinu

pedeset sikala srebra, i neka mu ona bude ena za to to je osramoti; da je ne moe pustiti dok je iv (Zak. Ponovljeni XXII.28,29). Da je isti zakon bio poznat Drevnima, jasno je iz Sihemovih rei devojinom ocu i brai: I ree Sihem ocu djevojinu i brai joj: da naem milost pred vama, i dau to mi god kaete. Itite mi koliko hoeteuzdarja i dara, ja u dati to god kaete; samo mi dajte djevojkuza enu (stihovi11,12).I poto je Sihem bio voljan da ispuni zakon, i poto su Dinina braa dala svoj pristanak pod uslovom da postanu kao i oni, obrezivanjem svega mukinja, prema reima koje slede: Nego emo vam uiniti po volji, to ete se izjednaiti s nama i obrezati sve mukinje izmeu sebe. Onda emo udavati svoje keri za vas i eniemo se vaim kerima, i postaemo jedan narod (stihovi 15,16), to je jasno da oni nisu postupili po ome zakonu, znai ne od dobra, nego protivno zakonu, to jest od zla. (4)Dodue, bilo je to prema njihovom zakonu, da se ne ene od naroda (od Neznaboaca), o emu je pisamo kod Mojsija: I da ne bi kerima njihovijem enio svoje sinove, i da ne bi keri njihove inile preljubu za bogovima svojim uinile da sinovi tvoji uine preljubu za bogovima njihovijem (Izlazak XXXIV.16). I opet: Niti se prijatelji s njima; keri svoje ne daji za sina njihova, niti keri njihove uzimaj za sina svojega, jer bi otpadila sina svojega od mene, i sluio bi bogovima drugim, te bi se razgnjevio Jehova na vas i potro vas brzo (Zak. Ponovljeni VII.3,4). Ali ovaj se zakon odnosio na idolopoklonike narode, da se preko brakova s njima sinovi Izrailjevi ne bi otpadili od istinskog reprezentativnog bogotovanja u idolopokoniko bogotovanje; jer kad postanu idolopoklonici, tada vie ne predstavljaju nebeske i duhovne stvari Gospodovog carstva, nego suprotne, koje su paklenske stvari; u stvari, oni su tada zazivali iz pakla izvesnog avola kojemu su se klanjali, i kojemu su pripisivali Boanske reprezentative (predstave); pa se stoga kae: da se ne bi kurvali s njihovm bogovima. Ovaj zakon bio je proglaen iz jo jednog razlog, a to je to su se narodima oznaavala zla i obmane, s kojim se dobra i istine, koji su bili predstavljeni, nisu smeli meati, a to znai, da se ne bi meale avolske i paklenske stvari s nebeskim i duhovnim stvarima (vidi br. 3024 kraj) (5)Ali im nikad nije bilo zabranjeno eniti se s nacijama koje su prihvatale njihovo bogotovnje i koje su, posle obrezivanje, priznvale Jehovu. Ove su oni nazivali, tuini i doljaci, o kojim se ovako govori kod Mojsija: Ako bi kod tebe sjedio tuin (doljak) i htio bi svetkovati vazam (pashu)Jehovinu, neka mu se obree sve mukinje, pa onda neka pristupi da ga

svetkuje, i neka bude kao roen u zemlji; a niko neobrezan da ga ne jede (vazam, pashu). Zakon jedan da je i roenome u zemlji i doljaku, koji sjedi meu vama (Izlazak XII.48.49). I na drugome mestu: I ako bi meu vama ivio stranac i slavio bi vazam (pashu) Jehovinu, po zakonu i uredbi za vazam neka ga slavi; a zakon da vam je jednak i strancu i onomu ko se rodio u zemlji (Brojevi IX.14). Razlog da suse nazivali tuini doljaci meu vama, i kod vas, bilo je to to doljak oznaava onoga koji prima pouku; stoga doljak oznaava onoga koji doputa da ga se poui o uredbama i doktrinama. (Da doljak i biti doljakimaju ovo znaenje, moe se videti gore, br. 1463,2025,3672). Kod istoga: Tako ako bude meu vama i doljak ili ko bi se bavio meu vama, pa bi prinio rtvu ognjenu za miris ugodni Jehovi, neka ini onako kako vi inite. Zbore! vama i doljaku koji je meu vama jedanda je zakon, zakon vjean od koljena na koljeno; doljak e biti kao i vi pred Jehovom. Jedan zakon i jedna uredba da bude vama i doljaku koji je meu vama. (Brojevi XV.14-16). I na drugome mestu: Ko je doljak meu vama, neka vam bude kao onaj koji se rodio meu vama, i ljubi ga kao sebe samoga; jer ste i vi bili doljaci u zemlji Egipatskoj: Ja sam Jehova Bog va. Zakon da vam je jedan, doljaku da bude kao i roenome u zemlji. (XXIV.22). (6) Da je ova uredba bila poznata ne samo Jakovu i njegovim sinovima, nego i Sihemu i Hemoru, jasno je iz njihovih rei; jer uredbe, sudovi, i zakoni koji su bili dati Izrailjskoj i Jevrejskojnaciji nisu bili novi, nego su pre toga postojali u Drevnoj Crkvi kao i u drugoj Drevnoj Crkvi (koja se nazivala Hebrejska, od Ebera), bilo je ve pokazano. Stoga, da je ovaj zakon bio poznat, jasno je iz rei Jakovljevih sinova, I rekoe im: ne moemo to inii ni dati sestre svoje za ovjeka neobrezana, jer je to sramota nama. Nego emo vam uiniti po volji, ako ete se izjednaiti s nama i obrezati sve mukinje izmeu sebe. Onda emo udavati svoje keri za vas i eniemo se vaim kerima, i postaemo jedan narod (stihovi 14.16),i iz rei Hemora i Sihema, da se oni ne samo saglaavaju, nego i pristaju da sve mukinje u njihovom gradu bude obrezano (stihovi 18-24) (7) Ituda je jasno da je Sihem postao doljak u smislu ovoga zakona, pa je tako mogao uzeti Jakovljevu kerku za enu; sledstveno, da je pogubiti njih bilo zlo djelo, kao to je Jakov i posvedoio pred smrt (Postanje XLIX. 5-7). Da nisu samo Juda, nego i Mojsije, kao i carevi Jevrejski i Izrailjski, uzimali ene iz naroda (Neznaboaca, idolopoklonaca?), vidi se iz istorijskih delova Rei, i

da su ove ene priznavale uredbe, sudove, i zakone, i da su bile priznate kao doljaci, u to nema sumnje. 4445. to uini sramotu u Izrailju obleav ker Jakovljevu, kako ne bi valjalo initi. Da ovo oznaava nezakonito spajanje u njihovim oima, i da je bilo protivno istinikoju su imali, vidi se iz znaenja uini sramotu u Izrailju obleav ker Jakovljevu, to je nezakonito spajanje, moe se videti gore, br. 4439. Kae se u Izrailju, jer se Izrailjem oznaava u unutranjem smislu unutranja crkva; a zatim se kae, Jakovljevu ker, jer se Jakovom oznaava spoljanje crkve. (Da je Izrailj unutranje crkve a Jakov spoljanje, moe se videti u br. 4286,4292,4439). Daiako zakonito, u njihovim oima je izgledalo nezakonito, moe se videti iz onoga to je reeno i pokazano gore (br. 4444), i na drugim mestima. 4446. Sihovi 8-12. Tada im ree Hemor govorei: moj sin Sihem srcem prionu za vau ker; podajte mu je za enu. I oprijateljite se s nama; keri svoje udajite za nas i kerima naim enite se. Pa ivite s nama, i zemlja e vam biti otvorena; i nastanite se i trgujte i drite batine u njoj. I ree Sihem ocu djevojinu i brai joj: na naem milost pred vama, i dau to god mi kaete. Itite mi koliko god hoete uzdarja i dara, ja u dati to god kaete, samo mi dajte djevojku za enu. Tada im ree Hemor govorei, oznaava dobro Crkve kod Drevnih; Sihem moj sin, oznaava istinu koja je odatle proizala; moj sin Sihem srcem (duom) prionu za vau ker; podajte mu je za enu, oznaava elju za spajanjem s ovom novom crkvom koja po spoljanjem obliku slii Drevnoj. I oprijateljite se s nama, keri svoje udajite za nas i kerima naim enite se, oznaava jedinstvo dobara i istina. Pa ivite s nama, oznaava ivot; i zemlja e vam biti otvorena; i nastanite se, oznaava crkvu koja bi bila jedna; i trgujte i drite batine u njoj, oznaava dogme (uenja) od onoga to je opte sa im posoji slaganje. I ree Sihem ocu djevojinu i brai joj: oznaava istiniti savet (konsultaciju, miljenje) od drevnog Boanskog korena kod dobra i istineove religije; da naem milost pred vama, i dau to god mi kaete, oznaava ako se slau s ovim. Itite (umnoite) mi kolikogod hoete uzdarja i dara, ja u dati koliko god kaete, oznaava da e on prihvatiti stvari koje su kod njih, i uiniti ih svojima; samo mi dajte djevojku za enu, oznaavasamo da doe dospajanja.

4447. Stih 8.Tada im ree Hemor govorei. Da ovo oznaava dobro Crkve kod Drevnih, vidi se iz reprezentacije Hemora, a to je ono to je pripada Drevnima (vidi br. 431), naime, dobro crkve od njih. jer dobro crkve je otac, a istina od toga dobra, koja je Sihem, je sin; pa se stogaocem u Rei oznava dobro, a sinom istina. Ovde se kae, dobro Crkve kod Drevnih, jer se pod Crkvom kod Drevnih misli na crkvu koja potie od Pradrevne Crkve, koja je postojala pre potopa, a pod Drevnom Crkvom se misli na crkvu koja je postojala posle potopa. O ovim dvema crkvama bilo je rei vie puta na prethodnim stranicama; a pokazano je da je Pradrevna Crkva, koja je bila pre potopa, bila nebeska, a Drevna crkva, koja je bila posle potopa, da je bila duhovna; a bilo je i rei o razlici meu njima. (2)Ostaci Pradrevne Crkve, koji su bili nebeski, jo su postojali u Zemlji Hananskoj, posebno meu Hetitima i Hevitima. Razlog zato nije bilo ostataka nigde drugo. bio je taj to je Pradrevna Crkva nazvana ovek ili Adam (br. 478,479= bila u zemlji Hananu, pa je stogaEdenski vrt, kojim je oznaena inteligencija i mudrost ljudi te crkve (br. 100,1588), a drveem njihovo opaanje (br. 103,2163,2722.2972) , bila u toj zemlji. Pa stogato su inteligencija i mudrost bili oznaeni vrtom ili rajem, time je bila oznaena i sama crkva; a poto je bila oznaena crkva, bilo je time oznaeno i nebo pa stoga Gospod jer je On nebo u najviem smislu. Stoga u ovome smislu, zemlja Hananska oznaava Gospoda, u reletivnom smislu, nebo i crkvu, a u posebnom smislu, oveka crkve (br. 1413,1437,1607,3038,3481,3705); pa stoga izraz zemljakad se jednostavno pomeneu Rei, ima slino znaenja (br. 556,662,1066,1067,1413,1607,3355): novo nebo i nova zemlja su nova crkva u pogledu njenog unutranjeg i njenog spoljanjeg (br. 1733,1850,2117,2118,3355). Da je Pradrevna Crkva bila u zemlji Hananu, moe se videti u br. 567. Rezultat je bio da su mesta tamo postala reprezentativi (predstave), pa je stoga Avramu naloeni da tamo ode, a zemlja je data njegovim potomcima,Jakovljevim sinovima, kako bi se reprezentativi tih mesta u skladu sa kojima je R bila napisana,mogli zadrati (sauvati). (Vidi br. 3686; iz istog razloga sva su mesta, brda i reke, i granice, postali reprezentativi, br. 1585,1866,4240). (3) Sve ovo pokazuje da se sa Crkva meu Drevnima oznavaju ostaci Pradrevne Crkve. A poosu ovi ostaci postojali meu Hetitima i Hevitima, stoga su Abraham, Isak, i Jakov, zajedno sa njihovim enama, pribavili mesto za pogreb kodHetita u njihovoj zemlji (Postanje XXIII. do kraja; XLIX.29-32; L.13); a Josip kod Hivita (Joua

XXIV.32). Hemor otac Sihemov predstavljao je ostatke ove Crkve, pa se stoga njima oznaavalo dobro Crkve meu Drevnima, pa stoga i poreklo unutarnje istine od Boanskoga korena (br. 4399). (Kakva je razlika izmeu Pradrevne Crkve koja je bila pre potopa, i Drevne crkve, koja je bila posle potopa, moe se videti gore, br. 597,607,608,640,641,765,784.895,920,1114-1128,1327,2896,2897). 4448. Sihem sin moj.Da ovo oznaava istinu iz toga (dobra), vidi se iz reprezentacije Sihema, to je unutarnja istina (vidi br. 4430) to jest, istina iz toga (dobra), koje je Hemor (br. 4447); jer svaka istina crkve je od svog dobra, to jest, ova istina potie samo iz ovoga izvora. Ova istina, ovde predstavljena Sihemom, naziva se unutarnjom istinom, a u svojoj sutini je dobro ljubavi ka blinjemu. Poto je bila nebeska, Pradrevna Crkva je bilau dobru ljubavi ka Gospodu, a otuda i u opaanju svih istina, jer su ljudi te crkve bili skoro kao aneli, i imali su komunikaciju s njima, od koje je dolazilo njihovo opaanje, pa stoga oni nikada nisu razglabali ni i jednoj istini vere, nego bi samo rekli, To je tako, jer su to opaali od neba, pa nisu bili voljni ni da spomenu veru, nego umesto nje, ljubav ka blinjemu (vidi br. 202,337,2715,2718,3246); i to je razlog da se pod unutarnjom istinom ovde misli na ljubav ka blinjemu. Da je bilo ostataka crkveu pitanju kodHemora Hivianina i njegovog sina Sihema, pokazanoje gore (br. 4447). (2) Drugaijeje bilo sa Drevnom Crkvom, koja je bila duhovna; jer ova crkva nije bila u ljubavi prema Gospodu, kao to je bila Pradrevna Crkva, nego u ljubavi ka blinjemu; a do ljubavi ka blinjemu su dolazili preko istina vere, o kojima nisu imali opaanja, kao pradrevni ljudi, pa su stoga poeli da postavljaju pitaja o veri, da vide da li je to tako. (U pogledu razlike izmeu nebeskih koji su imali opaanje, i duhovnih koji ga nisu imali, vidi br. 2088,2669,708,2715,3235,3240,3246,3887.) 4449. Njegovo srce (dua) prionu za ker vau; podajte mu je za enu.Da ovo oznaava elju za povezivanjem s ovom novom crkvom koja u spoljanjoj formi izgleda kao Drevna Crkva, vidi se iz znaenja srce (dua) prionu, to je elja; iz reprezentacije Dine koja je ovde ker, to je oseanje istine, pa stoga i crkva; jer crkva je crkva od oseanja istine, a to je ovde oznaeno novom crkvom; i iz znaenja dati za enu, to je biti povezan (vidi br. 4434). (2) A to se tie toga da je nova crkva, koja je bila ustanovljena meu Jakoljevim potomcima, izgledala u vanjskoj formi kao Drevna Crkva, treba znati da uredbe, sudovi, i zakoni koji su

zapoveeni Izraelitskoj i Jevrejskoj naciji preko Mojsija, nisu bili tui uredbama, sudovima, i zakonima u Drevnoj Crkvi, kao oni koji se odnose na zarudbe(veridbe) i brakove, na sluge, na ivotinje, na svetkovine, na atore, na veni oganj, i mnoge druge stvari; kao i na one o oltarima, rtvama-paljenicama, prinosima, i nalivima, koje je (uredbe) primila druga Drevna Crkva, koja je bila od Ebera.Da su one bile poznate pre nego su nareene ovoj naciji, lako se vidi iz istorijskih delova Rei, kao na primer o oltarima, rtvama-paljenicama i prinosima. (3) Kae se za Balama, da je naredio da se podigne sedam olatara, i da se na njima prinesu rtve-paljenice i junice i ovnovi na njima(Brojevi XXIII.1,2,14,15,29). Isto tako, na mnogim mestima se iznosio toj naciji, da su njihovi oltari bili oboreni; kao i o Balovi prorocima koje je Ilija pogubio, da su ovi (proroci) prinosili rtve. Iz svega ovoga oito je da rtve nareene Jakovljevm narodu nisu bile nove, niti su bile nove ostale uredbe, sudovi, i zakoni. Ali zato to su ove stvari postale sredstvaza idolopoklonstvo meu narodima, posebno stoga to su se na ovaj nain klanjali nekom profanom bogu, tako petvarajui predstave Boanskih stvari u paklenske, da ne spominjem njihova dodavanja drugih predstava (reprezentativa); stoga da bi se reprezentativno bogotovanje Drevne Crkve ponovo uspostavilo, uvedene su iste stvari. Otuda se vidi da je ova nova crkva, ustanovljena meu Jakovljevim potomcima, izvana izgledala kao Drevna Crkva. 4450. Stih 9. I oprijateljite se (sklapajte brakove) s nama; keri svoje udajite za nas i kerima naim enite se. Da ovo oznaava jedinstvo dobara i istina, vidi se iz znaenja oprijateljiti se (sklapati brakove), to je jedinstvo (vidi br. 4434); i iz znaenja keri, to su oseanja, stoga i dobra (br. 489-491,2362,3963). Da je jedinstvio bilo s istinama, oznaeno je sa udajite za nas i kerima naim enite se; jer su Sihemom i i Jakovljevim sinovima oznaene istine, kao to je ve pokazano. Otuda je jasno da se ovim reima oznaava jedinstvo (sjedinjenje) dobara i istina, to jest, da e ova nova crkva kroz ovo jedinstvo biti kao Drevna Crkva ne samo u spoljanjoj formi, nego i u unutranjoj. 4451. Stih 10. Pa ivite s nama (nastanite se s nama). Da ovo oznaava ivot, vidi se iz znaenja iveti (nastaniti se), to je iveti (nastaniti se) (vidi br. 1293,3384,3613): tako, ivjeti snama, nastaniti se s nama) je iveti zajedno, i sainjavati jednu crkvu.

4452. I zemlja e vam biti otvorena (zemlja je pred vama, nastanite je). Da ovo oznaava crkvu koja bi bila jedna, vidi se iz znaenja zemlje, to je crkva (vidi br. 566,662,1066,1068,1413,1607,3355,4447); i iz znaenja ivjeti s nama, to je iveti zajedno (vidi gore, br. 4451); naime, da bi crkva bila jedna. 4453. Trgujte i drite batine u njoj. Da ovo oznaava dogme izvedene iz onoga u emu se slau, vidi se iz znaenja trgovati, to je sticati za sebe znanja, kao i komunicirati ih (preneti, saoptiti) (vidi br. 2967), otudatrgujte oznaava ui u znanja dobra i istine koji su oznaeni Sihemom sinom Hemora i njegovim gradom; i iz znaenja drite batine u njoj, to je initi jedno, to jest, slagati se; jer oni koji batine (poseduju) zemlju zajedno, oni ine jedno i slau se. Da trgovati oznaava sticati znanja, a isto tako i komunicirati ih, je zbog toga to u nebu, gde se Re opaa u skladu s unutranjim smislom, nema trgovine. Jer u nebu nema zlata, srebra, ili bilo ega sa im se trguje u ovom svetu; pa stoga kada mi itamo u Rei o trgovanju, (u nebu) se misliu duhovnom smislu, i opaa se neto to korespondira trgovanju, to je govorei uopteno sticanje i prenoenje (komunikacija) znanja, osobito onih koja su oznaena imenovanim predmetima. Tako, ako se pomene (imenuje) zlato, misli se na dobro ljubavi i mudrosti (br. 113,1551,1552); ako srebro, istina inteligencije i vere (br. 1551,2048,2954): ako ovca, ovan, jare ili jagnje, kojima su trgovali u drevna vremena, misli se na stvari koje su oznaene ovim ivotinjama, i tako dalje. (2) Ako kod Jezikilja: I reci Tiru koji stoji na ulasku morskom, koji trguje s narodima na mnogim ostrvima: ovako veli Jehova: Tire, ti govorae, ja sam sasvijem lijep. Mee su ti u srcu morskom; koji te zidae, nainie te sasvijem lijepim. Od jela Sanirskih gradie ti daske, cedre s Libana uzimae da ti grade stupobe. Od hrastova bazanskih gradie ti vesla, sjedita ti gradie odslonove kosti, i od imira s ostrva Kitejskih, tanko plano Egipatsko izmetano razapinjao si da su ti jedra; porfirom i skrletom s ostrva Eliskih pokrivao si se. Stanovnici Sidonski i Aradski bijahu ti veslari; mudraci tvoji, Tire, to bijahu u ebi, bijahu ti krmari. Starjeine i mudraci Gibalski opravljahu u tebi to bi se pokvarilo; sve lae morske i laari bijahu u tebi trgujui s tobom. Persijanci i Lidijci i Puteji bijahu u vojsci tvojoj vojnici; titove vjeahu u tebi; oni te ukraavahu. Sinovi Aradski s tvojom vojskom bijahu u zidovima tvojim naokolo, i Gamadeji bijahu u kulama tvojim, titove svoje vjeahu na zidovima tvojim u

naokolo; oni ti dovravahu ljepotu. Tarsis trgovae s tobom mnogim svakojakim blagom; srebrom, gvoem, kositerom, i s olovom dolaahu na sajme tvoje. Javan, Tubal, i Mozoh bijahu tvoji trgovci; s duama ljudskim i sudima mjedenijem dolaahu na sajme tvoje. A koji s od doma Togormina, s konjma i konjicima imazgama dolaahu na sajme tvoje. Sinovi Dedanovi bijahu trgovci tvoji, mnogih ostrva trgovina bjee u tvojim rukma; kosti slonove i drvo ebenovo donoahu ti u promjenu. Sirija trgoae s tobom mnotvom djela tvojih dolahu na sajme tvoje sa smaragdom i porfirom i uzvodom i tankim platnom, i koralom i ahatom. Juda i zemlja Izrailjeva bijahu tvoji trgovci, dolaahu na sajme tvoje sa penicom Menitskom i Fenikom i medom i uljem i balsamom. Damask trgovae s tobom mnotvom djela tvojih,mnotvom svakog blaga, vinom Helbonskm i bijelom vunom. I Dan i Javan i Mozel dolaahu na sajme tvoje; uraeno(kovano) gvoe i kasiju i cimet mijenjahu s tobom. Dedan trgoae s tobom skpocijenimprosirkama za kola. Arapi i svi knezovi Cedarski trgovahu s tobom; s jaganjcima i ovnovima i jarcima dolaahu na sajme tvoje. Trgovci Sapski i Remski trovahu s tobom; dolaahuna sajme tvoje sa svakojakim mirisima i svakojakim dragim kamenjem i zlatom. Haran i Hena i Eden, trgovci Sapski, Adur i Helmad trgovahu s tobom. Ti trgovahu s tobom svakojakim stvarima, porfirom i uzvodom i kovezima bogatijeh nakita, koji se svezivahu uima i bijahu od cedra. Lae Tarsiske bijahu prve u tvojoj trgovini i ti bijae veoma pun i veoma slavan u srcu morskom. Veslari tvoji odvezoe te na puinu; vjetar istoni razbi te usred mora. Blago tvoje i sajmi tvoji, laari tvoji i krmari tvoji i koji opravljahu kvarne lae tvoje, i trgovci tvoji i vojnici tvoji pae u srce moru kad ti propadne. Od vike krmara tvojih uskolebae se vali morski. I izai e iz laa svojih svi veslari, laari, svi krmari morski, i stae na zemlju. I povikae za tobom iza glasa i zaridati gorko, i posue prahom glave svoje i po pepelu e se valjati.I zatobom e se nainiti elavi, i pripasae kotrijet,i plakae za tobom gorko izsrca, i gorko e ridati. I za tobom e zapijevati u alosti svojoj i naricae za tobom: ko je bio kao Tir, oboreni usred mora? Kad izlaahu trgovi tvoji iz mora, sitio si mnoge narode, mnotvom svojega bogatstva i trgovine svoje obogaivao si careve zemaljske. Kada se razbi more na dubokoj vodi,trgovima tvoja i sav narod tvoj u tebi pade. Svi ostrvljani prepadoe se od tebe, i carevi njihovi uzdrktae sei preblijedie u licu. Trgovci po narodima zazvizdae nad tobom: postao si strahota, i nee te biti do vijeka. (3)Iz ovoga i

mnogih drugih odlomaka u Rei, vidi se da se trgovanje, trgovina, i roba odnose na poznanja dobra i istine. Jer ta bi prorok Re imala zajedniko sa trgovinom Tira kada se njima ne bi oznaavale duhovne i nebeske stvari? A poto je tako, onda je sasvim jasno da ne samo robe nego i ostale stvari kao nacije i drugo imaju znaenja; i da se ta znaenja mogu znati samo iz unutranjeg smisla, kao znaenja Taria, Javana, Meeha, sinova Dedanovih, Sirije, Jude, Izrailja, Dana, Harana, Kaneha, Edena, Asirije, Kilmada; kao i to je oznaeno robama, kao srebro, gvoe, olovo, posude od mjedi, penica, med, ulje, vino iz Hebona , vuna iz Zahara, jaganjci, ovnovi, zaini, drago kamenje, zlato, izvezene tkanine, konopi, i kedrovina. Ove i druge stvari oznaavaju dobra i istine crkve iGospodovog crstva, kao i poznavanej ovih dobara i istina. To je razlog da se ovde radi o Tiru,jer se Tiromoznaavaju poznavanja (br. 1201). Te poto ovakva trgvaka roba oznaava dobrai istine koja su u Gospodovoj crkvi i carstvu, to zemlja Hananska (koja oznaava Gospodovu crkvu i carstvo), od drevnih se vremena naziva po rei koja oznaava robu ili trgovinu, jer takvo je znaenje naziva Hanan u izvornom jeziku. Iz svega ovoga sada je jasno da ta je oznaeno sa trgovati po narodima. 4454. Stih 11. I ree Sihem ocu djevojinu i brai joj: da naem milost pred vama, i dau to mi god kaete. Da ovo oznaava savetovanje (ispitivanje) o istini iz drevnog Boanskoga korena, o dobru i istini ove religije, vidi se iz znaenja rei, toje ovde savetovati se (ispitivati); iz reprezentavije Sihema, to je istina od drvnog Bonskoga korena (vidi gore br. 4447); iz znaenja oca, a to je ovde Jakov, to je dobro istine (br. 4273,4337); iz znaenja brae, a to su ovde Jakovljevi sinovi, a to su istine o kojima gore. Da je Sihem istina od drevnog Boaskog korena. jasno je iz onoga to je gore navedeno (vidi br. 4447); jer Hemor Hivit, zajedno s njegovom nacijom i porodicom, bili su ostaci, u Hananskoj zemlji, Pradrevne Crkve koja je bila nebeska. Vie nego ijedna druga na celom svetu, ova nacija poticala je od Bonskog, jer je bila u dobru ljubavi prema Gospodu. Njihovo Voljno i njihovo Intelektualno inili su jedno, to jest, jedan um, iz kojeg razloga su imali opaanje istine od dobra, jer je Gospod u njih uticao unutranjim putem u dobro njihove volje. a preko ovog u dobro njihovog razuma, ili u njihovu istinu; i to je bio razlog da se ova crkva, vie nego ijedna druga, nazivala ovek (477-479), kao i slika Boija (br. 51,473,1013). Otuda je jasno zato se za Hemora i za Sihem

kae da su bili od drevnog Boanskoga korena (vidi br. 4399). Da je Pradrevna Crkva, koja se nazivala ovek, ili Hebrejskom rei Adam, bila u Hananskoj zemlji (kao to je reeno gore, br. 4447), sasvim je jasno po njihovim potomcima nazvanim Nefilimima (Postanje VI.4), za koje se kae u Brojevima XIII.33 da su bili u Hananskoj zemlji (vidi br. 581). Ali u to vreme cela ta zemlja nazivala se zemlja Hananska, koja se prostirala od reke u Egiptu to Eufratesa (Postanje XV.18). 4455. Da naem milost pred vama (u vaim oima). I dau to god mi kaete. Da ovo oznaava ako su bili istoga uma kao on (istoga miljenja), vidi se iz znaenja nai milost u vaim oima, to je fraza koja podrazumeva naklonost (vidi br. 3980), ovde naklonost ovome da bi on dao sve to mu kau. Da ove rei znae da on sa svoje strane tako mislio ( da bi bio takvoga uma) ako bi i oni tako mislili (biti takvoga uma), jasno je iz niza stvari u unutranjem smislu: jer u ovome smislu, dati to oni kau oznaava da se eli biti s njima u pogledu istine i dobra. 4456. Stih 12. Itite mi koliko god hoete uzdarja i dara, ja u dati to god kaete.Da ovo oznaava da e prihvatiti one stvari koje su kod njih, i da e ih usvojiti, to jest, da e primiti spoljanje stvari crkve koje njima pripadajui uiniti ih svojima zajedno s unutranjim stvarima koje pripadaju njemu, te da e tako sainjavai jednu crkvu, vidi se iz znaenja dati onako kakokaete, to je initi jedno u skladu s istinom i dobrom (vidi upravo gore, br. 4455). Samo darje i uzdarje koje da oni umnoe (poveaju), oznaava jedodunost; jer dar koji se daje devojci koja je zaruena, znak je uzajamnog pristanka. On im kae da mu poveaju dar i uzdarje prekomerno (vie nego to odreuje uredba, po kojoj je odreeno pedeset srebrenika) za to to je legao snjom pre nego je prihvatio njihovu religiju, pa je bilo do Jakova da pristane ili da odbije, prema zakonu koji je bio poznat Drevnima, koji je potvren u Izlasku XXII.16; a posebno zato to je postojala elja za povezivanjem unutarnje istine, koja je Sihem, s oseanjem spoljne istine, koje je Dina. Razlog to je uzdrje bio znakpristajanja, a tako i potvrda uvoenja (inicijacije), bio je da se plati ili da srebro kao znak da je neto bilo vlastito, pa da je stoga djevojka njegova; a primiti je bilo uzajamnost, to je oznaavalo da je nevesta pripadala eniku, i enik nevesti.

4457. Samo mi dajte djevojku za enu (mulier). Da ovo oznaava da ovo sve vai poduslovom da doe do povezivanja, vidi se iz znaenja dati za enu, to je povezivanje (vidi br. 4434), ovde samo pod uslovom da doe do povezivanja, jer do sada nije bilo pogodbe. 4458. Stihovi 13-17. A sinovi Jakovljevi odgovorie Sihemu i Hemoru ocu njegovu prijevarno, jer osramoti Dinu sestru njihovu. I rekoe im: ne moemo to uinii ni dati sestre svoje za ovjeka neobrezana, jer je to sramota nama. Nego emo vam uiniti po volji, ako ete se izjednaiti s nama i obrezati sve mukinja izmeu sebe. Onda emo udavati svoje keri za vas i eniemo se vaim kerima, i postaemo jedan narod. Ako li ne pristanete da se obreete, mi emo uzeti svoju djevojku i otii emo. A sinovi Jakovljevi odgovorie Sihemu i Hemoru ocu njegovom prijevarno,oznaava zlu misao i nameru o istini idobru Crkve meu Drevnima; jer osramoti Dinu sestru njihovu, oznaava da uvoenje u povezivanje, koje nije moglo biti drugaije, treba da se izvede pristupanjem. A oni im rekoe: ne moemo touiniti, oznaava da nisu odobrili; dati sestre svoje za ovjeka neobrezana, oznaava samo ako uine da istina i dobro crkve budu u reprezentativima, i da otstupe od onoga to one oznaavaju; jer je to sramota za nas, oznaava da bi ovo bilo njima protivno. Nego emo vam uiniti po volji, ako ete se izjednaiti s nama, oznaava pristup njihovom relgioznom ubeenju; i obrezati sve mukinje izmeu sebe, oznaava samo spoljanje reprezentative, ako bi on bili njima isti; onda emo udavati svoje keri za vas, i eniti se kerima vaim, oznaava povezivanje na ovaj nain; i postaemo jedan narod (ivjeemo meu vama), oznaava u pogledu doktrine (nauka); akoli ne pristanete da se obreete, oznaava ukoliko ne otstupe od od svojih istina i ne priu spoljanjim reprezentativima: mi emo uzeti nau ker i otii emo, oznaava da nee biti povezanosti. 4459. Stih 13. A sinovi Jakovljevi odgovorie Sihemu i Hemoru ocu njegovu prijevarno, jer osramoti Dinu sestru njihovu. Da ovo oznaava zlu misao i nameru u vezi s istinom i dobrom crkve meu Drevnima, vidi seiz reprezentacije Sihema, to je istina meu Drevnima, ili to je isto, istina od drevnog Boanskog korena (vidi br. 4399,4454), iz reprezentacije Hemora, to je dobro od kojega je proistekla istina (br. 4399,4431,4447,4454); i iz znaenja prijevarno, to je zla misao i namera, jer u optem smislu prevara podrazumeva zlo protivu drugoga, i protivu

onoga to drugi govori i radi, jer onaj koje prevaran taj misli i namerava ono to je protivno drugome, kao to se vidi po efektu opisanom u ovome poglavlju. Otuda je jasno da se sa sinovi Jakovljevi rekoe Sihemu i Hemoru prijevarno, oznaava zla misao i namera u odnosu na istinu i dobro Crkve meu Drevnima. (2) Sinovi ili potomci Jakovljevi nisu mogli a da nemaju zlu misao i nameru u pogledu istine i dobra unutranjeg oveka, jer su oni bili u spoljanjem bez unutranjeg (vidi br. 4281,4293,4307,4429,4433); osim toga, oni nisu marili (obraali panju na) unutranje stvari, nego su ih sasvim prezirali. Takva je ta nacija i danas, a takvi su svi oni ljudi koji su samo u spoljanjim stvarima. Oni koji su samo u spoljanjim stvarima, oni ne znaju ta je to biti u unutranjim stvarima, jer oni ne znaju ta je unutranje. Ako neko u njihovoj blizini spomene neto to je unutranje, oni to ili potvrde da je tako jer je to iz doktrine (inei ovo prevarno), ili to odriu srcem i usnama; jer ne idu dalje od ulnih stvari spoljanjeg oveka. Sledstveno, oni ne veruju u ivot posle smrti, niti veruju u uskrsnue bez tela; stoga je njima dopueno da se dre takvog miljenja o uskrsnuu, jer inae ne bi imali nikakvog verovanja, jer oni smatraju da je sav ivot u telu, ne znajui da je ivot tela od ivota duha koji ivi posle smrti. Oni koji su samo u spoljanjim (stvarima) ne mogu a da tako ne veruju; jer kod njih spoljanje stvari gue svu misao o unutranjim stvarima, a tako i svu veru u njima. (3)Zato to u nae dane ovakva vrsta neznanja preovladava, to je nuno izneti ta je to biti u spoljanjim stvarima odvojeno od unutranjih. Svi oni koji su bez savesti, su samo u spoljanjim stvarima; jer se unutranji ovek prepoznaje po savesti; a svi oni nemaju savesti koji misli i rade ono to je istinito i dobro ali ne zato to je to istinito i dobro, nego radi sebe to jest radi svoje asti i dobiti, a isto tako iz straha od zakona i straha za svoj ivot; jer kada njihova ast, dobit, ili ivot ne bi bili u opasnosti, oni bi srljali bez savesti u svaku vrstu nevaljalstva (zloe). U drugom ivotu, ovo je oigledno sudei po onima koji su ovakvoga karaktera u ivotu tela, jer tamo, gde je unutarnje otvoreno, oni su u neprestanom nastojanju (naporu) da unute druge, pa su stoga u paklu, gde se dre vezani na duhovni nain. (4)Da bi se dalje znalo to je to biti u spoljanjim stvarima, a ta biti u unutranjim, i da oni koji su samo u spoljanjim ne mogu shvatiti ta su unutranje stvari, pa stoga (unutranje stvari) ne mogu na njih da deluju, jer na nikoga nita ne deluje ako taj nema neku ideju o tome, uzmimo kao primer,da u nebu biti najmanji je biti najvei, i da onaj

koji se ponizi, da se uzvisuje; isto tako, siromani i bedni su bogati i u obilju. Oni koji su samo u spoljanjim stvarima ne mogi shvatiti ove injenice, jer oni misle da najmanji nikad ne moe biti najvei, niti da onaj po se ponizi, da biva uzdignut, ili siroah da bude bogat, onaj u nudi da bude u obilju, iakoje u nebu upravo tako. Apoto ne mogu da shvate ove stvari, one ne mogu da imaju uticaja na njega; i kada, zbog telesnih i svetskih stvari koje oni imaju, oni ne mogu da razmiljaju o njima, oni oseaju prema njima odbojnost. Da ovakve stvari postoje u nebu, oni ne znaju, i sve dok su samo u spoljanjim stvarima, oni ih ne ele znati, tako ne mogu ni da ih znaju. Pa ipak, u nebu, ovek koji zna, priznaje, i veruje od srca to jest, iz oseanja da nema tu mo od sebe, nego da sva mo koju ima dolazi od Gospoda, za njega se kae da je najmanji, ali je u stvari najvei, jer ima mo od Gospoda. Sluaj je isti sa ovekom koji je ponizan, u tome to se on uzdie; jer onaj koji je ponizan, koji priznaje, i koji veruje od oseanja da on sam od sebe nema moi, nema inteligencije, i nema mudrosti, da nema istine ili dobra od sebe, taj je u stvari nadaren od Gospoda silom, razumevanjem istine, i mudrou koja dolazi od dobra. To je isto kao to je sa siromanim i potrebitim u odnosu na bogatoga i onoga ko je u obilju; jer se kae da je simaan i potrebit onaj koji iz srca i iz oseanja veruje da nita (to ima) nije njegovo, i da je mudaronaj koji zna da nije sam od sebe mudar. U nebu ovakav ovek je bogat i u obilju, jer mu Gospod dajesvo bogatstvo, tako da je mudriji i bogatiji od ostalih, i ivi u velelepnim palatama (br. 1116,1626,1627), i u riznicama svih blaga neba. (prim, prev. Ovde, nesumnjivo, autor daje objanjenje Deset Blaenstava Beatitudines) (5) Uzmimo isto tako kao primer da onaj koji je samo u spoljanjim stvarima, da ne moe da shvati da je nebeska radost voleti blinjega vie nego sebe i Gospoda iznad svega, i da srea zavisi od koliko ima i kakva je ta ljubav; jer ovek koji je samo u spoljanjim stvarima, voli sebe vie nego blinjega; a ako i voli druge, to je zato to mu ine usluge, tako da ih voli sebe radi, to jest sebe u njima, i njih u sebi. ovek ovaknoga karaktera ne moe da zna ta je to voletidruge vie nego sebe, a niti hoe da to zna, pa stoga kada mu se kae da se nebo sastoji od ovakve ljubavi (br. 548), on osea odbojnost prema njemu. Otuda to, da oni koji su ovakvoga karaktera u telesnom ivotu, ne mogu da se priblie nijednom nebeskom drutvu, jer kada to urade, jer su u toj odbojnosti, oni se bacaju glavake u pakao. (6) Poto je malo onih danas koji znaju ta su spoljanje stvari, a tasu unutranje, i poto

veina ljudi veruju da oni koji su u unutranjim stavrima ne mogu da budu u spolajnjim stvarima, i obrnuto, mogu da radi ilustracije navedem jo jedan primer. Uzmimo hranu za jelo i hranu za duu. Onaj koji je obuzet samo spolanjim zadovoljstvima, mnogo dri do sebe samoga, puni svoj stomak, ivi raskono, i smatra da je navee zadovoljstvo u jedenju i piu. Onaj ko je u unutranjim stvarima nalazi zadovoljsvo u ovim stvarima, ali njegovo vladajue oseanje je da u tome da nahrani svoje telo radi zdravlja, kako bi imao zdrav um u zdravom telu, to jest, uglavnom radi umnog zdravlja, kojemu telesno zdravlje slui kao sredstvo. Onaj ko je duhovan, ne zaustavlja se na ovome, nego smatra da je zdravlje uma ili due sredstvo da stekne inteligenciju i mudrost ne radi ugleda, poasti, i dobiti, nego radi ivota posle smrti. Onaj ko je duhovan u vie unutarnjem stepenu, smatra inteligenciju i mudrost sredstvom preko kojega moe da slui kao koristan lan Gospodovoga carstva; a onaj ko je nebeski, da moe da slui Gospoda. Takvome je telesna hrana sredstvo da bi uivao duhovnu hranu, a duhovna hrana sredstvo da bi uivao u nebeskoj hrani; i poto ove (hrane) treba da slue na ovaj nain, ove hrane korespondiraju, pa se stoga i nazivaju hranama. Otuda je jasno ta je to biti samo u spoljanjim stvarima, a to je biti u unutranjim stvarima. (7) Jevrejska i Izrailjska nacija, o kojoj se govori u unutranjem smislu ovog poglavlja, je (osim onih koji umru kao deca) veinom ovakvoga karaktera, jer poto su tvrdice (krti), oni su vie od ostalih u spoljanjim stvarima. Oni koji vole dobit i korist samo radi zlata i srebra, u ijem posedovanju je njihovo uivanje, ti su u najvie spoljanjim ili u najniim stvarima, jer su predmeti njihove ljubavi isto zemaljski; dokoni koji vole zlato i srebro radi neke svrhe, ti se uzdiu iznad zemaljskih stvari ve u skladu sa svrhom. Sama svrha koju ovek voli, ona odreuje njegov ivot i po njoj se on razlikuje od ostlih; zla svrha ini oveka paklenim, a dobra svrha ini ga nebeskim ne svrha sama, nego ljubav prema svrsi, jer svaiji ivot je njegova ljubav (njegova svrha ili ono to on voli). 4460. Pa rekoe, jer osramoti Dinu sestru njihovu. Da ovo oznaava da uvoenje i povezanost, koji nije moglo biti drugaije, trebalo je da bude prilaenjem, moe se videti kroz objanjenje rei, on je uze i lee s njom, i osramoti je, ime se oznaava da nije bilo drugoga naina da se ova istina povee s oseanjem istine koja je

oznaenim Jakoljevim sinovima njenom braom (br. 5533). Da ju je osramotio, ovde ima slino znaenje. 4461. Stih 14. I rekoe im: ne moemo to uiniti ni dati sestre svoje za ovjeka neobrezana, jer je to sramota nama.Da ovo oznaava da oni nisu odobrili, vidi se bez objanjavanja. 4462. Dati sestru nau za ovjeka neobrezana. Da ovo oznaava da samo ako uine da se istina i dobro crkve sastoje u reprezentativima, i da otstupe od onih stvari koje su sarrane u njima, jasno je iz znaenja okrajaka, to je spoljanji reprezentativ znak da pripadaju toj crkvi; ; naime, bilo je uobiajeno dase govori o obrezanju i o okrajku kada se pravila razlika izmeu onih koji pripadaju crkvi i onih koji ne pripadaju. Jer obrezanje znai otstupanje od neistih ljubavi, to jest od ljubavi prema sebi i svetu, i pristup nebeskim ljubavima, koje su ljubav ka Gospodu i ljubav ka blinjemu, a to je pristup crkvi. To je razlog da se ovim reima oznaava pristupanje njihovoj religiji, sledstveno da, kao oni, i ovi treba da uine da istina i dobro crkve postanu reprezentativi tako to e se otstupiti od unutranjih stvari koje su oznaene , jer da inae ne bi bili kao oni, u skladu sa reima koje slede: Negoemo se izjednaiti s vama, ako budete kao mi (Da je obrezanje znak oienja od neistih ljubavi, vidi br. 2039,2632; a da su u tim ljubavima oni koji su neobrezani, br. 2049,3412,3413). (2)Malo ko danas zna taje posebno znaenje obrezanja, pa se to mora kazati. Genitalije (polni organi) u oba pola oznaavaju stvari koje pripadaju povezivanju dobra i istine; ali one ne oznaavaju samo ove stavri, nego im one i korespondiraju. Na kraju prethodnih poglavlja bilo je pokazano da svi ovekovi organi i udovi imaju korespondenciju sa duhovnim stvarima u nebu, pa stoga i organi za raanje. Ovi korespondiraju braku dobra i istine; a iz ovoga braka proistie brana ljubav (vidi br. 2618,2727,2729,3132,4434). Poto okrajak pokriva genitaliju (polni ud), to je u Pradrevoj Crkvi korespondirao zatamnjenju (zasenjenju) dobra i istine, ali u Drevnoj crkvi njihovom zagaenju. Jer kod oveka Pradrevne Crkve, koji je bio unutranji ovek, dobro i istina su mogli biti zatamnjeni, ali ne i zagaeni; meutim, kod oveka Drevne Crkve, koji je bio uporeen s prvim spoljanji ovek, dobro i istina mogli su da bude zagaeni (oneieni), jer su oni spoljanje stvari to jest, spoljanje ljubavi su ono to zagauje. Iz ovoga razloga, oni koji su

pripadali Pradrevnoj Crkvi nisu nita znali o obrezivanju, nego oni koji su pripadali Drevnoj Crkvi. (3) Iz ove crkve obrezanje se proirilo po mnogim nacijama; pa je stoga nareeno (obrezanje) Abrahamu i njegovim potomcima ne kao neto novo, nego kao obred koji se nije bio vrio, da bi se ponovo ustanovio; te je njegovim potomcima ovo postao znak da pripadaju crkvi. Ali ta nacija niti je znala niti je elela da zna ta je time bilo oznaeno, jer se njima religija sastojala samo u reprezentativima, koji su spoljanje stvari, te su stoga oni sve neobrezane ukljuivali u jednu optu osudu, iako je obrezanje bilo samo znak oienja od ljubavi prema sebi i svetu. Oni koji se oiste od ovih ljubavi, oni su duhovno obrezani, i za njih se kae da su obrezanoga srca, kao kod Mojsija: I obrezae Jehova Bog tvoj srce tvoje i srce sjemena tvojega, da bi ljubio Jehovu Boga svojega iz svega srca svojega, i iz sve due svoje, da bude iv (Zak. Ponovljeni XXX.6). I kod istoga: Za to obreite srce svoje, i nemojte vie biti tvrdovrati (X.16). Kod Jeremije: Obreite se Jehovi, i skinite okrajak sa srca svojega (IV.3,4). (4) Ali oni koji su u ljubavi prema sebi i prema svetu, oni se nazivaju neobrazanima, uprkos injenice da su bili obrezani; kao kod Jeremije: Eto, idu dani, veli Jehova, kad u pohoditi sve, obrezane i neobrezane; Egipane i Judejce i Edomce i sinove Amonove i Moapce i sve koji ses kraja strigu, koji ive u pustinji; jer su svi ti narodi neobrezani, i sav je dom Izrailjev neobrezana srca (IX.25,26). Ovaj odlomak pokazuje da su mnoge nacije bile obrezane, jer se kae, pohodiu sve koji su obrezani, tako da ovo nije bio neki novi obred, kao to je ve reeno, ili obred koji je bio ogranien samo na Jakovljeve potomke kao znak izdvajanja. Filistejci nisu bili obrezani, pa se obinooni nazivaju neobrezanima (1 Samuilova XIV.6;XVII.26,36; XXXI.4; 2 Samuilova I.20; i na drugim mestima). 4463. Jer je to sramota(prekor) nama. Da ovo oznaava da bi ovo bilo njima protivno, vidi se iz onoga to je oznaeno okrajkom,a to je ono to je protivu njihove religije, pa stoga i protivu njih. 4464. Stih 15. Nego emo vam uiniti po volji, ako ete se izjednaiti s nama.Da ovo oznaava pristupanje njihovoj religiji, vidi se iz znaenja uiniti po volji, to je pristupanje; i iz znaenja izjednaiti se s nama, to je to da oni treba da budu samo u spoljanjim stvarima, a ne u unutranjim stvarima, jer da bi tada bili kao oni (vidi upravo gore, br. 4459, gde je pokazano ta je to biti samo u spoljanjim

stvarima a ta biti u unutranjim). Nuno je ovde kazati zato ovek treba da bude u unutranjim stvarima. Svako ko razmisli moe da zna da preko unutranjih stvari ovek ima komunikaciju s nebom, jer je celo nebo u unutranjim stvarima, i ako ovek nije u nebu u pogledu svojih misli i oseanja, to jest, u pogledu stvari svoga razuma i volje, ne moe da bude u nebu posle smrti, jer nema komunikaciju s njim (s nebom). Ovu komunikaciju ovek uspostavlja za ivota u telu preko istina koje pripadaju njegovom razumu i dobara koje pripadaju njegovoj volji, i ako ih ne stekne (dobra i istine) tada, on ih ne moe stei posle, jer se posle smrti njegov um ne moe otvoriti prema unutarjim stvarima ako njegov um nije bio otvoren za njih za vreme ivota u telu. (2) ovek nije svestan toga da je okruen jednom duhovnom sferom, koja se slae sa ivotom njegovih oseanja, i da aneli opaaju ovu sferu vie nego to ljudi opaaju sferu mirisa na zemlji. Ako je ovekov ivot zaokupljen samo spoljanjim stvarima, a to su zadovoljstva koja dolaze od mrnje na blinjega, od elje za osvetom, i od okrutnosti, kao i od preljuba, i uzdizanja samoga sebe i preziranja drugih, i tajnih kraa, od tvrdiluka, raskoi, i drugih slinih zala, tada se duhovna sfera koja ga okruuje, osea kao zadah leina, izmeta, trulog smea, i slinih stvari na svetu. ovek koji ivi ovakvim ivotom, on nosi sa sobom posle smrti ovu prljavu sferu, i poto je ceo u njoj, on mora da bude u paklu, koje je mesto ovakvih sfera. (O sferama u drugom ivotu, i od ega su, vidi br. 1048,1053,1316,1504-1509,1695,2401,2489). (3)Ali oni koji su u unutranjim stvarima, a to su oni koji oseaju zadovoljstvo u dobroj volji i u ljubavi prema blinjemu, a iznad svega oni koji oseaju blaenstvo u ljubavi ka Gospodu, oni su okrueni zahvalnom i prijatnomsferom koja je sama nebeska sfera, i oni su stoga u nebu. Sve sfere koje se opaaju u drugom ivotu, imaju poreklo u ljubavima i njihovim oseanjima u kojima su ljudi, sledsveno one potiu od njegovog ivota, jer ljubavi i oseanja koja imaju izvor u njima, sainjavaju sam ivot. A kako ove sfere potiu od ljubavi i oseanja, one potiu iz namera i ciljeva koje ovek hoe i u skladu s kojima postupa; jer vako ima za cilj ono to voli, pa tako ovekovi ciljevi odreuju njegov ivot i kvalitet ivota, a ovo je glavni izvor njegove sfere. Ova se sfera na poseban nain opaa u nebu, jer celo nebo je sfera ciljeva. Sada moemo da vidimo kakav je ovek koji je u spoljanjim stvarima, kao i to zato je nuno biti u unutanjim stvarima ane samo u spoljanjim. (prim.prev. kao to se lako uoava, autor izjednaava u ovome broju, unutranje stvari s

duhovnim i nebeskim, zato to unutranje stvari mogu da budu i paklenske kada je ovek iznutra okrenut protivi nebeskih i duhovnih stvari. Izjednaavanje unutranjeg (iznutranjeg) oveka s duhovnim, i novim ovekom, nalazimo u Poslanici Efeanima 3:16, apostola Pavla). (4) Ali ovo nita ne znai oveku koji je samo u spoljanjim stvarima, bez obzira kako je pametan u stvarima graanskog ivota, i bilo kakav da je njegov ugled u uenom svetu; jer je to ovek koji ne veruje nita to ne vidi svojim oima i ne oseti dodirom, pa stoga ne veruje ni u nebo i u pakao; i ako mu se kae da e ui u drugi ivot odmah posle smrti, i da e tada videti, uti, govoriti, i imati ulo dodira savrenije nego u telu, on bi odbacio ovu tvrdnju kao paradoks ili kao neto izmiljeno, iako je zaista sluaj ovakav; a bilo bi isto kad bi mu se reklo da je dua ili duh koji ivi posle smrti, sam ovek, a ne telo koje nosi u svetu. (5)Iz ovoga sledi da oni koji su samo u spoljanjim stvarima, da se ne staraju o onome to se kae u unutranjim stvarima, iako su ove te koje ine oveka blaenim i srenim u carstvu u koje e ui, i u kojemu e ostati kroz venost. Veima Hriana ovo ne znaju, to mi je doputeno da znam po onima koji dolaze iz Hrianskog sveta u drugi ivot, i sa kojima sam razgovarao; jer u drugom ivotu oni ne mogu da prikriju ta su mislili, jer se tamo misli pokazuju otvoreno; niti mogu da sakriju ta su im bili ciljevi, to jest, ta su voleli, jer se sve ovo pokazuje u njihovoj sferi. 4465. I obrezati sve mukinje izmeu sebe. Da ovo oznaava samo spoljanji reprezentativ, i da bi tako preko njih (reprezentativa) postali isti, jasno je iz znaenja obrezati sve mukinje, to je spoljanji reprezentativ, znak da pripadaju crkvi, a ovde, da se dre svoje religije (vidi br. 4462). Iz toga sledi da bi tako bili isti u svojim oima, jer je Jakovljevo potomstvo videlo istotu i svetost samo u spoljanjim stvartima, a ne u unutranjim. 4466. Stih 16. Onda emo udavati svoje keri za vas, i eniemo se vaim kerima. Da ovo oznaava povezivanje na ovaj nain, jasno je iz onoga to j reeno gore o braku (br. 4434), naime, da je brak u duhovnom smislu spajanje dobra i istine; jer udaati keri za vas i eniti se vaim kerima su meubrakovi.

4467. I biemo jedan narod (boraviemo sa vama). Da ovo oznaava povezanost u pogledu ivota, vidi se iz znaenja boraviemo sa vama, to je iveti zajedno (vidi br. 1293,3384,3613,4451). 4468. I postaemo jedan narod.Da ovo oznaava i povezanost u pogledu doktrine (nauka), vidi se iz znaenja naroda, to je istina crkve, stoga i doktrine (vidi br. 1259,1260.3295,3581). Na taj nain, biti jedan narod, oznaava povezanost u pogledu doktrine. Postoje dve stvari koje povezuju ljudi crkve ivot i doktrine (nauk). Kada ih ivot spaja, doktrina ih (ljude crkve) ne razdvaja; ali ako ih povezuje samo doktrina, kao to je danas sluaj unutar crkve, tada se odvajaju jedan od drugoga, i ine onoliko crkava koliko ima dokrina; iako je doktrina radi ivota, a ivot je od doktrine. Da se ljudi crkve razvajaju jedan od drugoga ako ih samo doktrine povezuje, vidi se po tome to ovek koji prihvata jednu dokrine osuuje onoga koji usvaja drugu doktrinu, ponekad i na pakao. A da doktrina ne razdvaja ljudi crkve ako ih ivot povezuje, jasno je po tome to ovek koji je u dobroti, on ne osuuje onoga ko se dri drugoga miljenja, nego ostavlja stvar njegovoj veri i savesti, a to ini i s onimakoji su izvan crkve; jer on u svom srcu kae da neznanje ne osuuje onoga ko ivi u nevinosti i u uzajamnoj ljubavi, kao to to ine mala deca, kao i oni koji su u neznanju kad umru. 4469. Stih 17. Ako li ne pristanete da se obreete. Da ovo oznava da ukoliko ne otstupe od ssvojih istina, i ne pristupe reprezentativima, vidi se iz onoga to je ve objanjeno (br. 4462). Ono to Jakovljevi sinovi kau u ovim stihovima bilo je ptotivu onoga to je bilo u Hemovojm i Suhemovom umu (dui), a stoga i protivu onoga to je u unutranjem smislu, kao to se vidi iz objanjenja. Razlo j to, to siu onim kao to je reeno, govorili prevarno, jer onaj koji tako govori, on misli drugaije od onoga sa kojim govori. 4470. Mi emo uzeti svoju ker i otii. Da ovo ozaava da ne bi bilo povezivanja, vidi se iz znaenja braka, to je povezanost dobra i istine (vidi gore, br. 4466). Otuda uzeti ker i otii, je ne dati je u brak (ne udati je), a to znai da ne bi bilo povezanosti. Ovde Jakovljevi sinovi govore kao da su Jakov njihov otac; jer oni ne kau, uzeemo nau sestru, nego nau ker; razlog za ovo se vidi iz unutranjeg smisla, jer to je bio oev deo (uloga) da odbije ili da prihvati, prema zakonu,

Izlazak XXII.15,16. Ali poto se ovde govori o Jakovu i i njihovoj religiji, to ovde su sinovi koji je predstavljaju, i koji stoga odgvaraju umesto svoga oca. Jakov sam nije mogao da odgovori, jer ovde on predstavlja Drevnu Crkvu (vidi br. 4439). 4471. Stihovi 18-24. I po volji bie (bjehu) rijei njihove Hemoru i Sihemu sinu Hemorovu. I momak ne oklijevae uiniti to; jer mu ki Jakovljeva omilje veoma; i on bjee najvie potovan izmeu svijeh u kui oca svojega. I otide Hemor i sin mu Sihem na vrata grada svojega, i rekoe graanima govorei:Ovi ljudi hoe mirno da ive s nama, da se nastane u ovoj zemljii da trguju po njoj; a evo zemlja je iroka i za njih, pa emo se kerima njihovijem eniti i svoje keri udavati za njih. Ali e tako pristati da ive s nama i da postanemo jedan narod, ako se sve mukinje meu nama obree, kao to su oni obrezani. Njihova stoka i njihovo blago, ne e li biti nai? sloimo se samo s njima, pa e ostati kod nas. I koji god izlaahu na vrata grada njegova, svi posluae Hemora i Sihema sina njegovog; i obrezae sve mukinje, svi koji izlaahu na vrata grada njegova. I bjee po volji rijei njihove Hemoru, oznaava popustljivost u pogledu ivota; u oima (po volji) Sihema sina Hemorovog, oznaava u pogledu dokrine; i momak ne oklijevae uiniti to, oznaava elju da se pristane; jer mu ki Jakovljeva omilje veoma, oznaava u odnosu na religiozna ubeenja te crkve; i on bjee najvie potovan u kui oca svojega, oznaava ono to je prvo (glavno) u istinama crkve meu Drevnima. I otide Hemor i sin mu Sihem na vrata grada svojega, oznaava dobra i istine u doktrini onih koji su pripadali crkvi meu Drevnima; i rekoe govorei graanima grada svojega, oznaava ubeenost; ovi ljudi hoe mirno da ive s nama, oznaava slaganje; da se nastane u ovoj zemlji, oznaava u pogledu ivota; i da trguju po njoj, oznaava u pogledu doktrine; a evo zemlja je iroka i za njih, oznaava prostiranje; pa emo se kerima njihovim eniti, oznaava povezivanje. Ali e tako pristati da ive s nama, oznaava da bise slagali u pogledu ivota; i postali bi jedan narod, oznaava u pogledu doktrine; ako se sve mukinje obree izmeu nas, kao o su oni obrezani, oznaava pod uslovom da budemo uvedeni u njihove reprezentative i znaenja samo u pogledu spoljanjih stvari. Njihova stoka i njihovo blago, oznaava njihove istine; ne e li biti nae? oznaava da su ovi bili slini, i jednog oblika; sloimo se samo sa njima, pa e ostati kod nas; oznaava ako im udovoljimo (popustimo). I poslue Hemora i Sihema sina njegovog,

oznaava pristajanje; svi koji izlaahu na vrata od grada njihovoga, oznaava da bi otstupili od doktrine crkve meu Drevnima; i obrezae sve mukinje, svi koji izlaahu na vrata grada njegova, oznaava pristupanje spoljanjim stvarima. 4472. Stih 18. I njihove rijei bjehu dobre u oima Hemorovim. Da ovo oznaava poputanje (ustupanje) u pogledu ivota, vidi se iz znaenja rijei bijahu dobre, to je poputaje (ustupanje, udovoljavanje); i iz reprezentacije Hemora, to je dobro crkve meu Drevnima (vidi br. 4447), ovde (dobro) ivota, jer ivot pripada dobru, kao doktrina istini, koja je Sihem, to odmah sledi. Razlog da je Hemorom ovde oznaen ivot a ne dobro, je to to je on poputao u pogledu spoljanjih stvari Jakovljevim sinovima. 4473. U oima Sihema, Hemorovog sina. Da ovo oznaava u pogledu doktrine, vidi se iz reprezentacije Sihema, to je istina crkve koja je bila meu Drevnima, koja je od dobra koje je Hemor(br. 4454). Ali ovde Sihem je doktrina, iz razloga pomenutoga gore (br. 4472). 4474. Stih 19. I momak ne oklijvae uiniti to. Da ovo oznaava elju za se pristane (prihvati), vidi se iz znaenja ne oklijevati to uiniti, to je elja dase udovolji (popusti), to jest da se pristane. 4475. Jer mu ki Jakovljeva omilje veoma. Da ovo oznaava u odnosu na religijsko ubeenje te crkve, vidi se iz reprezentacije Dine, koja je Jakovljeva ki, to je oseanje istine u Drevnoj Crkvi; jer ova je crkva predstavljena Jakovom (br. 4439). Postoji elja (enja) da se povee s oseanjem istine ove crkve, ili to je isto, s ovom crkvom; ali je meu Jakovljevim potomcima ova crkva (ovde predstavljena njegovim sinovima koji su govorili umesto njihovog oca, br. 4470) bila postala sasvim spoljanja, i poto su Hemor i Sihem pristali da prihvate ove spoljanje (stvari), stoga se sa ki Jakovljeva sada oznaava religiozno ubeenje ove crkve. 4476. I on bjee najvie potovan izmeu svijeh u kui oca svojega. Da ovo oznaava glavne (primarne) istine crkve meu Drevnima, vidi se iz znaenja najvie potovan, to je biti glavni (prvi). Onaj ko je najvie potovan, je skoro kao knez (princ), koji izraz oznaava ono to je prvo (primarno) (vidi br. 1442,2089). Ali kae se da je bio potovan iznad svih u kui ocasvojega, a ne knez (princ), jer su

Hemor i Sihem bili ostaci Pradrevne Crkve (br. 4447,4454); a u ovoj se crkvi za onoga govorilo da je potovan za kjega se u Drevnoj Crkvo govorilo da je knez (princ). Oznaeno je ono to je meu Drevnima bilo prvo meu svim istinama crkve, jer se ovo kae o Sihemu, kojim je predstavljena istina crkve meu Drevnima, kao to se gore vidi (br. 4454). 4477. Stih 20. I otide Hemor i sin mu Sihem na vrata grada svojega. Da ovo oznaava dobra i istine u doktrine (nauka) onih koji su pripadali crkvi meu Drevnima, vidi se iz reprezentacije Hemora, koji je dobro crkve meu Drevnima (br. 4447); iz reprezentacije Sihema, koji je istina od toga dobra (br. 4454); i iz znaenja vrata grada, to je doktrina istine (br. 2943). 4478. I rekoe graanima govorei (rekoe ljudima grada onoga govorei). Da ovo oznaava ubeenje, jasno je iz znaenja govoriti, to je hteti a isto tako i uticati (vidi br. 2951,3037), ovde ubeivati, jer onaj koji hoe, taj je u ubeenju, a onaj ko utie, taj prenosi (komunicira) ubeenje. Graanai (ljudi iz grada) su oni koji su u istinama doktrine, ovde koji su u istinama slinim onima koje su predstavljene Sihemom. Jer u drvna vremena grad je bio jedna porodica neke nacije, a zajedniko ivljenje onih koji su bili jedna porodica nazivalo se gradom. A poto se u unutranjem smislu ovde ne misli na porodicu, nego na kvalitet porodice u pogledu ivota i doktrine, stoga se gradom oznaava istina doktrine, a graanima (ljudimagrada), dobro doktrne (vidi br. 402,2268,2449,2451,2721,2943,3216). Ali kada se staovnici grada nazivaju ljudima grada, to nije dobro doktrine nego njene istine koje su ovde oznaene, jer u Rei ljudi (viri, mukarci) oznaavaju istine (br. 3134). 4479. Stih 21. Ovi ljudi hoe mirno da ive s nama. Da ovo oznaava sporazum, ovde u pogledu stvari doktrine, vidi se iz znaenja ljudi, to su istine (vidi br. 3134) a tako isto i stvari doktrine, jer su istine crkve, kada su sakupkljene i priznate, one su stvari doktrine; i iz znaenja mirno, to znai da se slau, jer, u duhovnom smislu, mirnima se nazivaju oni koji su slozi u pogledu stvari doktrina i dogmi crkve. 4480. Da se nastane u ovoj zemlji. Da ovo oznaava u pogledu ivota, vidi se iz znaenja nastaniti se, to je iveti (vidi goe br. 4467). Zemljom se ovde i na drugim

mestima oznaava crkva (br. 662, 1966, 1967, 1262, 1733, 1850, 2117, 2118, 2928, 3355, 4447); stoga nastaniti se uzemlji oznaava ivot u skladu sa stvarima crkve. to god da je napisano u Rei, po sebi je i po svojoj sutini duhovno.Poznato je da je Re duhovna, ali se njeno duhovno znaenje ne pokazuje u slovu, jer se u slovu odnosi na svetske stvari, osobito u istorijskim delovima; ali kad ovek ita Re, svetske stvari u njoj postaju duhovne u duhovnom svetu, to jest, kod anela, jer oni mogu da misle samo duhovno o svakom predmetu; a takov je sluaj i s izrazom nastaniti se u zemlji. Misliti duhovno je misliti o stvarima Gospodovog carstva, a to je o stvarima crkve. 4481. I da trguju po njoj. Da ovo oznaava u pogledu doktrine, vidi se iz znaenjatrgovati ponjoj, to je ui u poznanja dobra i istine (br. 4453), to jest doktrine, jer ova sadri i ui ova poznanja. 4482. A evo zemlja je iroka i za njih. Da ovo oznaava prostiranje (irenje) istine doktrine, vidi se iz znaenja zemlje, koja je crkva (vidi upravo gore, br. 4480); i iz znaenja iroka je i zanjih, to je prostianje u pogledu istina, a to znai u stvarima doktrine. U Rei, opisivanje pomou mera ne znai merenje u unutranjem smislu, nego kvalitet stanja; jer mere ukljuuju prostore, a u drugom ivotu nema prostora ili vremena, nego ima stanja koja korespondiraju tome (vidi br. 2625,2837,3356,3387,3404,4321), pa stoga duine, irine, i visine merenog prostora oznaavaju stvari koje pripadaju stanjima. Da duina oznaava svetost, visina dobro, a irina istinu, moe se videti gore (br. 650,1613,3433,3434), pa se stoga zemljom irokom zanjih oznaava prostiranje istine doktrine crkve. (2)Ovo znaenje izraza zemlja iroka mora da izazove uenje kod onih koji nisu svesni da u Reima ima neto duhovno osim onoga to se pokazuje u doslovnom smislu, ali da je sluaj upravo ovakav, moe se videti iz odlomaka u Rei gde se spominje irina; kao kod Isaije: Asirija e navaliti preko Jude, plavie i razvalie se i doi do grla, i krila e joj se rairiti preko svekolike zemlje tvoje, Emanuele! Kod Davida: Ne da me u ruku neprijatelju, postavi noge moje na irokom (prostranome) mjestu (Psalam XXXI.8). Kod istoga: U tjeskobi povikah jah (Gospodu) i uslii me, izvede me na irokom (prosranome) mjestu (Psamal CXVIII.5). Kod Avakuma: Jer, evo, ja u podignuti Haldejce, narod ljut i nagao, koji e ii irinom zemlje da osvoji naselja koja nijesu njegova (I.6). irine ovde oznaavaju istine crkve. (3)Razlog da

irina ima ovo znaenje je to, to u duhovnom svetu ili u nebu, Gospod je sredite svih stvari, jer On je tamo Sunce. Oni koji su u stanju dobra, oni su unutranji proporcionalno kvalitetu i kvantitetu dobra u kojemu su, pa se stoga za visoko kae je dobro. Oni koji su u slinom stepenu istine, pa su stoga na slinom otstojanju ili, rakorei, u istom obimu, pa stoga na istoj irini u pogledu istina; pa stoga kad ovek ita Re, to je ono to aneli, koji su kod oveka, razumeju pod irinom. U onim delovima Rei gde se govori o kovegu, hramu, i prostorima izvan grada, i o dimenzijama ovih u pogledu duina, irina, i visina, opaaju se stanja dobra i istine. Slian je sluaj i kada se govori o novoj zemlji, novom Jerusalimu, i novome hramu kod Jezikilja (XL do XLVII.), ime se oznaava nebo i jedna nova crkva, kao to se moe videti iz svake pojedinosti. Tako isto kod Jovana, gde se kae za novi Jerusalim, da e biti na etiri ugla, da e biti duinom isto kao i irinom (Otkr. XXI.16). (4) Stvari koje su u duhovnom svetu unutarnje opisuju se u Rei stvarima koje su visoke, a stvari koje su spoljanje, stvarima koje su niske (br. 2148); jer dok je ovek u ovome svetu, on ne moe da razume unutarnje i spoljanje stvari ni na koji drugi nain, jer on je u prostoru i vremenu, a stvari prostora i vremena ulaze u ideje njegove misli, i utiu na sve u misli; iz ega se vidi da se izrazi koji se odnose na mere, koje su ograniavanja prostora, kao to su visine, duine, i irine, one su, u duhovnom smislu, one koje odreuju stanja oseanja dobra i oseanja istine. 4483. Pa emo se kerima njihovijem eniti, i svoje emo keri udavati za njih. Da ovo oznaava povezanost, vidi se iz objanjenja koje gore dato (br. 4466), gde se pojavljuju sline rei. 4484. Stih 22. Ali e tako pristati da ive s nama. Da ovo oznaava da bi se oni slagali u pogledu ivota, vidi se iz znaenja pristati, to je sloiti se; i iz znaenja ivjeti, a to je ivot (vidi gore, br. 445,4452). 4485. I da postanemo jedan narod. Da ovo oznaava (da emo postati jedno?) u odnosu na doktrinu, vidi se iz znaenja, to je doktrina (vidi gore, br. 4468). 4486. Ako se sve mukinje meu nama obree, kao to su oni obrezani. Da ovo oznaava, pod uslovom da se preko ovoga uvedu u predstave i znaenja samo u pogledu spojanjih (stvari), vidi se iz znaenja biti obrezan, to je spoljna

predstava (reprezentativ), znak da pripadaju Jakovljevom potomstvu (vidi br. 4462). A poto su ovi ljudi (mukarci) prihvaili religiozno ubeenje, koje se sastojalo samo u spoljanjem (br. 4281,4283,4307), to se stoga kae, kao to su oni obrezani. Otuda se vidi da gore navedene rei oznaavaju uvoenje, ovim sredstvom, u Jevrejske reprezentative i znaenja samo u spoljanjim (stvarima). ta ove rei dalje sadre, videe se u onome to sledi. 4487. Stih 23. Njihova stoka i njihovo blago. Da ovo oznaava njihove istine, vidi se iz znaenja stoke (acquisitio) i blaga, to su istine; ali ovi se izrazi raZlikuju jedan od drugoga na ovaj nein: stoka (acquisition), kada se misli na malu stoku, oznaava dobro od istine, jer to je znaenje male stoke, a dobro od istine je istina u volji i u inu (br. 4337,4353,4390); dok blago. na drugome mestu nazvano srebro (srebreno blago), oznaava istinu. Prethodno, ili dobro od istine, naziva se nebeskom istinom; dok se potonje naziva duhovnom istinom (br. 2048). Preanje, ili nebeska istina, je istina koja je ula u ivot; dok je potonje, ili duhovna istina, istina doktrine. 4488. I sva goveda. Da ovo oznaava dobra, vidi se iz znaenja goveda, to su dobra (br. 45,46,142,143,246,714,715,1823,2179,2180,2181,3218,35199. 4489. Nee li biti naa? Da ovo oznaava da su ovi bili slini i istog oblika, vidi se iz niza, a to ima za cilj da se dobra i istine Pradrevne Crkve, koja je delimino bila kod Hemora i Sihema i njihovih porodica, da se sloe s dobrima i istinama Drevne Crkve meu Jakovljevim potomcima; jer su obredi ustanovljeni meu Jakovljevim potomcima, bili samo spoljanje stvari Pradrevne Crkve. Otuda nee li biti naa? ili zar nee biti njihova?, oznaava da su bili slini i istoga oblika. (2)Da osvetlimo ovo jednim primerom. Oltar na kome su prinosili rtve bio je glavni reprezentativ Gospoda (br. 921,2777,2811); stoga je bio glavni deo bogotovanja u Drevnoj Crkvi nazvanoj Hebrejska; tako su sve stvari u vezi s oltarom uopte i u pojedonostima bile reprezentativne njegove dimenzije, visina, irina, i duina, njegovo kamenje, delovi od mjedi, rogovi,kao i vatra koja je neprekidno gorela, pored prinosa i rtava paljenica. Ove su stvari predstavljale dobra i istine od Gospoda, i one su unutranje stvari bogotovanja, koje je bilo po svom spoljanjem slino po obliku s istinama i dobrima Pradrevne Crkve. Dimenzije,

naime, visina, irina, i duina, oznaavale su, u opem, dobro, istinu, i ono to je sveto iz ovih (dobra i istine) (vidi br. 650,1613,3433,3434,4482); kamenjeje oznaavalo nie istine (br.1298,3720); mjed kojim je bio uvren oltar, oznaavao je prirodno dobro (br. 435,1551); rogovi su oznaavali mo istine od dobra (br. 2832); vatra na oltaru je oznaavala ljubav (br. 934); prinosi u rtve paljenice oznaavale su nebeske i duhovne stvari prema njihovim vrstama (br. 922,1823,2180,2805,2807,2830,3519). Otuda se vidi da su unutranje stvari bile sadrane unutar spoljanjih, i da su u pogledu unutranjih stvari dve crkve bile sline; a isti jesluaj i s ostalim obredima. (3)Ali ljudi Pradrene Crkve nisu se brinuli za spoljanje stvari, jer su bili unutranji ljudi, i Gospod je u njih uticao unutranjim putem, i uio ih ta je dobro. Raznovrsnosti i razlike dobra za njih su bile istine, pa su otuda znali ta sve stvari u opem i u posebnom predstavljaju u Gospodovom carstvu; jer je ceo svet, i sveukupna priroda, teatar (pozornica) koja predstavlja Gospodovo carsvo (br. 2758,3483). Meutim, ljudi Drevne crkve nisu bili unutranji nego spoljanji ljudi, pa stoga Gospod nije mogao u njih uticati unutranjim putem, nego spoljanjim putem, da bi ih uio ta je dobro, i kao prvo, ono to je bilo predstavljeno i oznaeno (otkuda su nastali reprezenttivi crkve), a posle ih je uio preko dokrinarnih stvari dobra i istine, koje su stvari bile pretsavljene i oznaene (otkuda je nastala Hrianska Crkva). U pogledu njene unutranje forme, Hrianska Crkva je sutinski ista kao i reprezentativna crkva; ali su reprezentativi i znaenja ove crkve (Drevne Crkve) prestali da vae (da oznaavaju iste stvari) posle Gospodovog dolaska na svet, jer su svaka i sve predstavljale Njega pa stoga i stvari Njegovog carstva, jer su ove od Njega i govore o Njemu. (4) Ali razlika izmeu Pradrevne Crkve i Hrianske Crkve je kao izmeu svetlosti sunca danju, i svetlosti meseca i zvezda nou; jer videti dobra unutranjim ili priornim putem je kao gledati ih danju u svetlosti sunca, dok je videti ih spoljanjim ili posteriornim putem, videti ih nou pod svetlou meseca i zvezda. Skoro je ista bila razlika izmeu Pradrevne i Drevne Crkve, osim to su ljudi Hrianske Crkve bili u mogunosti da budu u punijoj svetlosti ako su priznavali unutranje stvari, to jest, ako su verovali i inili istine i dobra koje je Gospod uio. Dobro samo je isto u obe (crkve), ali je razlika bila to je kod jednih to bilo jasno, a kod drugih zatamnjeno. Oni koji vide jasno, vide bezbroj tajni, skoro koliko i aneli u nebu, i na isti nain to doivljavaju; ali oni koji vide

zatamnjeno, malo ta vide a da ne sumnaju; tako su stvari koje vide pomeane sa nonim senkama (to jest, s obmanama), pa stoga i istina, tako da je reima, nee li biti naa? oznaeno da su dobra i istine bili slini i istog oblika; jer kao to je ve reeno, Hemor i Sihem su bili ostaci Pradevne Crkve koja se nazivala Hebrejska, ali samo u njenim spoljanjim stvarima. Ali da su Hemor i Sihem poinili veliko zlodelo prihvatajui obrezanje, videe se u onome to sledi (br. 4493). 4490. Sloimo se samo s njima, pa e ostati kod nas. Da ovo oznaana da ako popustimo (udovoljimo), i da se udruimo u ivotu, vidi se iz znaenja sloiti se, to je popustiti (udovoljiti); i iz znaenja ostati kod nas, to je zajedno iveti ili udruiti se ivotom (vidi br. 4467). 4491. Stih 24. I svi posluae Hemora i Sihema sina njegovog. Da ovo oznaava pristanak, vidi se bez objanjavanja. 4492. Svi koji izlaahu na vrata grada. Da ovo oznaava da e ostaviti doktrinu crkve meu Drevnima, vidi se iz znaenja koji izlaahu, to je ostaviti (napustiti); i iz znaenja vrata grada, to je doktrina (vidi br. 2943,4477), ovde vrata grada, to jest, Sihema, jer se Sihemom predstavlja istina crkve meu Drevnima (br. 4454). Kao to je reeno, crkvom meu Drevnima se oznaava ono to je bilo od Pradrevne Crkve. A kakv je taj sluaj, videe se u onome to sada sledi. 4493. I obreza se sve mukinje, svi koji izlaahu na vrata grada. Da ovo oznaava pristup spoljanjim stvarima, vidi se iz znaenja obreza se sve mukinje, to je biti uveden na taj nain u reprezentative i znaenja Jakovljevih potomaka samo u pogledu spoljanjeg (vidi br. 4486); i iz znaenja izlaahu na vrata, to je naputati doktrinu crkve meu Drevnima, o kojoj upravo gore (br. 4492). A poto je oznaeno kako odvajanje od njihove vlastite doktrinetako i prihvatanje spoljanje, to je oznaeno tako to se kae prvi put daizlaahu na vrata njihovoga grada, a na drugome mestu, ulaahu na vrata, jer ulaenje oznaava pristup doktrini, i naputanje spoljanjeg, dok je ovde oznaeno obrnuto. (2)Nuno je ovde kazati kako stoji ovaj sluaj. Ljudi Pradrevne Crkve, od kojih su ostaci bili Hemor i Sihem sa svojim porodicama, bili su sasvim drugaijega genija od ljudi Drevne Crkve. Stoga, kod ljudi Pradrevne Crkve, Gospod je uticao preko Voljnoga, to jest, unutrnjim putem; ali ne na taj in kod ljudi Drevne Crkve, kod kojih je

Voljno bilo razrueno, nego je kod ovih uticao u Intelektualno, a to znai ne unutranjim nego spoljanjim putem, kao to je ve reeno (br. 4489). Uticati (ulivati se) preko Voljnoga je uticati preko dobra ljubavi, jer sve dobro pripada voljnom delu (uma): a uticati preko Intelektualnog je uticati preko istine vere, jer sva istina pripada intelektualnom delu. Kad je Gospod preporaao ljude Drevne Crkve, On je oblikovao novu volju (voluntas) u njihovom intelektualnom delu. (Da su se dobra i istine usaivali u voljni deo ljudi Pradrevne Crkvem moe se videti, br, 895, 927: ali u intelektualni deo ljudi Drevne Crkve, br. 863, 875, 895, 92z, 2124, 2256, 4328: Da se nova volja (nova voluntas) oblikuje u intelektualnom delu, br. 98, 1023, 1943, 1043, 1044, 4328; da postoji paralelizam izmeu Gospoda i dobra koje je kod oveka, ali ne izmeu Gospoda i istine koja je kod njega (oveka), br. 1813, 1832, 2718, 3514: Da su otuda ljudi Drevne crkve bili u relativnoj zamraenosti, br. 2708, 2715, 2935, 2937, 3246, 3833). Iz svega ovoga jasno je da su ljudi Pradrevne Crkve bili sasvim drugaijega genija i naravi nego ljudi Drevne Crkve. (3) To je bio razlog da su ljudi Pradrevne Crkve bili unutranji ljudi i nisu imali spoljanjeg bogotovanja; jer oni prvi su videli spoljanje stvari preko unutranjih kao u svetlosti sunca po danu, a drugi su videli unutranje stvari preko spoljanjih kao u svetlosti meseca i zvezda po noi. Stoga, u nebu, Gospod se pokazuje prvima kao Sunce, dok se drugima (Drevne Crkve) kao mesec (br. 1521m 1529-1531,2441,2495,4060). U ovim objanjenjima prvi se nazivaju nebeskim, dok se drugi nazivaju duhovnima. (4)Da bismo razjasnili razlike, uzmimo jedan primer. Ako bi ovek Pradrevne Crkve itao istorijsku ili pororku Re, on bi video njen unutranji smisao, bez prethodne pouke ili objanjenja, i to tako potpuno da bi se nebeske i duhovne stvari njemu pokazivale bez traga doslovnog smisla; znai da bi mu unutranje stvari bile jasne, dok bi mu doslonve bile u tami. Bio bi kao onaj ko slua drugoga dok ovaj govori, i razume znaenje a da ne obraa panju na rei. Dok ako bi ovek Drevne Crkve itao Re, on ne bi mogao da vidi unutranji smisao bez prethodne pouke ili objanjenja; tako bi njemu unutranji smisao bio u tami, a doslovni bi mu bio jasan. Bio bi kao onaj koji slua drugoga, i obraa panju na rei dok ne prati znaenje, koji se za njega izgubljeno. A kada ovek Jevrejske Crkve ita Re, on ne razume nita to je iznad smisla slova, niti je svestan da postoji unutranji smisao, i jo ga porie; a u

nae dane, sluaj je isti sa ovekom Hrianske Crkve. (5)Iz ovoga se vidi ta je bila razlika izmeu onih koji su predstavljeni Hemorom i Sihemom (koji su kao ostaci Pradrevne Crkve bili u unutranjim a ne u spojanjim stvarima), i onih koji su oznaeni jakovljevim sinovima (koji su bili u spoljanjima ne u unutranjim stvarima); i to dalje pokazuje da Hemor i Sihem nisu mogli da pristupe spoljanjim stvarima i da prihvate te stvari koje su bile kod Jakovljevih potomaka a da se njihove unutranje stvari prvo ne zatvore; koje ako se zatvore, to ini da nestanu zauvek. (6) To je unutarnji razlog zato su Hemor i Sihem s njihovim porodicama bili ubijeni; ovo se inae be bi dozvolilo. Ali ovo ne oslobaa krivice Jakovljeve sinove za izvrenje ovoga strnog zloina. Oni nisu znali nita o ovome unutarnjem razlogu, i oni nisu ovo imali kao cilj. Svako je suen prema svom cilju ili nameri, a da je njihova namera bila prevarna, to je jasno, jer se tako kae u trinaestom stihu; i kada god Gospod dozvoli ovakav zloin, to potstiu pakleni (duhovi) koji su pravi autori ovoga (zloina). Uprkos svega, zlo koje zli nameravaju i ine, Gospod okree u dobro, kao u ovome sluaju; jer Hemor i Sihem su bili spaseni (pri,prev, spaseni duhovno). 4494. Stihovi 25-29. A trei dan kad oni bijahu u bolovima,uzee dva sina Jakovljeva imun (Simeon) i Levije, braa Dinina, svaki svoj ma i uoe slobodno u grad i pobie sve mukinje. Ubie i Hemora i sina mu Sihema otrim maem, i uzevi Dinu iz kue Sihemove otidoe. Tada dooe sinovi Jakovljeni na pobijene, i oplijenie grad, jer u njemu bi osramoena sestra njihova. i uzee ovce njihove i goveda njihova i magarce njihove, to god bjee u gradu i to god bjee u polju. I sve blago njihovo, i svi djecu i ene njihove pohvatae i odvedoe, i to god bjee u kojoj kui. A trei dan, znaava ono to se nastavljado samoga kraja; kad bijahu u bolovima, oznaava poude; dva sina Jakovljeva, oznaava veru i ljubav; braa Dinina, oznaava istine i dobra te crkve; uzee svaki svoj ma, oznaava obmanu i zlo; uoe u grad slobodno i pobie svemukinje, oznaava da su iskorenili istine doktrine koja je pripadala crkvi Drevnih (ljudi); ubie i Hemorai sina mu Sihema otrim maem, oznaava crkvu samu; i uzevi Dinu iz kue Sihemove, oznaava da su oduzeli oseanje istine; tada dooe sinovi Jakoljevi na pobijene, i oplijenie grad, oznaava da je to potomstvo razorilo doktrinu; jer u njemu bi osramoena sestra njihova, oznaava da su ukaljali istinu vere; i uzee ovce njihove i goveda

njihova, oznaava da su razorili racionalno i prirodno dobro; i magarce njihove, oznaava istine koje su otuda potekle; to god bjee u gradu, i to god bjee u polju, oznaava svu istinu i svo dobro crkve; i sve blago njihovo, oznaava reiznanja koja su bili stekli; i djecu njihovu, oznaava svu nevinost; i enenjihove, oznaava ljubav ka blinjemu; pohvatae i odvedoe, oznaava da su ih liili svega i izopaili; i to god bjee u kojoj kui, oznaava sve to pripada crkvi. 4495. Stih 25. A trei dan. Da ovo oznaava ono to se nastavlja sve do samoga kraja, vidi se iz znaenja treega dana, a to je ono to je potpuno od poetka do kraja (vidi br. 2788), to jest, ono to je neprekidno. Da je to znaenje treega dana, to teko mogu da poveruju oni koji gledaju na istorijske delove Rei kao na svetovne istorije, a svetima ih smatraju samo zato to su u svetoj knjizi (tomu). Ali da ne samo istorijski delovi Rei sadre nebeske i duhovne stvari u smislu slova, nego i da svaka pojedina re, i pojedini brojevi (imaju unutranje znaenje), pokazano je u prethodnim objanjenjima; da je ovakav sluaj, bie jo oitije kada se bude, po Gospodovoj Boanskoj milosti, govorilo o prorokim delovima, u kojima nema tako uskog nizanje stvari u doslovnom smislu kao u istorijskim delovima: Ali da broj tri, a tako isto i broj sedam, i broj dvanaest, sadre unutarnje stvari, mora da uoi svako ko istrauje Re na unutarnji nain: pa ako su ovi brojevi tako puni znaenja, to mora da i u drugim brojevima ima neto duboko skriveno, u svim brojevima u Rei, jer je Re sveta u svim delovima. (2)Ponekad, dok sam razgovarao s anelima, pokazivali su se pred mojim oima napisani brojevi, kao u po dana, pa sam opazio da se ono to su goorili pokazivalo kao brojevi. Iz toga sam bio pouen da svi brojevi koji se pominju u Rei sadre neku misteriju, kao to se vidi iz sledeih odlomaka: I izmjeri zid njegov na sto i etrdeset i etiri lakta, po mjeri ovjeijoj, koja je anelova (Otkr. XXI.17).Broj koji se pominje 144, rezultat je mnonja broja 12 sa samim sobom, a da je 666 proizvod od tri i est (prim. prev. tri puta est jedno pored drugoga), to je jasno, ali koliku svetost ovi broji sadre, mo se videti po svetosti broja dvanaest (vidi br. 577, 2089,2129,2130,3272,3858,3913, q broj tri )br. 720,901,1825,288,4010). (3)Ovaj poslednji broj, tri, poto oznaava ono to je potpuno sve do kraja, a to znai jedan period, veliki ili mali, usvojen je kao reprezentativ crkve, i koristi se kad god treba da to oznaava; a pojavljuje se u Rei (u kojoj sve kako opte tako i

posebno ima znaenje), moe se videti iz sledeih odlomaka: Da dozvoli da iziemo tri dana u pustinju, da prinesemo rtvu (Izlazak III.18;V.3). Da treba dabudu spremni za tri dana, jer e u trei dan Jehova sii na Goru Sinajsku (XIX.11,15,16,18). Da nita ne ostane od rtve prinosa do treega dana (Levitska VII.1-1; XIX.6,7). On neka se oisti onom vodom trei dan i sedmi dan, i bie ist (Brojevi XIX.11-22), A vi ostanite izvan okola sedam dana, svaki ko je ubio koga i koji se dotakao ubijenoga, oistite se trei dan i sedmi dan, sebe i roblje svoje (Brojevi XXXI.19-25). Spremite sebi branenice; jer ete do tri dana prijei preko Jordana da uete i uzmete zemlju, koju vam je Jehova Bog va daje u naljedstvo (Joua I..11; III.2). Da je Jehovao pozvao Samuila tri puta, i da je Samuilo otrao Heliju tri puta. i Helije razumje da je Jehova pozvao Samuila tri puta (1 Samuilova III.1.8). Da je Jonatan rekao Davidu da se sakrije u polju do tri dana uvee, o da mu je Jonatan poslao treega dana poruku o raspoloenju oca njegovog; i da se posle David poklonio pred Jonatanom tri puta (1 Samuilova XX.5,12,19,20,35,36,41). Da su Davidu ponuene tri stvari izmeu kojih da bira: da bude sedam godina glad, da bjei od neprijtelja tri mjeseca, ili da vlada poast (kuga) u zemlji tri dana (2 Samuilova XXIV.11-13). Da Rehoboan ree narodu Izrailjskom koji su traili da budu osloboeni jarma njegovoga oca, da treba da odu tri dana, a onda da se vrate; da su se vratili Rehoboamu poslije tri dana, kao to im car nalaoi, koji im ree, Vratite se k meni opet posle tri dana (1 o Cravima XII,5,12). A Elia leei po sinu udoviinu tri puta (1 o Carevima XVII.21). Da je Elia rekao narodu da pospu vodom rtvu paljenicu i drvo tri puta. i oni to uinie tri puta (1 o Carevima XVIII.34). Da je Jona bio u trbuhu kita (velike ribe) tri dana i tri noi (Jona I.17; Mateja XII.40). Da je Gospod govorio vinogradaru i poslao mu svoje sluge tri puta, i najposlije i svoga sina (Marko XII.2,4-6; Luka XX.12.13). Da je On rekao Petru da e ga se odrei tri puta (Mateja XXVI.34; Jovan XIII.38). Da je On rekao Petru tri puta: Violi li Me? (Jovan XXI.15-17). Iz ovih i mnogih drugim mesta u Rei moe se videti da na ima neka musterija u broju tri, i da je stoga ovaj broj usvojen kao reprezentativ u drevnim crkvama; da je oznaavao potpun period crkve, i stvari u crkvi, bilo velike ilimale, to je jasno; i da je stoga oznaavao ono to je potpuno i ono to traje sve do kraja, jasno je kod

Osije: Jehova e nam povratiti ivot posle dva dana; na trei dan On e nas podignuti, i mi emo ivjeti pred Njim (VI.2). 4496. Dok su bili u bolovima. Da ovo oznaava poude, vidi se iz znaenja bolova posle obrezanja, a to je pouda. Razlog da ova bol oznaava poudu je to to obrezanje oznaava oienje od ljubavi ka sebi i svetu (br. 2039,2044,2632,3412, 3413,4462), a sve telesne poude su od ovih ljubavi, pa se sto stoga oznaava bolom, jer kada se ovek isti od ovih ljubavi, kao to je sluaj sa ovekom koji se preporaa, on je u bolovima i u strahu, a to su poude koje bole kad se uklanjaju; kad god se neka musterij predstavlja nekim obredom, svaka pojedinost obreda sadri neku misteriju. Takav je sluaj s noevima ili lancetama pomou kojih se obavljalo obrezivanje, jer su bili napravljeni od kamena (br. 2039,2046,2799); sa krlju koja se svaki piu prolivala; nain operacije, kao i stanje koje je sledilo: ovo se moe dalje videtiiz postupka oko inja, uvoenja u slube i posveivanja, kao i u drugim ceremonijama. U ovome sluaju se bolom posle obrezivanja oznaavala pouda Hemorova, i Sihemoka kao i graana da budu u reprezentativima u kojima su bili Jakovljevo potomci. (vidi gore br. 4493). 4497. Tada dva sina Jakoljeva, imun i Levije. Da ovo oznaava veru i ljubav, vidi se iz reprezentacije imuna (Simeona), to je vera u volji (vidi br. 3869-3872), i iz reprezentacije Livija, to je duhovna ljubav ili ljubav ka blinjemu (br. 3975,3877). Ovo je znaenja u pravom smislu imuna i Levija i plemena koja su po njima dobila ime, a u obrnuto smislu oni oznaavaju obmanu i zlo,. jer je obmna suprona istini vere, a zlo je suprotno dobru ljubavi ka blinjemu. Takva je reprezentacije imuna iLevija o odnosu na Jevrejsku naciju, kaja je u sebi ugasila svu veru i ljubav ka blinjemu (koje su stavri bile unutranje bogotoanja), to e se bolje videti u onome to sledi, gde se kae zanjih da su ubili Hemora, Sihema, i graane; i da su jakovljevi sinovi napali one koje su proboli maem, i koje su oplenili. Razlog da su ovo uradili upravo imun i Levije uspeli u tome, to su tako predstavljali injenicu da istina vere i dobro ljubavi ka blinjemu da ovo postanu obmane i zlo; jer kada u crkvi istine postanu obmana i zlo; jer kada u crkvi istia postane obmana a dobro postane zlo, tada je svreno sa crkvom.

4498. Dinina braa. Da ovo oznaava istine i dobra te crkve, vidi se iz znaenjaD, to su istine i dobra, ili vra i ljubav ka blinjemu (vidi br. 367,3303,3803,4191,4267); i iz representacije Dine, koja je oseanje istine, pa stoga i crkva (br. 3963,3964,4427). 4499. Uzee svaki svoj ma. Da ovo oznaava obmanu i zlo, vidi se iz znaenja maa, to je istina koja se bori, pa stoga i odbrana istine; a u obrnutom smislu, obmana koja se bori, pa stoga i pustoenje istine (vidi br. 2799). Da ma ovde oznaava i zlo, je stoga to je ovde umean i Levije, kojim se predstavlja ljubav ka blinjemu, odnosno dobro. a kada ovo postane zlo, ono se bori protivu uz pomo obmane od zla, te to ono tada ini, to je zlo. 4500. I uoe slobodno u grad, i pobie sve mukinje. Da ovo oznaava da su iskorenili istine doktrine crkve meu Drevnima, vidi se iz znaenja grada, to je doktrina crkve (br. 402,2449,2943,3216,4478), ovde doktrine crkve meu Drevnima, jer ova crkva je predstavljena Hemorom i Sihemom, iji je bio grad; iz znaenja slobodno , to znai s pouzdanjem, ovde s pouzdanjem u obmanu i zlo (br. 749,2046,4005). Otuda je oito da se sa uoe slobiodno u grad i pobie sve mukinja oznaava da su opouzdajui se u obmanu i u zlo iskorenili istine doktrine crkve meu Drevnima (koja je potekla od Pradrevne Crkve), koja je trebala da se ustanovi meu Jakovljevim potomcima, jer je Drevna Crkva nestajala; ali ovde se u unutranjem smislu opisuje da su oni u sebi ugasili svu istinu vere i dobro ljuavi ka blinjemu, a to znai sve unutranje bogotovanja, tako da kod njihovog potomtva nije mogla da se ustanovi nijedna crkva (br, 4281,4288-4290, 4293.4307,4314,4316,4317,4429,4433,4444.) 4501. Stih 26. I ubie Hemora i Sihema sina mu otrim maem. Da ovo oznaava da su iskorenili samu crkvu, vidi se iz reprezentacije Hemora, a to je crkva meu Drevnima u pogledu dobra (vidi br. 4447); iz reprezentacije Sihema, koji je crkva meu Drevnima u pogledu istine /br. 4454,4472,4473), i iz znaenja otrim maem, to je obmana i zlo koji se bore (br. 4499), stoga i sredstva pomou kojih su u sebi ugasili crkvu. 4502. I uzevi Dinu iz kue Sihemove otidoe.Da ovo oznaava da su oduzeli oseanje istine, vidi se iz reprezentacije Dine, to je oseanje istine (vidi gore, br.

4498). Prema priblinom unutranjem smislu, oni su oduzeli oseanje istine od onih koji bili ostaci Pradrevne Crkve, jer se kae da su je uzeli iz kue Sihemove, to oznaava dobro istine te crkve. Ali poto se ovde govori o iskorenjivanju istine i dobra meu Jakovljevim potomcima, koji su ovde oznaeni njegovim sinovima, i poto sve treba da se odnosi na predmeto kome se govori, stoga kua Sihemova ovde jednostavno oznaava dobro istine onakvo kakvo je postojalo kod ljudi Pradrevne Crkve; a ovde je ovime oznaeno da je to bilo iskorenjeno u naciji koja je potekla od Jakova: jer se u unutranjem smislu Rei znaenje imena odreuje prema predmetu na koji se odnosi; pa ipak, ovde se u isto vreme oznaava krenje dobra i istine kod Hemora i Sihema i njihove porodice, jer su pristupili spoljanjim (stvarima), kao to je gore pokazano (4493). (2)Da je ono to je do sada otkriveno o imunu i Leviju zaista tako, moe se videti iz Jakovljevih prorokih rei pre smrt: imun i Levije, braa, maevi su im oruje nepravdi. U tajne njihove da ne ulazi dua moja, sa zborom njihovijem da se ne sasavljaslava moja: jer u jarosti svojoj pobie ljude, i za svoje veselje pokidae volove.Proklet da je gnjev njihov, to bjee nagao, i ljutina njihova, to bjee estoka; razdijeliu ih po Jakovu, i rasuu ih po Izrailju (Postanje XLIX. 5-7). imunom i Levijem oznaena je istina vere koja je bila kod Jakovljevih potomaka, a koja se okrenula u obmanu, a dobro ljubavi ka blinjemu okrenulo se u zlo (kao to je pokazano gore, br. 4499,4500). Oni se nazivaju braom, jer dobro je brat istini, ili ljubav ka blinjemu je brat vere (br. 4498). Maevi su im oruje nepravdi, oznaava da su obmane i zlapoinili nasilje nad istinama i dobrima (br. 4499). U tajne njihove da ne ulazi dua moja, sa zborom njihovijem da se ne sastavlja slava moja, oznaava razdvajanje u pogledu ivota i doktrine, jer u Rei dua se kae za ivot (br. 1000,1040,1742,3299), a slava za doktrinu. Jer u jarosti svojoj pobie ljudi, i za svoje veselje pokidae volove, oznaava da im je zao cilj bio da iskorene istinu crkve i dobro crkve (jer ovek je istina crkve, br. 3134, a vo je njeno dobro, br. 2180,2566,2781). Proklet da je gnjev njihov, to bjee nagao, i ljutina njihova to bjee estoka, oznaava kaznu zbog otkretanja od istine (naputanja) i dobra (jer prokleti je otkrenuti se od, a tako isto i biti kanjen zbog toga, br. 245,379,1423,3530,3584; gnjev je otkrenuti se od istine, a jarost je, od dobra, br. 357,3614). Razdijeliu ih po Jakovu, i rasuu ih po Izrailju, ozaava da dobra i istine vie nee biti u spoljanjem i u unutranjem njihove crkve (razdijeliti i rasuti oznaava odvojiti i iskoreniti ih, br.

4424; Jakov je spoljanje crkve, dok je Izrailj unutranje, br. 4286) (3)Ove se stvari kau za imuna i Levija u prorotvu zato to se njima oznaava istina i dobro crkve u optem; a kada se ovi ponite, a jo vie kada na njihovo mesto dou obmane i zla, tada je crkva iskorenjena. Da je ovakvo znaenje prorokih rei, vidi se po tome to pleme imuno i Levijevo nisu bili prokleti vie od ostalih plemena; jer je levijevom plemenu dato svetenitvo, dok je pleme imunovo bilo jedno od plemena u Izrailju. 4503. Stih 27.Tada dooe sinovi Jakovljevi na pobijene, i oplijenie grad, jer u njemu bi osramoena sestra njihova. Da ovo oznaava da je svo to potomstvo razorilo doktrinu, vidi se iz znaenja sinova Jakovljevih, to je potomstvo od Jakova (o kojemu gore); iz znaenjaoplijeniti, to je razoriti; i iz znaenga grada, to je doktrina crkve (vidi gore, br. 4500). Da poto su imun i Levije poubijali sve mikinje u gradu, kao i Hemora i Siheme, da su onda doli Jakovljevi sinovi na pobijene i oplijenili grad, to je misterija koja postaje jasna samo u unutranjem smislu. (2)Ova je misterija to, da kada su istina i dobro crkve bili iskorenjeni, a obmana i zlo zauzeli njihovo mestu, tada su pridodate obmane i zla oznaena u obrnuto smislu Jakovljevim sinovima. (Da je svaki Jakovljev sin predstavljao neko opte naelo vere i ljubavi ka blinjemu, bilo je gore pokazano, br. 2129, 3858, 3913, 3926, 3939, 4060; ta je predstavljeno Rubenom (Ruvimom), br. 3861, 3866, 3870; ta Judom, br. 3881; ta Danom, br. 3921-3923; ta Naftalijem, br. 3927, 3928; ta Gadom, br. 3934, 3935; ta Aerom, br. 3938, 3939; ta Isaharom, br. 3956, 3957: a ta Zebulonom, br. 3960,3961). Ova opta naena vere i ljubavi ka blinjemu koja su predstavljena su njima, postaju obmane i zla te vrste kada se jednom istina i dobro crkve ugase, i kada se ove obmane i zla dodaju; jer obmane i zla neprekidno rastu u crkvi koja je izopaena i ugaena; i ovi (obmane i zla) oznaeni su Jakovljevim sinovima koji dooe na pobijene i oplijenie grad, poto su imun i Levije bili poubijali sve mukinje u gradu, pa i Hemora i Sihema i kada su uzeli Dinu, i otili. (3)Da se pobijenima (probodenima) u Rei oznaavaju istine i dobra koja su ugaena, vidi se iz sledeih odlomaka. Kod Isaije: A ti se izbaci iz groba svojega, kao gadna grana, kao haljina pobijenijeh, maem probodenijehkoji silaze u jamu kamenu, kao pogaena strv (XIV.19). kae se za Vavilon (Babilon); maem probodeni oznaavaju one koji su osvetogrdili istine crkve. Opet: I pobijeni

njihovi bacie se, i od mrtvaca njihovijeh dizae se smrad i gora e se rasplinuti od krvi njihove (XXXIV.3). gde se govori o obmanama i zlima koji zagauju crkvu, koje su ovde oznaene pobijenima (probodenima) (4) Kod Jezikilja: Najljui narod e istrgnuti maeve svoje na ljepotu mudrosti tvoje, i ubie svjetlost tvoju. Svalie te u jamu,i umrijee usred mora smru pobijenih (XXVIII.7,8). kae se za Tirskoga kneza, kojim se oznaavaju prve stvari (glavne stvari) poznavanja istine i dobra; umrijeti smrupobijenih (probodenih) posred mora, oznaava one koji izlegu (iznedre) obmane pomou rei-znanja, pa time ukaljaju istine crkve. (5) Opet: I oni sidoe u grob k onima to su pobijeni maem, i miica njegova, i koji sjeahu u hladu njegovu meu narodima. Na koje si meu drvetima Edenskim nalik slavom i veliinom? Ali e biti oboren s drvetima Edenskim u najdonji kraj zemlje, meu neobrezanima e leati s onima koji su pobijeni maem. XXXI.17,18). Opet: Od koga si ljepi? sii i lezi s neobrezanima. I pae posred pobijenijeh maem. Ma je dat, vucite ga i sve mnotvo njegovo. Govorie mu najhrabriji junaci isred groba, koji sioe i lee neobrezani, pobijeni maem (XXXII.19-21); kae se za Faraona i za Egipat; pobijeni maem oznaavaju one koji polude zbog znanja, ime ugase u sebi istinu vere koja pripada crkvi. (6) Kod Davida: Izjednaih se s onima koji silaze u grob (jamu), postadoh kao ovjek bez sile: kao meu mrtve baen, kao ubijeni, koji lee u grobu, kojih se vie ne sjea, i koji su od ruke tvoje daleko (Psalam LXXXVIII.4,5). oni koji su pobijeni u paklu (u jami)i oni u grobu oznaavaju one koji su razorili istine i dobra u sebi preko obmana i zala. Oito je da oni nisu u paklu zato to su bili probodeni maem. (7) Kod Isaije: Grade puni vike i vreve, grade veseli! tvoji pobijeni nijesu pobijeni maem niti pogiboe u boju. Glavari tvoji uzmakoe svi koliki, povezae ih strijelci; to se god nae tvojih, svi su povezani, ako i pobjegoe daleko (XXII.2,3); kae se za iluzije od ulnih stvari kroz koje se istine crkve ne mogu videti, a o kijima sumnajaju na negativan nain, a za koje se kae da su pobijeni, ali ne od maa. Kod Jezikilja: Evo me, pustiu na vas ma, i oboriu visine vae. I vai e se oltari raskopati, sunani likovi vai e se izlomiti, i pobijeni e padati usred vas. I poznaete da sam ja Jehova kada budu pobijeni njihovi meu gadnim bogovima njihovijem, oko oltara njihovijeh (VI.3,4.7,13); gde pobijeni (probodeni) oznaavaju one koji su u obmanama doktrine. (9) Opet: Oskrvnite dom, i napunite trijemove pobijenih; idite, i izaavi stadoe ubijati u gradu (IX.7); proroko vienje; oskrvnuti dom i napuniti trijemove pobijenima,

oznaava profanisati dobra i istine. Opet: Umnoismo pobijene u gradu, i napunismo ulice njegove pobijenijeh. Za to ovako veli Jehova nad vojskama: koje pobiste i pobacaste usred njega, oni su meso, a on je lonac, a vas u izvesti iz njega (XI. 6,7). (10) Poto su pobijenima oznaeni oni koji su u sebi uguili istine crkve obmanama i zlima, stoga je bio neist u reprezentativnoj crkvi onaj, koji se dotakao ubijenoga, o kojemu itamo kod Mojsija: Kad se nae ubijen ovjek u zemlji koju ti daje Jehova Bog tvoj da je naslijedi, gdje lei u polju, a ne zna se ko ga je ubio, tada neka iziu starjeine tvoje i sudije tvoje, i neka izmjere od ubijenoga do gradova koji su oko njega, pa koji grad bude najblie ubijenoga, starjeine onoga grada neka uzmu junicu iz goveda, na kojoj se jo nije radilo, koja nije vukla u jarmu, i neka je odvedu starjeine onoga grada tu junicu u pustu dolinu gdje se ne kopa ni sije, i neka zakolju junicu ondje u dolini. Po tom neka pristupe sveenici sinovi Levijevi; jer njih izabra Jehova Bog da mu slue i da blagosiljaju u ime Jehovino, i na njihovim rijeima da ostaje svaka raspra i svaka teta; I sve starjeine ovoga grada koji bude najblie ubijenoga, neka operu svoje ruke nad zaklanom junicom u onoj dolini, I tvrdei neka reku: ruke nae nisu prolile ove krvi niti su oi nae vidjele; Milostiv budi narodu svojemu Izrailju, koji si iskupio, o Jehova, i ne mei prave krvi na narod svoj Izrailja; tako e se oistiti od ove krvi (Zak. Ponovljeni XXI.1-8). (11)Da su ovi zakoni dati zato to se pobijenima oznaava izopaenost, razaranje istine crkve obmanom i zlom, jasno je iz svake pojedinosti u unutranjem smislu. Kae se ubijeni koji lei u polju zato to polje oznaava crkvu (vidi br. 2971,3310,3766). Junica na kojoj se jo nije radilo oznaava nevinost spoljanjeg oveka koji je u neznanju. Da se ove stvari nisu objavile preko unutranjeg smisla, ljudi bi se udili ovakvom procesu kojim se otklanja krivica. 4504. Jer u njemu bi osramoena sestra njihova. Da ovo oznaava da su bili ukaljali istinu vere, vidi se iz znaenja osramotiti, to je ukaljati; i iz znaenja sestre, to je istina ( vidi br. 1495,2508,2524,2556,3386), ovde istina vere, jer se Dinom, koja je ovde sestra, oznaava oseanje svih stvari vere (br. 4427). Razlog da Sihemovo sramoenje njihove sestre oznaava da su bili ukaljali istinu vere, bio je predstavljen njom (Dinom) (br. 3963,3964); a poto je njena braa nisu dala Sihemu za enu, nego je kod njih ostala osramoena, stogaona predstavlja neto

obrnuto, naime, izopaenu crkvu; tako da rei jer su osramotili njihovu sestru oznaavaju da su oni ukaljali istinu vere. 4505. Stih 28. I uzee ovce njihove i goveda njihova.Da ovo oznaava da su razorili racionalno i prirodno dobro, vidi se iz znaenja ovaca, to su racionalna dobra, i goveda, to su prirodna dobra (vidi br. 2566). 4506. I njihove magarce.Da ovo oznaava istine otuda izvedene, naime, iz prirodnog i racionalnog dobra, vidi se iz znaenja magaraca, kao i magaradi, kao i mazgi, to su istine Prirodnog i Racionalnog (vidi br.2781). 4507. I to god bjee u gradu, i to god bjee u polju. Da ovo oznaava svu istinu i dobro crkve, vidi se iz znaenja grada, to je doktrina (nauk), naime istina crkve (vidi br. 402,268,2449,2712,2943,3216,4492,4493); i iz znaenja polja, to je crkva u pogledu dobra, naime dobro crkve (br. 2971,3310,3766,4440,4443); tako da to god bjee u gradu, i to godbjee u polju oznaava svu istinu i dobro crkve. 4508. Stih 29.I svi djecu njihovu. Da ovo oznaava svu nevinost, vidi se iz znaenja djece,to je nevinost (vidi br. 430,2126,3183). 4510. I ene njihove (foeminae). Da ovo oznaava ljubav prema blinjem, vidi se iz znaenja ena (enskinja) (foeminae), i ena (mulieres), i ena(supruga) (uxores), to su istina i oseanje dobra oseanja istine kada se pominje suprunikkoji se naziva muem; i oseanja dobra onda kadase ne pominje suprunik nego se koristi izraz ovek (vir, mukarac) (br. 915,1468,2517,3236). U ovome sluaju ene oznaavaju oseanja dobra, jer su to bile ene mueva u gradu, kojima su oznaene istine (br. 4478); a grad se svugde naziva Sihemov grad, kojim je predstavljena istina crkve meu Drevnima (br. 4454). Oseanje duhovne istine je isto to i ljubav ka blinjemu. 4511. Pohvatae i odvedoe. Da ovo oznaava da su ih ogolili i izopaili, jasno je iz niza stvari u unutranjem smislu. 4512. I to god bjee u kojoj kui. Da ovo oznaava sve crkve, jasno je iz znaenja kue, koja je crkva u odnosu na dobro (vidi br. 1795,3720), stoga sve crkve; i zbog ovoga znaenja kua se pominje poslednja.

4513. Stihovi 30,31. A jakov ree imunu i Leviju: smetoste me, i omaziste me narodu ove zemlje, Hananejima i Ferezejima, u mene ima malo ljudi, pa ako se skupe na me, hoe me ubiti. A oni rekoe; zar sa setrom naom da rade kao sa kurvom? A jakov ree, oznaava spoljanji Drevnu Crkvu; imunu i Leviju, oznava repreezentativ duhovnih i nebeskih stvari; smetoste me, i orazistge me narodu zemlje ove, oznaava da e se oni koji pripadaju Drevnoj Crkvi njih (potomka Jakobvljevikh ) uasavati. Hananejima i Ferezejima, oznaava one koji su u dobru i istini; U mene ima malo ljudi, da bi to bilo lako; pa ako se skupe na me. hoe me ubiti, oznaava da bi na taj nain Drevna Crkva nestala; mene i dom moj, oznaava u odnosu na istinu i dobro; A oni rekoe. oznaava odgovor; Zar da s naom sestrom rade kao sa kurvom? oznaava daoni nuiisu imali olseanja. 4514. Stih 30. A Jakov ree. Da ovo oznaava spoljanje Drevne Crkve, jasno je iz reprezentacije Jakova, to je Drevna Crkva (vidi br. 4439), i ono to se tie Drevne Crkve (vidi br. 4439). A poto je svaka crkva spoljanja i unutranja, to se Jakovom predstavlja u Rei spoljanja istina a Izrailjem unutranja. 4515. imunu i Leviju. Da ovo oznaava reprezentativ duhovnih i nebeskih stvari, vidi se iz reprezentacije imuna, to je vera, a u obrnutom smislu obmana; i iz reprezentacije Levija, to je ljubav, a u obrnutom smislu zlo (vidi br. 4497,4502,4503); stoga ovde oznaavaju reprezentativ duhovnih i nebeskih stvari, iz razloga to se stvari vere nazivaju duhovnim stvarima, a stvari ljubavi, nebeskim stvarima. Kae se da imun i Levije oznaavaju reprezentativ ovih stvari, zato to reprezentovati ih (predstavlajti ih) nije to i biti to; zato to se reprezentacije ne tiu osobe (koja reprezentuje), nego stvari (br. 665,1097); da se reprezentativ crkve mogao ustanoviti meu Jakovljevim potomcima, bez obzira na to kakvi su, pod uslovom da se stogo pridravaju uredaba u spoljanjoj formi, moe se videti gore (br, 314,4208,4282,4292,4307,4444). Otuda se imunom i Levijem ovde predstavlja reprezentativ duhovnih i nebeskih stvari (prim.prev, pojednostavljeno, i L predstavljaju duhvne i nebeske stvari, a u obrnutom smislu, obmanu i zlo). 4516. Smetoste me. I omraziste me narodu ove zemlje. Da ovo oznaava da bi se oni koji pripadaju Drevnoj Crkvi uasnuli, jasno je iz znaenja smetoste me, i mraziste me (uiniste da zaudaram), to je uiniti da oseaju odvratnost; kao i iz

znaenja naroda ove zemlje, a to su ovde oni koji su pripadali Drevnoj Crkvi, jer se zemljom oznaava crkva (vidi br. 566, 662, 1066, 1067, 1262, 1733, 1850, 2117, 2118, 2928, 3355, 4447), na taj nain narodom ovezemlje, oni koji pripadaju crkvi, ovde Drevnoj Crkvi, jer je ova jo uvek postojala kod nekih naroda u Hananskoj zemlji. Reprezentativ crkve nije bio ustanovljen u narodu koji je potekao od Jakova sve dok ova Drevna Crkva nije sasvim nestala, a to je oznaeno time, to Jakovljevim potomcima je bilo doputeno da se vrate u zemlju Hanansku sve dok se nepravde stanovnika zemlje nisu navrile, kao to se kae u Postanju XV.16; jer se nikad nova crkva ne ustanovljava dok prethodna nije opustoena, 4517. Hananejima i Ferezejima. Da ovo oznaava one koji su u dobru i u istini, jasno je iz znaenja Hananejaca, a to su ovde oni kojisu bili u dobru istine crkve. Razlog da Hananeji i Ferezeji imaju ovo znaenje je to je Drevna Crkva jo uvek meu njima postojala, kao to je gore reeno (br. 4516). Jer je u zemlji Hananskoj postojao je narod Pradrevne Crkve (vidi 4447,4454), kao i narod Drevna Crkve, osobito od Drevne Crkve nazvane Hebrejska, iz kojega razloga su stanovnici Hananske zemlje nazivani Hebrejima (Postanje XL.15), te su imali oltare, i rtve. A posle, kada su posali idolopoklonici, naloeno im je bilo vie puta da srue svoje oltare. Svedok je crkva ili bilo ta od crkve ostalo kod njih, dobro crkve bilo je oznaeno Hananejima, a istina crkve Ferezejima. Ali kad je sve crkve kod njih bilo nestalo, Hananejima je bilo oznaeno zlo, a Ferezejima obmana (br. 1573,1574). 4518.U mene ima malo ljudi.Da ovo oznaava da bi to bilo lako, vidi se iz znaenjamalo ljudi; ali kada se u skladu sa serijama u unutranjem smislu, umesto kvantiteta razume kvalitet, tada se vidi da se misli da je lako. Jer, kao to sad itamo, pa ako se skupe na mene, onda se mogu lako razruiti (prim. prev. mogu se lako unititi ostaci Drevne Crkve). 4519. Pa ako se skupe na mene, hoe me ubiti, te e se istrijebiti ja i dom moj. Da ovo oznaava da e na ovaj nain Drevna Crkv nestati, vidi se iz znaenja skupiti se, ubiti me, i istrijebiti, to je nestati. Razlog zato se ovde misli na drevnu Crkvu, je to to to jakov kae za sebe i za svoj dom (kuu). (Da je ovde Jakov Drevna Crkva, vidi gore, br. 4514).

4520. Ja i moj dom. Da ovo oznaava u pogledu istine i dobra, vidi se iz reprezentacije Jakova, koji je ovde Ja, to je crkva, osobito crkva u pogledu istine, moe se zakljuiti iz onoga to je bilo reeno u pogledu reprezentacije Jakova (br. 3305, 3509, 3525, 3576, 3599, 3775, 4234, 4337), naime, da on predstavlja Gospodau pogledu Boanske istine prirodne. Sada u pogledu reprezentacija, ovek koji predstavlja, u najviem smislu, Gospoda u pogledu Boanske istine Prirodnog, tako isto predstavlja i Gospodovo carstvo u pogledu Boanske istine u njemu, a sledstveno i crkvu u pogledu istine, jer ovi korespondiraju jedno drugom, poto sva istina koja je u Njegovom carstvu i crkvi pripada Gospodu. A da je crkva u pogledu dobraoznaena sa moj dom (kua), jasno je iz znaenja doma (kue), to je crkva u pogledu dobra 4521. Stih 31. A oni rekoe. Da ovo oznaava odgovor, vidi se bez objanjavanja, 4522. Zar da s naom sestrom rade kao s kurvom? Da ovo oznaava da nisu imali oseanja, vidi se iz reprezentacije Dine, posle sramoenja, ili kad je postala kurva (prim.prev. kurva uoima ubica?), to je oseanje obmana pa stoga i (oseanje) izopaene crkve (kao to je gore pokazano, br. 4505), koja vie nije imala nikakvog oseanja istine, kao to je tamo pokazano.

NASTAVAK O KORESPONDENCIJI OKA I SVETLOSTI S VELIKIM OVEKOM. 4523. Svako ko i malo znanja o zraku (vazduhu) i o zvuku, moe znati da je uho sazdano da bi se tano adaptiralo prirodi njihivih modifikacija (promena);stoga, da im, u pogledu njegove telesne i materfijalne forme, uho korepondira; a svako koji je stekao imalo znanja o eteru i o svetlosti, zna da u pogledu njegove telesne i materijalne forme, da je uho tako sazdano da korespondira njihovim modifikacijama; i to u tolikoj meri da svaka unutarnja stvar koja je pohranjena u prirodi zraka (vazduha) i zvuka, da je upisana u na onom organizmu. (2) Sledstveno, onaj ko je vet u anatomiji i fizici, moe da zna istraivanjem, da organi, kako ulni tako i organi pokreta, zajedno sa svom utrobom, korespondiraju raznim stvarima u prirodnom svetupa na taj nain, da je celo telo jedan organ koji je sastavljen od najunutarnjijih stvari u prirodnom svetu, i da je u

skladu s njihovim skrivenim silama delovanja i njihovim divotnim nainima toka. Iz ovoga razloga su drevni nazivali oveka malim svetom ili mikrokosmosom. (3)Onaj ko zna ovo, moe da zna i to da sve to postoji u svetu i u prirodi ne dolazi od sebe, nego od neega to mu prethodi; i da ovo prethodno ne dolazi od samoga sebe, nego od neega to mu prethodi; i tako sve do Prvog, od kojega proistiu sve stvari po redu. A poto proistiu iz toga, to i postoje od toga, jer postojanje je neprekidn nastajanje (proisticanje). Iz ovoga sledi da sve stvari u prirodi kako u optem tako i u posebnom, sve do poslednjih, ne samo da su potekle od Prvog, nego i postoje (obstoje, traju) od Prvog; jer da nema neprekidnog proizlaenja, i da nema neprekidne povezanosti od Prvoga, i tako sa Prvim, sve bi se raspalo i nestalo istoga trena. 4524. Sada, poto sve i svaka stvar u svetu i prirodi potiu, i to neprekidno, i poto opstoje od stvari koje njima prethode, sledi da one proizlaze i opstoje od sveta iznad prirode, sveta koji se naziva duhovnim; i poto, da bi one mogle opstati ili neprekidno proizlaziti, mora da postoji nepredna povezanost s tim svetom, pa stoga i u oveku, iz toga sveta; a isto tako da su istije i vie unutarnje stvaritakve forme koje mogu da primaju influks. A poto postoji samo jedan Izvor ivota, kao to u prirodi postoji samo jedan izvor svetlosti i topline, oito je da je sve u ivotu od Gospoda, koji je Prvo ivota. A zato to je tako, to sledi da sve i svaka stvar u duhovnom svetu korespondira Njemu, a sledstveno i sve i svaka stvar u oveku; jer ovek je mali duhovni svet u najmanjoj formi. Otuda i to, da je ovek duhovna slika Gospodova. 4525. Iz ovoga je jasno da posebno kod oveka, postoji korespondencija svih stvari u njemu s duhovnim svetom, i da bez ove korespondecije on ne bi mogao opstati ni trenutka; jer bez korespondencije nita se ne nastavlja od samog Bia (Esse) ivota, to jest, od Gospoda; to jest, dolo bi do razdvajanja; pa bi se sve raspalo u nita. Razlog da je korespondencija sa ovekom neposrednija i stoga blia, je to to je on stvoren da prima ivot od Gospoda, te je stoga stvoren sa mogunou da ga Gospod uzdigne iznad prirodnoga sveta u njegovim mislima i oseanjima; sledstveno, on ima sposobnost da misli o Bogu i da osea Boansko, i tako da se s Njim i povee, za razliku od ivotinjana zemlji. Pa kada se telesne stvari ovoga sveta odloe, oni koji su u stanju da se poveu s Boanskim, oni ne

umiru, jer njehova unutranjost ostaje povezana s Njim. (prim.prev. oni umiru elesno ali ne umiru duhovno, jer i zli ljudi postoje posle fizike smrti, samo u stanjima gde se Boansko svetlo prevara u mrak a ljubav i mrnju; to je pakao ili duhovna smrt). 4526. Dalje, to se tie korespondencijeonoga vida, o emu se govorilo u pethodnom poglavlju, da on korespondira sa stvarima koje pripadaju razumu; jer razum je unutranji vid, a ovaj unutranji vid je u svetlu koje je superiorno (iznad) svetlu ovoga sveta. Razlog da ovek moe da postane inteligentan pomou stvari koje vidi u svetlu ovoga sveta, je to to via (superiorna) svetlost (svetlost neba) utie na predmete koji se vide u svetlu sveta, i ini da se (stvari duhovnog sveta?) pokazuju kao reprezentativi i kao korespondencije; jer svetlost koja je superiorna (savrenija) svetlosti sveta je ona koja proistie od Gospoda, a koja obasjava sveukupno nebo. Sama inteligencija i mudrost Gospodova tamo se pokazuju kao svetlost. Upravo ova svetlost stvara ovekov razum ili unutranji vid; i kada utie preko razuma u predmeta koji su u svetlu ovoga sveta, ona ini da se (stvari duhovnog sveta?) pokazuju u reprezentativima i znaenjima, to jest, na intelektualni nain. I poto oni vid u prirodnom svetu korespondira vidu razuma u duhovnom svetu, to on korespondira istinama vere, jer ove pripadaju pravom razumevanju; jer istine sainjavaju celinu ovekovog razuma, jer sva njegova misao je o tome da li je neto tako ili nije; to jest, da li je istinito, ili nije istinito. (Da oni vid korespondira istinama i dobrima vere, moe se videti gore, br. 4410). 4527. Razgovaao sam s nekima nekoliko dana posle njihove smrti, koji su se nali, poto su skoro doli, u svetlosti koja je njima bila razliita od one u ovom svetu; to je uinilo da se zapitaju dali je ta svetlost iz nekoga drugoga izvora. Stoga su odvedeni do ulaza u nebo, gde je svetlost jo jasnija; i, govorei sa mnom iz toga poloaja, rekoe da nikad nisu videli takvo svetlo; a to se desilo nekoliko sati posle naeg zalaska sunca. Onda su se udili da duhovi imaju oi s kojima vide; a za ivota tela, verovali su da je ivot duhova samo misao, odvojena od predmeta; jer nisu bili u stanju da misle o bilo emu ako to ne vide. A poto su mislili da je tako, oni su zamiljali da poto je duh samo misao, da e se on (duh) raspasti, kao daak vetra ili kao plamen, zajedno sa telom u kom je bio, ukoliko ga na udesan nain Gospod ne dri skupa i da mu tako omogui da postoji. I tada su videli kako lako

ueni ljudi padaju u zabludu u pogledu ivota posle smrti, i da su oni ti koji, vie od osalih, veruju samo ono to vide. Stoga su se udili, da ne samo to mogu da misle,nego to mogu i da vide, i da uivaju sva ostala ula, i tovie, da izgledaju sebi upravo kao ljudi, i da vide, uju, i razgovaraju jedan s drugim, i oseaju svoje udove dodirom, i to jo vie nego dok su bili u ivotu tela. Tada su bili zaueni da ljudi koji ive u ovome svetu ne znaju nita o onome; i osetili su saalenje za ljudsku rasu zbog zato to ljudi ne znaju ovakve stvari, jer u njih ne veruju; a jo su vie alili one koji su u veoj svetlosti, to jest koji su u crkvi i koji imaju Re. (2) Neki od njih su verovali da e ljudi posle smrti bili kaoaveti; u tome miljenju su se utvrdili sluajui o avetima (utvarama); ali u pogledu ovih, zamiljali su da kod aveti postioji neki grubi princip ivota, koji se izdahne iz tela, ali se posle utopi ponovo u telo, i da se tako ugasi. Meutim, neki su verovali da nee ustati pre poslednjeg suda kada sve bude razoreno, naime, da e tada ustati u svojim telima, koja, iako su bila postala prah, ponovo e se sakupiti, i da e ustati s mesom i sa kostima. I poto se taj poslednji sud ili razaranje sveta ekalo uzalud mnogo vekova, oni su pali u zabludu po kojoj nee vie nikada ustati; a nisu verovali ono to su nauili iz Rei, a o emu su ponekad govorili, rekavi da kada ovek umre, njegova je dua u Boijoj ruci, meu srenima ili nesrenima, ve prema ivotu koji su stekli navikama; a nisu mislili ni o onome to je Gospod rekao o bogatau i Lazaru. Ali su bili poueni, da se svaiji poslednji sud odigrava kada ovek umre; i da se on tada vidi sa telom kao u svetu, i da uiva svako ulo, samo jo istije i jasnije, jer telesne stavri vie ne stoje tome na putu, i svetlo sveta ne zatamnjuje svetlost neba; tako da su kao u proienom telu, i da se u drugom iotu ne bi moglo nositi telo od kostiju i mesa kao to je ono u svetu,jer da bi bilo sastavljeno od zemljanoga praha. (3)S nekioma sam razgovarao istoga dana kad je njihovo telo bilo sahranjivano, koji su kroz moje oi videli svoj le, nosila, i pogrebni obred; rekli su da su odbacili to telo koje im je sluilo u svetu u kome su bili, i da sada ive u telu koje im slui u svetu u kome su sada; eleli su da to kaem njihovoj rodbini koja ali za njima; ali mi je bilo doputeno da odgovorim da kad bih to uradio, da bi mi se narugali, jer da bi oni sve ono to ne vide svojim oima smatrali obmanom vida. jer ljudi ne mogu da veruju da kako ni vide jedan drugoga, da tako isto i duhovi vide jedan drugoa oima; i da ovek moe da vidi duhove samo oima svoga duha, i da ih on vidi onda kada Gospod otvori njegov unutarnji vid, kao o je

bio sluaj sa prorocima, koji su videli duhove i anele, kao i mnoge stvari u nebu; i da se moe zapitati da li bi oni koji danas ive verovali da su iveli u ono vreme. 4528. Oko, ili bolje, vid, korespondira onim drutvima u drugom ivotu koja su u rajskim oblastima, koja se pojavljuju iznad napred malo na desno, gde se jasno vide vrtovi, sa drveem i cveem tako mnogo vrsta i podvrsta da su ona na svetu malobrojna u uporeenju. U svakom predmetu ima neto od inteligencije i mudrosti koji prosijava iz njega, tako da se moe rei da su ljudi u tim vrtovim u isto vreme u rajevima inteligencije i mudrosti; te stvari (inteligencija i mudrost) na njih utiu iznutra, i prijaju ne samo njihovom vidu nego i njihovom razumu. (2) Ovi rajski vrtovi su u prvom nebu, na samom pragu onoga to je vie unutarnje u tome nebu; to su predstave koje se sputaju iz viega neba, kada aneli iz toga neba razgovaraju jedan s drugim o istinama vere. Ovakav se razgovor anela tamo izvodi preko duhovnih i nebeskih ideja koje su kod njih verbalne forme, a koje su u nizovima neizrecive lepote i prijatnosti; a upravo je lepota i prijatnost njihovog razgovora predstavljena rajskim prizorimau niem nebu. (3) U ovome nebu ima nekoliko razliitih neba, kojima korespondiraju razne stvari u onim komorama. Ima nebo rajskih vrtova kakvo je upravo opisano. Ima nebo gde postoje atmosfere raznih boja, i gde vazduh svetluca kao zlato, srebro, drago kamenje, cvee malog oblika, i bezbroj drugih stvari. Ima i nebo duga, gde se vide predivne duge, velike i male, u predivnim bojama. Ovo sve nastaje pomou svetlosti koja dolazi od Gospoda, koja sadri inteligenciju i mudrost, tako da u svakome predmetu ima neto od inteligencije istine i od mudrosti dobra, to se sve pokazuje u predstavama. (4) Oni koji nemaju ideje o nebu, ni o tamonjoj svetlosti, teko se mou navesti da poveruju da ovakve stvari tamo postoje, pa oni koji ovakvo neverovanje donesu sa sobom u drugi ivot, a koji su bili u istini i dobru vere, oni se uvode u takve prizore, i kada ih ugledaju, oni su zabezeknuti (to se tie rajskih i duginih prizora, i atmosfera, vidi ta je ve reeno iz iskustva, br. 1619-1626, 2296, 3220; i da u nebima postoje neprekidne predstave, br. 1807, 1808, 1971, 1980, 1981, 2299, 2763, 3213, 3216, 3218, 3222, 3350, 3475, 3485). 4529. Jedna ovek o kome se mnogo govorilo i kome se mnogo pljeskalo zbog njegove vetine u botanici, posle smrti, na svoje veliko zadovoljstvo, uo je da i u drugom svetu ima cvea i drvea koje se pokazuju vidu. I poto je botanika bila

uivanje njegovog ivota, vatreno je eleo da zna da li je tako, pa je stoga bio odveden u rajske oblasti, gde je video najlepe nasade drvea i predivne cvetne vrtove kako se daleko ire. I dok je bio u tome oduevljenju, bilo mu je doputeno da hoda po polju, i ne samo da posmatra bilje u detaljima, nego i da ih skuplja i ispituje u ruci, kako bi se uverio da je tako. (2) Govorei otuda sa mnom, ree da to ne bi nikad verovao, i da mu je to bilo reeno dok je bio na svetu, da bi to bio smatrao paradoksom. Dalje ree daje tamo video takvo obilje cvea kakvo nikad nije video na svetu, a to se tamo (na svetu) ne bi moglo ni zamisliti; da svetovi blistaju neshvaljivim sjajem, jer su od svetlosti neba. Da je sjaj bio duhovnog porekla, on nije bio u stanju da opazi, to jest, da su sijali jer je u svakom od njih bilo neto od inteligencije i mudrosti istine i dobra. Nastavio je rekavi da ljudi na svetu ovo ne bi nikada verovali, jer malo ko veruje da postoji nebo i pakao; a oni koji veruju, znaju samo to da je nebo tamo gde je radost, ali mali broj njih veruje da tamo postoje stvari koje oi nisu nikad videle, ui ule, a um shvatio; iako su iz Rei znali da su proroci videli predivne stvari, kao one koje je Jovan video,a koje su zabeleene u Otkrovenju, akoje su bile samo predstave koje se neprekidno pokazuju u nebu, a koje su se pokazale Jovanu kad je bio otvoren njegov unutranji vid. (3)Ali ove stvari, uporeene s drugima, nisu tako vane. Oni koji su u samoj inteligenciji i mudrosti, koje su izvor ovih stvari, oni su u takvom stanju sree da su im ove stavri od male vanosti. Neki duhovi koji su rekli, dok su bili u rajskim oblastima, da ovo prevazilazi svaku sreu, bili su uzneseni u nebo vie na desno, gde je sve sijalo jo vie uz iskrice, a na kraju su bili odvedeni u nebo gde se opaa blaenstvo inteligencijei mudrosti koje postoje u ovakvim stvarima. I kad su tamo bili, rekli da je ono to su prethodno videli, da je bilo bezznaajno u uporeenju s ovim. Ali su na kraju bili uzneti u nebo u kojemu, zbog snanog unutranjeg oseanja, jedva da su mogli da izdre (opstanu), jer je srea prodirala su samu njihovu sr, tako da su od ushienja padali u svetu nesvest. (prim. prev. Ova stanju su poznata kao ekstaze svetaca, koje su neki od mistika, kao Tereza od Avile, opisivali u svojm knjigama). 4530.U drugom ivotu vide se i boje, koje se sjajem i lepotom ne mogu uporediti s onima na svetu. Ove nastaju zbog varijacija svetla i senke; a poto se inteligencija i mudrost, koje dolaze od Gospoda, tamo pokazuju kao svetlost pred oima anela

i duhova, a koja u isto vreme prosvetljuje njihov razum, u svojoj sutini ove bojesu varijacije to jest modifikacije inteligencije i mudrosti. Boje tamo ne samo one na cveu i u atmosferi koje su tako sjajne, i u dugama, nego i one koje se vide u drugim formama te boje sam ja video bezbroj pua. Njihova blistavost dolazi od istine inteligencije a njihov sjaj od dobra mudrosti; same boje potiu od njihovog sjaja i zatamnjenja, to jest, od svetla i senke, kao nene are u ovom svetu. Iz ovoga razloga su boje koje se pominju u Rei, kao boje dragoga kamenja u Aronovom naprnjaku i kao i na svetoj odei, kao i one na zavesima u atoru u kojemu je bio koveg, kao i one u temeljima Novoga Jerusalima, opisane u Jovanovo Otkrovenju, pored drugim koje sepominju, predstavljaju stvari koje pripadaju inteligenciji i mudrosti. Ali ta ove boje predstavljaju, bie, po Boanskoj Gospodovoj milosti, reeno u objanjenju. U opte govorei, boje koje se vide u drugom ivotu, imaju sjaj i blistavost koje dolaze od istine inteligencije, a one skrletne i vatrene dolaze od dobra mudrosti (prim. prev. Istina inteligencije je inteligentna istina, ili istina koja pripada ineligenciji, zavisno od toga da li italac razume genitiv kao oznaku kavalifikacije ili posedovanja, genitivus qualificationis, ili genitivus possessionis). One boje koje dolaze iz ovih izvora,pripadaju oblasti oiju, 4531. Poto se inteligencija i mudrost od Gospoda pokazuju u nebu kao svetlost, aneli u nebu nazivaju se anelima svetla, pa se stoga bezumlje i ludilo koji su od sebe (propriuma) ono to vlada u paklu, inei da se imena onih koji su tamo povezuju s mrakom. U paklu zaista i vlada mrak, ali je to dimljiva osvetljenost kao od ugljena na vatri, u kome svetlu oni vide jedan drugoga, a bez ega ne bi mogli iveti. Ovo osvetljenje im dolazi od svetlosti neba, koja se pretvara u ovakvo osvetljenje kada se spusti u njihova bezumlja, to jest, u njihove obmane i poude. Gospod je prisutan svuda, pa i u paklu, sa svetlou, jer bez toga oni tamo ne bi imali sposobnost da misle i da govore, ali ta je svetlost onakva kako je oni primaju. Ova osvetljenost je ono to se u Rei nativa sjenom smrt, i uporeuje se sa tamom, pa se u pretvara u tamu kod onih koji se se priblie svetlosti neba (prim. prev. kada se pakleni duhovi priblie nebu, onigube i to malo osvetljenja, jer se ono pretvara u tamu); a kada su u tami, oni su luckasti i glupi. Otuda je jasno da

svetlost korespondira istini, a tama obmani, i da se za one koji su u obmanama kae da su u slepi. 4532. Oni koji misle da razumeju dobro i istinu od samih sebe, i pouzdaju se samo u sebe same, pa se stoga smatraju mudrijima od drugih (iako u stvari ne znaju ta je dobro i istginito), a posebno oni koji ne ele da razumeju ta je dobro i istinito, pa su stoga u obmanama, u drugom ivotu, stavljaju se u stanje mraka; i kad su u tome stanju, govore kao maloumni (kao idioti), jer su glupi. Reeno mi je da ovakvih ima mnogo,a meu njima su i oni koji su verovali da su u najveoj svetlosti, i koji su tako izgledali drugim (ljudima). 4533. Meu zadivljujuim stvarima koje se odigravaju u drugom ivotu je i to, da kada nebeski aneli gledaju zle duhove, oni ih vide kao sasvim drugaije od onoga kao oni vide jedan drugoga. Kada su zli duhovi i geniji sami sa sobom, u njihovom varljivom svetlu (koje je, kao to je reeno, kao vatra do ugljenja), oni se vide u ljudskom obliku, a isto tako i u skladu s njihovim deluzijama, ali ne runi. Ali kada aneli neba gledaju ove iste, ta se svetlost rasipa, i oni imaju sasvim drugaija lica, svaki u skladu sa svojim karakterom. Neki su tamni i crni kao avoli; neki s odvratnim licima kao lica leeva, neki skorao da nemaju lica, a umesto lica, gustu kosu; neki krguu zubima; neki su kao kosturi; a to je najudnije, neki su kao udovita; lukavi su kao zmije, a najlukaviji su kao vipere (zmije otrovnice), dok drugi opet imaju drugaiji izgled. Ali im aneli prestanu da ih gledaju, oni dobijaju preanji oblik, kakav imaju u svolm vlastitom setlu. Aneli gledaju zle (duhove) kad god primete da ovi pokuavaju da izau iz iz svojih paklova i da uu u svet duhova s namerom da nanesu drugima zlo; na ovaj nain se oni otkrivaju i bacaju natrag. Razlog da postoji takva sposobnost u anelovom pogledu je to, to postoji korespondencija izmeu intelektualnog vida i onoga vida; stoga u njihovom pogledu postoji takva otrina, pred kojom se gubi paklenska svetlost, kada se zli duhovi pokazuju oblikom i karakterom kome pripadaju. 4534. Nastavak o Velikom oveku i Korespondenciji nai e se na kraju sledeeg poglavlja.

POGLAVLJE TRIDESET I PETO 4535. U predgovorima prethodnih poglavlja, poev od poglavlja XVI., dato je objanjenje onoga to je Gospod pretskazao o Svom dolasku, ili o Sveetku vremena. I pokazano je vie puta da se Njegovim dolaskom, ili Svretkom vremena, oznaava poslednje vreme crkve, to se u Rei naziva Poslednjim Sudom. Oni koji ne vide vie od slova, mora da pretpostavljaju da je Poslednji Sud razaranje sveta, i to posebno (zakljuuju) iz Otkrovenja, gde se kae: I vidjeh nebo i zemlju novu; jer prvo nebo i prva zemlja prooe, i mora vie nema. I ja Ivan (Jovan) vidjeh grad sveti, Jerusalim Novi, gdje silazi od Boga kao nevjesta ukraena muu svojemu (XXI.1,2). A isto tako iz Isaijevog pororotva, gde se javljaju iste rei: Jer, gle, ja u stvoriti nova nebesa i novu zemlju, i to je prije bilo nee se pominjati, niti e na um dolaziti. Nego se radujte i veselite se do vijeka radi onoga to u ja stvoriti; jer, gle, ja u stvoriti Jerusalim da bude veselje i narod njegov da bude radost (LXV.17,18; LXVI.22). (2) Oni koji ne vide iznad doslovnog znaenja, mora da zaklue da e celo nebo i zemlja biti uniteni, i da e tada mrtvi po prviput ustati, i iveti u jednom novom nebu i na novoj zemlji. Ali da ne treba Re tako razumeti, moe se videti iz mnogih odlomaka u Rei gde se pominju neba i zemlja. Oni koji i malo veruju u unutranji smisao, mogu jasno da vide da nova nebesa inova zemlja oznaavaju jednu novu crkvu, koja e slediti onda kada prethodna crkva nestane (vidi br. 1733,1850,3355); i da je nebo njeno unutranje a zemlja njeno spoljanje; (3) Ovo poslednje vreme prethodne crkve i prvo vreme nove crkve, to je ono to se naziva svretkom vremena, o kojemu Gospod govori kod Mateje XXIV., atako isto i Njegovim dolaskom, jer tada Gospod naputa prethodnu crkvu i dolazi u novu crkvu. Da je ovo svretak vremena, moe se videti iz drugih odlomaka u Rei, kao kod Isaije: Ostatak e se obratiti, ostatak Jakovljev, k Bogu silnome. Jer ako bude naroda tvojega, Izrailje, kao pijeska morskoga, ostatak e se njegov obratiti. Pogibao je odreena, razlie se (potei e) pravda. Jer e Jehova, Gospod na vojskama, izvriti pogibao odreenu u svoj zemlji (XXVIII.21-23). Kod istoga: Nemojte se dakle vie podsmijevati da ne postanu jai okovi vai, jer uh od Jehove Gospoda nad vojskama pogibao odreenu svoj zemlji (XXVIII.22). Kod Jeremije: Sva e zemlja opustjeti; ali neu sasvim zatrti (VI.27). Kod Sofonije: I pritijesniu ljude, te e ii kao slijepi, jer zgrijeie Jehovi; i krv e se

njihova prosuti kao prah i tjelesa njihova kao gnoj. Ni srebro ni zlato njihovo nee ih moi izbaviti u dan gnjeva Jehovinog; i svu e zemlju prodrijeti oganj revnosti njegove; jer e brzo uiniti kraj svim stanovnicima zemaljskim (I.17,18). Da svretak (uiniti kraj) ovde oznaava posednje vreme crkve, i da je zemlja crkva, jasno je iz pojedinosti. (4) da zemlja oznaava crkvu, dolazi od toga to je zemlja Hananska bila zemlja gde je crkva bila od najstarijih vremena, i gde je posle bio reprezentativ crkve meu Jakovljevim potomcima. Kadase za ovu crkvu kae da e biti svrena,ne misli se na naciju, nego na svete stvari bogotovanja koje postoje kod nacije gde je crkva. Jer je Re duhovna, a sama zemlja nije duhovna, niti nacija u njoj, nego ono to pripada crkvi. (Da je zemlja Hananska bila zemlja gde je postojala crkva u najdrevnija vremena, moe se gore videti, br. 567, 3686, 4447, 4454, 4516, 4517); i da iz ovoga razloga zemlja oznaava crkvu, br. 566. 662, 1066, 1067, 1262, 3355, 4447.) Iz ovoga je jasno na ta se misli kod Isaije pod zemlju eprodrijeti oganj, i kod Sofonije jer e brzo uiniti kraj svima stanovniocima zemaljskim. Da Jevrejska nacija koja je ivela u toj zemlji, nije bila unitena, nego samo svete stvari bogotovanja, dobro je poznato. (prim. prev. Stvar oznaava zemaljsku ili duhovnu stvar,prema kontekstu; ovde, duhovnu) (5)Da je ovo svretak, vidi se jasno kod Danila: Sedamdeset je nedjelja odreeno tvome narodu i tvome gradu svetom da se svri prijestup i da nestane grijeha i da se oisti bezakonje i da se dovede vjena pravda, i da se zapeati utvara i prorotvo, i da se pomae sveti nad svetima. I utvrdie zavjet s mnogima za nedjelju dana, a u polovinu nedjelje ukinue rtvu i prinos; i krilima mrskim, koja pustoe, do svretka odreenog izlie se na pusto (IX.24,27). (6) Iz ovoga svega se moe videti se svretkom vremena, u vezi s kojim su uenici rekli Gospodu, ta e biti znak Tvoga dolaska i svretka vijeka?) (Mateja XXIV.3), da se oznaava samo poslednje vreme crkve; a tako isto i Gospodovim reima, koje su poslednje rei kod istoga Jevaneliste; Uei ih da sve dre to sam zapovijedao; i evo ja sam s vama u sve dane do svretka vijeka (Mateja XXVIII.20).Gospod je kazao uenicima da e biti s njima do svretka vremena, jer su dvanaest uenika oznaavali dvanaest plemena Izrailjevih, naime, sve stvari ljubavi i vere, sledstveno sve stvari crkve (vidi br. 3354, 3488, 3858); to je isto ono to se oznaava sa dvanaest plemena (br. 3858, 3926, 3939, 4060). Da dolazi do svretka crkve kad u njoj vie nema ljubavi ka blinjemu pa stoga ni vere, vie puta je gore pokazano. Da u ovoj crkvi, koja se

naziva Hrianskom, nije skoro nita nadivelo od ljbavi prema blinjemu i od vere, i da je stoga blizu svreak vremena, bie pokazano, po Gospodovoj Boanskoj milosti, na sledeim stranicama.

POGLAVLJE XXXV. 1. I Bog ree Jakovu: ustani, idi gore u Betel (Vetilj)i ondje stani; i naini ondje rtvenik Bogu, koji ti se javio kad si bjeao od Isava brata svojega. 2. I Jakov ree porodici svojoj i svijema koji bijahu s njim: bacite tue bogove to su u vas, i oistite se i preobucite se; 3. Pa da se dignemo i idemo gore, u Betel, da nainim ondje rtvenik (oltar) Bogu, koji me je uo u dan nevolje moje i bio sa mnom na putu kojim sam iao. 4. I dadoe Jakovu sve bogove tue koji bijahu u rukama njihovijem, i oboce, koje imahu u uima; i Jakov ih zakopa pod hrastom kod Sihema. 5. Po tom otidoe. A strah Boji doe na gradove koji bijahu oko njih, te se ne digoe u potjeru za sinovima Izrailjevijem. 6. I Jakovi sva eljad to bijae s njim dooe u Luzu u zemlji Hananskoj, a to je Betel. 7. I ondje naini rtvenik, i nazva ono mjesto: Bog Betelski, jer mu se ondje javi Bog, kad je bjeao od brata svojega. 8. Tada umrije Debora dojkinja Rebeina, i pogreboe je ispod Betelapod hrastom koji nazva Jakov Alon-Bakut. 9. I javi se Bog Jakovu opet, poto izae iz Padam-Arama, i blagoslovi ga. 10.I ree mu Bog: ime ti je Jakov, ali seod sele ne e zvati Jakov nego e ti ime biti Izrailj. I nadjede mu im Izrailj. 11.I jo mu ree Bog: ja sam Bog svemogui; rasti i mnoi se; narod i mnogi e narodi postati od tebe, i carevi e izai od bedara tvojih.

12.I dau ti zemlju koju sam dao Avramu i Isaku, i nakod tebe sjemenu tvojemu dau zemlju ovu. 13.I po tom otide od njega Bog s mjesta gdje mu govori. 14.A Jakov metnu spomenik na istom mjestu gdje mu Bog govori, spomenik od kamena, i pokropi ga kropljenjem, i preli ga uljem. 15.I Jakov prozva mjesto gdje mu Bog govori Betel (Vetilj). 16.I odoe od Betela. I kada im osta jo malo puta do Efrate, porodi se Rahela, i bjee joj teak poroaj. 17.I kad se veoma muae, ree joj babica: ne boj se, imae jo jednoga sina. 18.A kad se rastavljae sduom te umitae, nazva ga Benonije; ali mu otac nadjede ime Benjamin. 19.I umrije Rahela, i pogreboe je na putu u Efratu, a to je Betlem. 20.I metnu Jakov spomenik na grob njezin. To je spomenik Rahelin do dananjega dana. 21.A odande otiav Izrailj razape ator svoj iza kule Migdol-ederske. 22.I kad Izrailj ivljae u onoj zemlji, otide Ruben i lee s Balom inoom oca svojega. I to dou Izrailj. A imae Jakov dvanaest sinova. 23.Sinovi Lijini bijahu: Ruben prvenac Jakovljev, i imun i Levije i Juda i Isahar i Zebulon. 24. A sinovi Rahelini: Josip i Benjamin. 25.A sinovi Bale robinje Raheline: Dan i Neftalije. 26.A sinovi Zelfe robinje Lijine: Gadi Aser. To su sinovi Jakovljevi, koji mu se rodie u Padam-Aramu. 27.I Jakov otide k Isaku ocu svojemu u Mamru u Kirijat-Arbeju, koje je Hebron, gdje Avram i Isak bijahu doljaci.

28.A Isaku bjee sto i osamdeset godina. 29.I onemoav umrije Isak, i bi pribran k rodu svojemu star i sit ivota; i pogreboe ga Isav i Jakov sinovi njegovi.

SADRAJ. 4536. Predmet o kome se govori u unutranjem smislu ovoga poglavlja je ostatak Gospodovog Prirodnog, koje je postalo Boansko. Unutarnje stvari Prirodnog, koje su postale Boanske, ovde su Izrailj. Napredovanje prema stvarima koje su jo vie unutarnje, gde je Racionalno, opisan jeroenjem Benjamina, a posle dolaskom sinova Jakovljevih Isaku

UNUTRANJI SMISAO 4537. Stihovi 1-4. I Bog ree Jakovu: ustani, idi gore u Betel i ondje ostani; i naini ondje rtvenik Bogu, koji ti se javio kad si bjeao od Isava brata svojega. I Jakov ree porodici svojoj i svjemakoji bijahu s njim: bacite tue bogove to su u vas, i oistite se i preobucite se. Pa da se dignema i idemo gore u Betel, da nainim ondje oltar (rtvenik) Bogu, koji me je uo u dan nevolje moje i bio sa mnom na putu kojim sam iao. I dadoe Jakovu sve bogove svoje koji bijahu u njihovim rukama, i oboce, koje imahu u uima; i Jakov ih zakopa pod hrastom kod Sihema. I Bog ree Jakovu, oznaava opaanje prirodnog dobra, onakvoga kakav je bio Jakov sada, od Boanskog; ustani, idi gore u Betel, oznaava o Boanskom Prirodnom; i ondje ostani, oznaava ivot; i naini ondje ertvenik Bogu, koji ti se javio, oznaava ono to je tamo sveto; kada si bjeao od Isava brata svojega, oznaava kada je istina postavljena ispred dobra. I Jakov ree porodici svojoj i svjema koji bijahu s njim, oznaava raspored u prirodnom dobru, kakvo je onda bilo; bacite tue bogove to su u vas, oznaava da obmane treba da seodbace; i oistite se i preobucite se, oznaava svetost u koju treba da se obuku. Pa da idemo gore u Betel, oznaava Boansko Prirodno; da nainim ondjertvenik Bogu, oznaava svetost u kojoj treba da se zavravaju unutarnje stvari; koji meu u dan nevolje

moje, oznaava stanje kada se dobro postavljalo ispred istine; i koji je biosa mnom na poutu kojim sam iao, oznaava Njegovo Boansko provienje; I dadoeJakovu sve tue bogove koji su bili u njihovim rukama, oznaava da su odbacili obmane koliko su god mogli; i oboce u njihovim uima, oznaava aktuelne (tekue) stvari; i Jakovih zakopa pod hrastom i Sihemu, oznaava odbacivanje za uvek (veno odbacivanje); hrast u Sihemu, oznaava lano prirodno. 4538. Stih 1. I Bog ree Jakovu. Da ovo oznaava opaanje prirodnog dobra, kakvoje sada predstavljeno Jakovom, odBoanskog, vidi se iz znaenja u istorijskim delovima Rei rei, to je opaati (br. 1602, 1791, 815, 1822, 1898, 1919, 2061, 2080, 2238, 2260, 2619, 2862, 3395, 359; stoga da Bog ree oznaava opaanje od Boanskog; i iz reprezentacije Jakova koji je ovde, u najviem smislu, Gospod u pogledu prirodnog dobra. Na prethodnim stranicama pokazano je ta Jakov predstavlja u Rei; i poto on predstavlja razne stvari, to e ovde biti kratko objanjeno. (2) U najviem smislu Jakov predstavlja, u optem smislu, Gospodovo Boansko Prirodno. Ali kako je Gospod proslavio (postupno) Svoje Prirodno, ono je bilo razliito u poetku od onoga kada se razvijalo i kakvo je bilo na kraju. Stoga Jakov predstavlja razne stvari, naime, Gospodovo Prirodno u pogledu istine, dok se razvijalo, zatim Gospodovo Prirodno u pogledu dobra od istine, a na kraju, Gospodovo Prirodno u pogledu dobra. Jer se Gospodova glorifikacija odvijala (napredovala) od istine prema dobru od istine, i na kraju u dobro, kao to je vie puta pokazano. Sada, poto je ovo kraj, Jakov predstavljaGospoda u odnosu na prirodno dobro. (Vidi ta je prethodno reeno o ovim takama, naime, da, u najviem smislu, Jakov predstavlja Gospodovo Boansko Prirodno, u poetku, u pogledu istine, br. 3305, 3509, 3546, 3576, 3599; a kada je napredovao taj proces, predstavlja Gospodovo Boansko Prirodno u pogledu dobra od istine, br. 3659, 3669, 3677, 4234, 4273, 4337). Razloga da sada Jakov predstavljaGospodovo Boansko Prirodno u pogledu dobra, je to to je ovo kraj, kao to je reeno. (3) Ovaj proces se odvijao onda kada je Gospod inio Svoje prirodno Boanskim, a to jeproces slian onome kada Gospod obnavlja oveka. To je razlog da se vie puta reklo da je ovekov preporod slika Gospodove glorifikacije (br. 3138, 3212, 3296, 2490, 44'2). Kad Gopod obnavlja oveka, On ga prvo pouava u istinama vere, jer bez istina vere ovek ne zna ta je Gospod, ta je nebo, i ta je pakao, niti zna da

ovi postoje; a jo manje zna bezbroj stvari koje se odnose na Gospoda, na Njegovo carstvou nebu, i naNjegovo carstvo na zemlji, to jest, u crkvi; niti pak zna ta su i kakve prirode ovima obratne stvari, koje se odnose na pakao. (4) Pre nego naui ove stvari, on ne moe da zna ta je dobro, naime, da to nije graansko i moralno dobro, jer se ova dobra ue pomou zakona i uredaba, i razmiljanjem o ljudskom moralu (obiajima ponaanja), kaoi to da nacije izvan crkveznaju ove stvari; nego da se pod dobrom misli na duhovno dobro, koje se u Rei naziva ljubavlju ka blinjem (charitas); a ovo dobro je, u glavnom, u tome da se hoe i ini dobro drugima, ne iz sebinih razloga, nego iz uivanja u tome oseanju (injenja dobra). Ovo dobro je duhovno dobro, a ovo dobro moe da sedostigne samo pomou istine vere, koju Gospod ui preko Rei i preko beseda iz Rei. (5) Poto ga poui u istinama vere, Gospod ga postepeno vodi da hoe istinu, a iz htenja i da je ini. Ova se istina naziva dobro istine (dobro od istine), jer dobro od istine je istina u volji i u inu; a naziva se dobro od istine zato to je istina nauka (doktrine) tada ulazi u njegov ivot. Konano, kad ovek opaa uivanje u htenju i injenju dobra od volje, to se vie ne zove dobro istine, nego dobro: jer on je tada nanovo roen, a to znai da nee i ne ini dobro od istine (sledei isinu), nego od dobra (iz ljubavi prema dobru); a istina koju tada ini (tvori) je od dobra, jer prima svoju sutinu iz svoga izvora, koji je dobro. Iz svega ovoga, jasno je zato i otkuda to da Jakov u najviem smislu predstavlja Gospodovo Prirodno u pogledu dobra. Razlog da Jakov ovde predstavlja ovo dobro je to, to se sada, u unutranjem smislu, govori o daljem napredovaju prema unutarnjim stvarma Prirodnog, koje su Izrailj (br. 4536). Niko koga Gospod preporaa ne moe da se vodi ka ovim unutarnjim stvarima svedok istina kod njega ne postane dobro. 4539. Ustani, idi gore u Betel (Vetilj). Da ovo oznaava da se opaanje odnosi na Boansko prirodno, vidi se iz znaenja ustati, to je biti uzdignut (vidi br. 2401, 2785, 2912, 2927, 3171, 4103), ovde uzdizanje Prirodnoga ka Boanskom; iz znaenja ii gore, to je kretati se prema vie unutarnjim stvarima (o emu u onome to sledi); i iz znaenja Betela, to je Boansko u prirodnom, ili u poslednjem reda (br. 4089). Jer u izvornom jeziku, Betel znai Boja kua, a Boja kua je tamo gde su poznanja dobra i istine, pa stoga Betelu priblinom smislu oznaavaova znanja (vidiono to je gore pokazano, br. 1453). Ali poto se

unutarnje stvari zavravaju i zatvaraju u poslednjim stvarima reda, i tamo su zajedno, i kao da ive u jednoj kui, a poto je Prirodno u oveku poslednje kod njega u emu se unutarnje zavrava, stoga Betel ili Boja kua oznaava Prirodno (br. 3729, 4089), pa stoga i dobro u Prirodnom, jer u unutranjem smislu, kua je dobro (br.2233, 2234, 3720, 3729); osim toga, poznanja su u Prirodnom, ili u poslednjem reda. (2)Da ii gore oznaava prema unutarnjim stvarima jer unutarnje stvari su ono to se naziva viim stvarima (br. 2148)pa stoga, kada se govori o napredovanju prema unutarnjim stvarima u unutranjem smislu, koristi se izraz ii gore, kao ii gore iz Egipta u zemlju Hanansku, i iz svih krajeva prema Jerusalimu a u Jerusalimu prema Bojoj kui tamo. Na primer, ii gore iz Egipta u zemlju Hahansku,kod Mojsija: I doe aneo Jehovin od Gilgala u Bokim i ree: izveo sam vas (poveo gore) iz Egipta i doveo vas u zemlju za kojusam se zakleo ocima vaim (Sudije II.1).Jer se Egiptom, u unutranjem smislu, oznaavaju ZnanjaRei, koja slueda se shvate stvari Gospodovog carstva: a zemljom Hananskom se oznaava Gospodovo carstvo. A poto su znanja-rei nie, ili to je isto, spoljanje, a stvari Gospodovog carstva vie, ili to je isto, unutarnje, stoga se kae, ii gore (podignuti se) iz Egiptaprema zemlji Hananskoj, a u drugu ruku, sii iz zemlje Hananske u Egipat (PostanjeXLII.2,3; XLIII.4,5.15; i na drugim mestima). (3)U samoj zemlji Hananskoj, ii gore je napredovati prema unutarnjim delovima, kao kod Joue: A Joua posle ljude iz Jeriha u Haj, koji bijae blizu Bet-Avena s istoka Betelu, i ree im govorei: idite (gore) u uhodite zemlju. I ljudi otidoe (gore) i uhodie Haj. I vrativi se k Joui rekoe mu: neka ne ide sav narod; do dvije tisue ili tri tisue neka idu (gore), i osvojite Haj; nemoj truditi svega naroda, jer ih je malo. I otidoe ih onamo iz naroda oko tri tisue ljudi; ali pobjegoe od Hajana (VII.2-4). Poto zemlja Hananska oznaava Gospodovo carstvo, to delovi udaljeniji od poslednjih granica oznaavaju unutarnje stvari, pa se stoga ovde koristi izraz ii (gore). Slino, ii iz okolnih delova ka Jerusalimu; a u Jerusalimu, ii (gore, penjati se) ka kui Bojoj (1 o Carevima XII.27,28; 2 o Carevima XX.5,8; Mateja XX.18; Marko X.33; Luka XVIII.31; i mnoga druga mesta): Poto je Jerusalim bio ono najunutarnjije (najdublje) u zemlji, jer se njimeoznaavalo Gospodovo duhovno carstvo, to je kua Boja je bila ono najunutarnjije u Jerusalimum jer je ona oznaava Gospodovo nebesko carstvo a u najviem smislu, Gospoda Samoga. Otuda su ljudi govorili daidu gore (da se penju) prema njima. Iz svega ovoga oito

je da se sa ustani i idi gore uBetel, oznaava napredovanje prema unutarnjim stvarima, a to je predmet o kojemu se govori u ovome poglavlju (br. 4536). 4540. I ondje stani. Da ovo oznaava ivot, vidi se iz znaenja stati, ili nastaniti se, to je ivot (vidi br. 1293,3384,3613,4451). 4541. I podigni ondje rtvenik Bogu koji ti se javio. Da ovo oznaava ono to je tamo sveto, vidi se iz znaenja rtvenika (oltara), to je glavni reprezentativ Gospoda (vidi r. 921,2777,2811,4489); pa stoga podignuti rtvenik Bogu oznaava ono to je sveto u bogotovanju. 4542. Kad si bjeao ispred Isava brata svojega. Da ovo oznaava kada je istina postavljena ispred dobra, vidi se iz reprezentacije Isava, koji je Boansko dobro Gospodovog Boanskog Prirodnog (vidi br. 3322,3494,3504,3576,3599). Da je znaenje, kada je istina postavljena ispred dobra, moe se videti iz objanjenja koje je dato o Jakovu (Postanje XXVII.), kad je beao pred Isavom; jer je uzrok njegovog bega bio to, to je Jakov bio preoteo prvenatvo Isavu, to znai da se istina postavila ispred dobra; jer Jakov tamo predstavlja istinu Gospodovog Prirodnog, a Isav dobro (Gospodovog Prirodnog). Razlog zato se istina postavlja ispred dobra je u tome, to kod svakoga ko se raa iznova, istina je po izgledu na prvome mestu; ali kad se preporodi, tada je dobro na prvome mestu a istina na drugome (vidi br. 324, 3539, 3548, 3556, 3563, 3570, 3576, 3603, 3701, 4243, 4244, 4247, 4337). Otuda to, da kada si bjeao ispred Isava brata svojega, oznaava kada je istina postavljena ispred dobra. 4543. Stih 2. I Jakov ree porodici svojoj i svijem koji bijahu s njim. Da ovo oznaava rasporeivanje prema prirodnom dobru, kakvo je tada bilo, vidi se iz znaenja ree porodici svojoj i svijema koji bijahu s njim, to je rasporeivanje; i iz reprezentacija Jakova, to je ovde prirodno dobro (vidi gore, br. 4538). Razlog zato rei svojoj proodici i svijema oko sebe znai rasporeivanje je to, to je u onome to sledi, predmet o kome se govori, rasporeivanje istina pomou dobra. Jer kada duhovno dobro (opisano gore, br. 4538) pone da zauzima prvi deo prirodnoga uma, ono tada rasporeuje ili postavlja u red istine koje su u njemu.

4544. Bacite tue bogo to su u vas . Da ovo oznaava da obmane treba da se odbace, vidi se iz znaenjabaciti, to je odbaciti; i iz znaenja tuih bogova, to su obmane. 4545. I oistite se i preobucite se. Da ovo onaava da treba da se obuku u svetost, jasno je iz znaenja oistiti se ili biti oien, to je primiti posveenje (o emu u onome to sledi); i iz znaenja preobui se (promeniti haljine), to je ovde, obui se u svete istine; jer u unutranjem smislu Rei, haljinama se oznaavaju istine. Vrlo je vidljivo da je promeniti haljine reprezentativ primljen u crkvi, ali ta on predstavlja ne zna koji ne zna ta haljine predstavljaju u unutranjem smislu (vidi br. 2576). Poto se ovde govori o odbacivanju obmana i rasporeivanju istina od strane dobra u Prirodnom, to se pominje injenica da im je Jakov naloio da promene haljine. (2) Da promeniti haljine oznaava da treba da se obuku u svete istine (da prime svete istine), moe se videti iz drugih odlomaka u Rei, kao kod Isaije: Probude se, probudi se, obuci se u silu svoju, Sione; obuci krasne haljine svoje, Jerusalime grade sveti; jer nee vie ui u tebe neobrezani i neisti (LII.1). Sion je nebeska crkva, a Jerusalim,duhovna crkva, a poto je nebeska crkva u dobru od ljubavi ka Gospodu, a duhovna crkva je u istini vere i u ljubavi ka blinjemu, stoga se sila kae za Sion, a haljine za Jerusalim; a to oznaava da su kroz to postali isti. (3) Kod Zaharije: A Isus (Joua) bjee obuen u prljave haljine, i stajae pred anelom. A on progovori i ree onima koji stajahu pred njim: skinite s njega te prljave haljine. I ree mu: vidi, uzeh s tebe bezakonje tvoje, i obukoh ti nove haljine (III.3,4). I iz ovoga odlomka, jasno je da skinuti haljine i obui haljine, predstavlja oienje od obmana, jer se kae, uzeh s tebe bezakonje tvoje. I to je bio razlog da su ljudi bili promenili haljine, i da su na to bili pozvani (kada je za to prilika u Rei), jer je tako ustanoljena reprezentacija. (4) Poto je ovo bilo predstavjeno promenom haljina, stoga kada se govori kodJezikilja o novome hramu, kojim se u unutranjem smislu oznaava jedna nova crkva, kae se: Kad sveenici uu, ne e izlaziti iz svetinje u spoljanji trijem, nego e ondje ostavljati haljine svoje u kojima slue, jer su svete, i obaie druge haljine, pa onda izlaziti k narodu. (XLII.14). Opet: A kada izlaze u trijem spoljanji, u spoljanji trijem k narodu, neka svuku sa sebe haljine u kojima slue, i ostave ih u klijetima svetijem, pa neka obuku druge haljine; da ne osveuju naroda haljinama svojim (daosveuju

naroda u drugim haljinama) (XLIV.19). (5) Svak moe da vidi da se novim hramom i svetim gradom ovde opisuje kod proroka kao i u prethodnim poglavljima i u onima koji slede, da se ne misli na neki novi hram, niti na novi grad i na novu zemlju, jer se pominju rtve i obredi koji treba da se ponovo ustanove a koji su, meutim, bili opozvani. A pominju se po imenu plemena Izrailjeva meu kojima da e se podeliti zmlja u nasledstvo meu njima, a koja su meuim bila razasuta i koja se nisu nikada vratila. Otuda je jasno da se obredima koji se pominju oznaavaju duhovne i nebeske stvari crkve, sline onima koje su oznaene promenom haljina kada je Arom sluio, kod Mojsija: Sveenik neka obue svoju haljinu lanenu, i gae lanene neka obue na tijelo svoje. Po tom neka svue haljine svoje, i obue druge haljine, i neka iznese pepeo na polje iz okola na isto mjesto (Levitska VI.9-11). (6)Da biti oien oznaava biti posveen, moe se videti po ienjima koja su bila zapoveena, kao da treba da operu svoje telo i svoje haljine, i da treba da se pokrope vodom odvajanja. Da niko ne postaje svet na ovaj nain, moe da zna svako ko zna i malo o duhovnom oveku; jer ta bezakonje i greh imaju zajedniko sa haljinama koje treba da se operu? A ipak se kae da kada se oiste, da e biti sveti. Iz ovog se vidi da su obredi naloeni Izrailjskoj crkvi bili sveti jer su predstavljali svete stvari; sledstveno, da oni koji su predstavljali, da nisu linio postajali sveti; nego da je svetost apstraktbo predstavljena po njima oticala na duhove koji su bilikod njih, a preko toga i na anele u nebu (br. 4307). (7)Jer nuno je da postoji komunikacija neba sa ovekom, da bi ljudska rasa postojala, i to preko crkve, jer bi bez toga (ljudi) postali kao zveri, lieni unutranjih i spoljanjih spona; tako bi svako jurio da razori drugoga, te bi tako jedan drugoga unitili. A poto ova komunikacija nije bila mogua ni preko jedne crkve, to se Gospod na udotvoren nain postarao da postoji komunikacija pomou reprezentativa (predstava). Da je posveivanje bilo predstavljeno obredom pranja i ienja, jasno je iz mnogih odlomaka u Rei, kao kad je Jehova siao na brdo Sinajsko, On je rekao Mojsiju: Idi k narodu, i osveti ih danas i sutra, i neka operu haljine svoje. I neka budu gotovi za trei dan (Izlazak XIX.10,11). Kod Jezikilja: I pokropiu vas vodom istom, i biete isti; ja u vas oistiti od svijeh neistota vaih i svijeh gadnijeh bogova vaih, I dau vam novo srce, i dau vam nov duh (XXXVI.25,26). Ovde je jasno da kropljenje vodom istom predstavklja oienje srca; na taj nain, biti oien je biti posveen.

4546. Stih 3. Pa da se dignemo i idemo gore u Betel. Da oo oznaava Boansko prirodno., vidi se iz onoga to je gore reeno (br. 4539), gde se javljaju iste rei. 4547. Da nainim ondje rtvenik Bogu. Da ovo oznaava ono to je sveto, a u emu se zavravaju unutarnje stvari, vidi se iz znaenja nainiti rtvenik (oltar) Bogu, to jesveto bogotovanja (vidi br. 4541). Kae se, dignuti oltar u Betelu, to je ovde oznaeno sa ondje , i zato to je Betelom oznaeno Prirodno, u kome se zavravaju unutarnje stvari (vidi gore br. 4539). 4548. Koji me je uo u dan nevolje moje. Da ovo oznaava stanje kada je istina postavljena ispred dobra, jasno je iz znaenja dana, to je stanje (vidi br. 23, 487, 488, 493, 2788, 3462, 3785). Da se danom nevolje moje oznaava stanje kad se postavi istina ispred dobra, moe se videti iz onoga to je gore reeno (vidi br. 4542); jer dan nevolje ovde oznaava isto to i , kad si bjeao od Isava brata svojega. 4549. I koji je bio sa mnom na putu kojim sam iao. Da ovo oznaava Njegovo Boansko provienje, vidi se iz znaenja biti s nekim na putu kojim ide, kada seto kae o Gospodovom Boanskom, to je Njegova Boanska providnost; jer provideti je biti prisutan kod nekoga, i tititi ga od zla. 4550. Stih 4. I dadoe Jakovu sve bogove tue koji bijahu u njihovm rukama, i sve oboce, koje imahu u uima; i Jakov ih zakopa pod hrastom kod Sihema. Da ovo oznaava da su obmane bile odbaene koliko je to bilo mogue, to se vidi iz znaenja tuih bogova, to su obmane (vidi br. 4511); i iz znaenja koji bijahu u njihovim rukama, to znai onoliko koliko je mogue, jer ruka oznaava mo (br.878,3387). Njihovodavanje ovih Jakovu oznaava da je dobro odbacilo obmane, jer se Jakovom u ovome polavlju predstavlja Prirodno (br. 4538). 4551. I oboce, koji bijahu u uima. Da ovo oznaava tekue (aktivne, aktuelne) stvari, vidi se iz znaenja oboca, to su znaci koji predstavjaju poslunost (br. 2542,3869); a stvari poslunosti su tekue stvari, jer biti posluan znai akuelne (aktivne) stvari ( stvari u inu): Ovde su aktuelne stvari bile obmane koje je trebalo odbaciti. Kazaemo nekoliko rei o odbacivanju akuelnih obmana, o kojima se ovde govori u unutranjem smislu. Pre nego li ovek preko preporoda

od Gospoda doe u dobro, i ini dobro od istine, on ima mnogo obmana pomeanih s istinama, jer se on uvodi u prvo (duhovno) doba, kad ima samo ideje detinjstva i malog deteta, preko istina vere; a te ideje, koje dolaze od spoljanjih stvari u svetu i ulnih stvari u telu, one su na neki nain pogrene, pa prema tome su i obmane. Ove postaju aktivne, jer to ovek veruje, to i radi. Na ovakve obmane se ovde misli. One ostaju kod oveka sve dok se nanovo ne rodi, to jest, svedok ne pone da postupa od dobra, a tada dobro, to jest, Gospodpreko dobra, dovodi u red istine koje su nauene, i kada se to zavri, tada se obmane odvajaju od istina, da bi se uklonile. (2)Oovome ovek ne zna nita, dok uistinu postoji ovakvo uklanjanje i odbacivanje obmana od najranijeg detinjstva do njegovog poslednjeg doba, i to kod svakoga oveka, osobito kod onoga koji se preporaa. Isto se dogaa isa ovekom koji se ne preporaa; jer kad odraste, on onda smatra svoja rasuivanja iz detinjstva ispraznim i besmislenim, i smatra ih udaljenim od sebe. Ali razlika izmeu preporoenog i nepreporoenog oveka je u tome, da prvi posmatra one stvari koje su uklonjene kao one koje nisu u skladu s dobrom vere i s ljubavlju ka blinjemum dok nepreporoeni ovek odbacuje one koje se ne slau s njegovim uivanjima, to je s onim to on voli. Ovi drugi, veinom, smatraju da su istine obmane, a obmane istine. A to se tie oboca (naunica), bilo ih je dve vrste, jedne koje su usaene iznad nosa na elu, a druge u ui, One koje su bile usaene iznad nosa na elu, predstavljale su dobro, i nazivale su se nosni dragulji (vidi br. 3103); dok su se one usaene u uima, a koje su predstavljale poslunost, nazivale naunice. Ali u izvornom jeziku nativaju se istom reju. 4552. I Jakov ih zakopa pod hrastom kod Sihema. Da ovo oznaava veno odbacivanje, vidi se iz znaenja zakopati (sakriti) ispod hrasta, to znai odbaciti i zakopati kao mrtvo: i iz znaenja pod hrastom, to je venost; jer poto je hrast drvo koje dugo ivi, kad se neto zakopa --sakrije ispod njega, to znai da je to trajno; a isto tako, oznaavalo je ono to je ispretpleteno (zamreno), a to je ono to potie od zabluda i obmana, jer najnie u Prirodi je relativno zamreno i varljivo jer dobija znanje i zadovoljstvo od telesnih i ulnih stvari, a to znai od onoga to stvara iluzije. Poto se hrastom posebno oznaava najnie Prirodnog, stoga, u dobrom znaenju, on oznaava istine i dobra u njemu (u Prirodnom), a u obrnutom znaenju, zla i obmane u njemu . (2)Osim toga, kada se obmane uklone

iz preporoenog oveka, one se odbacuju u najnii deo Prirodnog; pa stoga, kada ovek sudi zrelije i bistrije, a osobito kad postane intelgentan i mudar, one se uklanjaju na veu dajinu od njegovog unutarnjeg vida. Jer kod preporoenoga oveka,istine su u najdubljem delu njegovog Prirodnog blizu dobra, a to je kao malo sunce tamo; a istine koje su zavisne od ovih, udaljene su prema stupnjevima, kao srodnici i privlanosti sa dobrom. Zablude su u na vanjskim obodima, a obmane su odbaene na najudaljenije obode. Ove druge ostaju kod koeka za uvek, ali ostaju u ovme redu sve dok ovek doputa da ga Gospod vodi; jer je ovo nebeski red, jer je samo nebo u njemu (u tome redu). Ali kada ovek ne doputa Gospodu da ga vodi, nego ga zlo vodi, tada su ove stvari u obrnutom redu, jer su tada zla s obmanama u sredini, a istine su odbaene ne obronke (obode, ivice), dok su najvee Boanske istine na najudaljenijem obodu; ovakv je red paklenski, jer je u njemu pakao, poto je najdalji obod ono to je najnie u Prirodnom. (3) Da hrastovi oznaavaju obmane koje su najnie stvari u Prirodnom, to je zato to je u Drevnoj Crkvim, kada se obavljalo spoljanje bogotovanje koje je predstavljalo Gospodovo carstvo, drvee raznih vrsta predstavljalo je duhovne i nebeske stvari; na primer, maslinovo drvo i malinovo ulje oznaavali su stvari nebeske ljubavi; vinova loza i vino, stvari ljubavi ka blinjemu i veru iz toga; a tako je i sa drugim drveem, kao to je kedar, smokva, jablan, bukva, i hrast, ija su znaenja ponekad data u objanjenjima. To je razlog dase tako esto pominju u Rei, kao i vrtovi, gajevi (umarci), i ume, i da su ljudi obavljali obrede ispod odreenog drvea. Ali poto je ovakvo bogotovanje postalo idolopoklonino, a Jakovljevo potomstvo, kod kojega je ustanovljen reprezentativ crkve, bilo sklono idololpoklonstvu, pa je stoga bilo postavilo nekoliko idola, to je njima bilo zabranjeno da bogoslue u vrtovima i gajevim, i ispod drvea;no i pored toga, drvee je zadralo svoja znaenja, i to ne samo ona plemeniija, kao maslinovo drvo, vinova loza, i kedar, nego i jablan. bukva, i hrast, pa gde su god pomenuti u Rei, imaju znaenja kao u Drevnoj Crkvi. (4)Da hrastovi u dobrom smisluoznaavaju istine i dobra koja su najnie u Prirodnom, a u obrnutom smislu, obmane i zla, vidi se iz odlomaka u Rei gde se pominju, kada se shvate u unutranjem smislu, kao kod Isaije: A odmetnici od Jehove izginue, jer e se posramiti od gajeva (umaraka) koje eljeste, i zastidjeti od vrtova koje izabraste (I.28-30). Kod istoga: Jer e doi dan Jehove nad vojskamana sve ohole i ponosite i

na svakoga ko se podie, te e biti ponieni. I na sve cedre Libanske velike i visoke i sve hrastove Bazanske (II.12,13). Da Dan Jehovin nee doi na kedrove i hrastove, to svako moe da zna, nego na one koji su njima oznaeni. Opet: Sijee sebi cedre, i uzima esvinu i hrast ili to je najvre meu divljem umskim; sadi jasen, i od dada raste (XLIV.14). (5)Kod Jezikilja: I poznaete da sam ja Jehova kad budu pobijeni njihovi meu gadnim bogovimanjihovijem, oko oltara njihovijeh, na svakom visokom humu, i na svijem vrhovima gorskim i pod svakim zelenijem drvetomi pod svakim granatim hrastom, svuda gde su kadili gadnim bogoviom (idolima) njihovijem. VI.13). Pored toga, Drevni su bogosluilina bregovima i gorama, jer bregovi i gore oznaavaju nebesku ljubav; ali kada se njihovo bogotovanje pretvorilo u idolopoklonstvo, kao ovde, kada su to bogotovanje izvodili idolopoklonici, oni oznaavaju ljubav ka sebi i svetu (br. 795,796,1430,2722,4210); a oni su to radili ispod drvea, jer, kao to je reeno, ova su oznaavala neto, svako drvo prema svojoj vrsti. Pod svakim granatim hrastom ovde oznaava da je bogotovanje zasnovano na obmanama, koje su ono to je najnie u Prirodnom, jer ove su stvari u zamrenom (granatom) stanju (br. 2831). Kod Osije: Navrh gora prinose rtve, i na humovima kade pod hrastovima, topolama i brijestovima, jer im je sjen dobar; za to se kurvaju keri vae i snahe vae ine preljubu (IV.13). Da je initi preljubu pretvarati istinu u obmanu, a kurvati se, izopaavati dobra, moe se videti u br. 2466, 2729, 3399. Kod Zaharije: Otvori, Libane (Livane), vrata svoja, i oganj neka prodre cedre tvoje. Ridaj, jelo, jer pade cedar, jer krasnici propadoe; ridajte, hrastovi Bazanski, jer se posjee uma ograena (XI.1,2). 4553. Stihovi 5-7. Po tom otidoe. A strah Boji doe na gradove koji bijahu oko njih, te se ne digoe u potjeru za sinovima Izrailjevim. I Jakov i sva eljad to bijae s njim, dooe u Luzu u zemlji Hananskoj, a to je Betel. I ondje naini rtvenik (oltar), i nazva ono mjesto: Bog Betelski, jer mu se ondje javi Bog, kada je bjeao od brata svojega. Po tom otidoe, oznaava ono to se nastavlja; a strah Boji doe na gradove koji bijahu oko njih, te se ne digoe u potjeru za sinovima Izrailjevim, oznaava da obmane i zla nisu mogla da se priblie; i Jakov doe u Luzu u zemlji Hananskoj, oznaava Prirodno u svom prethodnom stanju; a to je Betel, oznaava Boansko Prirodno; on i sva eljad to bijahu s njim, oznaava sa

svim to je bilo kod njega u tome (u Boanskom Prirodnom). I ondje naini rtvenik, oznaava kroz posveivanje; i nazva ono mjesto Bog Betelski, oznaava ono to je sveto u prirodnom; kada je bjeao od brata svojega, oznaava poto su istine bile postavljene ispred dobra. 4554. Stih 5. Po tom otidoe. Da ovo oznaava ono to se nastavlja, jasno je iz znaenja otii, to je nastaviti (vidi br. 4375), stoga ono to se nastavlja, naime, napredovanje prema unutarnjim stvarima. 4555. A strah Boji doe na gradove koji bijahu oko njih. Da ovo oznaava da obmane i zla nisu mogli da se primaknu, vidi se iz znaenja straha Bojega, to je zatita (objasnie se u onome to sledi); iz znaenja gradova koji bijahu okolo njih, to su obmane i zla, gradovi u pravom smislu, poto su istine doktrine, a u obrnutom smislu, obmane doktrine (vidi br. 402,2449,2943,4478,4492,4493); razlog da gradovi ovde oznaavaju zla, je to to se misli na graane (stanovnike), koji su, u pravom smilsu, dobra, stoga, u obrnutom smislu, zla (br. 2268,2451,2712); i iz znaenja te se ne digoe u potjeru, to znai ne biti u stanju pribliiti se. (2) Da je strah Boji zatita, moe se rasvetliti kroz ono to se deava u drugom ivotu, jer tamo paklovi ne mogu da se priblie nebu, niti zli duhovi nekom nebeskom drutvu, jer su u strahu od Boga. Jer kad zli duhovi priu nekom nebeskom drutvu, njih hvala strah i muka; a oni koji su pokuali nekoliko puta, vie se ne usuuju da se primaknu. To to se ne usuuju, to je ono to se oznaava strahom Bojim. A to nije stoga to ih Bog ili Gospod zastrauju, nego to su u onome to je suprotno dobrima i istinama; tako da same obmane i zla ine da oseaju strah i muku kadase priblie dobrima i istinama. 4556. Stih 6. I Jakov doe u Luzu koja je u zemlji Hananskoj. oznaava Prirodno u preanjem stanju, a to je Betel oznaava Boansko Prirodno, to je oito iz znaenja Luze, to je Prirodno u prethodnom stanju, ili ono samo Prirodno koje je bilo ljudsko. Da je ovo uinjeno Boanskim, oznaeno je sa ovo je Betel. (Da je Betel Boansko Prirodno, moe se videti gore, br. 4089,4339). Tako i na drugim mestima u Rei, gde se pominje Betel, prethodno Luza, kao kod Joue: I izide drijeb za pleme sinova Banjaminovih, i bi mea sa sjevera od Jordana, a odatle ide do Luze, s june strane Luzi, a to je Betel (XVIII.11,13). I u knjizi Sudija: Izioe

sinovi Josipovi na Betel, i Jehova bijae s njima. I uhodie Betel sinovi Josipovi, a ime grada bijae prije Luza. (I.22,23). 4557. I sva eljad to bijae s njim.Da ovo oznaava sa svim to je bilo kod njega, naime, o je bilo uPrirodnom, vidi se iz reprezentacije Jakova, to je ovde on, a to je dobro u tome (vidi br. 4538); i iz znaenja eljadi, to su istine (br. 1259, 1260, 2928, 3295, 3581), tako eljad koja bijhu s njim oznaava istine toga dobra. A poto se sve u Prirodnom odnosui na dobra i istine, tim e reima ovde oznaava sa svim to je bilo u tome. 4558. Stih 7. I ondje naini rtveik (oltar). Da ovo oznaava posveivanje, vidi se iz znaenja oltara, to je glavni reprezentativ Gospoda, a otuda i svetog bogotovanja (vidi br. 4541), a kada se kae za Gospoda, predstavlja Njegovo Boansko Ljudsko, i Sveto koje proizlazi iz Njega (br. 2811). Jer ono to je u crkvi, to je glavni reprezentativ Gospoda, pa je isto tako, u najviem smislu, i Sam Gospod u pogledu Njegovog Boanskog Ljudskog; jer ono to predstavlja je, u ovome smislu, Ljudsko Samo. Da je Prirodno bilo posveeno, oznaeno je sa podie ondje, (to jest u Betelu, oltar), jer je Betelom oznaeno Boansko Prirodno (vidi gore, br. 4556). 4559. I nazva ono mjesto Bog Betelski (EL-Betel). Da ovo oznaava ono to je sveto i Prirodnom,vidi se iz znaenja Betela, to je Boansko Prirodno (vidi br. 4089,4539,556); ali kad se naziva Bog Betelski, to nije Boansko, nego sveto Prirodno; jer kad je Gospod uinio Svoje Ljudsko Boanskim, On Ga je prvo uinio svetim. (prim. prev. Sveto znai odvojeno zaBoga, ili Boije, otuda sveto zemljite, sveta kua, sveti ovek). Izmeu uiniti svetim i uinii Boanskim, ima ova razlika, a to je da ono to je Boansko je Jehova Sam, ali ono to je sveto, to je od Jehove (Jehovino). Prethodno je Boansko kao Bie (Esse), a potonje je manifestacija (existens, ono to postoji). Kad je Gospod Sebe proslavio, On je uinio i Svoje Ljudsko Boanskim kao Bie, ili Jehova (br. 2156,2329,2921,3023,3035): ali pre nego to je to uinio, On je uini Svoje Ljudsko svetim. Takav je bio proces glorifikacije (proslavljenja) Gospodovog Ljudskog. Otuda se sadaBetel naziva Bog Betelski (El-Betel), gde se dodaje El, jer mu se pokazae bogovi (prim. prev. U prevodima Starog zaveta re Bog je prevod rei bogovi(Elohim), dok je re Gospod

prevod rei Jehova. Vodi se diskusija meu biblijskim istraivaima o razlici, otkuda i emu slui.Slau se u tome, da je pria o Postanju postojala u dve verzije; prva je bila ona gde su bogovi stvarili svet, a druga, jedan Bog,ili Jehova, pa stoga po jednoj verziji, svet stvoren je u est dana, a po drugoj se dodaje sedmi kao dan odmora; tako posoji tz Elohistiki sloj, i Jehovistiki sloj, gde bi prvi bio politeistiog porekla, a drugi monoteistikog. Na autor, kae u NT. br. 9160, da se bogovima oznaavaju istine, jer da se istina Boanska prima u nebu od strane anela na razne naine, tako da ima onoliko naina, koliko ima i anela; vidi i NT br. 4402, odeljak 4,. i br.1054). Jer El u izvornom jeziku znai Bog; a ovde bogovi u mnoini, jer u izvornom jeziku bogovi oznaavaju svete istine (br. 4402). Ali u onome to sledi, naziva se Betel, jer se kae, Jakov prozva mjesto ono Betel (stih 15); i dodaje se, gdje mu Bog govori, gde je Bog u jednini. Jer Betel u izvornom jeziku znai kua Boja, a Bog Betelski (El-Betel) znai Bog kua Boja. Otuda to da El Betel (Bog Betelski) oznaava sveto Prirodno, a Betel Boansko Prirodno. 4560. Jer mu se ondje javi Bog (bogovi). Da ovo oznaava svete istine, vidi se iz znaenjabogova, to su svete istine (vidi r. 4402). da su ove pridodate dobru koje je predstavljeno Jakovom, oznaeno je sa javie mu se(pokazae mu se) bogovi. da se mesto zvalo El-Betel, a prethodno (u poglavlju XXVIII.19), kao i posle (stih 15) ovoga poglavlja) , kao i to da ovde, kada se naziva Betel, kae se jer mu se bogovi pokazae, u mnoini, a posle (stih 15), gde mu je Boggovorio, u jednini, to je misterija, pa se vidi da se ova misterija moe razumeti samo iz unutranjeg smisla. Pored toga, mnoge su jo misterije sakrivene u ovome, ali se ne mogu otkriti. 4561. Kad je bjeao od brata svojega. da ovo oznaava kada su istine postavljene isped dobra, vidi se iz objanjenja datoga gore (br. 4542), gde se javljaju iste rei. 4562. Stih 8. Tada umrije Debora dojkinja Rebeina, i pogreboe je ispod Betela pod hrastom, koji Jakov nazva Alon-Jakut. Umrije Debora dojkinja Rebekina, oznaava da je nasledno zlo bilo izagnano; i pogreboe je ispod Betela pod hrastom, oznaava da je izagnano za uvek; koji Jakov nazva Alon.Jakut, oznaava kvalitet Prirodnog koje je bilo izagbano.

4563.Tada umrije Debora dojkinja Rebekina. Da ovo oznaava da je nasledno zlo biloizagnano, vidi se iz znaenja umrije, to je kraj, ili prestanak postojanja (vidi br.494, 3253, 3259, 3276), ovde stoga izagnano, jer se govori o naslednom zlu; iiz reprezentacije Debore dojkonje Rebekine, to je nasledno zlo. Kad hrani i doji odoje, dojkinja oznaava u pravom (dobrom) smislu unoenje nevinosti uz pomo onoga to se naziva nebesko-duhovnim, jer mleko oznaava nebeskoduhovno (br. 2184), a odoje oznaava nevinost (br. 430, 1616, 2126, 3205, 2306). Ali ovde se Deborom dojkinjomRebekinom oznaava ono ono tose primi od majke i sa hranom u detinjstvu. Da je ovo bilo nasledno zlood majke protivu kojega se Gospod borio, moe se videti iz onoga to je bilo reeno o ovome nasleu (br. 1414, 1444, 1573), i iz toga kako je On izagnao isto, tako da na kraju vie nije bio Marijin sin (vidi br. 2159, 2594, 2649, 3036). (2)Poznato je da ovek nasleuje zlo od oba roditelja, i da se to naziva naslednim zlom. On se dakle raa u tome, ali se ono ne pokazuje sve dok ovek odraste ipostupa po svome razumu i volji, a u meuvremenu je sakriveno, posebno u detinjstvu. A po Gospodovoj milosti, niko se ne krivi za ono to je nasledno, nego za ono to je uinjeno (aktuelno) (br. 966,2308), a ono to je nasledno ne moe da postane aktuelno sve dok ovek ne deluje po svome razumu i svojoj vlastitoj volji; stoga malu decu vodi Gospod i aneli, pa se stoga ona pokazuju u stanju nevinosti, dok nasledno zlo proviruje iz svega to rade (br.2300, 2307, 2308). Ovo nasledno zlo kao da ih hrani, kao dadilja, dok ne ponu da rasuuju sami za sebe (br. 4063); i tada, ako se preporaaju, Gospod ih uvodi u novo stanje novoga detinjstva, i na kraju u nebesku mudrost; ali uvodi ih u pravo detinjstvo, to jest, u pravu nevinost; jer pravo detinjstvo i prava nevinost lee u mudrosti (br. 2305, 3183). Razlika je u tome, to je nevinost detinjstva izvana, a nasledno zlo je iznutra; dok je nevinost mudrosti iznutra, a zlo kako aktuelno tako i nasledno, je izvana. Iz ovoga, kao i iz onoga to je do sada reeno, vidi se da nasledno zlo deluje kao dojkinja od najranijeg detinjstva do doba novoga detinjstva; a otuda to, da se dojkinjom oznaava nasledno zlo, a tako isto da se dojkinjom oznaava unoenje nevinosti pomou nebesko-duhovnog. (3)Poto se u ovme poglavlju govori o rasporeivanju i sreivanju istina pomou dobra u Gospodovom Prirodnom (br. 4536), i o napredovanju prema unutarnjim stvarima, stoga se govori i o nalsednom zlu, o tome da je bilo izagnano. To je razlog da se u ovome stihu pominje Debora

dojkinja Rebekina, da je umrla i da je pogrebena pod hrastom, to nije toliko vana stvar da prekida niz, da se tu ne krije neto drugo. (4)Posebno se misterija oznaena dojkinjom Rebekinom jo ne moe otkriti, jer se pre toga mora znati priroda influksa Racionalnog u Prirodno, naime, da je on od dobra Racionalnog neposredno u dobro Prirodnog, i iz dobra Racionalog posredno, preko istine u njemu, u dobro prirodne istine. Rebeka je istina Racionalnog (br. 3012,3013,3077); a Isak je dobro Racionalnog (br. 3012,3194,3210); Isav je dobro Prirodnog preko neposrednog infuksa od dobra Racionalnog, ili od Isaka; a Jakov je dobro ili dobro istine Prirodnog preko posrednog influksa preko istine Racionalnog, ili Rebeke; (U pogledu ovoga influksa, posrednog i neposrednog, vidi gore, br. 3314,3573). Ovo treba znati pre nego se stekne bilo koje znanje misterije zato se ovde dojkinjom Rebekinom oznaava i opisuje nasledno zlo; jer se tek tada moe videti priroda ovoga zla. 4564. I pogreboe je ispod Betela pod hrastom. Da ovo oznaava daje (nasledno zlo) bilo odbaeno za uvek, vidi se iz znaenja pogreboe, to je biti odbaen, jer biti pogreben je biti odbaen; i iz znaenja pod hrastom, to je za uvek (vidi gore, br. 4552). Ispod Betela, oznaava izvan Prirodnog, jer se kae da je ispod, ili nie, u unutranjem smislu, to je izvana (vidi br. 2148);Betel je Boansko Prirodno (br. 4089,4539).(2)A ovde je ovakav sluaj. Ni nasledno ni aktuelno zlo kod oveka koji se preporaa, ne izgone se tako da nestanu i kao da ne postoje, nego su samo razdvojeni i, po Gospodovoj volji, odbaeni na obode (obronke) (br. 4551,4552); ono ostaje kod oveka kroz venost; ali da Gospod uzdrava oveka od zla i odrava u dobru. Kada se ovo dogodi, izgleda kao da su zla izbaena i da je ovek oien, ili kako se kae, da je opravdan.Svi nebeski aneli ispovedaju da kod njih, njih samih, nema nita osim zla i obmane; ali da ono to je od Gospoda kod njih, da to sadri dobro i istinu. (3) Oni koji su drugaijega miljenja o ovome i koji su se, dok su iveli u svetu, utvrdili iz njihove doktrine u ideji dasu bili opravdani i da su bez greha, tako da su sveti, oni se (u drugom ivotu) vraaju u stanje njihovih zala, kao akuelnih tako i naslednih, i dre se u tome stanju sve dok kroz ivo iskustvo ne uvide da su samo zlo, i da je zlo za koje su mislili daje njihovo, da ono pripada Gospodu, i da stoga nije njihovo, nego Gospodovo. Takav je sluaj s anelima, a takav je sluaj i sa preporoenim ljudima. Ali s Gospodom je bilo

drugaije. Svenasledno zlo od majke, On je sasvim uklonio, izagnao, i isterao. Jer nije imao naslednog zla od Oca, jer je zaet od Jehove, nego samo od majke. To je razlika; i to je ono na ta se misli kad se kae da je Goposd postao Pravda, Svetost sama, i Boanski. 4565. I nazva Jakov ono mjesto Alon-Jakut. Da ovo oznaava kvalitet naslednog koje je bilo izagnano, vii seiz znaenja nazvati imenom, to je kvalitet (vidi br. 144, 145, 754, 1896, 2009,2724, 3006. 3421). Alon-Jakut, u izvonom jeziku, znai hrast plaa. a to se mesto tako naziv jer hrast oznaava ono najnie u Prirodnom, u koje je, i iz kojega je nasledno zlo bilo izbaeno. (Da hrast oznaava najnie u Prirodnom, a iso ako i oo to je trajno, vidi gore, br. 4552). Ali pla oznaava poslednji pozdrav, pa je stoga obiaj da se plae za mrtvim kada se pokapa, iako se znalo da se odbacuje samo mrtvo telo pogrebom, i da su oni koji su stavljeni u grob, ivi u pogledu njihovog unutarnjeg. Ouda se vidi kakav je kvalitet onogato je oznaeno Alon-Jakutom, ili hrastom plaa. 4566. Stihovi 9-13. I javi se Bog Jakovu opet, poto izide iz Padam-Arama, i blagoslovi ga. I ree mu Bog: ime ti je Jakov, ali se od sele ne e zvati Jakov, nego e ti ime biti Izrailj, I nadjede mu ime Izailj. I jo mu ree Bog: ja sam Bog svemogui; rasti i mnoi se; narod i mnogi e narodi postati od tebe, i carevi e izai iz bedara tvojih. I dau ti zemlju koju sam dao Avramu i Isaku, i nakod tebe sjemenu tvojemu dau zemlju ovu. Po tom otide od njega Bog s mjesta gdje mu govori. I javi se Bog Jakovu opet, poto izide iz Padam-Arama, i blagoslovi ga, oznaavaunutarnje prirodno opaanje; i ree mu Bog, ime ti je Jakov, oznaava kavalitet unutranjeg Prirodnog opaanja; ali se od sele ne e zvati Jakov, oznaava da ne treba vie da bude samo spoljanji, nego e ti ime biti Izrailj, oznaava kvalitet unutranjeg Prirodnog, ili kvalitet njegovog Duhovnog, kojeje Izrailj;i nadjede mu ime Izrailj, oznaava unutranje Prirodno, ili nebesko-duhovno u Prirodnom. i jo mu ree Bog, oznaava opaanje od Boanskog; ja sam Bog svemogui (adaj, ili Onaj koji kua) tooznaava stanje prolih iskuenja, a sada Boansku utehu; rasti i mnoi se, oznaava dobro, a otuda i istinu Boansku; nacija i mnogi narodi postae od tebe, oznaava dobro i Boanske forme dobra; i carevi e izai iz tvojih bedara, oznaava istine iz Boanskoga braka, i dau ti zemlju koju sam dao Avramu i Isaku, i nakod tebe sjemenu tvojemu dau ovu zemlju, oznaava

Boansku istinu prirodnu koja je usvojena; po tom otide od njega Bog s mjesta gdjemu govori, oznaava Boansko u tome stanju. 4567. Stih 9.I javi se Bog Jakovu opet (Jakov vidje Boga opet), kad izide iz PadamArama, i blagoslovi ga. Da ovo oznaava unutarnje prirodno opaanje, vidi se iz znaenja javi se Bog, to je unutarnje opaanje. (Da videti oznaava shvatiti i opaati, vidi br. 2150, 2807, 3764, 3863, 4403-4421). Otuda,vidio Boga, Bog se javi, kada se to kae za Gospoda, oznaava opaanje odBoanskog, to je isto to i unutarnje opaanje. Da je Prirodno imalo ovo opaanje, oznaeno je time to je Jakov video Boga, jer Jakov predstavlja Gospodovo Prirodno, kao to je esto pokazano. Kad izide iz Padam-Arama, oznaava da kad je stekao poznanja dobra i istine, koja su oznaena Padam-Aramom. (vidi br.3664, 3680, 4112). I blagoslovi ga, oznaava napredovanje prema vie unutarnjim stvarima u Prirodnom, i povezivanje dobra i istine tamo (u Prirodnom); jer blagosloviti se kae za svako dobro kojim je Gospodod nekoga nadario (br. 1420, 1422, 2846, 3017, 3406), posebno za povezivanje dobra i istine (br. 3504, 3514, 3530, 3565, 3584). 4568. Stih 10. I ree mu Bog: ime ti je Jakov. Da ovo oznaava kvalitet Gospodovog spoljanjeg Boanskog Prirodnog, vidi se iz znaenja imena, to je kvalitet (vidi br.144, 145, 1754, 1896, 2009, 2724, 3006, 3421); i iz reprezentacije Jakova, koji je Gospodovo Boansko Prirodno,o kojem vidi gore. Naziva se spoljanjim, jer je Izrailj Gospodovo unutranje Boansko Prirodno, o kojemu u onome to sledi. 4569. Od sele se ne e zvati Jakov.Da ovo oznaava da vie ne treba da bude samo spoljanji, vidi se iz onoga to je maloas reeno, i iz onoga to sledi o Izrailji. 4570. Nego e ti ime biti Izrailj. Da ovo oznaava kvalitet Njegovog unutranjeg Prirodnog, ili kvalitet duhovnog u ovom Prirodnom, koje je Izrailj, i da ime e ti biti Izrailj oznaava Njegovo unutranje Prirodno, ili nebesko-duhovno u Prirodnom, vidi se iz znaenja imena, to je kvalitet (vidi upravo gore, br. 4568); i iz znaenja Izrailja, to je unutranje Gospodovog Prirodnog. Niko ne zna zato je Jakov nazvan Izrailj ako ne zna ta je unutranje Prirodno, i ta je spoljanje Prirodno, i dalje, ta je nebesko-duhovno u Prirodnom. Ove su stvari zaista bile objanjene gore, kad je aneo nazvao Jakova Izrailjem:ali kako su ove stvari takve prirode da je malo ta o njima poznato, nuno je da se ovde objasne. (2) Postoje u

oveku dve stavri koje se razlikuju, naime, Racionalno i Prirodno. Racionalno sainjava unutranjeg oveka, a Prirodno spoljanjeg; ali Prirodno, kao i Racionalno, ima svoje spoljanje i unutranje. Spoljanje Prirodnog je od telesnih ula, i iz onoga to utue iz sveta neposredno preko telesnih ula. Preko ovih ovek komunicira sa svetom i s telesnim stvarima. Oni koji su iskljuivo u ovom Prirodnom, nazivaju se ulni ljudi, jer u msili jedva da idu iznad ovoga. Dok se unutranje Prirodno sastoji od zakljuaka koji se izvlae analitiki i logiki od ovih stvari u spoljanjem, ali i pored toga, izvodi svoje zakljuke od ula. Tako prirodno kominicira preko ula sa svetskim i telesnim stvarima, a preko logikih i analitikih sa racionalnim, a tako i sa stvarima u duhovnom svetu. Takvo je Prirodno. A postoji i jedno posredno koje komunicira i sa spoljanjim i s unutranjim, a na taj bain pomou spoljanjeg s onim o je u prirodnom, a pomou unutranjeg s duhovnim svetom. Ovo Prirodno je ono to Jakov predstavlja, dok Izrailje prestavlja unutranje Prirodno. Isti je sluaj i sa Racionalnim, naime, da je ono i spoljanje i unutranje, a isto tako i ono po sredi (posredno); ali, po Gospodovoj Boanskoj milosti, o ovome e biti govora u vezi sa Josipom, jer Josip predstavlja spoljanje Racionalnog. (3) A ta je nebesko.duhovno, ve je bilo reeno, naime, da je nebesko ono to pripada dobru, a duhovno ono to pripada istini; na taj nain, nebesko-duhovno je ono to pripada dobru od istine. Sada, poto je Gospodova crkva i spoljanja i unutranja, i poto se Jakovljevim potomsvo mora pretsavjati unutranje crkve pomou spolajnjeg, jakov nije vie moga da nosi ime jakov, nego Izrailja (vidi ta reeno o ovome gore. br. 4386,4292). Nrka se zna, pored toga, da se i racionalno i Prirodno nazivaju nebesko i duhovno, nebesko kada primaju dobro od Gospoda, a duhovno kada primaju istinu od Njega; jer se dobro koje utie ukiva se) od Gospoda u nebo, naziva nenebsko, a istina se naziva duhovnom. o to je Yjakov dobio ime Izrailj oznaava u najviem smislu da je Gospod, napredujui prema unutarnjim stvarima, uinio Prirodno u Sdebi Boanskikm, kako u pogledu njeovog spoljanjeg tako i u poledu njegovog unutranje; jer u najviem smislu, ono je predstaljeni odnosi se na Njega. 4571. Stih 11. I jo mu ree Bog. Da ovo oznaava opaanje od Boasnskog, vidi seiz znaenja u istorijskim delovima Rei, rei rei, to je paziti (vidi br. 797, 1815, 1819, 1833, 1898, 1919, 2080, 2619, 2862, 3395, 3504). Da je to bilo od

Boanskog, , oznaeno je sa Bog ree; jer Boansko je bilo kod Gospoda od zaea. To je bilo Njegovo Bie (Esse); jer On je bio zaet od Jehove, pa je stoga Njegovo opaanje bilo od Boanskog; ali je bilo u skladu sa stanjem primanja u Njegovom Prirodnom, jer On je uinio Ljudsko u Sebi Boanskim korak po korak. Otuda je oito da poto je Boansko ili Bog biliu Njemu, o se reima ree mu Bog oznaava opaanje od Boanskog. 4572. Ja sam Bog svemogui (adai, Bog iskuenja) . Da ovo oznaava stanje prolog iskuenja, a sada Boansku utehu, jasno je iz znaenja Bog adai, to je iskuenje a zatim uteha. Jer su Jehovu ili Gospoda drevni nazivali Bog adai, s obzirom na iskuenja i utehu koja sledi (vidi br. 992,3557). Sledstveno, Bog adai oznaava stanje posle iskuenja, a sada, Boansku utehu. Razlog de se govori o prolom iskuenju, je to to su prethodno iskuenja bila predstavljena Jakovom, posebno kada se rvao sanelom (Postanje XXXII.25-32), i kada se sreo s Isavom (Postanje XXXIII); a razlog da sada dolazi do utehe, je to to se preko iskuenja izvelo povezivanje dobra i istine u Prirodnom. A i samo povezivanje uzrokuje utehu, jer je uteha kraj iskuenja; jer kada neko doe na kraj, on prima utehu u skladu s tekim stvarima, koje je podneo u meuvremenu. (2)Treba da se zna, u optem, da se svako spajanje dobra i istine izvodi preko iskuenja, emu je razlog to zla i obmane pruaju otpor i kao da se bune, i pokuavaju na svaki mogui nain, da spree povezivanje dobra s istinom, i istine s dobrom. Ova se borba odvija ozmeu duhovakoji su kod oveka, naime, izmeu duhova koji su u zlima i obmnama , i onih koji su udorbima i istinama, a koju ovek opaa kao iskuenje u njemu samome. Ali kada duhovi, koji su u u dobrima i istinama, pobede one koji su u zlima i obmanama, i ovi moraju da odu, ovi potonji doivljavaju radost preko neba od Gospoda, i tu radost ovek opaa kao utehu, i kao neto u sebi. Ali radost i uteha nisu zbog pobede, nego zbg povezivanja (spajanja) dobra i istine; jer sva uteha dobra i istine nosi radost u sebi, jer je uteha nebeski brak u kojemu je Boansko. 4573. Rasti i mnoi se. Da ovo oznaava dobro i (iz dobra) istinu Boansku, vidi se po tome to rasti (ploditi se) se kae za dobro, a mnoiti se, za istinu (vidi br. 43, 55, 913, 983, 2846, 2847).

4574. Narod i mnogi narodi postae od tebe. Da ovo oznaava dobro i Boanske forme dobra, vidi se iz znaenja naroda, to je dobro crkve (vidi br. 1259, 1260, 1362, 1416, 1849); i iz znaenja mnogi narodi, to su istine od dobra, ili to je isto, forme dobra; i, u najviem smislu, u kom se govori o Gospodu, Boanske istine koje su od Boanskog dobra, ili Boanske forme dobra. (2) Prvo u kazati ta su forme dobra, a onda da su one oznaene sa mnogi narodi Istine koje su od dobra, za njih se kae da su forme dobra, jer one su samo formirana (oblikovana) dobra. Onaj koji misli o istinama na neki drugi nain, a osobito onaj koji ih razdvaja od dobra, taj ne zna ta su istine. Doista, istine izgledaju kao da su odvojene od dobra, to jest, kao forma za sebe, ali samo onima koji nisu u dobru, to jest onima koji misle i govore razliito od onoga to hoe i to ine. Jer ovek je tako stvoren, da razum i volja ine jedan um; a oni to i jesu onda kada razum deluje kao jedno s voljom, to jest, kad ovek misli i govori onako kako hoe i kako postupa, jer su tada stvari u njegovom razumu forme njegove volje. Stvari razuma nazivaju se istinama; jer istine zapravo pripadaju razumu; dok se stvari voljenazivaju dobrima, jer dobra zapravo pripadaju volji. Iz ovoga sledi da je razum samo formirana volja. (3) Ali poto izraz forma potsea na ljudsku filosofiju, to emo ovu stvar rasvetliti jednim primerom, iz kojega e se videti da su istine forme dobra. U graanskom i moralnom ivotu ima neto to je asno (honestum) neto to je pristojno (decorum). Prvo je hteti dobro drugome od srca u poslovima graanskog ivota, a drugo je ovo svedoiti (potvrivati) govorom i pokretom. Tako da ono to je pristojno, samo je forma onoga to je asno. Ovo je njegovo poreklo pa stoga, kada se se ono to je asno pokae onim to je pristojno (to jest, na pristojan nain govorom i pokretom, gestom), ono to je asno pokazuje se u svakoj pojedinosti onoga to je pristojno, jer to god se izrazi u govoru ili pokae pokretom, pokazuje se kao asno, pa je pristojno forma ili slika kroz koju prosijava ono to je asno. Na ovaj nain, dve stvari ine jednu, kao sutina i njena forma, ili kao sutinsko i formalno. Ali ako neko razdvoji ono to je asno od onoga to je pristojno, to jest, ako neko hoe zlo svome drugu, a govori dobro i postupa dobro prema njemu, tada nema vie nita asno u njegovom govoru i pokretima, bez obzira koliko nastojida pokae formu onoga to je asno preko onoga to je pristojno; jer je njegovo ponaanje u stvari neasno; i svaka razumna osoba tako to naziva, jer je to pretvaranje, ili prevara, ili obmana. (4)Iz ovoga moemo da

vidimo kakav je sluaj s istinama i dobrima;jer su istine u duhovnom ivotu kao ono to je pristojno (decorum) u graanskom ivotu. Otuda se vidi kakve su istine kada u forme dobra, a kakve kada su odvojene od dobra; jer kad nisu forme dobra, one su forme nekog zla, i njegove su forme, ma koliko da krivotvore forme dobra. Da mnogi narodi oznaavaju forme dobra, moe se videti iz znaenja naroda (plural), to su dobra, o emu gore. Otuda mnogi ili njihova skupina oznaave mnoge od njih, to je opet forma; a da je ovo istina, ve je pokazano.A poto su ovde oznaene istine, i poto se narodom oznaava dobro, to se stoga kae ne samo da e narod od njega postati, nego mnogi narodi; a da nije tako, jedan izraz bi bio dovoljan. Pored toga, u Rei drutvo, skuptina i mnotvo, kae se za istine (ta je mnotvo, i ta umnoiti se, moe se videti gore, br. 43,55,813,983,2846,2847), 4575. I carevi e izii iz tvojih bedara. Da ovooznaava istine iz Boanskog braka, vidi se iz znaenja careva, to su istine (vidi br. 1672,1728,2015,2069,3009,3670); i iz znaenja bedara, to su stvari brane ljubavi (br. 3021,4277,4280), stoga, stvari nebeskoga braka i, u najiem smislu, Boanskog braka. Istine iz Boanskog braka su one koje proistiu od Gospodovog Boanskog Ljudskog, i nazivaju se svetima, jer Gospodovo Boansko Ljudsko je Boanski brak sam, a stvari koje proistiu iz njega su svete, i nazivaju se nebeskim i duhovnim, i one sainjavaju nebeski brak, to je istina spojena s dobrom, i dobro spojeno s istinom. Ovaj brak postoji u nebu, i u svakome ko je u nebu, kao i u svakome ko je u crkvi, po uslovom da je u dobru a u isto vreme i u istini. 4576. Stih 12. I dau ti zemlju koju sam dao Avramu i Isaku, tebi u je dati. Da ovo oznaava Boansko dobro usvojeno, vidi se iz znaenja zemlje, to je dobro. Jer zemlja Hananska, na koju se odnosi ovde zemlja, oznaava,u unutranjem smislu, Gospodovo carstvo, a otuda i crkvu, koja je Gospodovo carstvo na zemlji (vidi br. 1607,3481,3705,4447,4517), a poto oznaava ove (stvari), to oznaava i dobro, jer ovo je sama sutinska stvar Gospodovog carstva i crkve. Ali, u najviem smislu, zemlja Hananska oznaava Gospodovo Boansko dobro, jer dobro koje je u Gospodovom carstvu u nebima i na zemlji je od Gospoda. Gornje je oito i iz reprezentacije Avrama i Isaka, to je Gospodovo Boansko Avram je Boansko Samo, a Isak je Boansko Ljudsko, posebno Gospodovo Boansko Racionalno (o

Avramu vidi br. 1989.2011,3245,3251,3439,3703,4206,4207; a o Isaku, br. 1893,2066,2072,2083,2630,2774,3012,3194,3210,4180), i iz znaenja dati zemlju tebi, to je usvajanje ovoga u Prirodnom; jer Jakov , koji je ovde tebi, je reprezentacija Gospodovog Boanskog Prirodnog, kao to je esto pokazano. Iz ovoga svega , oito je da zemlja koju samdao Avramu i Isaku, tebi u je dati oznaava Boansko dobro usvojeno. 4577. I nakon tebe sjemenu tvojemu dau ovu zemlju. Da ovo oznaava Boansku istinu usvojenu, vidi se iz znaenja sjemena, to je istina vere (vidi br. 1025,1447,1610,1940), i, u najviem smislu, Boanska istina (br.3038); i iz znaenja dati zemlju, to je prisvojiti (usvojiti) dobro (o emu upravo gore, br. 4576); tako se sa dati zemlju sjemenu tvojemu oznaava, u najviem smislu,pripojiti (usvojiti) Boansko dobro Boanskoj istini. Ali da je Boanska istina koja se usvaja, to je zato to pre nego li je Gospod bio proslavljen, On je bio, u pogledu Njegovog Ljudskog, Boanska istina, a otuda Gospod kae za Sebe da je On Istina. (Jovan XIV.6), i otuda se On naziva sjeme enino (Postanje III.15). Ali kada je Gospod bio proslavljen u pogledu Svog Ljudskog, On je postao Boansko dobro; i tada je od Njega kao Boanskog dobra proisticala i proistie Boanska istina, koja je Duh istine koju je Gospod trebao da poalje, kako se kae kod Jovana XIV.16,17; XV.2627; XVI.13-15 (vidi br. 3704). Otuda je oito da se reima tvome sjemenu poslije tebe oznaava, u najviem smislu, Boanska istina koju je On usvojio; i da Boanska istina proistie iz Boanskog dobra, koje je On, i da je usvajaju oni koji su u dobru a otuda i u istini. 4578. Stih 13. Po tom otide od njega Bog s mjesta gdje mu govori.Da ovo oznaava Boansko u ovom stanju, vidi se iz znaenja Bog otide od njega, to je Boansko; otii podrazumeva uzdizanje prema unutarnjim stvarima, a kada se kae za Gospoda, koji je Bog, onda oznaava uzdizanje ka Boanskom (vidi br, 4539); i iz znaenja mjesta gdje mu govori, to je ovo stanje. (Da mjesto oznaava stanje, vidi br. 2625,2837,3356,3387,4321.) Otuda mjesto gdje mu govori oznaava stanje u kojemu je On bio. 4579. Stihovi 14,15. A Jakolv metnu spomenik na istome mjestu gdje mu Bog govori, spomenik od kamena, i pokropi ga kropljenjem, i preli ga uljem. I Jakov

prozva mjesto gdje mu govori Bog Betel. A Jakov metnu spomenik na istome mjestu gdje mu Bog govori, oznaava svetost istine u tome Boanskom stanju; i pokropi ga kropljenjem, oznaava Boansko dobro istine; i preli ga uljem, oznaava Boansko dobro ljubavi; i Jakov prozva mjesto gjde mu Bolg govori Betel, oznaava Boansko Prirodno, i njegovo stanje. 4580. Stih 14. A Jakov metnu spomenik na istome mjestu gdje mu Bog govori. Da ovo oznaava sveto istine u tome Boanskom stanju, vidi se iz znaenja spomenika, to je sveto istine (o emu u onome to sledi); i iz znaenja mjesta gdje mu Bog govori, to je u tome stanju (vidi upravo gore, br. 4578). Neto e se prvo rei o poreklu postavljanja spomenika, i kropljenja i prelivanja uljem. (2) Spomenici su se postavljali u drevna vremena ili kao znak, ili kao svedok, ili radi bogosluenja. Oni radi bogosluenja, prelivali su se uljem, i tada su bili sveti, i tako se obavljalo bogosluenje, u hramovima, u gajevima, u umama pod drveem, i na drugim mestima. Ovaj obred bio je reprezentativan zato to je, u drevno vreme, kamenje postavljano kao granica izmeu porodica naroda, kako ne bi prelaziligrance jedni drugim na zlo (kao, na primer, u sluaju Labana i Jakova, Postanje XXXI.52). Da ne smeju prelazili granicu da bi inili zlo, bio je za njih zakon naroda (plural). A poto je kamenje bilo na granicama (obroncima), kad su drevni ljudi (koji su u svemu na zemlji videli korespondirajue nebeske i duhovne stvari) gledali ovo kamenje kao granice, oni su mislili o istinama koje su poslednje reda. (prim.prev.Poslednje reda, u hijerarhiji duhovnih zakona ili istina) Ali njihovi potomci, koji su u ovim predmetima manje videli nebeske i duhovne stvari, a vie svetske, poeli su o njima da misle s potovanjem samo zbog toga to su poticali iz drevnih vremena. I na kraju, potomci pradrevnih ljudi, koji su iveli neposredno pre potopa, a koji vie nisu videli nita duhovno i nebeskou zemaljskim i svetskim stvarima kao predmetima, poeli su da gledaju na ovo kamenje kao na neto sveto, pa su ga kropili i prelivali uljem, i tada su ih nazvali spomenicima (stupovima), i koristili ih kod bogosluenja. (3) Ovo je ostalo, posle potopa, u Drevnoj Crkvi, koja je bila reprezentativna, ali, s razlikom, da su spomenici (stubovi) sluili za to da dostignu unutranje bogotovanje; jer su mala deca i deca bila pouavana od roditelja ta ovi predstavljaju, pa su tako odgojena da znaju ta su svete stvari, tako da su na njih uticale stvari koje su bile predstaljene

spomenicima. To jebio razlog da su drevni imali spomenike za bogosluenje u svojim hramovima, gajevima, umama, i na bregovima i brdima. Ali kada je unutranje bogotovanje sasvim nestalo u Drevnoj Crkvi, i kada su poeli da spoljanje stavri smatraju svetima, i tako da bogoslue na idolopoklonini nain, podizali su spomenike za nekilko njihovih bogova. A poto su potomci Jakovljevi bili najskloniji idolopoklonstvu, bilo im je zabranjeno da podiu spomenike (stupove), da obavljaju bogotovanje u gajevima, iumamam, i da bogoslue na brdima i bregovima; nego su trebali da svi budu dovedeni na jedno mesto, gde je bio koveg, a kasnije hram, u Jerusalimu; bez toga, svaka bi porodica imala svoje spoljanje idole kojima bi se bili klanjala, pa se stoga reprezentativna crkva ne bi mogla ustanoviti kod te nacije (Vidi ta je reeno o spomenicima, br. 3727). Vidi se iz ovih stvarita je poreklo spomenika, ta su oznaavali, i da kadasu se koristili kod bogosluenja, predstavljali su svetu istinu, pa se stoga kae spomenik ili stub od kamena, jer kamen oznaava istinu u poslednjem reda (br. 1298,3720,3769,3771,3773,3780,3798). Treba znati, pored toga, da ono to je sveto, to se posebno kae za Boansku istinu; jer Boansko je u Gospodu, a Boanska istina proizlazi od Njega (br. 3704,4577), i naziva se Sveto. 4581. I pokropi ga kropljenjem. Da ovo oznaava Boansko dobro od istine, vidi se iz znaenja kropiti (politi), to je Boansko dobro istine, o emu nie; ali kao prvo rei u ta je dobro od istine (dobro istine). Dobro istine je ono to se na drugim mestima naziva dobro vere, i ono je ljubav prema blinjemum ili karitas. Postoje dve sveopte vrste dobra, jedno koje se naziva dobro vere, a drugo dobro ljubavi. Dobro vere je ono to je oznaeno nalivom, a dobro ljubavi oznaeno je uljem. Oni koje Gospod vodi u dobro unutranjim putem, oni su u dobru ljubavi, ali oni koje vodi spoljanjim putem, oni su u dobru vere. Ljudi nebeske crkve, kao i aneli najdubljeg ili treeg neba, su u dobru ljubavi; ali ljudi duhovne crkve, kao i aneli srednjeg ili drugog neba, oni su u dobru vere. Iz ovoga razloga prethodni se nazivaju nebeski, a potonji duhovni. Razlika je ista kao razlika izmeu hteti dobro od dobre volje, i hteti dobro od razumevanja ta je dobro. Potonje, to jest, duhovno dobro, ili dobro vere, ili dobro od istine, oznaava se sa nalivom; ali prethodno, naime, nebesko dobro, ili dobro ljubavi, oznaava se, u unutranjem smislu, uljem. (2) Da su ovakve stvari oznaene uljem i nalivom, moe se videti

samo iz unutranjeg smisla, ali mora da je svakome jasno da su ovime predstavljene svete stvari jer, inae, to bi kropljenje i prelivanje uljem kamenog spomenika bilo nego neka smena i idolopoklonina izvedba? A tako je i s ustolienjem cara, da svete stvari nisu oznaene stavljanjem krune na glavu, pomazivanjem ela i dlanova uljem iz roga, stavljanjem ezla u njegovu ruku, pored sablje i kljueva, oblaenjem u skrletnu haljinu a onda sjedenjem na prestolu od srebra; i posle jahanje na konju sa carskimukrasima i posluivanjem za stolom od strane onih koji su najviega ranga, da ne pominjemo druge formalnosti. Da sve ove ceremonije ne predstavljaju svete stvari, da se ne potuju zbog njihovih korespondencija sa stvarima u nebu i u crkvi, ove stvari bi izledale kao kad se deca igrajuu irokom prostoru, ili kao predstava na pozornici (na bini). (3)Pa ipak, svi ovi obredi potiu iz pradrevnog vremena, kadasu obredi bili sveti jer su predstavljali svete stvari, i zbog korespondencije sa svetim stvarima u nebu i u crkvi. Osim toga, u nae dane, oni se potuju, ne zato to se zna ta one oznaavaju, ili zbog toga to neemu korespondiraju, nego zbog tumaenja grbova, koji se koriste. Ali kada bi se znalota svaka od ovih stvari predstavlja, i kojoj svetoj stvari korespondira kao to su kruna, ulje, rog, ezlo, ma, kljuevi, jahanje na belom konju, i jedenje dok plemii posluuju ljudi bi pili sa mnogo vie potovanja. Ali oni ovo ne znaju, i udno je da se kae, ni ne ele da znaju. U takvom su stepenu predstave i znaenja u ovakvim stvarima i u Rei, razoreni u umovima ljudi, u nae dane. (4)Da nalivi oznaavaju dobro istine, ili duhovno dobro, moe se videti po rtvama kada su se koristili. rtve su prinoene od ovaca ili od goveda, i one su predstavljale unutranje bogotovanje Gospoda (br. 922,923,1823,2180,2805,2807,2830,3519). Ovima su se dodavali hlebovi i teni nalivi. Hlebovi (kolai, pogae) sastojali su se od beloga brana pomeanog s uljem, pa su oznaavali nebesko dobro, ili to je isto, dobro ljubavi, ulje je oznaavalo ljubav ka Gospodu, a belo brano ljubav prema blinjemu. Ali teni nalivi sastojali su se od vina, koje je oznaavalo duhovno dobro, ili to je isto, dobro vere. Oba zajedno stoga hlebovi i teni nalivi oznaavali su iste stvari kao hleb i vino u Svetoj Veeri, (5)Da su se ove svari dodavale hlebovima i prinosima, vidi se iz Mojsija: I ovo e prinositi na oltaru: dva jagnjeta od godine svaki dan bez prekida. Jedno jagnje prinosi jutrom a drugo prinesi veerom. I jote desetinu efe peninoga brana smijeana s uljem cijeenijem dabude etvrt ina, i

naljev vina, etvrt ina na jedno jagnje. A drugo jagnje prinesi u vee; kao sa rtvom jutrenjom i s naljevom njezinijem tako i s ovom da ini da bude miris ugodan, rtva ognjena Jehovi. Kod istoga: A u isti dan kad budete obrtali snop, prinesite jagnje od godine dana zdravo na rtvu paljenicu Jehovi. I dar uza nj, dvije desetine efe bijeloga brana zamijeana s uljem, da bude rtva ognjena. A s tijem hljebom prinesite sedam jaganjaca od godine zdravijeh, i jedno tele i dva ovna, da budu rtve pljenice Jehovi s darovima i naljevima svojim (Levitska XXIII.12,13,18). A ovo je zakon za Nazireje: kad se navre dani Nazirejstu njegovu, neka doe na vrata atora od sastanka. I neka donese za rtvu Jehovi jagnje muko od godine zdravo za rtvupaljenicu, jagnje ensko za grijeh, i ovna zdrava za rtvu zahvalnu, i kotaricu hljebova prijesnih, kolaa bijeloga brana zamijeaniog s uljem, i pogaa prijesnijeh namazanijeh uljem, s darom njihovijem i s naljevom njihovijem. (Brojevi VI.13-15,17). Opet:- I stanite prinositi rtvu ognjenu Jehovi, rtvu paljenicu ili rtvu zavjeta radi ili od drage volje. Kada ko prinese prinos svoj Jehovi, neka donesu uza nj dar, desetinu efe bijeloga brana, pomijeanu s etvrtinom ina ulja. Tako neka bude uza svakoga vola i uza svakoga ovna i uza svako ivine izmeu ovaca i koza (Brojevi XV.3-5,11). Opet: To je rtva paljenica svagdanja, koja bi prinesena na gori Sinajskoj za miris ugodni, rtva ognjena Jehovi.I naljev njezin da bude etvrt ina na svako jagnje; u svetinji prinosi naljev dobra pia Jehovi (Brojevi XXVIII.6,7(. Pored toga, ohljebovima i naljevima kod rtvovanja raznih vrsta, vidi Brojevi XXVIII.7-13; XXIX.1-40) (6)Da su hljebovi i nalivi imali ovo znaenje, moe se videti iz toga to ljubav i vera ine sve u bogotovanju. A moe se videti gore da hleb (koji je, ovde, belo brano pomeano s uljem) i vino u Svetoj Veeri oznaavaju ljubav i veru, pa stoga sve u bogotovanju (br. 1789, 2168, 2177, 2187, 2343, 2359, 3464, 3735, 3813, 4211, 4217). (7)Ali kad je narod otpao od pravih reprezentativa kod bogotovanja Gospoda i okrenuo se drugim bogovima i sipao nalive njima, tada su ovim rtvama bile predstavljale suprotne stvari ljubavi ka blinjemu i veri, naime, zla i obmane ljubavi prema svetu, kao kod Isaije: Koji se upaljujete za bogovima u lugovima, pod svakim zelenijem drvetom, koljete sinove svoje u potocima, po vrletima kamenijem. Dio ti je meu glatkikm kamenjem potonim; to je, to je tvoj dio: nejmu ljeva naljev svoj, prinosi dar; tijem li u se umiriti? (LVII.5,6). Upaljivati se za bogovima oznaava poude od obmana (da bogovi oznaavaju obmane, br. 4402,4544); pod svakim zelenijem drvetom

oznaava verovanje u sve obmane (br. 2722,4552); naljevati naljev i prinositi dar oznaava njihovo bogotovnje. Opet: Vi, koji ostavljate Jehovu, koji zaboravljate svetu goru moju i koji postavljate sto Gadu i lijevate naljev Meniju (Isaija LXV.11), Kod Jeremije; Sinovi kupe drva, a ocevi loe oganj, i ene mijese tijesto, da peku kolae carici nebeskoj, i da ljevaju naljeve drugim bogovima, da bi mene draili (VII.18). (8) Ponovo: Evo, ja u vam obratiti lice svoje na zlo, da istrijebim sve Judejce. I uzeu ostatak Judin, koji okrenu lice svoje da idu u zemlju Egipatsku da se ondje nastani, i izginue svi; u zemlji e Egipatskoj pasti i izginuti od maa i od gladi, i bie uklin i udo i prokletstvo i rug. I pohodiu one koji nastavaju u zemlji Egipatskoj, kao to sampohodio Jerusalim, maem, ognjem, i pomorom. (XLIV.1719). Carica nebeska oznaava svaku vrstu obmane; jer, u pravom smislu, vojske nebeske su istine, ili u obrnutom smislu, one su obmane, a slino i car i carica; tako carica (kraljica) oznaava sve obmane, a naljevati joj naljeve, oznaava bogosluiti joj. (9) Opet: I Haldejci koji biju taj grad ui e u nj, i upalie ognjem taj grad i spalie ga i kue gdje na krovovima kadie Balu i ljevae naljeve bogovima drugim da bi me razgnjevili. (XXXII.29). Haldejci oznaavaju one koji su u bogotovanju u kojemu je obmana; upalie grad oznaava razruiti i opustoitione koji su u lanim doktrinama; kaditi Balu na krovovimma kua oznaava bogotovanje zla; ljevati naljeve drugim bogovima oznaava bogotovanje obmane. (10). Kod Osije: Oni ne e nastavati u zemlji Jehovinoj; nego e se vraiti Efraim u Egipat, i oni e jesti neisto u Asirskoj. Ne e prinositi Jehovi vina, niti e mu biti ugodne rtvenjihove, nego e im biti kao hljeb onijeh koji tue, ko ga god jede oskrvnue se, jer im je hljeb za rtve njihove, ne e ui u dom Jehovin (IX.3,4). Nee nastavati u zemlji Jehovinoj oznaava ne biti u dobru ljubavi; Efraim e se vratiti u Egipat oznaava da e Intelektualno crkve postati znanja- rei i ulna znanja; jesti e neisto u Asirskoj oznaava neiste i profane stvari od umovanja; ne e prinosii (naljevati) Jehovi vina oznaava ne bogotovanje od istine (neistinito bogotovanje). (11) Kod Mojsija: I rei e se: Gdje su tvoji bogovi, stijena na koju si se pouzdao, koji su jeo salo od rtava, i pio vino o njihovih naljeva? neka ih podignu i pomognu im (Zak. Ponovljeni XXXIII.37,38 ?(prim. prev. Ovaj navod je moj slobodan prevod, jer ga nisam naao u pogl XXXIII.37,38 Ponovljenih Zakona). Bogovi kao gore, oznaavaju obmane; koji si jeo salo od rtava oznaava da su unitili dobro u bogotovanju; piti vino od naljeva oznaava d su unitili istinu u

bogotovanju. Naljevi se odnose i na krv, kao kod Davida: Neka drugi umnoavaju idole (bogove) svoje, neka tre k tuima; ja im ne u ljevati krvavih naljeva, niti u meniti imena njihovijeh u usta (Psalam XVI.4). Ovim se reima oznaava profanacija istine; jer u ovome smislu krv oznaava nasilje uinjenu ljubavi ka blinjemu (br. 374,005) i profanaciju (br. 1003). 4582. I preli ga uljem. Da ovo oznaava Boansko dobro ljubavi, vidi se iz znaenja ulja, to je Boansko dobro ljubavi (vidi br. 886,3728). Postaviti spomenik i preli ga uljem oznaava, u unutranjem smislu, napredoanje od istine u poslenjem reda, prema unutarnjoj istini i dobru, i na kraju prema dobru ljubavi. Jer spomenik je istina u poslednjem reda (br. 4580), naliv je unutarnja istina i dobro (br. 4580), a ulje je dobro ljubavi. Ovakav je bio Gospodov proces napredovanja dok je inio Svoje Ljudsko Boanskim, a takav je process kroz koji prolazi ovek dok ga Gospod preporaa, i ini ga nebeskim. 4583. Stih 15. I prozva Jakov mjesto gdje mu govori Bog Betel. Da ovo oznaava Boansko Prirodno i njegovo stanje, vidi se iz znaenja prozvati, to je kvalitet (vidi br. 144,145,1754,2009,2724,3006,3421); i iz znaenja Betela, to je Boansko Prirodno (br. 4559,4560). Da se misli na stanje ovoga (Boanskog Prirodnog), vidi se iz znaenja mjesta gdje mu Bog govori (kao gore, br. 4578). 4584. Stihovi 16-20.I otidoe od Betela; A kada im osta jo malo puta do Efrate, porodi se Rahela, i bjee joj teak poroaj. I kada se veoma muae, ree joj babica: ne boj se, imae jo jednoga sina A kada se rastavljae s duom te umitae, nazva ga Benonije; ali mu otac nadjede ime Benjamin. I umrije Rahela, i pogreboe je n putu koji ide u Efratu, a to je Betlem. I metnu Jakov spomenik na grob njezin. To je spomenik na grobu Rahelinu do dana dananjega. I otidoe od betela; a kada im osta jo malo puta do Efrate, oznaava da je sada Duhovno bilo od Nebeskog (Josip je Nebesko od Duhovnog); porodi se Rahela, i bjee joj teak poroaj, oznaava iskuavanje unutarnje istine; i kad se muae veoma, oznaava posle iskuenja; ree joj babica:ne boj se, oznaava opaanje od Prorodnog; imae jo jednoga sina, oznaava duhovnu istinu; a kad se rastavljae s duom te umirae, oznaava stanje iskuenja; nazva ga Benoni, oznaava kvalitet toga stanja;ali ga otac nazva Benjamin, oznaava kvalitet Duhovnog koje potie od

nebeskog; i Rahela umrije, i pogreboe je na putu koji ide za Efratu, oznaava kraj preanjeg oseanja unutarnje istine; a toje Betlem, oznaava na tome mestu uskrsnue novog Duhovnog od Nebeskog; i metnu Jakov spomenik na grob njezin, oznaava ono to je sveto u duhovnoj istini koja e ponovo ustati tamo; i to je spomenik Rahelin na grobu do dana dananjega, oznaava stanje onoga to je sveto za uvek. 4585. Stih 16. I otidoe od Betela; i kad im osta jo malo puta do Efrate. Da ovo oznaava da je sada Dohovno dolazilo od Nebeskog, vidi se iz znaenja otii od Betela, to je ono to se nastavlja u napredovanju Boanskog od Boanskog Prirodnog(da otii oznaava ono to se nastavlja, moe se videti gore, br. 4554, ovde, u najviem smislu, ono to se nastavlja u napredovanju Boanskoga i da je Betel Boansko Prirodno, br. 4559,4560); iz znaenja osta jo malo puta , to je ono posredno (u sredini) (o emu u onome to sledi); i iz znaenja Efrate, to je Duhovno od Nebeskog u preanjem stanju (o emu nie gde se govori o Betlehemu, to je Duhovno od Nebeskog u novom stanju), pa se otuda kae, Efrata, a to je Betlem. (stih 19). (2)U ovim stihovima govori se o napredovanju Gospodovog Boanskog prema unutarnjim stvarima; jer kad je Gospod inio Svoje Ljudsko Boanskim, Njegovo napredovanje je bilo po slinom redu po kojem On preporaa oveka, to jest, od onoga to je spoljanje prema onome to je unutarnje, tako, od istine koja je u posledjem reda prema dobru koje je unutarnje, akoje se naziva duhovnim dobrom, kao i od ovoga prema nebeskim dobru. Ali ove stvari ne moe niko da razume ako ne zna ta je spoljanji ovek a ta unutranji ovek, i da se prvi razlikuje od drugoga, iako oni, dok ovek ivi u svetu, izgledaju kao jedan; isto tako, ako se ne zna da Prirodno sainjava spoljanjeg oveka, a Racionalno unutranjeg; i dalje, ako se ne zna ta je Duhovno a ta Nebesko. (3)Ove su stvari, istina, bile objanjene nekoliko puta; no uprkos toga, oni koji prethodo nisu imali ikakvu ideju o tim stvarma jer nisu imli elje da znaju stvari o venom ivou, nalaze da je nemogue znati o tome ovakve ideje. Ovakvi judi kau, ta je to veno? ta je prirodno a ta racionalno? Nije li to neko novo razlikovanje? uli smo o duhovnom, ali daje nebesko neto drugo, to nismo nikad uli. Meutim, sluaj je ovakav. Oni koji prethodno nisu stekli neku ideju o ovim predmetma, to je zato to su svetske i telesne brige zaokupljale svu njihovu

misao; ili su pak smatrali da je dovoljo daznaju svoje doktrine (nauke, svoj kredo, svoj vjeruju), onako kako se oni obino znaju, pa se stoga nisu vie brinuli o tome, govorei, Vidimo ovaj svet, ali drugi ne vidimo; on moda postoji, a moda ne postoji; ovakve osobe stavljaju nastranu ovakve predmete, jer kad god ih pogledaju, oni ih u srcu poriu. (4)Pa ipak, poto seradi o stvarima koje su sadrane u unutranjem smislu Rei, a ove se ne mogu objasniti bez pogodnijih izraza:- prirodno za spoljanje stvari; racionalno za unutarnje stvari; duhovno za ono to pripada istini, i nebesko za ono to pripada dobru, to je apsolutno nuno da se koriste ovi izrazi, jer se bez pogodnih izraza predmet ne moe objasniti. Stoga, dakle, da bi oni koji ele znati stekli neku ideju o tome ta je Duhovno a ta je Nebesko koje je petstavljeno Benjaminom i Betlehemom, to treba ukratko objasniti. U najviem smislu, predmet o kom se goori, je glorifikacije Gospodovog Prirodnog, a u relativniom smislu, preporaanje ovekovog Prirodnog. Da Jakov predstavlja oveka crkve u pogledu njenog spoljanjeg, a Izrailj u pogledu njenog unutranjeg, tako da Jakov u pogledu njenog spoljanjeg Prirodnog, a Izrailj u pogledu njenog unutarnjeg Prirodnog, bilo je pokazano gore (br. 4286); jer je duhovni ovek od Prirodnog (potieod prirodnog), a nebeski ovek od Racionalnog. Pokazano je da je Gospodova glorifikacija napredovala od spoljanjih stvari prema vie unutranjim stvarima, upravo onako kako napreduje i ovekovo preporaanje, pa se zbog ove reprezentacije Jakov naziva Izrailj. (5) Ali ovde se govori o daljem napredovanju prema vie unutarnjim stvarima, naime, prema Racionalnom, jer, kao to je reeno, Racinalno sainjava unutranjeg oveka. Posredniko izmeu unutranjeg Prirodnog i spoljanjeg Racionalnog je ono to se oznaava sa Duhovno od Nebeskog, koje je oznaeno Efratom i Betlehemom, a predstavljeno Benjaminom. Ovo posredniko dobija neto od unutranjeg Prirodnog, koje je Izrailj, i od spoljanjeg Racionalnog, koje je Josip; jer ono to je posredno, ono dobija neto od svakoga krajnjega, jer bez toga ne bi moglo sluiti kao posredno. Da bi neko od duhovnog postao nebeski, on mora nuno da napreduje preko ovoga posrednog, jer nije mogue popeti se na vie bez neega to je u sredini. (6)Stoga je priroda toga napredovanja preko posrednog ovde opisana Jakovljevim dolaskom u Efratu, i Rahelinim poroajem Benjamina tamo. Otuda je jasno da se idenjem od Betela, i time to su bili blizu Efrate, oznaeno nastavljanje napredovanja Gospodovog Boanskog od Boanskog Prirodnog do

Duhovnog od Nebeskog, to je oznaeno Efratom i Betlehemom, a predstavljeno je Benjaminom. Duhovno od Nebeskog je posrednik o kome se govori, gde se naziva duhovno zbog duhovnog oveka, koji, gledan u sebi, je unutarnje prirodnog oveka, a nebesko zbog nebeskog oveka koji je, u stvari, racionalni ovek. Josip je spoljanji racionalni ovek, i zato se Nebesko od Duhovnog odnosi na njega. 4586. Porodi se Rahela, i bjee joj teak poroaj. Da ovo oznaava iskuenja unutarnje istine, vidi se iz znaenja poroditi se, to je nastati u duhovnim stvarima istine i nebeskim stvarima dobra, jer, u unutranjem smislu, poroditi se oznaava stvari duhovnog roeja (vidi br. 1145, 1255, 2584, 3860, 3868, 3905, 3915, 3919, 4070): iz reprezentacije Rahele, to je oseanje unutarnje istine (vidi r. 3758, 3782, 3793, 3819); i iz znaenja tekog poroaja, to je trpeti iskuenja jer se teak poroaj kae za istine i dobra,ili za duhovne i nebeske stvari, i ne moe da znai nita drugo, jer niko ne moe postii ove (stvari) osim preko iskuenja, jer se tada unutarnja dobra i istine bore sa zlima i obmanama iz onoga to je nasledno i to je stvarno (aktuelno); a Gospod dri oveka iznutra u dobrima i istinma, poto ga napadaju zla i obmane koje izbijoju iz onoga to je nasledno, a koji su prisutni i zbog onoga to je stvarno (aktualno), preko duhova i genija koji su u ovm zlima i obmnama i koji su kod oveka. Otuda dolaze iskuenja, preko kojih se ne samo savladavaju zla i obmane, nego se potvruju dobra i istine. Ove stvari su oznaene Rahelinim poroajem, i njenim patnjama kod poroaja. 4587. Stih 17. A kad se veoma muae, ree joj babica: ne boj se, imae jo jednoga sina. Da ovo oznaava (stanje) posle iskuenja, vidi se iz onoga to je maloas reeno (br, 4586), i tako i bez daljeg objanjavanja. 4588. Babica joj ree: ne boj se. Da ovo oznaava opaanje od Prirodnog, vidi se iz znaenja rei u istorijskim delovima Rei to je opaati (vidi br. 1791, 1815, 1819, 1822, 1898, 1919, 2080, 2619, 2868, 3395, 3509); i iz znaenja babice, to je Prirodno. Razlog da ovde babica (primalja) oznaava Prirodno je to, to se, dok traju unutarnja iskuenja, to jest, kada unutarnji ovek prolazi kroz iskuenja, tada je Prirodno kao babica; jer da Prirodno ne prui pomo, ne bi se mogla roditinijedna unutarnja istina; jer kad se unutarnjeraa, Prirodno ga prima u svoja nedra, jer mu tako prua priliku da nae put da izie. To je uvek sluaj sa stvarima

duhovnog raanja, da se ono prima u Prirodnom; i to je razlog da kada se ovek iznova raa, Prirodno je prvo koje ga primi; i koliko ga ono prima, toliko se istine i dobra raaju i mnoe. To je razlog da ako prirodni ovek, dok je na svetu, nije pripremljen da primi istine i dobra vere, on ih ne moe primiti u drugom ivotu, pa stoga ne moe ni biti spasen. To je ono nata je misli pod izrekom da gde drvo padne, tu i lei (tu i ostane); ili, kakav je ovek kada umre, takav i ostaje. Jer ovek ima, u drugom ivou, svu svoju prirodnu memoriju svog spljanjeg ovka (iako mu nije doputeno da je koristi, br. 2469-2494), tako da je ona tamo kao temeljni plan, u koji padaju unutarnja dobra i istine; pa ako ovaj plan ne prima dobra i istine koje teku iznutra, ov unutarnja dobra i istine se ili gase, ili izokreu, ili se odbacuju. Iz svega ovoga je oito da jePrirodno kao babica (primalja). (2)Da onoliko koliko Prorodno prima, ono toraa unutarnji ovek, ono je kao babica, to se moe videti iz unutranjeg smisla onoga to se kae o babicama koje su, protivno Faraonovom nareenju, spaavale sinove Hebrejki, o emu itamo kod Mojsija: I jo zapovjedi Faraon babicama Hebrejskim, od kojih jednoj bjee ime Sefora a drugoj Fuva, i ree: kad babiite hebrejke, i u poroaju vidite da je muko, ubijte ga, a kad bude ensko, neka ostane ivo. Ali se babice bojahu Boga, i ne injahu kako im ree Faraon, nego ostavljahu djecu u ivotu. A faraon dozva babicei ree im: zato o inite, te ostavljate u ivotu muku djecu? A babice rekoe Faraonu: Hebrejke nisu kao ene Egipatske; jae su; dok im doe babica, one ve rode. I Bog uini dobro babicama; i narod se umnoi i osili veoma.I to se babice bojahu Boga, naini im kue. (Izlazak I. 15-21). Time o se kae da su Hebrejke raale, prestavljaju se dobra i istine jedne nove crkve; babicma, Prirodno onoliko koliko prima dobra i istine; carem Egipatskim, Rei-znanja (scu+ientificum) u opte (vidi br. 1164, 1165, 1186) koje gase istine i dobra kada uu u stvari vere izokrenutim putem, verujui samo ono to dolazi od ula i po diktatu Rei.znanja. Da babice ovde oznaavaju primanja istine u Prirodnom, bie, po Gospodovoj Boanskoj milosti, dokazano kda kada se sadraj toga poglavlja otkrije. 4589. Jer e mati jo jednoga sina. Da ovo oznava duhonvu istinu, moe se videti iz znaenja sina (vidi br. 489, 491, 533. 1147, 623, 1147), ovde duhovno predstavljeno Duhovnim od Nebeskog.

4590. Stih 18. A kdse rastavljae s duom te umirae. Da ovo oznaava stanje iskuenja, vidi se iz znaenja rastaljae se sduom i umirae, to je najtee iskuenje koje postoji kada stari ovjem umire, a novi prima ivot. Da je ovo znaenje, jasno je iz onoga to prethodi, a to je da se rastavljae s duom i umirae, to oznaava iskuenje unutarnje istine (br. 4586,4587); i iz onoga o sledi u stihu 19, naime, da je Rahela umrla. 4591. I nazva ga Benoni. Da ovo oznaava kvalitet ovoga stanja, vidi se iz znaenja nazvatiimenom, to je kvalitet, kao to je gore esto pokazano. Stanje koje se ovdeopisuje, u uutranjem smilu, je stanje iskunja, iji kvalitet je ono to je oznaeno Beninijem, jer u izvornom jeziku, Benoni znai sin tuge ili aljenja (Da su u drevna vremena imena koja su oznaavala stanje, davana maloj deci, moe se videti gore, br. 1846,2643,3433,4298). 4592. Ali mu otac nadjede ime Banjamin. Da ovo oznaava kvlitet Duhovnog od Nebeskog, vidi se po reprezentaciji Benjamina, to je Duhovno od Nebeskog. ta je ovo, bilo je objanjeno gore (vidi br. 4585), naime, da je to posredno izneu Duhovnog i Nebeskog, ili izmeu duhovnog oveka i nebeskog oveka. U izvornom jeziku Benjamin znai sin desne ruke; a sin desne ruke oznaava duhovnu istinu koja je od nebeskog dobra i mo koja iz toga potie, jer dobro ima mo preko istine (br. 3563). Sin je istina (vidi br. 489,491,533,1147,2623,3373), a ruka je mo (br. 878,3091,3563); otuda je desna ruka najvea mo (sila). Otuda se vidi ta je oznaemo sa sedeti o desnu ruku Boga, naime, stanje moi preko istine koja je od dobra (br. 3389), to je, kada se kae za Gospoda, svemo, kao i Boanska istina koja proizilazi od Gospodovog Boanskog dobra (kao u Psalmu CX.1; Mateja XXII.44;XXVI.63,64;Marko XIV.61,62; XVI.19; Luka XXII.69); a poto to oznaava Boanski mo to jest, svemo . to se kae, na desnu ruku moi ili sile Boje. (2) Iz ovoga je jasno ta je, u pravom smislu, oznaeno Benjaminom, naime, duhovna istinaod nebeskoga dobra koj je Josip. Oba su stoga posrednici koji su, kako je reeno, izmeu duhovnog i nebeskog oveka (br. 4585). Ali ovo dobro i ova istina razlikuju se od nebeskog koje je predstaljeno Judom, i Duhovnoga koje je predstavljeno Izrailjem, od kojih je ono prvo vie ili vie unutarnje, a drugo je nie ili vie spoljanje, jer, kao to je reeno, oni su posrednici. Ali niko ne moe da ima ideju o dobru predstavljenom Josipom, i o istini predstavljenoj Benjaminom,

osim ako je prosvetljen svetlou od neba. Aneli imaju o njima jasnu ideju, jer su sve ideje njihove misli od svetlosi neba koja je od Gospoda, u kojoj oni vide bezbroj stvari koje ovek ne moeda razume, a jo manje da izrazi. Kao ilustraciju uzmimo sledei primer:- (3)Svi su ljudi roeni kao prirodni, ali sa mogunou da postanu duhovni ili nebeski: ali samo je Gospod bio roen kao duhovno nebeski (ovek), i to iz ovoga razloga. On je bio roen u Betlehemu (Vitlejemu), gde je bila granica Benjaminove zemlje; jer se Benjaminom oznaava Duhovno od Nebeskog. Razlog da jesamo On bio roen kao duhovno-nebeski je to, to je Boansko bilo u Njemu. Ovo ne moe niko da razume ko nije u svetlosi neba; jer onaj koji je u svetlosti sveta, taj jedva da zna ta su dobro i istina, a jo manje ta je to uspinjati se po stepenima prema unutarnjim stvarima istine i dobra; tako da nita ne zna o bezbrojnim stvarima istine i dobra u svakom stepenu koje se stvari pokazuju anelima kao u po dana. Otuda je jasno kakva je priroda mudrostianela kada se uporedi sa ovekovom mudrou. (4) Ima est imena koja se esto javljaju kod proroka kada se govori o crkvi, naime, Juda, Josip, Benjamin, Ehraim, Izrailj, i Jakov. Onaj ko ne za koja se vrsta dobra i istine crkve njima oznaavaju svakim od njih u unutranjem smislu, taj ne moe da zna nita o Boanskim tajnama Rei. Niti zna ta je oznaeno onim to pripada crkvi, ako ne zna ta je to nebesko koje je Juda, ta Nebesko od Duhovnog koje je Josip, ta Duhovno od Nebeskog koje je Benjamin, ta unutranje Duhovno koje je Izrailj, a ta spoljanje Duhovno koje je Jakov.(5) U pogledu Benjamina posebno, poto predstavlja Duhovno od Nebeskog, a Josip Nebesko od Duhovnog, i tako oba zajedno (predstavljaju) ono to je posredno izmeu nebeskog i duhovnog oveka; a poto su oni stoga usko povezani, stoga je njihova povezanost opisana u prii o Josipu kao to sledi:- Josip ree svojoj brai da moraju dovesti svog najmlaeg brata, ili e umrijeti (PostanjeXLI.20). A pogledav vidje Benjamikna brata svojega, sina matere svoje, i ree: je li vam to najmlai brat va za kojega mi govoriste? I ree: Bog da ti je milostiv, sinko! A Josipu gorae srce od ljubavi prema bratu svojemu, te bre potrai gdje e plakati, i uav u jednu sobu, plaka ondje (Postanje XLIII.29,30). A Benjaminu dopade pet puta vie nego drugima (Postanje XLIII.34). Tada pade oko vrata Benjaminu bratu svojemu i plaka. I Benjamin plaka o vratu njegovu (PostanjeXLV.14). I svakome dade po dvoje haljine, a Benjaminu dade trista srebrnika i petore haljine (Postanje XLV.22). (6) Iz svega se ovoga vidi da su Josip i

Banjamin bili najue povezani, ne zato to su bili od iste majke, nego zato to su predstavlali duhovnu povezanost koja postoji izmeu dobra koje je Josip i istine koja je Benjamin; i zato to oba posreduju izmeu nebeskog i duhovnog oveka. Iz ovih razloga Josip nije mogao biti povezan sa svojom braom ni s ocem, osim preko Benjamina, jer bez posrednikog (dobra) ne moe da doe do povezanosti, i to je razlog to se Josip nije otkrio ranije. (7)Osim toga, Benjaminom u drugim delovima Rei, posebno u Prorokoj, oznaava se duhovna istina crkve, kao u Mojsijevom prorotvu o sinovima Izrailjevim: Za Benjamina ree: mili Jehovi, nastavae bez straha s njim; zaklanjae ga svaki dan, i meu pleima njegovijem nastavae (Zak. Ponovljeni XXXIII.112). Mili Jehovi je duhovna istina od nebeskoga dobra; a za ovo se dobro kae da e nastavati mirno (ili meu pleima Jehovim ili zatien od Jehove) s tom istinom, zaklanjae ga svaki dan, a isto tako, nastavae meu pleima, jer, u nutranjem smislu, plea (ramena) oznaavaju silu (br. 1085), a dobro ima silu pomou istine (br. 3563). (8) Kod Jeremije: Skupite se iz Jerusalima, sinovi Benjaminovi, i u Tekvi zatrubite u trubu, i podignite znak ognjen nad Bet-Akeremom, jer se vidi zlo od sjevera i velika pogibao (VI.1). Sinovi Benjaminovi oznaavaju duhovnu istinu od nebeske; Jerusalim oznaava duhovnu crkvu; kua vinogradareva ili Bet-Akerem, isto; zlo od sjevera, ovekovo ulno i Rei-znanja (scientifica). Opet: Ako me posluate, govori Jehova, da ne nosite bremena na vrata ovoga grada u subotu, nego svetite subotu ne radei u nju nikakoga posla. I dolazie iz gradova Judinijh i iz okoline Jerusalimske, i iz zemlje Benjaminove, i iz ravnice i iz gora s juga, i donosie rtve paljenice i prinose s darom i kadom, i rtve zahvalne donosie u dom Jehovin (XVII.24,26). (9) Opet na drugome mestu: U gradovima po gorama, u gradovima po ravnici i u gradovima junijem i u zemlji Benjaminovoj i oko Jerusalima i po gradovima Judinijem opet e prolaziti stada ispod ruku brojaevih, veli Jehova (XXXIII.13). Zemlja Benjaminova i ovde oznaava duhovnu istinu crkve; jer sve stvari crkve, od prve do poslednje, oznaene su gradovima Judinijem, gradovima oko Jerusalima, i zemljom Benjaminovom, ravnicom i gorom, kao i jugom. (10)Kod Osije: Trubite u rog u Gabi, u trubu u Rami; viite u Betavenu: tobom Benjamine! Efraim e opustjeti u dan kara; objavih meu plemenima Izrailjevim to e za cijelo biti (V.8,9).

Gaba, Rama, i Betaven oznaavaju stvari te duhovne istine od nebeske koja je Benjamin, jer Gaba je bila u Benjaminu (Sudije XIX.15), a Rama isto ako (Joua XVIII.25), kao i Betaven (Joua XVIII.12); trubiti u rog i u trubu i vikati oznaada da se najavljuje da je Intelektualno crkve, koje je Efraim, da je opustilo. (11) Kod Obadije: I dom e Jakovljev biti oganj i dom Josipov plamen a dom Isavov strnjika, i razgorjee se na njih, i spalie ih, i nee biti ostatka domu Isavovu, jer Jehova ree (I.18,19). Da imena oznaavaju stvari, vrlo je jasno, ovde, kao i na drugim mestima, jer ako se ne zna ta je oznaeno domom Jakovljevim, domom Josipovim, domom Isavovim, domom Josipovim, gorom Isavovom, Filistijom, poljem Efremovim, i poljem Samarijskim, Benjaminom, i Galadom, pa onda onima s juga, domom, i ravnicom, i gorom, ipoljem, nita se ne moe razumeti; a ove se stvari nisu dogodile i ne odnose ne na istoriju. Ali onaj ko zna ta je obuhaeno svakim izrazom, nai e u tome nebeske tajne. I ovde je Benjamin Duhovno od Nebeskog. (12) Slino, i ove rei kod Zaharije: I Jehova e biti car nad svom zemljom, i u onaj dan bie Jehova jedan i ime njegovo jedno. I sva e se zemlja pretvriti u ravnicu od Gabe do Remona s juga Jerusalimu, koji e se podignuti i naseliti na svome mjestu od vrata Benjaminovih do mjesta gdje su prva vrata, do vrata na uglu, i od kule Hananeelove do tijeska careva. (XIV.8,9). Kod Davida: Pastiru Izrailjev, uj! koji vodi sinove Josipove kao ovce, koji sjedi na heruvimima, javi se ! Pred Efremom (Jefremom) i Benjaminom i Manasijom probudi krjepost svoju, i hodi da nam pomogne (Psalam LXXX.1,2). Tako u prorovu Debore i Baraka: Sada e potlaeni obladati silnim iz naroda; Jehova mi dade da vladam silnima. Iz Efraima izide korjen njihov na Amaleke; za tobom bjee Benjamin s narodom tvojim; od Mahira izidoe koji postavljaju zakone, a od Zabulona pisari. (Sudije V.13,14), (13) Kod Jovana: I uh broj zapeaenih, sto i etrdeset i etiri hiljade zapeaenih od svijeh koljena sinova Izrailjevih; Od koljena Zebulonova dvanaest hiljada zapeaenih; od koljena Josipova dvanaest hiljada zapeaenih, od koljena Benjaminova dvanaest hiljada zapeaenih. (Otkr. VII.4,8). Ovde se plemenima Izrailjevim oznaavaju oni koji su u dobrima i istinama, pa stoga i u Gospodovom carstvu; jer plemena i dvanaest, ili to je isto, dvanaest hiljada su sve stvari ljubavi i vere, ili sve stvari dobra i istine (br. 577, 2089, 2129, 2130, 3272, 3858, 3913, 3913, 3926, 3939, 4060). Ove stvari se ovde rasporeuju u etiri klase, od koji je poslednja dvanaest hiljada zapeaenih od Zebulona, i od

Josipa, i od Benjamina, jer se Zebulonovim plemenom oznaava nebeski brak (br. 3960,3961), u kojemu je nebo, tako i sve stvari; Josipom se ovde oznaava Nebesko od Duhovnoga, ili dobro od istine; a Benjamin je istina od ovoga dobra, ili Duhovno od Nebeskog. Ovo je brano u nebu, te se stoga ovi poslednji imenuju. (14) Poto Benjamin predstavlja Duhovno od Nebeskog u crkvi, ili istinu od dobra, koja je posrednik between nebeskog dobra i duhovne istine, tako da je Jerusalim pao u naslee sinovma Benjaminovim; jer pre nego li je sagraen Sion, Jerusalim je oznaavao crkvu u opte. (Da je jJrusalim pao u deo Benjaminu, moe se videti kod Joue XVIII.28; i kod Sudija I.21). 4593. Stih 19. I umrije Rahela, i sahranie je na putu koji vodi u Efratu. Da ovo oznaava kraj prethodnog oseanja unutarnje istine, vidi se iz znaenja umrije, to je prestati biti takav (vidi br. 494), stoga kraj; iz reprezentacije Rahele, to je oseanje unutarnje istine (br. 3758,3782,3793,3819); iz znaenja biti sahranjen to je odbacivanje prethodno stanje, i oivljavanje novog (br. 2916,2917,3256); i iz oivljavanja novog, to je Betlehem, o emu vidi objanjenje nie. (2) U pravom smislu, Rahelinim umiranjem i sahranom na putu za Efratu, oznaava se ono to je nasledno, jer je ono kroz iskuenja bilo izagnano za uvek, a ovo je bilo ljudsko oseanje unutarnje istine, koja je Boasko oseanje koje je izagnano. To je bio razlog da ga je njegova majka nazvala Benoni ili sin alosti, a nazvan od njegovog oca Benjaminom, ili sinom desne ruke. U ljudskom oseanju od majke postoji nasledno u kome je zlo, dok u Boanskom oseanju postoji samo slavljenje sebe i sveta kao cilja radi kojega se postojidok u Boanskom oseanju postoji cilj radi sebe da moe da bude od sebe da se spasi ljudska rasa, prema Gospodovim reima kod Jovana: Molin se za onekoje si mi dao, jer sve moje je tvoje, i tvoje je moje, i ja sam proslavljen u njima; da svi mogu biti jedno, kao to si ti Oe u meni i ja u tebi, da bi i oni bili jedno u nama. Slavu koju si mi dao, ja sam njima dao, da bi bili jedno kao to smo mi jedno; ja u njima, i ti u meni (XVII.9,10,11,21-23). 4594. Ovo je Betlehem. Da ovo oznaava, uskrsnue jednog novog Duhovnog od Nebeskog, vidi se iz znaenja Betlehema, to je Duhovno od Nebeskog u novom stanju; jer je Efrata Duhovno od Nebeskog u prethodnom stanju (br. 4585), a njenim pogrebom tamo oznaava se uskrsnue jednog novog stanja (br. 4593). To to je Rahela rodila jo jednog sina ili Benjamina u Betlehemu, i umrla dok se

poraala, kao i to to je David bio roen u Betlehemu i bio tamo pomazan za cara, i na kraju to to je Gospod bio tamo roen, to je misterija koja do sada nije bila otkrivena, a ne moe se ni otkriti nekome ko ne zna ta je oznaeno Efratom, i Betlehemom, i ta je predstaljeno Benjaminom, kao i Davidom, a posebno ako ne zna ta je Duhovno od Nebeskog; jer ovo je bilo oznaeno ovim mestima, i predstavljeno ovim osobama. (2)Razlog da je Gospod roen tamo a ne negde drugo, je to to je On jedini bio roen kao duhovno-nebeski ovek, a ne prirodni kao svi drugi ljudi, sa mogunou da postanu bilo nebeski ili duhovni preko preporoda od Gospoda. Razlog to se Gospod rodio kao duhovno-nebeski (ovek) bio je radi toga da bi uinio Svoje Ljudsko Boanskim, i to redom od najniega stepena do najviega, i da na taj nain postavi u red svestvari u nebima i u paklovima. Jer Duhovno-nebesko je posrednik izmeu prirodnog ili spoljanjeg oveka i racionalnog ili unutranjeg oveka (vidi gore, br. 4585,4592), tako je ispod bilo prirodno ili spoljanje, a iznad je bilo racionalno ili unutranje. (3) Onaj ko ne shvata ove stvari, ne moe da shvati ni kroz otkrovenje zato je Goposd bio roen u Betlehemu. Jer od pradrevnih vremena, Efrata je oznaavala Duhovno od Nebeskog, a stoga, posle, Betlehem je imao isto znaenje. To je razlog zato je kae kod Davida: Opomeni se, Gospode, Davida, i njegove smjernosti, kako se kunijae Jehovi, i zavjetovae Bogu Jakovljevu: ne u ui u ator doma svojega, niti u lei u postelju odra svojega; ne u dati sna oima svojima, ni vjeama svojim drijema, dok ne naem mjesta Gospodu, stana Bogu Jakovljevu. Evo, usmo da je u Efremovoj zemlji, naosmo ga na poljima Kirijat-Jarimskim. Uosmo u stan njegov, i poklonismo se podnoju nogu njegovijeh. (Psalam XXXXII.2-7).(prim. prev. David je eleo da sagradi Hram gdje e se uvati Koveg zaveta, koji nije imao jo tada svoje stalno mesto. Sagradio ga je tek Davidov sin, premudri Solomon.) Da se ovo kae za Gospoda, oito je; usmo za Njega, naosmo Ga, izrazi su koji u izvornom jeziku na kraju rei imaju slovo h koje je uzeto iz imena Jehova.(prim. prev. Prema naem autoru, slovo i glas h, poto je to guturalni glas, tj izgovara se u najdubljen delu ustiju, je zvuk koji odraava i sugerue Svetost (najveu dubinu). Tako je Avram kasnije, posle izdranog iskuenja, nazvan Abraham, gde je umetnuto jedno h). I kod Miheja: A ti, Betleme Efrato, ako i jesi najmanji meu tisuama Judinijem, iz tebe e mi izai koji e biti gospodar u Izrailju, u kojemu su izlasci od poetka, od vjenoga vremena. (V.2; Mateja I.6).

Iz ovih prorotava bilo je poznato Jevrejskom narodu da e se Mesija ili Hristos roditi u Betlehemu, kao to se vidi iz Mateje: I sabravi sve glavare sveenike i knjievnike narodne, pitae ih: gdje e se roditi Hristos? A oni mu rekoe: u Betlemu Judinu, jer je tako prorok napisao. (II.4,5). Kod Jovana: Ne kaza li Pismo da e Hristos biti od sjemena Davidova, i iz sela Betlema odakle bjee David? (VII.32). A da je i bio tamo roen, vidi se kod Mateje II.1; Luke II.4-7. Iz ovoga razloga, i zato to je bio od Davida, Gospod je nazvan ibljika Jesejeva, i korjen Jesejev (Isaija XI. 1,10); Zato to je Davidov otac, Jesej, bio iz Betlehema; a David je roen u Betlehemu i tamo je bio pomazan za cara(1 Samuilova XVI.1-14; XVII.12). Otuda se Betlehem naziva gradom Davidovim (Luka II.4,11; Jovan VII.42). Davidom je naroito predstavljen Gospod u pogledu Njegovoga carevanja ili Boanske istine (br. 1888). 4595. Stih 20. I metnu Jakov spomenik na grob njezin. Da ovo oznaava svetost duhovne istine koja e tu ponovo ustati, vidi se iz znaenja spomenika, to je svetost u istini (vidi br. 4580), ovde svetost duhovne istine od Nebeskog, jer ovo je istina o kojoj se govori; i iz znaenja groba, to je uskrsnue (br. 2916,2917,3256). 4596. To je spomenik na grobu Rahelinu do dananjeg dana. Da ovo oznaava stanje svetosti, koja je za uvek, vidi se iz znaenja spomenika, to je svetost istine; i iz znaenja groba, to je uskrsnue (o emu upravo gore); i iz znaenja do dananjeg dana, to je za uvek (vidi r. 2838,3998). 4597. Stihovi 21,22. Odatle otiav Izrailj razape ator svoj iza kule Migdol-ederske. I kad Izrailj ivljae u onoj zemlji, otide Ruben i lee s Balom, inoom oca svojega. I to dou Izrailj. A imae Jakov dvanaest sinova. A otiav Jakov, nebesko-duhovno od Prirodnog u to vreme; i razape svoj ator iza kule Migdol-ederske, oznaava unutarnje stvari u tome; i kad Izrailj ivljae u onoj zemlji, oznaava kad u ovome stanju; otide Ruben i lee s Balom inoom oca svojega, oznaava profanaciju dobra preko odvojene vere; i to dou Izrailj, oznaava da je ova vera bila odbaena. 4598. Stih 21.Odatle otiav Izrailj. Da ovo znai Nebesko-duhovno u to vreme, vidi se iz znaenja otii, to je ono to se nie ili nastavlja (vidi br. 4375,4554), ovde prema vie unutarnjim stvarima;i iz reprezentacije Izrailja, to je ovde Nebesko-

duhovno koje pripada Prirodnom (br. 4286). ta je Nebesko-duhovno od Prirodnog, bilo je ranije objanjeno, naime, da je to dobro od istine, ili dobro ljubavi ka blinjemu koje se stie pomou istina vere. ta je napredovanje unutarnjim stvarima, malo se zna u svetu. To nije napredovanje u reimaznanjima, jer ovo eso postoji i bez predovanja prema unutarnjim stvarima, a esto i kada se odalji od njih (rei-znanja). Niti je to napredovanje u muevno rasuivanje, jer ovo nekad postoji i kad se udalji od untarnjih stvari. Niti je to napredovanje u spoznavanju (cognitiones) unutarnjih istina, jer ove nita ne doprinose ako ne utiu na oveka. Napredovanje prema unutarnjim stvarima je prema nebu i Gospodu pomou spoznaja (cogniiones) istine koja se usauje u njihovo oseanje, to jest prema oseanju. (2)ta je napredovanje prema unutarnjim istinama, nije poznato nikome u ovom svetuali u drugom ivotu ono se jasno pokazuje, jer tamo postoji napredovanje (razvoj) od neke vrste magle do svetla, jer oni koji su samo u spoljanjim stvarima, njih aneli vide kao u tome (u nekoj vrsti magle); ali one koji su u unutarnjim stvarma, njih vide u svetlu, pa stoga i u mudrosti, jer svetlost je tamo mudrost; i to je za divljenje, oni koji su u magli ne mogu da vide one koji su u svetlosti, dok oni koji su u svetlosti, ti mogu da vide one koji su u magli kao u magli. Poto je predmet o kome se ovde govori Gospodovo napredovanje prema unutarnjim stvarima, to se Jakov ovde naziva Izrailjem, a u drugim prilikama, Jakovom, kao u prethodnom stihu ovog poglavlja, i u poslednjem stihu. 4599. I razape svoj ator iza kule Migdol-ederske. Da ovo oznaava unutarnje stvari, vidi se iz znaenja razapeti ator, to je napredovanje u onome to je sveto, ovde prema unutarnjim stvarima (da ator oznaava ono to je sveto, moe se videti gore, br. 414,1192,2145,2152,3312,4391); iz znaenja iza kule, to je u unutarnje stvari (o emu u onome to sledi); i iz znaenja Edera, to je kvalitet toga stanja, naime, napredovanja onoga to je sveto prema unutarnjim stvarima. Ova kula ima ovo znaenje od drevnih vremena, ali poto se nigde u Rei ne pominje osim kod Joue XV.21, to se ovo nemoe potvrditi uporednim odlomcima, kao to je sluaj s drugim imenima. Razlog zato iza kule oznaava prema unutarnjim stvarima je to, to su ove izraene uzdignutim i visokim stvarima, kao to su brda, bregovi, kule, krovovi kua, i sline stvari. Razlog je u tome to

umovima koji stiu ideje iz prirodnih stvari sveta preko spoljanjih ula, unutarnje stvari se pokazuju kao visoije (br. 2148). (2) Da kule oznaavaju unutarnje stvari, moe se videti iz drugih odlomaka u Rei, kao kod Isaije: Dragi moj ima vinograd na rodnu brdacu. I ogradi ga, i otrijebi iz njega kamenje, i nasadi ga plemenitom lozom, i sazida kulu u sred njega, i iskopa pivnicu u njemu, i poeka da rodi groem, a on rodi vinjagom. (V.1,2). Da vinograd oznaava duhovnu crkvu; a plemenita loza, duhovno dobro; a kula sazdana u srednjega, unutarnje stvari istine. Tome je slino ono u Gospodovoj paraboli (prii) kodMateje: Bijae ovjek domain koji posadi vinograd, i ogradi ga plotom, i iskopa u njemu pivnicu, i naini kulu, i dade ga vinogradarima, i otide. (XXI.33: Marko XII.1). (3) Kod Jezikilja: Sinovi Aradski s tvojom vojskom bijahu na zidovima tvojim u naokolo, i Gamadej bijahu u kulama tvojim, titove tvoje vjeahz na zidovima tvojim u naokolo, oni ti dovravaju krasotu. (XXVII.11). Ovo govori oTiru, kojim se oznaavaju spoznaje (cognitiones) dobra i istine, ili oni koji su u takvim spoznajama; Gamadej u svojim kulama oznaava poznavanje unutarnjih istina. (4) Kod Miheja: I Jehova e carovati nad njima na gori Sionu od sada i do vijeka. A ti, kulo stadu, stijeno keri Sionskoj, tebi e doi, doi e prva vlast, carstvo keri Jerusalimske. (IV.7,8). Ovde se opisuje Gospodovo nebesko carstvo, njegovo najdublje, koje je ljubav ka Gospodu, gorom Sionskom: ono to iz ovoga proistie, to je uzajmna ljubav, gorom keri Sionske, to je ljubav, u duhovnom smislu, naziva se ljubavlju ka blinjemu; njegove unutarnje istine od dobra, kulom stadu; da od toga potie Duhovno nebeskog carstva. oznaeno je carstvom keriJerusalimske. Kod Davida: Nek se veseli gora Sionska, nek se raduju keriJudejske sudova radi tvojih. Proite oko Siona i obiite ga, izbrojte kule njihove. (Psalam, XLVIII.11,12). Ovde kule oznaavaju unutarnje istine, koje brane ono to pripada ljubavi i ljubavi ka blinjemu (karitasu). (5) Kod Luke: I ko ne nosi kria (krsta) svojega i za mnom ne ide, ne moe biti moj uenik. I koji od vas kad hoe da zida kulu, ne sjede prvo i ne prorauna ta e ga stati, da vidi ima li da moe dovriti? Ili koji car da poe s vojskom da se pobije s drugijem carem i ne dri vijeu moe li s deset hiljada sresti onoga to ide na njega s dvadeset hiljada? ako dakle svaki od vas koji se ne odree svega to ima, ne moe biti moj uenik (XIV.27,28,31,33).

Ko ne zna unutranji smisao Rei mora da pretpostavi da Gospod ovde govori kroz uporeenja, i da se podizanjem kule i pripremama za rat misli samo na to i nita dalje, ne znajui da su sva uporeivanje u Rei znaenja i predstave, i da sazidati kulu je stei sebi unutarnje istine, i da se poi s vojskom (ratovati) oznaava borba od ovih (unutarnjih istina); jer se ovde govori o iskuenjima kroz koja prolaze oni koji pripadaju crkvi, a koji se ovde nazivaju Gospodovim uenicima. Ova su iskuenja oznaena kriem (krstom) koji moraju nositi; i da oni ne pobeuju od sebe i pomou onoga to je njihovo vlastito, nego od Gospoda, oznaeno je sa koji se ne odree svega to ima, ne moe biti moj uenik. Tako se ove stvari slau; meutim, kada bi se ove stvari o kuli i o ratu shvatile samo kao uporeenja, bez njihovog unutranjeg smisla, one se u tom sluaju nebi slagale. Iz svega ovoga jasno je ta kakvo svetlo dolazi iz unutranjeg smisla. (6)Unutarnje onih koji su u ljubavi prema sebi i svetu, tako i u obmnama od kojih se bore, i kojim potvruju svoja relizijska ubeenja, izraavaju se, u obrnutom smislu, isto tako kulama, kao kod Isaije: Ponosite oi ovjeije ponizie se, i visina ljudska ugnue se, a Jehova e sam biti uzvien u onaj dan. Jer e doi dan Jehovin nad vojskama na sve ohole i ponosite i na svakoga koji se podie, te e biti ponieni. I na sve cedre Libanske velike i visoke i na sve hrastove Bazanske, i na sve gore visoke i na sve humove izdignute, i na svaku kulu visoku i na svaki zid tvrdi. (II.11-15). Ovde se unutarnje i spoljanje ovih ljubavi opisuje cedrovima, hrastovima, gorama,bregovima, kulom i zidom (unutarnje obmane kulom), tako se i unutarnje stvari oznaavaju onim to je visoko, s tom razlikom da oni koji su u zlima i u obmanama, ti veruju da su visoko iznad drugih, a oni koji su u dobrima i u istinama, ti veruju da su oni manji i da su ispod ostalih (Mateja X.44). Uprkos toga, dobra i istine opisuju se visokim stvarima, jer su one u nebu najblie Najviem, to jest, Gospodu. Osim toga, kulama se u Rei opisuju istine, a gorama, dobra. 4600. Stih 22. I kad Izrailj boravljae (ivljae) u onoj zemlji. Da ovo oznaava kadau ovome stanju, naime, stanju dobra i istine, vidi se iz znaenja boraviti, to je iveti, jer boraviti je isto to i obitavati, to je iveti, jer boraviti oznaava isto to i obitavati, ali s razlikom da boraviti se kae za istinu, a obitavati za dobro (da boraviti ili nastavati oznaava iveti, i da tako oznaava i stanje, moe se videti gore, br.3384); iz znaenja zemlje, to je crkva u pogledu dobr(br.566, 662, 1066,

1967, 1262, 1413, 1607, 1733, 1850, 2117, 2118, 2571, 2928, 3355, 4447, 4535), ovde u pogledu dobra od istine, ije je stanje (u kome je Izrailj bio sada) oznaeno. 4601. Otide Ruben i lee s Balom (Bilom) inoom oca svojega. Da ovo oznaava profanaciju dobra preko vere odvojene od ljubavi ka blinjemu, i da Izrailj u oznaava da je ova vera bila odbaena, vidi se iz rerezentacije Rubena, to je vera u doktrini i u razumu, to je prva (prvenstvena) stvar crkve (vidi br. 3861,3866), ovde ove vere odvojene od ljubavi ka blinjemu (o emu u onme to sledi); i iz znaenja lee s Balom (Bilom) inoom oca svojega, to je profanacija dobra, jer izvriti preljubu oznaava izokrenuti ili preljuboiniti dobra (br. 2466,2729,3399), ali lei s inoom oca svojega je profanisati ih; i iz znaenja Izrailj u, to znai je da je ova vera bila odbaena. U pravom smislu, time to je Izrailj uo, oznaava se da je duhovna crkva znala ovo id a je pristala na to; jer se sluanjem oznaava prionuti, a Izrailjem, duhovna crkva; ali da se istinska crkva ne slae, pokazae se iz onog to e se rei o Rubenu. Ali u unutranjem smislu, oznaava se da je ova vera bila odbaena, jer je se kae ta je Jakov oseao i mislio o ovome zlom djelu; pa ipak, da mu je to bilo odvratno i da se toga uasavao, jasno je iz prorotva o Rubenu (Ruvimu): Rubene, ti si prvenac moj, krjepost moja i poetak sile moje; prvi gospodstvom i prvi snagom. Navro si kao voda, ne e biti prvi jer si stao na postelju oca svojega, i oskrnuo je legav na nju (Postanje XLIX.3,4). poto je Ruben zbog ovoga bio lien prvenatva (1 Dnevnika V.1). Otuda se vidi da Izrailj u oznaava da je ova vera bila odbaena. (Da je prvenatvo vera crkve, moe se videti gore, br. 352,2435,3325) (2) Profanacija dobra je rezultat vere odvojene od istine crkve i njenoga dobra kada se istina i njeno dobro priznaju i veruju, a ovek ivi suprotno njima. Jer kod onih koji odvajaju stvari vere od stvari ljubavi ka blinjemu u razumu a onda i u ivotu, zlo se povezuje sa istinom, a obmana s dobrom; a ova povezanost je ono to se naziva profanacijom. Drugi je sluaj s onima koji, iako znaju ta su isine i dobra vere, u srcu ih ne veruju. (Vidi to je reeno i pokazano pre o profanaciji, br. 301-303, 571, 582, 593, 1001, 1003, 1008, 1010. 1059, 1327, 1328, 2951, 2426, 3398, 3399, 4302, 3498, 3399, 3402, 3489, 3898, 4050, 4289; isto tako, da je profanacija dobra verom odvojenom ime, bila predstavljena Kainom koji ubija Avelja; i time to je Ham bio proklet od svog oca;

kao i Egipanima koji su se udavili u Crvenome Moru, br. 3325; a ovde Rebenom, br. 3326,3870.) (3)da bi oni koji pripadaju duhovnoj crkvi moglida se spasu, Gospod jena udesan nain odvojio njehov intelektualni deo od njihovog voljnog dela, i dao Intelektu mo da primi novu volju (br. 963, 875, 895, 927, 928, 1023, 1043, 1044, 2256, 4328, 4493). Kada stoga Intelektualno shvati i opazi dobro vere, i usvoji ga, a ovekovo Voljno (to jest, njegova zla volja) jo uvek vlada i zapoveda, tada dolazi do povezivanja istine i zla, i dobra i obmane. Ovo povezivanje je profanacija, i oznaena je nedostojnim jedenjem i pijenjem pri Svetoj Veeri, to se kae za one kod kojih se dobro koje je ovde oznaeno telom,i istina koja jeovde oznaena krvlju, ne mogu odvojiti, jer stvari koje su spojene na ovaj nain, ne mgu se odvojiti ni u venosti, pa takve stoga eka najdublji pakao. Ali oni koji znaju ta su istina i dobro vere, ali ih u srcu ne veruju (kao to je sluaj s veinom ljudi danas) , oni ih ne mogu profanisati, jer ih Intelektuslno ne prima i ne poima se njima. (4) Ovde se govori o odbacivanju vere odvojene (od ljubavi ka blinjemu), jer, u onome to sledi, o istinama i dobrima govori se po njihovom istinskom redu, a neposredno posle toga, o njihovom povezivanju s Racionalnim ili Intelektualnim. Jakovljevi sinovi, koji se ubrzo pominju, su istine i dobra u njihovom istinskom redu, a Isak je Racionalno ili Inelektualno. Dolazak Jakovljev i njegovih sinova Isaku je, u unutranjem smislu, ova povezanost s Intelektualnim. 4602. Stihovi 22-26. A sinova Jakovljevih bijae dvanaest. Sinovi Lijini bijahu: Ruben prvenac Jakovljev, i imun i Levije i Juda i Isahar i Zabulon; A sinovi Rahelini; Josip i Banjamin; A sinovi Bale robinje Raheline: Dan i Neftalije; a sinovi Zelfe robinje Lijine: Gad i Aser. To su sinovi Jakovljevi, koji mu se rodie u Padam-Aramu. A sinova Jakovljevih bijae dvanaest, oznaava stanje svih stvari sada u Boanskom Prirodnom. Sinovi Lijini bijahu, oznaava spoljanja Boanska dobra i istine u njihovom redu; Ruben prvenac Jakovljev, oznaava dobro vere; a imun i Levije, i Juda, i Isahar, i Zebulon, oznaavajusutinske stvari u ovima; sinovi Rahelini bijahu: Josip i Banjamin, oznaavaju unutranja dobravere; a imun i Levije, i Juda i Isahar i Zebulon, oznaavaju sutinske stvari u ovima; sinovi Rahelini bijahu Josip i Benjamin, oznaavaju unutarnja dobra i istine; a sinovi Bale, robinje Raheline, Dan i Neftalije, oznaavaju sledee stvari koje slue unutarnjim dobrima i istinama, a sinovi Zelfe, robinjeLijine, Gad i Aser, oznaavaju one stavri koje slue

spoljanjim dobrima iistinama; ovo su Jakovljevi sinovi, koji mu se rodie u PadamAramu, oznaava njihovo poreklo i sadanje stanje. 4603. Stih 22. A sinova Jakovljevih bijae dvanaest.Da ovo oznaava stanje svih stvari sada u Boanskom Prirodnom, vidi se iz reprezentacje Jakova, to je Boansko Prirodno (o kojemu gore); i iz znaenja dvanaest, to je sve, a kada se kae za Jakovljeve sinove ili plemena koja su po njimadobila imena, tada su to sve stvari istine i dobra (vidi br.2089,2129,2130,3272,3858,3913,3939). to se tie Gospodovog Prirodnog, pokazano je kako ga jeOn uinio Boanskim u Sebi, jer je ovo bilo predstaljeno Jakovom. Ali predmet o kome se ovde govori je povezivanje Boanskog Prirodnog sa Boanskim Racionalnim, koje je povezivanje predstavljeno Jakovljevim dolaskom kodIsaka, jer Isak predstavlja Gospodovo Boansko Racionalno. To je razlog da se svi Jakovljevi sinovi ponovo prebrojavaju, jer sve stvari istine i dobra mora da budu u Prirodnom pre nego se potpuno povee s Racionalnim, jer Prirodno slui Racionalnom kao prijemnik, pa se stoga ove stvari nabrojavaju. Ali treba znati, da se Jakovljevi sinovi sada nabrojavaju na drugaiji nain nego to su bili nabrojani pre; jer su Balini i Zelfini sinovi, naime, Dan, Neftalije,Gad, i Aer, imenovani na poslednjem mestu, a oni su,meutim, bili roeni pre Isahara, Zebulon, Josipa, i Benjamina. Razlog je to, to se sada govori o redu istina i dobara Prirodnom, kada ovo postane Boansko, jer red prema kojemu su imenovani u skladu je sa stanjem predemta o kome se govori (br. 3862, 3926, 3939). 4604. Stih 23. Sinovi Lijini. Da ovo oznaava spoljanja Boanska dobra i istine u njihovom redu, vidi se iz reprezentacije Lije, to je oseanje spoljanje istine (vidi br. 3793,3819). Otuda su njeni sinovi dobra i istine predstaljene Rubenom, imunom, Levijem, Judom, Isaharom, i Zebulonom, o kojima u onome to sledi, 4605. Ruben, prvenac Jakovljev. Da ovo oznaava dobro vere, vidi se iz znaenja prvenca, to je vera (vidi br. 352,367,2435,3325); i iz reprezentacije Jakova,to je dobro prirodne istine (vidi br. 4538); i iz reprezentacije Rubena, to je kvalitet vere. Jer Ruben, u pravom smislu, oznaava istinu vere (br. 3861,3866); a kad istina vere postane dobro, on oznaava dobro vere. Pored toga, vera je, tanije, ljubav prema blinjemu, jer istina nije mogua osim od dobra; pa stoga, kada se

ovek iznova rodi, dobro je na prvome mestu, ili ono je prvenac (prvoroeni) (br. 3325, 3494). To je zato Ruben, Jakovljev prvenac ovde oznaava dobro vere. A isto to oznaava i kod Mojsija: (Ruben) ne trai mira njihova bi dobra njihova nigda za svoga vijeka. (Zak. Ponovljeni XXXIII.6). Razlog da Ruben oznaava dobro vere , je zato to sepostavlja na prvo mesto, a Judana drugo, a to je obrnutim redom u ovom Mojsijevom prorotvu o Izrailjevim sinovima nego to je u Jakovljevom prorotvu (Postanje XLIX); jer kao to je ranije reeno (br. 4603), red po kojemu se imenuju odreuje se u skladu sa stanjem predmeta o kome se govori. (2) Slino kod Jovana: I uh broj zapeaenijeh, sto i etrdeset i etiri hiljade zapeaenijeh od sviju koljena sinova Izrailjevih. Od koljena Judina dvanaest hiljada zapeaenijeh; od koljena Rubenova dvanaest hiljada zapeaenijeh; od koljenaGadova dvanaest Hiljada zapaeaenijeh. (Otkr. VII.4,5). Ovde se Juda imenujena prvome mestu, Ruben na drugome. a Gad na treemu. Ovi troje ovde sainjavaju prvu klasu; a kako se radi o Gospodovom carstvu, to Juda oznaava nebesko dobro. kakvo je u najdubljem ili treem nebu, Ruben je duhovno dobro to je isti to i dobro vere, kakvo je u drugom ili srednjem nebu, dok je Gad dobro prirodnog, kao to je u prvom nebu. Ali drugaije je u Deborinom i Barakovom prorotvu: I knezovi Isaharovi bie s Deborom, Isahar kao i Barak bi poslan udolinu s ljudima koje voae. Udijelu Rubenovu bijae ljudivisokih misli. to si sjedio u torovim sluajui kako bleje stada? U dijelu Rubenovu bijahu ljudi visikih misli. (Sudije V.15,16). Nemogue je znati znaenje ovih rei ako se ne na ta predstavljaju Isahar, Debora, Barak, i Ruben; a ta knezovi, dva bremena, i blejanje stada: ali je jaso da Ruben ovde predstavlja veru. 4606. I imun, i Levije, i Juda, i Isahar, i Zebulon. Da ovi oznaavaju sutinske stvari svih (stvari) koje su predstavljene njima, to jest, spoljanja Boanska dobra i istine, vidi se izreprezentacije svakoga od njih; naime, imuna, to je u najviem smislu, Porvienje; u unutranjem smislu, vera u volji, a u spoljanjem smislu, poslunost (vidi br. 3869-3872): Levija, to je, u najviem smislu, love i milost, u unutranjem smislu, ljubav ka blinjemu ili duhovna ljubav a u spoljanjem smislu, povezivanje (br. 3875, 3877); Jude, to je , u najviem smsilu, Boansko Gospodove ljubavi, u unutranjem smislu, Gospodovo nebesko carstvo, au spoljanjem smislu, doktrinu Rei koja pripada nebeskoj crkvi (br. 3881); Isahara, to je , u najviem smislu,

Boansko dobro od istine i istina od dobra, u unutranjem smislu, nebeska brana ljubav i, u spoljanjem smislu, uzajamna ljubav (br. 3956, 397); i iz reprezentacije Zebulona, to je, u najviem smislu, Gospodovo Boansko Samo i Njegovo Boansko Ljudsko, u unutranjem smislu, nebeski brak a u spoljanjem smislu ljubav (br. 3960,3962).Ovo su sutinske stvari koje su u spoljanjim Boanskim dobrima i istinama Gospodovim, ali niko ne moe otkriti svakoga od ovih iznutra, ako nije u nebeskoj svetlosti, jer se tamo odgovori pokazuju kao to su bili davani u Urimu i Tumimu, svelucanjem svetla i plamena, a otuda i opaanjem od Gospoda. Jer je u Urimu i Tumimu bilo dvanaest dragih kamenova prema dvanaest Izrailjevih plemena. 4607. Stih 24.Sinovi Rahelini, Josip, i Benjamin. Da ovo oznaava unutarnja dobra i istine, vidi se iz reprezentacije Rahele, to je oseanje unutarnje istine (vidi br. 3758, 3782, 3793, 3819), otuda su sinovi Rahelini unutarnja dobra i istine. Sutinske (stvari) u ovima predstavljene su Josipom i Benjaminom; Josipom, u najviem smislu, Boansko Duhovno, u unutranjem smislu, duhovno carstvo, a u spoljanjem smislu, njegova dobra (vidi br.3969); a Benjaminom, Boansko Duhovno od Nebeskog (br 3969, 4592). Ove su sutinske (stvari) unutar unutarnjih dobara i istina. 4608. Stih 25. A sinovi Bale robinje Raheline, Dan i Neftalije. Da ovi oznaavaju sledee stvari koje slue unutarnjim dobrima i istinama, vidi se iz reprezentacije Bale, Raheline robinje, to je sledee oseanje koje slui kao sredstvo oseanju unutarnje istine (vidi br. 3849). Osim toga,robinja oznaava sredstvo koje slui povezivanju (br. 39133917,3931), a njeni sinovi oznaavaju takva sredstva. Pod sledeim dobrima i istinama se misli na ona dobra i istine koja ne ulaze neposredno, ali koja potiu od onih koji tako ulaze, i koja se pridruuju kao robinje, koje posreduju i unapreuju. Njihove sutinske(stvari) predstavljene su Danom i Neftalijem; Danom, u najviem smislu, Gospodova pravda i milost, u unutranjem smislu, svetost vere, a u spoljanjem smislu, dobro ivota (br. 3921,3923): a Neftalijem, u najviem smislu, Njegova sopstvena mo, u unutranjem smislu, iskuenje u kojem je pobeda a u spoljanjem smislu, otpor koji prua prirodni ovek (3927,3928). Ovo su sutinske (stvari) sredstava koja slue unutarnjim dobrima i isinama.

4609. Stih 26. A sinovi Zilfe, robinje Lijine, Gad i Aer. Da ovi ozaavaju one koji slue spoljanjim dobrima i istinama, vidi se iz reprezentacije Zilfe, Lijine robinje, a to je sledee oseanje koji slui kao sredstvo oseanju spojanje istine (vidi br. 3835). Robinja oznaava sredstvo koje je korisno za povezivanje (kao upravo gore, br. 4608), a njeni sinovi oznaavaju ovakva sredstva, ijaje sutna predstavljena Gadom i Aerom; Gadom, u najviem smislu, svemo i sveznanje, u unutranjem smislu, dobro vere, a u spoljajem smislu, dela (br. 3934); Aerom, u najviem smislu, venost, u unutranjem smislu, srea nebeskog ivota; a u spoljajem smislu, uivnje u oseanju (br. 3938,3939). Ovo su stvari koje su obuhvaene narbojavanjem Jakovljevih sinova; ali kako se te stavri slau, kako slede jedna drugu, i kako je dedna sadrana u drugoj, ne moe se videti u svetlosti sveta, ako se ne prima i prosvetljenje od svetlosti neba. A stvari koje se tada pojavljuju, ne moguse izraziti reima; jer su ljudske rei od ideja formiranih od stvari u svetlosti sveta. Ideje koj su od svetlosti neba prevazilaze ove u tolikoj meri da se to ne moe izraziti; samo o tome mogu donekle misliti oni kojima je dato da povuku svoj um od ulnih stvari. 4610. Ovo su Jakovljevi sinovi, koji mu se rodie u Padam- Aramu.Da ovo oznaava njihovo poreklo i njihovo sadanje stanje, vidi se iz onoga to je ve bilo reeno o Jakovljevim sinovima kako u optem tako i u posebnom, naime, da su njima oznaene sve stvari u Gospodovom Boanskom Prirodnom (br. 4603), jer sve ove stvari uzete zajedno su sada Jakov. Njihovo poreklo oznaeno je time to su bili roeni u Padam.Aramu, ili od znanja istine i dobra, jer sve je ovo oznaeno Padam-Aramom (br. 3664, 3680). Poto su svi ovi uzeti zajedno sada Jakov, stoga se u izvornom jeziku kae koji je roen njemu, u jednini. U onome to sledi, predmet o kome se govori je povezivanje Boanskog Prirodnog sa Boaskim Racionalnim. Povezanost je predstavljena Jakovljevim dolaskom Isaku svom ocu. 4611. Stihovi 27-29. I Jakov doe k Isaku ocu svojemu u Mamru u Kirijat-Arbeju, koja je Hebron, gdje Avram i Isak bijahu doljaci. A Isaku bjee sto i osamdeset godina. I onemoav umrije Isak, i bi pribran k rodu svojemu star i sit ivota, i pogreboe ga sinovi njegovi Jakov i Isav. I Jakov doe k Isaku ocu svojemu, oznaava sada Boansko Racionalno s kojim se povezao; u Mamru u KirfijatArbeju, oznaava njegovo stanje; koja je Hebron, oznaava stanje kada su se

povezali; gdje su Avram i Isak bili doljaci, oznaava Boanski ivot zajedno. I Isaku bjee, oznaava stanje Boanskog Racionalnog; sto i osamdeset godina, oznaava kvalitet stanja. I onemoav umrije Isak, oznaava uskrsavanje Boanskog Prirodnog; i bi pribran rodu svome, oznaava da je sada to bilo meu stvarima Boanskog Prirodnog; star i sit ivota, oznaava novost ivota (novi ivot), i Isav i Jakov sinovi njegovi sahranie ga, oznaava da je ponovo ustalo u dobro i u dobro od istine koja pripada Prirodnom. 4612. Stih 27. I Jakov doe k Isaku ocu svojemu. Da ovo oznaava, sada, Boansko Racionalno s kojim se povezao, vidi se iz reprezentacije Jakova, to je Boansko Prirodno u stanju o kome se govori upravo gore (vidi br. 4604-4610), i iz reprezentacije Isaka, to je Boansko Racionalno (vidi br. 1893, 2066, 2072, 2083, 2630, 3012, 3194, 3210). Povezivanje je oznaeno njegovim dolaskom k njemu. U onome to sledi, sve do kraja poglavlja, predmet o kome se govori je povezivanje Prirodnog s Racionalnim; a stoga u onome to neposredno prethodi, opisuje se kvalitet Prirodnog, u tome to sadri sve stvari dobra i istine, a ovaj kvalitet Prirodnog oznaen je s dvanaest Jakovljevih sinova; jer, kao to smo videli, svaki od njih predstavlja neku optu stvar koja pripada istini i dobru. (2)to se tie povezivanja Prirodnog i Racionalnog, o emu se govori u sledeim stihovima, treba znati da Racionalno prima istine i dobra ranije i lake nego Prirodno (br. 3286, 3288, 3321, 3368, 3498, 3531). Jer je Racionalno istije i savrenije nego Prirodno, jer je ono unutarnje ili vie, i gledano u sebi, ono je u svetlosti neba, na koje se prilagodilo. Ovo je razlog zato Racionalno prima stvari ovoga svetla (naime, istine i dobra, ili to je isto, stvari inteligencije i mudrosti), bre i lake nego Prirodno. A Prirodno je grublje i manje savreno, jer je ono spoljanje ili nie, i gledano u sebi, ono je u svetlosti sveta; ova svetlst nema u sebi inteligenciju i mudrost, osim onoliko koliko prima preko Racionalnog, iz svetlosti neba. Influks o kojem ueni ljudi danas govore, nije nita drugo nego to. (3) Ali s Prirodnim sluaj je ovakav: od najranije detinjstva Prirodno prima svoj kvalitet od stvari koje utiu od sveta preko spoljanjih ula, te preko njih i od njih ovek stie Intelektualno. Ali poto je tada u uivanjima ljubavi prema sebi i svetu, pa stoga i u poudama, kako iz naslea tako i iz tekueg ivota, Intelektual koje tada stekne, ispunjeno je ovakvim stvarima; sve to pogoduje njegovim uivanjima, on smatra tada dobrima

i istinama, a rezutat je da se red dobara i istina u prirodnom izokree, to jest, suprotan je nebeskom redu. Kada je ovek u tome stanju, svetlost neba doista uliva se preko Racionalnog; jer od toga on ima sposobnost da misli, razmilja, govori, i postupa pristojno i kao dobra graanin u izvanjskom obliku; pa ipak, stvari svetla i one koje vode u njegovu venu sreu, nisu u Prirodnom, jer su uivanja koja su u njemu, nnjima su odbojna jer uivavanjeljbavi prema sebi i svetu u sebi su dijametralno suprotne uivanjima ljubavi prema blinjemu, pa stoga i ljubavi ka Gospodu. ovek moe da poznaje stvari koje pripadaju svetlosti neba, ali one ne utiu na njega, osim onoliko koliko pogoduju njegovoj ljubavi ka sebi i svetu. (4) Iz ovoga se vidi daje red uPrirodnom potpuno izokrenut, to jest, da je suprotan nebeskom redu, pa stoga, kada svetlost neba utie preko Racionalnog u Prirodno, tada se ona ili odbacuje natrag, ili se ugui, ili se izokrene. To je razlog da Prirodno treba da se preporodi pre nego se spoji s Racionalnim. Jer kad se Racionalno preporodi, stvari koje tada utiu od Gospoda preko neba, tako preko Racionalnog u Prirodno, primaju se, jer se slau. Jer Prirodno je nita drugo nego prijemnik dobra i istine od Racionalnog, to jest, preko Racionalnog od Gospoda. Pod Prirodnim se misli na spoljanjeg oveka, koji se naziva i prirodnim ovekom, a pod Racionalnim se misli na unutranjeg oveka. Ove se sve stvari iznose kako bi se znalo kakav je sluaj s onim to sledi, u emu je predmet o kome se govori povezivanje Prirodnog s Racionalnim. 4613. U Mamru u Kirijat-Arbeju. Da ovo oznaava njegovo stanje, vidi se iz znaenja Mamre, to je kvalitet i kvantitet onoga to se pripojilo (vidi br. 2970); i iz znaenja Kirijat- Arbeje, to je crkva u pogledu istine (br. 2909), stoga istina. Otuda se sa Mamre i Kirijat-Arbejom oznaava stanje Prirodnog u pogledu istine, a Hebronom njegovo stanje u pogledu dobra, o kojem nie. 4614. Koje je Hebron. Da ovo oznaava stanje kada su se povezali, vidi se znaenja Hebrona, to je dobro crkve (vidi br. 2909), ovde Boansko dobro Gospodovog Boanskog Prirodnog; jer one stvari koje, u unutranjem smislu, oznaavaju neto to pripada crkvi, u najviem smislu, oznaava neto u Gospodovom Boanskom, zato to sve to sainjava crkvu od Gospoda je. Da Hebron oznaava stanje kada su Racionalno i Prirodno spojeni (povezani), je zato to je Isak bio tu, koji predstavlja Gospodovo Boansko Racionalno; i to je tu doao Jakov, kojim je

prestavljeno Gospodovo Boansko Prirodno, a njegovim dolaenjem tu oznaava se povezivanje (spajanje) (br. 4612). Kae se Mamre Kirijat-Arbeja, koje je Hebron, zato to se Boansko Prirodno povezuje s dobrom Racionalnog pomou dobra, jer Isak predstavlja Gospodovo Boansko Racionalno u pogledu dobra (br. 3012, 3194, 32109), dok Rebeka predstavlja to isto samo u pogledu istine (br. 3012, 3013, 3077), a Rebeka se ovde ne pominje. 4615. Gdje su Avram i Isak bili doljaci. Da ovo oznaava Boanski ivot zajedno, vidi se iz znaenja biti doljak, to je ivot (vidi br. 1463, 2025); i iz reprezentacije Avrama, to je samo Boansko Gospodovo (br. 1989, 2011. 3245, 3251, 3439, 3703, 4206, 4207); i iz reprezentacije Isaka, to je Njegovo Boansko Racionalno (br. 1893, 2066, 2072, 2083, 2630, 2774, 3012, 3194, 3210, 4180). Poto se ovde govori o spajanju Boanskog Prirodnog s Boanskim Racionalnim, stoga se imenuju Abraham i Isak, pa se kae da su tu bili doljaci, da bi se u isto vreme oznaio i Boanski ivot, zajedno s Boanskim Prirodnim, koje je Jakov. Pa poto su Boansko Samo, Boansko Racionalno, i Boansko Prirodno jedno u Gospodu, stoga se kae, gdje su Abraham i Isak bili doljaci (peregrinatus) u jednini, a ne u mnoini. (prim. prev. Dakle, u izvornom jeziku stoji, gdje je Abraham i Isak bio doljak). 4616. Stih 28. A Isaku bjee. Da ovo oznaava stanje Boanskog Racionalnog u to vreme, vidi se iz znaenja dana, to je stanje (vidi br. 23, 487, 488, 493, 893, 2788, 3462, 3785); i iz reprezentacije Isaka, o je Boansko racionalno (vidi upravo gore, br. 4615). 4617. Sto i osamdeset godina. Da ovo oznaava kvalitet stanja, moe se videti iz toga to svi brojevi u Rei ozaavaju stvari (vidi br. 482, 487, 575, 647, 648, 755, 813, 1963, 1988, 2075, 2252, 3252, 4264, 4495); stoga sto i osamdeset godina oznaavaju kvalitet stvari, ili kvalitet stanja o kome se govori. Da stotina oznaava puno stanje, moe se videti gore (br. 2636), a osamdeset, iskuenja (vidi br. 1963), ovde, preko iskuenja; pored drugih stvari koje se ne mogu znati. Jer brojevi imaju svoja znaenja od prostijih brojeva od kojih rastu mnoenjem, kao ovaj od dvanaest i petnaest, i drugi koji su jo prostiji.

4618. Stih 29. I onemoav umrije Isak. Da ovo oznaava uskrsavanje Boanskog Prirodnog, jasno je iz znaenja onemoav umrije, to je uskrsavanje (vidi br. 3326,3498,3505). (prim. prev. U drugom ivotu, kao i u Rei, umiranjem, pogrebom i sahranom, oznaava se novi ivot, to jest, ustajanje, povratak u ivot, uskrsavanje; jer uskrsavanje ili buenje, na engleskom, resuscitation, treba razlikovati od rei Uskrnue ili Uskrs, na engleskom resurection, kojom se oznaava samo Gospodovo ustajanje iz mrtvih, jer je On ustao s telom koje je postalo Boansko, za razliku od oveka, ije telo ide zemlji od koje je i nainjeno. Nai pokojnici se raduju naem dolasku, tj. naem izlasku iz zemaljskog tela kao uskrsnuu iz tela u kome je dua stekla iskustva i pripremila se za veni ivot). Jer kada se u Rei kae da je neko umro, znaenje, u unutranjem smislu, je da je to njegovo poslednje i neto novo, a to je nastavljanje, kao kad se kae o carevima u Izrailju i u Judeji da su umrli, ili da je prvosvetenik umro. U unutranjem smislu, ovo oznaava da oni vie ne predstavljaju ono to su do tada predstavljali, i da se isto nastavlja u drugoj (reprezentaciji), to jest uskrsavanju (oivljavanju). Pored toga, oni koji su u drugom ivotu, i koji su kod oveka kada on ita ove stvari, nemaju ideju smrti, jer oni ne znaju nita o umiranju. Umesto toga, oni opaaju nastavak u drugi (ivot). Osim toga, kada ovek umre, umire samo njegov telesni deo, koji mu je sluio dok je bio na zemlji, i on nastavlja svoj ivot kao duh u jednom svetu gde mu telesne stvari vie niemu ne slue. (2) Razlog to se Isakovim izdisanjem i umiranjem oznaava uskrsavanje U Boanskom Prirodnom, je to to Racionalno nema ivota ukoliko mu Prirodno ne korespondira (ako mu nije saobrazno) (br.3493,3620,3623). Isto e ako s onim vidom, on nestaje ako nema predmeta izan sebe da ga vidi; a kao je i s drugim ulima. Sluaj je isti i kada su predemti sasvim suprotni, jer ovi vode u smrt; a tzako je i sa ilom izvora koje nema gde da se izliju, to ini da se izvor zagui. Tako je i sa Racionalnim, njegov vid nestaje, jer znanja (scientifica) u Prirodnom su predmeti vida za racionalno; i ako su ovi predemti suprotni svetlosti, to jest, inteligenciji osine i mudrosti dobra, vid racionalno nestaje, jer ne moe da utie u stvari koje su mu suprotne. To je zato je kod onih koji su u zlima i obmanama Racionalno zatvoreno, ako da komunikcija s nebom nije otvorena osim kroz kao pukotine, kako bi jo uvak posojala sposobnost miljenja, razmiljanja i govora. Sledstgveno. da bi Prirodno bilo povezano (spojeno) s Racionalnim, ono mora biti spremno da ga primi, to

Gospod izvodi preko novoga roenja; i tada, kada se poveu, Racionalno vidi svoje predmete u Prirodnom, upravo onako kako oko vidi predmete u svetu. (3) Racionalno ima doista svoj ivot koji je odvojen od ivota Prirodnog; ali je Racionalno u Prirodnom kao ovek u svojoj kui, ili kao dua u telu. Takav je sluaj i sa nebima. Najdublje ili tree nebo doista ivi odvojeno od onih ispod sebe, , pa ikpak, ako nma primanja u drugom ili srednjem nebu, njegova se mudrost rasipa. Slino tome, ako nema primanja svetlosti i intelegencije ovoga nema u najniem ili prvom nebu, i na kraju u ovekovom Prirodnom, intelgencija ovih neba bi se rasipala, da Gospod nije provideo da ovo primanje postoji drugde. Stoga, Gospod je je oblikovao neba tako da jedno slui drugome za primanje; i na kraju, ovek u pogledu svog prirodnog i ulnog slui za najnie primanje, jer u njemu je Boansko u poslenjim read, i prelazi u svet. Stoga, akose poslednje slae ili korespondira sa stvarima u prethodnom, prethodne stvari su tada zajedno s poslednjim ; jer su poslednje stvari prijemnici onih koje su im prethodne (priorne), tada su prethodne zajedno s poslednjim; tako da sve slede jedna drugu, i tako su zajedno. Otuda se vidi ta je oznaeno s uskrsavanjem u Boanskom Prirodnom. (prim. prev. Kratko reeno, Gospod utie i vlada svim nebima, tako da jedno nebo prima uticaj iz viega, a u isto vreme utie u nie nebo, sve do oveka, preko koga uticaj (influks) se zasvrava u prirodi). 4619. I bi pribran rodu svome. Da ovo oznaava da je ovo sada bilo meu stvarima koje pripadaju Boanskom Prironom, vidi se iz znaenja biti pribran svome rodu, to je, u pogledu reprezentativa, da se vie ne goori o ovome reprezentativu (br. 3255,3276); to jest, ovde to znai da je meu stvarima Boasnkog Prirodnog (kao to sledi iz onoga to je ve reeno, br. 4618). Kad god bi neko umro, drevni bi rekli bi pribran rodu svome, a time se oznaavalo, u priblinom smislu, da je bio meu svojima u drugom ivotu. Jer za vreme svog telesnog ivota, svaki ovek je svojim duhom u drutvu duhova i anela, i meu njih i dolazi posle smrti (br. 1277,2379). Ovo je ono na ta se misli pod rodom kojemu se pribira. Ali, u unutranjem smislu Rei, u kome se govori o dobrima i istinama crkve ili Gospodovog carstva, biti pribran rodusvome, oznaava biti meu istinama i dobrima koja se slau ili korespondiraju. Sva nebeska drutva su u istinama i dobrima, ali su u pogledu istina i dobara u odnosima kao rodbina ili prijatelji na

zemlji, sa svakom senkom razlike (br. 685,917,3815,4121), stoga njihov rod su istine u kojima su drutva s kojima se slau; ili drutva koja su u tim istinama. (Da rod ovde oznaava istine, vidi br. 1259,1260,2928,3295,3581). 4620. Star i sit ivota. Da ovo oznaava novinu (novi) ivot, vidi se iz znaenja star, to je odlaganje prethodnog stanja a ulazak u novo stanje (vidi r. 2198,3016,3254,3492), ovde stoga u novinu ivota (neto novo u ivotu); i iz znaenja sit ivota (pun dana), to je puno stanje. 4621. I pogreboe ga Isav i Jakov sinovi njegovi. Da ovo oznaava da je to (Boansko Racionalno Gospodovo) ustalo ponovo u dobro i u dobro istine koja pripada Prirodnom, vidi se iz znaenja biti pogreben, to je uskrsnue (vidi br. 2916.2917), i to je stanje reprezentacije koja je ponovo oivela u drugom (br. 3256); iz reprezentacije Isava, to je Gospodovo Boansko Prirodno u pogledu dobra (br. 3302,3576,4241); i iz reprezentacije Jakova, to je Gospodovo Boansko Prirodno u pogledu istine (br. 4273,4337,4538). Iz svega ovoga kao i iz onoga to je gore reeno (br. 4618), jasno je da je Isavovim i Jakovljevim sahranjivanjem (svoga oca), oznaeno je da je to (Boansko Racionalno) ponovo ustalo (uskrslo) u dobro i u dobru od istinekoja pripada Prirodnom. Da biti sahranjen, u unutranjem smislu, znai ponovo ustati, to je stoga to kad je telo mrtvo, dua ponovo ustaje. Otuda, kada se u Rei pomene sahrana, aneli ne misli o telu koje je odbaeno, nego o dui koja ponovo ustaje; jer su oni u duhovnim idejama, stoga u onome to pripada ivotu u duhovnom svetu.

NASTAVAK O KORESPONDENCIJI SA VELIKIM OVEKOM, OVDE, O KORESPONDENCIJI S MIRISOM I NOZDRVAMA S TIM. (s Velikim ovekom) 4622. Stanita blaenih u drugom ivotu su raznovrsna, a sazdana su takom vetinom da je to samo utelovljenje umetosti arhitekture, to jesr, kao da dolazi od same te umetnosti. (O ovome premetu vidi ta je ve reeno iz iskustva, br. 1116,1626.1630.) Ta stanita ne samo da se vide nego se mogu dodirivati; jer sve su stvari tamo prilagoene osetima duhova i anela, tako da opaaju ne telesnim ulim oveka, nego ulima onih koji su tamo. Znam da je ovo neverovatno

mnogima, ali to je stoga to se nita ne veruje to se ne moe videti telesnim oima i dodirnuti telesnim rukama. Stoga dananji ovek, ija je unutranjost zavorena, ne zna nita o stvarima koje postoje u duhovom svetu to jest, u nebima. Dodue, on kae iz Rei i iz doktrine crkve da postoji nebo, ali nita vie ne za zna o toj stvari. Kakav je to sluaj, on bi zaista eleo da zna, ali ne veruje nita, zato to u srcu odrie postojanje ovakvih stvari, a elja da ovo sazna dolazi samo od doktrinarne radoznalosti, a ne iz nekog zadovoljstva zasnovanog na veri. A i oni koji nisu u veri, i oni odriu u srcu; a oni koji veruju, ti stiu ideje o nebu i njegovim radostima i slavi iz raznih izvora, svak iz onoga to sam sazna i razume, dok prosti (stiu ideje) iz telesnih oseta. (2)I pored svega toga, veina ljudi ne shvataju da duhovi i aneli oseaju ulima jasnije nego ljudi na svetu, naime, da imaju vid, sluh, miris, i neto slino ukusu, i dodir; a osobito uivanje u oseanjima. Kad bi ljudi samo poverovali da je njihova sutina duh, i da su telo i njegovi oseti prilagoeni samo njihovim svrhama (slubama) u ovome svetu, a da su duh i njegovi oseti i organi prilagoeni njihovim svrhama udrugom ivotu, tada bi sami od sebe doli do ideje o stanju svoga duha posle smrti. Jer bi pomislili da duh mora da je sam ovek koji misli, koji eli, koji udi, i koji utie preko ovih (stvari); i dalje, da sva mo oseta koja se izraava u telu, da pripada duhu, a telu samo preko influksa; a onda bi se sami utvrdili u toj ideji raznim obrazloenjima, pa bi na taj nain vie uivali u stvarima svoga duha nego u stvarima svoga tela. (3) Isto tako, apsolutna je injenica da telo nije ono to vidi, ue, mirie, i osea, nego njegov duh; pa stoga, kad duh odloi telo, i kada je u svojim vlastitim osetima, to je sada u istima u kojima je bio kada je bio u telu, samo sada u jasnijim; jer telesne stvari, poto su reletino grube, ine da oseti otupe, a to jo vie stoga to je ovek uronjen u zemaljske i svetske stvari. Ovo mogu da potvrdim, da duh ima otriji vidi nego ovek u telu, i mnogo jasniji sluh; i to zauava, i ulo mirisa, a jo vie ulo dodira; jer duhovi vide, uju, i dodiruju jedan drugoga. Osim toga, svako ko veruje u ivot posle smrti moe da pretpostavi da je ovakav sluaj po tome to ivot nije mogu bez oseta, i da je ivot onakav kakvi su oseti, odista, da je Intelektualno nije nita drugo nego izvanredan oset unutarnjih stvari, a vie Intelektualno, oset duhovnih stvari; i od ovoga dolazi to, da se stvari Intelekta i njegovih opaanja nazivaju unutranjim osetima. (4)to se tie ovekove moi oseta, odmah posle smrti, ovakav je sluaj: im ovek umre i kad se sve u njegovom telu se ohladi, on

ponovo ustaje u ivot, i tada ponovo ima sve osete; i to u toj meri, da u poetku misli daje u telu; jer ga takve misli navode njegovi oseti. Ali kad primeti da su mu ula savrenija, a posebno kad pone da govori s drugim duhovima, tada mu postane jasno da je u drugom ivotu, i da je smrt njegovog tela u stvari samo nastavljanje ivota njegovoga duha. Razgoarao sam sa dva moja poznanika na dan njihove sahrane, a s jednim koji je kroz moje oi video svoj mrtvaki sanduk i nosila; i kako je ovaj ovek uivao sve svoje osete koje je imao u svetu, govorio je sa mnom o pogrebnim obredima dok je iao u svojoj pogrebnoj povorci, i o svome telu, rekavi da treba da ga bace jer da je on iv. (5).Neka se zna, daoni koji su u drugom ivotu, da ne mogu nita da vide u ovome svetu preko oiju oveka; ali su mogli kroz moje jer sam ja s njima u duhu, a u isto vreme, u telu s onima koji su u svetu (vidi i br. 1880), A neka se zna i to, da ja nisam video one u drugom ivotu mojim telesnim oima, nego oima moga duha; a video sam ih jasno, ponekad i jasnije, nego to bi ih video telesnim oima; jer su po Gospodovoj Boanskoj milosti ula moga duha bila otvorena. (6)Ali svestan sam da ono to sam do sada rekao, da nee verovati oni koji su utonuli u telesne, zemaljske, i svetske stvari (to jest, oni kojima su takve stvari ciljevi), jer ovakvi ljudi shvataju samo one stvari koje se rasipaju sa smru. Isto tako svestan sam da nee verovai ni oni koji mnogo misle i istrauju o dui, a koji nisu shvatili da je ovekova dua njegov duh, i da je njegov duh sam ovek koji ivi u telu; jer takve osobe imaju ideju o dui kao o neemu to moe da misli, a to je kao plamen ili kao eter, koji deluju na organske forme tela, a ove u one istije forme koje pripadaju duhu u telu; stoga (misle) da je dua takva stvar koja se rasipa s telom. A ovo je osobito sluaj s onima koji su se utvrdili u ovakvim gleditima, koja su postala ubeenja njihove vlastite mudrosti. 4623. Ali treba znati to da je oseajni ivot duhova dvostruk; realan i nerealan (stvaran i nestvaran). Ono to se pokazuje onima koji su u nebu, to je stvarno, dok je ono to sepokazuje onima u paklu, nestvarno. Je sve to dolazi od Boasnkog (to jest, od Gospoda), stvarno je, jer dolazi od samoga Bia (Esse) stvari, i od sutinskog ivota, dok sve ono o dolazi od duhovog propriuma (ego-a), to je nestvarno, jer ne dolazi od samog bia (esse) stvari, niti od sutinskog ivota. Oni koji su u oseanju dobra i istine, oni su u Gospodovom ivotu, stoga u stvarnom ivotu, jer Gospod je prisutan u dobru i istini preko oseanja; dok oni koji su u zlu i

u obmani kroz oseanje, oni su u ivotu iz onoga to je njihov proprium, stoga su u nestvarnom ivotu, jer Gospod nije prisutam u zlu i obmani. Stvarno se razlikuje od nestvarnog po tome to je stvarno zaista onakvo kakvo se pokazuje, a nestvarno po tome, to ono nije onakvo kakvo se pokazuje. (2)Oni koji su u paklu, oni imaju osete kao i ostali, i nisu svesni da je nestvarno ono to se njima pojavljuje preko njihovih ula; meutim, kada na njih gledaju aneli, iste te stvari izgledaju kao fantomi (nona prikazanja), koja iezavaju, a oni sami izgledaju kao ne kao ljudi nego kao udovita. Bilo mi je dato da s njima razgovaram o ovome, pa su neki rekli da oni veruju da je sve stvarno jer mogu to da vide i opipaju, dodajui da ulo ne moe da vara. Ali bilo mi je dato da im odgovorim da ma koliko da stvari izgledaju njima stvarne, one ipak nisu stvarne, jer su oni sami u stvarima koje su suprotne Boanskom, naime, u zlima i u obmanama; i, tavie, da su oni samo fantazije to se tie njihovih misli, i to onoliko koliko su u zlim poudama i lanim ubeenjima. I videti neto iz fantazije (zamiljanja) je videti stvari koje su stvarne kao nestvarne, a stvari nestvarne kao stvarne; pa sam im rekao, da nije bilo dato od Boanske milosti da se na ovaj nain utie na njihova ula, da ne bi imali ulnog (osetnog) ivota, pa stoga ni ivota, jer ono to se oseti, to ini ceo ivot. Kada bi dodato sva moja iskustva, ispunio bih mnogo stranica. (3) Stoga, kada uete u drugi ivot, da vas se ne moe obmanjivati, jer zli duhovi mogu da stvaraju iluzije (privide) mnogih vrsta pred onima koji su svei iz sveta, i ako nemogu da ih obmanu, oni se trude da ubede da nita nije stvarno, nego da je sve stvar zamisli ili ideje, ak i oni u nebu (da su samo zamisli). 4624. A to se tie korespondencije ula mirisa s Velikim ovekom, pa stoga i sa nozdrvama, one osobe pripadaju toj oblasti koje su u optem opaanju, tako da se nazivaju opaanjima. Ovome korespondira ulo mirisa i njegov organ.Stoga se mirisati, njuiti, kao i re nos koriste kadase opisuju osobe koje brzo neto zakljue, i one to brzo zapaaju; zato to unutarnje rei u ovekovom govoru potiu od korespondencija s Velikim ovekom, jer u pogledu duha ovek je u drutvu s duhovima, dok je u pogledu tela u drutvu s ljudima.

4625.Ali drutva odkojih je sainjeno celo nebo (to jest, Veliki oek) su mnogobrojna, i ona su manje ili vie univerzalna, Vie su univerzalna ona kojima korespondira jedan ceo ud, organ ili utroba; a manje su univerzalna ona kojima korespondiraju njegovi delovi (delovi organa). Svako drutvo je slika celog (neba), jer ono to deluje skupa (unanimum) sastavljeno je od vie slika samoga sebe. Poto su vie univerzalna neba slike Velikoga oveka, ona imaju unutar sebe posebna drutva koja korespondiraju na slian nain. Ponekad sam razgovarao s onimakoji su, u drutvu u koje sam bio poslat, pripadali oblasti plua, srca, lica, jezika, uha, oka, kao i s onima koji su pripadali oblasti nozdrva; od ovih poslednjih, bilo mi je dato da upoznam njihov karakter, naime, da su oni opaanja, jer oni su imali opte opaanje svega to se deavalo u drutvu, ali ne i onoga to se dogaalo u pojedinim delovima, kao to to mogu oni koji su u oblasti oka, jer ovi uoavaju i posmatraju one stvari koje su stvari opaanja. Dalje mi je omogueno da primetim da opaajna mo prethodnih varira u skladu s optim promenama stanja u drutvu u kojemu su. 4626. Kad se neki duh pribliava, ak i onda kada je daleko od pogleda, njegovo prisustvo, po Gospodovom doputenju, osea se po odreenoj duhovnoj sferi; a iz ovoga se zna i kvalitet njegovog ivota, njegovog oseanja i njegove vere. Aneoski duhovi, koji imaju jo otrije opaanje, (po toj sferi) znaju bezbroj stvari u pogledi stanja njegovog ivota i vere, kao to sam se vie puta osvedoio. Kada to blagoizvoli Gospod, te se sfere pretvaraju u mirise, pa se miris jasno opaa. Razlog da se ove sfere pretvaraju u mirise je u tome, to miris korespondira opaanju, i to je opaanje takorei duhovni miris, od kojega potiu mirisi. (Ali pogledaj to je ve navedeno iz iskustva o ovim premetima; o sferama, br. 1948, 1053, 1316, 1504-1519, 1695, 2401, 2489, 4464, o opaanjima, br. 483, 495, 503, 521, 536, 1383, 1384, 1388, 1391, 1397, 1398, 1504, 1640, a o mirisima koji od toga potiu, br. 1514, 1517-1519, 1631, 577). 4627. Meutim, oni koji se odnose naunutarnje nozdrva, ti su u savrenijem stanju opaanja nego oni (o kojima maloas) koji se odnose na njihove spoljanje delove. O poslednjima, dozvoljeno je iznetisledee. Video sam neto kao kupatilo, s dugakim sedalima ili klupama, iz kojih je izbijala vrelina. Pojavila se jedna ena koja je ubrzo iezla u jednom crnom oblaku; i tada sam uo malu decu kako kau

da ne ele da budu tamo. Ubrzo posle toga, primetio sam neke aneoske horove, koji su mi bili poslati da bi odvratili napore nekih zlih duhova; i tada, odjednom, iznad i napred pojavili su se mali otvori, vei ili manji, kroz koje je sijala lepa uta svetlost; a u tome svetlu unutar otvora video sam neke ene u snenom sjaju. Tada su se opet pojavili mali otvori u razliitom rasporedu, kroz koje su ene gladale napolje; i opet druge mali otvore kroz koje svetlo nije moglo da slobodno prolazi; (2) Na kraju primetih blistavo belo svetlo. Reeno mi je da su to stanita onih koji sainjavaju oblast nozdrva iznutra (jer su bili enskoga roda); i da je ovo blistavilo opaanja onih koji su tamo, naime, da se ono predstavlja u svetu duhova ovakvim otvorima. Jer duhovne stvari u nebu predstavljene su u svetu duhova prirodnim stvarima, to jest, stvarima koje su sline onima u prirodnom svetu. Posle mi je bilo datoda s njima razovaram, i oni su mi rekli da preko ovih reprezentacija oni vide tano ta se deava nie, i da se otvoripokazuju okrenut prema onim drutvima koja su posmatrali. I poto su (otvori) bili okrenuti prema meni, rekoe da su mogli da posmatraju sve ideje moje misli, kao i ideje ljudi oko mene. Jo rekoe, da su ne samo videli ideje, nego i da su ove bile predstavljene na razne naine, kao na rimer, ideje oseanja dobra odgovarajuim malim plamenovima, a ideje oseanja istine pelivima svetlosti. Dodali da su primetili neka aneoska drutva kod mene, i njihove misli predstavljene predmetima u mnogim bojama, kao grimiznom bojom kakvu vidimo na zavesama, kao i bojama duge prema tamnijoj pozadini, pa rekoe da da su opaali ona aneoska drutva da pripadaju oblasti oka. (3) Kasijem vieni su drugi duhovi koji su bili baeni dole odakle su bili i razbacani tu i tao, za koje je reeno da su to neki koji su se bili uvukli meu njihsa ciljem da posmatraju neto, i da vide ta se radi nie, ali s niskom namerom. Ovo se bacanje primeuje svaki put kada mi se priblie aneoski horovi i kad da ponu sa mnom da razgovaraju. A to se tie onih koji su bili baeni dole, oni rekoe da se ti odnose na sluz u nozdrvama, i da su tupi i glupi, i da nemaju savesti, da su lieni unutarnjeg opaanja. ena koja je bila viena (a gore pomenuta) predstavljala je takve enske zavodnice. Bilo mi je dato da razgovaram i s ovakvima. Rekoe da se ude da neko ima savest, da one ne znaju ta je savest; a kada sam rekao da je to unutarnje opaanje o onome to je dobro i istinito, i da postupanje protivno tome stvara strah (zebnju), one ovo nisu razumele. Takvi su oni koji korespondiraju sluzi (slini) u nozdrvama koje iritiraju

nozdrve pa se stoga izbacuju. (4) Onda mi je pokazano kakva je svetlost u kojoj ive oni koji koji se odnose na unutarnje delove nozdrva. Bilo je to lepo svetlo s pojasevima zlatnog plamena i srebrne svetlosti, gde se oseanje dobra bilo predstavljeno pojasevima zlatnog plamena, a oseanje istine, pojasevima srebrnaste svetlosti. Pokazano mi je i to, da postoje otvori sa strane, kroz koje su gledali, takorei, nebo sa zvezdama u plavetnilu, a bilo mi je reeno da je u njihovim odajama svetlost tako velika da nadilazi podnevnu svetlost ovoga sveta. Reeno mi je da je tamo toplina kao u rano leto na zemlji; kao i to da su ovi aneli enskoga pola u drutvu male dece koja ne vole da tu budu kada dou ene zavodnice (mukusi), U svetu duhova pojavljuju se nezbrojne ovakve predstave (reprezentativi); ali ovo su bili reprezentativi koje opaaju enski aneli, a koji korespondiraju mirisu u unutarnjim delovima nozdrva. 4628. Dalje u pogledu mirisa u koje se pretvaraju sfere opaanja, oni se miriu isto kao i na zemlji, ali oni ne dotiu ulo oveka ije je unutarnje zatvoreno; jer oni utiu unutranjim putem, a ne spoljanjim. Ti mirisi imaju dva porekla opaanje dobra i opaanje zla; oni koji su od opaanja dobra, ti su vrlo slatki kao da potiu od mirisavog cvea u vrtu i drugih mirisavih stvari, i tako su prijatni i raznoliki da se to ne moe izraziti reima; aneli u nebu su u sferama ovakvih mirisa; dok su mirisi od opaanja zla silno odbojni kao to su smradovi trulei iz zagaenih voda, izmeta, i leina, kao i neisti miris mieva i crva. U sferama ovakvihsmradova su oni koji su u paklu; i to je zadivljujue, oni koji su u njima, ne primeuju to, nego su im ti smradovi prijatni; i kada su u njima, oni su u sferi svojih uivanja i poslastica. Ali kada se pakao otvori, i kada njihova isparenja dou do dobrih duhova, ove hvata uas i nemir, kao one koji na svetu dou u dodir s ovakvim smradovima. 4629. Kad bih izneo sva svoja iskustva povezana sa sferama opaanja koje se pretvaraju u mirise, ispunilo bi ceo tom. Vidi ta je prikazano o tome gore, br. 1514, 1517-1519, 1631, 3577, emu u amo dodati to, da sam jednom opazio optu (zajedniku?) misao mnogih duhova o tome kako je Gospod bio roen kao ovek, pa sam opazio da se sastojala od samih negativnih primedaba (zamerki); jer ono to duhovi misle, zajedno i posebno, to drugi opaaju. Miris te sfere opaao se kao smrad ustajale viode, i vodu zagaene prljavtinom.

4630. Bila je prisutna jena osoba, ali nevidljiva, iznad moje glave. Znao sam da je bio tamo po smradu kao od pokvarenih zuba, a posle sam osetio neto kao miris izgorenoga roga ili kosti. Onda je dola velika gomila takvih osoba koja se podigla kao oblak odozdo, ne daleko od lea; a poto su i ovi bili nevidljivi, pomislio sam da su lukavi, ali i zli; a bi mi reeno da su ovi nevidljivi tamo gde je duhovna sfera, ali vidljivi tamo gde je prirodna sfera. Jer oni koji su tako prirodni da nikako ne misle o duhovnim stvarima, niti veruju u postojanje pakla ili neba, ali su tajanstveni u svojim delovanjima, oni su takvi, i nazivaju se nevidljivi prirodni, a koji se drugima pokazuju svojim smradom, kao to je gore opisano. 4631. Dva ili tri puta me je zapahnuo miris leine; i kada sam hteo da znam odakle dolazi, bio sam obaveten da je dolazio iz pakla gde su pljakai i ubojice, kao i oni koji vre zloine obmanjivanjem. Ponekad sam osetio i smrad izmeta, i kad sam zapitao odakle dolazi, reeno mi je da dolazi iz pakla gde su preljuboinitelji. A kada je zadah izmeta pomean sa zadahom leine, reeno mi je da je to iz pakla gde su preljuboinitelji koji su i okrutni; i tako dalje. 4632. Jednom sam razmiljao o tome kako dua upravlja telom, kao i o influksu volje u dela, pa sam primetio da oni koji su u paklu koji odie izmetom a koji je bio malo ovoren, da su mislili samo o kontroli due nad anusom (marom), i o influksu volje na izbacianje izmeta, to je pokazalo u kojoj su vrsti sfere opaanja i odgovarajuem smardu bili. Slino se dogodilo kad sam razmiljao o branojljubavi, da su oni koji su bili u paklu preljuboinitelja tada mislili o preljubama. A kada sam razmiljao o iskrenosti, primetio sam da su oni koji obmanjuju mislili samo o zloinima prevara. 4633. Iz onoga to je sada reeno o opaanju i o mirisima, jasno je da, u drugom ivotu, svaiji ivot, pa stoga da se svaije oseanje jasno pokazuju; pa stoga da se svako ko veruje da se njegov preanji karakter i kvalitet ivota ne zna, ili da on moe da prikriva svoje raspoloenje kao to je to mogue u ovome svetu, da se taj vara. Osim toga, ne vide se samo one stvari koje je ovek znao o sebi, nego i one koje nije znao, naime, one koje je navikom stekao jer je u njima uivao toliko da nikad o njima nije mislio i koje je prosto izgubio iz vida. Sami ciljevi njegovih misli, njegovoga govora, i njegovih postupaka, koji su iz slinog razloga i njemu bili

skriveni, jasno se pokazuju u nebu, jer nebo je u sferi i opaanju ciljeva (namera). (prim. prev. Jasno je da duhovi negativnoga karatera nisu u nebu, nego da se tako vide gledani iz neba, to jest, kada se priblie anelima ili kada aneli priu njima. Autor tvrdi da svi ljudi koji vole dobro i istinu, bez razlike kojoj religiji pripadaju, dolaze pre ili posle u nebo, i da je njihov boravak u svetu duhovan samo priprema bilo za nebo ili za pakao). 4634. Nastavak o Korespondenciji s Velikim ovekom nai e se na kraju sledeeg poglavlja, a to e biti korespondencija sa sluhom i s uima.

POGLAVLJE DVADESET I ESTO. 4635. U primedbama kao uvodu u prethodno poglavlje Kjig Postanja otkriena su Gospodova pretskazanja kod Mateje XXIV, o poslednjem vremenu crkve, a poto se ista pretskazanja nstavljaju kod Meteje XXV., elim da i ove otkrijem u pogledu njihovog unutranjeg smisla. Pretskazanaj su data slovom svojim redom kao to sledi: Tada e carstvo nebesko biti kao deset djevojaka koje uzee ikesvoje i izidoe na susret eniku. Pet od njih bijahu mudre a pet lude. I lude uzevi ike svoje ne uzee sa sobom ulja. A mudre uzee ulja u sudovima sa icima svojim. A budui da enik odocni, zadrijemae seve, i pospae. A u ponoi stade vika: eto enika gdje ide, izlazite mu na susret. Tada ustae sve djevojke on i ukrasie ike svoje. A lude rekoe mudrima: dajte nam od ulja svojega, jer nai ici hoe da se ugase. A mudre odgovorie govorei: da ne bi nedostalo i nama i vama, bolje je idite trgovcima i kupite sebi. A kad oni otioe da kupe, ue enik, i gotove uoe s njim na svadbu, i zatvorie se vrata. A poslije dooe i one druge govorei: gospodaru! gospodaru! otvori nam. A on odgovarajui im ree: ne poznajem vas. Straite, dakle, jer ne znate dana ni asa u koji e sin ovjeji doi. (XXV. 1-13). 4636. Da je Gospod ovom parabolom pretskazao Svoj dolazak, vidi se iz pojedinosti, i po kraju, gde On kae: Straite dakle, jer ne znate dana ni asa u koji e sin ovjeji doi, kao to je rekao i u prethodnom poglavljua (XXIV), gde govorei izriito o Svom dolasku, kae: Straite dakle, jerne znate u koji e as doi

Gospod va (stih 42). Da je Njegov dolazak kraj vremena, ili poslednje vreme crkve, bilo je gore pokazano. 4637. Lako se vidi da su svaka i sve stvari koje je Gospod govorio u parabolama, predstave i znaenja duhovnih i nebeskih stvari Njegovoga carstva, a u najviem smislu, Boanskih stvari u Njegu; pa onaj ko ne zna ovo, mora da pretpostavi da Gospodove parabole nemaju u sebi nita vie od obinih upooreenja. Pa tako misli i o paraboli o deset devojaka, naime, ta one oznaavaju u unutranjem smislu, s deset devojaka, pa onda sa dest i pet, pa onda icima, posudama, i uljem, kao sa kupiti, svadba, i ostalo; a istio je tako i s ostalim parabolama. Stvari koje Gospod rekao u ovim parabolama, izgledaju u izvanjskom obliku kao obina uporeenja; ali u njihovom unutranjem obliku, one su takve da mogu da ispune celo nebo. Jer postoji unutranji smisao u svakoj pojedinosti, koje su takve prirode, da se njehovo Duhovno i Nebesko protire po nebu u svakm pravcu kao svtlost i plamen. Ovaj se smisao izdie iznad smisla slova, i istie iz nekoliko izraza, i iz nekoliko rei, i iz svake jote ( znaka). Ali ta ova parabola oznaava u unutranjem smislu, bie reeno u onome to sledi. 4638. Tada e carstvo Boje biti kao deset djevojaka. Ovo oznaava poslednje vreme stare crkve i u poetak nove. Crkva je Gospodovo carstvo na zemlji. Deset devojaka su oni koji su u crkvi, naime, kako oni koji su u dobru i istini tako i oni koji su u zlu i u obmani. Deset, u unutranjem smislu, oznaava ostatke, a tako isto i punou, to jest, sve; a djevojke oznaavaju one koji su u crkvi, kao i na drugim mestima u Rei. (2) Koje uzee ike svoje. oznaava duhovne stvari, u kojima je nebesko, ili istine u kojima ima dobra, ili to je isto, vera u kojoj ima ljubavi ka blinjemu, i milosra, u kojima je ljubav ka Gospodu; jer ulje je dobro ljubavi, kao to se vidi kasnije. Ali ici u kojma nije bilo ulja oznaavaju iste u kojima nema dobra. (3)I izidoe na susret eniku. oznaava njihovo primanje. Pet od njih bijahu mudre a pet lude. oznaava deo njih u istinama, koje su bile u dobrima, a deo njih u istinama u kojima nije bilo dobra. Prve su mudre, a druge su lude. U unutranjem smislu, pet oznaava neke, a ovde, stoga deo njih. A lude uzevi ike svoje ne uzee ulja oznaava nemanje ljubavi ka blinjemu u svojim istinama; jer, u unutranjem smislu, ulje oznaava dobro ljubavi ka blinjemu i dobro ljubavi. A mudre uzee ulje sa icima svojim, oznaava da su one imale ljubavi ka blinjemu

u svojim istinama; njihove posude su doktrinarne stvari vere. (4)A budui da enik odocni, zadrijemae sve i pospae, oznaava odlaganje, aotudai sumnju. Zadremati, u unutranjem smislu, je postati nemaran u stvarima crkve. a zaspati je zavoleti sumnju kod mudrih, sumnju u kojoj ima oseanja, a kod ludih sumnju u kojoj je osporavanje. A u ponoi stade vika; oznaava poslednje vreme crkve i poetak nove. Ovo se vreme naziva no u Rei, kada se govori o stanju crkve. Vika oznaava promenu. Eto enika gdje ide, izlazite mu na susret. oznaava isto to i sud, naime, prihvatanje i odbacivanje.(5)Tada ustae djevojke one i ukrasie ike svoje oznaava pripremanje svih. Jer oni koji su u istinama ukojima nema dobra, oni su isto tako u veri da su primljeni kao oni koji su u istinama u kojima je i dobro; jer oni pretpostavljaju da sama vera spasava, ne znajui da nema vere ako u njoj nema i ljubavi ka blinjemu. A lude rekoe mudrima: dajte i nama ulja svojega jer se nai iki gase, oznaava da oni ele da im drugi predaju dobro u njihove prazne istine, ili u njihovu osiromaenu veru. Jer se u drugom ivotu sve duhovne i nebeske stvari prenose (komuniciraju) uzajamno, ali samo preko dobra. (6)A mudre odgovorie govorei: da ne bi nedostajalo i nama i vama; oznaava da se to ne moe predati, jer da bi i ono malo istine koju su imali, bilo od njih uzeto. Jer to se tie saotavanja dobra u drugom ivotu onima koji su u istinama bez dobra, oni kao da uzimaju dobra od onih koji ga imaju, i usvajaju ga, i ne saoptavaju da drugima, nego ga ukaljaju; stoga im nije mogue saoptiti (preneti) dobro. Ovi e duhovi biti opisani iz iskustva na kraju sledeeg poglavlja (Postanje XXXVII.). (7)Bolje idite trgovcima i kupite sebi, oznaava dobro zasluge. Oni koji se hvaliu ovim (da se spasavaju svojom zaslugom), to su oni koji su oznaeni onima koji prodaju (trgovcima), Pored toga, u drugom ivotu, oni koji su u istinama u kojima nema dobra, oni vie od ostalih pripisuju sebi zaslugu za sve to urade, to izgelda dobro u spoljanjoj formi iako je zlo u unutranjoj formi, prema onome to je Gospod rekao kod Mateje: Mnogi e mi rei u onaj dan, Gospode, Gospode, nijesmo li prorokovali u Tvoje ime, i Tvojim imenom izgonili avole, i Tvojim imenom inili udesa? Ali tada u im kazati: Ne poznajem vas, odlazite o mene, vi koji inite nepravdu (VII.22,23). i kod Luke: Kad ustane domain i zavori vrata, i stanete na polju stajati i kucati govorei: Gospode! Gospode! Otvori nam; i odgovarajui rei e vam: ne poznajem vas otkuda ste. Tada ete stati govoriti: mi jedosmo pred tobom i pismo, i po ulicama naim uio

si. A On e im rei: odstupite od mene svi koji nepravdu inite. (XIII.24,25,26). (8)A kad otidoe dakupe, doe enik. Ovo oznaava njihovu kasnu primenu (prim. prev. kasnu primena istina u ivotu). A gotove uoe s njim na svadbu; oznaava da oni koji su bili u dobro a otuda i u istini, da su primljeni u nebo. Nebo se uporeuje sa svadbom zbog nebeskoga braka, koji je brak dobra i istine; a Gospod se uporeuje sa enikom, jer se oni tada povezuju s Njim; a otuda se crkva naziva nevestom. I zatvorie se vrata, oznaava da drugi ne mogu ui. (9)A poslije dooe i one druge djevojke govorei: Gospodaru! Gospodaru! Otvori nam oznaava da oni ele da uu preko same vere bez dela ljubavi ka blinjemu, i zbog dela u kome nema Gospodovog ivota, nego samo ivota od sebe. A on odgovarajui ree: zaista vam kaem. ne poznajem vas; oznaava odbacivanje. To to ih On ne poznaje, znai, u unutranjem smislu, da oni nisu bili u ljubavi ka blinjemu pa stoga nisu bili povezani s Gospodom. Oni koji nisu povezani, za njih se kae da ih se ne poznaje. (10)Straite dakle, jer ne znate dana i asa kada e enik doi. Ovo oznaava vredno primenjivanje u ivotu u skladu sa zapovestima vere, to je straite. Vreme primanja, koje je nepoznato oveku, i stanje, oznaeni su time to ni ne znaju dan ni as dolaska Sina ovejega. Na drugome mestu kod Mateje, onaj koji je u dobru, to jest, koji postupa po zapovestima, naziva se mudrim, a onaj koji je u poznanjima istine li koji ih ne ini, naziva se ludim: Svaki dakle koji slua ove moje rijei i izvruje ih, kazau da je kao mudar ovjek koji sazida kuu svoju na kamenu, a svaki koji slua rijei moje a ne izvruje ih, on e biti kao ovjek lud koji sazida kuu svoju na pijesku (VII.24,26).

POGLAVLJE XXXVI. 1. A ovo je pleme Isavovo, a on je Edom. 2. Isav se oeni izmeu keri Hananejskih kerju Elona Hetejina, i Olibamom kerju Ane sina Sebeona Hevejina. 3. i Bazematom kerju Ismailovom, sestrom Nabajoovom. 4. I rodi Ada Isavu Elifaza, a Bazemata rodi Rahuela.

5. A Olibama rodi Jehusa i Ihelona i Koreja. To su sinovi Isavovi, koji mu se rodie u zemljik Hananskoj. 6. I isav uze ene svoje i sinove svoje i keri svoje i sve domanje svoje, i stada svoja i svu soku svoju i sve blago svoje to bjee stekao u zemlji Hananskoj; pa otide u drugu zemlju daleko od Jakova brfata svojega. 7. Jer im blago bijae vrlo veliko, te ne mogahu ivjeti zajedno; niti ih zemlja u kojoj bijahu doljaci mogae nositi od mnoine stoke njihove. 8. I isav ivljae na planini Seiru. Isav je Edom. 9. A ovo je pleme Isava oca Edomcima na planini Seiru; 10. Ovo su imena sinova Isavovijeh: Elifaz sin Ade ene Isavove, i Rahuelsin bazemate ene Isavove. 11. A Elifazovi sinovibjehu: Teman, Omar, Sefo, Gatam, i Cenez. 12. A Tamna bjee inoa Elifaza, sinu Isavovu, i rodi Elifazu Ameleka. To su sinovi Ade ene Isavove. 13. A ovo su sinovi Rahuelovi: Nahat, Zara, Sama, i Meza. To bjehu sinovi Bazemate ene Isavove. 14. A ovo su sinovi Olibame keri Ane sikna Sebeonova, ene Isavove. Ona rodi Isavu jehusa i Iheloba i Koreja. 15. Ovo su sarjeine sinovima Isavovijem: sinovi Elifaza prvenca Isavova: starjeina Teman, starjeina Omar, starjeina Sefo, starjeina Cenez, 16. starjeina Korej, starjeina gatam, starjeina Amelek. To su starjeine od Elifaza u zemlji Edomskoj. To su sinovi Adini. 17. A sinovi Rahuela sina Isavova: starjeina Nahat, starjeina Zara, starjeina Sama, starjeina Meza. To su starjeine od Rahuela u zemlji Edomskoj. To su sinovi Bazemate ene Isavode.

18. A sinovi Olibame ene Isavove: starjeina Jehus, starjeina Ihelon, starjeina Korej. To su starjeine od Olibame keri Anine, ene Isavove. 19. To su sinovi Isavovi, i to su starjeine njihove; a on je Edom. 20. A ovo su sinovi Sera Horejina, koji ivljahu u onoj zemlji: Lotan i Sobal i Sebeon i Ana. 21. I Dizon i Ezer i Dizan. To su starjeine Herejima, sinovi Seirovi u zemlji Edomskoj. 22. A sinovi Lotamovi bjehu Horij i heman, asestra Lotamova bjee Tamna. 23. A ovo su sinovi Sobalovi: Alvan i Manahat i ebal i Sefo i Onam. 24. A ovo su sinove Sebeonovi: Aja i Ana. A taj je Ana koji pronae mazge u pustinji pasui magarce Sebeona oca svojega. 25. A ovo su djeca Anina: Dizon i Olibama ki Anina. 26. A ovo su sinovi Dizonovi: Hamdan i Ezeban i Jetran i Haran. 27. A ovo su sinovi Ezerovi: Balan i Zavan i Akan, 28. A ovo su sinovi Dizanovi: Husi Aram. 29. I ovo su starjeine Horejima: starjeina Lotam, starjeina Sobal, starjeina Sebeon, starjeia Ana, 30. Starjeina Dizon, starjeina Ezer, starjeina Dizan. To su starjeine Horejima, kako im savjetovahu u zemlji Seiru, 31. A ovo su carevi koje carevahu u zemlji Edomskoj prije nego se zacari car nad sinovima Izrailjevijem. 32. Carova u Edomskoj Bela, sin beorov, a gradu mu bjee ime Denaba. 33. A kad umrije Bela, zacari se na njegovo mjesto Jobab sin Zarin od Bozre. 34. A kad umrije Jobab, zacari se na njegovo mjestoHuzam od zmlje Temanovske.

35. A kad umrije Huzam, tacari se na njegovo mjesto Adad sin Badadov, koji isijee Medijance u polju Moapskom, a gradu mu bjee ime Avit. 36. A kad umrije Adad, zacari se na njegovo mjesto Semla iz mazreke. 37. A kad umrije Semla, zacari se na njegovo mjesto Saul iz Rohobota na rijeci. 38. A kad umrije Saul, zacari se na njegovo mjesto Balanan sin Ahoborov. 39. A kad umrije Balanan sin Ahoborov, zacari se na njegovo mjesto Adar, a grad mu se zvae Fav, a eni mu bjee ime Metabela koja bjee ki Matrede keri Mezaba. 40. I ovo su imena starjeinama od Isava po porodicama njihovijem, po mjestima njiovijem: starjeina Tamna, starjeina Alva, starjeina jetet, 41. Starjeina Olibama, starjeina Ela, starjeina Finon, 42. Starjeina cenez, starjeina Teman, starjeina Mapsar. 43. Starjeina Magdijel, starjeina Hiram. To su starjeine Edomske kako nastavahu u svojoj zemlji. Ovaj Isav bio je otac Edomcima.

SADRAJ. 4639. Predmet o kome se ovde govori u unutranjem smislu, je Gospodovo Boansko dobro prirodno, i ceo red ovoga dobra opisuje se imenima. Gospodovo Boansko dobro prirodno je Isav.

UNUTRANJI SMISAO. 4640. Stih 1. A ovo je pleme Isavovo; a on je Edom. A ovo je pleme Isavovo, oznaava proishoenja (derivacije) u Gospodovom Boanskom dobru prirodnom; a on je Edom, oznaava Gospodovo Boansko Ljudsko u odnosu na Prirodno i Telesno.

4641. Stih 1. A ovo je pleme Isavovo. Da ovo oznaava proishoenja (derivacije) u Gospodovom Boanskom dobru prirodnom, vidi se iz znaenja plemena (roenja), to su proishoenja dobra i istine (vidi br. 1330, 3263 ,3279, 3860, 3868, 4070); i iz reprezentacije Isava, to je Gospodovo Boansko dobro prirodno (br. 3302, 3322, 3494, 3504, 3576, 3599). Ovo dobro je sada predmet o kome se govori u ovome poglavlju; ali poto je to takve prirode da ga ne shvata nijedan ovek, a malo i koji aneo, stoga se opisuje samim imenima. Jer Gospodovo Boansko dobro prirodno, koje je predstavljeno Isavom, je ono koje je imao od Boanskog od roenja, jer je bio zaet od Jehove, tako da je od roenja imao Boansko kao Bie (Esse), koje je imao kao Svoju duu, pa stoga i kao ono najdublje u Svom ivotu. (2) Ovo je bilo obueno (pokriveno) onim to je uzeo od majke; ali poto to nije bilo dobro, nego je bilo po sebi zlo, On ga je stoga otstranio Svojom vlastitom moi, osobito kroz borbe u iskuenjima; i ovo Ljudsko, koje je uinio Boanskim u Sebi, On ga je tada spojio s Boanskim dobrom koje je imao od roenja. Jakov je predstavljao dobro koje je On stekao vlastitom moi, a o kojemu se govorilo u prethodnim poglavljima. To je dobro koje je povezao s Boanskim dobrom, pa je tako Ljudsko u Sebi uinio Boanskim. Dobro koje Isav predstavlja, uticalo je unutranjim putem, i preko racionalnog dobra u prirodno, neposredno; ali dobro koje je predstavljeno Jakovom i Izrailjem, uticalo je spoljanjim putem, pa je Boansko otilo da ga sretne preko racionalnog dobra, ali posredno preko istine Racionalnog u prirodno. Isak predstavlja ovo racionalno dobro, a Rebeka ovu racionalnu istinu. (Vidi ta je ve reeno o ovim predmetima u br. 3314, 3573, 4563). 4642. A on je Edom. Da ovo oznaava Gospodovo Boansko Ljudsko u odnosu na Prirodno i Telesno, vidi se iz reprezentacije Edoma, to je Gospodovo Boansko Ljudsko u odnosu na prirodno dobro, kojemu su pridruene doktrinarne stvari istine (vidi br. 3302, 3322, 421), a to znai u odnosu na Prirodno i Telesno.Jer su doktrine kao telo istini, ili, u duhovnom smislu, one su telesne stvari prirodne istine. Otuda se Edomom predstavlja Gospodovo Boansko Ljudsko u odnosu na Prirodno i Telesno. Doktrina (Nauk) je, takorei, utelovljenje istine, jer doktrina nije sama istina, nego istina je u doktrini kao dua u telu. (2)U onome to sada sledi, govori se o Gospodovom Boanskom dobru prirodnom, gde su njegova

proishoenja (derivacije) opisana imenima iz razloga koji je gore naveden da derivacije ovoga dobra prevazilaze ovekovo shvatanje, ak i anelovo. Jer su aneli konani, a ono to je konano ne moe da shvati ono to je beskonano. Uprkos toga, kada se ita ovo poglavlje, derivcije koje su sadrane u imenima, predstavljaju se anelima na opti nain putem influksa Boanske ljubavi od Gospoda, i influksa preko nebeskog plamena koji utie na njih s Doanskim dobrom. (3) Onaj koji ne veruje da je Re nadahnuta do u najmanju jotu, i koji ne veruje da nadahnuta tako da svaki pojedini niz predstavlja Boanske stvari, a otuda i nebeske i duhovne stvari, i da ih svaka pojedina re oznaava, mora da veruje da ova imena izlau samo genealogije od Isava. Ali, emu bi sluile genealogije u Rei? i ta ima u njima Boansko? Ali da imena u Rei oznaavaju realne stvari, moe se videti gore, br. 1224,1264,1876,1888,4442, kao i na svakome mestu gde se njihovo znaenje otvara. 4643. Stihovi 2-5. A Isav se oeni izmeu keri Hananejskih Adom kerju Elona Hetejina, i Olibamom kerju Ane sina Sebeona Hevejina. I Bazematom kerju Ismailovom, sestrom Nebajotovom. I rodi Ada Isavu Elifaza, a Bazemata rodi Rahuela. A Olibana rodi Jahusa i Ihelona i Koreja. To su sinovi Isavovi, koji mu se rodie u zemlji Hananskoj. A Isav se oeni izmeu keri Hananejskih,oznaava prvo povezivanje prirodnog dobra s oseanjem prividne istine; Adom kerju Elona Hetejina, i Olibamom kerju Ane sina Sebeona Hevejinam , oznaava kvalitet koji postoji jo iz Drevne Crkve. I Bazematom kerju Ismailovom, sestrom Nebajotovom, oznaava drugo povezivanje s oseanjem istine od Boanskoga korena. I rodi Ada Isavu Elifaza, a Bazemata rodi Rahuela, oznaava prvu dericaciju iz toga; A Olibama rodi Jahusa i Helona i Koreja, oznaava drugu derivaciju; To su sinovi Isavovi, koji mu se rodie u zemlji Hananskoj, oznaava (da je to bilo) od dobra iz Gospodovog carstva. 4644.Poto je predmet o kome se ovde govori dobro koje je bilo u Gospodu od Njegovog roenja, i povezivanje ovoga dobra s istinom i dobrom koje je On stekao za sebe kao ovek, kao i derivacije iz toga; i posto su ove stvari, kao to je reeno, takve prirode koje ne moe ovek, pa ni aneo da shvati, stoga se one ne mogu objasniti u detalje. Osim toga, to su sama imena, kojima se opisuje ovo Boansko dobro s njegovim derivacijama; i da bi se otkrilo znaenje svih imena, bez ikakvog

istorijskog smisla koji prethodi i koji sledi,te kako bi se dalo potvrujue svetlo, to bi moglo ak da unese neku sumnju u ovaj predmet, jer ma kako da se to jasno prikae, malo bi ko poverovao da se realne stvari oznaavaju imenima u Rei. To je razlog da u samo prepisati sadraj ovoga poglavlja, i dodati neto kao opte objanjenje pomou stvari koje su prilagoene shvatanju, a koje su samo obrisi. Jer stvari koje su u Boanskom nikada se nikome ne pokazuju, nego se pokazuju stvari koje su od Boanskog i to na vrlo opti nain, u skladu s razumevanjem na koje utiu, i to samo i nejasnim obrisima. Meutim, treba da se zna da se nijedan ovek ne raa i u jednom dobru, nego se svako raa u zlu od svoga oca, i to u unutranjem zlu od svog oca, a u spoljanjem zlu od svoje majke; jer je svaije naslee zlo. Ali u pogledu Oca, Gospod je bio roen samo u dobru, i to u samom Boanskom dobru; i to je to Boansko dobro u kome se Gospod rodio, a koje je predmet o kome se govori ovde. Njegove derivacije (derivacije toga Boanskog dobra) , to je ono toje poteklo iz Gospodovog Ljudskog kada je ono postalo Boansko, a pomou kojega Ga je On proslavio. Otuda to, da se samo neto opte moe dodati. 4645. Stihovi 6-8. I Isav uze ene svoje i sinove svoje i keri svoje i sve domanje svoje, i stada svoja i svu stoku svoju i sve blago svoje to bjee stekao u zemlji Hananskoj; pa otide u drugu zemlju daleko od Jakova brata svojega. Jer im blago bjee vrlo veliko, te ne mogahu ivjeti zajedno; niti ih zemlja gdje bijahu doljaci mogae nositi od mnoine stoke njihove. I Isav ivljae na planini Seiru. A Isav je Edom. I Isav uze ene svoje isinove svoje, i keri svoje, i sve domanje svoje, i sva stada svoja, i svu stoku svoju i sve blago svoje to bjee stekao u zemlji Hananskoj, pa otide u drugu zemlju daleko od Jakova brata svojega, oznaava sve stvari Boanskog dobra kao i izvedene (derivativne ) istine koje je On imao, a sa kojima je postojala korespondencija u nebu i od koje je nebo (udaljavanje od Jakova je bilo radi korespondencije). Jer im blago bjee vrlo veliko, oznaava zbog beskonanosti; te ne mogahu ivjeti zajedno, oznaava reprezentative; niti ih zemlja gdje bijahu doljaci mogae nositi, oznaava da se sve stvari ne mogu opisati. I Isav ivljae na planini Siru, oznaava istinu prirodnog dobra; A Isav je Edom, oznaava Gospodovo Boansko Ljudsko.

4646. Stihovi 9-14. A ovo je pleme Isava oca Edomcima na planini Seiru: Ovo su imena sinova Isavovih: Elifaz sin Ade ene Isavove, i Rahuel sin Bazemate ene Isavove. A Elifazovi sinovi bijahu: Teman, Omar, Sefo, Gatam, i Cenez. A Tamna bjee inoa Elifazu, sinu Isavovu, i rodi Elifazu Ameleka. To su sinovi Adeene Isavove. A ovo su sinovi Rahuelovi: Nahat, Zara, Sama, i Meza. To bijahu sinovi Bazemate ene Isavove. A ovo su sinovi Olibame keri Ane sina Sebeonova, ene Isavove. Ona rodi Isavu Jehusa i Ihelona i Koreja. A ovo je plemeIsava oca Edomcima, oznaava derivacije (proishoenja) Boanskog dobra prirodnog (oca Edomskoga je Boansko dobro od kojega ostala potiu); na planini Seiru, oznaava (da je to bilo) u pogledu istina od dobra. Ovo su imena sinova Isavovih, oznaava kvalitet derivacija; Elifaz sin Ane ene Isavove, i Rahuel sin Bazemate ene Isavove, oznaava stanje ovih derivacija od braka dobra i istine. A sinovi Elifazovi bijahu Teman, Omar, Sefo, i Gatam i Cenez, oznaava prvu derivciju dobra. A Tamna bjee inoa Elifazu sinu Isavovu, oznaava stvari koje im slue; a ovo su sinovi Ade ene Isavove, oznaava drugu derivaciju; A ovo su sinovi Rahuela: Natan i Zara, i Sama i Meza; to bijahu sinovi Bazemate ene Isavove, oznaava treu derivaciju; a ovo su sinovi Olibame keri Ane sina Sebeonova, ene Isavove, a ona rodi Isavu Jehusa i Ihelona i Koreja, oznaava sledeu derivaciju. 4647. Stihovi 15-19. A ovo su starjeine sinovima Isavovijem: sinovi Elifaza prvenca Isavova: starjeina Teman, stajeina Omar, starjeina Sefo, starjeina Cenez, starjeina Korej, starjeina Gatam, starjeina Amelek. To su starjeine od Elifaza u zemlji Edomskoj. To su sinovi Adini. A sinovi Rahuela sina Isavova: starjeina Nahat, starjeina Zara, starjeina Sama, starjeina Meza. To su starjeine od Rahuela u zemlji Edomskoj. To su sinovi Bazemate ene Isavove. A sinovi Olibame ene Isavove: starjena Jehus, starjeina Ihelon, starjeina Korej, to su starjeine od Olibame keri Anine ene Isavove. To su sinovi Isavovi, i to su starjeine njihove; a on je Edom. A ovo su starjeine sinovima Isavovijem, oznaava glavne istine od dobra; sinovi Elifaza prvenca Isavova: starjeina Teman, starjeina Omar, starjeina Sefo, starjeina Cenez, sarjeina Korej, starjeina Gatam, starjeina Amelek, oznaavaju prvo razvrstavanej (klasifikaciju), i njihov kvalitet, i kakvi su bili u Gospodovom carstvu; to su starjeine od Elifaza u zemlji Edomskoj. To su sinovi Adini, oznaava glavne istine prve klase; a sinovi Rahuela

sina Isavova: starjeina Nahat, starjeina Zara, starjeina Sama, starjeina Meza, oznaava drugu klasu i njen kvalitet, kao to je u nebu; to su starjeine od Rahuela u zemlji Edomskoj, oznaava drugu klasifikaciju; ovo su sinovi Bazemate ene Isavove, oznaava (da je to) od braka dobra i istine; starjeina Jehus, starjeina Ihelon, starjeina Korej, oznaavaju njihov kvalitet, kao i ta je njihov kvalietet u Gospodovom carstvu; to su starjeine od Olibame keri Anine ene Isavove, oznaava glavne istine koje nastaju od povezanosti dobra i istine; a to su starjeine njihove (ovo su dvanaest starjeina od dvanaest plemena), prema njihovom rasporedu u vezi sa dobrom. To su sinovi Isavovi, a ovo su njihovi starjeine; a on je Edom, oznaava u Gospodovom Boanskom Ljudskom. 4648. Stihovi 20-28. A ovo su sinovi Seira Horejina, koji ivljahu u onoj zmlji; Lotan i Sobal i Sebeon i Ana i Dizon i Ezer i Dizan. To su starjeine Horejima, sinovi Seirovi u zemlji Edomskoj. A sinovi Lotanovi bjehu Horije i Teman, a sestra Lotamova bjee Tamna. A ovo su starjeine Sobalovi: Alvan i Manhat i Ebal i Sefo i Onam. A ovo su sinovi Sebeonovi: Aja i Ana. A taj je Ana koji pronae mazge (magarce) u pustinji pasui magarce Sebeona oca svojega. A ovo su djeca Anina: Dizon i Olibama ki Anina. A ovo su sinovi Dizonovi: Hamdan, Ezeban, i Jetran i Haran. A ovo su sinove Ezerovi: Balan i Zavan i Akan.A ovo su sinovi Dizonovi: Hus i Aran. A ovo su sinovi Seira Horejina, oznaava glavne istine dobra od prethodnog; akoji ivljahu u onoj zemlji, oznava istine u njihovom redu; Lotan i Sobal i Sebeon i Ana i Suzon i Ezer i Dizan, oznaavaju njihov kvalitet; ovo su starjeine Horejima, sinovi Seirovi u zemlji Edomskoj, oznaava Gospodovo Boansko Ljudsko. A sinovi Lotanovi bijahu Horije i Teman, a sestra Lotamova bjee Tamna, oznaava drugu klasu istina; a ovo su sinovi Sebeonovi: Alvan iManahat i Ebal i Sefo i Onam, oznaavaju treu klasu i njihov kvalitet; a ovo su sinovi Sebeonovi Aja i Ana, oznaava treu klasu i njihov kvalitet; a taj je Ana koji pronae magarce (mazge) u pustinji, oznaava istine od rei-znanja (scientifica); a ovo su djeca (sinovi) Anini: Dizon i Olibama ki Anina, oznaava treu klasu i njihov kvalitet. A ovo su sinovi Dizonovi: Hamdan i Ezeban i Jetran i Haran, oznaava etvrtu klasu i njihov kvalitet. Ovo su sinovi Ezerovi: Balan i Zavan i Akan, oznaava etvrtu klasu i njihov kvaliet. Ovo su sinovi Dizonovi: Uzan i Aran, oznaava petu klasu i njiihov kvalitet.

4949. Stihovi 29,30. A ovo su starjeine Horejima: starjeina Lotan, starjeina Sobal, starjeina Sebeon, strjeina Ana. Starjeina Dizon, starjeina Ezer, starjeina Dizan. To su starjeine Horejima, kako im starjehovahu u zemlji Seiru. Ovo su starjeine Horejima, oznaava glavne istine od ovih koje slede; strjeina Lotan, starjeina Sobal, starjeina Sebeon, starjeina Ana, starjeina Dizon, starjeina Ezer, starjeina Dizan, oznaavaju treu klasu. To sustarjeine Horejima, kako im starjehovahu u zemlji Seiru, oznaava glavne istine u njihovom nizu. 4650. Stihovi 31-39. A ovo su carevi koji carovahu u zemlji Edomskoj prije nego se zacari car nad sinovima Izrailjevim. A carova u Edomskoj Bela, sin Beorov, a gradu mu bjee ime Denaba. A kad umrije Bela, zacari se na njegovo mjesto Jobab sin Zarin od Bozre. A kad umrije Jobab, zacari se na njegovo mjesto Huzam od zemlje Temanovske. A kad umrije Huzam, zacari se na njegovo mjesto Adad sin Badadov, koji isijee Madijance u polju Moapskom, a gradu mu bjee ime Avit. Akad umrije Adad,zacari se na njegovo mjesto Semla iz Mazreke. A kad umrije Semla, zacari se na njegovo mjesto Saul iz Rohobota na rijeci. A kad umrije Saul, zacari se na njegovo mjesto Balanan sin Ahoborov. A kad umrije Balanan, zacari se na njegovo mjesto Adar a grad mu se zvae Fav, a eni mu bjee ime Metabela koja bjee ki Matrede keri Mezapa. A ovo su carevi koji carevahu u zemlji Edomskoj, oznaava glavne istine u Gospodovom Boanskom Ljudskom; prije nego li se zacari car nad sinovima Izrailjevim, oznaava vreme (stanje) kad se jo nisu bile pojavile unutarnje duhovno-prirodne istine. A carova u Edomskoj Bela sin Beorov a gradu mu bjee imeEdom, oznaava prvu istinu; a gradu mu bjee ime Denaba, oznaava doktrinu iz toga; a kad umrije Bela zacari se na njegovo mjesto Jobab sin Zarin od Bozre, oznaava ono to je u tome sutinsko, i njegov kvalitet; a kad umrije Jobab, zacari se na njegovo mjesto Husam, oznaava ono to je bilo od toga; iz zemlje Temanovske, oznaava odakle je to bilo. A kad umrije Husam, zacari se na njehovo mjesto Adad sin Badadov, oznaava ono o je bilo od toga; koji isijee Madijance u polju Moapskom, oznaava oienje od obmana; a gradu mu bjee ime Avit, oznaava doktrinarne stvari otuda; A kad umrije Adad, zacari se na njegovo mjesto Semla iz Mazreke, oznaava ono to je poteklo od prethodnog i njegov kvalitet; a kad umrije Samla, zacari se na njegovo mjesto Saul, oznaava ono to je iz toga poteklo; iz Rohobota na rijeci, oznaava njegov

kvalitet; a kada umije Saul, zacari se na njegovo mjesto Balanan sin Ahoborov, oznaava ono to je iz toga poteklo, i njegov kvalitet:a kad umrije Balanan, zacari se na njegovo mjesto Adar, oznaava ono to je iz toga; a gradmu se zvae Fav, oznaava doktrinu; a eni mu bjee ime Metabela, a koja bjee ker Matrede keri Mezapa, oznaava njegovo dobro. 4651. Stihovi 40-43. I ovo su imena starjeina od Isava po porodicama njihovijem, po mjestima njihovijem, i po imenima njihovijem: starjeina Tamna, starjeina Alva, starjeina Jetet, starjeina Olibama, starjeina Ela, starjeina Finon, starjeina Cenez, starjeina Teman, starjeina Mapsar, starjeina Magdijel, starjeina Hiram. To su starjeine Edomske kako nastavahu u svojoj zemlji. Ovaj Isav bi otac Edomcima. I ovo su imena starjeinama od Isava po porodicama njihovijem, po njestima njihovijem, po imenima njihovijem, oznaava doktrinarne stvari o dobru od njih, njihov porast, stanje, i kvalitet: starjeina Tamna, starjeina Alva, starjeina Jetet, starjeina Olibama , starjeina Ela, starjeina Finon, starjeina Cenez, starjeina Teman. starjeina Mapsar, starjeina Magdijel, starjeina Hiram, oznaava kvalitet njihovih doktrinarnih stvari; to su starjeine Edomske, oznaava glavne doktrinarne stvari; ovaj Isavbi otac Edomcima, oznaava Gospodovo Boansko dobro Prirodno u Gospodovom Boanskom Ljudskom.

NASTAVAK O KORESPONDENCIJI S VELIKIM OVEKOM ILI NEBOM;OVDE, O KORESPONDENCIJI SLUHA I UIJU S TIM OVEKOM. 4652. ta je priroda korespondencije (saobraznosti) izmeu due i tela, ili izmeu stvari u duhu koji je u oveku i onih u telu koje su izvana,moe se jasno videti po korespondenciji, influksu i komunikaciji misli i opaanja duha s govorom i sluhom tela. Misao oveka koji govori samo je govor njegovog duha, a opaanje govora je samo sluanje njegovoga duha. Kada ovek govori, njemu njegova misao ne izgleda kao govor, jer se ona spaja (povezuje) s telesnim govorom, i u njemu je; a kada ovek slua, njegovo opaanje mu izgleda kao sluanje u uhu. To je razlog da mnoge osobe, koje ne razmiljaju, pretpotavljaju da su sve senzacije (oseti) u organima tela te stoga, kada se ovi organi izgube zbog smrti, oni misle da nita ne

preivi, dok u stvari ovek (to jest, negov duh) tek tada ulazi u najstvarniji ivot oseta (ulnog oseta). (2)Da je duh taj koji govori i uje, bilo mi je pokazano kroz moje razgovore sa duhovima. Njihov govor, upuen mome duhu, ulazio je u moj unutarnji govor, a otuda u odgovarajue organe, gde se zavravao tako da sam to jasno opaao. Otuda sam uo njihov govor glasno kao to je govor ovekov glasan. Ponekad, kad bi duhovi govorili sa mnom dok sam bio u drutvu s ljudima, neki od njih su pretpostavljali da, poto se njijhov govor uo tako glasno, da ih mogu uti i drugiljudi koji su bili prisutni; ali su bili obaveteni da to nije sluaj, jer da njihov govor ulazi u moje uhu unutarnjim putem, dok ljudski govor ulazi spoljanjim putem. Ovo pokazuje kako je Duh razgovarao s prorocima, ne kao ovek sa ovekom, nego kao duh sa ovekom, to jest. s duhom u njemu. (vidi ZaharijaI.9,11; II.2,7; IV.1,4,5; V.10; VI.4, i na drugim mestima). Ali znam da ovo ne mogu da poveruju oni koji ne veruju da je ovek duh, i da mu telo slui samo radi svrha u ovome svetu. Oni koji su je utvrdili u ovom neverovanju, nisu voljni ni da uju o nekakvoj korespondenciji, i poto su u stanju poricanja, ako o tome uju, oni to odbace, i onda su tuni na pomisao da se neto oduzima telu. (prim. prev. da se tvrdi da telo nije sve u svemu). 4653. Duhovi koji korespondiraju sluhu, to jest, koji sainjavaju oblast uha, oni su u prostoj poslunosti, to jest, to su oni koji ne razmiljaju da li je neto tako; stoga se mogu nazvali poslunostima. Razlog da su takvi je u tome, to je govor prema sluhu kao neto pasivno prema onome to je aktivno, to jest, kao onaj koji slua govornika i koji se saglaava. Otuda se u obinom govoru kae, dati (prikloniti) uho, to znai biti posluan, a posluati glas znai pokoriti se; jer su unutarnje stvari ovekovoga govora poreklom u korespondecijama, iz razloga to je ovekov duh meu duhovima u drugom ivotu, i tamo misli; iako ovoga on nije svestan; a telesni ovek nije volja da to zna.(2)Ima mnogo razlika meu duhovima koji korespondiraju uhu, to jest, njegovim funkcijama i slubama. Ima onih koji se odnose na svaki mali deo organa, neki na spoljanje uho, neki na opne koje se nazivaju bubne opne u uhu, neke na unutarnje opne koje se nazivaju prozorima, a neke ekiima,nakovanjem, cilinderom, i koljkom, a neki se odnose na delove koji su jo vie unutarnji, ak i na one supstancijalne delove koji su bliski duhu, i na kraju, na one koji suu duhu; a na samom kraju su oni koji su toliko povezni s

onima koji pripadaju (oblasti) unutanjeg vida, od kojih se razlikuju po tome to ne razmiljaju, nego se vie pasivno slau s njima. 4654. Bilo je duhova koji su uticali vrlo jako u moju misao kada sam razmiljaoo onome to se odnosi na Provienje, a osobito kada sam mislio o tome da se ne deava ono to sam oekivao i eleo da se desi. Aneli mi rekoe da su to bili duhovi koji, dok su iveli u telu i koji bi se molili za bilo ta i koji ne bi to postigli, koji su bili ljuti, te bi posumnjali u Provienje, ali koji su se, kad vie nisu bili u tome stanju, ponaali pobono onanko kako su im drugi rekli (da treba), pa su tako bili u prostoj poslunosti. Reeno bi da ovakvi pripadaju oblasti spoljanjeg uha ili une koljke, i tamo su se i pojavljivali kada su sa mnom razgovarali. 4655. esto sam opaao duhove blizu mog uha, a isto tako i unutar uha, takorei. To to sam ih opaao kao unutra, to je bilo zato to tako izgleda, jer stanje u drugom ivotu stvara takav utisak. 4656. Bio je neki duh koji je sa mnom govorio na levoj unoj koljki na njegovom zadnjem delu gde su miii koji podiu uho. Ree mi da je poslat da me obavesti da on ne razmilja o stvarima koje drugi govore, nego da ih samo uje. Dok je govorio, on je kao podrigivao rei, pa je i rekao da je to nain na koji on izgovara. Iz toga mi je bilo dato da znam da u njgovom govoru nije bilo niega unutarnjeg, to jest, da je bilo malo ivota; i da je to bio razlog to je podrigivao. Reeno je bilo da oni koji malo obraaju panju smislu neke stavri, da oni pripadaju hrskaviavom i kotatom delu spoljanjega uha. 4657. Bilo je duhova, koji su sa mnom ponekad govorili mucajui, i to sasvim blizu levoga uha, kao da su eleli da mi kau neto to drugi ne treba da uju. Ali mi je bilo dato da im kaem da to nije ispravno u drugom ivotu, jer to pokazuje da su bili oni koji apuu, to jest da su stekli naviku da apuu; a mnogi od ovih su takboga karaktera da primeuju poroke i greke kod drugih, i o tome govore skriveno svojim prijateljima, ili im to apuu u uho kada su drugi prisutni; a oni vide i tumae sve na negativan nain, postavljajui tako sebe iznad drugih; iz ovoga razloga oni se ne priputaju u drutvodobrih duhova, koji ne kriju svoje misli. Bi reeno da se u drugom ivotu ovakav govor (apuui) uje glasnije nego drugi govor.

4658. Unutarnjim delovima uha pripadaju oni koji imaju vid unutrajeg sluha, i koji sepokoravaju stvarima koje njihov duh tamo diktira, i koji jasno izraavaju ono to im se diktira. Bilo je pokazano i kakav je njihov karakter. Primeen je jedan prodoran zvuk nie, blizu leve strane levoga uha. Primetio sam da su to bili duhovi koji su se naprezalida izau,ali nisam mogao da saznam kakav je bio njihov karakter. Ali dok su se borili da izau, govorili su sa mnom, rekavi da su bili logiarui i metafiziari, i da su uranjali u svoje misli u takvim stvarima samo sa ciljem da uju da se za njih kae da su ueni, ida bi na taj nain postigli poasti i bogatstvo, pa su se alili da sada vode bedan ivot, jer da su sticali ovakve stvari koje nisu imale druge svrhe, pa stoga nisu usavrili svoje Racionalno na taj nain. Njihov je govor bio polagan, i bio je priguen. (2)U meuvremeu dvojica su razgovarala iznad moje glave; zapitani ko su bili, bi reeno da su bili poznati u uenome svetu, i bi midato da razumem da je to bio Aristotel. Ko je bio onaj drugi, nije bilo reeno. Tadaje onaj prvi bio doveden u stanje u kojemu je bio kad je iveo u svetu; jer se svako moe lako dovesti u stanje u kome je bio u svetu, jer svako nosi svoje stanje iz ivota sa sobom. Ali, na moje iznenaenje, on je priao mome desnom uhu, i tamo je govorio promuklo, ali razumno. Iz znaenja onoga to je rekao, primetio sam da je bio drugaijega genija od prvih Skolastiara, jer su stvari koje je opisivao bile od njegovih vlastitih misli, i to je bilo poreklo njegoih filosofskih naela; tako da sutermini koje je izmislio, i koje je primenio na predmete svojih misli, bili forme izraavanja pomou kojih je opisivao unutarnje stvari. Bio je privuen ovakvim stvarima uivanjem u oseanju i u elji za saznavanjem stvari koje pripadaju miljenju, i on je sledio posluno ono to mu je njegov duh diktirao. To je bio razog da je priao mome desnom uhu. Drugaije je s njegovm sledbenicima, koji se nazivaju Skolastiarina, koje ne iduod misli ka stvari, nego od termina prema misli, a to je obrnut nain. A mnogi od njih ne stiu do msili, nego ostaju u samim terminima, i ako ih primenjuju, to je da bi dokazivali sve to ele, i tako obmanama daju izgled istine, u skladus njihovom eljom da nekoga ubede. Otuda je njima filosofija sredstvo da postanu ludi vie nego da postanu mudri, pa su stoga u tami umesto u svetlosti. (prim. prev. Kada su evropski ueni ljudi upoznali Aristotelovu Logiku, koju su doneli Jevrejski trgovci iz panije u Francusku, to je bio prvi korak udaljavanja od dogmatskog mtoda Crkve, koja je smatrala da je sva istina sadrana u Svetom Pismu. Pravilima Logike, ueni

teolozi, u prvom redu Toma Akvinski, dolazili su do zakljuaka koji su ih zadivljavali. Meutim, taj metod je iscrpljen i postao je smetnja slobodnom ispitivanju fenomena prirode, koji se mogu upoznati samo istraivanjem i eksperimentima, Ovoj poslenjoj koli pripada je i na auor, koji nije skrivao svoje negativno miljenje o ispraznosti metoda Aistotelovski nastrojenih filosofa, nazvanih Skolastiarima, koji su verovali da se do istine moe doi sledei odreena prvila zakljuivanja, zanemarujui objektivno posmatranje prirodnih fenomena.) (3) Posle toga sam s njim razgovarao o analitikoj nauci, i bilo mi je dato da kaem da dete kae stvari koje su vie filosofske, analiike, i logike u pola sata nego to bi se moglo opisati utomovima (jer su sve stvari ljudskemisli, a otuda i ljudskog govora, analitike (nauke), iji zakoni dolaze iz duhovnog sveta); i da onaj koji eli da misli vetaki od termina. da je slian igrau (plesau) koji eli da naui plesati preko poruavanja pokretanja tkiva i miia; ali ako bi dok plee svoju panju usmerio ka tome znanju, on ne bi bio u stanju da mrdne nogom. A uprkos ovoga, i bez ovoga znanja, on je u stanju da pokree sva svoja tkiva koja se prostiru po celom njegovom telu, a uz prilagoavanje ovih pokreta, da pokree plua, dijafragmu, slabine, ruke, vrat, i sve ostalo, a da bi ovo opisali, ne bi bili dovoljni tomovi. Slino je s onima koji ele da mislepoinjui od termina. Ovo je on odobravao, rekavi da ako bi se stavri ovako uile, da bi to bio izvrnut red, pa je dodao, Ako neko eli da bude budala, neka ide tim putem; nego neka radije misli neprekidno o svrsi, i to iznutra. (4) Tada mi je pokazao kakvu je ideju ima o Vrhovnom Boanstvu, On Ga je predstavio s ljudskim licem, i okruio Mu glavu svetlim krugom; a sada zna da je Gospod taj sam ovek, i da je svetlei krug Boansko koje proizlazi od Njega, koje utie ne samo u nebo, nego i u ceo svemir, i da ga sreuje i njim vlada. Dodao je da Ona ko rasporeuje i vlada nebom, tako isto rasporeuje i vlada svemirom, jer se jedno ne moe odvojiti od drugoga. Rekao je i to da je on verovao samo u jednoga Boga, iji su atributi i kvaliteti bili razliiti onoliko koliko ima imena bogova kojma se klanjalo. (5)Bila je jedna ena koja je ispruila svoju ruku, elei da ga udari po obrazu. Kada sam se ovome zaudio, on ree, da kada je bio u svetu, ovakvu je enu esto video, koja bi ga udarila po obrazu, i da je njena ruka bila lepa. Aneoski duhovi rekoe da su drvni ponekad videli ovakve ene, i da se se nazivale Palade; i da mu se ona pojavljivala, jer da je bila od onih duhova koji su, dok su iveli u svetu, nalazili zadovoljstvo u

idejama i u razmiljanju, ali bez filosofije. A poto su ovakvi duhovi kod njega, i poto su uivali pored njega, jer je on mislio o unutarnjim stvarima, stoga su oni pokazali pogledu takvu enu na reprezentativan nain (prim. prev. zaetnik filosofije, Sokrates, esto je video takvu enu koju je nazivao daimon, ili demon, to na grkom znai duh; isto tako. i Rimski car filosof, Marko Aurelije, ideo je esto svoju Egeriju.) (6) Na kraju, rekao je kakvu je imao ideju o ovekovoj dui ili duhu, koju je on nazivao pneuma- da je to bio nevidljivo vitlno (ivotno) kao od etera. Rekao je i to, da je znao da e njegov duh iveti i posle smrti. jer je to bio njegov unutarnji princip (poetak), koji ne moe umreti, jer moe da misli; i dalje, da on nijemogao misliti o duhu jasno, nego samo zatamnjeno, jer o tome nije imao nikakvog znanja osim iz sebe samoga, a vrlo malo od drevnih. Osim toga, Aristotel je meu mudrim duhovima u drugom ivotu, ali su mnogi njegovi sledbenici meu glupima. 4659. Gore je reeno (br. 4652) da je ovek duh, a damu telo slui svrhama u svetu; abilo je reeno ponekad,i na drugim mestima, da je duh ovekovo unutranje, a daje telo njegovo spoljanje.Oni koji ne shvataju kako stoji stvar s ovekovim duhom i s njegovim telom, moda misle da stoga duh samo obitava unutar tela; ali neka se zna, da telo kao da okruava i oblai duh. A treba da se zna i to, da je ovekov duh u celom i u svakom delu njegovog tela, i da je njegova supstanca istija, kako u organima pokreta tako i u ulima, i svuda drugde; i da je telo materijalni deo koji je svuda pripojen duhu, i da je prilagoen svetu u kome je tada. To j ono na to se misli kada se kae da je ovek duh, i da mu telo slui svrhama u svetu; i da je duh njegov unutranji (ovek), a telo njegov spoljanji. Iz ovoga svega vidi se da ovek posle smrti ima aktivan i oseajan ivot, i da je u ljudskom obliku, kao i u svetu, ali mnogo savrenijem. 4660. Nastavak o Korespondenciji s Velikim ovekom ili Nebom nai e se na kraju sledeeg poglavlja, i tamo e biti o korespondenciji ukusa i jezika.

POGLAVLJE TRIDEST I SEDMO. 4661. U prethodnom poglavlju nastavili smo da objanjavamo ono to je Gospod pretskazao o poslednjem vremenu crkve; pa je otkriveno ono to je pretskazao parabolom o deset devojaka (devica) (Mateja XXV.1-13): Posle ove sledi druga parabola, ona o slugama kojima je ovek, koji je iao u daleku zemlju, dao talente, jednom deset, drugome pet, a treemi dva, a posledjnjem jedan, da s tim trguju, a od ovih sluga, onaj koji se primio pet alenata, zaradio je jo pet, a onaj koji je primio dva, zaradio je dva, a onaj koji je primio jedan, taj ga je zakopao u zemlju. Poto ova parabola sadri skoro iste stvari kao i parabola o deset devojaka, to u je mimoii, i objasniti zavrni deo istoga poglavlja, koji u slovu ide ovako: A kada doe sin ovjeji u slavi svojoj, i svi sveti aneli s njime, onda e sjesti na prijestolju slave svoje. I sabrae se pred Njim svi narodi, i razluie ih izmeu njih kao pastir to razluuje ovce od jaraca. I postavie ovce s desne strane sebi, a jarce s lijeve. Tada e rei car onima to stoje s desne strane: hodite blagosloveni oca mojega; primite carstvo koje je pripravljeno od postanja svijeta. Jer ogladnjeg, i dadoste mi da jedem; oednjeh, i napiste me; gost bijah, i primiste me; go bijah, i odjenuste me; bolestan bijah, i obioste me; u tamnici bijah, i dooste k meni. Tada e mu odgovoriti pravednici govorei: Gospode! kad te vidjesmo gladna, i nahranismo? ili edna, i napojismo? Kad li te vidjesmo gosta, i primismo? ili gola, i odjenusmo? Kad li te vidjesmo bolesna ili u tamnici, i doosmo k tebi? I odgovarajui, car e im rei: zaista vam kaem: kad uiniste jednome od ove moje najmanje brae, meni uiniste. Tada e rei i onima s lijeve strane: idite od mene prokleti u oganj vjeni pripremljen avolu i anelima njegovijem. Jer ogladnjeh, i ne dadoste mi da jedem; oednjeh, i ne napojiste me, gost bijah, i ne primiste me; go bijah, i ne odjenuste me; tada e mu odgovoriti i oni govorei: Gospode! kad te vidjemo gladna ili edna ili gosta ili gola ili bolesna ili u tamnici, i ne posluismo te? tada e im odgovoriti govorei: zaista vam kaem, kad ne uiniste jednome od ove moje male brae, ni meni ne uiniste. Iovi e otii u muku vjenu, a pravednici u ivot vjeni. (Mateja XXV. 31-46). 4663. Onaj ko nije upoznat s unutranjim smislom. mora da misli da je ove rei Gospod govorio o nekom poslednjem danu, kad e se ceo svet pre Njim sakupiti, da bi im se tada sudilo; i da e postupak Suenja biti upravo kako je opisan u

slovu, naime, da e one koje e suditi postaviti sa svoje leve strane, i da e im govoriti kao to stoji u paraboli. Ali oni koji su upoznati s unutranjim smislom, i koji su nauili iz drugih odlomaka u Rei da Gospod nikoga ne osuuje na veni oganj, nego da svako sam sebe osuuje, to jest, baca sebe u to; i onaj koji je nauio da svako ima svoj Poslednji Sud kad umre, taj moe da zna, donekle, ta ove rei oznaavaju u optem. I onaj ko, iz unutranjeg smisla, i iz korespondencije zna unutarnje znaenje rei, ta one posebno znae, naime, da svako u drugom ivotu prima nagradu u skladu sa svojim ivotom u svetu. (2) Oni koji smatraju da se ovek spasava preko same vere, ne mogu drugaije da objasne ove rei nego da ono to je Gospod rekao o delima, da se tu misli na plodove vere, i da ih je On pomenuo samo radi prostih, koji nisu upoznati s misterijama. Ali ak i prema njihovom miljenju, sledilo bi da su plodovi vere ono to ini oveka blaenim i srenim posle smrti. Podovi vere nisu nita drugo nego ivot u skladu sa zapovestima vere; sledstveno, takav ivot spasava, ali ne vera bez ivota; jer posle smrti ovek nosi sa sobom sva stanja svog ivota, tako da je on onakav kakav je bio u telu. Na primer: onaj koji je za ivota tela prezirao druge u uporeenju sa samim sobom, on i u drugom ivotu prezire druge u uporeenju sa sobom; onaj koji je u ivotu tela je postupao obmanjujui druge; kao i u drugim sluajevima. Svako zadrava, u drugom ivotu, prirodu koju je stekao u ivotu tela; a poznato je da se ovekova priroda ne moe izbaciti, akada bi se to dogodilo, u oveku ne bi ostalo nimalo ivota. (3)To je razlog da je Gospod pomenuo samo dela ljubavi prema blinjemu; jer onaj koji je u delima ljubavi ka blinjemu ili, to je isto, u ivotu vere (po veri), taj moe da primi veru, ako ne u telu, ali zato u drugom ivotu; ali onaj koji nije u delima ljubavi ka blinjmu, to jest, u ivotu vere, taj nikako ne moe da primi veru, ni u telu, ni u drugom ivotu. Jer se zlo ne slae s istinom, pa stoga jedno odbacuje drugo; a ako oni koji su u zlu i govore istine, oni ih govore samo usnama, ne srcem, pa su tako zlo i istine ostaju vrlo udaljene. 4664. Ali ta je sadrano u unutranjem smislu u onome to je Gospod rekao o Poslednjem Sudu, to jest, o poslednjem sudu svakoga posle smrti, to je predugo da bi se otvaralo ispred ovoga poglavlja, pa e to biti otkriveno, po Gospodovoj Boanskoh milosti, ispred poglavlja koja slede.

POGLAVLJE XXXVII. 1. A Jakov ivljae u zemlji gdje mu je otac bio doljak, u zemlji Hananskoj. 2. Ovo su dogaaji Jakovljevi. Josip kad bjee momak od sedamnaest godina, pasijae stoku s braom svojom, koju rodie Bala i Zelfa ene oca njegova; i donoae Josip zle glasove o njima ocu svojemu. 3. A Izrailj ljubljae Josipa najvema izmeu svijeh sinova svojih, jer mu se rodio pod starost; i naini mu arenu haljinu, 4. A braa vidjevi da ga otac ljubljae najvema izmeu sve brae njegove, stadoe mrziti na nj tako da mu ne mogahu lijepe rijei progovoriti. 5. Uz to usni Josip san i pripovijedi brai svojoj, te oni jo vema omrznu na nj. 6. Jer im ree: da ujete ta sam snio: 7. Vezasmo snoplje u polju, pa moj snop usta i ispravi se, a vai snopovi iahu naokolo i klanjahu se snopu mojemu, 8. Tada mu rekoe braa: da ne e jo biti car nad nama i zapovijedati nam? S toga stadoe jo vema mrziti na nj radi snova njegovijeh i radi rijei njegovijeh. 9. Poslije opet usni drugi san, i pripovijedi brai svojoj govorei: usnih opet san, a to se sunce i mjesec i jedanaest zvijezda klanjahu meni. 10, A pripovijedii ocu svojemu i brai svojoj; ali ga otac prekori i ree mu: kakavje to san to si snio? edaliemo doi ja i mati tvojai braa tvoja da se klanjamo tebi do zemlje? 11. I zaviahu mu braa; ali otac uvae ove rijei. 12. A kad braa njegova otidoe da pasu stoku oca svojega kod Sihema, 13. Ree Izrailj Josipu: ne pasu li braa tvoja stoku kod Sihema? hajde da te poaljm k njima. A on ree: evo me. 14. A on mu ree: idi, vidi kako su braa tvoja i kako je stoka, pa doi da mi javi. I opravi ga iz doline Hebronske, i on otide put Sihema.

15. I ovjek nae ga, a on luta po polju, pa ga zapita govorei: ta trai? 16. A on ree: traim brau svoju; kai mi, molim te, gdje su sa stokom? 17. A ovjek ree: otili su odavde, jer uh gdje rekoe: idemo u Dotain, I otide Jospi za braom svojom, i nae ih u Dotainu. 18. A oni ga ugledae iz daleka; i dok jo ne doe blizu njih, stadoe se dogovarati da ga ubiju. 19. I rekoe meu sobom: gle, evo onoga to sne sanja, 20. Hajde sada da ga ubijemo i da ga bacimo u koju od ovijeh jama, pa emo kazati: ljuta ga je zvijerka izjela. Onda emo vidjeti to e biti od njegovijeh snova. 21. Ali kad Ruben u to, izbavi ga iz ruku njihovijeh rekav: nemojte da ga ubijemo. 22. I jo im ree Ruben: nemojte krvi proljevati; bacite ga u ovu jamu u pustinji, a ne diite ruku n nj. A on ga ae iz ruku njihovijeh izbaviti i odvesti k ocu. 23. I kad Josip doe k brai svojoj, svukoe snjega haljinu njegovu, haljinu arenu, koju imae na sebi. 24. I uhvatie ga i bacie ga u jamu; a jama bjee prazna, ne bjee vode u njoj. 25. Poslije sjedoe da jedu, i podigavi oi ugledae, a to gomila Ismailaca iae od Galada s kamilama natovarenijem mirisavoga korjenja, tamjna i smirne, te noahu u Egipat. 26. I ree Juda brai svojoj. kaka e biti korist to emo ubiti brata svojega, i zatajiti krv njegovu. 27. Hajde da ga prodamo ovijemIsmailcima pa da ne diemo ruke svoje na nj, nae je tijelo. I posluae ga braa njegova. 28. Pa kad trgovci Madijanci bijahu pored njih, i izvukoe i izvadie Josipaiz jame, i prodadoe Josipa Ismailcima za dvadeset srebrenika; i oni odvedoe Josipa u Egipat. 29. A kad se Ruben vrati jami, to nema Josipa u jami; tada razdrije haljine svoje.

30. Pa se vrati k brai svojoj, i ree: nema djeteta; a ja kuda u? 31. Tada uzee haljinu Josipovu, i zaklavi jare zamoiehaljinu u krv. 32. Pa onda poslae haljinu njegovu ocu njegovu poruivi, naosmo ovu haljinu, vidi je li haljina sina tvojega ili nije. 33. A on je pozna i ree: sina je mojega haljina; ljuta ga je zvijerka izjela; Josip je doista raskinut, 34. I razdrije Jakov haljine svoje, i veza kostrijet, i tuae za sinom svojim dugo vremena. 35. A svi sinovi i sve keri ustadoe oko njega tjeei ga, ali se on ne dadijae utjeiti, nego govorae: s tugom u u grob lei za sinom svojim. I njegov otac plakae za njim. 36. A Madijanci prodadoe ga u Egipat Putifaru, dvorjaninu Faraonovu, zapovjedniku straarskom.

SADRAJ. 4665. Predmet o kome se govori u ovome poglavlju, u unutranjem smislu, je istine Boanske koje su od Ggospodovog Boanskog Ljudskog koje su, u toku vremena, bile odbaene u crkvi, te su na kraju bile primljene obmane. Posebno se opisuju oni koji su u veri odvojenoj od ljubavi ka blinjemu, i koji su stoga protivni Gospodovom Boanskom Ljudskom.

UNUTRANJI SMISAO. 4666. Stihovi 1-3. A Jakov ivljae u zemlji gdje mu je otac bio doljak, u zemlji Hananskoj. Ovo su dogaaji Jakovljevi. Josip kad bijae momak od sedamnaest godina, pasijae stoku s braom svojom, koju rodie Bala i Zelfa ene oca njegovog; i donosae Josip zle glasove o njima ocu svojemu. A Izrailj ljubljae Josipa najvema izmeu svijeh sinova svojih, jer mu se rodio pod starost; i naini

mu arenu haljinu. A Jakov ivljae u zemlji gdje mu je otac bio doljak, u zemlji Hananskoj, oznaava da je Gospodovo Boansko Prirodno bilo saglasno s Boanskim Racionalnim dobrom; ovo sudogaaji Jakovljevi, oznaava stvari koje slede; Josip, oznaava Gospodovo duhovno BoanskoLjudsko; momak od sedamnaest godina, oznaava njegovo stanje(stanje Boanskog Ljudskog); pasijae stado s braom svojom, oznaava da je bilo prisutno kod onih koji su bili u veri i koji sunauavali; bio je momak, oznaava u poetku; sa sinovima Bale i Zelfe ena oca njegovog, oznaava da su ga da oni odbacili; i Josip donosae zle glasove o njima ocu svojemu, oznaava dase iz toga video njihov kvalitet. A Izrailj ljubljae Josipa najvema izmeu svih sinva svojih, oznaava povezanost Boanskog duhovnog od Racionalnog sa Boanskim duhovnim odPrirodnog; jer mu se rodi pod starost, oznaava svoj vlastiti ivot u tome (ivot BoanskogLjudskog); i naini mu arenu haljinu, oznaava privide istina iz toga, po emu se Duhovno Prirodnog poznaje i razlikuje. 4667. Stih 1. A Jakov ivljae (boravljae) u zemlji gdje mu je otac bio doljak. Da ovo oznaava da je Gospodovo Boansko Prirodno bilo saglasno pod Boanskim Racionalnim dobrom, vidi se iz znaenja boraviti, to je iveti (vidi br. 1293, 3384, 3613, 4451); iz reprezentacije Jakova, to je, u najviem smislu, Gospodovo Boansko Prirodno (br. 3305, 3509, 3525, 3546, 3576, 3599, 3775, 4009, 4234, 4286, 4538, 4570); iz reprezentacije Isaka, koje je ovde otac, to je Gospodovo Boansko Racionalno u pogledu dobra (br. 1893, 2066, 2630, 3194, 3210), i iz znaenja zemlje Hananske, to je, u najviem smislu, Gospodovo Boansko Ljudsko (br. 3038, 3705). Iz svega ovoga sledi da Jakovljev boravak u zemlji u kojoj je njegov otac bio doljak, u zemlji Hananskoj, oznaava Gospodovo Boansko Prirodno koje ivi zajedno to jest u saglasnosti pod Boanskim Racionalnim dobrom, u Boanskom Ljudskom. O Gospodovom Prirodnom bilo je rei gore (u poglavlju XXXV. stihovi 22 do 26), (gde je reeno) da su sve stvari u njemu sada Boanske (vidi br. 4602-4610); i (u sledeim stihovima istoga poglavlja, 27-29) o povezanosti Gospodovog Boanskog Prirodnog s Njegovim Boanskim Racionalnim (br. 4611-4619). Ovde sledi zakljuak: da je Boansko Prirodno ivelo u slozi pod Boanskim Racopnalnim dobrom. (2)Kae se, pod Boanskim Racionalnim dobrom, jer Prirodno ivi pod ovim; jer je Racionalno vie ili

unutarnje, prema uobiajenom nainu govora, ono je priorno, dok je Prirodno nie ili spoljanje, stoga, i posteriorno; na taj nain je drugo je potinjeno prvome. Doista, kada se slau, Prirodno je samo ono opte Racionalnog; jer sve to Prirodno ini, ne pripada njemu, nego Racionalnom. Razlika je onakva kakva postoji izmeu pojedinog i opteg (zajednikog), ili izmeu pojedinanih stvari i njihove forme, u kojoj se pojedinosti vidi kao jedno. Poznato je uenima da je cilj (svrha) u svemu to pripada uzroku, i da je uzrok u svemu to pripada efektu; na taj nain, uzrok je cilj u formi, a efekat je uzrok u formi; i da efekat nestaje ako mu oduzmete uzrok, a uzrok ako mu oduzmete cilj (svrhu); i tavie, da je uzrok pod ciljem, a efekat pod uzrokom. Slino je s Prirodnim i Racionalnim. 4668. Stih 2. Ovo su dogaaji Jakovljevi. Da ovo oznaava stvari koje slede,vidi se iz znaenja dogaaja, to su proishoenja (derivacije) onih stvari koje pripadaju crkvi, naime, derivacije istine od dobra, ili vere od ljubavi; jer druga dogaanja se ne pominju u unutranjem smislu Rei. O ovima se govori u onome to sledi, pa se stoga kae dogaaji Jakovljevi, da oni oznaavaju stvari koje slede. Da je ovakvo znaenje dogaaja, vidi se i po tome to se u onome to sledi ne pominju genealogije raanja; nego se pominje samo Josip, njegovi snovi, zaveravanja njegove brae protivu njega, i na kraju njegov odlazak u Egipat. (Da dogaaji oznaavaju proishoenja, vidi br. 145,1255,1330,3263,3279,3860,3868,4070). 4669. Josip. Da ovo oznaava Gospodovo Boansko duhovno Ljudsko, vidi se iz reprezentcije Josipa, to je, u najviem smislu, Gospod u pogledu Boanskog Duhovnog (br. 3969). Da je Gospod predstaljen Josipom, poznato je u crkvi, jer kad se govori o nebeskom Josipu, samo se o o tome govori; ali ta je u Gospodu predstavljeno Josipom, nije tako dobro poznatom, jer je to Boansko Duhovno koje proizilazi od Njegovog Boanskog Ljudskog. Boansko Duhovno, koje proizilazi od Gospodovog Boanskog Ljudskog, je Boanska istina koja je od Njega u nebu i u crkvi. Duhovno u svojoj sutini je upravo to. Boansko Duhovno, ili Boanska istina, naziva se isto tako i Gospodovim kraljevstvom, aoznaava se i Hristom ili Mesijom (vidi br. 2015kraj, 3009,3670). Iz toga razloga Josip je takorei postao kralj (car) u Egiptu, da bi tada mogao predstavljati ono to pripada Gospodovom kraljevstvu.

4670. Momak (sin) od sadamnaest godina. Da ovo oznaava njegovo stanje (stanje Boanskog Ljudskog), vidi se po godinama onih koji se pominju u Rei, jer i one kao i drugi brojevi oznaavaju stvari i stanja. (Da brojevi u Rei oznaavaju stvari i stanja, moe se videti gore, br. 575, 647, 648, 1988, 2075, 2252, 3252, 4264, 4495); i godine, br, 487, 488, 493, 893) (2) Zaista izgleda kao da brojevi godina, nemaju drugoga znaenja, jer izgledaju vie istorijski nego drugi brojevi. Ali da i oni sadre stvari i stanja, vidi se iz onoga to je otkriveno u petom poglavlju Postanja, gde se govori o dobu Avrama (Postanje XVII.1; XXV.7; kao i Isaka (Postanje XXXV.28); i, tavie, iz toga to u Rei nema ni jedne istoriijske tvrdnje a da ne sadri neto nebesko; a u to se i menja onda kada prelazi iz misli oveka koji ita, anelima koji su kod njega, a preko anela u nebo, gde se u istorijskim detaljima u Rei vidi duhovni smisao. (3) Ali ta je oznaeno Josipovim dobom od sedamnaest godina, moe se videti po znaenju ovoga broja na drugim mestima, naime, da je to poetak reprezentacije preko Josipa (da ovaj broj oznaava poetak i ono to je novo, moe se videti gore, br. 755.853).Osim toga, na opti i potencijalni nain, ovaj broj obuhvata sve to je predstavjeno Josipom; jer sedam predstavlja ono to je sveto, a deset, ostatke, (Da sedam u Rei dodaje svetost, moe se videti gore, br. 881; i da deset oznaava ostatke, br, 576,2284). Da ostaci u Gospodu,pomou kojih je sjedinio Svoju Ljudsku sutinu sa Boanskom, da su bili Boanski i od Njega, moe se videti gore, br. 1906). 4671. Pasijae stado sa braom svojom. Da ovo oznaava da je ono bilo prisutno kod onih koji su u veri i koji nauavaju (ue), vidi se iz znaenja pasti stado, to je nauavati (uiti), osobito doktrinarne stvari, one (ljude) koji su u crkvi. (Da onaj koji hrani stado ili koji je pastir oznaava onoga koji ui, moe se videti gore, br. 343,372,3795.). Ovde znai da je bilo prisutno kod onih koji ue, jer je kae da Josip pasijae sa braom svojom; jer njegova braa u ovompoglavlju predstavljaju crkvu koja se otkree od ljubavi ka blinjemu prema veri, i na kraju se prilazi veri koja je odvojena, a to znai prilaze obmanama, kao to e se pokazati u onome to sledi. 4672. Bjee momak (sin) od sedamnaest godina. Da ovo oznaava na poetku (isprva), vidi se iz znaenja momka, kad se kae za novu crkvu, to je poetak, ili prvo stanje; jer crkva je kao dete, kao momak, kao ovek, i na kraju kao starac, jer

prolazi kroz nekoliko doba kao ovek. Osim toga, crkva je u opte kao ovek, a tako se i naziva. Osim toga, koja se prema svom dobu naziva momak (mladiem), a onda je takva da se brzo otkree od Gospoda koji je prisutan na poetku, kako kod onih koji nauavaju tako i kod onih koji ue; ali Ga oni kasnije otstranjuju, to je predstavljeno Josipom koga su braa bacila u jamu i prodala. (2) Takva je svaka crkva koja poinje od vere, ali je drugaija crkva koja poinje od ljubavi ka blinjemu. Crkva koja poinje od vere, nema nita to bi joj davalo pravac, osim razuma, a u razumu je samo ono to je nasledno u oveku, to jest, ljubav ka sebi i svetu. Ove ljubavi ubede razum da trai u Rei ono to e potvrivati te (ljubavi), i to e objasniti ono to se ne slae s njima. Drugaije je sa crkvom koja pone od ljubavi ka blinjemu: dobro je njen upravlja, a u dobru je Gospod; jer izmeu Gospoda i vere posreduje dobro ljubavi ka blinjemu i ljubav, a bez ovoga posredovanja nema duhovne komunikacije, jer nema influksa bez neega to posreduje. Ako je zlo umesto dobra, ono izgoni Gospoda, i odbacuje ili izokree stvari koje Mu pripadaju, tako, odbacuje sve to pripada veri, jer je vera od Njega preko dobra. 4673. Sa braom koju rodie Bala i Zelfa ene oca njegova. Da ovo oznaava da su ga oni odbacili, vidi se iz znaenja sinova Bale i Zelfe koje su spoljanja ili nia oseanja istine koja slue kao sredstva (br. 3849, 3931); tako sinovi Bale i Zelfe oznaava da je Boanska istina, koja je Josip, bila odbaena u nie stvari, koje su relativno stvari koje slue. Za Boansku istinu se kae da je odbaena u nie stvari kad se vera postavlja ispred ljubavi ka blinjemu ili kada ona postaje glavna stvar u srcu a ljubav ka blinjemu se postavlja iza i postaje drugorazredna u srcu; jer je svaBoanska istina od Boanskog dobra, i proistie iz njega. Ako to nije sluaj sa ovekom, on nije u Gospodu. Ova Boanska istina je sama sveta stvar duha koji proizilazi od Gospoda, i koja se naziva Parakletom, i Duhom istine (Jovan XIV.16,17). 4674. I donosae Josip zle glasove o njima ocu svome. Da ovo oznaava da se kroz ovo pokazao njihov karakter, vidi se iz reprezentacije Josipa, to je Boansko Duhovno ili Boanska istina koja je od Gospoda (br. 4286,4675); iz znaenja oca. to je dobro (br. 3703,3704), ovde dobro Drevne Crkve koja je predstavljena Jakovom, kao to e se videti pred kraj ovoga poglavlja; i iz znaenja zlih glasova,

to su pogreke i poroci onih koji su oznaeni Josipovombraom, koja, kao to je reeno (br. 4671), oznaavaju one u crkvi koji je otkreu od dobra i istine. Ovo pokazuje ta je oznaeno ovim reima u priblinom znaenju, naime, da su pogreke i poroci Josipove brae bili izloeni pogledu, ili koji su se pokazali preko Boanske istine kad se na njih gleda od dobra Drevne crkve; ili to je ista stvar, da je kroz ovu istinu njihov kavalitet postao poznat. (2) U pogledu tih stvari, ovakav je sluaj: Obmane i zla crkve (to jest, onih koji su u crkvi) nisu vidljivi onima koji su u njima, jer se obmane ne vide iz obmana, ni zla iz zala, jer lana naela potpuno bacaju u zasenak istine, a zao ivot ih gui. Kako lana naela tako i zao ivot ine da obmane izgledaju kao istine, a zla kao dobra. Da je ovako, vidi se iz mnogih iskustava. Ali crkva ili oni koji su u crkvi, izgledajusasvim drugaije u nebu; jer u nebu postoji Boanska istina od Gospoda, a Boanska istina u nebu je svetlost, a u toj svetlosti njihov karakter postaje vidljiv. Jer svaki je ovek svojom duom ili duhom u nekom je drutvu, aneoskom ili avolskom. Njegova je misao tamo, a on govori i ponaa se meu ljudima razliito od onoga kako govori s njima. (3)Dalje, kakav je sluaj u pogledu kvaliteta onih koji koji su u crkvi koji se pokazuje kroz Boansku istinu ili u Boanskoj svetlosti, moe se videtiiz sledeih razmatranja. Pre nego zli se duhovi koji su skoro stigli iz sveta bace u pakao, oni vie nego oslali prepostavljaju da e biti primljeni u nebu, verujui da je primanje jedino to im treba, i da svako, bez obzira kakav je, moe, kroz milost, da bude priputen u nebo. Ali im se ponekad kae da Gospod nikome ne brani nebo, i da e biti priputeni, ako mogu da tamo i ostanu. Neki od njihbivaju uzdignutiu prva drutva, do samog ulazau nebo; ali kada tamo stignu, oseaju muenje i kao da se gue, tako se mui njihova misao i volja ivot njihove misli od lanih naela i ivot njihove volje od zlog ivota u svetu. I kada se vide u tamonjoj svetlosti, vide se kao avoli, neki se vide kao leevi, a drugi opet kao udovita, pa se stogaglavake bacaju iz toga drutvam i iz te svetlosti, u gustu paklenu maglu, gde im se disanje vraa, i gde kroz iluziju, oni sebi ne izgledaju kao zli duhovi. Na ovaj nain oni saznaju svoj kvalitet. Iz ovoga sada je jasno da se njihov karakter pokazuje u Boanskoj istini. 4675. Stih 3. A Izrailj ljubljae Josipa najvema od svih sinova svojih. Da ovo oznaava povezanost Boanskog Duhovnog od Racionalnog sa Boanskim

Duhovnim od Prirodnog, vidljivo je iz reprezentacije Jakova kad se nazina Izrailjem, to je Boansko Duhovno od Prirodnog, ili Nebesko od Duhovnog od Prirodnog (br. 4286,4598); iz reprezentacije Josipa, to je Boansko Duhovno od Racionalnog, ili Nebesko Duhovo od Racionalnog (br, 4286,4592); i iz znaenja ljubiti, to je biti spojen, jer ljubav je duhovno spajanje. Stoga je oito da Izrailjem kojiljubi Josipa oznaava spajanje Boanskog Duhovnog od Racionalnog sa Boanskim Duhovnim od Prirodnog. Pre nego se govori o ovome spajanju, Jakov se ovde ne naziva Jakovom u prvom i drugom stihu, nego Izrailje. Iz promene imena moe se zakljuiti da je ovde sadrana neka tajna u unutranjem smislu. Ali kakva je priroda spajanja Bonskog Duhovnog od Racionalnog sa Boanskim Duhovnim od Prirodnog, ne moe se otkriti, jer o tome se ne govori u ovome poglavlju, nego u poglavljima koja slede, gde e se, koliko je to mogue, otoriti ova tajna. Ovoliko treba ovde rei, a to je da se Duhovno kae kako za racionalno tako i za prirodno; jer je Duhovno Boanska istina od Gospoda koja, kada sjaji u racionalnom ili u unutranjem oveku, naziva se Duhovnom od Racionalnog, a kada otuda sija u Prirodno ili u spoljanjeg oveka, naziva je Duhovnom od Prirodnog. 4676. Jer mu se rodio pod starost. Da ovo oznaava njegov vlastiti ivot u tome, vidi se iz znaenja pod starost, to je odlaganje prethodnog stanja i ulazak u novo stanje, a isto tako u novinu ivota (br. 3492,4601). Jer pod starost, u unutranjem smislu, ne znai pod starost, jer unutranji ovek, ili ovekov duh, ne zna ta je starost; nego kada telo ili spoljanji ovek ostari, unutranji ovek ulazi u novinu ivota, poto se ovekov duh usavrava s vremenom, dok se njegove telesne snage umanjuju. To je jo vie sluaj u drugom ivotu, Gospod vodi one u nebu u sve savreniji ivot, i na kraju u cvat mladosti, pa i one koji umiru u dobokoj starosti. Iz ovoga se vidi da starost, u unutranjem smislu, znai ivot. ta je oznaeno kad se kae da je njegov vlastiti ivot u tome, objanjeno je gore (br. 4667). (2)Reeno je da ovekov duh ili unutranji ovek ne zna ta je starost; meutim, kao to je reeno, ovaj duh je ono to misli u telu, i telo od toga ima svoj ivot. Razog da se ova misao duha ne moe kominicirati telu, i da ovek ivi posle smrti je to, da sve dok ovek boravi u telu, on moe da misli samo po naelima kojima je ispunjen njegov prirodni ovek. Jer kad se neko utvrdi u

naelu i u ubeenju da samo telo ivi,i da kad ovek umre, da on sasvim umre (ceo umre), influks o ovoj stvarnosti ne moe da se primi. Ali influks je oit sudei po tome da se veina ljudi brine za svoju sahranu, za govor na sahrani, a neki i za svoj ugled, to je razlog da podiu sebi velelepne spomenike da se seanjenanjih ne bi izgubilo. U takve se stvari influks od neba menja kod onih koji inae ne veruju da se ivot nastavlja (posle smrti). Naime, bez ovoga influksa, oni bi bili sasvim ravnoduni prema svemu onome to se tie seanja na njih posle smrti. 4677. I naini mu arenu haljinu. Da ovo oznaava izglede(privide) istine iz toga, po emu se Duhovnio od Prirodnog poznaje i razlikuje, vidi se iz znaenja haljine (tunic), to je istina Prirodnog, o kojoj kasnije; i iz znaenja arenu (raznih boja), to su izgledi (prividi) istine po emu se Duhovno iz Prirodnog poznaje i razlikuje. Da su ove stvari (prividi istine) oznaene arenim (raznim bojama), to moe da zna samo neko ko zna da i u drugom ivotu postoje boje kao i u svetu, ali koje prevazilaze ove lepotomi raznovrsnou, i koji zna ta je izvor ovih boja. Boje koje se vide u drugom ivotu potiu od preliva svetlosti, a one su, moe se rei, modifikacije (prelivi) inteligencije i mudrosti; jer svetlost je tamo od Boanske istine koja je od Gospoda, ili Boansko Duhovno od Njega, ili to je isto, Boanska inteligencija i mudrost; ove se pokazuju kao svetlost pred oim anela i duhova. Otuda se vidi ta je oznaeno bojama od te svetlosti, naime, od oseanja dobra i istine. (O bojama u drugom ivotu vidi br. 1942,1043,1053,1624,3993,4530). (2) Da je haljina (tunika) istina Prirodnog, bilo je reeno gore (br. 3301), ali nije bilo tamo i potvreno, pa u stoga to potvrdili odlomcima u Rei. Poto su carevi u Jevrejskoj Crkvi predstavljali Gospoda kao Boansko Duhovno, ili Boansku istinu (br. 2015,2069,3009,3670), to su stoga njihove keri oblaile arene haljine: jer su kerima oznaena oseanja dobra i istine, pa stoga i crkve (vidi br. 2362,3963); o kojim itamo u drugoj knjizi Samuila: A ona imae na sebi arenu haljinu, jer takehaljine noahu carske keri dok su djevojke. (XIII.18). (3) A poto su prvosvetenici predstavljali Gospoda kao Boansko nebesko ili Boansko dobro, Aron je bio obuen u odeu koja je predstavljala Boansku istinu, koja je od Gospodovog Boanskog dobra; jer je Bonsko dobro u Gospodu, a Boanska istina proizilazi od Njega, i to je ono to je bilo predstavljeno ovim haljinama. Tako isto, kadase Gospod preobrazio predPetrom, Jakovom, i Jovnom, Boansko dobro se

pokazalo kao sunce, a Boanska istina se pokazala kao odea koja je bila kao svetlost (Mateja XVII.2). (4)Odea u koju su bili obueni Aron i njegovi sinovi ovako je opisana kod Mojsija: I naini koulju od finoga platna izmetanoga, i naini kapu od tankoga platna, i pojas naini vezen. A sinovima Aronovijem naini koulje, i naini im pojase, i kapice im naini za ast i diku. (Izlazak XXVIII.39,40). Svaka pojedinost ovde je oznaavala neto to pripada Boanskoj istini od Gospodovog Boanskog dobra, gde koulje od finoga platna (lana) posebno oznaavaju Boansko Duhovno. A tako i na drugim mestima: I uzevi haljine, obuci Aronu koulju i plat ispod oplaka i opleak i naprsnik, i opai ga pojasom od opleka. I sinove njegove dovedi i obuci im koulje (XXIX.5,6; XL.14). ta ove pojedinosti oznaavaju, bie pokazano, po Gospodovoj Boasnkoj milosti, kadase bude o tome govorilo. (Da su haljine (odea) u opte istine, vidi br. 297, 1073, 2576, 4545) (5) I proroci su bili obueni u koulje, ali od kose; zato to su proroci predstavljali Gospoda u pogledu istina doktrine, i zato to ove pripadaju prirodnom ili spoljanjem oveku, proroci su imali koulje od kose (kostrijeti), jer kosa (kostrijet) oznaava ono to je prirodno (br. 3301) (6) Da koulja oznava Boansku istinu od Gospoda, jo se bolje vidi iz odlomaka u Novom Zavetu u kojemu se koulja pominje kod Jovana: A vojnici kad razapee Isusa uzee njegove haljine i nainie etiri dijela, svakome vojniku po dijel, i dolamu; a dolama ne bjee ivena nego izatkana sva s vrha do dna. Onda rekoe meu sobom: da je ne deremo, nego da bacimo kocke za nju kome e dopasti: da se zbude pismo koje govori: razdijelie haljine meu sobom, a za dolamu moju nacie kocku. (XIX.23,24). Onaj ko ita ove rei, pretpostavlja da je sva misterija u tome, da su haljine bile podeljene izmeu vojnika, a da je kocka baena za dolamu; meutim, svaka pojedinost je reprezentativna i oznaava neto Boansko, naime, da su haljine bile podeljene na etiri dela, i da je dolama bila nedeljiva, pa su bacili kocku za nju, posebno, da je dolama bila bez ava i satkana od vrha do dna. Jer je dolamom bila oznena Boanska istina koja, budui samo jedna, i od dobra, bila je predstavljena dolamom bez avova i satkana od vrha do dna. (7)Isto je bilo predstavljeno Aronovom kouljom koja je bila izatkana, to jest,bila je delo tkaa (tkalca), to se vidi kod Mojsija: I nainie koulju od tankoga lana izmetanoga Aronu i sinovima

njegovijem (Izlazak XXXIX. 27). Da Gospod nije dopustio da se Boanska istine cepa na delove, kao to su uradili Jevreji s niim istinama crkve, bilo je ovim predstavljeno.(8)Zato to je Boanska istina, koja je od Boanskog dobra, samo jedna, stoga je dvanaestorim ueninicima, kad su poslati da propovedaju dobru vest o carstvu, naloeno da ne nose dve koulje; kao kod Luke: I posla ih Isus da propovijedaju carstvo Boije, i da iscjeljuju bolesnike. I ree: nit ne uzimajte na put, ni tapa ni torbe, ni hljeba ni novaca, niti po dvje koulje da imate. (IX.2,3). A kod Marka: I pozva dvanaestoricu, i poe ih slati dva po dva, i davae im vlast nad duhovima neistijem. I zapovijedi im da ne uzimaju nita na put osim jednoga tapa; ni torbe, ni hljeba, ni novaca u pojasu. (7,8). i kod Mateje: Ne nosite zlata ni srebra ni mjedi u pojasevima svojijem, ni torbe na put, ni dvije haljine ni obue ni tapa; jer je poslenik dostojan svoga jela. (X.9,10). (9) Sve pojedinosti u ovim odlomcima predstavljaju nebeske i duhovne stvari Gospodovog carstva koje su uenici bili poslani da propovedaju, da nisu smeli da uzmu sa sobom zlata, srebra, ili mjedi, ni torbe, ni kruha, bilo je zbog toga to su ovim stvarima oznaena dobra i istine koje pripadaju samo Gospodu zlato je oznaavalodobro (br. 113, 1551, 1552); srebro, istinu od dobra. (br. 1551, 2954); mjed prirodno dobro (br. 425, 1551); kruh, dobro ljubavi ili nebesko dobro (br. 276, 680, 2165, 2177, 3478, 3735, 4211, 4217). Ali koulja i obua su oznaavali istine u koje su bili obueni, dok je tap oznaavao mo istine od dobra, (Da je tapmo, moe se videti gore, br. 4013, 4015; da je obua najnie prirodno, br. 1748, ovde prirodno u pogledu istine); a haljinaje unutarnja prirodna istina, i poto ovestvari nisu smele da se udvostruavaju (dele), nego su trebale da budu jedno, to je bilo zabranjeno imati dva tapa, dva para obue, ili dve koulje. Ove su tajne sadrane u Gospodovoj zapovesti, i one semogu razumeti samo kroz unutranji smisao. (10)Sve i svaka stvar koju je Gospod rekao predstavljalesu Boanske stvari, pa su stoga prilagoene shvatanjuljudi a u isto vreme mogli su ih razumeti duhovi i aneli; stoga su one stvari, koje je Gospod rekao, ispnjavale i ispunjavaju celo nebo. Otuda je oito koliko je vano da se poznaje unutranji smisao Rei. Osim toga, bez poznavanje ovoga smisla, svako moe da potvrdi iz Rei bilo koju dogmu koja mu se dopada; i poto je izgled Rei takav onima koji su u zlu, oni Je ispejavaju, i mogu da poveruju sve, osim da je Ona Boanska.

4678. Stihovi 4-11.A braa videi da ga otac ljubi najvema izmeu sve brae njegove, stadoe mrziti na nj tako da mu ne mogahu rijei progovoriti. Uz to usni Josip sani pripovijedi brai svojoj, te oni jo vema omrznu na nj.Jer im ree: daujete ta sam snio: vezasmo snoplje u polju, pa moj snop usta i ispravi se, a vai snopovi iahu unaokolo i klanjahu se snopu mojemu. Tada mu braa rekoe: da ne e jo biti car nad nama i zapovijedati nam? S toga jo vema stadoe mrziti na nj radisnova njegoijeh i radi rijei njegovijeh. Poslije opet usni drugi san, i pripovijedi brai svojoj govorei: usnih opet san: a to se sunce i mjesec i jedanaest zvojezda klanjahu meni. A pripovijedi i ocu svojemu i brai svojoj; ali ga otac prekori i ree: kakav je to san to si snio?edaliemo doi ja i mati tvoja i braa tvoja da se klanjamo tebi do zemlje? I zaviahu mu braa; ali otac njegov uvae ove rijei. (Postanje XXXVII.4-11). A braa njegova videi, oznaava one stvari koje pripadaju veri, a u priblinom smislu, onekoje oznaavaju Jakovljevo potomstvo; da ga otac ljubi najvema izmeu sve brae njegove, oznaava da je ono bilo povezano s Boanskim Prirodnim, a u priblinom smislu, s Drevnom Crkvom, koja je otac; i stadoe mrziti na nj tako da mu ne mogahu rijei progovoriti, oznaava prezir iodbojnost; a Josipusni san,oznaava pretskazivanje o Boanskom Ljudskom; i pripovijedi brai svojoj, oznaava u prisustvo onih koji su u odvojenoj veri; te oni jo vema omrznu na nj, oznaava jo vei prezir i odbojnost; Jer im ree: poujte san koji sam usnio, oznaava sadraj pretskazanja; vezasmo snoplje u polju, oznaava da su oni uili iz doktrine; pa moj snop ustade i uspravi, ovde oznaava doktrinu od Gospodovog Boanskog Ljudskog; a vai snopovi iahu u naokolo, oznaava one koji su bili u veri; i klanjahu se snopu mojemu, oznaava divljenje. Tada mu baa rekoe, oznaava one koji su bili u veri odvojenoj; a ne e jo biti car nad nama i zapovijedati nam? oznaava da li treba da se oni pokore stvarima razuma i volje; te ga jo vema sadoe mrzeti na nj radi snova njegovijeh i radi rijei njegovijeh, oznaava jo vei prezir iodbojnost zbog besedenja iz Rei; a on usni jo jedan san, oznaava opet besedenje; i ree ga brai svojoj govorei, oznaava u prisustvu onih koji su u veri odvojenoj; usnih opet san, a to se suncei mjesec, oznaava prirodno dobro i prirodnu istinu; i jedanaest zvijezda, oznaava spoznaje (cognitiones) dobra i istine; klanjahu se meni, oznaava divljenje; ali ga otac ukori i ree mu, kakav si to san snio? oznaava negodovanje; ovde je otac Jevrejska religija koja potie odDrevnih; eda li u ja i mati tvoja i braa tvoje da se

tebi klanjamo do zemlje? oznaava da li ese crkva diviti? i zaviahu mu braa, oznaava njihovu odbojnost; ali otac njegov uvae ove rijei, oznaava daje istina ostala u njihovom religioznom ubeenju. 4679. Stih 4. A braa videi. Da ovo oznaava stvari koje pripadaju veri, a u priblinom smislu, Jakovljevo potomstvo, vidi se iz znaenja videti, to je primetiti i razumeti (br. 2150,2325,2807,3764,3863); i iz reprezentacije Josipove brae, a to su stvari koje pripadaju veri. Jer, u ovom poglavlju, Jospi predstavlja Boansko duhovno ili Gospodovu Boansku istinu; a njegova braa predstavljaju crkvu koja se otkrenula od ljubavi ka blinjemu, a onda usvojila a veru odvojeno od ljubavi ka blinjemu, i na kraju, usvojila obmane (vidi br.4665,4671): Stoga se Josipovom braom oznaavaju one stvari koje pripadaju veri; a poto je potomstvo Jakovljevo bilo takvo, to se njima (braom Josipovom) oznaava i to potomstvo. 4680. (da ga otac ljubi) najvema izmeu sve brae njegove. Da ovo oznaava da je ovo bilo spojeno s Boanskim Prirodnim a u priblinom smislu, sa Drevnom Crkvom, koja je otac, vidi seiz onoga to je gore objanjeno (br. 4675), gde se pojavljuju iste rei. Da ovo, u priblinom smislu, oznaava da je to bilo povezano sa Drevnom Crkvom, i da je ova crkva predstavljena ocem, to je stoga to se, u ovm smislu, kao to je reeno, Josipovombraom oznaava Jakovljevo potomstvo, pa stoga i crkva koja je meu njima (preko njih) predstavljena. Vie puta je bilo reeno kako ovo treba razumeti, ali e i pored toga jo jednom da se kae u onome to sledi. (2)Drevna Crkva, koju je Gospod ustanovio posle potopa, bila je reprezentativna crkva, te je bila takve prirode da su u njoj sve stvari i svaka pojedina u spoljanjem bogotovanju predstavljale nebeske i duhovne stvari Gospodovog carstva, a u najviem smislu, Boanske stvari Samoga Gospoda; ali sve i svaka stvar u unutranjem bogotovnju odnosila se na ljubav ka blinjemu.Ova crkva se prostirala preko velikog dela Azijskog sveta, i u mnogim carstvima tamo; iako je bilo razlika izmeu doktrina vere, crkva je jo uvek bilajedna, jer svaka od ovih (doktrina) smatrala ljubav prema blinjemu sutinom svoje crkve. Oni koji su u to vreme razdvajali veru od ljubavi ka blinjemu, nazivali su se Hamom. Ali, tokom vremena, ova se crkva okrenula idolopoklonstvu, a u Egiptu, Babilonu, i na drugim mestima, i magiji (aranju); jer su poeli da se klanjuju spoljanjim umesto unutranjim stvarima; i poto su se tako odvojili od

ljubavi ka blinjemuj, nebo se od njih povuklo, a umesto nebom, bili su voeni duhovima iz pakla. (3)Kad je ova crkva bila opustoena, poela je neka vrsta nove crkve nazvane Eberom (Heberom), koja je nazvana Hebrejska Crkva. Ova je crkva postojala u Siriji i Mesopotamiji, a isto tako i kod nekih naroda u Hananskoj zemlji; ali se ova nova crkva razlikovala od Drevne po tome, to su rtve u njoj bile sutina njihovog spoljanjeg bogotovanja. Dodue, i ona je priznavala da se unutranje bogotovanje sastoji u ljubavi ka blinjemu, ali to nije priznavala toliko srcem kao to je to inila Drevna Crkva; ali i ova crkva je tako isto postala idolopoklonina. (4)Na kraju, Gospod je blagoizvoleo da se meu Avramovim potomcima ustanovi jedna nova vrsta crkve, i dau nju uvede spoljanje stvari bogotovanja Drevne Crkve. Ali je priroda ovoga naroda bila takva, da nisu mogli da prime nita unutranje od crkve, jer im se srce protivilo ljubavi ka blinjemu; stoga je meu njima ustanovljena samo reprezentacija crkve. To je razloga da Jakovljevi sinovi, ili Josipova braa, u priblinom smislu, oznaavaju takvu crkvu, i zato Jakov, njihov otac, oznaava Drevnu Crkvu. Na mnogim mestima u Rei, osobito u prorokoj, Drevna Crkva se naziva Jakovom; a ponekad se Drevna Crkva naziva ocem i majkom ocem u pogledu dobra, a majkom u pogledu istine. Iz ovoga je sada jasno vidi zato se time to je njihov otac voleo Josipa vie nego njegovu brau, oznaava Gospodova Boanska istina povezana sa Drevnom Crkvom. 4681. Braa stadoe mrziti na nj, tako da mu ne mogahu lijepe rijei progovoriti. Da ovo oznaava preziranje i odbojnost, preziranje za Boansku istinu predstavljenu Josipom, a odbojnost prema njoj, vidi se iz znaenja mrziti, to je prezirati; jer mrnja, u unutranjem smislu, ne znai mrnju koju ljudi oseaju kada mrze, jer znaenje rei postaje blae kako se uspinje ka nebu, jer oni u nebu ne znaju ta je mrnja. pa se mrnjom oznaava preziranje; a to to nisu mogli da mu progovore lijepu rije, time se oznaava odbojnost. Jer govoriti lijepo (mirno) znai svakme eleti dobro, jer mir kod drevnih, u najviem smislu, oznaavao je Samoga Gospoda, u unutranjem smislu, Njegovo carstvo i ivot u njemu, ili spasenje, a u spoljanjem smislu, sigurnost i zdravlje u svetu. Suprotno ovome je ne moi mirno govoriti nekome, to jest, ne eleti mu dobro, a to je oseati odbojnost prema njemu, ovde prema Boanskoj istini.

4682. Stih 5. Uz to usni Josip san. Da ovo oznaava pretskazivanje (besedenje) o Sebi,vidi se iz znaenja usniti san, to je pretskazati; a poto san govori o Josipu, oznaava se pretskazivanje o Gospodovom Boanskom Ljudskom. Da san ovde oznaava pretskazivanje, je zato to su u dva Josipova sna sadrane skupno sve stvari koje su bile predviene i proviene u pogledu Josipa, ili, u unutranjem smislu, sve stvari koje su bile predviene i proviene u pogledu Boanske istine unutar crkve, koja je predstavljena Josipovom braom, to jest, onima koji poinju od vere. Pored toga, o Boanskim istinama se znalo preko govora, vienja, ili snova, kao i iz pretskazanja koja su od ovih dolazila; sledstveno, prorocima se u Rei Boanska istina pokazivala preko govora, preko vienja, preko snova, onima koji ue istine, a u apstraktnom smislu, istine doktrine (br. 2534).(2) Stoga je isto oznaeno vienjem utvara i sanjanjem snova; kao kod Joila: I poslije izliu duh svoj na svako tijelo, i proricae sinovi vai i keri vae, starci e vai sanjati sne, mladii e vai viati utvare. I na sluge u i na slukinje u one dane izliti duh svoj (II.28,29). Ovde izliti duh na njih oznaava pouavati o istinama, a prorokovati oznaava uiti i besediti istine; a isto je oznaeno snevanjem snova. Starci su mudri; mladii su inteligentni, sluge su oni koji znaju. (3)Kod Jeremije: Ovako veli Jehova nad vojskama: ne sluajte to govore proroci koji vam prorokuju; varaju vas, govore utvare svojega srca. ujem to govoreti proroci koji u ime moje prorokuju la govorei; snio sam, snio sam. Koji e uiniti da narod zaboravi ime moje uza sne njihove, koje pripovijedaju jedan drugome. Prorok koji sni, neka pripovijeda san. Nego ovako govorite svaki blinjemu svojemu i svaki bratu svojemu: ta odgovori Jehova? Evo me na one koji prorokuju lane sne, veli Jehova,i propovijedajui ih zavode narod moj laima svojim i hitrinom svojom. (XXIII.16,25,28,32). Ovde, opet, prorokovanje oznaava uenje i besedenje, ali iz lanih snova, od kojih prorokuju. (4) Slino i na drugim mestima (kao kod Jeremije XXIX.8,9; Zaharija X:2) Kod Mojsija: Ako ustane meu vama prorok ili koji sne sanja, ili kae ti znak ili udo, pa se zbude taj znak ili udo koje ti kae, i on ti ree: hajde da idemo za drugim bogovima, kojih ne zna, i njima da sluimo. Nemoj posluati to ti kae taj prorok ili sanja, jer vas kua Jehova Bog va da bi se znalo ljubite li Jehovu Boga svojega iz svega srca i sve due svoje. A onaj prorok ili sanja da se pogubi, jer vasje nagovaao dase odmetnete Jehove Boga svojega, koji vas izvede iz zemlje

Egipatske i iskupi vas iz kue ropske, i jer je odvraao od puta koji je zapovijdio Jehova Bog tvoj da ide njim (Zak. Ponovljeni XIII.1-3,5). Kako prorok tako i onaj koji sneva snove oznaavaju one koji ue i besede, ovde obmane. 4683. I pripovijedi to brai svojoj. Da ovo oznaava (da je to bilo ) u prisutnosti onih koji su u veri odvojenoj, vidi se iz reprezentacije Josipove brae, to je crkva koja se odvratila od ljubavi ka blinjemu a okrenula prema veri, ili u apstraktnom smislu, stvarima vere, kao gore (br.4665,4671,4679); ovde, one koji su u veri odvojenoj od ljubavi ka blinjemu, jer se dodaje, te oni jo vemaomrznu na nj, koje rei oznaavaju jo vee preziranje i odbojnost. Jer u pogledu ove crkve, injenica je da je na poetku propovedana ljubav ka blinjemu, ali samo kao stvar doktrine, to jest, znanja (scientificum), ali ne od same ljubavi ka blinjem, to jest ne iz oseanja, ili od srca. U toku vremena, kako su ljubav ka blinjem i oseanje nestali u srcu, propovedana je vera; i na kraju, kad vie nije bilo ni malo ljubavi ka blinjem, propovedana je vera sama, za koju se goorilo da spasava i bez dela; ta se vie dela nisu zvala delima ljubavi ka blinjemu, nego dela vere, te su nazvana plodovima vere. (2) Na ovaj nain ljudi su povezivali ljubav ka blinjemu i veru, ali samo u doktrini, ali ne i u ivotu. Poto nisu smatralida se spasenje postie ivotomvere,ili dobra, nego samo verom (iako znaju vrlo dobro iz Rei i po svojoj vlastitoj inteligenciji, da doktrina nije nita bez ivota, to jest, da vera nije nita bez njenih plodova), oni su smatali da se spasavajua mo vere zasniva na pouzdanju, tako da su se na ovaj nein odvojili i od plodova; ne znajui da sve pouzdanje potie iz svrhe ivota, i da je pravo pouzdanje mogue samo (kad je ovek) u dobrum, dok je lano pouzdanje mogue ak i u zlu. A kako bi jo vie odvojili veru odljubavi ka blinjemu, oni su se ubedili da pouzdanje u jednm jedinom trenutku moe da donese spasenje, ak i u poslednjem asu ivota, bez obzira na to kakav je pre toga bio ivot; iako znaju da svaiji ivot ostaje s njim posle smrti, i da se svakome sudi prema delima njegovog ivota. Iz ovih rei vidi se ta je kvalitet vere odvojene od ljujbavi ka blinjemu, a iz toga i kakva je crkva u kojoj je vera ono sutinsko, a ne ivot po veri (iviot vwere). O obmanama koje izviru iz ove (vere odvojene od ljubavi ka blinjemu), bie govora po Gospodovoj Boanskoj milosti na sledeim stranicama.

4684. Te oni jo vema omrznu na nj.Da ovo oznaava jo vee preziranje i odbojnost, vidi se iz onoga to je reeno gore (br. 4681), gde se javljaju sline rei. 4685. Stih 6.Da ujete ta sam snio. Da ovo oznaava sadraj pretskazivanja, vidi se iz znaenja snevati san, to je pretskazivati (br. 4682); ovde sadraj pretskazanja, jer sada sledi opisivanje sna. 4686. Stih 7. Vezasmo snoplje u polju. Da ovo oznaava da su oni besedili po doktrini, vidi se iz znaenja snop, o je doktrina (nauk vere), a otuda svezati snoplje je uiti o doktrini (o kojoj docnije): i iz znaenja polja, to je crkva (br. 2971,3766,4440,4443). U polju je ono to je unutarnje u crkvi, stoga, su to oni koji su u veri i u nekoj ljubavi ka blinjemu; jer u, u unutranjem smislu, je ono to je unutarnje i najdublje (br. 1974,2940,2973). jer ima nekihu svakoj crkvi koji su u sreditu, ili u najdubljem, a to su oni koji su u ljubavi ka blinjemu, ovde, oni koji su u veri i u nekoj ljubavi ka blinjemu. Gospod je kod ovih prisutan, jer je Gospod u ljubavi ka blinjemu, a preko ljubavi ka blinjemu, u veri (br. 4672). Da je ovo oznaeno, jasno je iz onoga to sledi. da je Josipov snop ustao, i da su ostali ili okolo i klanjali mu se; jer je Josipovim snopom oznaena doktrina od Gospodove Boanske istine. (2) Da se snopom oznaava doktrina (nauk vere), to je stoga to je polje crkva.a ito koje stoji u polju je istina crkve; stoga, snop u kome ima ita oznaava doktrinu u kojoj je istina. Snopovi imaju slino znaenje kod Davida: Koji su sa suzama sijali, neka anju s pjevanjem. Ide i plae koji nosi sjeme da sije, poi e s pjesmom nosei snopove svoje. (Psalam CXXVI.5.6). Ovo se kae za one koji su u duhovnom ropstvu (suanjstvu), a koji su osloboeni. Koji nosi sjeme oznaava pouavanje u istinama, iis pjesmom oznaava veselost oseanja istine, a nositi snopove, doktrinarne stvari ove istine. 4687. A moj snop usta i ispravi se, a vai snopovi iahu u naokolo i klanjahu se snopu mojemu. Da ovo oznaava ono to je doktrinarno u vezi sa Gospodovim Boanskim Ljudskim, vidi se iz znaenja snopa, to je doktrina (vidi odmah gore); i iz znaenja ustati i ispraviti se, to je da najvia stvar koja treba da vlada, i da oni treba da je bogotuju (da joj se klanjaju). Da je to Gospodovo Boansko Ljudsko, vidi se iz onoga to sledi, naime, da su se jedanaest snopova klanjali tome snopu, i

u drugom snu, da su se sunce i mesec i jedanaest zvezda klanjali Josipu, ime se oznaava najvea stvar koja treba da vlada, a kojoj e se oni klanjati; stoga je Jakov rekao, E da li u ja i mati tvoja i braa tvoja tebi se klanjati do zemlje? Kao to je reeno, Gospodova Boanska istina predstavljena je Josipom; najvia stvar u ovome je Gospod Sam, a najvia stvar u doktrini je to, da je Njegovo Ljudsko Boansko. (2)to se tie najvie stvari u doktrini, sluaj je ovakav: Pradrevna Crkva,koja je bila nebeska, i koja se vie od ostalih nazivala ovekom, oboavala je Beskonano ili Bie (Esse), i Beskonano Proizlazee (Manifestaciju) (Existens); a poto iz onoga to je njihov nutranji ovek mogao opaati i to su mogli da osete u njihovom spoljanjem, kao i iz vidljivih stvari u svetu, ljudi te crkve nisu mogli da opaaju Beskonano kao Bie, ali su mogli da donekle opaaju Beskonano Proizlazee, stoga su oni oboavali Beskoano Proizlazee u kojemu je Beskonano kao Bie. To Beskonano Proizlazee, u kojemu je Beskonano Bie, oni su opaali kao Boanskog oveka, jer su znali da Beskonano Proizlazee silazi kroz nebo od Beskonanoga kao Bia. I poto je nebo Veliki ovek, koji korespondira u svemu i u svakoj pojedinosti oveku (kao to je pokazano na kraju prethodnih poglavlja, i kao to e biti pokazano na kraju onih koji slede), stoga su oni mogli opaati Beskonano Proizlazee (Manifestaciju) samo kao Boanskog oveka. Jer to god od Beskonanog kao Bia prolazi kroz nebo kao Velikog oeka, to se otslikava u svemu (to pripada Velikom oveku). Kada je ta nebeska crkva poela da slabi, oni su predvideli da Beskrajno Proizlazee ne e vie moi da utie na ljudske umove, i da e na taj nain ljudska rasa da nestane; stoga im je bilo otkriveno da e bitoi roen Jedan koji e Ljudsko u sebi uiniti Boanskim, i na taj nain postati isto Beskonano Proizlazee koje je postojalo pre, i koje e, na kraju, postati jedno s Beskonanim kao Biem kao to je ono pre bilo. Iz ovoga je dolo proroanstvo u Knjizi Postanja o Gospodu (pogl. III.15). (3) Ovo je opisano kod Jovana ovim reima: U poetku bjee Rije, i Rije bjee u Boga, i Bog bjee Rije. Ona bjee u poetku u Boga. Sve je kroz Nju postalo, i bez Nje nita nije postalo to je postalo. U Njoj bjee ivot, i ivot bjee vidjelo ljudima. I Rije postade tijelo, i useli se u nas puno blagodati i istine; i vidjesmo slavu Njegovu, slavu kao jedinorodnoga od Oca (I.1.4,14). Rije je Boanska istina koja je, u svojoj sutini, Beskonano Proizlazee (Manifestacija) od Beskonanoga kao Bia, koja je Sam Gospod u pogledu Njegovog Ljudskog. To je ono samo Ljudsko od kojega istina Boanska sada

proizilazi i uliva se u nebo, a preko neba u umove ljudi; koje, stoga, vlada i upravlja svemirom od venosti. Jer je to jedno i isto Beskonano kao Bie, jer On je spojio Ljudsko sa Boanskim, a to je postignuto na taj nain, to je On uinio Ljudsko u Sebi Boanskim. Iz ovoga se sada vidi da je najvia stvar u istini Boanskoj to, daje Gospodovo Boansko Ljudsko, a otuda i to, da je najvia stvar doktrine crkve to, da je Njegovo Ljudsko Boansko. (prim.prev. U kasnije objavljenim delima, ovu tezu od Gospodu, autor je uini lake razumljivom, jer je Trojstvo uporedio sa Sunce, njegovom svetlou i delovanjem oba u svetu, kao slici Oca, Sina, i Duha Svetoga. Silazei u svet, Bog Otac se utelovio kao Ljudsko koje je imao od venosti, i po ijoj slici je bio i nebeski ovek stvoren; a koristei se smrtnim ljudskim od majke, proslavio svoje veno Ljudsko koje je Boanska istina. Stekavi iskustvo smrtnog oveka, On kao Boansko Ljudsko vlada i upravlja tako to je osigurao za uvek ovekovu moralnu i duhovnu slobodu, i tako privlai k Sebi i smrtne ljude koji postiu blaenstvo, mir, i sreu tj veni ivot u Njemu i kroz Njega. Ovo je samo slobodno prepriavanje nauka o Hristu koje je izloeno najjasnije u autorovom poslednjem delu Istinka Hrianska Religija). 4688. I gle, vai snopovi iahu u naokolo. Da ovo oznaava one koji su bili u veri, naime, u veroanju u neku ljubav ka blinjemu, vidi se iz znaenja oni se klanjahu snopu njegovom, ime je oznaeno oboavanje; kao i iz znaenja snopa, to je doktrina (o kojoj gore. br. 4686), ovde sve stvari doktrine, ili sve stvari vere. Da snopovi imaju ovde takvo znaenje je zato to su, u pravom smislu, sve stvari vere predstavljene svim Jakovljevim sinovima (br. 3858,3926), a tako isto i snopovima, jer su ovi usnu zauzeli mesto Jakovljevih sinova; a i stoga to se ovo dogaa u sred polja, a sredina polja oznaava ono to je unutarnje, ili one koji su unutarnji ljudi u crkvi (o kojoj gore, br. 4686), stoga, predstavlja one koji veruju u neku ljubav ka blinjemu. Ovi su, dakle, oni koji su predstavljeni snopovima koji iahu u naokolo, i koji se klanjahu Josipovom snopu. Da se ovde ne misli na one koji su spoljanji ili vie udaljeni od sredita, i koji su u pravom smislu ovde predstavljeni braom Josipovomm, jasno je iz onog to prethodi i onoga to sledi da su ga oni mrzeli sve vie i vie, to jest da su ga prezirali i oseali odbojnost; jer mrzeti, ili ne govoriti lijepo, i zavideti, to se kae za brau, oznaava preziranje i odbojnost.

4689. I klanjahu se snopu mojemu.Da ovo oznaava oboavanje, vidi se iz znaenja klanjatise, to je efekat poniznosti (vidi r. 2153), stoga, oboavanje; i iz znaenja Josipovog snopa, to je ovde doktrina o Gospodoom Boanskom Ljudskom (br. 4686), stoga to oznaava Boansko Ljudsko koje oboavaju oni koji su u unutarnjem crkve. Ali oni koji su u spoljanjem, to jest, oni koji su u veri odvojenoj, oni su daleko od oboavanje koliko je to god mogue. Vera odvojena od ljubavi ka blinjemu ima ovakav efekat, jer, kao to je reeno, Gospod je prisutan u ljubavi ka blinjem, a u veri samo preko ljubavi ka blinjemu; jer je ljubav ka blinjemu sredstvo (srednje) koje spaja. ta je istina bez dobra? i ta je razumevanje bez volje? tako i ta je vera bez ljubavi ka blinjemu? ili pouzdanje bez sutine? (2)Da oni koji su u veri odvojenoj od ljubavi ka blijemu, ne oboavaju Gospodovo Boasko Ljudsko, jasno mi je pokazano po onima koji suovakvoga karaktera, a koji dolaze u drugi ivot iz Hrianskog sveta, s kojima sam razgovarao; u tome ivotu srce govori, a ne usta kao na svetu.Svaije misli se tamo saoptavaju (prenose, komuniciraju) mnogo jasnije nego govorom u svetu; i nikome nije doputeno da govori drugaije nego to misli i veruje. Mnogi od onih koji su u svetu besedili o Gospodu, tamo Ga sasvim poriu. A kada ih se pita ta im je bio cilj ili razlog u svetu da ak i besede o Gospodu, i da Ga izvana u svetom obliku i oboavaju, naeno je da su to inili jer se to od njih trailo, zbog slube koju su obavljali, a i zato to su na taj nain sticali ugled i bogatstvo; a oni koji Ga nisu besedili,ali su Ga ispovedali, da su to radili zato to su bili roeni u crkvi, i jer bi inae bili izgubili ugled, da su govorili protivu religije. Niko iz Hrianskog sveta nije znao da je Gospodovo Ljudsko Boansko; a malo je ko znao da On Sam vlada svemirom, a jo manje da je Njegovo Boansko Ljudsko Sve u nebu. Da je ovako, nije se moglo otvoreno pokazati, zato to je Gospod predvideo da e se Hrianska crkva udaljiti od ljubavi ka blinjemu i prii veri, te stoga, da e se odvojiti od Njega, i da e ne samo odbacii nego i profanisati ono to je sveto od Njegovog Boanskog Ljudskog; (3) Da je u nae dane vera odvojena od ljubavi ka blinjemu, to je oito; jer su crkve odvojenae jedne od drugih zbog svojih dogmi, te svako ko veruje drugaije nego to njihova dogma ui, taj se izbacuje iz njihove zajednicem bez milosti, liava svojih poseda, po uslovom da se to ne radi otvoreno, a koji lukavo prave planove protivu blinjih, koji nanose

sramotu delima lubavi ka blinjemu, i koji vre preljube ti se i pored svega nazivaju Hrianima, po uslovom da prisustvuju svetim obredima i govore u skladu sa dokrinom. Iz ovoga je jasno da doktrina u ove dane, da ne ivot, sainjava crkvu; i da su plodovi, koji se dodaju veri, da su samo u doktrini,a ne nikako u njihovim umovima. 4690. Stih 8. Tada mu braa rekoe. Da ovo oznaava one koji su u veri odvojenoj,vidi se iz reprezentacije Josipove brae,koji su crkva koja je ostavila ljubav ka blinjemu i pribliila se veri, pa na kraju i veri odvojenoj od ljubavi ka blinjemu (br. 4665,4671,4679); ali oni koji su unutarnji u crkvi, oznaeni su snopovima u snu (br.4686,4688). Razlog da Josipova braa predstavljaju ovu crkvu je to, to u priblinom smislu, oni predstaljaju reprezentativ (predstavu) crkve, ili reliogiozno ubeenje koje je ustanovljeno meu Jakovljevim potomcima;ovo potomstvonije nita znalo o veri kako se vera shvata u Hrianskoj Crkvi, nego su znali samo o istini. Istina je njima bila isto to i vera Hrianima, i tavie, u Hebrejskom jeziku, koristi se ista re za oba (izraza). Ali Jevrejska Crkva pod istinom je razumela samo Desetoreje (Dekalog), kao i zakone, uredbe, statute, i svedoanstvam koja su primljena od Mojsija. Oni nisu poznavali unutarnje stvari istine.(2) Meutim, Hianska Crkva daje ime vere onim doktrinarnim predmetima zakoje oni kau da su to unutarnje stvari crkve i koje treba verovati; ali obini narod je pod verom mislio na kreda (vjeruju), ili ono to su knjige uile o Kredima (Verovanjima, naucima); ali oni koji misleda doktrine vere ili znanje o njima ne spasava nikoga,i koji veruju da je samo malo njih u ivotu vere (daprimenjuju veru u ivot), oni veru nazivaju pouzdanjem. Oni su, meutim, iznad obinog sveta, i oni su ueniji od osalih. Iz ovoga se vidi da predmet o kome se ovde govori, u unutranjem smislu, nije samo reprezentativ crkve koja je bila ustanovljena kod Jakovljevog potomstva, nego i Hrianska Crkva koja ju je nastavila (nasledila); jer je Gospodova Re sveopta, i obuhvata u opte svaku crkvu. Jer je Gospod isto tako provideo kakav e sluaj biti i sa Hrianskom Crkvom, i kakav e biti s Jevrejskom Crkvom, gde god se ovaj smisao naziva priblinim, ili unutranjim istorijskim smislom, a drugi unutranjim smislom. 4691. Da nee jo biti car nad nama i zapovijedati nam?Da ovo oznaava zar e oni biti potinjeni stvarima razuma i volje, vidi se iz znaenja biti nad, to je biti

potinjen stvarima razuma; i iz znaenja zapovedati, to je biti potinjen stvarima volje. Da biti carnad njima izapovedati im, oznaava da oni treba da se potine, jasno je: ali razlog da se ovde koriste dva izraza je to, to se jedan odnosi n stvari razuma, a drugi na stvari vilje. Obina je stvar u Rei, osobito u prorokoj, da se ista stvar izraava na dva naina; onaj koji ne zna ovu misteriju, mora da misli da se ovde radi o obinom ponavljanju da bi se neto naglasilo. Ali nije tako, jer u svakoj pojedinosti u Rei postoji nebeski brak, naime, brak istine sa dobrom i dobra s istinom; ba kao to postoji i brak razuma i volje u oveku. Jedan se izraz odnosi na istinu, drugi na dobro; tako se jedan odnosi na razumevanje, jer ovome pripada istina - a drugi na vilju, jer ova pripada dobru. To je tajna sakriena u dva izraza koji sekoristeza jednu stvar (vidi br, 683,793,801,2173,2516,712,4138). Tako isto u pogledu nacarovati nad njima i zapovedati im, gde se carovati nad odnosi na istinu u razumu, a zapovedati na dobro u volji. Carstvo se kae za istinu (br. 1672,2547), a zapovdanje se kae za dobro, kao kod Danila, u kojem se odlomku govori o Gospodovom Boanskom Ljudskom: I dade mu se vlast i slava i carstvo da mu slue svi narodi i plemena i jezici; vlast je njegova vlast vjena, koja ne e proi, a carstvio se njegovo ne e rasuti (VII.14). Kod Davida: Carstvo tvojeje carstvo od vjenosti, tvoja vlast je od koljena do koljena (Psalam CXIV. 13) 4692. Stoga jo vema stadoe mrzeti na nj, radi sanova njegovijeh i radi rijei njegovijeh.Da ovo oznaava jo vee preziranje i odbojnost zbog propovedanja istine ovde o Gospodovom Boanskom Ljudskom vidi se iz znaenja jo vema, to je vie; iz znaenja mrzeti, to je prezirati i oseati odbojnost (br. 4681); iz znaenja sna, to je pretskazivanje (br. 4682,4685); i iz znaenje rijei, to su istine. Da rijei oznaavaju istine, je stoga to je sva Re u nebu od Gospoda; stoga rei, u unutranjem smislu, oznaavaju istine, a Re u optem oznava svu Boansku istinu. (2)U pogledu samoga predmeta, ovo je najvia istina u svim crkvama koje su odvojile veru od ljubavi ka blinjemu, da oni preziru, naime, da oseaju odbojnost prema istini da je Gospodovo Ljudsko Boansko. Svi oni koji su pripadali Drevnoj Crkvi i koji nisu razdvajali ljubav ka blinjem od vere, verovali su da je Bog svemira jedan Boanski ovek, i da je On bio Boanski kao Bie (Esse); otuda su mu i dali ime Jehova. Ovo su oni znali od pradrevnih ljudi, a i stoga to se On pokazivao kao ovek nekoj njihovoj brai. (prim.prev. Autor stalno pominji

ime Jehovino, iako zna (vidi br. 2921,3035), da onaj koji jeste, nema imena. Znaenje rei Jehova je ONAJ KOJI JESTE, ba kako se objavio Mojsiju kod goruega grma, i Jevreji nisu nikad izgovarali tu re, jer je sveta, nego su umesto nje, govorili re Gospod, Adonai, koju se re pisala iznaz slova JHV, kao znakove samoglasnika rei Gospod i koje suitali Gospod umestoJehova.) Isto ako, oni su znali da svi obredi i sve spoljanje stvari njihove crkve predstavljaju Njega. Ali oni koji su bili u veri odvojenoj od ljubavi ka blinjemu, ti nisu mogli da razumeju kako je Ljudsko postalo Boansko, niti su mogli da razumeju da je to izvela Boanskaljubav, jer sve ono to nisu mogli da shvate od neke ideje koju su primili preko spoljanjih ula, oni su smatrali da to ni ne postoji. To je ono to prati veru odbvojenu od ljubavi ka blinjemu; jer kod onih koji ovamo misle, njihovo je unutranje zatvoreno, jer nema nitaposredno kroz koje bi mogao da im doe influks. (3)Jevrejska Crkva, koja dola posle ove, verovala je doista da je Jehova ovek i Bog, jer se On pojavljivao kao ovek Mojsiju i prorocima, to je bio razlog da su Jevreji nazivali svakoga anela koji im se pokazivao Jehova. (prim. prev. Nazivali su ga Jehova ali su izgovarali re Gospod, i tako su se obraali anelima koji su poslanici Boiji (to jest, Jehovini); to se tie Mojsija, on je Jehovi video samo lea, jer se ne moe videti Bog i iveti, kao to se ne moe dodirnutiSunce i ostati iv, ali se moe osetiti i uivati u Svetlosti koja dolazi odSunca). Uprkos toga, oni su imali istu ideju o Njemu kao i Neznaboci o njihovim bogovima; Jevreji su vie voleli Jehovu Boga nego te bogove, jer je On mogao initi uda (br. 4299); oni nisu znali da je Jehova Gospod u Rei (br, 2921,3035), i da je Njegovo Boansko Ljudsko bilo predstavljeno u svim njihovim obredima,. Njihova jedina misao o Mesiji ili Hristu bila je da e On biti veliki prorok, vei od Mojsija, i najvei car, vei od Davida, koji e ih velikim udima vratiti u zemlju Hanansku. Nisu hteli nita da uju o Njegovom nebeskom carstvu, jer su oni razumeli samo svetske stvari, poto su se bili odvoji od ljubavi ka blinjemu. (4)Meutim, Hrinska Crkva, u spoljanjem bogotovanju, doista oboava Gospodovo Boansko Ljudsko, posebno u Svetoj Veeri, jer je On kazao da je hleb Njegvo telo, a vino Njegova krv; ali u svojoj doktrini, oni ne smataju da je Njegovo Ljudso Boansko, jer prave razliku izmeu Boanske prirode i ljudske prirode. Razlog ovome je to to se crkva udaljila od ljubavi ka blinjemu prema veri, i na kraju prema veri odvojenoj. A poto ne priznaju da je Gospodovo Ljudsko Boansko, mnogi se spotiu i , u srcu, poriu Ga

(br. 4689). Pa ipak, istina je da je Gospodovo Boansko Ljudsko Boansko i da je proistiue (Manifestacija) (Existens) od Boanskog kao Bia (Esse), i da je On Boanski kao Bie (Esse) i Boansko Proistiue da su jedno, kao to Gospod jasni ui kod Jovana: Isus ree Filipu,Koliko sam dugo s vama, i nisi me poznao? Onaj ko vidi Mene, vidi Oca. Zar ne vjeruje da sam ja u Ocu, i Otac u Meni? Vjeruj da sam ja u Ocu, i da je Otac u Meni (XIV.9-11). kao i na drugim mestima. Jer Boansko Proistiue (Existens) je Boansko Samo kojeproizilazi od Boanskog kao Bia (Esse), a u slici je ovek; jer nebo, u kome je to sve, predstavklja Velikog oveka,kao to je gore reeno (br. 4687), i kao to je bilo pokazano na kraju poglavlja, u korespondenciji svih stavri u oveku s njim (s Velikim ovekom). (5) Gospod je doista bio roen kao i svaki drugi ovek, i imao jedno slabo ljudsko od majke; ovo je ljudsko Gospod je otstranio, tako da na kraju nije vie bio Marijin sin, te je uinio Svoje Ljudsko u Sebi Boanskim, to se oznaava time to se kae se se proslavio; a isto tako, On je pokazao Petru, Jakovu, i Jovanu, kad se preobrazio, je je On Boanski ovek. 4693. Stih 9. Poslije opet usni drugi san. Da ovo opet oznaava pretskazivanje, vidi se iz znaenja sna, to je pretkazivanje (o emu gore, br. 4682). 4694. I pripovijedi brai svojoj govorei.Da ovo oznaava u prisustvu onih koji su u veri odvojenoj, vidi se iz reprezentacije Josipove brae, to su oni koji su u veri odvojenoj (o emu gore, br. 4665,4671,4679,4690). 4695. Usnih opet san. Da ovo oznaava sadraj pretskazivanja, vidi se iz onoga to je gore reeno (br.4685). 4696. A to se sunce i mjesec. Da ovo oznaava prirodno dobro i prirodnu istinu, vidiseiz znaenja sunca, to je nebesko dobro (br. 1529, 1530, 2120, 2441, 2495, 3636, 3643, 4060); i iz znaenja mjeseca, to je duhovno dobro, ili istina (br. 1529, 1530, 2495). Sunce, u najviem smislu, oznaava Gospoda, jer se On pokazuje kao Snce onima u nebu koji su u nebeskoj ljubavi. I mjesec, u najviem smislu, oznaava Gospoda zato tose On pokazujekao mesec onima u nebu koji su u duhovnoj ljubavi; otuda je sva svetlost u nebu. Stoga, tamo gde je sunce, tamo je nebesko ljubavi, a tamo gde je mesec, tamo je duhovno ljubavi, ili istina; stoga, u ovom odlomku, sunce je prirodno dobro, a mesec je prirodna istina, jer se to kae

za Jakova i Liju, to se vidi iz stiha 10, gde Jakov kae, E da li u ja i mati tvolja i braa tvoja tebi se klanjati do zmlje? Jer jakov predstavlja prirodno dobro, a Lija prirodnuistinu, to je vie puta gore pokazano. Boansko koje dolazi od Gospoda je, u najviem smislu, Boansko u Njemu; ali, u relativnom smislu, to je Boansko od Njega. Boansko dobro od Njega je ono to se naziva nebesko, a Boanska istina od Njega je ono to se naziva duhovno. Kada Racionalno primi ove, dobro i istina Racionalnog je ono to je time oznaeno; ali kada ih Prirodno prima, tada je dobro i istina Prirodnog ono to oznaeno. Oni su ovde dobro i istina Prirodnog, jer se to kae za Jakova i Liju. 4697. I jedanaest zvijezda. Da ovo oznaava poznavanja (cognitiones) dobra i istine, vidi se iz znaenja zvezda, to su poznavanja dobra i istine. Da zvezdeimaju ovo znaenje u Rei je stoga, to su one mala svetla koja sijaju nou, kada daju naoj atmosferi raak svetlosti, ba kao to znanja (poznanja) daju zraak dbra i istine. Da su ovakva poznavanja oznaena zvezdama, vidi se iz mnogih odlomaka u Rei, kao kod Jeremije: Ovako veli Jehova koji daje sunce da svijegli danju, i uredbe mjesecu da svijetli nou, koji raskida more i bue vali njegovi, kojemu je ime Jehova nad vojskama (XXXI.35). Ovde se govori o jednoj novoj crkvi, gde se sa daje sunce da svijetli danju, oznaava dobro ljubavi, a daje uredbu mjesecu da svijetli nou, oznaava se istina i poznavanja. (2) Takoe i kod Davida: Stvorio je velika vidjela; jer je do vijeka milost Njegova. Sunce, da upravlja danom; jer je do vijeka milost Njegova. Mjesec i zvijezde, da upravljaju nou; jer je do vijeka milost Njegova (Psalam XXXXVI. 7-9). Onaj koji ne zna nita o unutranjem smislu Rei, verovae da se suncem ovde oznaava sunce sveta, a mesecem i zvezdama, mesec i zvezde sveta; ali iz ovoga se ne pokazuje duhovni smisao, a Re je nebeska u svakoj pojedinosti; iz ega se opet vidi da su ovde oznaena dobra ljubavi ka blinjemu, i istine vere, zajedno sa poznavanjima ovih. (3)Isto tako u prvom poglavlju Postanja, gde se opisuje novo stvaranje nebeskog oveka: Po tome ree Bog: neka budu svjetila na svodu nebeskom, da dijele dan i no, da budu znaci vremenima i danima i godinama; I neka svijetle na svodu nebeskom, da obasjavaju zemlju. I bi tako. I stvori Bog dva vidjela velika: vidjelo vee da upravlja danom, i vidjelo manje da upravlja nou, i zvijezde. I posta

vi ih Bog na svodu nebeskom da obasjavaju zemlju. I da upravljaju danom i nou, i da dijele svjetlost od tame, i vidje Bog da je dobro. (Postanje I. 14-18, vidi br. 30.38). (4) Kod Mateje: I odmah po nevolji dana tijeh sunce e pomrati, i mjesec e svetlost svoju izgubiti, i zvijezde s neba pasti, i sile nebeske pokrenuti se. (XXIV.29). Da se ovde suncem i mjesecom oznaava ljuba i ljubav ka blinjemu ili dobro i istina, a zvijezdama poznavanja (cognitiones), moe se videti gore (br. 4060); a poto se ovde govori o poslenjem danu ili poslednjem stanju crkve, to se suncem koje e pomrati i mjesecem kojinee davati svjetlosti svoje oznaava da e tada dobro ljubavi i ljubav ka blinjemu nestati; zvijezdama koje e pasti s neba, da e i poznavanja dobra i istine nestati; (5)Da su oznaene ove stvari, vidi se iz prorokih delova Rei, u kojoj se kau sline stvari o poslednjem stanju crkve, kao kod Isaije: Evo, ide dan Jehovin ljuti s gnjevom i jarou da obrati zemlju u pusto, i grijenike da istijebi iz nje. Jer zvijezde nebeske i prilike nebeske ne e pustiti svjetlosti svoj. Sunce e pomrati o roaju svome, mjesec ne e pustiti svjetlosti svoje. (XIII.9,10). Kod Joila: Dan Jehovi je blizu. Sunce e i mjesec pomrati, i zvijezde ne e davati svjetlosti svoje (III.14,15). Kod Jezikilja: I kad te ugasim, zastrtijeu nebo, i zvojezde na njemu pomrati, sunce u zaklonii oblakom, a mjesec nee svjetlti svjetlou svojom. Sva e svijetla vidjela na nebu pomrati za tobom, i pustiu tamu na tvoju zemlju, govori Jehova Bog (XXXII.7,8). I u Otkrovenju: I etvrti aneo zatrubi i udarena bi treina sunca, i treina mjeseca, i treina zvijezda, da pomra treina njihova, a treina dana da ne sviojetli, tako i nou. (VIII.12). (6) Osim toga, da su zvezde poznavanja dobra i istine, jasno je iz sledeih odlomaka: kod Danila: I iz jednoga od njih izide jedan rog malen i naraste vrlo velik prema jugu i istoku i prema krasnoj zemlji. I naraste dori do vojske nebeske, i obori na zemlju neke od vojske i od zvijezda, i pogazi ih. (VIII.9,10). I u Otkrovenju: I rep njezin odvue treinu zvijezda nebeskih, i baci ih na zemlju. Iadaha stajae pred enom koja ae da se porodi, da joj prodre dijete kad rodi. (XII.4). Da zvijezde nisu oznaene u ovome odlomku, jasno je. Kod Danila i u Otkrovenju opisuje se stanje crkve u njeno poslednje vreme. (7) Isto tako kodDavida: I izbroja mnotvo zvijezda, i sve ih imenova (Psalam CXLVII.4). Opet: Hvalite Jehovu, sunce i mjesece! Hvalite ga sve zvijezde! (Psalam CXLVIII.3). A u Otkrovenju: I znak veliki pokaza se na nebu: ena obuena u sunce, i mjesec pod nogama njezinijem, i na glavi njezinoj vijenac od dvanaest zvijezda. (XII.1).

(8)Poto zvijezde oznaavaju poznavanja dobra i istine, one isto tako oznaavaju i dokrinarne stvari crkve, jer su i ovo poznavanja. Doktrine o veri odvojenoj od ljubavi ka blinjemu u poslednja vremena, ovako se opisuje zvezdom u Otkrovenju: I trei aneo zatrubi, i pade s neba velika zvijezda, koja gorae kao svijea, i pade na treinu rijeka i na izvore vodene. I ime zvijezdi bjee Pelen, i treina voda posta pelen, i mnogi ljudi pomrijee od voda ovo oznaava oboavanje, vidi se iz znaenja klanjati se, to je oboavanjem o kojem gore, br. 4689)da, jer bijahu grke (VIII.10,11). Vode koje su ograle zbog ove zvezde su istine, a rijeke i izvori vodeni su inteligencija iz toga i mudrost od Rei. (Da su vode istine, moe se videti gore, br. 2702,3058,3424; da su rijeke inteligencija, br. 3051; a da su izvori mudrost od Rei.( br. 2702,3424.) 4698. I klanjahu mi se. Da ovo oznaava oboavanje, vidi se iz znaenja klanjati se, to j oboaanje, o kojem gore (br. 4689)4699. Stih 10. I pripovijedi i ocu svojemu i brai svojoj. Da ovo oznaava da je bilo dato da se to zna, moe se videti i bez objanjavanja. 4700. Ali ga otac prekori i ree: kakv je to san to si snio?Da ovo oznaava ljutnju (negodovanje), vidi se iz znaenje prekoriti, to je biti ljutit, i to zbog besedenja istine o Gospodovom Boanskom Ljudskom, koje je besedenje oznaeno sanjanjem sna (br. 4682,4693,4695). Otac i Josipova braa ovde oznaavaju religiju od drevnih. Spoljanje ove crkve veinom je bilo kao spoljanje Drevne Crkve. Meutim, kod onih koji su pripadali Drevnoj Crkvi, postojalo je unutranje u njihovom spljanjem, ali ne kod onih koji su bili Jevrejske religije, jer Jevreji nisu priznavali nikakvo unutranje, ni do dananjeg dana; ali je ipak postojalo jedno unutranje. Ovo spoljanje kod njegovog unutranjeg, je ono to se ovdenaziva ocem, dok je spoljanje bez unutranjegono to se naziva braom; otuda sledi tvrdnja da mu braa zaviahu, a da je otac uvao rijei one. S prvim reima oznaava se odbojnost onih koji su u spoljanjem bez unutrapnjeg, dok se poslenjim oznaava da je jo ostalo istine u toj religiji. (2) To je isto kao i u Hrianskoj Crkvi, gde oni koji su u spoljanjem bez unutranjeg jedu hleb i piju vino u Svetoj Veeri, s onima koji samo misle da ovo treba raditi zato to je zapoveeno i prihvaeno od crkve. Neki od njih veruju da su hleb i vino sveti, ali

ne veruju da svetost u njima dolazi od toga to je hleb sveta stvar ljubavi i ljubavi ka blinjemu u nebu i veri u nebu (br. 3464,3735).Dokoni koji su u spoljanjem a u istio vreme i u unutranjem bogotovnju, ne oboavaju hleb i vino, negoGospoda kojega predstavljaju, i od Kojega dolazi sveta stvar ljuvavi i ljubavi ka blinjemu, i vere; a ovo oni ne ine zbog doktrine, nego zbog ljubavi, ljubavi ka blinjemu, i vere, koje su usvojili u ivotu (primenili u ivot). 4701. Eda li emo ja i mati tvoja i braa tvoja doi k tebi i klanjati se do zemlje?Da ovo oznaava (pitanje) da li e crkva oboavati?, vidi se iz znaenja doi i klanjati se, to je oboavati (vidi br. 4689,4698), i iz znaenja oca (koji je ovde Ja) i majke i brae, to je crkva, ovde Jevrejska crkva, kao to je pokazano. 4702. Stih 11. I braa mu zaviahu. Da ovo oznaava njihovu odbojnost, vidi se iz znaenja zavideti, to je oseati odbojnost, kao mrzeti, i ne govoriti lijepo (mirno), kao gore (br. 4681); jer, u izvornom jeziku, re zavideti oznaava isto toi biti ljubomoran i svaalica; a ljubomora i svaa su efekti mrnje, a odbojnost je oznena istom rei. 4703. Ali ga otac ukori. Da ovo oznaava da je ostalo istine u njihovom religioznom ubeenju, vidi se iz znaenja ovde oca, to je ovde Jevrejska Religija koja je poreklom od drevne (o emu gore. br. 4700); i iz znaenja uvati (drati), to je istina (o emu gore, br. 4692). ta je dalje oznaeno time to je bilo ostalo istine u njihovom religioznom ubeenju, moe se videti gore (br. 4700). 4704. Stihovi 12-17. A kad braa njegova otidoe da pasu stoku oca svojega kod Sihema, ree Izrailj Josipu: ne pasu li braa tvoja stoku kod Sihema? hajde da te poaljem k njima. A on ree: Evo me. A on mu ree: idi vidi kako su braa tvoja i kako je stoka, pa doi da mi javi. I opravi ga iz doline Hebronske, i on otide put Sihema. I ovjek jedan nae ga a on luta po polju, te ga zapita govorei: ta trai? A on ree: traim brau svoju; kai mi, molim te, gdje su sa stokom? A ovjek ree: otili su odavde, jer uh kad rekoe: hajdemo u Dotain. I otide Josip za braom svojom; i nae ih u Dotainu. A kad braa njegova otidoe da pasu stoku, oznaava one koji ue od vere; oca svojega, oznaava od Drevne i Prvobitne Crkve; kod Sihema, oznaava prvo korenje; ree Izrailj Josipu, oznaava opaanje od Boanskog duhovnog; ne pasu li braa tvoja stoku kod Sihema? oznaava daoni

ue (nauavaju); hajde da te poaljem k njima, oznaava da treba da se nauava Boansko duhovno dobro; a on ree: evo me, oznaava potvrivanje; idi vidi kako su braa tvoja, oznaava svaki Gospodov dolazak, i opaanje kakvo je bilo kod oni koji su nauavali; i kako je stoka, oznaava (da sazna) kako je stanje bilo kod oni koji su uili, ili u crkvi; pa doi da mi javi, oznaava poznanje; i opravi ga od doline Hebronske, oznaava odprirodnog i ulnog Boanskog; i on otide put Sihema, oznaava poznavanje optih doktrinarnih stvari; a ovjekjedan nae ga, a on luta po polju, oznaava da su oni bili otpali od opte istine crkve; i ovjek gazapita: ta trai? oznaava provienje; a on ree: traim brau svoju; kai mi molim te gdje susa stokom, oznaava znanje o tome kakav je sluaj, i kakvom su stanju bili. A ovjek ree: otilisu odavde, jer uh gdje rekoe: hajdemo u Dotain, oznaava da su se okrenuli od optih stvari doktrine i uputili prema posebnim stvarima doktrine; i otide Josip za braom svojom; i nae ih u Dotainu, oznaava da su bili u pojedinostima lanih naela. 4705. Stih 12. A kad njegova braa otidoe da pasu stoku. Da ovo oznaava one koji nauavaju od vere, vidi se iz znaenja Josipove brae. a to su oni u crkvi koji su u veri (o kojima vidi gore, br. 4665,4671,4679,4690); i iz znaenja pasti stoku, to je nauavati (br. 343,3767,3768,3772,3783). 4706. Oca svojega. Da ovo oznaava od Drevne i Prvobitne Crkve, vidi se iz znaenja ovde oca, ili Jakova, a to je Drevna crkva (o kojoj gore, br. 4680); da je ovde oznaena i Prvobitna Crkva, moe se videti gore (br. 4690).Pod Prvobitnom Crkvom se misli na Hriansku Crkvu u njenom poetku. Uglavnom govori se u Rei o etiri crkve razliite meu sobom. Bila je crkvakoja je postojala pre potopa a koja se nazivala ovek; ova se naziva Pradevna Crkva. Sledea je ona koja je postojala posle potopa, a koja se naziva Drevna Crkva. Tada je sledila ona koja je postojala kod Jakovljevog potomstva, koja nije bila crkva, nego reprezentativ crkve; koji se reprezentativ naziva i religijsko ubeenje. Onda dolazi ona koja je ustanovljena posle Gospodovog dolaska, nazvana Hrianskom Crkvom. Ova se u svome poetku naziva Prvobitna Crkva. 4707. Kod Sihema. Da ovo oznaava prvo korenje, vidi se iz znaenja Sihema, to je istina poreklom od drevnog Boanskoga korena (br. 4399,4454), a poto je to

doktrina (br. 3372,4473), to je prvo korenje doktrine o veri; jer se ime daje prema predmetu u njegovome nizu. Prvi koreni su i opte stvari doktrine; opte je ono to se prvo prima, a pojedinosti slede. 4708. Stih 13. Ree Izrailj Josipu. Da ovo oznaava opaanje od Boaskog Duhovnog, vidi se iz znaenja rei u istorijskim delovima Rei, to je opaanje (br. 1791,1815,1819,1822,1898,1919,2080,2619,2862,3395,3509); i iz reprezentacije Josipa, to je Boansko Duhovno (br. 4669). 4709. Ne pasu li braa tvoje stoku kod Sihema?Da ovo oznaava da oni nauavaju, vidi se iz znaenja pasti stoku, to je nauavati (o emu gore, br. 4705); i iz znaenja Sihema, to su prvi koreni doktrine o veri (br. 4707). 4710. Hajde da te poaljem k njima. Da ovo oznaava da treba da se nauava Doktrina duhovnih dobara, vidi se iz reprezentacije Josipa, to je Gospodovo Boansko Duhovno (4669,4708). Kad se kae poslati, to oznaava nauavati Boanska duhovna dobra, jer, u unutranjem smislu, poslati je i proizlaziti (br. 2397), u isto vreme nauavati;ovde, stoga. od Gospodovog Duhovnog. Boanska duhovna dobra su dobra ljubavi i ljubavi ka blinjemu; ali Boanske duhovne istine su istine vere iz ovih (dobara). Onaj koji nauava prve, on nauava i druge: jer druge su od prvih i o njima. Da, u unutranjem smislu, biti poslat je onaj koji proistie i nauava, vidi se iz mnogih odlomaka u Rei, gde se esto kae da je Gospod bio poslat od Oca, to znai da proistie od Njega, to jest, od Boanskog dobra; kao i da Gospod alje Teitelja, iliDuha Istine, to oznaava da sveta istina proistie od Njega. I proroci su bili poslani, ime se oznaava da su nauavali ono to proistie od Gospoda. Svako moe da ove stvari potvrdi iz Rei, na mestima gde se one javljaju. 4711. A on mu ree: Evo me!Da ovo oznaava potvrivanje, vidi se i bez objanjavanja. 4712. Stih 14. A on mu ree: idi, vidi kako su braa tvoja. (da vidi mir tvoje brae. )Da ovo oznaava svaki Gospodov dolazak, i opaanje o tome kako je s onima koji nauavaju, vidi se iz znaenja rei, to je opaati (o emu upravo gore, br. 4708); i iz znaenja mira, to je sigurnost (bezbednost) (br. 4681), stoga, kako je s njima; i

iz reprezentacije brae, to su ovde oni koji nauavaju od vere (4705). Iz ovoga je jasno da se ovim reima oznaava opaanje kako je onima koji nauavaju. Da se ovde oznaava i svaki Gospodov dolazak, je stoga to je preko Josipom predstavljen Gospod u pogledu Boanskog Duhovnog (br. 4669,4708,4710); stoga, kad se kae da Josip treba da ode da vidi mir(da vidi kako su) svoje brae, oznaava se Gospodov dolazak. Svakim dolaskom se oznaava kadgod istina od Rei utie u misao. 4713. I kako je stoka. Da ovo oznaava (pitanje) kako je s onima koji ue, ili sa crkvom, vidi se iz znaenja kako je sa, to je pitanje kako su (o emu upravo gore br. 4712); i iz znaenja stoke (ovaca), a to su oni koji ue. Jer pastir, ili onaj koji napasa stoku, oznaava onoga koji nauava dobru ljubavi ka blinjem i koji ga vodi; da stoka (stado) oznaava one koji ue i koji se vode (br. 343); ali oznaava tako isto i crkvu. 4714. Pa doi da mi javi. Da ovo oznaava znanje, vidi se iz znaenja doi da javi, to je izvetaj o tome kako idu stvari, a to je znanje. 4715. I opravi ga iz doline Hebronske. Da ovo oznaava da je ovo (znanje) poticalo od prirodnog i ulnog Boanskog, vidi se iz znaenja opraviti (poslati) nekoga, a to je nastaviti i nauavati (vidi br. 4710); i iz znaenja doline, a to je ono to je ispod (vidi br. 1723,3417); i iz znaanja Hebrona, to je Gospodova crkva u pogledu dobra (br. 2909). Na taj nain, ovim se oznaava da se nauavalo ono to je nie (ispod) u crkvi, i to stoga to oni nisu razumevali ono to je vie. Jer onaj koji ui veri, a koji nije spodoban da ui ljubavi ka blinjemu, taj nije u stanju da opaa ono to je vie ili ono to je unutarnje u crkvi, jer ga nita ne vodi ka tome, da mu pokae ta pripada veri, to jest, ta je istinito. Ali ako ui ljubavi ka b linjem, tada on ima dobro (u sebi), a ono mu je upravlja i voa, jer sva istina je od dobra i govori o dobru, ili to je isto, sve to pripada veri potie od ljubavi ka blinjemu i govori o ljubavi ka blinjemu. Svako, ve po prirodnoj svetlosti (zdravom razumu?) moe da zna da se ceo nauk (doktrina) odnosi na ivot. (2) Da se tim reima oznaava da to znanje potie od prirodnog i ulnog Boanskog, to je najvii smisao; jer se za nie stvari u crkvi kae da potiu od Gospodovog prirodnog i ulnog Boanskog; ne da su je to u Gospodu nie, jer u Gospodu je sve

beskonano, jer je On Jehova u pogledu svake sutine (br. 2156,2329,2921,3023), nego je je to tako u oveku (jer ovek tako to opaa). Jer oni koji su ulni, oni shvataju na ulan nain ono to je u Gospodu i od Njega, a oni koji su prirodno, na prirodan nain. Tako se kae zbog toga kakvi su oni koji primaju. Ali oni koji su nebeski ljudi, pa su stoga istinski racionalni, oni opaaju unutarnje stvari, i za njih se kae da njihov nauk potie od Gospodovog racionalnog Boanskog. Ovo je, kao to je reeno, najvii smisao ovih rei. (3) Da je dolina ono to je nie u crkvi, vidi se iz drugih odlomaka u Rei, kao kod Isaije: Breme dolini vienja: to li ti je te si sva izala na krovove? Jer ovo je dan muke i potiranja i smetnje od Gospoda, Gospoda na vojskama, u dolini vienja, obavie zid, i vika e viti do gore. (XXII.1,5). Dolina vienja oznaava ono to je dobro i istinito u prirodnom ili spoljanjem oveku. Opet: Glas nekoga koji vie u pustinji: pripravite u pustinji put Gospodov, poravnite u pustoi stazu Bogu naemu. Sve doline neka se povise, i to je krivo neka bude pravo, i neravna mjesta neka budu prava (XL.34). Dolina oznaava ovo to je nie. (4) Kod Jeremije: Kako moe rei: nisam se oskrvnio, nijesam iao za Balima? Pogledaj put svoj po dolu; poznaj ta si uinila, brza kamilo, koja postavlja znak na svojim putovima. (II.23). Dol oznaava rei-znanja (scientifica) i ono to je ulno. a to je ono to je nie, a ime se izokreu stine. Opet: Evo me na tebe, koji sjedi u dolini, kao stijena u ravnici, govori Jehova, na vas, koji govorite: ko e doi na nas? i ko e ui u stanove nae? (XXI.13). Koji sjede u dolini i koji su kao stijena u ravnici, oznaavaju veru u kojoj nema ljubavi ka blinjemu. Opet: I doi e satira u svaki grad, nee se sauvati ni jedan grad; dolina e propasti i ravnica e se opustoiti, jer Gospod ree. (XLVIII.8) to ima slino znaenje, opet: to se hvali dolinama? Rastopila se dolina tvoja, keri odmetnico! koja se uzda u blago svoje: ko bi udario na me? (XLIX.4). Dolina oznaava ono to je spoljanje u bogotovanju, a to je i ono to je najnie. (5) Kod Jezikilja: I u to u vrijeme dati Gogu mjesto za grob u Izrailju, dolinom kojom se ide na istok ka moru, i ona e stisnuti usta putnicima. I prohodie zemlju i to je u njoj, i ko vidi kosti ljudske , nainie kod njih znak, dokle ih ne ukopaju grobari u dolini mnotva Gogova. (XXXIX.11,15). Gog oznaava one koji su u spoljanjem bogotovanju bez unutranjeg (br. 1151), a otuda se i njegovo mesto pogreba naziva dolinom onih koji prohode i dolinom mnotva. Kod Davida: Da poem i dolinom sjena smrtnoga. ne u se bojati zla; tap tvoj i palica tvoja tjei me. (XXIII.4). Dolina sjena smrtnoga

oznaava ono to je nie, a to je relativno u senci. (6) Kako su doline bile izmeu brda i bregova, i nie od njih, to se dolinama oznaava ono to je nie u crkvi, jer brda i bregovi oznaavaju ono to je vie ili unutarnje, i to bregovi ono to pripada ljubavi ka blinjemu, a brda ono to pripada ljubavi ka Gospodu (795,1430,2722,4210); a poto se zemljom Hananskom oznaava Gospodovo carstvo i Njegova crkva, stoga se to naziva zemljom brda i dolina koje napaja dad nebeski (Zak. Ponovljeni XI.11). Razlog da se ovde kae da je Josip bio poslan iz doline Hebronske je u tome to je njegova misija bila da bude s onima koji primaju nauk o veri (vidi br. 4705); jer oni koji su u veri, a ne i u ljubavi ka blinjemu, ti su u onome to je nie; jer kod njih vera je samo u memoriji, a ne u srcu a otuda i u delima. 4716. I on otide put Sihema. Da ovo oznaava znanje o onome to je opte u naucima (doktrinama), vidi se iz znaenja Sihema, a to su prvi koreni, ili to je isto, ono to je opte u naucima (doktrinama) (br. 4707). 4717. Stih 15. A ovjek jedan nae ga a on luta po polju. Da ovo oznaava da su oni bili otpali od opte istine c rkve, jasno je iz znaenja lutati po polju, to je otpasti od opte istine crkve; jer polje je crkva u pogledu dobra (br. 2971,3196,3766), a ovek na polju je dobro ivota od nauka (br. 3310). Kae se ovek, jer ovek (mukarac, vir) oznaava istinu crkve (br. 3134). Za one se kae da su otpali od opte istine crkve, koji priznaju Gospoda, ali ne i Njegovo Ljudsko kao Boansko; kao i za one koji priznaju veru kao sutinsko, ali ne i ljubav ka blinjemu. I jedno i drugo su opte (zajednike) istine crkve, i kada ovek otpadne od jedne, on otpada od opte (zajednike) istine); a ko god tako otpadne, taj otpadne i od posebnoh istina (o emu u onme to sledi); upravo onako kao kada neko poe od od lanog naela i iz njega izvlai zakljuke, koji su isto tako lani, jer naelo vlada u zakljucima, koji samo jo vie jaaju naelo. 4718. Te ga zapita govorei: ta trai? Da ovo oznaava provianje, moe se videti iz niza, jer niz obuhvata provienje. 4719. Stih 16. A on ree: traim brau svoju; kai mi, molim te, gdje su sa stokom? Da ovo oznaava znanje o tome kako stoji ova stvar, i u kakvom je stanju, a priblino, u skladu sa reima, kako je s onima koji nauavaju od vere (koji

nauavaju polazei od vere kao glavnog naela), i da sazna neto u njihovom stanju, to je oito; jer se braom oznaavaju oni koji nauavaju od vere (vidi br. 4712); a u kakvom su stanju, oznaava se sa traim brau, ili sa gde su (br. 4712,4713); sa gdje se oznaava stanje, jer, u unutranjem smislu, sve to se odnosi na mesto, oznaava stanje (br.2625,2837,3356,3387,4321); sa oni koji napasaju oznaavaju se oni koji nauavaju (br. 343,3767,3768,3772,3783). 4720. Stih 17. A ovjek ree: otili su odavde, jere uh gdje rekoe: hajdemo i Dotain. Da ovo oznaava da su poli od optih ka posebnim stvarima doktrine, vidi se iz znaenja otili, to je poi, okrenuti se; i iz znaenja iz Sihema, a to je mesto od kojega su otili, to znai otili dalje od optih stvari doktrine (br. 4707,4716); i iz znaenja Dotaina, to su opte stvari doktrine. Da Dotain oznaava opte stvari doktrine ne moe se potpuno potvrdiliti iz ostalih odlomaka u Rei, jer se pominje samo u drugoj Knjizi o Carevima (VI.13), gde se iznosi kako je car Sirije poslao veliku vojsku Elisiju , i da su bili udarenoi slepilom, i da ih je Elisije odveo u Samariju. (2) Kako su sve istorijske stvari Rei reprezentativi nebeskih i duhovnih stvari Gospodovog carstva, tako je i ova, pa tako car Sirje predstavlja one koji su u poznanjima istine (br. 1232,1234,3249,3664,3664,3680,4112); ovde, u obrnutom znaenju, one koji su u poznanjima onoga to nije istinito; Elisijem je predstavljena Re Gospodova (br. 2762); Dotainom, doktrine iz Rei; kolima i konjanicima i velikom vojskom, koju je poslao car Sirije, oznaene su lane doktrine; brdom s puno konja i kolima ognjenim oko Ilije, koje je njegov momak (uenik) video, oznaavaju se dobra i istgine doktrine iz Rei (br. 2762); sliepilom kojim su bili udareni oni koje je poslao car Sirije, oznaavaju se lai (obmane) same (br. 2383); a time to ih je Elisije odveo u Samariju, gde su im se oi otvorile, oznaava se pouka uz pomo Rei. Ovakve su stvari obuhvaene ovom istorijom, gde se Dodainom, gde je bio Elisije, oznaavaju doktrine dobra i istine iz Rei. Njihovo znaenje je slino i u ovome stih , gde se upravo govori o pojedinostima u doktrini; samo to su ovde oznaene pojedinosti lanin naela, jer je predmet o kome se govori crkva koja poinje od vere, na koji se nain (crkva) odvaja od ljubavi ka blinjemu od samoga poetka. Sve njene doktrine imaju ukus opteg naela, to znai naela vere bez ljubavi ka blinjemu; otuda potiu obmane koje su pojedinosti lanih naela. (3) Svaka crkva, u svom poetku, poznaje samo opte

stvari doktrine, jer je ona tada u jednostavnosti (prostoti), i kao da je u svom detinjstvu, ali, tokom vremena, ona dodaje pojedinosti, koje su delom potvrivanja optih stvari, a delom dodavanja (koja, meutim, nisu suprotna optim), a delom su i objanjenja kojima se pomiruju protivurenosti i izbegava da se vrea zdrav razum. Sve su ove stvari pojedinsosti lanih naela; jer sve stvari bilo koje doktrine koje priznaju opte naelo kao oca , odnose se jedna prema drugoj kao vrsta udruenosti, i povezuju se kao po srodstvu i po privlanosti. Iz ovoga je jasno da kada je opte naelo lano, da sve ostalo ima ukus lanosti. 4721. I otide Josip za braom svojom, i nae ih u Dotainu. Da ovo oznaava da su bili u pojedinostima lanih naela, vidi se iz reprezentacije Josipa, koji je Gospod u pogledu Boanske istine (vidi br. 5669); iz reprezentacije njegove brae, to je crkva koja se odvaja od ljubavi a okree veri, i na kraju veri odvojenoj (br. 4667,4676,4680,4690); i iz znaenja Dotaina, a to su pojedinosti lanih naela (o kojima gore, br. 4720). Iz ovoga je jasno da se ovim reima oznaava da su naeni da su bili u pojedinostima lanih naela. (2) Kako bi se znalo ta se je to biti u pojedinostima lanih naela, uzmimo radi ilustracije neke doktrine u crkvi koja priznaje veru samu kao naelo (sola fide), a to je da se ovek opravdava samom verom, da mu se briu svi grehovi, da moe d se spasi samom verom i na samom asu smrti, da je spasenje samo u tome da se bude primljen u nebo po milosti, da se i deca spasavaju verom, da se Neznaboci, jer nemaju veru, ne spasavaju; pored drugih (pojedinosti). Ove i ovakve tvrdnje su pojedinosti naela vere same. Ali ako bi crkva priznavala kao svoje naelo ivot vere(po veri), tada bi priznavala i ljubav ka blinjemu i ljubav ka Gospodu, pa sledstveno i dela ljubavi ka blinjemu i dela ljubavi,i tada bi se sve one pojedinsoti raspale a mesto opraavdanja priznavali bi novo roenje (regeneraciju), a o kojoj Gospod kae kod Jovana, Ako se ovek ne rodi nanovo, ne e vidjeti carstva Boijega (III.3); tada bi crkva priznavala da se novo roenje postie ivotom po veri, ne verom odvojenom. I I I ne bi propovedala da se svi grehovi briu oveku, nego da Gospod svojom milou uzdrava oveka da ne grei , i da ga dri u dobru a onda i u istini; tako da je svo dbro od Gospoda, a svo zlo od njega (oveka). Niti bi onda crkva ispovedala da se ovek moe spasti i na smrtnom asu svog ivota nego da se spaava ivotom po veri, koji ivot ostaje s njim. Niti bi se propovedalo da je spasenje samo in

primanja u nebo po milosti, jer Gospod nikome ne brani da ue u nebo; nego bi crkva priznavala da ako neiji ivot nije takav da on moe da bude s anelima, on bei od neba sam od svoje volje (br. 4674). Niti bi se propovedalo da se deca spasavaju verom, nego da Gospod u drugom ivotu pouava decu o dobrima ljubavi ka blinjemu i o istinama vere , i da se tako ona primaju u nebo (br. 22892308). Niti bi se propovedalo da poto Neznabci nemaju veru, da se oni ne mogu spasiti; nego da njihov ivot ostaje s njima kao i s drugima, i da se spasavaju oni koji su iveli u uzajamnoj ljubavi, da ti primaju pouku o dobrima vere,i da se tako primaju u nebo, a to je ono to ele i veruju oni koji su u dobru ivota (br. 25892604); i tako je s mnogim drugim pojedinostima. (3) Crkva koja priznaje samu veru kao naelo, ne moe da zna ta je ljubav ka blinjemu, ak ni ta je blinji, pa tako ni ta je nebo; i udila bi se da iko moe kazati da je srea ivota posle smrti i radost u nebu u stvari samo Boansko koje se uliva u volju da se ini dobro drugima; i da je srea i blaenstvo koje od toga dolazi takvo da prevazilazi svaku mo opaanja, i da se opaanje ovoga influksa ne moe dati nikome ko ne ivi ivotom vere, to jest, nekome ko nije u dobru ljubavi ka blinjemu. Da ivot vere (po veri) spasava, Gospod ui jasno kod Mateja XXV.stihovi 31 do kraja, i na mnogim drugim mestima; pa otuda i verovanje koje je nazvana Atanazijansko, koje ui na kraju, Svak e polagati raun za svoja djela; onaj ko ini dobro, ui e u ivot vjeni, a onaj ko ini zlo u vjeni oganj. 4722. Stihovi 18-22. A oni ga ugledae iz daleka; i dok jo ne doe blizu njih, stadoe se dogovarati da ga ubiju. I rekoe meu sobom: gle onoga to sne sanja. Hajde da ga ubijemo i da ga bacmo u koju od ovijeh jama, pa emo kazati da ga je zvjerka izjela. Onda emo vidjeti ta e biti od njegovih snova. Ali Ruben kad u to, izbavi ga iz ruku njihovih rekav: nemojte da ga ubijemo. I jo im ree Reben: nemojte krvi proljevati; bacite ga u ovu jamu u pustinji, a ne diite ruke na nj. A on ga ae izbaviti iz ruku njihovijeh i odvesti ga k ocu. A oni ga ugledae iz daleka, oznaava opaanje Gospodovog Boasnakog Ljudskog iz daljine; i jo ne doe blizu njih, stadoe se dogovarati da ga ubiju, oznaava da su eleli da ugase Boansko duhovno koje potie od Gospodovog Boanskog Ljudskog; i rekoe meu sobom, oznaava njihove uzajamne misli; gle onoga to sne sanja, oznaava da su (oni smatrali) da su te stvari bile isprazne; hajde da ga ubijemo, oznaava gaenje

sutine doktrine o Gospodovom Boanskom Ljudskom; i da ga bacimo u koju od jama. oznaava meu obmanama; pa emo kazati da ga je zvjerka izjela, oznaava la koja potie od pouda u ivotu; i onda emo vidjeti ta e biti od njegovih snova, oznaava da bi pretskazivanja o tome bila na taj nain lana, i da bi se to pokazalo; a kad Ruben u to, oznaava ispovedanje vere crkve u optem; i izbavi ga iz ruke njihove, oznaava oslobaanje; rekav: nemjte da krvi proljevati (nemojte da ga ubijemo, duu), oznaava da to ne treba ugasiti, jer da je to ivot religije; A Ruben im ree, oznaava potsticanje; nemojte da ga ubijemo (ne proljevajte krvi), oznaava da ne smeju da izve nasilje nad onim to je sveto; bacite ga u ovu jamu u pustinji, oznaava da to treba da sakriju u meuvremenu meu obmnama; i ne diite ruke na nj, oznaava da ne smeju da izvre nasilje nad tim; a da ga ae izbaviti iz ruku njihovijeh, i odvesti ga k ocu njegovu, oznaava da bi to trebalo da pripada crkvi. 4723. Stih 18. A oni ga ugledae iz daleka. Da ovo oznaava opaanje Gospodovog Boanskog Ljudskog iz daljine, vidi se iz znaenja ugledae , to je opaanje (vidi br. 2150,3764); iz znenja iz daljne, to je daleko; i iz reprezentacie Josipa, kojega su videli iz daljne, to je Gospod u pogledu Boanske istine (br. 4669). Da je ovde pod Josipom predstavljeno Gosodovo Boansko Ljudsko, to je zato to je ovo ono najvie u Boanskoj istini. Postje dve sutinske stvari koje sainjavaju crkvu. pa stoga i dve naekne stvari koje ine crkvu, a ouda i dve naelne stvari u doktrini jedne, da je Ljudsko u Gospodu Boansko; druga, da ljubav pema Gosodu i ljubav prema blinjemu ine crkvu, a ne vera odvljena od ljubavi i ljujbavi ka blinjemu; posto su ovo prve stvari u Boanskoj istini, to su ve stvari predstavljene Josipom; jer ista osoba koja predstavlja Boansku istinu u optem, ona predstavlja i specifine stvari Boanske istine; ali t je posebno predstavljeno, vidi se iz niza. 4724. I dok jo ne doe blizu njih, stadoe se dogovarati da ga ubiju. Da ovo oznaava da su eleli da ugase Boansko Duhovno koje je od Gosodovog Boanskog Ljudskog, vidi se iz znaenja dogovarati se, to je hteli neto iz izopaenoga uma, jer to se ljudi dogovore iz izopaenoga uma, to se oni dogovaraju i izvode; i iz znaenja ubiju, to je ugasiti; i iz reprezentacije Josipa, to je Boansko Duhovno ili Boanska istina, kao to je vie put gore reeno. Poto Boanska istina proistie od Gospodovog Boanskog Ljudsog, stoga se kae,

Boansko Duhovno koje je od Gospodovog Boanskog Ljudskog. (2) Ovakav je ovo sluaj: Sva Boanska istina u celom nebu ima izvor samo u Gosodovom Boanskom Ljudskom. Da ono to je iz Boanskog Samog ne moe da utie neposredno u nijednog anela, jer je to ono to je beskonano; ali moe posredno preko Gospodovog Boanskog Ljudskog , to je oznaeno i ovim Gospodovim reima: Nikad niko nije video Boga; osim jedinorodni od Oca, nego Ga je objavio. (Jovan I.18). Iz lvoga razloga, Gospod se u pogledu Njegovog Boanskog Ljudskg naziva Posrednikom (Medijatorom). (3) I ovo je bilo od venosti, jer Boansko kao Bie (Esse), da nije proizilazilo (postojalo, existens), ne bi se moglo kominicirati (prenositi) ni jednom anelu, a jo manje duhu, a jo manje oveku. Da je Gospod u pogledu Samog Boanskog Boanski kao Bie /Esse), i da je Boansko Ljudsko Boanska manifestacija (exitens), moe se videti gore (br. 4687). A Gospdovo Ljudsko Samo nije mogo da primi influks od Boanskoga kao Bia, da u Njemu Ljudsko nije bilo uinjeno Boanskim; jer ono to prima Boansko kao Bie, to isti tako mora da bude Boansko. Iz ovo nekoliko stvari moe se videti da Boanska istine ne proizilazi neposredno od Boanskog samog, nego od Gospodovog Boanskog Ljudskog. (4) I ovo u sebi gue oni koji smatraju da sama vera spasava i koji ne ive ivot po veri; jer oni misle da je Gospodovo Ljudsko isto ljudsko, slino ljudskom kod svakoga oveka; otuda mnogi takvi osporavaju Gospodu da je Boanski, ma kako da ispovedaju svojm usnama. Ali oni koji ive ivotom vere, sa povijenim klenima i sa poniznim srcima, klanjaju se Gospodu kao Bogu Spasitelju, i tada ne misle od doktrine koja govori o razlici izmeu Boanske i Ljudske prirode; kao to se to radi kod Svete Veere. Stoga je jasno da je kod njih Gospodovo Boansko Ljudsko u njihovim srcima. 4725. Stih 19. I rekoe meu sobom (kao brat s bratom). Da ovo oznaava njihove uzajamne misli, vidi se iz znaenja rekoe, to je opaziti i misliti (br. 3395); i iz znaenja kao brat s bratom, to je uzajamno. Bio je to uobiajen nain govora kod drevnih, rei kao brat s bratom, kada se oznaavalo neto uzajamno; a to iz razloga to se ovekom (vir, mukarcem) oznaava istina (br. 3134,3459), a bratom dobro (br. 4121), meu kojima postoji najdublji odnos; jer se istina povezuje s dobrom i dobro s istinom na najdublji uzajamni nain (br. 2731).

4726. Evo onoga to sne sanja. Da ovo oznaava da su te stvari isprazne ( prim.prev. Da to znai da takvi ljudi kao ovi koji su predstavljeni braom Josipovom, smatraju da je prorotvo o Boanskom Ljudskom Boijem prazna pria), vidi se iz znaenja snova, koji su pretskazivanja (br. 4682), ovde pretskazivanja o Boanskoj istini, jer se govori o Josipu. Ali poto je Boanska istina, to se tie njenih sutinskih stvari, odbaena od onih koji su u veri samoj (kao to je pokazano u vezi s Gospodovim Boanskim Ljudskim i s ljubvlju ka blinjemu), stoga snovi ovde oznaavaju isprazne stvari; jer ovakvim osobama obmane izgledaju kao istine, a istine kao obmane, ili ako ne izgledaju kao obmnane, a to izgledaju kao prazne prie; a onaj koji sanja je onaj koji ih razglaava. Da Boanske istine izgledaju takvim kao prazne prie, vidi se iz mnogih stvari na primer, Boanska je istina da je Re sveta i da je Boanski nadahnuta u svakoj joti, i da Boansko nadahnue ini da sve u njoj predstavlja i oznaava nebeske i duhovne stvari Gospodovoga carstva. Ali kada se Re otvori u pogledu unutranjeg smisla, i kad se pokau pojedinosti, tada oni koji su u veri samoj, odbacuju ove stvari kao neto isprazno, govorei da one niemu ne slue; iako su pravo ovo one nebeske stvari u kojima uiva unutranji ovek vie nego u spoljanjim stvarima; tako i u mnogim drugim primerima. 4727. Stih 20. Hajde da ga ubijemo. Da ovo oznaava potiranje sutinske doktrine o Gospodovom Boanskom Ljudskom, jasno se vidi iz znaenja ubiti, to je potrti : i iz repezentacije Josipa, kojega su eleli da ubiju, a koji je Gospodova Boanska istina, a posebno doktrina o Njegovom Boanskom Ljudskom, a to je bilo pokazano da je to sutina doktrine (br. 4723). Da crkva koja priznaje veru samu zatire ovi sutinsku istinu, poznato je; je ko meu njima veruje da je Gospodovo Ljudsko Boansko? Zar se ne odvru glavu od same ideje? dok se u drevnim crkvama verovalo da je Gospod, koji je trebao da doe u svet, da je Boanski ovek, i kada su Ga videli, On se nazivao Jehovom, kao to je jasno iz mnogih odlomaka u Rei; ali za sada naveemo samo ovaj iz Isaije: Glas vapijueg u pustinji: pripravite put Jehovi, poravnite staze Bogu naemu (XL.3).Da ove rei govore o Gospodu, i da je put poravnao za Njega Jovan Krstitelj, vrlo je poznato, iz Jevanelista (Mateja III.3; Mark I.3; Luka III.4; Jovan I.23); a dalje iz Gospodovih sopstvenih rei, da je On jedno s Ocem, i da je Otac u Njemu, i On u Ocu; tako isto,

da je Njemu data sva mo u nebu i na zemlji, i da sud pripada Njemu. Onaj koji i malo zna o moi u nebu i na zemlji, i o sudu, moe da razume da oni ne bi bili nita da On nije Boanski i u Svom Ljudskom. (2) Oni koji su u veri samoj, oni ne mogu znati ta je novi ovek, i ta ga ini svetim, a jo manje ta ini da je Gospodovo Ljudsko Boansko; jer oni nita ne znaju o ljubavi i o ljubavi prema blinjemu, to ini novoga oveka i to ga posveuje; a Sama Boanska Ljubav uinila je Gospoda Boanskim. Jer je ljubav samo bie (Esse) oveka, a otuda i njegovog ivota; i ona oblikuje oveka po svojoj slici, upravo kao to dua ovekova, koja je njegova unutarnja sutina, stvara ili oblikuje telo prema svojoj slici; i to ini na takav nain, da dua preko tela deluje i osea onako kako ona hoe i misli. Na taj nain telo je kao efekat (rezultat) , a dua je kao uzrok u kome je svrha; sledstveno, dua je sve u telu, kao to je uzrok svrhe ceo u efektu. Ljudsko Onoga ija je dua bila Jehova Sam (kao to je bio sluaj sa Gospodom, jer je bio zaet od Jehove), moralo je biti Boansko, kada se On proslavio. Iz ovoga je jasno koliko zastranjuju oni koji gledaju na Gosodovo Ljudsko, poto se bio proslavio, kao na ljudsko svakoga oveka, dok je Ono zaista Boansko. Iz Njegovog Boanskog Ljudskog proistie sva mudrost, sva inteligencija, i sva svetlost, u nebu. togod proistie od njega, sveto je; a sveto koje ne proiste od Njegovog Boanskog, nije sveto. 4728. I da ga bacimo u koju od ovijeh jama. Da ovo oznaava da (doktrinu o Boanskom istinitom) treba svrstati meu obmane, vidi se iz znaenja jama, koje su obmane. Da su jame obmane, je stoga to se ljudi koji su u lanim naelima, posle smrti, dre neko vreme u nioj zemlji, dok se obmane ne odvoje od njih, to jest, dok se ne gurnu na stranu. Na ovim mestima dolazi do pustoenja (br. 11061113,2699,2701,2704). To je razlog da se jamama, u apstraktnom smislu, oznaavaju obmane. Nia zemlja je priblino ispod stopala i oblasti okolo na kratkom otstojanju. Ovde su veina osoba posle smrti, pre nego se uzdignu u nebo. Ova se zemlja esto pominje u Rei. Ispod nje su mesta pustoenja, nazvana jame, a ispod ovih i okolo na znatnom rastojanju, su paklovi. (2) Iz ovoga se u izvesnoj meri moe videti ta je oznaeno paklom, ta niom zemljom, a ta jamom, kada se pominju u Rei, kao kod Isaije: A ti se u pakao svre, u dubinu grobnu. A ti se izbaci iz groba svojega, kao gadna grana, kao haljina pobijenijeh,

koji slaze u jamu kamenu, kao pogaen strv. (XIV.15,19). Ovde se govori o caru Babilonskom, kojim se predstavlja profanacija istine. Jer car je istina (br. 1672,015,2069,3009,4581), a Babilon je profanacija (br. 1182,1326). Pakao je tamo gde su prokleti, a njihovo se prokletstvo uporeuje s gadnom granom, kao s haljinom pobijenijeh maem, i s onima koji silaze u grobnu jamu. Haljine pobijenijeh su profanisana istina; pobijeni maem, oni u kojima je istina zatrvena; jama je obmana koja treba da bude opustoena; kamenovi su ograde, pa se otuda nazivaju i stranama: okolo jama su paklovi. (Da su haljine istine, vidi gore, br. 257; a haljine pobijenijeh maem, profanisana istina, jer krv kojom su umrljane je ono to je profano, br. 1003, a da su oni pobijeni maem oni u kojma je istina zatrvena, br. 4503). Iz ovoga je jasno da se , bez unutrnbjeg smisla, ne moe znati ta je ovim oznaeno. (3) Isto tako kod Jezikilja: I kad te svalim s onima koj slaze u jamu k starom narodu, namjestim te na najdonjim krajevima zemlje, u pustinji staroj s onima koji slaze u jamu, da se ne ivi u tebi, tada u opet postaviti slavu u zemlji ivijeh.(XXVI.20). Koji slaze u jamu oznaavaju one koji su poslati da budu opustoeni, ne iveti s onima koji slaze u jamu, znai biti osloboen obmana. (4) Opet: Da se ne ponosi visinom svojom ni jedno drvo kraj vode, i ne die vrha svojega meu guste grane i od svijeh to se natapaju da se ni jedno ne uzda u se zbog veliine svoje; jer su svi predani na smrt, baeni na najdonji kraj zemlje meu sinove ljudske s onima koji slaze u jamu. Praskom padanja njegova ustresoh narode, kad ga svalih u grob s onima koji slaze u jamu, i utjeie se u na najdonjoj strani zemlje sva drveta Edenska, to je najbolje i najljepe na Libanu, sva to se natapaju. (XXXI.14,16). Ovo se kae za Egipat, kojim se oznaava znanje pomou kojega se ulazi u misterije vere, to jest, oznaavaju se oni koji ulaze (br. 1164, 1165, 1186). Iz ovoga to je reeno gore jasno je ta je oznaeno paklom, a ta jamom, a ta niom zemljom, koje vode prorok pominje; a to se ne pokazuje osim preko unutarnjeg smisla, naime, ta je oznaeno drvetima kraj vode, drvetima u Edenu, gustim granama, najljepim drvetima u Libanu, i svim drvetima koja se natapaju (5) Opet: Ovo je naricanje to e se naricati; tako e naricati keri narodne, za Egiptom i njegovijem mnotvom. Ondje je Asirac i sav zbor njegov, grobovi su mu oko njega, svi su pobijeni pali od maa. Grobovi su mu u dnu jame, a zbor mu je oko njegovoga groba; svi su pobijeni, pali od maa, koji zadavahu strah zemlji ivijeh (XXXII.18,22,23).

Znaenje ovoga se moe videti iz onoga to je gore reeno. Kod Davida: O Jehova! izveo si iz pakla duu moju i oivio si me da ne siem u grob (Psalam XXX.3). Opet: Izjednaih se s onima koji u grob odlaze, postadoh kao ovjek bez sile, metnuo si me u jamu najdublju, u tamu, u bezdanu (Psalam LXXXVIII.4,6). Kod Jone: Optekoe me vode do due, bedana me opkoli, sita mi se omota oko glave. (II.4,6). Ovde se govori o Gospodovim iskuenjima, i osloboenju od njih. Bezdana su tamo gde su oni koji su najprokletiji; donje oblasti u oblacima su bezdani (6) Da je jama pustoenje obmana, a u apstraktnom smislu da je obmana, jo se jasnije vidi kod Isaije: I skupie se kao to se skupljaju sunji u jamu, i bie zatvoreni u tamnicu, i poslije mnogo vremena bie pohoeni. (XXIV.22). Opet: A gdje je gnjev onoga koji pritjenjuje? Brzo e se oprostiti suanj, ne e umrijeti u jami, niti e biti bez hljeba. (LI.13,14). Kod Jezikilja: Za to, eto, doveu na tebe inostrance najjae izmeu naroda, i oni e istrgnuti maeve svoje na ljepotu mudrosti tvoje, i ubie svjetlost tvoju. Svalie te u jamu, i umrijee usred mora smru pobijenih. (XXVIII.7,8). Ovde se govori o Tirskom knezu, kojim su oznaeni oni koji su u naelu obmane (koji se dre lanog naela). (7) Kod Zaharije: Raduj se mnogo, keri Sionska, podvikuj, keri Jerusalimska; evo car tvoj ide k tebi, pravedan je i spasava, krotak i jae na magaretu, i na magaretu, mladetu magarinu. A ti za krv zavjeta tvojega pustih sunje tvoje iz jame, gdje nema vode. (IX.9,11). Jama gdje nema vode, ovde oznaava obmanu u kojoj nema nita istinito; a isto tako u onome to sledi, kae se da su Josipa bacili u jamu, i da je jama bila prazna, da nije bilo vode u njoj (stih 24). Kod Davida: K tebi, o Jehova, viem; grade moj, nemoj mi muati da ne bih, ako uzmui, bio kao onaj koji odlazi u jamu (grob). (Psalam XXVIII.1). Opet: Izvadi me iz jame koja bui, iz gliba, i postavi na kamen noge moje, i utvrdi stope moje. (Psalam XL.2). Opet: Neka me ne poguta talas vodeni, i da me dubina (jama ) ne proguta, i da se vrata jame ne zatvore nada mnom (prim.prev. moj slobodan prevod, Inae ovo nisam mogao da naem na oznaenome mjestu:Psalam XLIX.15). (8) Opet: Posla rije svoju, i iscijeli ih, izbavi ih iz groba (jame) njihovog. (Psalam CVII.20). Iz jame oznaava iz obmane. Opet: Pohitaj, uslii me, o Jehova, nestaje duha mojega, nemoj odvratiti lica svojega od mene, jer u biti kao oni koji odlaze u grob (jamu). (Psalam CXLIII.7). Jama (grob) oznaava obmane, a slep oznaa one koji su u obmanama (br. 2383); stoga je Gospod rekao: Ostavite ih ; oni su slijepi voe slijepcima; a slijepac slijepca ako vodi, oboje

u jamu e pasti (Mateja XV.; Luka VI.39). Slino je predstavljeno Josipom kod proroka Jeremije, o kojemu on kae: Tada uzee Jeremiju i bacie ga u jamu Melhije sina Amelehova, koja bijae u trijemu od tamnice, i spustie Jeremiju o uima; a u jami ne bjee vode, nego glib, i Jeremija se uvali u glib. (Jeremija XXXVIII.6). To znai, oni su odbacili Boanske istine meu obmane u kojima nije bilo nimalo istine. 4729. Pa emo kazati, Ljuta ga je zvijer pojela. Da ovo oznaava la koja potie od ivotnih pouda, vidi se iz znaenja ljute zvijeri (divlje zvijeri), to je oseanje i pouda (br. 774,841,908); otuda se zlom divljom zveri ovde oznaava ivot u poudama; a da je to la, jasno je. Ovo ima veze s onim to je pre ovoga dogaa da je njihovo odbacivanje (svrstavanje) Boanskih istina meu obmane, da je to bila la zasnovana na ivotu pouda. Jer postoje tri izvora obmana jedna je doktrina crkve, drugi je iluzije ula, a trei izvor je ivot u poudama. Ona (obmana) koja potie od doktrine crkve, zauzima samo intelektualni deo oveka; jer je on od detinjstva ubeivan da je tako, a druge stvari kasnije to pojaavaju. Ali obmana koja potie od iluzija ula ne ostavlja takav trag na intelektualnom delu oveka; a to je stoga to oni koji su u obmani zbog ulnih iluzija primaju malo svetla iz razuma, jer oni misle od niih stvari i od ulnih stvari. Ali obmane koje potiu od pouda izviru iz same volje, ili to je isto, iz srca; jer ono to ovek hoe iz srca, to on i eli. Ova obmana je najgora od svih, jer ona postaje sastavni deo (oveka), i moe se iskoreniti samo novim ivotom koji dolazi od Gospoda. (2) Kao to je poznato, postoje dve unutranje sposobnosti kod oveka razum i volja. Ono to razum upija i ime se ispunjava, to ne prelazi nuno i u volju; ali ono to volja upija, to prelazi u razum (razumevanje). Jer to god ovek hoe, on to i razume. Pa stoga kada hoe zlo zbog pouda, on to misli i potvruje. Potvrde zla uz pomo misli nazivaju se obmanama od ivota u poudama (od ivotnih pouda). Ove mu obmane izgledaju kao istine; i kada se one sloe s njim, tada njemu istine izgledaju kao obmane; jer je on na taj nain iskljuio influks svetla kroz nebo od Gospoda. Ali ako on ove obmane ne potvrdi u sebi, tada se istine kojima se prethodno razum bo napojio, one se opiru i ne dozvoljavaju da se ove (obmane) i potvrde-

4730. Onda emo vidjeti ta e biti od njegovih snova. Da ovo oznaava da bi tada pretskazivanja o ovome bila lana, i da bi se to i pokazalo, vidi se po znaenju snova, to su pretskazivanja (br. 4682); stoga, ovde se snovima oznaavaju pretskazivanja o Boanskoj istini,posebno onoj da je Gospodovo Ljudsko (postalo) Boansko, koje je predstkazivanje u njihovm oima lano. A da su im ova (pretskazivanjea izgledala kao obmane, oznaeno je ovim reima: Videemo ta e biti od njegovih snova. Da su supretskazivanja o Gospodovom Boanskom Ljudskom izgledala i jo izgledaju kao obmane onima koji su u veri samoj, moe se videti iz onoga to je gore reeno (br. 4729 kraj.); jer ono to se potvrdi kroz ivot u poudama, ono tako i izgleda. (2) Da se obmane potvruju kroz ivot ispunjen poudama, to je i stoga to oni (koji su u njima) ne znaju ta je nebo, ili pakao, niti ta je ljubav prema blinjem, ni ljubav prema sebi i svetu. Kada bi oni ovo znali, ili kad bi barem bili voljni da saznaju, oni bi mislili sasvim drugaije. Ko danas zna ne zna da je ljubav k blinjem davati neto svoje siromasima, pomagati svojim bogatstvom drugima, i biti im od koristi na neki nain, ne gledajui da li je taj dobar ili zao? No poto bi ovek, ovako postpajui, sebe liio svoga bogatstva, pa bi i sam postao siromah i nevoljan, on stoga odbacuje dokrinu o ljubavi ka blinjem, i usvaja onu o veri. I kada se potvrdi protivu doktrine o ljubai ka blinjemu mnogim argumentima, kao na primer da je roen u grehu i da ne moe od sebe da ini dobro, i da ako bi i inio dela ljubavi ka blinjemu, da bi smatrao da time zasluuje (spasenje). I kada u jednu ruku tako misli, a u drugu ruku misli o ivotu u poudama, on uzima stranu onih koji kau da sama vera spasava. I kada se ovo desi, tada se jo vie utvruje, sve dok ne poveruje da dela ljubavi ka blinjemu nisu nuna za spasenje; a kada se ova iskljue, on pada u novu misao, a to je da je Gospod pripremio spasenje preko neega, i da je to vera. Na kraju veruje da moe da bude spasen i na samrtnm asu, kao kae s pouzdanjem da e mu Bog biti milostiv ako veruje u Sina da je On patio za njega, zanemarujui sasvim ono to je Gospod rekao kod Jovana (I.12.13), i na mnogim drugim mestima. To je bio razlog da je vera sama (sola fide) bila priznata u crkvama kao neto sutinsko. Ali da nije bila priznata u svim crkvama bilo je stoga, to svetenici ne mogu zaraditi nita ako besede veru samu, nego ako besede dela. (3) Meutim, da su ovi ljudi znali ta je zaista ljubav ka blinjemu, ne bi nikad bili pali u ovu ovu doktrinu koja je obmana.

Osnovna stvar u ljubavi ka blinjemu je postupati ispravno i pravedno i svemu to pripada ovekovoj dunosti i poslu. Kao na primer, da sudija kazni zloinca u skladu sa zakonom, i to ini iz revnosti, on je tada u ljubavi ka blinjemu; jer on eli njegov popravak, to jest njegovo dobro, a tako isto eli dobro drutvu i svojoj zemlji, kojoj ovaj zloinac nee vie tetu nanositi; tako da on moe da ga voli kada se ovaj popravlja, kao to otac voli sina kada ga kanjava; i na taj nain on (sudija) voli drutvo i svoju zemlju, koji su njegov blinji u optem smislu. Tako je i u mnogim drugim sluajevima. Ali ovo e biti pokazano, po Gospodovoj Boanskoj milosti, potpunije na drugome mestu. 4731. Stih 21. Ali Ruben kad u to. Da ovo oznaava ispovedanje (ispovest) vere u crkvi u opte(opte ili zajedniko) vidi se iz reprezentacije Rubena, koji je vera u razumu ili u doktrini, to je prva stvar novog raanja (preporoda); to je skupno istina doktrine, preko koje se postie dobro (br. 3861,3866); a ovde je stoga ispovedanje vere u crkvi u opte. Da Ruben ovde posreduje (intervenie), to je stoga, to crkva koja poinje verom, prestala bi da bude crkva ako Boanska istine ne ostane u njoj- (istina) da je Gosodovo Ljudsko Boansko, jer ovo je najvia ili najdublja istina u crkvi. Iz ovoga razloga Ruben eli da spasi Josipa, kojim je ovde ta istina predstavljena, iz ruku njegove brae, i da ga vrati ocu; ime je oznaeno da on insistira na tome da ta istina pripada crkvi. tavie, kad se Ruben vratio k jami, i video da tamo nema Josipa, on je razdero svoje haljine, i rekao svojoj brai, Nema deteta; a ja, kuda u? (stihovi 29,30) ime je oznaeno da vie nema ni malo vere u Gospoda, pa stoga ni crkve. (2) Ovu najviu ili najdublju istinu, da je Gospodovo Ljudsko Boansko, osporavaju oni koji su u samoj veri; meutim, poto znaju iz Rei da je u Gospodu bilo Boansko, a ne shvataju kako Ljudsko moe da bude Boansko, to oni pripisuju i jedno i drugo Gospodu, pri emu razlikuju izmeu Njegove Boanske i Njegove Ljudske prirode. Meutim, oni koji ive ivotom vere, ili ljubavi ka blinjemu, oni oboavaju Gospoda kao svoga Boga i Spasitelja; i dok Ga oboavaju, oni o Gospodovoj Boanskoj prirodi misle ne odvajajui Je od Njegove Ljudske prirode, pa stoga u srcu priznaju da je sve u Gospodu Boansko. Ali kada misle polazei od doktrine, tada ne mogu da shvate kako Ljudsko moe biti Boansko, i tada govore po dokrini. (prim. prev. U ovome delu, koje je napisano u poetku autorovog prosvetljenja, razlikovanje izmeu

Ljudskog od venosti (ab aeterno) i ljudskog od majke se ne vidi jasno. U kasnijim delima, autor tvrdi da je Gospod proslvio direktno ono Ljudsko od venosti po kojemu je i stvorio oveka po svojoj slici i prilici, i ojaao Ga na taj nain to je preko Njega osigurao za uvek ovekovu slovodu volje, i to je stvario jedna nov, i efikasniji model ovekovog duhovnog preporoda; a proslavio je, indiretno samo, ono ljudsko koje je dobio od majke, koje je roeno s naslednim grehom odnosno sa tendencijom da se odvaja od Tvorca, jer ga je iskoristio da privue sve demone da ga preko toga slabog ljudskog iskuavaju; na taj nain je doau dodir s njima, i savladao ih za uvek). 4732. Izbavi ga iz ruku njihovih. Da ovo oznaava osloboenje, vidi se i bez objanjavanja. 4733. Nemojte proljevati krvi (ne ubijte ga, duu). Da ovo oznaava da ne treba da se zatre (doktrina o Boanskoj istini), jer je to ivot religije, vidi se iz znaenja ubiti, to je zatrti; i iz znaenja due, a to je ivot (br. 1000,1005,1436,1742), ovde ivot religije. Da je priznavanje i oboavanje Gospodovog Boanskog Ljudskog ivot religije, jasno je iz onoga to je maloas reeno (br.4731); kao i iz toga, da je u ljudskoj prirodi da ele da oboavaju neto to mogu da opaaju i o emu mogu da misle i da, kao ulni ljudi, mogu to da opaaju nekim ulom, pod uslovom da je u tome Boansko. To je zajedniko ljudskoj rasi. Iz toga razloga Nezbaboci se klanjaju idolima u kojima veruju da je Boansko, a drugi opet oboavaju ljude posle njihove smrti za koje veruju da su ili bogovi ili sveci. Jer se iz oveku ne moe nita izazvati ako se ne utie na njegova ula. (2) Oni koji kau da priznaju Vrhovno Bie, o kojemu nemaju nikakvu ideju, u veini sluajeva, ne priznaju nikakvoga Boga, nego prirodu umesto toga, jer oni to mogu da razume. Mnogi meu Hrianima su takvi, a to je zato to ne veruju da je Ljudsko Gospodovo Boansko. Da ne bi stoga ljudi koji su se toliko udaljili od Boanskog, i toliko postali telesni, da ne bi oboavali drvo i kamenje; i kao ne bi oboavali oveka posle smrti, i pod njim, nekoga avola, a ne Samog Boga, jer Ga nisu nikako mogli da opaze, i da ne bi na taj nain sve u crkvi nestalo, a sa crkvom i ljudska rasa, to je Samo Boansko htelo da uzme na sebe Ljudsko i da ga uini Boanskim. Neka se stoga ueni uvaju od toga da misle o Gospodovom Ljudskom a ne u isto vreme i o

Njegovom Boanskom, jer inei tako, oni sebi stvaraju kamen spoticanja, i na kraju ne veruju ni u ta. 4734. Stih 22. I jo im ree Ruben. Ovo oznaava potsticanje , u priblinom smislu, ispovest vere u crkvi u opte (to je Ruben, br. 4731), potsticanje ili naredbu da ne ine nasilja , kao to je u onome to sledi. 4735. Ne proljevajte krvi. Da ovo oznaava da ne treba da ine nasilje nad onim to je sveto, vidi se iz znaenja krvi, a to je ono to je sveto, o emu u onome to sledi; otuda, proljevati krv je nasilje nad onim to je sveto. Sve to je sveto u nebu, proizilazi od Gospodovog Boanskog Ljudskog, pa stoga i sve to je sveto u crkvi. Kako se ne bi vrilo nasilje nad tim, u crkvi je Gospod ustanovio Svetu Veeru u kojoj se jasno kae da je hleb Njegovo telo, a vino Njegova krv, da je prema tome to Boansko Ljudsko iz ega dolazi sve to je sveto. Kod drevnih, hleb i vino su oznaavali ljudski proprium (ego), jer se ljudsko sastoji od tela i krvi; stoga je Gospod rekao Simonu: Blago tebi jer ti to nije reklo telo i krv, nego Otac Moj koji je na nebesima (Mateja XVI.17). Stoga telo i krv oznaavaju hleb i vino, a u Svetoj Veeri Gospodov Ljudski proprium. Gospodov Proprium sam, koji je On stekao svojom vlastitom moi, je Boanski. Njegov je Proprium po zaeu bio ono to je dobio od Jehove Svog Oca, i to je bilo Jehova Sami. Otuda je Proprium koji je stekao za Sebe u Ljudskom, bio Boanski. Ovaj Boanski proprium u Ljudskom je ono to se naziva Njegovim telom i krvlju; telo je Njegovo Boansko dobro (br. 3813), a krv je Boanska istina od Boanskog dobra. (2). O Gospodovom Ljudskom, kada se proslavilo ili postlo Boansko, ne moe se misliti kao o ljudskom, nego kao o Boanskoj ljubavi u ljudskoj formi; a to je vie (forma ljubavi) nego to je kod anela koji se (kako sam ih ja video) pokazuju kao oblici ljubavi i ljubavi ka blinjemu pod ljudskim oblikom, od Gospoda; jer Gospod je iz Svoje Boanske Ljubavi uinio Svoje Ljudsko Boanskim; ba kao to ovek kroz nebesku ljubav postaje aneo posle smrti, tako da se (aneo) vidi, kao to rekoh, kao forma ljubavi i ljubavi ka blinjem pod ljudskom formom. Stoga je jasno da se Gospodovim Boanskim Ljudskim oznaava, u najviem smislu, Boanska ljubav sama, koja je ljubav ka celoj ljudskoj rasi, u tome to hoe da spasi sve i da ih uini blaenim u venosti, i da Svoje Boansko uini njihovim koliko to mogu da prime. Ova ljubav i uzajamna ljubav ovekova prema Gospodu, kao i ljubav ka

blinjemu, to je ono to je oznaeno i predstavljeno u Svetoj Veeri nebeska Boanska ljubav telom ili hlebom, a duhovna Boanska ljubav krvlju ili vinom. (3) Iz ovoga se sada vidi ta je oznaeno onim to je reeno kod Jovana jedenjem Gospodovog tela i pijenjem Njegove krvi: Ja sam hljeb ivi koji sie s neba; koji jede od ovoga hljeba ivjee u vijek; i hljeb koji u ja dati tijelo je moje, koje e se dati za ivot svijeta. A Isus im kae: zaista, zaista vam kaem: ako ne jedete tijela sina ovjeijega, i ne pijete krvi njegove, ne ete imati ivota u sebi. Koji jede tijelo moje i pije krv moju, ima ivot vjeni, i ja u ga ukrsnuti u poljedni dan. Jer je tijelo moje pravo jelo, i krv moja pravo pie. Koji jede moje tijelo i pije moju krv, stoji u meni i ja u njemu. Kao to me posla ivi otac, i ja ivim radi oca ; i koji jede mene, i on e ivjeti mene radi. Ovo je hljeb koji sie s neba, ne kao to vai oci jedoe manu i pomrijee; koji jede hljeb ovaj, ivjee u vijek. (VI.51-58). Poto tijelo i krv oznaavaju, kao to rekoh, nebesko Boansko i duhovno Boansko koji su od Gospodovog Boanskog Ljudskog, ili to je isto, Boansko dobro i Boanska istinu Njegove ljubavi, to se jedenjem i pijenjem oznaava usvajanje ovih od strane oveka; a ovo se postie ivotom ljubavi i ljubavlju ka blinjemu, koja je i ivot vere. (Da jedenje znai usvajanje dobra, a pijenje usvajanje istine, moe se videti gore, br.2187,3069,3168,3513,3596,3734,3832,4017,4018.) (4) Poto krv u nebeskom smislu oznaava duhovno Boansko ili Boansku istinu koja proizilazi od Gospodovog Boanskog Ljudskog, to ona oznaava sveto proizlazee; jer Boanska istina koja proizilazi od Gospodovog Boanskog Ljudskog je sama svetost; (5) Svetost je samo to, i ni iz kojeg drugog izvora. Da krv oznaava svetost, vidi se iz mnogih odlomaka u Rei, od kojih emo navesti sledee: Ti, dakle, sine ovjeiji, govori ovako Jehova Bog, reci pticama, svakojakim pticama, i svijem zvijerima poljskim: skupite se i hodite, saberite se sa svijeh strana na rtvu moju, koju koljem za vas, na veliku rtvu na gorama Izrailjevim; i jeete mesa i piete krvi. Jeete mesa junakoga i piete krvi knezova zemaljskih, ovnova, jaganjaca i jaraca, i sve ugojene stoke Bazanske. I jeete pretiline da ete se nasititi, i piete krvi da ete se opiti, od rtava mojih koje u naklati. I nasitiete se za mojim stolom konja i konjika, jnaka i svakojakih vojnika, govori Jehova Bog. I pustiu slavu svoju meu narode, i svi e narodi vidjeti sud moj koji u uiniti i moju ruku koju u dignuti na njih. (Jezikilj XXXIX. 17-21).

Predmet o kome se ovde govori je poziv svima da se skupe u Gospodovo carstvo, a posebno uspostavljanje ponovno crkve meu Neznabocima; a njihovim jedenjem mesa i pijenjem krvi oznaava se usvajanje Boanskog dobra i Boanske istine, to jest, usvajanje svetoga koje proizlazi od Gospodovog Boanskog Ljudskog. Ko ne moe da vidi da se pod tijelom ne misli na telo, niti krvlju na krv, gde se kae da treba da jedu telo i piju krv knezova zemaljskih, i da e se nasititi konja i konjika, i junaka, svakojakih ratnika? (6) Slino i u Otkrovenju: I vidjeh jednoga anela gdje stoji na suncu i povika glasom velikijem govorei svima pticama koje lete ispod neba: doite i skupite se na veliku veeru Boiju. Da jedete mesa d careva, i mesa od vojvoda, i mesa d junaka, i mesa od konja i konjika, i mesa od slobodnjaka i robova, od malenijeh i od velikijeh.(XIX.17,18). Ko bi ikada razumeo ove rei kad ne bi znao ta je oznaeno u unutranjem smislu telom, a ta carevima, vojvodama, jakima, konjima, o konjicima, slobodnjacima i robovima? (7) Dalje kod Zaharije: Jer u istrijebiti iz Efraima kola i iz Jerusalima konje, i istrijebie se luk ubojiti; i on e kazivati mir narodima, i vlast e mu biti od mora do mora i od rijeke do krajeva zemaljskih. A ti, za krv zavjeta tvojega pustih sunje tvoje iz jame, gdje nema vode. (IX.10,11). Ovde se govori o Gospodu. Krv tvojega zavjeta je Boanska istina od Njegovog Boanskog Ljudskog, i svetost sama, koja je, kad se On proslabio, proisticala od Njega. Ova sveta stvar je ono to se naziva Svetim Duhom, kao to se vidi kod Jovana: A u poljednji veliki dan praznika stajae Isus i vikae govorei: Ko je edan neka doe k meni i pije. Koji me vjeruje, kao to pismo ree, iz njegovog tijela potei e rijeke ive vode. A ovo ree za Duha kojega poslije primie oni koji vjeruju u ime njegovo; jer Duh Sveti jo ne bjee na njima, jer Isus jo ne bjee proslavljen (VII.37-39). Da je sveto proistiue od Gospoda duh, moe se videti kod Jovana VI.63. (8) Osim toga, da je krv sveto proistiue od Gospodovog Boanskog Ljudskog, kod Davida: Od prijevare i nasilja iskupie due njihove, i skupa e biti krv njihova pred oima njegovima (Psalam LVII.14). Skupa (dragocjena) krv oznaava svetu stvar koju e primiti. U Otkrovenju: Ovo su oni koji dooe od nevolje velike, i oprae haljine svoje i ubijelie haljine svoje u krvi jagnjetovoj (VII.14). Ponovo: I oni ga pobijedie krvlju jagnjetovm i rijeju svjedoanstva njegova, i ne marie za ivot svoj sve do same smrti. (XII.11). (9) Crkva danas smatra da krv Jagnjetova oznaava Gospodovo stradanje, jer ljudi misle da se spasavaju samo preko Gosodovoe patnje, i da je on

radi toga bio poslan u svet; ali neka ovo gledite bude za proste, koji ne mogu da razumeju unutarnje tajne. Gospodova patnja bila je njegovo poslednje iskuenje, preko kojega je do kraja proslavio Svoje Ljudsko (Luka XXIV.26;Jovan XII.23,27,28;XIII.31,32; XVII.1,4,5); ali krv Jagnjetova je isto to i Boanska istina, ili sveto proizlazee od Gospodovog Boanskog Ljudskog; na taj ain, isto to i krv zavjeta o kome se gore govori, a o emu pie kod Mojsija: (10) I uze knjigu zavjetnu i proita narodu. A oni rekoe: to god je rekao Jehova iniemo i sluaemo. A Mojsije uze krv i pokropi njom narod, i ree: evo krv zavjeta koji uini Jehova s vama za sve rijei ove. (Izlazak XXIV.7,8). Knjiga Zavjeta je bila Boanska istina koju su oni imali, anstvo potvrenoa krvlju da je to bilo od Njegovog Boanskog Ljudskog. (11) U obredima Jevrejske Crkve, krv je imala samo to znaenje a to je bilo sveto proizlazee od Gospodovog Boanskog Ljudskog; stoga, kada su se posveivali, to se inilo krvlju. Tako kada su Aron i njegovi sinovi bili posveivani, krvlju su bili poprskani krajevi rogova na oltaru, a ostatkm je poprskan donji deo oltra, kao i kraj desnoga uha, palac desne ruke, i veliki palac na desnoj nozi, kao odea (Izlazak XXIX.12,16,20; Levitska VIII.15,19,23,30). I kada je Aron ulazio iza zavesa sedita milosti, trebalo je poprskati prstom sedite milosti prema istoku sedam puta (Levitska XVI.12-15). Tako isti (se radilo) pri ostalim posveivanjima, kao i kod ispatanja i oienja, u vezi s kojima vidi sledee odlomke, Izlazak XII.7,13,22;XXX.10; Levitska I.5,11,15;III.2,8,13; IV.6,7,17,18,25,30,34; VI.27,28; XIV.14-19,25-30;XVI.12-15,18,19; Zak. Ponovljeni XII.27). (12) Poto se krvlju, u pravom smislu, oznaava svetost, tako, u obrnutom smislu, krv i krvi oznaavaju one stvari koje vre nasilje nad tim (nad svetou), jer se prolivanjem nevine krvi vri nasilje nad onim to je sveto. Stoga su zle stvari i prafane stvari bogotovanja nazvane krv. Da krv i krvi imaju takvo znaenje, vidi se iz sledeih odlomaka. Kod Isaije: Kada Gospod opere neistotu keri Sionskih i iz Jerusalima oisti krv njegovu duhom koji sudi i saie. (IV.4). Kod Jeremije: I jote na skutovima tvojim nalazi se krv siromaha pravijeh (II.34). (13) Opet: Ali za grijehe proroka njegovijeh, i za bezakonja sveenika njegovijeh, koji proljevaju krv pravedniku usred njega. Lutahu kao slijepci po ulicama, kaljajui se krvlju koje ne mogahu da se dotiu haljinama svojim. (Pla IV.13,14). Kod Jezikilja: I idui mimo tebe i vidjeh te gdje se valja u krvi svojoj, i rekoh ti: da si iva u svojoj krvi i opet ti rekoh: da si iva u krvi svojoj! I okupah te vodom, i sprah s tebe krv tvoju, i

pomazah te uljem (XVI.6,9). A ti, sine ovjeiji, hoe li suditi gradu krvnikom? i hoe li mu pokazati sve gadove njegove? Reci: ovako veli Jehova Gospod: ide vrijeme gradu koji proljeva krv u sebi i gradi gadne bogove svoje da se skrvni. Skrivio si krvlju koju si prolio, i oskrvnio si se o gadne bogove svoje koje si nainio. Gle, knezovi Izrailjevi u tebi dadoe se da proljevaju krv svaki svom silom svojom. U tebi su opadai da proljevaju krv i na gorama jedu u tebi, grdila, ine u tebe. (XXII.2-4,6,9). Kod Mojsija: Ako iko prinese rtvu bilo gde osim na oltaru u atoru, to mu je krv, kao da je prolio krv (Levitska XVII.1-9). (14) Krivotvorena i profanisana istina oznaena je u sledeim odlomcima koji pominju krv. Kod Joila: I uiniu udesa na nebu i na zemlji, krv i oganj i puenje dima. Sunce e se pretvoriti u tamu i mjesec u krv prije nego doe veliki i strani dan Jehovin. (II.30,31). U Otkrovenju: I vidjeh kad otvori esti peat, gle, zatrese se zemlja vrlo, i sunce posta crno kao vrea od kostrijeti, i mjesec posta kao krv. (VI.12). Opet: I drugi aneo zatrubi, i kao velika gora ognjem zapaljena pade u more; i treina mora posta krv. (VIII.8). Opet: I drugi aneo izli au svoju u more; i posta krv kao od mrtvaca, i svaka dua iva umrije u moru. I trei aneo izli au svoju na rijeke i na izvore vodene, i posta krv. (XVI.3,4). (15) Slino u knjizi Izlaska (VII.15-22), o rekama, movarama, i vodenim ostavama u Egiptu, koji su se pretvorili u krv; jer se Egiptom ozbaavaju znanja (scientia) preko kojih se ulazi u nebeske misterije, i tako se izokreu, osporavaju, i profaniu Boanske istine (br. 1164,1165,1186). Sva udesa u Egiptu, poto su Boanska, sadre ovakve stvari. Reke koje su postale krv su istine inteligencije i mudrosti (br. 108,109,3051); vode imaju slno znaenje (br.680,2702,3058), kao i izvori (br. 2702, 3096,3424); mora su istine skupno, koje su isinite rei-znanja (vera scientifica) (br. 28); mjesec za koji se kae da se pretvorio u krv, je Boanska istina (br. 1529.1531,2495,4060). Iz ovoga se vidi da se mesecom, morem, izvorima, vodama, i rekama, koje su se pretvorile u krv, oznaava istina koja je krivotvorena i profanisana. 4736. Bacite ga u ovu jamu u pustinji. Da ovo oznaava da treba da u meuvremenu sakriju (Boansku istinu) meu obmane, to jest, da treba da je smatraju lanom, ali da je ipak sauvaju jer je bila vana za crkvu, a to se vidi iz znaenja jame, to su obmane (vidi br. 4728); i iz znaenja pustinje, to je ono mesto gde nema istina. Jer re pustinja ima iroko znaenje, jer znai zemlju koja

nije nastanjena, pa stoga nije ni obraena; a kada se to kae za crkvu, to znai gde nema dobra, pa stoga ni istine (br. 2708,3900). Jamom u pustinji ovde se oznaavaju obmane u kojima nema istine, zato to nema dobra. Kae se u kojoj nema istine zato to nema dobra. Ova istina nije iva, je je u njoj lano naelo, pa stoga kod svakoga ko ima takvu istinu, istina je obmana jer u njoj vlada neko lano naelo. Naelo je kao dua, od ega ostalo prima ivot. S druge strane, ima obmana koje se primaju kao istine, kad ima dobra u njima, osobito ako je to dobro nevinosti, kao kod Neznaboaca, i kod mnogih koji su u crkvi. 4737. I ne diite ruke na nj. Da ovo oznaava da ne treba da joj (Boanskoj istini) ine nasilje, vidi se i bez objanjavanja. 4738. A ae ga izbaviti iz ruku njihovijeh i odvesti ocu. Da ovo oznaava da je hteo da trai da ona pripadne crkvi, vidi se iz znaenja izbaviti iz ruke, to je osloboditi, kao gore (br. 4732); i iz znaenja odvesti g ocu, to je smatrati da pripada crkvi; jer je Jakovom, koji je ovde otac, predstavljena Jevrejska religija koja vue poreklo od Drevne Crkve, kao gore (br. 4700,4701). To je bila Boanska istina o Gosodovom Boanskom Ljudskom koja je trebala da prpada crkvi, jer se Josipom, kao to je reeno, posebno oznaava ova istina. (2) Dalje, treba da se zna da je Drevna Crkva priznavala to (tu istinu), a tako isto i prvobitna Hrianka Crkva; ali kada se papska vlast tako proirila da je imala vlast nad svim ljudskim duama, i poto je sama sebe uzdigla, kao to se kae o caru Babilnskom kod Isaije, A govorio si u srcu svome: izai u na nebo, vie zvjezda Boijih podignuu prijesto svoj, i sjeu na gori zbornoj na strani severnoj. Izai u u visine nad oblake, izjednaiu se s Vinjim, (XIV.13,14), tada su Gospodu oduzeli Boansko Ljudsko, to jest, napravili su razliku izmeu Njegovg Boanskog i Njegovog Ljudskog. (3) Kako je o ovome nainjen dekret na jednom concilu, bilo mi je pokazano. Pojavili su mi se neki duhovi napred na levo na planu stopala noge, na odreenom otstojanju od mene, koji su razgovarali izmeu sebe, ali nisam uo o emu. Onda mi je bilo reeno da su to bili neki od onih koji su bili u onome concilu u kome je doneen dekret o dve Gospodove prirode, Boanskoj i Ljudskoj. Ubrzo mi je dato da s njima razgovaram. Rekli su, da su oni koji su imali najvie uticaja u concilu, i koji su bili rangom i autoritetom iznad ostalih, da su otili u jednu zamraenu sobu i tamo doneli zakljuak da Gospodu treba pripisati i Boansku i

ljudsku prirodu; da inae se ne moe podrati papska vlast. Jer da su priznali da je Gospod jedno s Ocem, kao to je On Sam rekao, niko ne bi mogao biti priznat kao Njegov predstavnik (vicar) na zemlji; jer su se tada pojavljivale skizme koje su mogle da unite papinsku vlast ako oni ne naprave ovu razliku; i da bi ojaali ovu izmiljotinu, oni su traili podrku u Rei, i ubedili ostale. (4) Duhovi su dodali da su pomou toga bili u stanju da vladaju u nebu i na zemlji, jer da su to imali iz Rei da je Gospodu data sva mo u nebu i na zemlji, koja se mo ne moe pripisati nijednom vikaru, ako se i Ljudsko prizna da je Boansko; jer da znaju da nikome nije doputeno da se pravi jednakim Bogu, i da Boansko ima tu mo za Sebe, ali ne Ljudsko, ako mu to nije dato, kao to je kasnije dato Petru. Nastavili su, da izmatici toga vremena imaju otar um, koje su oni na ovaj nain mogli da uutkaju, a na koji nain je papska mo bila potvrena. (prim.prev. Moje tumaenje ovoga: Duhovi su smatrali da je ljudska priroda Gospodova ta koja treba da vlada na zemlji, da je to ta priroda i vlast koja je preneena na Petra i njegove naslednike, sve dok Gospod ponovo ne doe da sudi ivima i mrtvima. Treba napomeniti u da je taj deo poglavlja XVI iz Mateje stihovi 13 do 18, umetnut , jer se ne nalazi u ranijim verzijama toga Jevanelja, i da je vjerovatno dodat da bi ojaao papski autoritet). Iz svega ovoga se vidi da je ova razlika bila izmiljena samo radi dominacije (vladanja); i da je to bio razlog da nisu eleli da znaju da je mo bila data Gospodovom Ljudskom u nebu i na zemlji, to bi pokazivalo da je i ono (Ljudsko) Boansko. Da Petar, kome je Gospod dao kljueve neba, ne oznava Petra, nego veru koja dolazi od ljubavi ka blinjemu, koja, poto pripada samo Gospodu, ona je i mo koja pripada samo Gospodu, to se moe videti u predgovoru dvadest i sedmog poglavlja knjige Postanja (autor ima na umu predgovor u delu Nebeske Tajne). 4739. Stihovi 23-30. I kad Josip doe k brai svojoj, svukoe s njega haljinu njegovu, haljinu arenu, koju imae na sebi. I uhvativi ga bacie ga u jamu; a jama bjee prazna; ne bjee vode u njoj. Poslije sjedoe da jedu. I podigavi oi, ugledae, a to gomila Izmailaca iae od Galada s kamilama natovarenim mirisavoga korjenja i tamjana i smirne, te noahu u Egipat. I ree Juda brai svojoj: kaka e biti korist to emo ubiti brata svojega i zatajiti krv njegovu? Hajde da ga prodamo ovijem trgovcima Izmailcima pa da ne diemo ruke na nj, jer nam je brat,

nae je tijelo. I posluae ga braa njegova. Pa kad trgovci Madijanci bijahu blizu njih, oni izvukoe i izvadie Josipa iz jame, i prodadoe Josipa Izmailcima za dvadset srebrnika; i oni odvedoe Josipa u Egipat. A kad se Ruben vrati k jami, a to nema Josipa u jami; tada razdrije haljine svoje. Pa se vrati k brai svojoj, i ree: nema djeteta! a ja, kuda u? I kad Josip doe k brai svojoj, oznava kad je pretskazivanje dato; svukoe s njega haljinu njegovu, oznaava da su izagnali i unitili izgled istine; haljinu arenu (haljinu od mnogo boja), koja bijae na njemu, oznaava kvalitet izgleda (privida) u pogledu iostina od dobra. I uhvativi ga bacie ga u jamu, oznaava meu obmanama; i jama bjee prazna, i nemae u njoj vode, oznaava da u tome nije bilo nita istinito; poslije sjedoe da jedu, oznaava usvajanje zla koje dolazi od obmane; i podigvi oi svoje ugledae, oznaava dalju misao; kad gle, mnotvo Izmaeliana iae od Galada, oznaava one koji su u prostom dobru, kao to su Neznaboci; s kamilama natovarenim mirisavga korjenja, tamjana i smirne, oznaava unutarnje prirodne istine; te noahu u Egipat, oznaava pouku od znanja-rei; a Juda ree brai svojoj, oznaava izopaene u crkvi koji se protive svemu to je dobro; kaka e biti korist to emo ubiti brata svojega i zatajiti njegovu krv? oznaava da se time ne bi nita osobito postiglo, ako bi se ovo potpuno zatrlo; hajde da ga prodamo ovijem Izmailcima, oznaava da ove stvari priznaju oni koji su u prostom dobru; da ne diemo ruke svoje na nj, oznaava da bi oni bili bez krivice; jer je nae tijelo, oznaava da ono to je od njih, da je to prihvaeno; i posluae ga braa njegova, oznaava odobravanje; pa kad trgovci Madijanci bijahu blizu njih, oznaava one koji su u istini od ovoga dobra; oni izvukoe i izvadie Josipa iz jame, oznaava pomo onih koji ne ele da se (ova istina) sakriva meu obmanama; i prodadoe Josipa Izmailcima, oznaava primanje od strane onih koji su u prostom dobru, a otuenost od onih koji su u veri odvojenoj; za dvadeset srebrnika, oznaava procenu; i oni odvedoe Josipa u Egipat, oznaava savetovanje s reima-znanjima. A Rubem se vrati k jami, oznaava veru u crkvi u opte; a to nema Josipa u jami, oznaava da vie nije bilo nikakve vere; i on razdrije haljine svoje, oznaava aljenje (tugovanje); I ree: nema djeteta! oznaava da vie u tome nije bilo vere; a ja, kuda u? oznaava (pitanje) gde je sada crkva?

4740. Stih 23. I kad doe Josip k brai svojoj. Da ovo oznaava kada se pretskazivalo ( besedilo), vidi se iz reprezentacije Josipa, koji je istina Boanska,posebno o Gospodovom Boanskom Ljudskom; kada se kae doe k njima , to znai da je njima upueno pretskazivanje (beseda); jer njegova braa predstavljaju crkvu koja je u veri odvojenoj, kojima se besedilo (pretskazivalo). 4741. Svukoe s njega haljinu njegovu. Da ovo oznaava da su zatrli i unitili izglede istine, vidi se iz znaenja svukoe, kada se kae za Boansku istinu, koja je ovde Josip, da je zatrvena i unitena; i iz znaenja haljine, koja je bila iz raznih boja, to su izgledi istine (br.4677). Zatiranje i unitavanje izgleda istine deava se poto je istina odbaena; jer istina sama sjaji u umu, ma kako da je zatrvena, ona se i dalje pokazuje, osobito kod onih koji su u dobru. Ovo se jasno vidi kod onih koji su unitili istinu u sebi, jer se oni i dalje trude da izagnaju i unite izglede istine. (2) Uzmite ilustracije radi jedan primer: ko ne vidi da je hteti dobro i initi dobro istinski Hrianski ivot? I ako bi bilo ko rekao da je to ljubav ka blinjemu, svak mora da prizna (da je tako):a oni koji tako hoe, kau da znaju da je tako, jer to pripada ivotu. Ali ako se radi o pozdanom miljenju da je ovo ili ono istinito (kao to su voljni da kau oni koji su u veri odvojenoj), oni e rei da oni ne znaju ta je to, jer da oni to opaaju neto kao dim koji se gubi. Kako vera sama i pouzdanje (u sasenje) koje potie od te vere imaju takav karakter, a tako misle svi koji ozbiljno sude o ovome, posebno oni koji su u dobru, stoga se ovakve osobe (koje su u veri samoj) trude da razagnaju i unite ak i izglede (istine), tako to odvavaju sve to je tome slino, i sve to potsea na ovu Boansku istinu. Ovo je oznaeno skidanjem Josipove haljine, koja je bila na njemu. (3) Iste osobe veruju da su mudrije od ostalih, koje, kad su jednom prihvatile ma koju dogmu, mogu da je potvrde raznim stvarima, i koje raznim razglabanjima ine da ta dogma izgleda kao istina. Ali nije nita od toga manje vredno mudroga oveka; to je ono to svak s malo razuma moe da uradi, a zli jo vetije od pravednih. Jer ovo nije ono to treba da ini racionalan ovek, jer on moe da vidi, kao odozgo, da li je ono to je potvreno istinito ili nije; i poto on to vidi, on odbacuje potvrivanje obmane; i one mu izgledaju smene i prazne, bez obzira koliko drugi u njih veruju da su ih stekli u samoj koli mudrosti. Jednom reju, nita nije vrednije mudrog oveka nego da racionalno proceni da li je neto istinito, i tada da to potvrdi. U stvari,

videti da je neto istinito, to je videti to iz svetlosti neba, koja je od Gospoda; a videti obmanu kao istinu, to je videti to iz varljive svetlostii, koja dolazi od pakla. 4742. Haljinu arenu, koja bjee na njemu. Da ovo oznaava kvalitet izgleda u odnosu na istine od dobra, vidi se iz znaenja arene haljine (haljine od mnogo boja), to su izgledi istine preko kojih je duhovno Prirodnog poznato i razaznatljivo (br. 4677); ovde, stoga, kvalitet izgleda; iz kojeg razloga se haljina pominje dva puta svukoe s njega haljinu njegovu, haljinu arenu. Kvalitet izgleda je prema tome kakve su istine od dobra, to se moe videti kada se istina pokae u svetlosti neba, to jest, u drugom ivotu, gde postoji samo to jedno svetlo koje dolazi od Njegove Boanske istine; jer ova se pred oima anela pokazuje kao svetlolst (br. 2776,3190,3195,3222,3339,3340,3636,3643,3993,4302,4413,44159. ) Ova se svetlost menja kod svakoga prema tome kako je prima. Sva misao anela je rezultat varijacja ove svetlosti, kao i misao oveka, iako on toga nije svestan; zato to kod njega ova svetlost pada u materijalne slike ili ideje, koje su, poto su u njegovom prirodnom ili spoljanjem veku, iz svetlosti sveta. Tako se svetlost neba kod njega zatamnjuje u tome stepenu da teko da zna da je njegova intelektualna svetllost i vid iz toga (svetla). Ali u drugom ivotu, kada oni vid nije vie u svetlosti sveta, nego u svetlosti neba, postaje jasno da njegova misao dolazi iz toga izvora. (2) Kad ova svetlost pree iz neba u svet duhova, ona se tamo pokazuje po izgledima u vie boja, koje po lepoti, raznovrsnosti, i divotnosti beskrajno prevazilazi boje koje potiu iz svetlosti sveta. (Vidi ta je reeno gore u pogledu boja, iz iskustva, br. 1053,162,3993,4530,4677). Poto su boje u drugom ivotu iz ovoga izvora, one su po svome poreklu samo izgledi istine od dobra. Jer istina ne sjaji od sebe, jer nema u njoj samoj nita plameno; nego sija od dobra, jer dobro je kao plamen koji daje svetlo. Takvo, dakle, kakvo je dobro, tako istina izgleda da je; a kakva je istina, na takav nain ona sija iz dobra. Iz ovoga se vidi ta je oznaeno, u unutranjem smisluj, arenom haljinom (haljinom od mnogo boja), naime, to je kvalitet izgleda istine od dobra; jer Josip, kome haljina pripada, predstavlja Boansku istinu, kao to je gore pokazano. 4743. Stih 24. I uhvativi ga bacie ga u jamu. Da ovo oznaava meu obmane (da su Boansku istinu svrstali meu obmane), jasno je iz onoga to je gore pokazano (br. 4728,4736), gde se javljaju iste rei.

4744. A jama bjee razna, ne bjee vode u njoj. Da ovo oznaava da tada nita nije bilo istinito, vidi se iz znaenja jame, to su obmane (vidi vr. 4728); iz znaenja biti prazan, to je biti tamo gde nema nita istinito, jer nema dobra (o emu kasnije); i iz znaenja vode, to je istina (br. 680,739,2702, 3058,3424). Da biti prazan oznaava gde nema ita istinito jer nema nita dobro, vidi se iz drugih odlomaka u Rei, kao do Jeremije: Najvei izmeu njih alju najmanje na vodu; doavi na studence, ne naoe vode, vraaju se s praznim sudovima svojim, stide se i srame, i pokrivaju svoju glavu (XIV.3). Biti prazan ovde oznaava istine u kojima nema istina od dobra. Ponovo: Izjede me i potr me Nabuhodonosor car Babilonski, naini od mene nepotreban sud, prodrije me kao zmaj,napuni trbuh svoj milinama mojim, i otjera me. (LI.34). Nepotreban (prazan) sud ovde oznaava stanje gde nema istine; a Babilon, one koji pustoe, to jest, one koji druge liavaju istina (br. 1327kraj). Opet: Pogledah na zemlju, a gle, bez oblija je i pusta; i na nebo, a svetlosti njegove nema (IV.23). Kod Isaije: Nego e je naslijediti gem i uk, sova i gavran naselie se u nj, i Gospod e rastegnuti preko nje ue pogibli i mjerila ustoi. (XXXIV.11). (2) Ponovo: Pusto e ostati u gradu, i vrata e se razvaliti; jer e biti u zemlji i u narodu kao kad se oberu masline, ili kao kad se paljetkuje poslije berbe. Ovi e podignuti glas svoj i pjevae, radi velianstva Jehovina podvikivae od mora. (XXIV.10-12). Pusto se ovde izraava drugom rei u izvornom jeziku, koji, meutim, ima slino znaenje. Da je pusto tamo gde nema istine jer nema dobra, jasno je, u unutranjem smislu, iz znaenja grada, i kue, podvikivati, vina, i ulice. Kod Jezikilja: Jer ovako veli Gospod Jehova: teko gradu krvnikome! I ja u naloiti veliki oganj. Metni ga prazna na ivo ugljevlje da se ugrije i izgori mjed njegova i da se istopi u njemu neistota njegova i da nestane zagorjeli njegove (XXIV.9,11). Jasno je to znai biti prazan. Prazan sud je onaj u kome ima neisti i zagorelosti, to jest, zla i obmane. (3) Tako kod Mateja: A kad neisti duh izide iz ovjeka, ide kroz bezvodna mjesta traei pokoja, i ne nae ga. Onda ree: da se vratim u dom svoj otkuda sam izaao; i doavi ondje nae prazan, pometen i ukraen. Tada otide i uzme sa sobom drugih duhova gorijeh od sebe, i uavi ive ondje; i bude potonje gore od prvoga. Tako e biti i rodu ovome zlome. (XII.43-45). Neisti duh oznaava neistotu ivota kod oveka, kao i neiste duhove kod njega, jer neisti duhovi ive u ovekovoj neistoti; suha mjesta , ili mesta bez vode, oznaavaju gde nema istina; prazna kua oznaava unutarnje ovekovo ispunjeno

neistotomi, to jest, obmanama od zla. Kod Luke: Gladne napuni blaga, a bogate otpusti prazne. (I.53). Bogati oznaavaju one koji imaju mnogo znanja jer bogatstvo, u duhovnom smislu, su rei-znanja, doktrinarne stvari, i spoznaje (cognitiones) dobra i istine. Nazivaju se prazni bogati, koji znaju ove stvari ali ih ne ine (tvore); jer njima istine nisu istine, jer su bez dobra (vidi br. 4736). 4745. Stih 25. Poslije sjedoe da jedu. Da ovo oznaava usvajanje zla od obmana, vidi se iz znaenja jedu, to je usvajanje (br. 3168, 3513, 3596, 3832); i iz znaenja hleba (hrane), to je dobro ljubavi (br. 276, 680, 2165, 2177, 3464, 3478, 3735, 3813, 4211, 4217, 4735), i sva hrana u opte (br. 216). Meutim, ovde hleb oznaava obrnuto, naime, zlo; jer je poznato da oni koji primaju Svetu Veeru nedostojno, ne usvajaju dobro, nego zlo; otkuda je jasno da, u obrnutom smislu, jesti hleb oznaava usvajati zlo. Bio je obiaj kod drevnih da jedu zajedno kad je trebalo da se donese neka vana odluka koju bi drugi potvrdili, kojom se oznaavalo njeno usvajanje, to jest, da su to uinili svojim vlastitim; kao kod Jezikilja: Gle, knezovi Izrailjevi dadoe se da proljevaju krv svaki silom svojom. U tebi su opadai da proljevaju krv i na gorama jedu u tebi, grdila, ine usred tebe. (XII.6,9). Treba da se zna dalje, da postoje uglavnom dva porekla zla, jedan od ivota, a drugi od doktrine. Zlo koje je od lane doktrine naziva se zlom od obmane, i to je zlo na koje se ovde misli. 4746. I podigavi oi ugledae. Da ovo oznaava dalju misao, vidi se iz znaenja podigavi oi ugledae, to je otra panja i misao, ili uporna misao (br. 2789, 2829, 3198, 3198, 3202, 4339). Da je ovde oznaena dalja misao, vidi se iz nize. 4747. A to gomila Izmaelaca iae od Galada. Da ovo oznaava one koji su u prostom dobru, kao to su Neznaboci, vidi se iz reprezentacije Ismaelita, to su oni koji su u prostom dobru u pogledu ivota, a stoga u prirodnoj istine u pogledu doktrine (br. 3263); i iz znaenja Galada, to je spoljanje dobro, u koje se prvo uvodi onda kad pone da se preporaaa.Iz ovoga se vidi se mnotvom Ismaelita od Galada oznaava takvo dobro kao to je kod Neznaboaca, odnosno kao kod Neznaboaca, to jest, kod onih koji su u prostom dobru. (2) Kakav je sluaj s ovim stvarima, moe se videti iz onoga to je do sada reeno. A ovo jo treba rei unapred: oni koji su u crkvi i koji su se utvdili protivu Boanskih istina, a posebno

protivu ovih da je Gospodovo Ljudsko Boansko, i da dela ljubavi ka blinjemu doprinose spasenju ako su se utvrdili protivu njih, ne samo preko dokrine nego i preko ivota, noveli su se u takvo stanje, da se kasnije ne mogu navesti da ih prime; jer ono to je jednom potvreno i doktrinom i ivotom, to ostaje u venosti. Oni koji ne poznaju unutarnje stanje oveka, ti misle da svako, bez obzira koliko se utvrdio protivu istina, moe lako da ih primi kasnije, pod uslovm da ga se ubedi. Ali da je to nemogue, bilo mi je dato da saznam iz mnogo iskustva s takvim osobama u drugom ivotu. Jer u ta se ovek ubedi preko doktrine, to usvaja Intelektualno; a ono to se ukoreni u jedno i drugo (u razumu i u volji) u ovekovom ivotu, ne moe se iskoreniti. Sama ovekova dua, koja ivi posle smrti, oblikovana je na taj nain, i takve je prirode da se nikada od toga ne odvaja. To je razlog da je stanje (sudbina) onih koji su u crkvi gore od onih koji su izvan crkve; jer oni koji se nazivaju Neznabocima, oni se nisu potvrdili protivu tih istina, jer ih nisu ni znali; pa stoga oni meu njima, koji su iveli u uzajamnoj ljubavi, lako primaju Boanske istine, ako ne u svetu, a onda u drugom ivotu. (Vidi ta je navedno iz iskustva o stanju i sudbini onih Neznaboaca i drugih naroda u drugom ivotu, br. 2589-2604). (3) Iz ovoga razloga, kad god Gospod ustanovljava jednu novu crkvu, to se radi od onih koji su u crkvi, ali i od onih koji su van crkve, to jest, od Neznaboaca. O ovome se esto govori u Rei. Ovoliko kao uvod, da bi se znalo ta je oznaeno Josipovim bacanjem u jamu od strane brae, i time to je zbog Madijanaca bio izvaen iz jame i prodat Izmaelitima. Jer su Josipovom braom predstavljeni oni koji su unutar crkve a koji se utvrde protivu Boanske istine, osobito protivu dve istine, da je Gospodovo Ljudsko Boansko, i da dela ljubavi ka blinjemu doprinose spasenju, i to da se utvrde ne samo doktrinom nego i ivotom; dok su Izmaelitima predstavljeni oni koji su u prostom dobru, a Madijancima oni koji su u istini ovoga dobra. Za druge se kae da su izvukli Josipa iz jama; a za prve da su ga kupili. Ali to je oznaeno time to su ga odveli u Egipat, i time to su ga prodali Potifaru, bie pokazano u onome to sledi. 4748. I s kamilama natovarenim mirisavoga korjenja, tamjana i smirne. Da ovo oznaava unutarnje prirodne istine, vidi se iz znaenja kamila, a to su u optem (smislu) one stvari prirodnog oveka koje slue duhovnom (oveku), a posebno

opte rei-znanja u prirodnom oveku (br. 3048,3071,3114,3143,3145,4156); i iz znaenja mirisavoga korjenja, tamjana i smirne, a to su unutarnje prirodne istine povezane s dobrom u prirodnom oveku (u emu u onome to sledi). U svetom bogotovanju kod drevnih, koristile su se miriljave stvari, meu kojima miro i tamjan; a sline su se stvari meale s uljem kojim su se pomazivali. Ali poreklo ovih radnji danas je nepoznato, jer je sasvim nepoznato da su stvari koje su se koristile u bogotovanju drevnih, da su poreklom iz duhovnih stvari koje su u nebima, i koje im korespondiraju. ovek se toliko udaljio od stvari u nebu, i uronio u prirodne, svetske, i telesne stvari, da je on u mraku a mnogi su i u poricanju, to se tie bilo ega duhovnog ili nebeskog. (2) Razlog zbog kojega su se smirna (miro) i tamjan koristini pri svetim obredima kod drevnih, bio je to to miris korespondira opaanju, a prijatan miris, kao od zaina raznih vrsta, ugodnom i prijatnom opaanju, kao to je (opaanje) istine od dobra, ili vere od ljujbavi ka blinjemu. Doista, korespondencija je takva da u drugom ivotu, kad god to blagoizvoli Gospod, sama se opaanja menjaju u mirise (kao to se moe videti iz onoga to sam navodio iz iskustva, br. 925,1514,1517-1517,3577,4624-4634). ta je ovde oznaeno miriljavim korjenjem, tamjanom i smirnom, moe se videti iz odlomaka u kojima se oni pominju. U optem, oni predstavljaju unutarnje istine Prirodnog, ali takve kakve su od dobra; jer isttine same ne sainjavaju Prirodno, nego to ini dobro pomou istina. Otuda su njihove vrste u skladu s kvalitetom istine povezane s dobrom, stoga i sa kavlitetom dobra; jer dobro ima svoj kvalitet od istina. (3) Poto se Galadom oznaava spoljno dobro kao ono to je ulno zadovoljstvo (br. 4117,4124); a Egiptom, u dobrom smislu, znanja-rei koja su spoljne istine prirodnog oveka, koje korespondiraju ovome dobru, ili se s njim slau (br, 1462); stoga se Izmaelitima od Galada, koji na kamilama nose zaine u Egipat, oznaava da su nosili svoje unutarnje istine od svojih rei-znanja, prema reima-znanjima koja su oznaena Egiptom (o emu kasnije). Unutarnje istine su zakljuci iz spoljnih istina, ili iz rei-znanja; jer rei-znnja prirodnog oveka slue da bi se izvlaili zakljuci o unutarnjim stvarima, i kako bi se ove sagledavale; ba kao to jedan ovek posmatra um (misli) drugoga oveka na njegovm izrazu lica, u prelivima svetla u njegovim oima, u zvuku njegovoga glasa, i u njegovim pokretima i delima. (prim.prev. Osnovni pojmovi u Rei su oznaeni reima i izrazima, iz kojih se rezonovanjem mogu praviti razni zakljuci. Ova znanja rei su

postojala kod raznih naroda iz drevne crkve, i ona su prenoena preko trgovaca koji su nosili i knjige i znanje. Egipat je bio prostor gde su ta znanja bila i brojna a nekad i magijska, a u unutarnjem smislu Egipat i predstavlja ta znanja-rei koja na autor naziva scientifica. Izlaskom iz Egipta se oznaava, u nebu po koresponenciji, udaljavanje od toga povrnog a ponekad i tetnog znanja rei i pojmova, ka pustinji gde se iste od negativnosti doneene iz Egiptam i pripremaju za ulazak u dublje duhovno znanje predstavljeno obeanom zemljom, Hahanom, koju se trebalo privesti veri u jednoga Boga, koji se otkrio Mojsiju, jer su Hananeji bili poklonici kulta plodnosti, i uz to mnogoboci i idolopoklonici. Ovoliko, da se itaocu pomogne da ne izgubi strpljenje, itajui izraze koji se esto ponavljaju, a kojima se saeto iznosi Re kako je razumeju oni u nebima dok je mi itamo i o Njoj razmiljamo na zemlji). (4) Poto se uz pomo ovakvih istina ovekovo Prirodno usavrava i popravlja, stoga se leenje pripisuje ovim vrstama zaina, kao to je balsam, kod Jeremije: Nema li balsama u Galadu? nema li ondje ljekara? za to se dakle ne iscijeli ki naroda mojega? (VIII.22). Opet: U jedan put pade Babilon, i razbi se; ridajte za njim; donesite balsama za rane njegove, ne bi li se iscijelio. (LI.8). (5) Da ovakve stvari imaju duhovno znaenje, jasno se vidi u Otkrovenju: I trgovci zemaljski zaplakae i zajaukati za njom, to njihovijeh tovara niko vie ne kupuje; tovara zlata i srebra i kamenja dragoga i bisera i uzvoda i porfire i svile i skrleta, i svakog mirisnog drveta, i svakojakijeh sudova od fildia, i svakojakijeh sudova od najskupljeg drveta, mjedi i gvoa i mermera i cimeta i tamjana i mira i livana, i vina i ulja, i niesteta i penice, i goveda i ovaca, i konja i kola, i tjelesa i dua ovjeijih (XVIII.11.13). Ove stvari nikad ne bi bile ovako posebno nabrojene da svaka od njih ne oznaava takve stvari u Gospodovom carstvu i u Njegovoj crkvi, jer bi inae bile rei bez znaenja. Poznato je da se Babilonom oznaavaju oni koji su izokrenuli bogotovanje Gospoda u klanjanje samome sebi, i koji su stoga u profanisanom unutranjem bogotovanju a u spoljnoj svetosti, dok se njihovom trgovinom (robom) oznaavaju stvari koje su oni brino i lukava izmislili kako bi se sami sebi klanjali, kao to se ovima oznaavaju i doktrinarne stvari dobra i istine iz Rei, koje su oni izokrenuli u svoju korist. Stoga su pojedinostima ovde pomenutim oznaene takve stvari, kao cimetom, tamjanom, uljem, i smirnom, istine od dobra; a u odnosu na njih, istine izokrenute i obmane od zla. (6) Istinito je i ono to se iznosi kod Jezikilja o trgovini

Tira: Juda i zemlja Izraelova bijahu tvoji trgovci, dolaahu na sajme tvoje sa penicom Menitskom i Fenikom i medm i uljem i balsamom. (XVII.17). Balsamom se ovde oznaava istina od dobra. Onome ko ne veruje u unutranji smisao Rei, svi prethodni izrazi mora da izgledaju kao gole rei, kao sudovi nije nita ne sadre; dok su u njima sadrne Boanske, nebeske, i duhovne stvari. 4749. I oni ga (Josipa) odvedoe u Egipat. Da ovo oznaava pouavanje u znanjima-reima, vidi se iz znaenja Egipta, to su znanja-rei (br.1164,1165,1462); a poto su mirisavim korjenjem, tamjanom, i smirom oznaene unutarnje istine onih koji su u prostom dobru, kao to su Neznaboci, stoga se, sa odvesti ga u oznaava njihovo pouavanje (onih koji su u prostom dobru). U pogledu tih stvari, ovakav je sluaj: znanja-rei predstavljena Egiptom, su one stvari koje uvode u duhovni ivot, a koje korespondiraju duhovnim istinama. Jer je ranije Drevna Crkva bila i u Egiptu; ali kada se ona okrenula magiji, tada su rei-znanja u dobrom smislu, kao i u obrnutom smislu, oznaavana u Rei Egiptom (br. 1164,1165,1462); a ovde, i dobrom smislu. Rei-znanja od kojih su unutarnje stvari, oznaene Izmaelitima koji na kamilama nose zaine, balsam, i smirnu, nisu takva da pripadaju crkvi, nego onakvima koji su kao Neznaboci. Istine od ovih rei-znanja se ne mogu ispraviti ni na koji drugi nain osim preko rei-znnja prave crkve, to jest, poukama u ovim (istinama). To je ono to je ovde oznaeno (prim. prev. Znanja-rei koja se gaje kod Neznaboava, treba da se isprave tako da korespondiraju unutarnjem smislu Rei u crkvi koja ima prava znanja-rei, a to je ovde Egipat u koji dolaze trgovci sa zainima.) 4750. Stih 26. I ree Juda brai svojoj. Da ovo oznaava izopaene u crkvi koji se opiru svemu to je dobro, vidi se iz reprezentacije Jude, koji je u dobrom smislu, dobro nebeske ljubavi (br. 3654,3881), ali, u suprotnim smislu, protivan svakom dobru (o emu kasnij); i iz znaenja brae, to su oni u crkvi koji su u veri odvojenoj. Da se Judom ovde predstavljaju oni koji se protive svakome dobru, je stoga to, u dobrom smislu, njime su predstavljeni u Rei oni koji su u dobru nebeske ljubavi. Nebeska ljubav je ljubav rema Gospodu i ljubav prema blinjemu. Oni koji su u ovoj ljubavi, oni su najdublje povezani s Gospodom, i stoga u najdubljem nebu, gde su u stanju neviknosti zbog ega izgledaju kao mala deca, i kao forme ljubavi. Drugi im se ne mogu pribliiti, pa stoga kad se ni alju

drugima, oni su opkoljeni drugim anelima, ijom sferom se njihova ljubav umerava, jer bi bez toga onaj kome se alju izgubio svest; jer sfera njihove ljubavi proima sve do sri (modine?). (2) Poto se ova ljubav ili ovo dobro, koje se naziva nebeskim, predstavlja Judom, u dobrom smislu, to se u obrnutom smislu, koji je suprotan nebeskom dobru, pa stoga suprotan svakom dobru, to se njim oznasava tako isto i ono to je suprotno (nebeskoj ljubavi). Veina stvari u Rei imaju dvostruki smisao, dobri smisao i njegovu suprotnost. Iz dobrog smisla zna se i onaj obrnuti; jer sve to je sadrano u suprotnom smislu, dijametrino je suprotno onome to je sadrano u dobrm smislu. (3) Dobra ljubavi su uglavnom dva: dobro nebeske ljubavi, i dobro duhovne ljubavi. Dijametralno suprotno dobru nebeske ljubavi je zlo ljubavi prema sebi; a dijametralno suprotno dobru duhovne ljubavi je zlo ljubavi prema svetu. Oni koji su u zlu ljubavi prema sebi, protive se svakome dobru; ali se toliko ne protive oni koji su u ljubavi prema svetu. U Rei se Judom, u suprotnm smislu, oznaavaju oni koji su u ljubavi prema sebi; a Izrailjem oni koji su u ljubavi prema svetu. Razlog je to to se Judom (Judejom) predstavlja Gospodovo nebesko carstvo, a Izraelom Njegovo duhovno carstvo. (4) I paklovi se razlikuju prema ove dve ljubavi. Oni koji su u ljubavi prema sebi, poto su protivni svakome dobru, oni su u najdubljem paklu, stoga u najgorem paklu; a oni koji su u ljubavi prema svetu, poto nisu toliko protivni svakom dobru, oni su u paklovima koji nisu toliko duboki, i strani. (5) Zlo ljubavi prema sebi nije, kako se obino misli, ono oseanje koje se naziva ponos; nego je to mrnja protivu blinjeg, i gorua elja za osvetom, kao i uivanje u okrutnosti; ovo su unutarnje oznake ljubavi ka sebi. Njene spoljanje oznake su potcenjivanje drugih u uporeenju sa sobom, i odbojnost prema onima koji su u duhovnom dobru, a to ide ponekad s oseanjem ponosa, a ponekad bez toga. Jer onaj koji osea takvu mrnju prema blinjemu, iznutra voli samo sebe, i one za koje misli da su jedno s njim; tako on njih voli u sebi, i sebe i njima, gde je jedini cilj on sam. (6) Takvi su oni koji su predstavljeni Judom u obrnutom smislu. Jevrejska nacija je bila u takvoj ljubavi od samoga poetka; jer su gledali da ostali svet kao na najnie roblje, i kao na bezvredne u uporeenju sa sobom, a u isto vreme su ih i mrezeli; i to je jo vie, kada ih ljubav prema sebi i prema svetu ne bi dovela u dodir s drugima, oni su progonili same svoje saveznike i brau istom mrnjom. Ova narav jo uvek u njima

prevladava; ali poto ive u stranim zemljama, gde ih podnose, oni to (tu narav) skrivaju. 4751. Kaka e biti korist ako ubijemo brata svoega i zatajimo njegovu krv? Da ovo oznava da se nita vano ne bi postiglo ako se ovo zatre, vidi se iz znaenja, kaka e biti korist? to znai da se time nita ne dobija, nita to je vano (izvanredno); i iz znaenja ubijemo, to je zatrti, ovde Boansku istinu, osobito ono o Gospodovom Boanskom Ljudskom, to se oznaava braom, to jest, Josipom; i iz znaenja ako zatajimo, to je sasvim sakriti svetu istinu (Da krv oznaava svetu istinu, moe se videti gore, br. 4735). Kakav je sluaj s ovim stvarima, videe se u onome to sledi. (2) Da korist ovde oznaava ne samo ono to je korisno, nego i ono to je vano, ili da, Kaka je korist? oznaava da nee biti koristi ili vanosti, to je zato to se ovo kae ga pohlepu i krtost, jer pohlepa i krtost imaju u sebi elju ne samo da poseduju ceo svet, nego da oplene i poubijaju ljude radi dobiti; doista, svako koga ovakva pouda goni, poinio bi umorstvo da nije zakona koji ga u tome suspreu. tavie, ovakav ovek u posedovanju zlata i srebra gleda sebe kao da ima najveu mo, iako to izvana ne pokazuje: ovo pokazuje da krtost postoji ne samo u ljubavi ka svetu, nego i u ljubavi ka sebi, i t to u najprljavijoj ljubavi ka sebi. Jer uzdizanje uma, ili ponos, u onima koji su prljavo krti, ne primeuje se izvana, jer se prikriva pokazivanjem bogatstva; niti je to ona vrsta ljubavi prema sebi koja se obino javlja sa ljubavlju prema zadovoljstvima; jer ovakve osobe malo se brinu o svom telu, ili hrani ili odei. Nego je to ljubav sasvim zemaljska, bez drugog cilja osim novca, verujui samo u posedovanje novca, ne stvarno nego kao mogunost, da tako bude iznad svih ostalih. Iz ovoga se vidi da je krtost najnia i nagora ljubav prema sebi; jer je to razlog da krtice, u drugom ivotu, sami sebi izgledaju kao svinje (br. 939); i oni se, vie od drugih, protive svakome dobru. Stoga su oni u tako gustom mraku da ne mogu nita da vide ta je dobro i ta je istinito; oni ne shvataju da ovek ima jedno unutranje koje ivi posle smrti; a u srcu smeju se onima koji misle da ovek ima jedno unutranje. (3) Jevrejska je nacija bila takva od poetka, stoga se kod njih nita unutranje ne moe ravno otvoriti, to je oito i iz Rei Staroga Zaveta; i poto su ukorenjeni u najgoroj ljubavi prema sebi, oni bi ukaljali unutarnje istine i dobra, i tako bi ih vie profanisali nego svi drugi, da nisu preko krtosti tako udaljeni od unutranjih stvari, i tako drani u potpunom

mraku; jer ne mogu da profaniu sve dok to ne priznaju (br. 1008, 1010, 1059, 2051, 3398, 3402, 3898, 4289, 4601). To je bio razlog da je za njih Gospod rekao kod Jovana, Va otac je avo, i vi inite volju oca vaega. On je ubica od poetka. (VIII.44); a o Judi Iz Kariota, koji je predstavjao Jevrejsku naciju, Ne izabrah li ja vas dvanaestolricu, a jedan od vas je avo? (Jovan VI.70). Judas, jer je prodao Gospoda, ima slino znaenje kao Juda ovde (brat Josipov), koji se rekao, Hajde da prodamo Josipa. 4752. Stih 27. Hajde da ga prodamo ovijem Izmaelcima.Da ovo oznaava da to priznaju oni koji su u prostom dobru, vidi se iz znaenja prodati, to je otuiti od sebe, i tako biti primljen od drugih (br. 4098), to kad se odnosi na istinu, kao ovde, oznaava biti priznat od njih; i iz reprezentacijed Izmaelita, a to su oni koji su u prostom dobru, o kojima gore (br. 4747). Da oni koji su u prostom dobru, priznaju Boansku istinu, posebno onu o Gospodovom Boanskom Ljudskom, pokazano je gore. 4753. Pa da ne diemo ruke svoje na nj. Da ovo oznava da oni treba da budu bez krivice, vidi se iz znaenja ne dizati ruke na nekoga, to je ne vriti nasilja, kao gore (br. 4737); a zato to ne vriti nasilja znai biti bez krivice, i ovo je oznaeno ovim reima. 4754. Jer nam je brat, nae je tijelo. Da ovo oznaava da stoga to je to od njih, to se prima, vidi se iz znaenja brata, koje znai krvno srodstvo od dobra (br. 3815); i iz znaenja tijela, to je ono vlastito u oba smisla (br. 3813), stoga da je to primljeno, zato to je to od onih koji pripadaju crkvi, i da je bilo primljeno od ovih koji su u prostom dobru. Jer Izmaeliti predstavljaju one koji su u prostom dobru, a Josipova braa predstavljaju one koji su u veri odvojenoj od ljubavi ka blinjemu. Oni koji su u prostom dobru, ti priznaju Gospodovo Boansko Ljudsko, a ako isto priznaju da ako ovek hoe da bude spasen, da mora da ini dela ljubavi ka blinjemu. Oni koji su u veri odvojenoj od ljubavi ka blinjemu, oni znaju ovo, i stoga oni ne tvrde ovo uporno pred drugima o ovoj veri, a skoro nikako pred onima koji su u prostom dobru; uglavnm stoga to se ne usuuju da govore protivu zdravog razuma, stoga to bi to oduzimalo neto od njihovog dostojanstva i dobiti. Jer ako bi odrecali ove istine, oni u prostom dobru rekli bi za

ove da su ludi; jer oni koji su u prostom dobru, oni znaju ta su dela ljubavi, a ta je vera odvojena od njih (dela ljubavi), oni to ne znaju. Argumente u prilog vere koja se protivi dobrim delima, i o razlikovanju izhmeu Ljudskog i Boanskog u Gospodu, oni bi nazvali sofizmima koje oni ne razumeju. Stoga, da bi bili prihvaeni, oni koji su u veri odvojenoj, oni voljno ine ustupke; jer kad bi ove istine bile zatrte, oni bi osali bez zarada i dobitka (br. 4751). 4755. I posluae ga braa njegova. Da ovo oznaava odobravanje (slaganje), vidi se i bez objanjavanja. 4756. Stih 28. Pa kad trgovci Madejanski bijahu pored njih. Da ovo oznaava one koji su u istini od ovoga dobra, vidi se iz reprezentacije Madijanaca, koji oznaavaju one koji su u istini od prostoga dobra (vidi br. 3242); i iz znaenja trgovaca, to su oni koji imaju znanja dobra i istine; jer ovi su, u duhovnom smislu, bogati i trgovci; otuda trgovati je sticati i prenositi (komunicirati) ova znanja (br. 2967,4453). Ovde nije oznaeno znanje dobra, nego znanje istine; jer Madijanci su oni koji su u istini od prostoga dobra, kao to je pre reeno; a zbog toga oni se nazivaju ljudi (viri, mukarci): jer oni se nazivaju ljudi (mukarci) koji su u istini (br. 3134,3309). Iz istorijskog niza se vidi da je Josip bio prodat Izmaelitima, ali da su ga iz jame izvukli Madijanci, i da su ga Madijanci prodali u Egiptu Potifaru; jer se u poslednjem stihu ovoga poglavlja kae, A Madijanci prodadoe ga u Egipat Potifaru, dvorjaninu Faraonovu, zapovjedniku strae. Moe se pretpostaviti da poto je bio prodat Izmaelitima, da su ga oni prodali u Egiptu, a ne Madijanci; ali ovo se dogodilo ovako radi reprezentacije stvari u unutranjem smislu; jer Josipa (to jest, Boansku istinu) ne mogu da prodaju oni koji su u dobru, nego oni koji su u istini od toga dobra. Razlog za ovo e se videti u objanjenju poslednjeg stiha u ovome poglavlju. 4757. Oni izvukoe i izvadie Josipa iz jame. Da ovo oznaava pomo da ne bude (Boanska istina) meu obmanama, vidi se iz znaenja izvui i izvaditi iz, to je osloboditi i pruiti pomo (o emu posle); i iz znaenja jame, to su obmane (br. 4728), tako da ne bi bila meu obmanama. Da izvlaenje i vaenje ovde oznaava pruanje pomoi, je zato to je istina ta koja pomae dobru; jer se mo pripisuje istini, zato to dobro deluje preko istine (br. 3091,3563); osim toga, preko istine se

prepoznaje obmana, tako da svako dobija pomo od istine kad se oslobaa od obmane. Otuda to, da su Madijanci bili ti koji su izvukli i izvadili Josipa iz jame, a Izmaeliti oni koji su da kupili. 4758. I prodadoe Josipa Izmaelitima. Da ovo oznaava primanje od strane onih koji su u prostom dobru, i otuenost od onih koji su u veri odvojenoj, vidi se iz znaenja prodati, to je otuiti u odnosu na one koji su u veri odvojenoj, a koji su bili predstavljeni Josipovom braom, jer su ga oni prodali; dok su ga prihvatili oni koji su u prostom dobru, koji su ovde predstavljeni Izmaelitima. (Da su Izmaeliti oni koji su u prostom dobru, bilo je pokazano gore, br. 3263,4747. O ovome vidi to je gore reeno, br. 4756). 4759. Za dvadeset srebrnika. Da ovo oznaava procenjivanje, vidi se iz znaenja dvadest, to su dobro i istina koje Gospod uva u unutarnjem oveku, a to se naziva ostacima (reliquiae) (br. 2280), to jest, sveto dobro ili istina, ovde sveta istina (br. 1551,2954). Isti broj oznaava i ono to nije sveto, jer veina izraza koji se koriste u Reri, imaju i obrnuto znaenje; a ovde (oznaava) ono to nije sveto u odnosu na one koji su se otuili od Boanske istine, odnosno prodali Josipa (br. 4758), ali oznaava ono to je sveto u odnosu na one koji su je primili (Boansku istinu), to jest, koji su ga kupili. Ovo oznaava ono to nije sveto u odnosu na Josipovu brau, to jest, na one koji su u crkvi a u veri odvojenoj, ali to je sveto u odnosu na Izmaelce, to jest, one koji su u prostom dobru. Ovo su stvari koje su oznaene procenjivanjem. (2) Da dvadeset oznaava i ono to nije sveto, je stoga to dvadeset oznaava ostatke, kao to je reeno. Dvadeset oznaava ono to nije sveto kod onih koji nemaju ostatke dobra i istine u svom unutarnjem oveku, a umesto toga imaju zlo i obmanu, a to je neto prljavo ili profano, ve prema vrsti zla i obmane. Da dvadeset oznaava ono to nije sveto, vidi se kod Zaharije: Po tom opet podigoh oi svoje, a to knjiga (svitak) leae. A on mi ree: ta vidi? A ja rekoh: vidim knjigu (svitak) gdje leti, duina joj dvadeset lakata a irina deset lakata. Tada mi ree: to je prokletstvo koje izae na svu zemlju, jer svaki koji krade istrijebie se po njoj s jedne strane, a koji god se kune krivo istrijebie se s druge strane. (V.1-3). Kod Ageja: Prije toga kad ko doe ka gomili od dvadeset mjera, bjee deset; kad doe ka kaci da dobije pedeset vjedara iz kace, dobije dvadeset. Bih vas suom i medljikom i gradom, svako djelo ruku vaih; ali se vi ne obratiste k

meni, govori Gospod. (II.16,17). (3) Kod Jezikilja: I jela tvojega to e jesti neka bude mjerom dvadeset sikala na dan; na rokove jedi ga. A hljeb jemen prijesan jedi, ispekav ga na kalu ovjeijem na njihove oi. I ree Gospod: tako e jesti sinovi Izrailjevi hljeb svoj neist meu narodima u koje u ih razagnati. (IV.10,12,13). U ovim odlomcima dvadeset oznaava ono to je nesveto. neisto, i profano. Da su svi koji su bili stariji od dvadeset godina morali da umru u pustinji (Brojevi XIV.29;XXXII.11), predstavljalo je ono to je sveto u donosu na one koji su ispod tog broja godina, a to je nesveto kod onih koji su bili iznad. (Da svi brojevi u Rei oznaavaju stvari, vidi br. 482, 487, 575, 647, 648, 755, 813, 1963, 1988, 2075, 2252, 4264, 4495, 4670; i da su ostaci dobra i istine sauvani od Gospoda u unutarnjem oveku, br. 468, 530, 560, 561, 576, 660, 798, 1738, 1906, 2284.) 4760. I odvedoe Josipa u Egipat. Da ovo oznaava konsultaciju (pitanje za savet) od rei-znanja, vidi se iz znaenja Egipta, to su rei-znanja (vidi br. 1164,1165,1186,1462); jer je tada Boanska istina dovedena ovima da se dogovore (posavetuju); jer se Josipom, kao to je reeno, oznaava Boanska istina. Na ta se misli pod konsultacijom o Boanskoj istini od rei-znanja, bie ukratko opisano. Konsultovati rei-znanja o Boanskoj istini je videti od njih da li je tako. Ali ovo rade na jedan nain oni koji su u afirmativnom odnosu prema istini, koji kada konsultuju rei-znanja, potvrde istinu reima-znanjima, i na taj nain jaaju veru; ali na drugi nain konsultuju rei-znanja oni koji su u negativnom odnosu prema istini, koji kada konsultuju rei-znanja, bacaju se u jo dublje obmane; jer kod ovih negativno vlada, a kod prvih afirmativno (potvrujue) vlada. Osim toga, to je u skladu s intelektualnom sposobnou svakoga oveka. Ako oni koji nemaju vii odnosno unutarnji pogled. konsultuju rei-znanja, oni u njima ne vide potvrdu istine, nego ih rei-znanja povuku u negiranje istine; ali oni koji imaju vii, to jest, unutarnji pogled, oni vide potvrivanje, ako ne dublje, a ono barem preko korespondencija. (2) Uzmite kao primer istinu da ovek ivi posle smrti. Kada oni koji su u negativnom odnosu prema ovoj isini konsultuju rei-znanja, ni se u svome uverenju utvruju bezbrojnim razlozima, kao to to su i divlje ivotinje isto tako ive, da imaju oseanja, misao, koje ovek ima iznad zveri, koje stie kada sazri; a da je ovek ivotinja ove vrste; i hiljadama ovakvih razloga. Tako je oito da ako ovi, koji su u negativnom, konsultuju rei-znanja (scientifica),

oni se samo jo vie bacaju u zagrljaj obmana, tako da na kraju nita ne veruju o zagrobnom ivotu. (3) Ali kada oni koji su u afirmativnom odnosu prema ovoj istini konsultuju rei-znanja, oni pomou njih potvruju svoje uverenje. Jer oni vide da divlje zveri postupaju po instinktu, dok ovek postupa po razumu, i da divlje ivotinje gledaju nadole, dok ovek gleda nagore, i da milju obuhvata stvari o duhovnom svetu, i da one na njega utiu, i da moe da se povee sa Samim Bogom preko ljubavi, i da usvaja ivot od Boanskog; i da je to tako kako bi bio voen i uzdignut, i da je to razlog da on do zrelosti dolazi kasnije. Pored toga, takav ovek vidi potvrdu u svemu to pripada prirodi, pa tako vidi u celokupnoj prirodi predstavu nebeskoga carstva. (4) Kao to je dobro poznato, obina je stvar za uene da manje veruju u ivot posle smrti nego prosti, i u opte, da vide Boanske istine manje jasno od prostih. Razlog je to to oni konsultuju rei-znanja (kaja oni poseduju u veem obilju od ostalih) s negativnog stajalita, i na taj nain zatiru u sebi uvid koji primaju do svoga vieg ili unutarnjeg (oveka); a kada se ovaj poged zatre, oni vie nita ne vide iz svetlolsti neba, nego samo iz svetlosti sveta; jer su rei-znanja u svetlosti sveta, pa ako se ove (rei-znanja) ne prosvetle svetlou neba, one unose tminu, iako izvana izgledaju drugaije. To je bio razlog da su prosti verovali u Gospoda, a nisu vervali Knjievnici i Fariseji koji su bili ueni ljudi u Jevrejskoj naciji, kao to se vidi iz ovih rei kod Jovana: Mnogi od onih koji slujahu rijei ove, rekoe; U istinu, ovo je prorok. Drugi govorahu: Ovo je Hristos (Mesija). A Fariseji im odgovorie: da li je i jedan stareina ili od onih koji vladaju povervao u njega? VII.40,41,47,48). Kod Luke: U taj as obradova se Isus u duhu i ree: Hvalim Te Oe, Gospode neba i zemlje, to si ovo sakrio od premudrijeh i razumnijeh, a kazao si maloj djeci ( prostima). Mala djeca su prosti (nii). A kod Mateje: Stoga im govorim u priama (parabolama), jer gledajui ne vide, a sluajui ne uju, da ne bi razumjeli (XIII.13). 4761. Stih 29. A kad se Ruben vrati k jami. Da ovo oznaava veru crkve u optem, vidi se iz reprezentacije Rubena, koji je ispovedanje vere crkve u optem (vr, 4e731,4734); i iz znaenja jame, to su obmane (br.4728). Stoga se Rubenovim povratkom na jamu oznaava da je vera crkve u opte dola da pogleda obmane koje pripdajau veri odvojenoj.

4762. A to nema Josipa u jami. Da ovo oznaava da nije vie bilo nikakve vere, vidi se iz reprezentacije Josipa, to je Boanska istina; a kada se ova pojavi meu obmanama , koje su oznaene jamom, tada vie nema nikakve vere. 4763. Tada razdrije haljine svoje. Da ovo oznaava aljenje (alovanje), vidi se iz znaenja razdrijeti haljine, to je aljenje, zbog istine koja je zatrvena, to jest, nije vie bilo vere. esto itamo u Rei o osobama koje razdiru svolju haljinu; ali poreklo ovoga sada nije poznato; a to je reprezentativ alosti za istinom koja se izgubila. Ovaj in postao je reprezentativ zbog toga to haljine oznaavaju istine, kao o je pre pokazano (br. 4545). Dalje u ovome se poglavlju kae da je Jakov, kad je prepoznao haljnu svoga sina, razderao svoju haljinu (stih 34); a ovim je oznaeno aljenje za istinom koja je zatrvena. Tako i u drugim delovima Rei, kao kad je Rabsekah, koga je bio poslao Asirski car Sednaherib, izgovorio uvrede protivu Jerusalima; na ta su Eliakim koji je bio nadzornik nad carevm domainstvo, i ebna pisar, I Joah belenik, razderai svoje haljne i kazali ove stvari caru Jezekiji; a kada je car uo, i on je razderao svoje haljne, i pokrio se vreom (Isaija XXXVI.22;XXXVII.1: 2 o Cvarevima XVIII.37; XIX.1). Uvrede koje je Rabsenah izgovrio bile su protivu Boga, cara, i Jerusalima, stoga su bile Boanske istina, to je jo jasnije iz unutranjg smisla ovoga odlomka; otuda se vidi da su se haljine razdirale zbog aljenja. (2) Kada je Jehudi proitao pred carem svitak knjige koju je bio napisao Jeremija, kae se da ju je car bacio u vatru i da car i sluge koje su ule one rei, nisu razderali svoje haljne (Jeremija XXXVI.23,24); to to nisu razderali haljine oznaava da nisu alili kad su se Boanska istina nije primila. Razdiranje haljina od strane Joue sina Nunovog, i Kaleba sina Jehunina, kad su izviai doneli zle glasove o zemlji Hananskoj, i kad su govorili protivu njih (Brojevi XIV.6), imaju slino znaenje; jer zemlja Hananska oznaava Gospodovo carstvo, pa stoga govoriti protivu te zemlje, bilo je kao govoriti protivu Boanske istine. Kada su Filisteji oteli koveg Boiji, i kada su dva sina Ilijina poginuli, istrao je jedan ovek iz vojske Siloha s rascepanom haljinom i prahom na glavi (I Samuilova IV.11,12).ovo oznaava aljenje zbog izgubljene Boanske istine i Boanskog dobra; jer, poto je koveg predstavljao Gospodovo carstvo, a u najviem smislu, Gospoda Samog, a otuda i svete stvari crkve, to je razdiranje haljina oznaavalalo aljenje nad izgubljenom Boanskom istinom; a prah na glavi, za izgubljenim

Boanskim dobrom. (3) itamo o Samuilu i o Saulu: A Samuilo ree Saulu: ne u se vratiti s tobom, jer si odbacio rije Gospodovu, i za to je tebe Gospod odbacio da ne bude vie car nad Izrailjem . I Samuilo se okrete da ide, ali ga Saul uhvati za skut od plata njegova, te se odadrije. Tada mu ree Samuilo: odadro je Gospod carstvo Izrailjevo od tebe danas, i dao ga blinjemu tvojemu (XV.26-28). Saulovo otkidanje skuta na Samuilovom platu predstavljalo je ono to je Samuilo rekao da e carstvo biti otkinuto od njega, i da vie nee biti car nad Izrailjem, jer carstvo, u unutranjem smislu, oznaava Boansku istinu (br. 1672,2547,4691), a isto tako i cara i carstvo (br. 1672,1728,2015,2069,3009,3670,4575,4581), a posebno carstvo i cara Izrailjevog, jer Izrailj predstavlja Gospodovu carsku slubu. Tako i ono to se iznosi o Jeroboamu i proroku Ahiji: Pa u to vrijeme kad Jeroboam otide u Jerusalim, nae ga na putu Ahija Silonjanin prorok imajui na sebi novu haljinu, i bijahu njih dvojica sami u polju. I Ahija uze novu haljinu koja bjee u njega, i razdrije je na dvanaest komada. I ree Jeroboamu: uzmi deset komada; jer ovako veli Jehova Bog Izrailjev: evo istrgnuu carstvo iz ruke Salamunove, i dau tebi deset plemena (I o Carevima XI.29-31). (4) Isto je istinito o cepanju haljina kad je Saul poginuo u boju, kao to se iznosi u drugoj knjizi Samuilovoj: A po smrti Saulovoj, kad se David vrati pobivi Amaleka,i osta u Sicelegu dva dana, trega dana, gle, doe jedan od vojske Saulove razdrtijeh haljina i glave posute prahom; i doav k Davidu, pade na zemlju i pokloni se. I ree mu David: od kuda ide? A on ree: iz okola Izrailjskog utekoh. Tada David zgrabi haljine na sebi i razdrije ih; tako i svi ljudi koji bijahu s njim. (I.1,2,11). I ovim je predstavljeno aljenje zbog izgubljene Boanske istine i odbacivanja onih koji su u veri odvojenoj. Jer kao to je reeno, Boanska istina je oznaena carstvom, a oni koji su u veri odvojenoj, predstavljeni u Filistejima, koji su pogubili Saula (br. 1197,1198,3412,3412); kao to se vidi i iz Davidovo plaa nad njim u istom poglavlju (stihovi 17 do 27). (5) Kad je Apsalom pogubio svog brata Amnona, i vest stigla Davidu da je Apsalom pogubio sve carske sinove, David je razdro haljine svoje i pao na zemlju, a sve sluge njegove razdrijee haljine svoje (2 Samuilova XIII.28,30,31); ovo se radilo radi reprezentacije da su istine od Boanskog bile zatrte, to je bilo oznaeno , u unutranjem smislu, i carskim sinovima. Tako, kad je David beao pred Aspsalomom, sreo ga je Husai Arhit sa razdrtim platem (2 Samuilova XV.3); jer u Rei se carem, posebno Davidom, predstavlja Boanska istina. Slino i kada je

prorok Ilija kazivao Ahabu caru Izrailja rei Jehovine, da e ovaj biti odbaen zbog zla koje je bio poinio, Ahab je razdro svoje haljina i navukao vreu na svoje telo (1 o Carevima XXI.27). (6) Da razdiranje haljina predstavlja aljenje zbog izgubljene istine, dalje se vidi iz sledeih odlomaka: Helkija sveenik nae knjigu zakonika u domu Jehovinom, i Helkija dade knjigu pisaru Safanu, i on je proita caru. A kad car u rijei u zakoniku, razdrije haljine svoje. (2 o Carevima XXII. 11). Jasno je da je ovo bilo zbog Rei (to jest, Boanske istine) koja je dugo bila izgubljena, i izbrisana u srcu i ivotu. Kad je Gospod priznao da je On Hristos Sin Boiji, prvosvetenik je razdro svoju haljinu, rekavi, Evo sad uste hulu njegovu (svetogre njegovo) (Mateja XIV.63.65; Marko XIV.63,64); ovo oznaava da je on (prvosvetenik) verovao da je Gospod govorio protivu Rei, pa stoga i protivu Boanske istine. (7) Kad se Ilija uzneo u vihoru, a Elia to gledao, on je uzeo svoju haljinu, i poderao je u dva dela: i uzeo plat Ilijin koji je pao na njega, i udario po vodi, i ona se razdelila, i Elia je preko nje preao (2 o Carevima II.11-14); Elia je tada pocepao svoju haljinu u znak alosti to je Re (Boanska istina) bila nestala; a to za to to je Ilija predstavljao Gospoda kao Re, to jest, kao Boansku istinu (br. 2762). Plat koji je spao s Ilije, i koji je uzeo Elia, predstavljao je da je Elia nastavio reprezentaciju (Boanske istine ili Rei). Da je plat Boanska istina, moe se videti gore (br. 4677), stoga i haljina koja je cepana u znak alosti bio je plat, to se vidi iz odlomka gore navedenog. Poto je haljina predstavljala istinu crkve a u najviem smislu Boansku istinu, to je bila sramota hodati sa razderanim haljinama, osim u znak alosti; kao to se vidi po onome to je uinjeno Davidovim slugama od strane Hunana cara sinova Amonovih, koji je obrijao do pola njihove brade, i pocepao njihove haljine po sredini, sve do stranjica; zbog ega nisu mogli da se pokau Davidu (2 o Carevima X.4,5). 4764. Stih 30. Pa se vrati k brai svojoj. Da ovo oznaava one koji ue (nauavaju druge), vidi se iz reprezentacije Josipove brae, a to su oni koji se dre vere odvojene; a bili su pastiri, to znai oni koji ue druge od vere, kao gore (br. 4705). 4765. Pa ree: nema djeteta! Da ovo oznaava da u ovome nije bilo vere, vidi se iz znaenja djeteta, to je istina vere, jer je istina oznaena sinom (br. 489, 491, 533, 1147, 2623, 2803, 2813, 3393, 3704), stoga se djetetom, a to je bio Josip, kao to

je reeno, predstavlja Boamska istina; poto je sva istina od vere; jer se to u Drevnoj Crkvi nazivalo verom (vidi br.4690), pa stoga, sa Nema djeteta! oznaava se da nema u tome vere. 4766. A ja, kuda u? Da ovo oznaava, Gde je sada crkva? vidi se iz reprezentacije Rubena, to je vera crkve u optem (smislu) (br. 4731,4734,4661); a kako Ruben kae o sebi, A ja, kuda u?, to oznaava, Gde je sada vera crkve? To oznaava da nema crkve gde nema nebeskog Josipa (to jest, Gospoda kao Boanske istine), posebno u pogledu Boanske istine da je Gospodovo Ljudsko Boansko, i da je ljubav ka blinjemu sutinsko crkve, pa se stoga na dela ljubavi prema blinjemu treba gledati onako kako je pokazano u ovome poglavlju o obe ove istine. (2) Ako se ova Boanska istina da je Gospodovo Ljudsko Boansko ne primi, onda nuno sledi da treba oboavati trojstvo, a ne jedno; isto tako, sledi da treba oboavati pola Gospoda, Njegovo Boansko, a ne Njegovo Ljudsko; jer ko oboava ono to nije Boansko? I ta je crkva ako se oboava trojstvo, jedno odvojeno od drugoga, ili to je isto, gde se trojica podjednako oboavaju? Jer iako se troje nazivaju jednim, ipak misao razlikuje i pravi tri, a samo pokret usta kae jedan. Neka svak za sebe razmisli kada kae da priznaje i veruje u jednoga Boga, zar ne misli na tri; i kada kae da je Otac Bog, Sin Bog, i Sveti Duh Bog, i da su ovo razliite osobe, i razliite po slubama, da li moe da misli o jednom Bogu, osim na nain da tri razliita ine jedno slaganjem, a isto tako i snishodljivou (potinjavanjem) utoliko to jedan proizilazi iz drugoga. kada se oboavaju tri Boga, gde je crkva? (3) Ali kad se samo Gospod oboava, u kome je savreno trojstvo, i Koji je u Ocu, i Otac u Njemu, kao to On Sam kae: Ako Mene ne vjerujete, vjerute djelima mojim; da biste znali i vjerovati, da je Otac u meni, i ja u Ocu (Jovan X.38); Ko vidi mene, vidi Oca, zar ne vjeruje, Filipe, da sam ja u Ocu, i Otac u meni? vjeruj da sam ja u Ocu i Otac da je u meni (Jovan XIV. 9-11.); Onaj ko vidi mene, vidi onoga koji me posla (Jovan VII.45); Sve moje je Tvoje, i Tvoje je moje (Jovan XVII.10), tada postoji Hrianska Crkva, to jest, kada crkva ostaje u tome to je Gospod rekao: Prva je zapovest od sviju: uj, o Izrailju, Gospod je Bog na Gospod jedini; i ljubi Gospoda Boga svojega svijem srcem svojim i svom duom svojom i svom snagom svojom. Ovo je prva zapovijest. Druga je kao i ova: ljubi blinjega svojega kao samoga sebe. Druge zapovijesti vee od ovijeh nema (Marko XII.29.31). Da je

Gospod na Bog upravo Gospod, moe se videti na mnogo mesta (Mateja IV.7,10; XXII.41-45; Luka I.16,17; Jovan XX.28), a isto tako da se Jehova u Starom Zavetu naziva Gospodom u Novom (vidi br. 2921). Ako se ova Boanska istina ne primi i u doktrini i u ivotu da je ljubav ka blinjemu, ili milosre, sutina crkve to nuno sledi da crkva mora da misli ta je istinito, ali da ne misli ta je dobro; i tako misao oveka crkve postaje odjednom protivurena i nedosledna; to jest, moe da misli ono to je zlo a u isto vreme i ono to je istinito; na taj nain, mislei zlo da bude s avolom. mislei istinu, sa Gospodom; a istina i zlo nikad se ne slau, Niko ne moe sluiti dva gospodara, jer e ili mrzeti jednoga a voljeti drugoga (Luka XVI.13). Kada vera odvojena ovo ustanovi, i kada to potvrdi ivotom, ma kako da govori o plodovima vere, gde je tada crkva? 4767. Stihovi 31-35. Tada uzee haljinu Josipovu, i zaklavi jare zamoie haljinu u krv. Pa onda poslae arenu haljinu ocu njegovu poruivi: naosmo ovu haljinu; vidi je li sina tvojega ili nije. A on je pozna i ree: sina je mojega haljina; ljuta ga je zvjerka izjela; Josip je doista raskinut. I razdrije Jakov haljine svoje, i veza kostrijet oko sebe, i tuae za sinom svojim dugo vremena. I svi sinovi njegovi i sve keri njegove ustadoe oko njega tjeei ga, ali se on ne dadijae utjeiti, nego govorae: s tugom u u grob lei za sinom svojim.Pa i njegov otac plakae za njim. Tada uzee haljinu Josipovu, oznaava izglede (privide); i zaklavi jare, oznaava spoljne istine od prijatosti; zamoie haljinu u krv, oznaava da su je ukaljali obmana od zla; onda poslae arenu haljinu, oznaava izglede tako ukaljane; i poslae je ocu njegovom, oznaava uporeivanje s dobrima i istinama Drevne i Pradrevne Crkve; i poruie: naosmo ovu haljinu, oznaava da to tako njima izgleda; vidi je li sina tvojega ili nije, oznaava da li ima slinosti; a on je pozna, oznaava da je zaista to; i ree: mojega je sina haljina, oznaava da je to istina crkve; ljuta ga je zvijer izjela, da su je (Boansku istinu) poude zatrle; Josip je doista raskinut, oznaava da je takva zbog obmana, i da nije nita; I Jakov razdrije haljine svoje, oznaava alost za zatrtom istinom; i veza kostrijet oko sebe; i tuae za sinom svojim dugo dana, oznaava stanje; I svi sinovi njegovi, oznaava one koji su u obmanama; i sve keri njegove ustadoe, oznaava one koji su u zlima; da ga tjee, oznaava da tumae po smislu slova Rei; ali se on ne dadijae utjeiti, oznaava da ovo nije moglo biti; i ree: s tugom u u grob lei za sinom svojim,

oznaava da bi Drevna Crkva mogla nestati; i njegov otac plakae (tuae) za njim, oznaava unutarnje aljenje. 4768. Stih 31. Tada uzee haljnu Josipovu. Da ovo oznaava izglede, vidi se iz znaenja haljine, ovde haljine od mnogo boja, to su izgledi istine (vidi br. 4677, 4741, 4742). U onome to sledi, predmet o kome se govori je pokuaj da se otstrani krivica za zlo delo koje su bili poinili; i, u unutranjem smislu, potvrivanje obmane protiv Boanske istine (o kojoj gore, br. 4788), i to izgledima, koji se otkrivaju umovanjem od smisla slova Rei. Sva potvrivanja obmana pomou tumaenja doslovnog smisla Rei su izgledi, kojima se prosti zavode, a pri emu je obmana predstavljena kao istina, a istina kao obmana. O ovim se izgledima govori u unutranjem smislu sledeih stihova. 4769. I zaklavi jare. Da ovo oznaava spoljne istine od prijatnosti (zadovoljstava), vidi se iz znaenja u Rei jareta, to su prirodne istine, to jest, istine spoljanjeg oveka od kojega potiu ivotna zadovoljstva; a potiu i spoljanje istine od zadovoljstava, o kojima kasnije. Istine spoljanjeg oveka. od kojega potiu ivotna zadovoljstva, jesu Boanske istine onakve kakve su one iz doslovnog smisla Rei, iz kojiih se izvode doktrnarne istine prave crkve; ove su istine zapravo oznaene jaretom, a same istine su oznaene jarcima, a zadovoljstva koja potiu od njih oznaena su kozama. Otuda jare (kozle od koze), u pravm smislu, oznaava one koji su u takvim istinama i u zadovoljstvima od ovih (istina). Meutim, u obrnutom smislu, kozletom od koze se oznaavaju oni koji su u spoljnim istinama (to jest, u izgledima istine koji potiu iz smisla slova) u skladu sa zadovoljstvima njihovog ivota, kao to su telesna zadovoljstva, koja se, uopteno, nazivaju prijatnostima, i uivanjima niega uma, a koja su poasti i dobici. Ovakve su osobe oznaene kozletom od koze (jaretom) u obrnutom smislu. Jednom reju, jaretom se u ovome smislu oznaavaju oni koji odabiraju u Rei samo one istine koje se slau sa zdovoljstvima njihovoga ivota, to jest, s onima koji pogoduju njihovoj ljubavi prema sebi i svetu. Druge istine se dvode u sklad tumaenjima, i tako prilazuju izlede kao da su istine. (2) Da kozle od koze oznaava one koji su u veri odvojenoj, vidi se kod Danila: A kad ja motrah. Kad, gle, izide jarac od zapada povrh sve zemlje; i taj jarac imae rog znamenit meu oima svojim. I iz jednoga od njih izide jedan malen i naraste vrlo velik prema jugu i istoku i prema krasnoj zemlji. I

naraste dori do vojske nebeske, i obori na zemlji neke od vojske nebeske i od zvijezda, i pogazi ih. I vojska bi mu dana u otpad od rtve svagdanje, i obori istinu na zemlju, i to injae napredovae mu (VIII.5,9,10,12). Ovde se govori o stanju crkve u opte, ne samo Jevrejske Crkve, nego i one koja je sledila, a to je Hrianska Crkva; jer je Re Gospodova univerzalna. Jarac u pogledu Jevrejske Crkve govori o onima koji ne dre do unutranjih istina, a prihvataju spoljanje istine onoliko koliko one pogoduju njihovim ljubavima, a to su bile elje da budu najvei i najbogatiji. Zbog toga su priznavali kao Hrista ili Mesiju, kojega su oekivali, kao jednog cara koji e ih uzdignuti iznad svih nacija i naroda celoga sveta. koje bi oni potinili kao najnie robove; to je bio izvor njihove ljubavi za Njega. Nisu znali ta je ljubav ka blinjemu, osim da je to uestvovanje u takvim poastima i preko dobitka. (3) Ali jarac u pogledu na Hriansku Crkvu oznaava one koji su u spoljanjim istinama od zadovoljtava, to jest, oznaava one koji su u spoljanjim istinama od zadovoljstaca, to jest, u veri odvojenoj; ni ovi ne dre do unutranjih istina, ali ako ih nauavaju, to je samo zato da bi sticali ugled, da bi bili uzdignuti u poastima i stekli dobitak. To su zadovoljstva koja su u njihovim srcima dok su istine samo u njihovim ustima. tavie, oni su ti koji krivim tumaenjima nagone istine prave vere da pogoduju njihovim ljubavima. Otuda je vidljivo ta je oznaeno, u unutranjem smislu, gornjim reima kod Danila, naime, da se jarcem oznaavaju oni koji su u veri odvojenoj. Da jarac koji dolazi od zapada oznaava od zla (da zapad oznaava zlo, moe se videti gore, br. 3708). Njegov dolazak preko lica cele zemlje, ali ne dodirujui zemlju, oznaava da je pokrio celu zemlju; jer se zemljom u Rei oznaava zemlja gde je crkva, to jest, crkva (br. 566, 662, 1968, 1262, 1413, 1607, 1733, 1850, 2117, 117, 2118, 2928, 3355, 4447, 4453). Rogovima izmeu oiju oznaava se mo od umovanja o istinama vere, kao to se moe videti iz onoga to je pokazano o oku (br. 440-4421, 4523-4534). Jedan rog koji je rastao prema jugu, istoku, i krasnoj zemlji, je mo od vere odvojene koja raste prema onim stvarima koje su stanja svetlosti neba, i stanja dobra i istine. Da je jug stanje svetlosti, moe se videti gore (br. 3708), a da je istok stanje dobra (br. 12t0,3249,3708); da je krasna zemlja stanje istine, vidi se iz Rei gtu i tamo. Njegov rast sve do vojske nebeske, skidajui na zemlju neki deo vojske i zvezda, i gazei po njima oznaava da je tako uinjeno sa poznanjima dobra i istine. (Da su vojske nebeske i zvijezde poznanja dobra i istine, moe se videti gore, br. 4697). Iz

ovoga se zna ta je oznaeno bacanjem dole istine na zemlju, naime, da je to odbacivanje stvarne vere, koja je u sebi ljubav ka blinjemu; jer vera se odnosi na ljubav ka blinjemu, jer proizilazi od ljubavi ka blinjemu. Ono to se u Drevnoj Crkvi nazivalo istinom, to se u Novoj Crkvi naziva verom (br. 4690). (4) Jarac ima slino znaenje kod Jezikilja: A vama, stado moje, ovako govori Jehova Gospod: evo ja u suditi izmeu ovce i ovce, izmeu ovnova i jaraca. Malo li vam je to pasete na dobroj pai, nego ostatak pae svoje gazite nogama svojim? i to pijete bistru voldu, a ostatak mutite nogama? Za to u izbaviti stado svoje da ne bude vie grabe, i sudiu izmeu ovce i ovce (XXXIV. 17,18,21) I u ovome odlomku jarac oznaava one koji su u veri odvojenoj, to jest, koji stavljaju doktrinu ispred ivota, i da se ne brinu na kraju za ivot. Dok ivot odvojen, a ne doktrina, sainjava oveka; i ivot ostaje posle smrti, a ne doktrina osim onoliko koliko je bila primenjena u ivotu. Za ove se kae da pasu na dobroj pai, a da gaze nogama ostatak pae; i da piju bistru vodu a ostatak mute nogama, kao i da gone slabe rogovima dok iz ne razagnaju . (5) Iz ovoga se sada vidi na ta se misli pod jarcem a na ta pod ovcom o kojima Gospod govori kod Mateje: I sabrae se pred njim svi narodi, i razluie ih izmeu sebe kao pastir to razluuje ovce od jaraca. I postavie ovce s desne strane sebi, a jarce s lijeve. Tada e rei car onima to mu stoje s desne strane: hodite blagosloveni oca mojega; primite carstvo koje vam je pripremljeno od postanja svijeta, itd. (XXV.32,33). Da su ovce oni koji su u ljubavi ka blinjemu a otuda i u istinama vere, a da su jarci oni koji nisu u ljubavi ka blinjemu, iako su u istinama vere, to jest, koji su u veri odvojenoj, jasno je iz svih pojedinosti, kojima se ovakve osobe opisuju. (6) Ko i kakvi su oni koji su u veri odvojenoj i koji su oznaeni jarcima, moe se videti iz sledeih odlomaka: Svako drvo koje ne raa roda dobra, sijeku i u oganj bacaju. I tako po rodovima njihovijem poznate ih. Ne e svaki koji mi govori: Gospode! Gospode! ui u carstvo nebesko; nego koji ini po volji oca mojega koji je na nebesima. Mnogi e rei meni u onaj dan: Gospode! Gospode! nijesmo li u ime tvoje prorokovali, i tvojijem imenom avole izgonili, i tvojijem imenom udesa mnoga inili? I tada u im ja kazati: nikada vas njesam znao; idite od mene koji inte bezakonje! (Mateja VII.19-23). I kod Luke: Kad ustane domain i zatvori vrata, i stanete na polju stajati i kucati u vrata govorei; Gospode, Gospode! otvori nam; i odgovarajui rei e vam: ne poznajem vas otkuda ste. Tada ete stati govoriti: mi jedosmo pred

tobom, i po ulicama naim uio si. A on e rei: kaem vam, ne poznajem vas otkuda ste; odstupite od mene svi koji nepravdu inite. (XIII.25-27). To su oni koji su u veri odvojenoj, i koji se nazivaju jarcima. Ali u dobrom smislu, jarci oznaavaju one koji su koriteni za rtve a koji se ponekad pominju kod proroka o njima e biti rei po Gospodovoj Boanskoj milosti na drugome mestu. 4770. I zamoie haljinu u krv. Da ovo oznaava da su je ukaljali obmanama od zla, vidi se iz znaenja zamoiti u krv, to je uprljati obmanama; jer krv, u obrnutom smislu, je istina krivotvorena (br. 4735). Poto je to bila krv jareta, kojom se oznaavaju spoljanje istine od zadovoljstava, kao to ih imaju oni koji su u veri odvojenoj, jasno je da su ovde oznaene obmane od zala kao to je oito i iz onoga to sledi, gde Jakov kae, Ljuta ga je zvijer pojela; Josip je raskinut. Jer se ovim reima oznaava da su je poude od zla zatrle, tako da zbog obmana kao da vie nije ni postojala. Da postoje tri porekla obmana doktrina crkve, obmane ula, i ivot ispunjem poudama i da su ove poslednje najgore, moe da se vidi gore, br. 4729). 4771. Stih 32. Pa onda poslae haljinu od raznih boja (arenu haljinu). Da ovo oznaava izglede koji su tako ukaljani, vidi se iz znaena haljine raznih boja, to su izgledi (vidi br. 4677,4741,4742,4768). Da su bile ukaljane, oznaeno je time to je haljina zamoena u krv. (br.4770). 4772. Pa je onda poslae njegovom ocu. Da ovo oznaava uporeivanje s dobrima i istinama Drevne Crkve i Pradrevne Crkve, vidi se iz reprezentacije Jakova, koji je ovde otac, to je Drevna Crkva (br 4680.4700), a i Pradrevna Crkva, to jest, Hrianska Crkva u svom poetku, o emu kasnije. Doneti ovakvu haljinu ovoj crkvi, je, u unutranjem smislu, ustpostaviti uporeenje krvotvorenih dobara i istina s dobrima i istinama prave crkve. Da se Jakovom ovde predstavlja ne samo Drevna Crkva, nego i Primitivna to jest Hrianska Crkva u poetku, to je zato to su one iste u unutranjim stvarima, a razlikuju se samo po spoljanjim. Spoljanje stvari su sve predstavljale Gospoda kao i nebeske i duhovne stvari Njegovoga carstva, to jest, ljubav i milosre i veru iz toga, pa stoga i stvari koje pripadaju Hrianskoj Crkvi. Tako kada se spoljanje stvari Drevne, a isto tako i Jevrejske Crkve otvore i kao da im se skine omota, tada se otkriva Hrianska Crkva. To je

bilo oznaeno zavesom koja se raspukla (Mateja XXVII.51; Marko XV.38; Luka XXIII.45). To je bio razlog da je Jakovom kao ocem predstavljena ne samo Drevna Crkva, nego i Prvobitna Hrianska Crkva. 4773. Rekavi: naosmo ovu haljinu. Da ovo oznaava da to tako njima izgleda, vidi se iz niza stvari u unutranjem smislu; jer oni nisu rekli da je to Josipova haljina, nego samo da su je nali; ostavljaju to svom ocu da (vidi) sazna da li je to haljina njegovoga sina ili nije. Otuda sledi da se ovim reima oznaava da njima to tako izgleda. Ovo se odnosi na ono to prethodi i na ono to sledi, to jest, da je dolo do uporeivanja falsifikovanih dobara i istina sa pravim dobrima i istinama crkve, to je oznaeno time to su poslali haljinu zamoeu u krv njegovom ocu /br.4772). Otuda u ovome odlomku, vidi da li je haljina tvoga sina ili nije oznaava da on treba da uporedi da li je kao, to jest, da li je slina. 4775. Stih 33. A on je pozna. Da ovo oznaava da je doista bila, i da on ree, sina je mojega haljina oznaava da je to bila istina crkve, vidi naiz znaenja haljine, to je isgtina crkve br. 4677). Ali poto je bila ukaljana, znalo se da je to bila istina crkve, ali ne istina kao ona u Drevnoj Crkvi i u Prvobitnoj Crkvi; otuda se kae da je doista bila. 4776. Ljuta ga je zvjerka izjela. Da ovo oznaava da su je zle poude zatrle, vidi se iz znaenja ljute zvjerke, to je la koja potie iz ivota u poudama (br. 4729), stoga iz pouda; i iz znaenja izjesti, to je zatrti, jer se kae za istinu crkve. Najvanija istina crkve je da su ljubav ka Gospodu i ljubav ka blinjemu primarne stvari (Marko XII.29-31). Poude zatiru ovu istinu; jer oni koji ive ivotom pouda, ne mogu da budu u ivotu ljubavi i milosra, jer su ovo dve suprotnosti. ivot pouda se sastoji u voljenju samoga sebe, a ne blinjega, osim radi sebe. Otuda oni koji su u ovoj ljubavi, oni zatiru ljubav ka blinjemu u sebi, a oni koji zatru ljubav ka blinjemu, ti isto tako zatiru i ljubav ka Gospodu; Jer nema drugog naina da se voli Gospod nego preko ljubavi ka blinjemu, jer je Gospod u toj ljubavi. Oseanje ljubavi ka blinjemu je nebesko oseanje, koje dolazi od Gospoda samog. Iz ovoga se vidi da zle poude zatiru najvaniju istinu crkve, a kad se ova istina zatre, prilazi se sredstvu koje pomae ( da se spasimo) a to je vera: a kad se ova odvoji o ljubavi ka blinjem, istine se kaljaju, jer se vie ne zna ta je

ljubav ka blinjem, a stoga ni ta je unutranji ovek, ni ta je nebo. Jer unutranji ovek, i nebo u oveku, to je ljubav ka blinjemu to jest, hteti dobro drugome, drutvu, svojoj otadbini, crkvi, Gospodovom carstvu, i Gospodu Samome. Iz ovoga moemo da zakljuimo kakve su istine crkve kada se u njoj ne znaju njene sutinske stvari, i kada vladaju stvari koje su suprotne ovima. Kada ivot pouda govori o ovim istinama, zar se one ne kaljaju toliko da se ne mogu prepoznati? (2) Da niko ne moe da se spasi ukoliko ne ivi ivotom ljubavi ka blinjemu, i ako se ne ispuni njenim oseanjem, koje se sastoji u tome da se hoe dobro drugima, a od htenja dobra i da se ini dobro; i da niko ne moe da primi istine vere to jest, da se ispuni njima i da ih usvoji - osim onaj koji je u ivotu ljubavi ka blinjemu, pokazali su mi oni koji su u nebu, s kojima mi je bilo doputeno da razgovaram. Tamo, svi su forme ljubavi ka blinjemu, s lepotom i dobrotom u skladu s njihovom ljubavlju ka blinjemu; njihovo uivanje, zadovoljstvo, i srea potiu od toga to su u stanju da ine dobro drugima iz dobre volje. S druge strane, ovek koji ne ivi u ljubavi ka blinjemju, taj ne moe da zna da se nebo i njegova radost sastoje u tome da se hoe dobro, i da se ini dobro zato to se hoe dobro, jer je njegovo nebo u tome da hoe dobro samo sebi, a iz ovoga /sebinog/ dobra hteti dobro drugima, a to je pakao. Jer se nebo razlikuje od pakla po tome, kao to je gore reeno, da se ini dobro iz dobre volje, a pakao da se ini zlo iz zle volje. Oni koji su u ljubavi ka blinjemu, ti ine dobro iz dobre volje; ali oni koji su u ljubavi prema sebi, ti ine zlo iz zle volje. Razlog je, da oni vole samo sebe, a druge samo ako sebe vide u njima, i njih u sebi. Isto tako, oni ove gledaju s mrnjom, koja se pokazuje im se ovi povuku i vie nisu njihovi. Oni su kao razbojnici, koji vole jedni druge samo dok su jedna druina (banda), ali u srcu ele jedan drugoga da ubiju, ako tako mogu da prisvje plen. (3) Iz ovoga se moe videti da je nebo voleti blinjega; a da je pakao voleti sebe. Oni koji su u ljubavi prema blinjemu, oni su u stanju da prime sve istine vere, i mogu da se njima ispune i da ih usvoje; jer u ljubavi ka blinjemu je i vera, jer su nebo i Gospod u njoj (u ljubavi ka blinjem). S druge strane, oni koji su u ljubavi ka sebi, ne mogu da prime istine vere, jer je pakao u ovoj ljubavi; niti mogu da prime istine vere osim kada je to radi svojih poasti i dobitaka; tako, oni se ne mogu njima ispuniti niti ih mogu usvojiti; a ono ime mogu da se ispune i da usvoje, to je odricanje istine; jer u srcu oni ne veruju da ima nebo ili pakao, ili da postoji ivot posle smrti, pa stoga ne veruju bilo ta da

se kae o paklu i nebu, ili o ivotu posle smrti, dakle, nita to se kae u Rei i u doktrini o veri i o ljubavi ka blinjemu. Kada su u bogotovanju, njima se ini da veruju, ali to je samo zato to su od ranog detinjstva podignuti da izgledaju kao da veruju; a onda, kada misle sami za sebe, nita ne veruju; a onda, ve prema tome ta vole, oni smiljaju stvari koje idu u prilog onoga to oni vole; ove stvari oni nazivaju istinama, i te potvruju doslovnim smislom Rei, a koje su zablude. Takvi su svi oni koji su, u ivotu i u doktrini, u veri odvojenoj. (4) Osim toga, treba da se zna da ljubav sadri sve stvari, jer ljubav ini ivot; stoga, Gospodov ivot utie u sve ovekove ljubavi (u sve ono to ovek voli); kakve su ljubavi, takav je ivot, jer je takvo primanje ivota. Ljubav ka blinjemu prima ivot neba, a ljubav ka sebi prima ivot pakla. Da ljubav sadri sve stvari, moe se ilustrovati mnogi stvarima u prirodi. ivotinje, kako one koje hodaju po zemlji, tako i one koje leteu vazduhom ili one koje plivaju u vodi, sve se ponaaju prema svojim ljubavima, a u njihove se ljubavi uliva sve ih odrava u ivotu, to slui hrani, obitavanju, i razmnoavanju. Otuda to, da ivotinje svih vrsta znaju svoju hranu, njihovo stanite, i njihovo drutvo, kao ono radi parenja, graenja gnezda, polaganja jaja, i podizanja mladih. (5) Pele znaju kako da grade elije, kako da siu med iz cvea, da njima pune sae, i da spremaju zimicu, ak i da imaju oblik uprave pod kraljicom; pored drugih udesnih stvari. Sve su ove stvari rezultat influksa u njihove ljubavi; efekti njihovog ivota razlikuju se zbog formi njihovih oseanja. Sve su ove stvari u njihovim ljubavima; to bi tek bilo u nebeskoj ljubavi, kad bi ovek bio u njoj? Ne bi li bilo sve to pripada mudrosti i inteligenciji, koji su u nebu? Otuda to, da oni koji ive u ljubavi ka blinjemu, da se primaju u nebo; i da od ljujbvi ka blinjemu imaju sposobnost da primaju i da se ispunjavaju svim istinama, to jest, svim stvarima vere. Ali suprotno je s onima koji su u veri odvojenoj, to jest, u nekim istinma a ni u malo ljubavi ka blinjemu. Njihove ljubavi primaju ono o se s njima slae, to jest, s ljbavlju prema sebi i svetu, koje ljubavi primaju one stvari koje su suprotne istinama, kao to su one u paklovima. 4777. Josip je doista raskinut. Da ovo oznaava da je tako zbog obmana da kao da je vie ni nema, vidi se iz znaenja biti raskinut u komade, to je biti razasut zbog obmana, ili to je isto, da su je obmane skoro unitile (Boansku istinu),

Obnane od zala ili od pouda su ono na ta se ovde misli (br. 4770); u odnosu na ovo, pogledaj to je gore reeno (br. 4776). 4778. Stih 34. I razdrije Jakov haljine svoje. Da ovo oznaava alost zbog zatrte istine, vidi se iz znaenja razdiranja haljine, to predstavlja aljenje zbog zatrte istine, o emu gore (br. 4763). 4779. I veza kostrijet oko sebe (oko bedara, slabina, pojasa). Da ovo oznaava alost zbog unitenog dobra, vidi se iz znaenja vezati kostrijet oko sebe, to predstavlja aljenje za unitenim dobrom. Jer pojas (slabine) oznaava branu ljubav, a otuda i nebesku i duhovnu ljubav (br. 3021),3294,4277,4280,4575), i po korespondenciji; jer ljudsko telo korespondira Velikom oveku, kao to je pokazano na kraju prethodnih poglavlja tako da pojas (bedara) korespondira onima u Velikom oveku ili nebu, koji su u pravoj branoj ljubavi; a poto je brana ljubav osnova svih ljubavi, stoga se pojasem oznaava u opem sva nebeska i duhovna ljubav. Od toga je potekao obred oblaenja kostrteti (pojas od kamilje dlake?) oko pojasa (bedara) kada se ali za nekim izgubljenim dobrom, jer svako dobro pripada ljubavi. (2) Da su se oblaili u kostret u znak alosti, moe se videti u istorijskim i prorkim delovima Rei, kao kod Amosa: I pretvorie praznike vae u alost i sve pjesme vae u pla, i metnuu kostrijet oko svih bedara, i uiniu da svaka glava oelavi i da bude alost kao za jedincem, i kraj e joj biti kao gorak dan (VIII.10). Staviti kostrijet oko pojasa (bedara) oznaava aljenje zbog zatrtog dobra; oko pojasa, bedara oznaava sva dobra ljubavi. Kod Jone: Ninivljani povjerovae Boga, i oglasie post, i obukoe se u kostrijet od najveega do najmanjega. Jer kad doe ta rije do cara Ninivskoga, on usta sa svojega prijestola, i skide sa sebe svoje odijelo, i obue se u kostrijet, i sjede u pepeo. I proglasi se i kaza se po Ninivi po zapovijesti carevoj i knezova njegovijeh govorei: ljudi i stoka, goveda i ovce, da ne okuse nita, ni da pasu ni da piju vode. Nego i ljudi i stoka da se pokriju kostrijeu, i da prozivaju Boga jako, i da se vrati svaki sa svoga zloga puta i od nepravde koja mu je u ruci. (III.5.8). Ovo je doista znak koji predstavlja aljenje zbog zla zbog kojega je Niniva trebala da nestane; to znai, aljenje zbog uniteg dobra. (3) Kod Jezikilja: I povikae za tobom iza glasa i zaridati gorko, i posue prahom glave svoje i po pepelu e se valjati. I za tobom e se nainiti elavi, i pripasae kostrijet, i plakae za tobom gorko iz srca, i gorko e

ridati. (XXVII. 30,31). Ovo se kae o Tiru, gde pojedinosti predstavljaju aljenje za obmanama i zlima, to jest, za zatrtim istinama i dobrima. Plakae i gorko ridati oznaava pla zbog obmana odnosno zatrte istine (br. 2240); Posue prahom glave svoje oznaava biti proklet zbog zla (br. 278); valjati se po pepelu oznaava biti proklet zbog obmana; nainiti se elavim oznaava aljenje zbog toga to prirodni ovek nema istine (br. 3301); opasati se kostrijetom oznaava aljenje jer nema dobra. Slino kod Jeremije: Keri naroda mojega, pripai kostrijet i valjaj se u pepelu, ali kao za sinom jedincem i ridaj gorko, jer e brzo doi na te zatira. (VI.26). Opet: Starjeine keri Sionske sjede na zemlji i mue, posule su prahom glavu i pripasale kostrijet, i oborile su k zemlji glave svoje djevojke Jerusalimske. (Pla II.10) Ovde ima slinih reprezentativa u skladu s vrstama dobra i istine koji su bili zatrti, kao gore; (4) Kod Isaije: Otide u dom u Dibon, na visine, da plae: Moab e ridati za Nebonom i za Medabom, sve e mu glave biti elave, svaka brada oskubena. Po ulicama e njegovijem pripasivati kostrijet, na krovovima njegovijem i na ulicama njegovijem sve e ridati lijui suze. (XV.2,3). Moab oznaava one koji preljuboine dobra (br.2468). alost zbog preljuboinjenja koje je oznaeno Moabom, opisuje se takvim stvarima koje korespondiraju zlu ove vrste; pa se stoga iste rei pojavljuju kod Jeremije: Jer e sve glave biti elave i sve brade obrijane, i sve ruke izrezane, i oko bedara kostrijet. Na svijem krovovima Moabovijem i po ulicama njegovijem bie samo pla, jer u razbiti Moaba kao sud na kom nema miline, govori Jehova. (XLVIII.37,38). (5) A kad u car Ezekija, razdrije haljne svoje, i veza oko sebe kostrijet, pa otide u dom Jehovin (Isaija XXXVII.1; 2 o Carevima XIX.1). Ovo je bilo stoga to je govorio protivu Jehove, cara, i Jerusalima, zbog ega je bila alost; da je to bilo protivu istine, oznaeno je razdiranjem haljine (br. 4763); a da je bilo protivu dobra, oznaeno je oblaenjem kostrijeti. Jer gde se u Rei govori o istini, govori se i o dobru, zbog nebeskoga braka, koji postoji izmeu dobra i istine u svakoj pojedinosti; kao i kod Davida: Ti si promijenio pla moj na radost, skide s mene vreu, i opasa me veseljem (Psalam XXX.11). Radost (igra) ovde oznaava istine; veselje se kae za dobra, kao i u drugim odlomcima u Rei; stoga skinuti vreu oznaava prekinuti aljenje za unitenim dobrom. (6) U drugoj knjizi Samuilovoj: Ree David Joabu i narodu koji bjee s njim: Razdrite haljine svoje i obucite se u kostrijet zbog alosti za Abnerom (III.31).

Ovo je bilo stoga zlo jez zlo delo bilo poinjeno protivu onoga to je istinito i dobro, pa je stoga David naloio da razderu svoje haljine i da se obuku u kostrijet. A kad Ahab u rijei te, razdrije haljine svoje, i priveza kostrtijet oko tijela svojega, i poae, i spavae u kostrijeti, i hodijae polagano (1 o Carevima XXI.7). (7). Da se vrea od kostreti kae za uniteno dobro, vidi se i iz Otkrovenja: Kad otvori esti peat, gle, velika trenja, i sunce postade crno kao kostrijet, a mjesec posta kao krv (VI.12). Trenja (zemljotres) oznaava promenu stanja crkve u pogledu dobra i istine (br. 3355); sunce oznaava dobro ljubavi (br. 1529, 1530, 2441, 2495, 4060, 4300, 4696), pa se stoga vrea od kostreti povezuje s unitenjem ovih; mjesec oznaava istinu vere (1529, 1530, 2126, 2120, 2495, 4060), to se odnosi na krv, jer krv je krivotvorena istina i profanisana (br. 4735). (8) Poto biti obuen u kostret i valjati se po pepelu oznaava alost zbog zala i obmana, stoga to predstavlja i poniznost i pokajanje; jer glavna stvar poniznosti je priznati po sebi ovek je samo zlo i obmana. Isto vai i za pokajanje, koje se izvodi samo poniznou, i to preko ispovesti srca, da je ovek takav po prirodi. Da je oblaenje kostreti bio znak poniznosti, moe se videti u 1 Knjizi o Carevma XXI.27-29; a znak pokajanja, kod Mateje XI.2; Luke X.13; ali da su to samo bili reprezentativi, samo opte stvari koje pripadaju telu, a ne neka unutranja stvar koja ide od srca, jasno je iz Isaije: Taki li je post koji izabrah da ovjek mui duu svoju jedan dan? da stavija glavu svoju kao sita i da stere poda se kostrijet i pepeo? To li e zvati post i dan ugodan Jehovi? A nije li ovo post to izabrah da razvee sveze bezbonosti, da razdrije remene od bremena, da otpusti potlaene, i da izlomite svaki jaram? Nije li da prelama hljeb svoj gladnome, i siromahe prognane da uvede u kuu? kad vidi gola da ga odjene, i da se ne krije od svojega tijela? (LVIII.5-7). 4780. I tuae za sinom svojim dugo vremena. Da ovo onava stanje alosti zbog zatrtog dobra i istine, vidi se iz reprezentacije Josipa, koji se ovde sin, to je Boanska istina, posebno one istine o kojima se govorilo gore (br. 4776); i iz znaenja dana, to su stanja (br, 23,487,488,493,893,2788,3785), ovde stanja velike alosti jer se kae mnogoi dana, dugo vremena. 4781. Stih 35. I svi sinovi njegovi. Da ovo oznaava one koji su u obmanama, vidi se iz znaenja sinova, to su istine, a u obrnutom znaenju obmane, ili oni koji su u istinama ili obmanama (br. 489,491,533,1147,2623,2803,2813,3373,3704), ovde

oni koji su u obmanama, jer su sinovima Jakovljevim, ili Josipovom braom, predstavljeni oni koji su u veri odvojenoj, stoga, oni koji su unitili Boansku istinu, a otuda su u obmanama, kao to je gore pokazano. 4782. I sve keri njegoe ustadoe. Da ovo oznaava one koji su u zlima, vidi se iz znaenja keri, to su dobra, a u obrnutom smislu zla, ili oni koji su u dbrima ili u zlima (49.491,58,2362,3024,3963). 4783. Tjeei ga. Da ovo oznaava tumaiti (Boansku istinu) po doslovnom smislu Rei, jasno je iz znaenja utjeiti, to je ukloniti nemir uma nekm na neki nain (br. 3610), ovde nemir ili alost zbog zatrtog dobra i istine; a poto se ovaj nemir moe ukloniti samo tumaenjem iz Rei, i poto se ovde govori o sinovma i kerima Jakovljevim, kojima su oznaeni oni koji su u obmanama i zlima (br. 4781,4782), stoga se tjeenjem ovde oznaavaju tumaenja preko doslovnog smisla. Jer doslovni smisao sadri opte stvari, koje su kao posude, koje se mogu napuniti istinama ali i obmanama , a poto su to opte stvari, one su u uporeenju s drugima zatamnjene, primajui svetlo iz drugim izvora a ne iz unutranjeg smisla; jer unutranji smisao je u svetlosti neba, jer je to Re za anele: dok je smisao slova u svetlosti sveta, jer je to Re za ljude pre nego dou u svetlost neba od Gospoda, od Kojega tada primaju prosvetljenje. Iz ovoga se vidi da je smisao slova od koristi prostima da bi se uveli u unutranji smisao. (2) Da se tumaenjem doslovnog smisla Rei moe objasniti tako da povlauje svemu, to je vrlo jasno posmatraji sve vrste doktrina, ak i jeresi ,da se potvruju, kao na primer dogma o veri odvojenoj koja se potvruje ovim reima Gospodovim; Bog je tako volio svijet da je dao Svog jedinoradnog Sina, da ko god Njega vjeruje, da nee umrijeti, nego da e imati ivot vjeni (Jovan III.10). Iz ovih rei, kao i iz drugih odlomaka, zakluuje se da vera i bez dela daje veni ivot; i kada se oni koji su u ovoj veri ubede u ovo, oni vie ne obraaju panju na ono to je Gospod tako esto govorio o ljubavi prema blinjemu i o delima (br. 1017,2371,3934), kao na primer to je rekao kod Jovana: A koji ga primie, dade im vlast da budu sinovi Boiji, koji vjeruju u ime Njegovo. Koji se ne rodie od krvi, ni od volje tjelesne, ni od volje muevljeve, nego od Boga, (I.12,13). Ako bi im se kazalo da niko ne moe verovati u Gospoda ako nije u ljubavi ka blinjemu, oni se

odmah sklanjaju u tumaenja kao ova da je zakon opovrgnut, da su roeni u grehu i da ne mogu od sebe dobro initi, i da oni oni koji ga ine, da oni mora da sebi za to pripisuju zaslugu; i ovo oni potvruju doslovnim smislom Rei, kao onim to je reeno u paraboli o Fariseju i cariniku (Luka XVII.10-14), kao i u drugim odlomcima; iako se svi oni ne odnose na ovaj sljuaj. (3) Oni koji su u veri odvojenoj, nuno veruju i da se svak prima u nebo po milosti, bez obzira kako je iveo, to jest, da kod njega ne ostaje ivot nego samo vera posle smrti. Oni ovo potvruju doslovnim znaenjem Rei, iako se zna iz duhovnog smisla da Gosod osea milost prema svakome, i da kad bi se ulazilo u nebo po milosti, bez obzira kakav je ivot bio, svak bi bio spasen. Razlog da oni koji su u veri odvojenoj tako veruju je to, to oni ne znaju ta je nebo, jer ne znaju ta je ljubav ka blinjemu. Kad bi znali koliko mira i radosti i sree ima u ljubavi prema blinjemu, oni bi znali ta je nebo; ali ovo je sasvim skriveno od njih. (4) Opet, oni koji su u veri odvojenoj, mora da veruju da e ustati ponovo s telima , i to na dan suda. Ovo potvruju mnogim odlomcima u Rei, koja objanjavaju prema doslovnom znaenju; a u isto vreme ne obraaju panju na ono to je Gospod rekao o bogatau i o Lazaru (Luka XVI.22-31); i na ono to je On rekao razbojniku: Doista ti kaem, Danas e biti sa Mnom u raju (Luka XXIII.43); i na ono to je govorio na drugim mestima. Razlog da takvi koji su u veri odvojenoj tako veruju je to to, da im je reeno da telo nee ustati ponovo, oni bi potpuno poricali svako uskrsnue; jer oni niti znaju niti shvataju ta je unutranji ovek, jer niko ne moe da zna ta je to, niti ta je njegov ivot posle smrti, osim onaj koji je u ljubav prema blinjemu; jer ljubav ka blinjemu pripada unutranjem oveku. (5) Oni koji su u veri odvojenoj, nuno veruju da se ljubav ka blinjemu sastoji samo u davanju siromasima i pomaganju nevoljnih; oni ovo potvruju doslovnim smislom Rei; iako se ljubav ka blinjemu sastoji u injenju onoga to je pravedno i poteno, svak u svome poslu, iz ljubavi prema onome to je pravedno i poteno, i prema dobru i istini. (6) Oni koji su u veri odvojenoj, oni vide samo ono u Rei to potvruje njihove dogme; jer oni nemaju unutarnjeg pogleda, nisu u oseanju ljubavi ka blinjemu, imaju samo spoljanje svetlo, ili nii pogled, iz kojega niko ne moe da vidi vie stvari, jer one njemu izgledaju zamraene. Otuda oni vide obmane kao istine, a istine kao obmane, pa stoga tumaenjem po doslovnom smislu, oni unitavaju dobru pau i mute bistru vodu svetog izvora ili Rei, prema ovim

reima kod Jezikilja: Malo li vam je to pasete na dobroj pai, nego ostatak pae svje gazite nogama svojim ? i to pijete bistru vodu, nego ostatak mutite nogama svojim? to bocima i ramenima otiskujete i rozima svojim bodete sve bolesne tako da ih razagnaste na polje (XXXIV.18,21). 4784. I ne dadijae se utjeiti. Da ovo oznaava da ovo ne moe da bude, vidi se iz onoga to se do sada reklo. 4785. Govorei: s tugom u u grob lei za sinoim mojim. Da ovo oznaava da e Drevna Crkva nestati, vidi se iz reprezentacije Jakova, koji to kae o sebi, koji je Drevna Crkva (o kojoj gore, br. 4680,4700,4772); i iz reprezentacije Josipa, koji je ovde moj sin, a to je Boansko Duhovno, ili Boanska istina, o kojoj gore; i iz znaenja u grob lei s tugom, to je umreti, a kada se odnosi na crkvu i na Boansku istinu, znai nestati. 4786. I njegov otac plakae (tuae) za njim. Da ovo oznaava unutarnje alovanje, vidi se iz znaenja plakati, to je tuga u alost poslednjeg stepena, stoga unutarnje alovanje. Muu spoljnim stvarima kojima su se izraavale unutarnje, u drevnim crkvama postojalo je naricanje i plakanje nad mrtvim, to je oznaavalo unutarnje aljenje (iako samo aljenje nje bilo unutarnje), kao to itamo o Egipanima koji su poli s Josipom da sahrane Jakova: A kad dooe na gumno Atadotovo, koje je s onu stranu Jordana, plakae ondje mnogo i vrlo tuno; i Josip uini alost za ocem svojim za sedam dana (L.10,11). I o Davidovm tugovanju za Abnerom: Sahranie Abnera u Hebronu. I car podie glas svoj i plakae na grobu Abnerovm, i sav narod s njim (2 Samuilova III.32). 4787. Stih 36. A Madijanci prodadoe ga u Egipat Potifaru, dvorjaninu Fraonovu zapovjedniku strae. A Madijanci prodadoe ga u Egipat, oznaava da su oni koji su bili u istini od prostog dobra, pitali za savet (konsultovali) rei-znanja (scietifica); Potifaru dvorjaninu Faraonovu zapovjedniku strae, oznaava unutarnje rei-znanja; dvorjaninu Faraonovu, zapovjewdniku strae, oznaava glvne stvari kod tumaenja. 4788. A Madijanci prodadoe ga u Egipat. Da ovo oznaava da oni koji u u prostom dobru, da pitaju za savet (konsultuju) rei-znanja, vidi se iz reprezentacije

Madijanaca, a to su oni koji su u istini od prostog dobra, (br.3242,4756); i iz znaenja Egipta, to su rei-znanja /br.1164,1165,1186,1462,2588,4749); i iz znaenja prodati, to je otuiti (br. 4752,4758); i iz reprezentacije Josipa, to je Boanska istina. Kad se za nju kae da je prodata ili otuena od strane onih koji su u istini od prostoga dobra, oni doputaju da ih se zavede preko obmana ula pa stoga i preko rei-znanja, koja od ovih potiu . (2) Gore je reeno (stih 28) da su Madijanci izvukli Josipa iz jame, da je bio prodat Ismaelitima; iz ovoga bi izgledalo da su ga samo Izmaeliti mogli prodati u Egiptu. Ali razlog zato ga nisu prodali Izmaeliti, nego Madijanci, je to, to Izmaeliti predstavljaju one koji su u prostom dobru (br.4747), a Madijanci one koji su u istini od ovoga dobra. Josipa, ili Boansku istinu, nisi mogli prodati oni koji su u prostom dobru, nego oni koji su u istini; jer oni koji su u dobru, oni znaju od dobra ta je Boanska istina, ali ne i oni koji su u istini (u malo istine od prostoga dobra). (3) Ljudi u crkvi ima dve vrste oni koji su u dobru, i oni koji su u istini. Oni koji su u dobru, nazivaju se nebeskim, a oni koji su u istini, nazivaju se duhovnim. Velika razlika postoji izmeu ove dve vrste. Oni koji su u dobru, oni su u oseanju injenja dobra (oni vole da ine dobro) i u ljubavi prema dobru bez ikakve nagrade od drugi; jer njima je nagrada to to im je doputeno da ine dobro, jer inei dobro, oni oseaju radost; ali oni koji su u istini, i oni su u oseanju injenja dobra, ali ne radi samoga doba, nego zato to je tako zapoveeno, a veinom oekuju neku nagradu (priznanje); njihova radost potie iz ovoga, a nekad i od hvalisanja. (4) Iz ovoga je jasno da oni koji ine dobro od dobra (voeni dobrom?), ine to od unutranjeg oseanja; dok oni koji ine dobro od istine (voeni istinom?), ine to od spoljanjeg oseanja. Otuda je razlika oita, naime, da su prvi unutranji ljudi, a drugi da su spoljanji. Stoga, oni koji su unutranji ljudi, oni ne mogu prodavati, to jest, otuivati Boansku istinu koja je predstavljena Josipom, jer oni opaaju istinu u dobru; pa otuda to, da njih ne mogu da zavedu ulne obmane niti rei-znanja. Ali oni koji su spoljanji ljudi, ti mogu da je prodaju ili otuuju, jer oni ne opaaju istinu od dobra, nego je poznaju samo iz doktrine i od uitelja; a ako prime savet (ako se oslanjaju) na rei-znanja, njih lako obmane mogu da zavedu; jer oni nemaju unutranji diktat. To je bio razlog da Josipa nisu prodali Izmaeliti, nego Madijanci.

4789. Potifaru, dvorjaninu Faraonovu. Da ovo oznaava unutarnje stvari u reimaznanjima, vidi se iz znaenja dvorjanina, a to je ono to je unutarnje, o emu ubrzo; i iz reprezentacije Faraona, to su rei-znanja; jer se Egiptom oznaavaju rei-znanja u opte, kao to je pokazano (br. 1164,1165,1186,1462), a slino i Faraonom; jer ono to je u Rei oznaeno zemljom ili nacijom, to je isto tako oznaeno i njenm carem, poto je on glava nacije. Da su unutarnje stvari reiznanja ono to je oznaeno Faraonovim dvorjaninom, to je zato tro su se dvorjani starali za unutranje stvari cara; jer su oni bili njegovi najui slubenici (oficiri), to je jasno i iz znaenja rei u izvornom jeziku. 4790. Zapovjedniku strae. Da ovo oznaava glavne (primarne) stvari kod tumaenja (konsultacije), vidi se iz znaenja zapovjednika, to je ono to je glavno (primarno) (br.1482,2089). DA zapovjednik strae ovde oznaava glavne stvari pri tumaenju, to je zato to je predmet o kome se govori Boanska istina, koju su prodali oni koji su bili u istini od prostog dobra, jer su tumaili pomou reiznanja, otkuda dolazi do lutanja i otuenosti od Boanske istine, i do tumaenja prema doslovnm smislu Rei (vidi br. 4783); dok su straom oznaene one stvari koje slue.

NASTAVAK O KORESONDENCIJAMA VELIKOG OVEKA S UKUSOM I SA JEZIKOM I SA LICEM. 4791. Jezik otvara ulaz u plua,a tako isto i u stomak, pa stoga predstavlja neto kao predvorje duhovnim i nebeskm stvarima prvima, zato to slui pluima a prema tome i govoru, a drugima, zato to slui stomaku, koji snabdeva hranom krv i srce. Da srce korespondira nebeskim a plua duhovnim stvarima, moe se videti gore (br. 3635,3883-3896). Stoga jezik korespondira u optem (smislu) oseanju istine ili onima u Velikom oveku koji su u oseanju istine, a posle onima koji su u oseanju dobra od istine; stoga oni koji vole Gosodovu Re, ele znanja istine i dobra, oni pripadaju ovoj oblasti; s tom razlikom to ima onih koji pripadaju samom jeziku, neki larinksu a neki traheji (duniku), a neki grlu, neki zazubicama, a neki usnama; jer u oveku ne postoji ni najmanja stvar koja ne korespondira. Da oni koji su u oseanju istine pripadaju ovoj oblasti u irem

smislu, bilo mi je dato da iskusim, i to jasnim influksom od njih, nekad u jezik, nekad u u usne; a bilo mi je dato da s njima i razgvaram, i da opazim da neki od njih korespondiraju unutranjim delovima jezika i usana, a neki spoljanjim. Delovanje onih koji primaju (influks) samo kao oseanjq spoljanjih istina, ali koji ne odbacuju unutranje istine, njih sam opaao ne unutar jeika, nego spolja. 4792. Poto hrana i ishrana korespondiraju duhovnoj hrani i ishrani, stoga ukus (ulo ukusa?) korespondira opaanju i oseanju ove hrane. Duhovna hrana je znanje, inteligencija, i mudrost; jer od ovoga ive aneli i duhovi i time se hrane, i oni ele i imaju apetit za ovu hranu. Otuda apetit korespondira ovoj elji. I to je zadivljujue, ova ih hrana vodi ka zrelosti; jer mala deca koja umru, pojavljuju se u drugom ivotu kao mala deca, a takva su i po svom razumevanju; ali kako rastu u inteligenciji i mudrosti, oni se vie ne vide kao mala decxa, nego kao odrasli, dok ne postanu zreli. Razgovarao sam s nekima koji su umrli u detinjstvu, a koje sam video kao mladie, jer su tada bili inteligentni. Iz ovoga se vidi ta je duhovna hrana i ishrana. 4793. Poto ukus korespondira opaanju i oseanju za znanje, razumevanje, i mudrost, i poto je ovekov ivot u ovom oseanju, stoga nijednom duhu ili anelu nije doputeno da utie u ovekov ukus, jer bi to bilo uticati u ono to je ovekovo sopstveno. Meutim, ima duhova lutalica iz paklene ete, opasnijih od ostalih, koji su imali naviku u ivotu tela da ulaze u ovekova oseanja da bi kodili (oveku), a koji u drugom ivotu zadre tu elju; oni pokuavaju na svaki nain da uu u ovekov ukus; a kada i uu, oni posednu njegove nutarnje stvari, to jest, ivot njegovih misli i oseanja, jer, kao to je reeno, oni korespondiaju; a stvari koje korespondiraju, deluju kao jedno. U nae dane, mnogi ljudi su posednuti od ovakvih duhova; jer danas postoje unutarnje opsednutosti, ali ne i spoljanje kao nekad.(prim. prev. Prema autoru, spoljanje opsednosti nisu mogue otkako je Gospod savladao sve paklove, ali su mogue unutranje opsednutosti, koje su vladavima neistih duhova nad ovekom koji nema odbrane u veri i milosru, koji stvaraju auru svetlosti oko oveka, kroz koju ne mogu da prou neisti duhovi i avoli). (2) Unutarnje opsednutosti su delo ovakvih duhova; a kakvi su oni, to se moe videti ako se obrati panja na misli i oseanja, posebno na unutarnje namere, koje se ovek boji da pokae, a koje su tako bezumne da,

kad ga spoljanje stege , kao ast, dobit, ugled i strah od smrti i od zakona ne bi zadravali, on bi srljao u ubistvo i otimanje vie nego oni koji su opsednuti (spolja). Ko i kakvi su ti duhovi koji opsedaju unutarnje takvih ljudi, moe se videti gore (br. 1983). (3) Da bih znao kakav je ovo sluaj, njima je bilo doputeno da uu u moj ukus, a to su oni svom snagom i pokuali i da urade; a onda mi je reeno, da su bili uspeli da uu u ukus, oni bi bili posednuli i unutarnje, zato to ukus zavisi od tih unutranjih (stvari) preko korespondencije. Ali im je ovo bilo doputeno samo kako bih ja saznao kakav je sluaj sa korespondencijom ukusa; jer oni su u trenu bili odaganani odatle. (4) Ovi opasni duhovi posebno se trude da olabave sve unutranj stege, koje su oseanja za ono to je dobro i istinito, i ona to je pravedno i poteno, strah od Boanskog zakona,i od srama kada se ini zlo drutvu i svojoj zemlji; a kada se ove stege opuste, tada ovakvi duhovi opsednu oveka. A kad nisu u stanju da uu u untranje (delove) neprekidnim naporom, oni to pokuavaju magijskim sredstvima, kojih ima mnogo u drugom ivotu, a koji su potpuno nepoznati u svetu.; i oni preko ovoga izokreui rei-znanja u oveku, a primenjuju samo one rei-znanja koji pogoduju njihovim prljavim eljama. Ove se opsednutosti mogu izbei samo kad je ovek u oseanju dobra i veri od Gospoda. (5) Pokazano mi je kako se oni odagone. Kad su se ve uvukli u unutranje delove glave i mozga, bili su provedeni kroz prolaze kuda ide izmet, a onda prema spoljnom delu koe; a onda sam video kako su bili baeni u jarak pun tene prljavtine. Bilo mi je reeno da ovakvi duhovi korespondiraju malim prljavim jamicama na vanjskoj koi, gde se pojavljuje skorbut; a to znai da oni korespondiraju ugi (scabies) 4794. Duh, ili ovek posle smrti, ima sva ula koja je imao dok je iveo u svetu vid, sluh, miris, i dodir; ali ne i ukus; a umesto toga, ima neto slino koje je pridodato mirisu. Razlog to nema ukus je to, da ne bi mogao da ue u ovekov ukus i da tako zaposedne njegovo unutarnje; isto tako, da ga ovaj ukus ne bi odvratio od elje za znanjem i mudrou, jer su to duhoivni apetiti. 4795. Iz svega ovoga se vidi da je jeziku dat dupli zadatak, naime, zadatak da pomae govoru, i da pomae pri hranjenju. Jer po tome to pomae pri hranjenju, on korespondira znanju, razumevanju, i mudrosti u pogledu istina; iz kojega razloga mudrost (sapientia) i biti mudar (sapere) dolazi od ree okusiti (sapor); a

poto pomae govoru, on korespondira oseanju za razmiljanje i pronalaenje istina. 4796. Kada se aneli vide, sva njihova unutarnja oseanja pokazuju se jasno i sijaju s lica. tako da je lice jedna vanjska forma i slika oseanja. U nebu nije doputeno imati drugaije lice nego ono koje odgovara njegovim oseanjima. Oni koji pokazuju drugo lice (simuliraju), ti se izbacuju iz drutva. Iz ovoga se vidi da lice korespondira unutranjim (stvarima) u optem (smislu), kako ovekovim oseanjima tako i njegovim mislima, to jest, onome to pripada njegovoj volji i to pripada njegovom razumu. Otuda u Rei, lice i lica oznavaju oseanja; a kad se kae da je Gospod podigao Svoje lice na nekoga, time se oznaava da se smilovao od Boanskog oseanja, a to je od ljubavi. 4797. Promene stanja u oseanjima pokazuju se uivo na licu anela. Kada su u njihovom drutvu, imaju svoje vlastito lice, ali ne kada su u drugom drutvu gde se njihovo lice menja u skladu s oseanjima dobra i istine toga drutva; a pri tome stvarno lice je kao podloga (plan) koje se prepoznaje u tim promenama. Video sam uzastopne promene koje su se pokazivale u skladu s oseanjima drutava s kojma su komunicirali. Jer svaki aneo je u nekoj oblasti Velikog oveka, i tako komunicira iroko sa onima koji su u istoj oblasti, iako je jo uvek u tom delu oblasti kojemu sasvim korespondira. Opaao sam kako menjaju lica od jedne granice oseanja do druge; ali se primeivalo da se isto lice, u optim crtama, zadravalo, tako da je vladajue oseanje uvek prosijavalo s promenama, tako da su bila pokazana lica celog jednog oseanja. (2) I to je jo vie za uenje, promene oseanja od detinjstva to odraslog doba bile su pokazane preko promena na licu; i bilo mi je pokazano koliko je od detinjskog izraza bilo zadrano u odraslom dobu, i da je to bilo njegovo pravo ljudsko. Jer kod maloga deteta postoji nevinost u samom ljudskom, jer u to kao u podogu uliva se ljubav i milost od Gospoda. Kada se ovek pone iznova raati i kada postaje mudar, nevinost detinjstva, koja je spoljanja, postaje unutranja. To je razlog da prava mudrost lei samo u nevinosti (vidi br. 2305,2306,3183,3994); isto tako da niko ne moe da ue u nebo ako u njemu nema neto nevino, prema Gospodovim reima, Ako ne budete kao mala deca, ne ete ui u carstvo nebesko (Mateja XVIII.3; Marko X.15).

4798. Zli duhovi se mogu prepoznato po njihovim licima; jer sve poude ili zla oseanja ispisana su na njihovim licima. A iz njihovih lica se moe znati s kojim su paklovima povezani; jer ima mnogo paklova, koji se razlikuju prema vrstama i podvrstama zlih pouda. Njihova lica, kad se vide u svetlosti neba, skoro da su bez ivota, neka su bleda kao leevi, neka su crna, a neka kao udovita; jer oni su forme mrnje, okrutnosti, prevare, i licemerja. Ali u njihovoj vlastitoj svetlolsti oni izgledaju drugaije, iz fantazije (prim.prev. kako se zamiljajju). 4799. Bili su sa mnom neki duhovi s druge zemlje (o emu na drugome mestu), ija se lica razlikuju od lica ljudi nae zemlje; ona su kao isturena, posebno oko sana, i koja su pokretnija. S njima sam razgovarao o njihovom nainu ivota, i kako oni razgovaraju izmeu sebe. Rekoe da meusobno razgovaraju uglavnom promenama na licu i usnicama; i da izraavaju oseanje delom lica oko oiju, tako da njihovi drugovi mogu da razumeju iz toga to ovi misle i ta hoe. Nastojali su da mi to pokau influksom u moje usne, pomou raznih savijanja i izmena oko njih. Ali ja nisam mogao da izvedem te promene, jer moje usne nisu bile nauene od detinjstva na takve pokrete; ali po komunikaciji njihove misli, opaao sam ta su mi govorili. Ali da se taj govor moe se izraziti usnicama, bilo mi je pokazano po nizu miinih vlakana u usnicama, koja se vlakna uvijaju jedna u druga, i tako deluju otvoreno i sllobodno; i tako su bili u stanju da izraze mnoge promene koje su neponate onima ija se miina vlakna tako ne pomeraju. (2) Govor ovoga naroda je takav, jer oni nisu sposobni da se pretvaraju, ili da misle jedno a da drugo pokazuju licem. Jer oni ive u takvj iskrenosti da oni nita ne kriju jedan pred drugim; jer se u istom trenu zna ta misle i ta hoe, i kakvi su, a tako isto ta rade. Jer su dela ovih koji su iskreni u skladu sa saveu; stoga se unutarnji izrazi koji se pokazuju na njihovm licu to jest njihvi umovi jasno pokazuju drugima na prvi pogled. (3) Pokazali su mi da oni ne prisiljavaju svoje lice, nego ga ostavljaju slobodnim, za razliku od onih koji su nauili od mladosti da se pretvaraju, to jest, da govore i rade razliito od onoga to misle i hoe. Lice ovih drugih nije slobodno jer je spremno da se promeni kako to lukavost zahteva. Sve to ovek eli da prikrije, smanjuje slobodu njegovoga lica, a to se menja kada se neto to izgleda iskreno pokae na licu na pretvoran nain. (4) Dok sam itao iz Rei Novoga Zaveta o Gospodu, sada opisani duhovi bili su prisutni, a i neki Hriani, pa se primetilo da

su ovi drugi u sebi voleli ono to su kamenovi spoticanja (skandali), protivu Gospoda, i koji su utnjom hteli da ih saopte. Oni koji su bili s druge zemlje, udili su se da su ovi bili kakvi, ali je meni bilo doputeno da kaem, da su ovi u svetu bili takvi u srcu ali ne i na usnama, i da ima takvih koji su besedili o Gospodu, a koji su bili u stanju da se pretvaraju da su revni i koji su pokazivali pobonost da bi potakli obian svet da ovi uzdiu a ponkad i da liju suze, ne pokazujui nikada ta im je bilo u srcima. Oni su se udili da moe da postoji takvo neslaganje izmeu unutranjeg i spoljanjeg, to jest, izmeu misli i govora; a onda rekoe da je takvo neslaganje njima potpuno nepoznato, i da je njima nemogue da izgovore ili da pokau licem ono to se ne slae s oseanjima njihovog srca; i kada ne bi bilo tako, da bi se oni raspukli i na bi nestali. 4800. Vrlo je malo ljudi koji mogu da poveruju da ima drutava duhova i drutava anela kojima stvari u oveku korespondiraju; i da to je vie drutava, i vie njih u jednom drutvu, da je bolja i jaa korespondencija; jer je snaga u brojevima ako postoji slaganje. Kako bih znao kakav je ovo sluaj, bilo je pokazano kako oni utiu u lice, u miie ela, i obraza, brade, kao i vrata. Oni koji su pripadali toj oblasti, bilo im je doputeno da utiu, i tada sam oseao promene u skladu s njihovim utucajem. Neki su od njih sa mnolm razgovarali, ali ti nisu znali da su bili odreeni za oblast lica; jer duhovima nije poznato kojoj su oblasti dodeljeni, ali je ponato anelima. 4801. Neki je duh sa mnom razgovaao, koji kad je iveo u svetu, bio je upoznat vie od ostalih sa spoljanjim stvarima vere, ali koji nije vodio ivot u skladu sa zapovestima vere, i koji se voleo sebe a prezirao druge u uporeenju sa sobom; on je mislio da e biti meu glavnima u nebu; ali poto je bio takvga karaktera, on je mislio o nebu kao o nekom zemaljskm carstvu. Kada je u drugom ivotu otkrio da je nebo sasvim drugaije, i da su oni glavni koji sebe nisu visoko postavljali iznad ostalih, a posebno iznad onih koji su smatrali da nisu vredni, i koji su mislili da su zbog svojih zasluga odbaeni, bio je jako ljut, i odbacio je stvari koje su od vere. On je nastojao svim silama da povredi one koji su bili u oblasti jezika. Bilo mi je dato da znam za njegove napore nekoliko nedelja, i da saznam ko su i kakvi oni koji pripadaju oblasti jezhika, i oni koji su njima suprotstavljeni.

4802. Ima i duhova koji, iako zli, u izvesnoj meri doputaju da do njih dopree malo svetlosti neba i da primaju istine vere, tako da imaju neko opaanje istine. Oni eljno primaju istine, ali ne da bi po njima iveli, nego da bi drugima izgledali vie inteligentni i otro-umni. jer ovekov razum je takav da moe da prima istine, samo to ih on ne usvaja sve dok ne ivi prema njima. Kad ovekov razum ne bi bio takav, one se ne bi mogao popraviti. (2) Oni koji su u svetu bili ovakvi, to jest, koji su razumevali istine a koji su iveli zlim ivotom, i u drugom su ivotu takvi, ali tamo oni korite svoju sposobnost da razumeju istine, da bi stekli neku vlast; poto oni znaju da se pomou istina moe opiti s nekim drutvima u nebu, da tako mogu da budu i u zlu i da imaju neku mo. Jer u drugom ivotgu istine imaju u sebi mo; ali poto je njihov ivot zao, oni su u paklu. (3) Razgovarao sam s dve osobe koje su bile takve u ivotu tela, i one su se udile da su bile u paklu, iako su verovale u istine vere. Ali im je reeno da je svetlo iz kojega su ne razumele te istine, bilo kao svetlost u zimu u svetu, kada predmeti izgledaju lepo, ali i imaju boje kao da je leto; ali je , kad je zima, sve mrtvo, i nita se ne stvara to je radosno i prijatno; i da poto je njihov cilj bio da se hvaliu i da je to sve bilo sebe radi, tako da kada se sfera njihovih ciljeva podigne ka nebu, tada anelima, koji opaaju ciljeve, to postaje neizdrljivo, i oni to odbacuju: i da je to razlog da su u paklu. (4) Bilo je dodato da su se nekad ovakve osobe nazivali zmijama na drvetu poznanja, jer kada misle od ivota, one govore protivu istina; i da su takve osobe kao ena koja je lepoga lica, ali koja ima neprijatan miris, i koja se isteruje iz svakoga drutva. Osim toga, kada ovakve osobe, u drugom ivotu, dou u neko aneosko drutvo, one stvarno imaju gadan miris, a to one i same olpaaju, im se prikblie tim drutvima. Iz ovoga se vidi ta je vera koja je bez ivota vere. 4803. Vredno je pomenuti, a to je sasvim nepoznato u svetu, da se stanja dobrih duhova i anela neprekidno menjaju i popravljaju, tako da se uvode u sve vie unutarnje oblasti u kojima su, i u plemenitije zadatke. Jer u nebu postoji neprestano proiavanje, tako rei, novo stvaranje; ali nikad ni jedan aneo ne moe da dostigne apsolutno savrenstvo ni u venosti. Gospod je samo savren; u Njemu i od Njega je savrenstvo. Oni koji korespondiraju ustima, oni nepretsano ele da govore, jer u govoru nalaze najvee zadovoljstvo. Kad se oni usavravaju, oni se svode na to da govore samo ono to je korisno njihovim drugovima, optem

dobru, nebu, i Gospodu. Uivanje u takvom govoru, kod njih, raste jer gube elju da vide samo sebe u onome o emu govore i da trae mudrost u svome propriumu (ego-u). 4804. U drugom ivotu ima mnogo drutava koja se nazivaju drutvima prijateljstva. Ona se sastoje od onih koji su nalazili najvee zadovoljstvo u razgovorima, i koji su voleli one s kojima su razgovarali, ne brinui se da li su ovi zli ili dobri, pod uslovom da su bili zabavni; a koji nisu bili prijatelji dobru ili istini. Oni koji su bili takvi u ivotu tela, takvi su i u drugom ivotu; oni se drue samo iz zadovljstva da razgovaraju. Mnoga su takva drutv bila kod mene, ali na otstojanju, a video sam ih uglavnom malo na desno odmah iznad glave. Opaao sam da su bili kod mene po ukoenosti i tuposti, i po tome to sam gubio zadovoljstvo u kome sam tada bio; prisustvo takvih drutava ima takav efekat. Jer gde god dou, oni druge liavaju zadovoljstva; i to je udno, oni to rade na svoj nain; jer oni odagone duhove koji su oko nekoga, i okreu ih prema sebi, a time njegovo zadovoljstv prenose na sebe; i poto su zbog toga neprijatni i poto kode onima koji su u dobru, njih Gospod dri dalje, kako ne bi prilazili nebeskim drutvima. Iz ovoga sam mogao da saznam koliko tete oveku nanosi prijateljstvo ovekovom duhovnom ivotu, ako se gleda na osobu a ne na dobro. Svak moe, doista, da bude u prijateljskim odnosima sa nekim, ali treba da bude u prijateljstvu naroito s onim koji su u dobru. 4805. Postoje u drutva unutarenjeg prijateljstva koja ne oduzimju od drugih spoljanja zadovoljstva i ne okreu i k sebi, nego umesto toga oduzimaju unutranja zadovoljstva ili blaenost koja dolazi od oseanja duhovnih stvari. Ova su drutva napred desno blizu iznad nie zemlje, a neka od njih su malo vie. (prim. prev. Nia zemlja je oblast neposredno ispod sveta duhova gde obitavaju duhovi koji se iste od onoga o nije bitno i njihovo, da bi onda bili spremni da se uzdignu, ili da siu u nie sfere koje su paklovi. To je ono stanje koje bi se moglo navati i istilitem). Nekoliko puta sam s njima razgovarao, i to s onima koji su bili ispod; a tada su oni koji su bili iznad, uticali na neodreen nain. U ivotu tela, bili su takvi da su od srca voleli one koji su bili unutar njihovog prijateljstva, i grlili su jedni druge s bratskim oseanjem. Za sebe su verovali da su oni jedini ivi i u svetlosti, a da oni koji su bili izvan njihovog drutva da u uporeenju s njima nisu

bili ivi i nisu bili u svetlosti; i poto su bili takvi, mislili su da se Gospodovo nebo sastoji od malog broja takvih. (2) Ali mi je bilo doputeno da im kaem da je Gospodovo nebo neizmerno, i da se sastoji od svakog naroda i jezika, i da su u njemu svi oni koji su bili u dobru ljubavi i u veri. Pokazano je bilo da u nebu svak se odnosi na neku oblast tela kako unutranjih tako i spoljanjih delova (tela); ali da ako oni tee ka onome to je iznad onoga to korespondira njihovome ivotu, a naroito ako osuuju one koji su van njihovoga drutva, oni u tom sluaju ne mogu da dobiju (poseduju) nebo; i da je u tome sluaju njihovo drutvo, drutvo unutarnjeg prijateljstva, koje je, kao to je pre reeno, takvo da kada se oni priblie drugima, oni ove liavaju blaenstva duhovnog oseanja. Jer oni ih (iz neba) ne gledaju kao izabrane, i kao one koji nisu ivi (duhovno); i kada je ova msao bila saoptena, ona je unela tugu, a to je, u skladu sa zakonom reda u drugom ivtu, da se sve njima vraa. 4806. Nastavak o Korespondenciji s Velikim ovekom nai e se na kraju sledeeg poglavlja.

POGLAVLJE TRIDESET I OSMO. 4807. Pre prethodnog poglavlja (br. 4661-4664) poelo se s otvaranjem onoga to je Gospod rekao kod Mateje (pogl. XXV. od stih 31 do kraja) o sudu nad dobrima i zlima, koji se nazivaju ovce i jarci. ta je unutranji smisao ovih rei, nije do sada, ali e sad biti otkriveno pre ovog i nekih drugih poglavlja. I tada e biti oito da sed pod Poslednjim Sudom ne misli na ploslednje vreme sveta, i da e mrtvi tada po prvi put da ustanu i da se sakupe pred Gospodom da budu sueni; nego da se tu misli na poslednje vreme svakoga ko prelazi u drugi ivot; jer je tada njegov sud, i to je sud na koji se misli. Ali da je ovako, to se ne vdi iz smisla slova, nego samo iz unutranjeg smisla. Razlog da je Gospod tako govorio je to to je On tako radio svuda u Rei Starog i Novog Zaveta, preko predstava i znaenja, jer govoriti u predstavama i znaenjima, je govoriti u isto vreme i ljudima i anelima. Ovakav je govor Boanski, jer je univerzalan, pa je stoga on svojstven Rei. Stoga oni koji su u svetu i koji se staraju samo za svetske stvari, oni ne razumeju nita ta je Gospod rekao ovde o Poslednjem Sudu, da e svi ustati ponovo u isto vreme, i da

e tada Gospod da sedne na presto slave, i da e govoriti onima koji su se sakupili, ovim reima. Ali oni koji se staraju za nebeske stvari, ti znaju da je uskrsnue svakome onaj dan kada umre, i da Gospodove rei znae da e svakome biti sueno prema njegovom ivotu, tako da svak nosi sa sobom svoj sud, jer nosi sa sobom svoj ivot. 4808. Da je ovo sadrano u unutranjem smslu rei u pitanju, bie pokazano iz objanjenja pojedinosti a u skladu s tim smislom; ali ovde e biti navedene samo one stvari koje se odnose na stihve od 31 to 33: I kad doe Sin ovjeiji u slavi Svojoj i svi sveti aneli s Njime, i razluie ih izmeu Sebe ko pastir to razluuje ovce od jaraca. I postavie ove s desne strane Sebi, da jarce s lijeve. 4809. Kad Sin ovjeiji doe u slavi Svojoj. Ovo oznaava kada se Boanska istina pokae u svojoj svetlosti, to se deava kad god ovek umre, jer on tada dolazi u svetlost neba, u kojoj moe da opaa ta je istinito i dobro, a iz toga i kakav je on sam. Sin ovjeiji, u unutranjem smislu, je Gospod kao Boanska istina koja je od Gospoda. Slava je inteligencija i mudfrost iz nje, koja se pokazuje kao svetlost, i pred anelima kao blistavo svetlo. Ova blistava svetlost, u kojoj je mudrost i inteligencija koja dolazi od Boanske istine koja je od Gospoda, to je ono to se u Rei naziva slavom. (Da je Sin ovjeiji, u unutranjem smislu, Boanska istina, moe se videti br. 259, 2803, 2813, 3704) (2) I svi sveti aneli s njim. oznaava aneosko nebo. Sveti aneli su istine koje su od Gospodvog Boanskog dobra; jer se anelima u Rei ne oznaavaju aneli, nego stvari koje su od Gospoda (vidi br. 1925,4085); jer aneli su prijemnici ivota istine koja proizilazi od Gospodavg Boanskog dobra, pa koliko je primaju, toliko su aneli. Iz ovoga je jasno da su aneli ove istine. Poto se ovde radi o stanju svakoga posle smrti, i o sudu nad svakim u skladu s njegovim ivotom, to se kae da e svi sveti aneli biti s Njim; a time se oznaava da e sud biti izvren pomou neba; jer sav influks Boanske istine odvija se preko neba, jer niko ne moe da primi neposredni influks. (3) I On e sjedeti na prijestolu slave Svoje. Ovo onaava Sud, jer prijetolje se odnosi na Gospodovu carsku slubu, a Gospodova carska sluba je Boanska istina (br. 1728, 2015, 3009, 3670), a Boanska istina je ono u skladu sa im se izvodi Sud. (4) I sabrae se pred Njim svi narodi. Ovo oznaava da e se pokazati sva dobra i zla: narodima se u unutranjem smislu Rei oznaavaju dobra, a u obrnutom smislu

zla (1259,1260,1416,2588,4574); tako e se dobra i istine pokazati u Boanskoj svetosti, to jest, u svetlosti od Boanske istine, to je oznaeno narodima koji e se sakupiti pred Njim. (5) I razluie ih izmeu sebe kao to pastir razluuje ovce od jaraca. Ovo oznaava razdvajanje dobra od zla; jer ovce su oni koji su u dolbru, a jarci oni koji su u zlu. Oni se zapravo nazivaju ovcama koji su u ljubavi ka blinjem i u veri, a oni su jarci, koji su u veri ali ne i u ljubavi ka blinjemu a ovde se govori i o jednima i o drugima. Da su ovce oni koji su u ljubavi ka blinjemu a otuda i u veri, moe se videti gore (br. 2088,4169), a jarci su oni koji su u veri a ne i u ljubavi ka blinjemu (br. 4769). (6) I postavie ovce s desne strane sebi, a jarce s ijeve. Ovo oznaava odvajanje prema istinama od dobra, i prema obmanama od zla. U drugom ivotu, oni koji su u istinama od dobra, zaista se pokazuju na desnoj strani, a oni koji su u obmanama od zala, na levoj strani. Otuda, biti stavljen na desnu stranu i na levu, to je biti postavljen u skladu sa ivotom. 4810. I svega ovoga se vidi ta obuhvataju ove Gospodove rei, i da ih ne treba shvatiti doslovno (naime, da e Gospod u neko poslednje vreme doi u slavi i svi sveti aneli s Njim, i da e sedeti na prestolu slave), nego da e svako biti suen prema svom ivotu, kada izae iz ivota na svetu u ivot veni.

POGLAVLJE XXXVIII. 1. A u to vrijeme dogodi se, te Juda otide od brae svoje i uvrati kod nekoga Odolamejca, kojemu bjee ime Hiras. 2. I ondje vidje Juda ker nekoga Hananejca, kojemu ime bjee Suje, i uze je i lee s njom; 3. I ona zatrudnje, i rodi sina, kojemu nadje ime Her. 4. I opet zatrudnje i rodi sina, kojemu nadjene ime Onan. 5. I opet rodi sina, i nadjede mu ime Sela. 6. I Juda oeni prvenca svojega Hera s djevojkom po imenu Tamarom. 7. Ali Her prvenac Judin bjee nevaljao pred Gospodom, i ubi ga Gospod.

8. A Juda ree Onanu: ui k eni brata svojega, i oeni se s njome na ime njegovo, da podigne sjeme bratu svojemu. 9. A Onan znajui da ne e biti njegov porod, kad lijegae sa enom brata svjega, prosipae na zemlju, da ne rodi djece bratu svojemu. 10. Ali Gospodu ne bjee milo to injae, te ubi i njega. 11. I Juda ree Tamari snasi svojoj: ostani udovicom u kui oca svojega dokle odraste Sela sin moj. Jer govorae: da ne umre i on kao braa mu. I otide Tamara, i ivljae u kui oca svojega. 12. A kad poroe mnogo vremena, umrije ki Sujeva, ena Judina. I kad se Juda utjei, poe u Tamnu k ljudima to mu strizijahu ovce, sam s Hirasom prijateljem svojim Odolamejcem. 13. I javie Tamari govorei: eto svekar tvoj ide u Tamnu da strie ovce svje. 14. A ona skide sa sebe udoviko ruho svoje, i uze pokrivalo i pokri lice, i sjede na raskre na putu koji ide u Tamnu. Jer vidje da je Sela odrastao a nju jo ne udae za nj. 15. A Juda kad je vidje, pomisli da je kurva, jer bjee pokrila lice svoje. 16 Pa svrnu s puta k njoj i ree joj: pusti da legnem s tobom. Jer nije poznao da mu je snaha. A ona ree: ta e mi dat da legne sa mnom? 17. A on ree: poslau ti jare iz stada. A ona ree: da mi da zalog dokle ga ne polje. 18. A on ree: kakav zalog da ti dam? A ona ree: evo prsten i rubac, i tap to ti je u ruci. I on joj dade, te lee s njom, i ona zatrudnje od njega. 19. Poslije ustavi Tamara otide i skide pokrivalo sa sebe i obue udoviko ruho, 20. A Juda posla jare po prijatelju svom Odolamejcu da mu donese natrag od ene zalog. Ali on je ne nae.

21. Pa pitae ljude po onome mjestu gdje je ona bila govorei: gdje je ona kurva to je bila na raskru na onome putu? A oni rekoe: nije ovdje bilo kurve. 22. I vrati se k Judi i ree: ne naoh je, nego jo rekoe mjetani: nije ovdje bilo kurve. 23. A Juda ree: neka joj, da se ne sramotimo; ja sam slao jare, ali je ti ne nae. 24. A kad proe do tri mjeseca dana, javie Judi govorei: Tamara snaja tvoja uini preljubu i evo zatrudnje od preljube. A Juda ree: izvedite je da se spali. 25. A kad je izvedoe, posla k svekru svojemu i porui: s ovjekom ije je ovo zatrtudnjela sam. I ree: trai iji je ovo rubac i prsten i tap. 26. A Juda pozna i ree: pravija je od mene, jer je ne dadoh sinu svojemu Seli. I vie ne lee s njom. 27. A kad doe vrijeme da rodi, a to blizanci u utrobi njenoj. 28. I kad se poraae, jedno dijete pomoli ruku, a babica uze i veza nu crveni konac oko ruke govorei: ovaj je prvi. 29.Ali on uvue ruku, i gle izae brat njeglov, a ona ree: kako prodrije? prodiranje neka ti bude. I nadjee mu ime Fares. 30.A poslije izae mu brat, kojemu oko ruke bjee crven konac, i nadjee mu ime Zara.

SADRAJ. 4811. Predmet o kome se govori u ovome poglavlju, u unutranjem smislu, je Jevreska Crkva i prava Crkva (prim. prev. prava Crkva je zapravo Hrianska Rana Crkva); Jevrejska Crkva je oznaena Judom, a prava Crkva Tamarom. 4812. Tamarini sinovi oznaavaju dve sutinske stvari crkve, naime, veru i ljubav Ferez (Perez) veru a Zara ljubav. Njihovo roenje predstavlja da je ljubav uistinski prvoroenac crkve, a vera je to (prvoroenac) samo po izgledu.

UNUTRANJI SMISAO. 4813. Stihovi 1-5. U to vrijeme dogodi se, te Juda otide od brae svoje i uvrati se kod nekoga Odolamejca, kojemu bjee ime Hiras. I ondje vidje Juda ker nekoga Hananejca, kojemu ime bjee Suje, i uze je i lee s njom. I ona zatrudnje i rodi sina, kojemu nadje ime Her. I opet zatrudnjevi rodi sina, kojemu nadjede ime Onan. I opet rodi sina, i nadjede mu ime Sela; a Juda bjee u Hazbi kad ona rodi toga sina. U to vrijeme dogodi se, oznaava stanje stvari koje slede; te Juda otide od brae svoje, oznaava potomstvo Jakovljevo, osobiti Judno pleme, koje se odvojilo od ostalih; i on uvrati kod nekogaOdolamejca, oznaava obmanu; kojemu bjee ime Hiras, oznaava njegv kvalitet; i ondje vidje Juda ker nekoga Hananejca, oznaava oseanje zla od obmane od zla; kojemu ime bjee Suje, oznaava njegov kvalitet; i uze je i lee s njom, oznaava da se pleme Judino povezalo s takvim stvarima; i ona zatrudnje i rodi sina, oznaava da je obmana crkve potekla otuda; kojemu nadjede ime Er, oznaava njegov kvalitet; i ona opet zatrudnje i rodi sina, oznaava zlo; i nadjede mu ime Onan, oznaava njegov kvalitet; i ona ponovo zatrudnje i rodi sina, oznaava idolopoklonstvo; i nadjede mu ime Sela, oznaava njegov kvalitet; a Juda bjee u Hazbi kad ona rodi toga sina, oznaava stanje. 4814. Stih 1. U to vrijeme dogodi se. Da ovo oznaava stanje stvari koje slede, vidi se iz znaenja vrijeme, to je stanje (br. 2625, 2788, 2837, 3254, 3356, 3404, 3938). Da je to stanje stvari koje slede, oznaeno je sa u to vrijeme dogodi se, jer ono to se dogodilo povezano je s onim to sledi; Pored toga, stvari koje slede u nizu proizilaze iz onih koje prethode; jer se u prethodnom poglavlju kae za Jakovljeve sinove da su prodali Josipa, i da ih je Juda ubedio, o emu se kae u tome poglavlju, i ree Juda brai svojoj; kaka e nam biti korist ako ubijemo brata svojega i zatajimo krv njegovu? Hajde da ga prodamo ovijem Izmaelitima (stihovi 26, 27), ime se oznaava da se Boanska istina otuila od njih, osobito od Jude, i od onih u crkvi koji su izopaeni i koji se protive svakome dobru (br.4750, 4751). Na to se odnosi to kad se kae u to vrijeme, jer se sada govri o Judi, i njegovim sinovima od ene Hananejke, a kasnije od njegove snahe Tamare; a ovim stvarima, u unutranjem smislu, opisuje se Judino pleme u odnosu na crkvu koja je ustanovljena kod toga plemena. (2) Da se vremenom oznaava stanje, a otuda da se s u to vrijeme dogodi se, oznaava stanje stvari koje slede, doista izgleda

udno, a to iz razloga to se ne moe shvatiti kako se vreme moe promeniti u stanje, to jest, da kada se u Rei pomene vreme, misli se na stanje. Ali treba da se zna da aneoske misli da potiu od neega to se vezuje za vreme ili prostor, jer su aneli u nebu; jer kad su oni ostavili svet, ostavili su i ideju vremena i prostora,, a dobili ideju stanja, to jest, stanja dobra i istine. Stoga kad ovek ita Re, i misli o vremenu i stvarima koje pripadaju vremenu, aneli koji su kod njega, ne opaaju nita to ima vezu s vremenom, a umesto toga misle o stanju. koje tome korespondira. Niti pak ovek, u svojoj unutarnjoj misli, opaa vreme, nego samo u svojoj spoljanjoj, to se vidi po stanju oveka kada njegova spoljna misao utihne, to jest, kada spava; kao i iz drugih raznih iskustava (prim. prev. Autor je praktikovao tz unutrnje disanje, to je slino transcendentalnoj meditaciji, koja se u nae vreme preporuuje i upranjava). (3) Ali neka se zna, da uglavnom postoje dva stanja, stanje dobra i stanje istine. Stanje dobra je ono to se naziva biem (esse), a stanje istine je stanje manifestacije (existere); jer bie pripada dobru, a manifestacija istini. Prostor korespondira stanju bia. a vreme stanju manifestacije. Otuda se moe razumeti da kad ovek ita rei, u to vrijeme dogodi se, aneli koji su kod njega ne opaaju ovo kao to to ovek opaa. Tako i u drugim sluajevima. Jer sve to je napisano u Rei takve je prirode, da se kod anela pretvara u stanje koje tome korespondira, to nije nikako ono to se pokazuje u slovu; jer ono to je svetsko u slovu, pretvara se u ono to je duhovno u unutranjem smislu. 4815. Te Juda otide od brae svoje. Da ovo oznaava Jakovljevo potomstvo, naroito Judino pleme, koje se odvojilo od ostalih, vidi se iz reprezentacije Jude, to je u univerzalnom smislu potomstvo Jakovljevo, a u posebnom smislu pleme nazvano Judinm plemenom; i iz znaenja otide od brae svoje, to je biti odvojen od ostalih plemena, ovde je to ii u gore zlo od njihovog. jer otii (sii, ii dole), znai biti baen dole u zlo, kao to je ii gore znai biti uzdignut u dobro (br.3084,4539). Razlog za ovo, kao to je reeno, je to to zemlja Hananska predstavlja Gospodovo carstvo a Jerusalim i Sion, njegove najdublje delove; a delovi izvan oboda te zemlje predstavljali su stvari koje su izvan Gospodovog carstva, naime, obmanu i zlo. Stoga se idenje od Siona i Jerusalima prema obroncima (granicama) nazivalo ii dole (silaziti); a idenje od granica prema

Jerusalimu i Sionu, nazivalo se ii gore ili penjati se. Otuda ii gore oznaaba uzdizanje u ono to je istinito i dobro. a ii dole (silaziti), biti baen dole u obmanu i u zlo. Poto se ovde govori o obmani i o zlu u koje se bacilo pleme Judino, to se kae da je Juda otiao dole (siao),a onda da je uvratio (skrenuo) oveku Odolamejcu, a uvraanjem (skretanjem) se oznaava okretanje ka obmani, a posle ka zlu. (2) Poznato je da se Judino pleme odvojilo o ostalih plemena, a to je bilo stoga, kako bi ono predstavljalo Gospodovo nebesko carstvo. a ostala plemena, Gospodovo duhovno carstvo. Iz toga razloga Juda predstavlja nebeskog oveka, a u univerzalnm smislu, Gospodovo carstvol (br.3654,3881): ostala plemena nazvana su jednim imenm, Izrailjcima, jer Izrailj, u reperezhentativnom smislu, je duhovni ovek, a u univerzalnom smislu, Gospodovo duhovno carstvo (br. 3654, 4286) (3) Da se Judino pleme spustilo (silo) u gore zlo o ostalih plemena, posebno se oznaava ovim reima, Juda otide (okrene se od, sie) od brae svoje . Da je Judino pleme otilo u gore zlo nego ostala plemena, vidi se iz mnogih odlomaka u Rei, posebno kod proroka; kao kod Jeremije: I poto uini sve to, rekoh: vrati se k meni; ali se ne vrati; i to vidje sestra njezina nevjernica, Juda; I svidje mi se za sve to to uini preljubu odmetnica Izrailj! da je i pustim i dam knjigu raspusnu; ali se ne poboja sestra nevjernica joj Juda, nego otide te se i ona prokurva. I sramotnijem kurvanjem svojim oskrvni zemlju, jer injae preljubu s kamenjem i drvetom. I kod svega toga ne vrati se k meni nevjernica sestra joj Juda svijem srcem svojim, nego lano govori: Gospode, Za to mi ree Glospod: odmetnca Izrailj opravda se vie nego nevjernica Juda (III.7-11). I kod Jezikilja: A sestra njezina Oliba videi to upaljivae se jo gore nego ona, i kurvarstvo njezino bjee gore od kurvarstva sestre joj. itd (XXIII.11 sve do kraja poglavlja). govorei o Jerusalimu i Samariji, ili plemenu Judinolm i plemenima Izrailjevim. Tako i na mnogim drugim mestima. (4) U unutranjem smislu, ovde se opisuje kako je ovo pleme palo u obmanu, a otuda i u zlo, a na kraju u idolopoklonstvo. Ovo je doista opisano u unutranjem smislu pre nego li se to pleme odvojilo od ostalih, i pre nego se to dogodilo; ali no to je u unutranjem smislu, to je Boansko, pa su u tome prisutne i Boanske budue stvari. (Vidi ta je pretskazano o ovoj naciji u Zak. Ponovljeni XXXI.16-22; XXXI.15-44).

4816. I uvrati (skrene) kod jednog ovjeka Odolamejca. Da ovo oznaava obmanu, vidi se iz znaenja uvratiti, skrenuti, to je otii u ono to je izokrenuto, jer se uvraanje i skretanje i silaenje, kae kada se udaljava od dobra ka zlu, i od istine ka obmani; i iz znaenja oveka (mukarac, vir), to je onaj ko je inteligentan u apstraktnom smislu, predstavlja istine (br. 265,749,1007,3134,3134,3309); ali u obrnutom smislu, to je neko ko nije inteligentan, pa je stoga obmana. Ova je obmana predstavljena Odalamejcem. Jer je Odolameja bila na granici Judinog naslea (teritorije) (Joua XV.35), pa otuda je oznaavala istinu od dobra; kao kod Miheja: I jo u ti dovesti naljednika stanovnice Mareska; doi e do Odolama, slave Izrailjeve (I.15). Ali poto veina stvari u Rei imaju i obrnuto znaenje, tako ima i Odolama, i tada oznaava obmanu od zla. Da veina stvari imaju i obrnuto znaenje je stoga to pre nego li je Hanan posao naslee Jakovljevih sinova, on je pripadao nacijama kojima su bile oznaene obmane i zla; i kasnije, kad su Jakoljevi sinovi uli u tu zemlju, ona je predstavljala ono to je obrnuto; jer zemlje preuzimaju reprezentaciju naroda i plemena koja je nastanjuju, prema tome kakvi su. 4817. A ime mu bjee Hiras. Da ovo oznaava njegov kvalitet, vidi se iz znaenja imena i nazvati imenom, to je kvalitet (vidi br. 44, 145, 1754, 1896, 2009, 2724, 3009. 3421). Kvalitet obmane o kojoj se govori, to je ono to je oznaeno. Jer u Rei imenima i mestima oznaena su stanja i stvari (br. 1224, 1264, 2876, 1888, 1946, 2643, 3422, 4298, 4442). 4818. Stih 2. I ondje vidje Juda ker nekoga Hananejca. Da ovo oznaava oseanje zla od obmane od zla, vidi se iz znaenja keri, to je oseanje dobra (br. 2362), a u obrnutom smislu, oseanje zla (br. 3024); i iz znaenja oveka, to je onaj ko je inteligentan, a u apstraktnom smislu, istina, a u obrnutom smislu, onaj ko nije inteligentan, i obmanu, ba kao gore (br.4816); i iz znaenja Hananejca, to je zlo (br. 1573,1574). Iz ovoga je oito da ker Hananejca oznaava zlo iz obmane od zla. ta je zlo od obmane od zla, bie pokazano nie. (2) Ovde treba neto rei o poreklu Judinog plemena, jer se ono opisuje u ovm poglavlju. Postoje tri porekla ovoga plemena, ili Jevrejske nacije jedno je od Sele, Judinog sina, od njegove ene Hahanejke; drugo je od Fareza, a tree je od Zare, sinova Judinih od Tamare njegove snahe. Iz toga se vidi da je cela Jevrejska nacija od ova trti sina Judina koja

su s njim dola u Egipat (Postanje XLVI.12); a tako isto to se vidi iz njihove klasifikacije po porodicama, kod Mojsija: Bijahu pak sinovi Judini po porodicama svojim: od Sele porodica Selina;od Fareza porodica Farezova; i od Zare porodica Zarina.(Brojevi XXVI.20; 1 knjiga Hronika IV.21). Ovo pokazuje poreklo ove nacije, naime, da je treina od majke Hananejke, a dve treine od snahe; sledstveno, da su svi poticali iz nezaknitih veza, jer je brak sa Hananeskim kerima bio strogo zabranjen kao to se vidi u Postanju XXIV.3; Izlasku XXXIV.16; Zak, Ponovljen VII.3; 1 o Carevima XI.2; Ezra IX.i X.), a lei sa snahom bi je veliki greh, to se vidi kod Mojsija: Ko bi spavao sa enom sina svojega, oboje da se pogube; uinie sramotu; krv njihova na njih (Levitska XX.12). U vezi s Judinim delom, pozivanjem na Levitski zakon, gde se govori o bratu a ne o ocu ( to je jasno iz stiha 26 ovoga poglavlja), znai (po implikaciji) da su njegove sinove od Tamare treba priznati za sinove Hera njegovog prvenca od Hananejke majke, a koji je bio zao u oima Jehovinim i zato je umro (stih 7). Jer oni koji su bili prvi roeni muevljevom bratu nisi bili od onoga ko ih je rodio, nego od onoga ko ih je podigao, kao to se vidi iz Zak. Ponovljenih XXV.5,6, kao i iz stihova 8 i 9 ovoga poglavlja. Osim tga, oni koji su roeni od Tamare, roeni su iz preljube (fornicatio), jer je Juda pretpostavljao da je ona bila prostitutka (stihovi 15,16,21). Ovo pokazuje otkuda je i kakva je bila Jevrejka nacija , i da su oni govorili lano kad su rekli: Mi nijesmo roeni od kurvrstva (Jovan VIII.41). (3) ta sve ovo poreklo oznaava i predstavlja, jasno je iz onoga to sledi, naime, da je njihovo unutarnje bilo takvo ili da je bilo takvoga porekla, tako da brak s enom Hanejkom znai poreklo od zla, jer je to oznaeno u unutranjem smislu ker oveka Hananejca, a to je legao sa snahom sasdri i predstavlja osudu koja dolazi od istine falsifikovane zlom, jer svuda u Rei, kurvarstvo oznaava krivotvorenje istine (br. 3708). Zlo od obmane od zla je zlo od lane doktrine koje je izleglo zlo ljubavi prema sebi, to jest, to su uinili oni koji su u tome zlu i koji su to potvrdili smislom slova u Rei- Takvo j poreklo zla kod Jevrejske nacije, i takvo je njeno poreklo kod nekih u Hrianskm svetu, posebno onih koji su u Rei oznaeni Babilonom. To je zlo takve prirode da ono zatvara prilaz unutranjem oveku, jer se u njemju ne moe oblikovati savest. Jer zlo koje ovek ini sledei lanu doktrinu, on verje da je dobar, jer on veruje da je to biti istinit; pa stoga on sve od radi slobodne volje i s uivanjem, kao neo dazvoljeno. Tako je njemu nebo zatvoreeno da se ne moe otvoriti. (4) Kakvo je ovo zlo, moe

se pokazati jednim primerom. Kod onih koji, iz ljubavi prema sebi, veruju da je Jehova izabrao samo jednu naciju, a da su sve ostale bedni robovi, i tako bedni da se mogu pogubii i s njima okrutno postupati kao to je Jevrejska nacija verovala, a danas to veruje i Babilonska nacija i da potvruje to verovanje smislom slova Rei, tako da bilo koje zlo da ine, oni to potvruju ovom lanom doktrinom i sve na njoj grade, to je zlo od obmane od zla, (zlo koje je zasnovano na obmani koja je zasnoana na zlu), koje zlo razara unutranjeg oveka, i spreava da se u njemu oblikuje savest. To su oni o kojima se govori u Rei da su u krvi , jer oni besne protivu svakoga onoga koji se ne klanja njihovim lanovima vere, to jest, njima samima, i koji ne ostablja darove na njihovim oltarima. (5) Uzmimo drugi primer: kod onih koji veruju da mora da neko bude Gospodov predstavnik (vikar) na zemlji, koji ima mo da otvara i zatvara nebo, i da tako vlada umovima i savestima svih ljudi, i koji ovu obmanu potvruje smislom slova Rei, to znai da svako zlo koje uine, ono potie od obmane zla, koje razara unutranjeg oveka kod onih koji ovo verujuj, zlo koje smatra da mu pripada svaka mo, i da ima pravo da vlada. Ovo zlo je razorno u toj meri, da oni vie ne znaju ta je unutranji ovek, niti da postoji savest, a ne veruju ni da postoji ivot posle smrti, bez obzira kako oni govore o ovim stvarima. (6) Priroda ovoga zla se ne moe lako razlikovati o drugih zala , ali u drugm ivotu aneli je vde kao u svetlu dana; jer se zla i obmane u tome ivotu pokazuju u svojim osobinma i poreklu, koje su bezbrojne, a prema njihovim vrstama i podvrstama raspoereeni su i paklovi. O ovim razlikama ovek ne zna skoro nita. On samo veruje da zlo postoji, ali kakvo je, on to nezna, a to je stoga to ne zna ni ta je dobro, a ovo nezna zato to ne zna ta je ljubav prema blinjemu; jer kad bi znao ta je dobro ljubavi ka blinjemu, on bi znao i ono to je tome suprotno, to jest, ta je zlo, sa njegovim razlikama. 4819. I on je uze, i lee s njom. Da ovo oznaava da se Judino plema povezalo s ovim stvarima, naime, sa zlima koja potiu od obmana od zla, vidi se iz znaenja uze je - to znai uze je za enu i lee s njom, to je biti povezan, kao to je nekoliko puta objanjeno gore. Jer u unutranjem smisli, brakovi predstavljaju povezivanja dobra i istine, jer je u njima njihov izvor (br. 2727-2759), ali u obrnutom smislu povezivanja zla i obmane; ovde povezivanja Judinog plemena sa zlom i obmanom; jer se ovo kae za Judu, ije se pleme naziva po njemu, kao to

se moe videti gore (br. 4815), Ne kae se da ju je uzeo za enu (exorem), nego samo da ju je uzeo i legao s njom, jer je povezivanje bilo nezakonito (br, 4818); a i zato to se preutno pokazuje da to nije bio brak, nego kurvarstvo, tako da su deca roena od njege bila roena od kurvarstva. Povezivanje zla i obmane je upravo to. To to se kasnije nazvala enom, u ovim reima i kad proe mnogo dana, i kad umrije ki Sujeva, ena Judina, (stih 12) o tome e biti govora kasnije. 4821. Stih 3. I ona zatrudnje i rodi sina i nadjede mu ime Her. Da ovo oznaava da je otuda poreklo obmane u crkvi, vidi se iz znaenja zatrudnjeti i roditi, to je priznavati u veri i inu (br. 3905, 3915, 3919); i iz znaenja sina, to je istina crkve, ali u obrnutom znaenju, obmana (br. 489, 491, 533, 1147, 2623, 3373, 4257). Otuda se njenom trudnoom i raanjem sina oznaava da je crkva u Judinom plemenu priznala obmanu u veri i u inu. Da je ovim sinom oznaena obmana crkve, to je zato to je on bio prvenac, a u drevnim crkvama prvoroenim se oznaavala istina vere (br. 352, 3325), i u obrnutom znaenju, obmna kao to je bila oznaena mukim prvencima i prvencima ivotinja u Egiptu (br 3325). Da nije oznaena istina nego obmana, jasno je iz onoga to uskoro sledi; jer se kae, Ali Her prvenac Judin bjee nevaljao pred Jehovom, i Jehova ga ubi (uini te umrije) (stih 7). Ime njegovoga sin Her oznaava kakav je bio, kao i ime drugoga sina Onana koje oznaava kakav je bio, to jest, oznaava neto krivo ili zlo. 4822. I nadjede mu ime Her. Da ovo oznaava kakav je bio, vidi se iz znaenja nadjesti ime, to je kvalitet (br. 144, 145, 1754, 1896, 2009, 2724, 3006, 3421), naime, kvalitet obmane crkve, o kojoj malopre (br. 4821). Kae se, kvalitet obmane, jer se obmane razlikuju jedne od drugih, ba kao i istine, i to u takvom stepenu da se njihove vrste jedva da mogu nabrojati; tako da svaka obmana ima svoj kvalitet po kome se razlikuje od ostalih. Postoje opte (zajednike) obmane koje vladaju kod izopaenih u svakoj crkvi, i obmana koje su kod svakoga drugaije u skladu s njegovim ivotom. Obmana koja je bila u Jevrejskoj Crkvi, a o kojoj se ovde govori, bila je obmana od zla od ljubavi prema sebi, i od izvedene ljubavi prema svetu (vidi br. 4818). 4823. Stih 4. I opet zatrudnjevi rodi sina i nadjede mu ime Onan. Da ovo oznaava zlo, vidi se iz znaenja sina, to je istina, a isto tako i dobro (br. 264); a na taj

nain, u obrnutom znaenju, obmana i zlo, ali zlo od obmane. Ovo je zlo u svojoj sutini obmana, jer potie od nje; jer onaj ko od lane doktrine ini ono to je zlo, taj obmanu pretvara u in; te poto je u delu, ona se naziva zlom. Da se prvoroenetom oznaava obmana, a od ove, zlo, jasno je iz onoga to je izneseno o ovome sinu, da je sproveo zlo u in, naime, da je prosipao sjeme na zemlju, da ne bi rodio dete bratu svojemu. A to je bilo zlo pred Jehovom, te Jehova uini te umrije (stihovi 9 i 10). I ovde je oito da je ovo zlo bilo od obmane. Osim toga, u drevnim crkvama se drugim sinom oznaavala istina vere u inu; stoga, ovim sinom, obmana u inu, to jest, zlo. Da je njime bilo oznaeno zlo, moe se videti i iz toga to je Heru kao prvencu otac Juda dao ime; dok je drugome sinu Onanu, dala ime majke, ki Suje, to se vidi u izvornom jeziku. Jer se u Rei ovekom (mukacem, vir) oznaava obmana, a enom, zlo od obmane (br. 915, 2517, 4510). Da se preko keri Suje oznaava zlo, moe se gore videti (br.4818, 4819). Otuda Her, jer mu je ime dao otac, i Onan, jer mu je ime dala majka, oznaava zlo; jer prvi je bio, na taj nain, sin oev, dok je drugi, na taj nain, bio sin majin. (2) U Rei se esto pominju ovek (vir), i ena (uxor), mu (maritus); kad se pomene ovek i ena, ovekom se oznaava istina, a enom dobro, a u obrnutom smislu, ovekom se oznaava obmana, a enom zlo; ali kada se pomenu mu i ena, dobro se oznaava muem, a istina enom, i u obrnutom znaenju, zlo se oznaava muem, a obmana enom. Razlog za ovu misteriju je ovaj; u Nebeskoj Crkvi mu je bio u dobru, a ena je bila u istini ovoga dobra; ali u Duhovnoj Crkvi mu je u istini, a ena u dobru od te istine; takvi su oni tada doista i bili, i takvi su sada, jer je unutarnje ovekovo prolo kroz ove meupromene (prim.prev promene u odnosima izmeu mukog i enskog elementa u svakom ljudskom biu, odnosno istine i dobra u mukarcu i u eni). Otuda tamo gde se govori o nebeskom dobru i nebeskloj istini, kae se mu i ena (suprug i supruga); ali gde se govori o duhovnom dobru i istini, kae se ovek i ena, ili radije ovek i ena (mulier, ne uxor, to je supruga). Tako se iz samih izraza moe znati, po unutranjem smislu, o kojem se dobru i istini govori, kada se oni pominju u Rei. (3) Ovo je razlog da se ponekad navodilo da brakovi oznaavaju povezanost dobra i istine. i istine i dobra. Osim toga, brana njubav je poreklom iz ove povezanosti; kod onih koji su nebeski (ljudi), to je od povezanosti dobra s istinom; a kod duhovnih, od istine sa dobrom. Brakovi tako isto korespondiraju ovoj povezanosti. Iz svega ovoga je oito zato

otac daje ime prvome sinu, a majka drugome, a tako isto i treemu kao to se vidi u izvornom jeziku da je otac imenovao prvoga sina, jer se njime oznaavala obmana, a da je majka imenovala drugoga sina, jer se njime oznaavalo zlo. 4824. I nadjede mu ime Onan. Da ovo oznaava kako je bio zao, reeno je maloas gore (br.4823), a to se vidi iz znaenja nadjesti ime, to je kvalitet (br. 4822): Onan oznaava kakvo je bilo ovo zlo. 4825. Stih 5. I opet zatrudnje i rodi sina. Da ovo oznaava idolopoklonstvo, vidi se iz znaenja sina ovde, a to je ono to je idolopokloniko, jer su oni koji su bili pre roeni, oznaavali su obmanu i zlo (br. 4821, 4823). Iz ovoga sledi da trei sin oznaava ono to je idolopokloniko, jer i obmana i zlo se pretvaraju u idolopoklonstvo, i oni su u njemu. Od tri sina koji su roeni Judi od ene Hananejke, ovaj je jedini koji je ostao iv, od kojega je potekla treina Jevrejske nacije; a da je ta nacija nastala od idolopoklonstva, to je ovde oznaeno u unutranjem smislu. Da je ova nacija bila sklona idolopoklonstvu, vidi se iz istorijskih i prorokih delova Rei, prema smislu slova. Jer se idolopoklonsvo ne sastoji samo u klanjanju idolima, rezanim likovima, i drugim bogovima, nego i u klanjanju spoljanjim stvarima bez unutranjih. U ovome, ta nacija je neprestano idolopoklonika, klanjajui se samo spoljanjim stvarima, i sasvim zapostavljajui unutranje, ne elei o njima ni da znaju. Imali su oni svete stvari kao ator od sastanka, koveg, sedite milosti na njemu, stol na kome su bili hlebovi, i na kojemu su prinoene rtve paljenice i prinosi od koji su sve ove nazivane svetima; a najdublji deo se nazivao Svetinja nad Svetinjama, kao i svetilite. Imali su i odede koje su pripadale Aronu i prvosvetenicima, a koje su nazivali odede svetosti (svete odede); jer je postojao /na njima/ i naprsnik (efod) na kojemu su bili Urim i Tumim, pored ostalih stvari. Ali ove stvari nisu bile svete same po sebi, nego su bile svete jer predstavljaju svete stvari, naime, Boanske nebeske i duhovne stvari Gospodovog carstva, a isto tako i Gospoda Samog. Jo su manje bile svete zbog naroda kod kojega su bile; jer te stvari, koje su predstavljale svete stvari, nisu imale uticaja na njih na unutranji nego samo na spoljanji nain; kad neko prima samo spoljanji uticaj a ne i unutranji, onda je to idoloploklonstvo, jer je to klanjanje drvetu i kamenu, kao i zlatu i srebru kojim su (idoli) bili pokriveni, da bi stvarali iluziju da su sveti u sebi. Takva je bila ta nacia, a takva je i

danas. (prim. prev. Autorova miljenja o Jevrejskoj naciji treba povezati s njegovim miljenjem da je u njegovo vreme je postojala ( a i danas postoji) jedna nacijareligija koja je idolopoklonina, a to je bila Rimio-katolika Crkva na elu s papom kao ivim idolom koji je sebi obmanom i prevarom dao ime predstavnika Boijeg na zemlji, kako bi vladao i svetskim i duhovnim stvarima celoga ljudskog roda. U tome je sve ono to je S . napisao o Jevrejskoj, on napisao i o Rimo- katolikoj Crkbi koju naziva Babilonom, i koji ju je video kao takvu u svetu duholva. Nita nije bio manje kritian ni o Protestantskoj Crkbi, koju je video kao Adaju iz Otkrovenja, jer su se drali same vere (sola fide), time izbegavajui da vide da je sutina svake religije ljujbav prema blinjemu (karitas). Mnogi prouavaoci i ledbenici Swdenborgov duhovnog opusa, smatraju da i njegovi teoloki spisi imaju i unutranji smisao, pa se mesta o Jevejskoj naciji tumae kao da se odnose na ono u svakom oveku ili verskoj zajednici to je idolopokloniko, a to je oboavanje spoljanjih svari, materijalnih i nematerijalnih, kojima se hrani negatikvni ovekov ovozemaljski ego. Meutim, prema njemu, obmane u religijama ne spreavaju da se ljudi, uprkos prihvatanja ovih dogmi svojim razumom, i pored toga spasavaju prevlasti zla u sebi, jer vole blinjega, to jest, jer postupaju iskreno i poteno u svakom poslu,o ele nesebino da pomognu svakome kome je potrebna pomo.) (2) Meutim, i pored toga, kod njih moe da postoji reprezentativ crkve, jer reprezentatv se ne odnosi na osobu nego na stvar. (vidi br. 665, 1097, 3670, 408, 4281, 4288). Na taj nain, njihovo bogotovanje ih nije inilo blaenim u drugom ivotu, nego samo uspenima u svetu sve dok su u reprezentativnom bogotovanju, i dok se ne okrenu idolima Neznaboaca, i ne postanu idolopoklonici i izvana; jer u tome sluaju, nita od crkve ne bi moglo da bude predstavljeno kod toga naroda. Ovo su stvari koji su oznaene onim to je idolopokloniko, a to je oznaeno treim Judinim sinom od ene Hananejke. Idolopoklonstvo ove nacije ima poreklo u unutranjem idolopoklonstvu, jer su oni vie od drugih naroda bili u ljubavi prema sebi i svetu (br. 4459kraj, 4750); a oni koji su u ljubavi ka sebi i svetu, ti su u unutranjem idolopoklonstvu, jer se oni klanjaju sebi i svetu, a izvode svete obrede kako i se klanjali sebi i dobitku, to jest, oni su sami sebi cilj a neGospodovo carstvo i crkva , to jest, ne Gospod.

4826. I nadjede mu ime Sela. Da ovo oznaava kakav je, vidi se iz znaenja nadjenuti ime, to je kvalitet, o emu gore, gde se govori o dva prethodna sina Judina, o heru i o Onanu (br. 482,4824). kakva je idolatrija, oznaeno je Selom, jer ima mnog idolatrija posoji spoljanja idolatrija, i unutranja, a obe su klanjanje obmani i zlu. 4827. A on bijae u Hazbi kad ona rodi toga. Da ovo oznaava stanje, vidi se i znaenja Hazbe, a to je stanje, naime, stanje idolopoklonstva oznaenog Selom, u kojemu je bila Jevrejska nacija; i iz znaenja roditi, to je biti spojen inom (br. 3905)3915,3919); i poto je spajanje bilo sa zlom koje je u idolatriji, to se kae, ona nadjede mu ime Sela, to je jasno u izvornom jeziku; jer se sa ona, naime, sa ker Suje, oznaava zlo od obmane od zla (br. 4818,4819. 4828. Stihovi 6-10. I Juda oeni prvenca svoga Hera djevojkom po imenu Tamarom. Ali Her prvenac Judin bjee nevaljao pred Jehovom, i Jehova ga ubi. A Juda ree Onanu: ui eni brata svojega i oeni se njom na ime bratovo, da podigne sjeme bratu svojemju. A Onan znajui da ne e biti njegov porod, kad lijegae sa enom brata svojega, prosipae na zemlju, da ne rodi djece bratu svojemu. Ali Jehovi ne bi milo to injae, te ubi i njega. A Juda oeni, oznaava crkvu za njegovo potomstvo; prvenca svoga Hera, oznava obmanu vere; a bjee joj ime Tamara, oznaava kakva je crkva, da je bila reprezentativ duhovnih i nebeskih stvari; i Juda ree Onanu: oznaava da treba da sauva reprezentativ crkve; ui k eni brata svojega, i oeni se njom na ime bratovo, oznaava da (reprezentativ crkve) treba da se nastavi; da podigne sjeme bratu svojemu, oznaa kako ne bi crkva nestala; a Onan znajui da ne e biti njegov porod, oznaava odbojnost i mrnju; kad lijeae sa enom brata svojega, prosipae ga na zemlju, oznaava ono to je suprotno branoj ljubavi; da ne rodi djece bratu svojemu, oznaava da na ovaj nain nije bilo nastavljanja; ali je ovo bilo zlo pre oima Jehovinim, oznaava ono to je bilo suprotno Boanskom redu; i ubi ga Jehova, oznaava da nije vie bilo reprezentativa crkve. 4829. Stih 6. I Juda oeni. Da ovo oznaava crkvu koja je bila za njegovo potomstvo, vidi se iz reprezentacije Tamare, koja je ovde ena, to je crkva, o

kojoj u onome to sledi. Da je to bilo za Judino potomstvo, oznaeno je time to ju je uzeo za svoga prvenca Hera, kako bi imao potomstvlo. 4830. Za Hera prvenca svojega. Da ovo oznaava obmanu vere, vidi se iz reprezentacije Hera, to je obmana (br. 4821,4822); i iz znaenja prvenca, to je vera (352,335,4821). 4831. Djevojkom po imenu Tamarom. Da ovo oznaava kakva je crkva, da je to bila crkva reprezentativ duhovnih i nebeskih stvari, vidi se iz znaenja imena, to je kvalitet (br.144, 145, 1754, 1896, 2009, 2724, 3006, 3421), ovde kvalitet crkve, jer u ovome poglavlju Tamarom je predstavljena crkva, i to crkva reprezentativ duhovnih i nebeskih stvari, koja je trebala da se ustanovi kod Judinog potomstva. Da je ova crkva predstavljena Tamarom, vidi se iz onoga to sledi. Ovo celo poglavlje, u untranjem smislu, govori o Jevrejskoj Crkvi, da treba da postane reprezentativ duhovnih i nebeskih stvari Gospodovog carstva, kao to je bila Drevna Crkva, i to ne samo u spoljanjem nego i u unutranjem obliku. Jer crkva nije crkva zbog spoljanjih stvari, to jest, zbog obreda, nego zbog unutranjih, koje su sutinske, dok su spoljanje samo forma. Potomstvo Jakovljevio bilo je takvo da nije bilo voljno da primi unutranje stvari; stoga se kod njih nije mogla obnoviti Drevna Crkva, nego samo reprezentativna Crtkva (br. 4307, 4444, 4500). Unutranje crkve je ovde Tamara, a spoljanje je Juda sa tri sina od ene Hananejke. 4832. Stih 7. Ali Her prvenac Judin bjee nevaljao pred Jehovom. Da ovo oznaava da je on bio u obmani od zla, vidi se iz reprezentacije Hera i znaenja prvenca, to je obmana vere, o kojoj malopre gore (br. 4830). Da je ovo bila obmana od zla, jasno je iz onoga to je gore reeno (br. 4818); ali je obmana od zla u njegovom sinu bila takve prirode, da se kod njega nije mogao ustanoviti ni reprezentativ crkve, kod njegovog potomstva; stoga se kae da je bio nevaljao u oima Jehovinim, te je Jehova uinio da umre. Kod te nacije, od njenog poetka, bila je obmana od zla, to jest, lana doktrina od zla ivota, ali razliita od jednog do drugog sina. Bilo je provieno ta moe da bude korisno za crkvu, a to nije moglo biti ono to je predstavljeno Herom ili Onanom, nego onim to je bilo kod Sele. Stoga su prva dva sina bila unitena, a trei je bio poteen. Da je obmana od zla

bila kod cele nacije od samog poetka, jasno se opisuje ovim reima kod Mojsija: Oni se pokvarie prema Njemu; njihovo nevaljalstvo nije nevaljalstvo sinova njihovijeh; to je rod zao i pokvaren. Kad to vidje Jeholva, razgnjevi se na sinove svoje, i na keri svoje: I ree: sakriu od njih lice svoje, vidjeu kakav e im biti poljedak, jer su rod pokvaren, sinovi u kojima nema vjere. Oni me razdraie na revnost onijem to to nije Bog, razgnjevie svojim tatinama; i ja u njih razdraiti na revnost onijem kiji ide na narod, narodom ludijem raljutiu ih. Jer se oganj razgorjeo u gnjevu mojem, i gorjee do najdubljega pakla; spalie zemlju i rod njezin, i popalie temelje brdima. Zgrnue na njih zla, strijele svoje pobacau na njih. Glad e ih cijediti, vruice i ljuti pomori prodrijee ih; i zube zvjerske poslau na njih i jed zmija zemaljskih. Jer su narod koji propada sa svojih namjera, i nema u njih razuma. Jer je okot njihov od okota Sodomskog i iz polja Gomorskoga, groe je njihovo groe otrovno, puca su mu gorka. Vino je njihovo otrov zmajevski i ljuti jed aspidin. Nije li to sakriveno u mene, u riznicama mojim? Moja je osveta i plata, u svoje vrijeme popuznue noga njihova, jer je dan propasti njihove, i ide brzo to e ih zadesiti. (Zak. Ponovljeni XXXII.5,19-24,28,32-35). Ovim reima u unutranjem smislu opisuje se obmana od zla u kojoj je bila ta nacija, i koja je (obmana od zla) ukorenjena u njima. 4833. I ubi ga Jehova (uini te umrije). Da ovo oznaava da nije bilo reprezentativa crkve, vidi se iz znaenja umrijeti, to je prestati postojati (vidi br. 494), i kraj reprezentacije (br. 3253,3259,3276); ovde je stoga oznaeno da ne moe da bude reprezentativa crkve meu njegovim potomstvom, u skladu s onim to je gore reeno (br. 4832). 4834. Stih 8. I ree Juda Onanu. Da ovo oznaava da treba sauvati reprezentativ crkve, vidi se iz onoga to sledi, a na ta se ovi odnose; jer on mu je reako da trba da za svoga brata izvri dunost kao mu, ime je predstavljeno uvanje i nastavak crkve, kojoj e se sada govoriti. 4835. Ui k eni brata svojega i oeni se njom na ime bratovo. Da ovo oznaava da on treba da nastavi reprezentativ crkve, vidi se iz znaenja ui k eni brata svojega i oeniti se njom na ime bratovo, a to znai da treba da sauva i nastavi ono to pripada crkvi. Zapovest Mojsijevog zakona da ako ovek umre bez dece, njegov

brat treba da uzme udovicu za enu i da podigne seme svome bratu, i da se prvoroenac mora nazvati njegovim (bratovljevim) imenom, a da se svi sledei nazivaju njegovim (deverovim), nazivao se dunost djeverska. Da ova uredba nije bila neto novo to je poeko sa Jevrejskom Crkvom, nego da je postojalo i pre, vidi se iz ove istorije; a isto je tako i sa drugim uredbama koje su upuene Izrailjskom narodu od Moljsija - da se ne uzimaju za ene keri Hahanejske, i da se ne ene unutar porodica (Postanje XXIV.3,4; XXVIII.1,2). Iz ovoga i mnogih drugih sluajeva, jasno je da je postjala crkva i pre, u kojima su ove stvari ble ustanovljene a kasnije proglaene i nareene sinovima Jakovljevim. Da su oltari i rtve koriteni od drevnih vremena, jasno je iz knjige Postanje VIII.20,21;XXII.3,7,8,13. Iz ovoga jasno je da Jevrejska Crkva nije bila neka nova crkva, nego da je to bilo uskrsavanje Drevne Crkve, koja je bila nestala. (2) Kakav je zakon devera (muevljevog brata), vidi se kod Mojsija: Kad braa ive zajedno pa umre jedan od njih bez djece, onda ena umrloga da se ne uda iz kue za drugoga; brat njegov neka otide k njoj i uzme je za enu i uini joj dunost djeversku. I prvi sin kojega ona rodi neka se nazove imenom brata njegova umrloga, da ne pogine ime njegovo u Izraelu. Ako taj ovjek ne bi htio uzeti snahe svoje, onda snaha njegova neka doe na vrata pred starjeine, i ree: ne e djever moj da podigne bratu svojemu sjemena u Izrailju, ne e da mi uini dunosti djeverske. Tada neka ga dovedu starjeine mjesta onoga i razgovore se s njim, pa ako se on upre i ree: ne u da je uzmem; Onda neka pristupi k njemu snaha njegova pred starjeinama, i neka mu izuje obuu s noge njegove i pljune mu u lice, i progovorivi neka ree: tako valja da bude ovjeku koji ne e da zida kue bratu svojega. I on neka se zove u Izraelu: dom bosoga. (XXV.5-10.) (3) Onaj ko ne zna ta deverska dunost predstavlja, mora da misli da je to bilo samo radi uvanja imena, i radi nasleivanja; ali uvanje imena i nasleivanje nije bilo od takve vanosti, da bi se radi toga brat enio bratovljevom enom; nego je ovo bilo nareeno kako bi se predstavilo uvanje i nastavak crkve. Jer brak predstavlja brak dobra i istine; i kada je crkva u tome braku, ona je jedno s nebom, koje je sam nebeski brak. Poto brak ima ovu reprezentaciju, stoga su sinovi i keri predstavljali i oznaavali istine i dobra; stoga biti bez dece oznaavalo je liavanje dobra i istine, to jest, da vie nema reprezentativa crkve u tome domu, stoga da je

van zajednice. Osim toga, brat je predstavljao srodno dobro, s kojim bi se mogla povezati istina predstavljena udovicom enom; jer da bi istina bila istina te crkve, ona ne moe da se povee ni sa kojom drugom vrstom dobra nego s onom koja joj je srodna. To je ono to se opaalo u nebu odredbom o deverskoj dunosti. (4) Da ako ovek ne bi hteo da izvri deversku dunost, da treba da njegova snaha skine obuu s njegove noge i da mu pljune u lice, oznaavalo je da bi ovaj postao kao neko ko je lien spoljanjeg i unutranjeg dobra i istine, koji bi na taj nain razorio stvari koje pripadaju crkvi; jer obua je ono to je spoljanje (br. 1748), a lice je ono to je unutranje (br. 1999, 434, 3527, 4066. 4796). Iz ovoga se vidi da se deverskm dunou predstavlja uvanje i nastavljanje crkve. Ali kada su s Gospodovim dolaskom prestali reprezentativi, tada je ovaj zakon izgubio snagu. Ovo je kao ovekova dua ili duh i njegovo telo. ovekova dua ili duh je njegovo unutranje, a telo je njegovo spoljanje; ili to je isto, dua ili duh su sama forma oveka, a telo je slika koja ga predstavlja; i kad ovek ponovo ustane, njegova slika koja ga predstavlja ili njegov spoljanji ovek, koji je njegovo telo, odlae se; jer tada je on u svom unutranjem, ili u samoj svojoj formi. To je kao s nekim ko je u mraku, i iz njega gleda ono to je u svetlosti; ili, to je isto, to je kao onaj ko je u svetlosti sveta, i iz toga svetla vidi ono to je u svetlosti neba; jer svetlost sveta uporeena sa svetlou neba je kao mrak. U mraku, ili u svetlosti sveta, stvari koje su u svetlolsti neba ne izgledaju onakve kakve su u sebi, nego kakve su u slici koja ih predstavlja, kao to se ovekov um vidi na njegovome licu; pa stoga kada se svetlost neba jasno pokae, mrak ili slika koja predstavlja, izgubi se. Ovo se dogodilo s Gospodovim dolaskom. Da podigne sjeme bratu svojemu. Da ovo oznaava kko crkva ne bi nestala, vidi se iz znaenja sjemena, to je istina od dobra, ili vbera od ljubavi ka blinjemu (br. 1025, 1447, 1610, 1940, 2848, 3310, 3373, 3671). Isto je oznaeno i sa prvencem koji e nositi ime umrloga brata (br. 352, 367, 2435, 3325, 3494). Podignuti sjeme bratu svojemu je nastavii ono to pripda crkvi, u skladu s onim to je malopre reeno (vidi br. 4834), a to znaoi kako crkva ne bi nestala. 4836. Stih 9. A Onan znajui da ne e biti njegov porod (sjeme). Da ovo oznaava odbojnost i mrnju, vidi se iz reprezentativa Onana, to je zlo (br. 4823,4824); a stoga to ne hteti dati svoje seme svome bratu, ili ne izvriti deversku dunst, je

ne hteti dobro i istinu crkve, i njeno produavanje (br. 4834), stoga se ovim reima oznaava odbojnost i mrnja: jer zlo je nita drugo nego odbojnost i mrnja prema dobru i istini crkve. 4837. Pa kad lijegae sa enm brata svojega, prosipae sjeme na zemlju. Da ovo oznaava ono to je suprotno branoj ljubavi, vidi se iz onoga to sad sledi. Judinim prvencem Herom opisuje se obmana od zla u kojoj je bila u poetku Jevrejska nacija; Onanom drugim sinom opisuje se zlo koje je od obmane od zla, u kojemu je ta nacija bila kasnije; a Selom treim sinom opisuje se idolopoklonstvo otuda, u kojemu je bila posle neprekidno (4826). Zlo iz obmane od zla opisuje se onim to je Onan radio, da nije hteo dati svoje seme svome bratu, nego ga je unitavao u zemlji. Da je ovim oznaeno ono to je suprotno branoj ljubavi, je stoga to se u unutranjem smislu, branim oznaava ono to pripada crkvi; jer crkva je brak dobra i istine, i ovome braku je zlo od obmne sasvim suprotno, to jest, oni koji su u ovome zlu, ti su protivni ovome braku. (2) Da ova nacija nema niega branog, bilo da se to shvati u duhovnom ili u prirodnom smislu, to je vrlo jasno iz toga to je njima bilo doputeno da imaju vie ena od jedne; jer gde se brak shvata u duhovnom smislu, to jest, da je tamo gde ima dobra i istine crkve, ovo nije doputeno; jer pravi brani odnos je mogu samo kod onih kod kojih je crkva ili Gospodovo carstvo, i to samo izmeu dvoje (br.1907,2740,3246). Brak izmeu dve osobe koje su u pravoj branoj ljubavi korespondira nebeskome braku, to jest, povezanosti dobra i istine, gde mu korespondira dobru, a ena istini od toga dobra; tavie, kada su oni u pravolj branoj ljubavi, oni su i u nebeskome braku. Stoga, gdegod da je crkva., nikad nije dozvoljeno bilo kome da ima vie od jedne ene; ali poto meu Jakovljevim potomcima nije bilo crkve, nego je bila samo reprezentacija crkve, ili spljanje crkve bez unutranjeg (br. 4311, 4500), to je meu njima to bilo doputeno. Dalje, brak jednog mua s nekoliko ena bi predstavljao u nebu ideju ili sliku kao da je jedno dobro povezhano s nekoliko istina koje se ne slau jedna s drugom, pa bi to bilo kao da nema dobra, jer dobro od istina koje se ne slau postaje nita, jer dobro dobija svoj kvalitet od istina i od njihovog slaganja. (3) To bi isto predstavljalo ideju kao da crkva nije jedna nego da ih je nekoliko, i kao da se razlikuju jedna od druge prema istinama vere, kili prema doktrinama; a ona je jedna onda kada je dobro

sutinsko u njoj, pa je ono takorei modifikovano istinama. Crkva je slika neba; jer ona je carstvo Boije na zemlji. U nebu postoje razliita opta drutva, gde su manja potinjena optim; ali ona ipak ine jedno preko dobra; jer se tamo istine slau u skladu s dobrom. Jer se one odnose na dobro, i od njega su. Kada bi se nebo delilo prema istinama vere, a ne prema dobru, ne bi bilo neba, jer ne bi bilo slaganja ; jer aneli ne bi mogli da imaju od Gospoda jednstvo (jednost) ivota, to jest, jednu duu. To je mogue samo u dobru, to jest, u ljubavi prema Gospodu, i u ljubavi prema blinjemu. Jer ljubav sve povezuje; i kad svi vole dobro i istinu, imaju zajedniki ivlot, koji je od Gospoda, i taj ivot ima Gospoda, koji sve povezuje. Ljubav prema dobru i istini je ljubav ka blinjemu; jer je blinji onaj ko je u dobru a otuda i u istini i , u apstraktnom smislu, je samo dobro i njegova istina. Iz ovoga se vidi zato, unutar crkve, brak mora da bude izmeu jednoga mu i jedne ene; i zato je Jakovljevim potomcima bilo dozvoljeno da uzmu vie ena; i da je razlog za to bio taj, to meu njima nije bilo crkve, pa se reprezentativ crkve meu njima nije mogao ustganoviti na brakovima, jer su oni bili u onome to je suprotno branoj ljubavi. 4838. Da ne rodi djece (da ne da sjemena) bratu svojemu. Da ovo oznaava da na ovaj nain nije bilo nastavljanja, vidi se iz znaenja davati sjeme svome bratu, to je nastaviti ono to pripada crkvi, o emu gore (br. 4834); pa se stoga sa ne davati sjemena svome bratu , oznaava da nema nastavljanja. 4839. Stih 10. Ali Gospodu ne bi milo to injae (A to bjee zlo u Jehovinim oima). Da ovo oznaava da je ovo bilo suprotno Boanskom redu, vidi se iz znaenja bjee zlo u oima Jehovinim, ili zlo koje se protivi Njemu, to je biti suprotan redu koji je od Njega. Ovo je jasno i po tome, to je postojala uredba u pogledu muevljevog brata (devera), da njegova snaha treba da mu skine obuu i pljune i lice, i da se njegov dom u Izailju naziva dom onoga koji se skinuo obuu (koji je blosonog). ( Zak. Ponovljeni XXV.8-10), ime se oznaavalo da je on bez dobrfa, poljanje ili unutranjeg; a oni koji su bez dobra. A koji su u zlu, oni su protivnici Boanskoga reda. Sve ono zlo koje izvire iz unutarnjeg zla (to jest, iz namere ili zlog cilja, kao to je bilo ovo zlo Onanovo, ono je suprotno Boanskom redu; ali one koje ne izvire od unutarnjeg zla, to jest, ne iz namere i ne iz zlog cilja, iako esto izgleda kao zlo, ipak nije, od uslovolm cilj nije zao, jer cilj odreuje kakvo je delo. Jer

ovekov ivot je u cilju koji ima (u ivotu), jer on to voli a otuda i misli, to ima cilj u sebi, a to je ivot njegove due. (2) Svako moe da zna da je zlo suprotnoBoanskom redu i dobru u skladu s tim: jer Boanski red je Sam Gospod u nebu, jer Boanske dobro i istina od Njega sainjavaju red, jer oni su red, gde je Boansko dobro njegovo sutinsko, a Boanska istina su njegovi formalni elementi. Kada se Boanski red pokae u formi, on izgleda kao ovek; jer Gospod, od kojega je red, je jedini ovek (br. 49, 288, 477, 565, 1871, 1894, 3638, 3639); i onoliko koliko ga aneli, duhovi i ljudi primaju u dobru a otuda u istini, toliko su u Njegovom Boanskom redu, toliko su oni i u ljudima, to se naziva Velikkim ovekom, i da celina i svaki deo korespondira njemu (Velikom oveku), kao to je pokazano na kraju poglavlja. Otuda to, da i aneli u nebu imaju ljudski loblik; dok u drugu ruku, zli duhovi koji su u paklu, iako u fantaziji jedni drugim izgledaju kao ljudi, oni u svetlosti neba izgledaju kao udovita, prljavi i uasni ve prema zlu u kojemu su (br.4533); a ovo je zato to je zlo protivno Boanskom redu takvo kada se predstavlja kao ovek. 4840. I On ga ubi (uini te umrije). Da ovo oznaava da vie nije bilo reprezentativa crkve, vidi se iz onoga to je ranije pokazano (br. 4833), gde se javljaju sline rei. 4841. Stih 11. I Juda ree Tamari snasi svojoj: ostani udovicom u kui oca svojega dok ne odraste Sela sin moj. Jer govorae: da ne umre i on kao braa mu. I otide Tamara, i ivljae u kui oca svojega. I Juda ree, oznaava u optem Jakovljevo potomstvo, posebno ono od Jude; Tamari snasi svojoj, oznaava crkve reprezentativ duhovnih i nebeskih stvari, koje se nazivaju snaha zbog istine; ostani udovicom u kui oca svojega, oznaava otiivanje od sebe; dok ne odraste Sela sin moj, oznaava do tog vremena; govorei, oznaava misao; da i on ne umre, kao njegova braa, oznaava strah da to (crkva) ne umre; i Tamara otide, i ivljae u kui oca svojega, oznaava otuivanje od sebe. 4842. I Juda ree. Da ovo oznaava u optem Jakovljevo potomstvo, posebno od Jakova, vidi se iz znaenja Jude u priblinom smislu, to je nacija koja je potekla od Jakova, naroito ona koja je potekla od Jude, vidi se iz znaenja Jude u priblinom smislu, a to je nacija koja je bila od Jakova, a osobito koja je bila od Jaklova preko

Jude, kao to je i gore (4815). U Rei pravi se razlika doista izmeu Jude i Izrailja; a u istorijskom smislu Judom se oznaava Judino pleme, a Izrailjem deset plemena koja su bila razdvojena od toga plemena. Ali u unutranjem ili duhovnom smislu, Judom se predstavlja nebesko ili dobro crkve, a Izrailjem duhovno ili istina crkve; dok se u obrnutom smislu Judom predstavlja zlo crkve, a Izrailjem obmana crkve, gde god da su ove postojale, bilo kod Jevreja ilki kod Izraeliana. Jer je unutranji ili duhovni smisao univerzalan, i ne pravi razliku izmeu plemena, kao to to ini spoljanji ili istorijski smisao. Ovo je razlog da se Judom u priblinom smislu oznaava cela nacija koja je od Jakova, a posebno ona od Jakova preko Jude. 4843. Tamari snasi svojoj. Da ovo oznaava crkveni repreentativ duhovnih i nebeskih stvari, koje se nazivaju snahom zbog istine, vidi se iz reprezentacije Tamare, to je crkveni reprezentativ duhovnih i nebeskih stvari, o kojima gore (br. 4831); i iz znaenja snahe, to je duhovno ili istina crkve. Da snaha ima ovo znaenje u unutranjem smislu, stoga to sve stvari koje pripadaju braku, predstavljaju takve stvari koje pripadaju dobru i istini; jer ove pripadaju nebeskom braku. Od toga dalazi to, da u Rei mu oznaava dobro, a ena istinu, isto tako da sinovi i keri oznaavaju istine i dobra iz njih. Otuda snaha, poto je ena sina mua, oznaava istinu crkve povezanu s dobrom, i tako dalje. Ali u pogledu onih koji pripadaju nebeskoj crkvi, ova su znaenja razliita od onih koja su u pogledu onih koji pripadaju duhovnoj crkvi; jer se u duhovnoj crkvi mu naziva ovekom, i oznaava istinu; a ena se naziva enom, i oznaava dobro (vidi br. 4823). (2) Da snaha, u unutranjem smislu, oznaava istinu crkve pridruenu njenom dobru, stoga, u obrnutom smislu, obmanu crkve pridruenu njenom zlu, to je oito iz odlomaka u Rei u kojima se spominje snaha kao kod Ozeja: Navrh gore prinose rtve, i na humovima kade pod hrastovima, topolama i brijestovima, jer im je sjen dobar; a to se kurvaju keri vae i snahe vae ine preljubu. Ne u karati keri vaih, ni snaha vaih, kad ine preljubu; jer se oni odvajaju s kurvama i prinose rtve s nevaljalijem enama; i narod nerazumni propae. (IV.13,14). Ovde se govori o bogotovanju zla i obmane, pri emu je bogotovanje zla oznaeno rtvama na vrh gore, a bogotovanje obmane kaenjem na humovima. ivot zla oznaen je kerima koje se kurvaju, a doktrina obmane od ivota zla, oznaava se snahama koje se kurvaju. Da u Rei preljube i kurvarstva oznaavaju

preljubloinjenje dobra i krivotvorenje istine, moe se videti gore (br. 2466, 2729, 3399); pa stoga ovde snahe oznaavaju oseanje obmane. (3) Kod Miheja: Da ine zlo objema rukama to vie mogu, ite knez; i sudija sudi za platu, ko je velik govori opainu due svoje, i spleu je. Najbolji je meu njima kao trn, najpraviji je gori od trnjaka; dan straara tvojih, pohoenje tvolje, doe, sada e se smesti. Ali ja u Jehovu pogledati, ekau Boga spasenja svojega; usliie me Bog moj. (VII.3,4,7). Ovde se govori o obmani od zla u kojoj je crkva u poslednje vreme, kad se pustoi, a u priblinom smislu, u vreme kad je Jevrejska Crkva bila. Ki koja ustaje protivu matere,oznaava da je oseanje zla protivno istini; a snaha protivu svekrve je oseanje obmane koje se protivi dobru (4) Slian je sluaj i sa ovekom koji je u iskuenjima; jer u njima se odvija borba zla protivu istine, i obmane protinu dobra, zato to su duhovna iskuenja nita drugo nego pustoenja obmane i zla u oveku, pa su stoga duhovna iskuenja ili borbe opisana Gospodovim reeima na skoro isti nain kod Mateja: Isus ree: Ne mislite da sam doao da donesem mir na zemlju; nijesam doao da donesem mir nego ma. Jer sam doao da rastavim ovjeka od oca njegovog i ker od matere njezine; i naprijatelju ovjeku postae domanji njegovi. (X.34-36). Sline rei, koje su gore navedene iz proroka, oznaavale su pustoenje crkve, ali ovde oznaavaju iskuenja onih koji pripadaju crkvi, jer, kao to je reeno, iskuenja su samo pustoenja, ili uklanjanja obmane i zla; i to je razlog da se ovde poplavama i pustoenjima oznaavaju i opisuju iskuenja (br. 705, 739, 756, 907). I ovde se sa ker protivu majke oznaava oseanje zla koje se protivi istini, i sa snahom protivu svekrve, oseanje obmane koje se suprotstavlja dobru; a poto su kod ovka koji je u iskuenju, zla i obmane u njemu samome, to se kae da e to biti njegovi domanji neprijatelji ovjeku postae njegovi domanji. Da se ovde opisuju iskuenja, jasno je iz Gospodovih rei da On nije doao da donese mir na zemlju, nego ma; jer se maem oznaava istina koja se bori , a u obrnutom smislu, obmana koja se bori /br. 2799,4499), dok je On uistinu doao da donese mir (Jovan XIV.27;XVI.33). Da se ovde opisuje iskuenje, jasno je iz onoga to sledi u tome poglavlju: Onaj ko ne uzme svoj krst, i mene ne sledi, nije Mene dostojan. (5) Tako i kod Luke: Mislite li da sam doao da dam mir na zemlji? Ne, kaem va, nego razdor. Jer e odsele pet u jednoj kui biti razdijeljeni, ustae tri na dva, i dva na tri. Ustae otac na sina, i sin na oca; mati na ker, i ker na mater; i svekrva na

snaju svoju i snaha na svekrvu svoju (XII.51-53). Iz ovih se rei vidi jasno da otac, majka,sin, ker, snaha, i svekrva, oznaavaju one stvari koje potiu iz nebeskoga braka, naime, od dobara i istina njihovim redom, i od njihovih suprotnosti; kao i kod Marka: A Isus odgovarajui ree: zaista vam kaem: nema nijednoga koji je ostavio kuu, ili brau, ili sestre, ili oca, ili mater, ili enu, ili djecu, ili zemlju, mene radi i jevanelja radi, a da ne e primiti sad u ovo vrijeme sto puta onoliko kua, i brae, i sestara, i otaca, i matera, i djece, i zemlje, u progonjenju,a na onome svijetu ivot vjeni. (X.29,30). Onaj koji nije upoznat s unutranjim smislom Rei, pretpostavie da se ovde zaista govori o kui, brai, sestrama, ocu, majci, eni, deci, i zemlji (poljima); ali ovde se govori o stvarima koje su u samome njemu, koje mora da napusti; i da treba da primi duhovne i nebeske stvari koje su od Gospoda, da ih primi umesto onih, i to preko iskuenja, koja su ovde oznaena progonjenjima. Svak moe videti da ako ostavi majku, da nee primi majke; a ni brau, ni sestre, itd. 4844. Ostani udovicom u kui oca svojega. Da ovo oznaava otuivanje od njega, vidi se po tome to je time on hteo da ona ode i da se vie ne vraa k njemu. On joj je zaista rekao da tamo ostane dok Sela njegov sin ne odraste; ali je u isto vreme mislio i da je ne da za Selu, jer je u sebi govorio, Da i on ne umre kao braa mu. Ovo se dokazuje time to kada je Sela odrastao, kao to se vidi iz stiha 14: Tamara vidje da je Sela odrastao, a da nju ne udae za njega. Iz ovoga sledi da ju je on otuio od sebe; ime se oznaava, u unutranjem smislu, da se crkveni reprezentativ duhovnih i nebeskih stvari, predstavljen Tamarom (br. 4811,4831), otuio od Jevrejskie Crkve, predstavljene Judom. Jer se oni nisu slagali, jer je Judaisam bio samo reprezentativ crkve, a ne jedna reprentativna crkva (br. 4307,4500); jer je priznavala ono to je spoljanje, ali ne i ono to je unutranje. (2) A udovica oznaava istinu crkve bez njenoga dobra, jer ena u reprezentativnom smislu oznaava istinu, a mu dobro (br. 4823,4843); stoga ena bez mua je istina crkve bez svoga dobra. A kada se za nju kae, da treba da ostane u kui oca njezinog, to oznaava da e istina crkve da se otui, i da nee biti primljena u njegovoj kui; niti ju je Jevrejska nacija mogla primiti, jer nije bila u dobru, nego u zlu. (3) Udovica se esto pomnje u Rei, pa onaj koji nije upoznat s unutranjim smislom, misli da udovica znai udovicu. Ali udovica u unutranjem

smislu oznaava istinu crkve bez dobra, to jest, one koji su u istini bez dobra, ali ele da budu u dobru, stoga one koji ele da ih se vodi u dobro; a mu je dobro koje treba da je vodi. U Drevnoj Crkvi takve osobe su se u dobrom smislu oznavale kao udovice, bilo da su bile ene ili mukarci. Jer je Drevna Crtkva razlikovala blinjega prema kome je vrla dela ljubavi, u jedan broj klasa, od kojih su neke nazivane siromasi, neki nevoljni i bolesni, neki u tamnici, neki slepi i hromi, a drugi opet stranci, siroad, i udovice; i njima su inili dela ljubavi u skladu s njihovim osobinama. Njihove doktrine su ih tome uile; i ta crkva znala je samo za te doktrine (nauke ivota). Stoga su oni koji su iveli u to vreme, uili i pisali prema svojim doktrinama, pa kada su govorili o udovicama, oni su imali na umu one koji su bili u istini bez dobra, a koji su elei da budu voeni u dobro. (4) Iz ovoga je jasno da su doktrine Drevne Crkve uile ove stvari koje se odnose na ljubav ka blinjemu i na blinjega, i da su se njihova znanja sastojala u tome da znaju znaenja spoljanjih stvari. Jer je crkva predstavljala duhovne i nebeske stvari predstavljene i oznaene, a nauene preko doktrina i preko spoznaja (scientia). Ali te su doktrine i spoznanja danas potpuno zaboraljene, i to u tome stepenu, da se ne zna da su ikada postojale; jer su na njihovo mesto dole doktrine vere, koje, kad su odvojene od doktrine ljubavi, ne ue skoro nita. Jer doktrine ljubavi prema blinjem ue ta je dobro, dok doktrine vere, ono to je istinito, a uiti istinu bez dobra je kao hodati kao slep ovek, jer dobro je ono koje ui i vodi, a istina je ta koja ui i koja je voena (od dobra). Postoji velika razlika izmeu ove dve dokrtrine, kao izmeu svetlosti i tame; pa stoga, ako tama nije obasjana svetlou, to jest, ako istina nije osvetljena dobrom, ili vera ljubavlju ka blinjem, ostaje samo tama. Otuda to, da niko ne zna po intuiciji, a stoga ni po opaanju, da li je istina istina, nego moe to da zna samo iz doktrine koju je upio iz detinjstva i potvrdio kao odrastao. Stoga se toliko crkve razlikuju, da to jedna naziva istinom, druga to naziva obmanom, i one se nikada ne slau. (5) Da se udovicama, u dobrom smislu, nazivaju oni koji su u istini ali ne i u dobru, ali ele da budu u dobru, vidi se iz odlomaka u Rei u kojima se pominju udovice, kao kod Davida: ini sud onima kojima se ini krivo; daje hranu gladnima; Gospod drijei svezane. Gospod otvara oi slepcima, podie oborene, Gospod ljubi pravednike. Gospod uva doljake, pomae siroti i udovici a put bezboniki prevraa. (Psalam CXLVI.7-9).

Ovde se, u unutranjem smislu, misli na one koje Gospod pouava u istinama i u dobrima; neki od ovih se nazivaju oboreni, neki gladni, drugi svezani, slepi, doljaci, sirote, i udovice, sve prema njihovim osobinama; ali ta je ovo, moe se znati samo iz unutranjeg smisla. Doktrine Drevne Crkve su ovo uile. U ovome odlomku, i u jo nekoliko, doljaci, sirote, i udovice se imenuju zajedno, jer se doljacima oznaavaju oni koji primaju pouku u stinama vere (br. 1463,4444), sirotama oni koji su u dobru a bez istina a koji ele da ih se vodi dobru pomou istina, dok se udovicama oznaavajju oni koji su u istini bez dobra, a koji ele da da budu voeni u istinu preko dobra. Ovo troje pominju se zajedno ovde i na drugim mestima u Rei stoga to , u unutranjem smislu, oni formiraju jednu klasu, jer se njima, uzetim zajedno, oznaavaju oni koji ele da budu poueni i da ih se vidi u dobro i u istinu. (6) Opet: Otac je sirotama i sudija udovicama Bog u svem stanu svome. (Psalam LXVIII.5). Sirote oznaavaju one koji su, kao mala deca, u dobru nevinosti, ali jo ne u istini, a za koje se kae da im je Gospod otac, jer ih On vodi kao otac, i to prema istini u dobro, to jest, u dobro ivota ili mudrosti. Udovice oznaavaju one koji su kao odrasli u istini, ali nisu jo u dobru, kojima je Gospod otac, jer ih On vodi, i to preko dobra u istinu, to jest, u istinu inteligencije; jer se sudijom oznaava onaj koji vodi. Dobro bez istine je sirota; a dobro mudrosti je steeno preko doktrine istine; a istina bez dobra, koja je udovica, postaje istina inteligencije kroz ivot dobra. (7) Kod Isaije: Teko onima koji postavljaju zakone nepravedne i koji piu nepravdu. Da odbiju od suda uboge, i da otimaju pravicu siromasima naroda mojega, da bi im plijen bile udovice i sirote grabe. (X.1,2). Ubogima, sirotama, udovicama i siromasima, ovde se oznaavaju ne oni koji su takvi u prirodnom smislu, nego oni su takvi u duhovnom smislu; a poto su sve stvari u Jevrejskoj crkvi, kao i u Drevnoj, bile reprezentativi, stoga je i injenje dobra sirotama i udovicama bila reprezentacija; jer tada je ljubav prema blinjemu , u duhovnm smislu, bila predstavljena u nebu. (8) Kod Jeremije: inite sud i pravdu, i kome se otima, izbavljajte ga iz ruku nasilnikovijeh, i ne inite krivo inostrancu ni siroti ni udovici, i ne inite im sile, i krvi prave ne proljevajte na ovome mjestu (XXII.3) Doljacima, sirotama, i udovicama, oznaavaju se ovde oni koji su takvi u duhovnom smislu; jer u duhovnm svetu ili u nebu ne zna se ta je doljak, ni sirota, ni udovica, jer oni koji su bili takvi u ovome svetu, tamo to vie nisu; stoga kada ovek ita ove stvari, aneli ih opaaju u skladu s njihovim

duhovnim ili unutranjim znaenjima. (9) Slino kod Jezikilja: Gle, knezovi Izrailjevi dadoe se da proljevaju krv svaki svom silom svojom. Oca i materu tebi preziru, ine krivo inostrancu usred tebe, siroti i udovici ine nasilje u tebi. (XXII.6,7). Tako isto kod Malahije: I doi u k vama na sud, i biu brz svjedok protivu vraara i protivu onijeh koji se kunu krivo i protivu onijh koji zakidaju najam najamniku, i udovici i siroti i doljaku krivo ine i ne boje se mene, veli Jehova nad vojskama. (III.5). A kod Mojsija: Doljaku nemoj initi krivo niti ga cvijeliti, jer ste bili doljaci u zemlji Egipatskoj.Nemojte cvijeliti udovice i sirote. Ako li koju ucvijeli u emu god, i povie k meni, uu viku njezinu. I zapalie se gnjev moj, i pobiu vas maem, pa e vae ene biti udovice, i vaa djeca sirote. (Izlazak XXII.21-24). (10) Ovaj je statut kao i svi drugi statuti, uredbe i sudovi bili su reprezentativni u Jevrejskoj Crkvi; i u toj crkvi njih se dralo na spoljanji nain , jer nije bilo ljubavi ka blinjemu, a nisu moli da postupaju iz unutranjeg oseanja. Unutranje je kada je to raeno iz oseanja da se pouava u istinama, i da se preo istina vodi u dobro, i da se od dobra vodi u istine one koji su imali spoznanja (sientia); na taj nain su inili dobro, u duhovnom smislu, doljacima, sirotama, i udovicama. Ali kako bi spolanje ostalo radi reprezentacije, to je bilo uvrteni meu kletve, da se ne sme odbiti pravda doljaku, siroti, i udovici (Zak. Ponovljeni XXVII.19). Izokrenuti pravdu znai uiniti obratno, to jest, poukom i ivotom voditi u ono to je lano i zlo. Zato to je liavanje drugih dobara i istina, i prisvajanjem istih radi sticanja ugleda i dobiti, je bilo meu prokletstvima, kao to kae Gospod: Teko vama, knjievnici i Fariseji. licemjeri, to prehodite more i zemlju da bi prisvojili jednog, a kad ga prisvojite, inite ga sinom paklenim u dvoje veijem od sebe. (Mateja XXIII.14; Luka XX.47). Otimanje (gutanje) kua udovikih znai oduzimanje istina od onih koji ih ele, i nauavanje obmana. (11). Slino ovome, ono to bi ostalo na poljima , maslinjacima, i vinogradima, trebalo je dati doljacima, sirotama, i udovicama, to j bila reprezentacija (Zak. Ponovljeni 19-22); a tako isto da se daju deseci na dohoda (plodova) svake tree godine doljacima, sirotama i udovicama, da se nasite (Zak. Ponovljeni XXVI.12).A zato to je Gospod jedini koji pouava, i vodi u dobro i istinu, kae se kod Jeremije: Ostavi sirote svoje; ja u im ivot sauvati, i udovice tvoje neka se uzdaju u me (XLIX.11). A kod Mojsija: Dajte pravicu siroti i udovici, ljubi doljaka dajuji mu hljeb i odijelo (Zak. Ponovljeni XC.18). Hljeb oznaava dobro ljubavi (br. 2165, 2177, 3477, 3478, 3735, 3813,

4211, 4217, 4735); odijelo , istinu vere (br. 4545, 4763). (12) to se navodi o Iliji, da kada je bila glad u zemlji i nije bilo dada, bio je poslat udovici u Sareptu, pa je od nje traio kolai, koja je trebala da je napravi i da mu je da, a onda da to uini za sebe i svoga sina, i da se onda brano iz zdjele nije potroilo niti je ulja u kragu nestalo, bilo je reprezentacija, kao i druge stvari koje se iznose o Iliji, kao i mnoge u Rei. Glad je bila u zhemlji jer nije bilo kie, to je predstavljalo pustoenje istine u crkvi (vidi br.1460,3364); udovica iz Sarepte predstavljala je one izvan crkve koji ele istinu. Kola koji je trebala na mu napravi prvo njmu, predstavljao je dobro ljubavi prema Gosodu (br. 2177), koje je ona trebala da voli vie od sebe i od svoga sina; kaca sa branom oznaava istinu od dobra (br.2277), a krag s uljem, ljubav ka blinjem i milosre (br. 886,3728,4582); Ilija predstavlja Re, pomou koje se sve ovo radi (vid br.2762). (13) Ovo je isto onaeno, u unutranjem smislu, i kod Luke: Nikakav prorok nije mio u svojoj postojbini. I zaista vam kaem, Mnoge udovice bijahu u Izrailju u vrijem Ilijino kad se nebo zatvori tri godine i est mjeseci i bi velika glad po svoj zemlji; I ni k nijednoj od njih ne bi poslan Ilija do u Sareptu Sidonsku k eni udovici. (IV.24-26). To jest, bio je poslat onima koji su izvan crkve a koji ele istinu. A udvice unutar crkve kojima Ilija nije bio poslan, predstavljaju opustoenu crkvu, i to su oni koji nisu u istinama jer nisu u dobru; jer gde nema dobra, nema ni istine, ma koliko da ima istine, i to istine koja u vanjskolj formi izgleda istina, ali je to kao koljka bez sri. (14). Oni koji su u ovakvoj istini, a tako isto i oni koji su u obmani, oznaavaju se sa udovice, u obrnutom smislu, kao kod Isaije: Jehova e otsei Izrailju glavu i rep, granu i situ u jedan dan. Starjeina i ugledan ovjek, to je glava, a prorok koji ui la, to je rep. Za to se Jehova nee radovati mladiima njegovijem i na sirote njegove i na udovice njegove ne e se smilovati (IX.14,15,17). Kod Jeremije: Za to u ih izvijati vijaom na vratima zemaljskim uiniu ih sirotama, potru narod svoj, jer se ne vraaju s potova svojih. Vie e mi biti udovica njegovijeh nego pijeska morskoga, doveu im na majke momake zatiraa u podne, i pustii iz ne nadana njih smetnju i strahotu. Iznemoi e ona koja je rodila sedmero, i ispustie duu, sunce e joj zai jo za dana, sramie se i stidjee se, a ostatak u njihov dati pod ma pred neprijateljima njihovijem, govori Jehova (XV.7-9). Opet: Naljedstvo nae privali se tuincima, domovi nai inostrancima. Postasmo sirote, bez oca,matere nae, kao udovice. (Pla V.2,3). (15) Poto su se udovicama oznaavali oni koji nisu u istinama zato

to nisu u dobru, bilo je poniavajue za crkve da se nazivaju udovicama, ak i za one koje su bie u obmani od zla, kao to se vidi iz Otkrovenja: Koliko se proslavi i nasladi, toliko joj podajte muka i alosti; jer govori u srcu svojemu: sjedim kao carica, i nijesam udovica, i alosti ne u vidjeti. Za to e u jedan dan doi zla njezina: smrt i pla i glad, i saei e se ognjem; jer je jak Gospod Bog koji joj sudi. (XVIII.7,8) Ovo se kae za Babilon. Slino o istom kod Isaije: Sada dakle uj ovo, koja ivi u slastima i bez brige sjedi i govori u srcu svome: ja sam , i nema druge osim mene, ne u biti udovica niti u osirotjeti. To e ti oboje doi u jedan dan, u isti dan, da osiroti i da obudovi, doi e ti potpuno, radi mnova ini tvojih, i radi velike sile aranja tvoga (XLVII.8,9). Iz svega ovoga sada se vidi ta je oznaeno udovicom u unutranjem smislu Rei; poto je udovica predstavljala i oznaavala istinu crkve bez dobra, jer ena oznaava istinu a mu dobro, stoga, u drevnim crkvama, gde je sve bilo reprezentazivno, svetenicima je bilo zabranjeno da se oene udovicom, osim ako je bila udovica svetenika, kao o je napisano kod Mojsija: Prvosvetenik neka se eni djevojkom (djevicom). Udovicom ni putenicom ni silovanm da se ne eni, nego neka se eni djevojkom. Iz svoga naroda neka se eni. (Levitska XXI.13,14). A o novom hramu i novom svetenstvu, kod Jezikilja: Ni udovicom ni putenicom da se ne ene, nego djevojkom od sjemena Izrailjeva ili udovicim sveenika neka se ene. (XLIV.22). Jer devojka s kojom je trebalo da se ene, predstavljala je i oznaavala oseanje istine, a udovica sveenika, oseanje istine od dobra; jer sveenik u reprezentativnom smislu, je dobro crkve. Iz toga je razloga bilo dopueni udovicama, koje su bile kerke svetenika, a koje su bile bez dece, da jedu ponude ili svete stvari (Levitska XXII.12,13) (17) Ovo je bilo poznato iz njihove doktrne onima koji su pripadali Drevnoj Crkvi; jer su njihove dokrine govorile o ljubavi i milosru, a sadravale su bezbroj stvari koje su danas savim izgubljene. Iz tih doktrina oni su znali kako da vre delja ljubai ka blinjemu ili kakva je njihova dunst bila prema blinjem, te prema onima koje su nazivali udvicama, sirotama, doljacima, i tako dalje. Njihva poznanja (cognitiones) istine i dobra pomogla su im da razumeju ta su obredi u njihovoj crkvi predstavljali i oznaavali; a oni koji su meu njima bili ueni, ti su znali ta predstavljaju stvari na zemlji i u svetu; jer su znali da je sve na svetu pozornica (teatar) koja predstavlja nebesko carstvo (br.

2758, 2989, 2999, 3483). Ovakve su stvari uzdizale njihov um prema nebeskim stvarima, a njihove doktrine vodile su u ivot. Ali kada se ova crkva otkrenula od ljubavi ka blinjemu, i stvorila veru koja spasava bez ljbavi ka blinjemu i njenih dela, ljudski umovi nisu vie moglki da se uz pomo spoznaja uzdignu ka nebeskikm stvarima, niti su ih doktrine vie vodile u ivot; tako da na kraju jedva da je neko verovao da postoji ivot posle smrti, a jo manje ih je znalo ta znai nebesko, a nisi verovali ni da postoji duhovno smisao u Rei koji se ne pokazuje u slovu. Na ovaj nain je ovekov um bio zatvoren. 4845. Dok odraste Sela sin moj. Da ovo oznaava do tog vremena, vidi se iz znaenja odrasti, to je doi u ovo doba; i iz reprezentacije Sele, sina, a to je ono to je idolopoloniko, o emu gore (br. 4825,4826); stoga oznaava i Jevrejsku religiju koja je kod njih bila idolopoklonoika (br. 4825). Otuda rei, dok odraste Sela sin moj, oznaavaju do vremena kad bude Jevrejska religina mogla da primi unutranje stvari, odnosno duhovne i nebeske stvari reprezentativne crkva, koja je Tamara (br. 4820,4831,4843). 4846. Jer govorae. Da ovo oznaava misao, vidi se iz znaenja govoriti, u istorijskim delovima Rei, to je opaati i misliti (vidi br. 1791, 1815, 1819, 1822, 1898, 2080, 3395). Stoga je ovde sa govorae oznaeno da je sebi rekao, ili mislio, da Tamara nee biti data Seli njegovome sinu kao ena; u unutranjem smislu, da bi tako unutranje stvari reprezentativne crkve bile otuene (br. 4844). 4847. Da ne umre i on kao braa mu. Da ovo oznaava strah da ne nestane reprezentativ crkve koja je postojala kod potomaka Jakovljevih, a naroito potomaka Jakova preko Jude, vidi se iz znaenja da ne umre i on kao braa mu. U pogledu ovoga, da ne bi reprezentativ crkve kod Jakovljevog potomstva nestao, ako bi se njima pridodale unutranje stvari prave reprezentativne crkve, sluaj je ovakav. Reprezentativna crkva, kakva je postojala meu drevnima, trebala je da bude ustanovljena kod Jakovljevog potomstva; ali je ta nacija bila takva, da su eleli da se klanjaju samo spoljanjim stvarima, i nisu htela da znaju nita o unutranjim stvarima; jer su bili utonuli u poude ljubavi prema sebi i svetu, a otuda i u obmane. Ta je nacjja, vie od Neznaboaca, verovala da ima mnogo bogova, samo da je Jehova bio vei od drugih, jer je mogao da ini vea uda;

stoga, im su uda prestala, a i kada su se uda manje potovala jer su bila esta i poznata, oni su se odmah okrenuli stranim bogovima, to je vidljivo iz istorijskih i prorokih delova Rei. (2) Zato to je ta nacija bila takva, reprezentativna crkva kakva je bila meu drevnima, nije mogla da se ustanovi meu njima, nego samo jedan reprezentativ crkve; pa je Gospod provideo da i preko toga moe da postoji komunikacija s nebom; neka predstava moe da postoji i kod onih koji su u zlu, jer se ona ne odnosi na osobu, nego na stvar. Iz ovoga je jasno, da je to se njih tie, njihovo bogotovanje bilo je idolopoklonko (br. 4825), iako su reprezentativi sadravali Boanske stvari. Kod ovakvoga idolopoklonikog bogotovanja, nije moglo doi do povezivanja s onim to je unutranje, to jest, da su bili priznali unutranje stvari, oni bi ih bili profanisali; jer ako se sveto unutranje povee s idolopokloninim spoljanjim, to (unutrnjde) postaje profano (svetogrdno). To je bio razlog da unutranje stvai nisu bile otkrivene toj naciji, jer da su bile otkrivene, oni bi bili nestali. (prim. prev. Profanacij ili svetogre opasno jre osobito stoga, to se tada povrede i ukaljaju unutranje stvari u tome stepenu, da se one ne mogu nikada primiti i kroz njih spasiti jer profanacije unitava ostatke dobra koje ospod uva u dui od detinjstva, na pr, ljubav pema blinjemu. Ako se neko prikazuje pred svetom kao dobrotvor, a prethodbo je voljno natetio tome oveku kojemu sada pomae prikazujui se kao aneo, taj ne moe da se popravi i da primi nebesko svetlo, nego je sam sebe osudio na pakao, koji je vatra ljubavi prema sebi, koja donosi samo hladnou i mrak u duhovnom odnosno nevidljivom svetu, u kome je ovekova dua jo dok ivi u zemaljskom telu. Zemaljsko telo je zatita, privremena, od pravedne osvete koja eka duu zbog njenih nedela, pa su stoga drevni Egipani uvali svoja tela, da se u njih sklone ako ih poteraju furije, to jest, duhovi osvete....) (3) Da ta nacija nije mogla da primi i da priznaje untranje stvai, ma koliko da su im bile otkrivene, jasno je i po tome kakva je danas; jer ni sada ne veruju u unutranje stvari, kade meu Hrianima; jer oni ih odbacju i s njima se podruguju. ak i veina onih koji su se obratili, to i dalje rade u srcu: tako se vidi da nije postojao crkveni reprezentativ kod te nacije, nego samo reprezentativ crkve, to jest, spoljanje bez unutranjeg, koje je u sebi idolopokloniko. Iz ovoga se vidi kako su u zabludi oni Hriani koji veruju da e na kraju crkve Jevrejska

nacija obratiti, i da e on biti meu izabranima , a ne Hriani; a jo su vie u zabludi oni koji veruju da e se Masija ili Gospod, njima pojaviti, da e im se pokazati , i da e preko jednog velikog proroka i uz uda da ih vrati u Hanansku zemlju. Ali u ovu zabludu padaju oni koji veruju da se sa Juda, Izrailj, i zemlja Hananska, u prorokim delovima Rei, razume Juda, Izrailj i Hananska zemlja; koji dakle veruju samo u doslovno znaenje, i ne obraaju panju na unutranji smisao. 4848. I Tamara otide i ivljae u kui oca svoga. Da ovo oznaava otuivanje od sebe, vidi se iz znaenja iveti kao udovica u kui oca svojega, to je otuenost, o emu gore (br. 4844). 4849. Stihovi 12-14. I kad se dani umnoie, umrije ki Sujeva, ena Judina. I kad se Juda utjei, poe u Tamnu k ljudima koji mu strizijahu ovce, s Hikasom prijateljem svojim, Odolamejcem. I javie Tamari govorei: eto svekar tvoj ide u Tamnu da strie ovce svoje. A ona skide sa sebe udoviko ruho svoje, i uze pokrivalo i pokri lice, i sjede na raskre na putu koji vidi u Tamnu. Jer vidje da je Sela odrastao a nju ne udae za nj. I kada se dani umnoie, oznaava promenu stanja; umrije ki Sujeva, oznaava u odnosu na zlo od obmane; ena Judina, oznaava religijsko ubeenje nacije koja je potekla od Jakova; i kad se Juda utjei, oznaava odmor; poe u Tamnu k ljudima koji mu strizijahu ovce, oznaava izvesno uzdizanje kako bi primio savet od crkve; sa Hirasom prijateljem svojim Odolamejcem, oznaava da je jo uvek (crkva) bila u obmani; u Tamnu, oznaava stanje; i javie Tamari govorei, oznaava neku komunikaciju sa crkvenim reprezentativom duhovnih i nebeskih stvari; eto, svekar tvoj ide u Tamnu da strie ovce svoje, oznaava da je Jevrejska Crkva elela da primi savet ; I ona skide ruho udoviko svoje, oznaava simulaciju (podraavanje) istine koja je od dobra; i uze pokrivalo, oznaava zatamnjenu istinu; i pokri se, oznaava da tako nije priznata; i sjede na raskre na putu koji vodi u Tamnu, oznaava ono to je posredniko prema istinama crkve, i prema obmanama; jer vidje da je Sela odrastao i da je ne udae za nj (mulier), oznaava razabiranje po kome se ne moe na drugi nain povezati s religijsim ubeenjem u kojemu je bilo.

4850. Stih 12. I kada se dani umnoie (a kad proe mnogo vremena). Da ovo oznaava promenu stanja, vidi se iz znaenja dana koji se umnoie, to je prmena stanja; jer dan ili vreme, u unutranjem smislu, je stanje (vidi br. 23, 487, 893, 2788, 3462, 3785), a umnoie se, kad se kae za dane ili vrremena, je biti promenjen. Da se ovde oznaava stanje, vidi se iz onoga to sledi. Kae se, umnoie se, jer se to odnosi na promenu stanja u pogledu na istine; jer se umnoavanje kae za istine (vidi 43m55, 913, 983, 2846, 2847). Poto se stanje i promena tako esto pominju, a malo ko zna ta to znai, stoga to treba objasniti. Vreme i sled vremena, ili prostor i prostiranje prostora se ne moe odnositi na ovekovo unutarnje, to jest, na njegova oseanja i misli od tih oseanja; jer ovo unutarnje nije ni u vremenu ni u mestu iako po svetskim ulima izgleda kao da jeste ali to su unutarnje stvari koje korespondiraju vremenu i mestu. Ove unutarnje stvari koje korespondiraju, njih treba nazivati stanjima, jer nema druge rei kojima bi se izrazile stvari koje korespondiraju. Za stanje unutarnjeg se kae da se promenilo, kada se um ili srce promene u odnosu na oseanja i misli, kao od tuge na radost, ili od radosti na tugu, od bezboja u pobonost, i tako dalje. Ove se promene nazivaju promenama stanja, i o njima se govori u odnosu na oseanja; ali promene stanja misli su u onim oseanjima kao pojedinosti u onome to je opte, i one su , u odnosu na oseanje, kao varijacije. 4851. Umrije ki Sujeva. Da ovo oznava u pogledu zla od obmane, vidi se iz znaenja umreti, to je prestati u takvom kvalitetu (br. 494); i iz znaenja ki Sujeva, to je zlo od obmane, o emu gore (br. 4818, 4819). Stoga se ovde Sujevom kerkom koja umire posle dugo vremena, oznaava promena stanja u pogledu zla od obamne, tako da ga (zla) nije bilo koliko pre. 4852. ena Judina. Da ovo oznava religijsko ubeenje kod nacije koja je potekla od Jakova, posebno preko Jude, vidi s iz znaenja ene, to je crkva (br. 252, 253, 409, 749, 770), ali ovde je to religijsko ubeenje, jer se kae za Jevrejsku naciju, kod koje nije bilo crkve, ve samo spoljanje crkve odvojeno od unutranjeg (4281, 488, 429, 4311, 4433, 4500, 4680, 4844, 4847), to se moe nazvati samo religijskim ubeenjem; jer su oni mogli da budu u spoljanjem svetom, a potpuno bez unutranjeg svetog (br. 4293); i iz reprezentacije Jude, to je nacija koja je potekla od Jakova, a posebno od Jude, o emu gore (br. 4815, 484).

4853. I poe k onima koji mu strizijahu ovce. Da ovo oznaava neko uzdizanje kako bi se pomoglo crkvi, vidi se iz znaenja poe ka ili poe gore, to je biti uzdignut, naime, od onoga to je spoljanje ka onome to je unutranje (br. 3084, 4539); i iz znaenja onih koji striu, to je biti od koristi (br. 4110); a to nzai, hteti biti od koristi, ili posavetovati se o tome (primiti savet); i iz znaenja ovaca, to je crkva (br343,3767,3768,3772). 4854. Sam s Hirasom prijateljem svojim Odolamejcem. Da ovo znai da je jo uvek jevrejska nacija bila u obmani, vidi se iz reprezentacije Hirasa Odolamejca, to je obmana, o emu gore (4816,4817). Kad se kae da je bio njegov prijatelj, to znai da se tome pripojila obmana, to jest , ono to je jo u obmani. 4855. U Tamnu. Ovo oznaava stanje u kojoj je bila kada se savetovala zbog crkve. Da Tamna oznaava ovo stanje, vidi se iz knjige o Sudijama, u kojoj se govori o Samsonu, da ide u Tamnu da uzme za enu jednu od keri Filistejskih (XIV.1.4,7), gde se Tamnom oznaava stanje u kojem se trai savet zbog crkve. ena koju je uzeo izmeu keri Filistejskih, oznaava , u reprezentativnom smislu, istinu od onoga to nije dobro, to jest, stoga zatamnjenu istinu, koja je isti tako predstavljena i Tamarom; Jer Filistejci su oni koji su u doktinarnim stvarima vere, ali ne i u ivotu prema njima (br.1197, 1198, 3412, 341). Osim toga, Tamna se pominje meu mestima koja su bila nasledstvo Danovog plemena (Joua XIX.43). Da sva imena mesta oznaavaju stvari i stanja, moe se videti gore (vidi br. 1224, 1264, 1888, 3422, 4298, 4442). 4856. Stih 13. I javie Tamari govorei. Da ovo oznaava komunikaciju sa crkvenim reprezentativom duhovnih i nebeskih stvari, vidi se iz znaenja javiti, to je opaanje (br. 3608), stoga komunikacija, ovde neto od komunikacije; i iz reprezentacije Tamare, to je crkveni reprezentatziv duhovnih i nebeskih stvari (br. 4829, 4831). Kae se da postoji komunikacija sa crkvom kada se stanje menja, kada postoji neko uzdizanje kako bi se primio savet zbog crkve, kao gore (br. 4850, 4853). 4857. Evo svekar tvoj ide u Tamnu da strie ovce svoje. Da ovo oznaava da je Jevrejska Crkva elela da potrai za sebe savet, vidi se iz reprezentacije Jude, koji je crkva koja je bila kod nacije koja je potekla od Jakova, posebno od Jude (vidi br.

4815, 4842, 4852), koja se ovde naziva svekar, jer je bilo neke komunikacije sa crkvenim reprezentativom duhovnih i nebeskih stvari, koje se ovde nazivaju snaha; i iz znaenja ii gore, to je uzdizanje, o emo malopre gore (br. 4853); i iz znaenja onih koji striu ovce, to je primiti savet zbog crkve, o kojoj gore (br. 4853), pri emu je Tamna stanje primanja saveta (br. 4853). (2) Da je ovaj unutranji smisao sadran u ovim reima, nikako se ne moe videti iz smisla slova; jer kada se itaju, um misli o Judi, o Tamni, i o onima koji striu ovce, a ne o duhovnim stvarima, koje su odvojene od osoba, mesta, i svetske koristi. Meutim, aneli, poto su oni u duhovnim stvarima, pod ovim reima opaaju samo ovo to je maloas reeno; jer kada doslovni smisao pree u duhovni, ovakve stvari kao neka osoba, mesto, i svet, nestaju; a one stvari koje se odnose na crkvu, njeno stanje, i neku korist (za crkvu), to zauzima njihovo mesto. (3) Doista izgleda neverovatno da je ovako, pa to je stoga sve dok ovek ivi u svetu, on misli od prirodnih i svetskih stvari koje su u njima, a ne od duhovnih i nebeskih stvari, a jo manje misli o tome da su duhvne i nebeske stvari razliite od svetskih i prirodnih stvari, kao to je ovekov duh razliit od njegovog tela. Niti pak misli da duhovni smisao ivi u doslovnom smislu kao to ovekov duh ivi u njegovom telu, i da isto tako duhlovni smisao preivi onda kada doslovni smisao nestane; otuda se unutranji smisao moe nazvati duom Rei. 4858. Stih 14. I ona skide sa sabe udoviko ruho svoje. Da ovo oznaava podraavanje (simulaciju) istine od dobra, vidi se iz znaenja udovice, to su oni koji su u istini bez dobra, a ele da ih se vodi u dobro (vidi br. 4844). Ruho (odea) u kojem su udovice bile obuene, predstavljalo je takvu istinu, zato to ruho predstavlja istine (br. 2576, 4545, 4763). Otuda skinuti ruho je odloiti reprezentaciju udovice, to jest, istine bez dobra; a poto se pokrila velom, to znai da je podraavala (simulirala) istinu od dobra. 4859. I pokri se velom (pokrivalom). Da ovo oznaava zatamnjenu istinu, vidi se iz znaenja pokriti sebe ili svoje lice velom, to je prikrivati, a to je zatamniti istinu koja se prikazuje kao da je od dobra, ba kao gore (br. 4858); a ovo sve sa ciljem da se povee sa Judom. Jer kada se mlada prvi put pribliavala mladoenji, ona se pokrivala velom, kao to itamo o Rebeki kada je prila Isaku (Postanje XXIV.65); a ime su bili predstavljeni izgledi istine (br. 3207). Jer ena oznaava istinu a mu

dobro; a poto istina ne pokazuje kakva je sve dok se ne povee sa svojim dobrom, stoga, radi reprezentacije, nevesta se pokrivala velom kad bi prvo ugledala mua. Sluaj je takav ovde sa Tamarom, jer je ona mislila na Selu Judinog sina kao na mua, ali zato to mu ona nije bila data, ona je umesto njega videla u njegovome ocu onoga koji e joj uiniti dunost devera. Stoga se pokrila velom kao nevesta. a ne kao kurva, iako je Juda verovao ovo poslednje, jer su kurve u to vreme koristile veo da pokriju svoje lice, to se vidi iz stiha 15. Razlog da je na nju Juda tako gledao, je to, to je Jevrejska nacija , koja je tu oznaena Judom, gledala na istine reprezentativne crkve kao na kurvu; stoga se Juda s njom povezao kao sa kurvom, ali ne i Tamara s njim. Zato to se unutranja istina nije mogla drugaije prikazati toj naciji, stoga je ovde zatamnjena istina predstavljena Tamarin pokrivanjem sebe velom. Da je istina crkve njima zatamnjena, predstavljeno je danas time to se pokrivaju velom u svojim sinagogama. (2) I sa Mojsijem bila je slina reprezentacija, kada je svoje lice pokrio velom kada je silazio sa Sinajske Gore, tako da se pokrivao velom kad god je govorio narodu (Izlazak XXXIV.28 dio kraja). Mojsije je predstavljao Re, koja se naziva Zakon (vidi predgovor Postanju XVIII.); iz kojeg razloga se ponekad kae Zakon i Proroci (kao kod Luke XVI.29,31; XXIV.27,44). Sjajem s njegovoga lica predstavljeno je unutranje /znaenje/ Rei, jer lice je je unutranje (br. 358, 1990, 2434, 3527, 4066, 4799, 3797), koje je svetlost neba, jer je duhovno. Njegovo pokrivanje lica velom kad god je govorio narodu, predstavljalo je da je njima sakrivena unutranja istina, to jest, da je zatamnjena, zato to ne bi mogli da podnesu njen sjaj. 4860. I pokri se. Da ovo oznaava da na taj nain nije priznata, vidi se iz znaenja pokriti se, to je sakriti, a to je ne biti priznat (vidi to je gore reeno br. 4859). 4861. I sjede na raskre na putu koji vodi u Tamnu. (sjede na vratima izvora) Da ovo oznaava ono to je posredniko u odnosu na istine crkve i na obmane, vidi se iz znaenja raskra, to su istine crkve koje su iz Rei; jer raskre(vrata izvora), u unutranjem smislu, je Re (br. 2702,3096,3424). Na raskru (na vratima izvora) je na ulasku u te istine; a poto spoljanje istine doslovnog smisla Rei daju (otvaraju) ulaz, one se nazivaju vrata. Ali ako ove nisu rasvetljene unutranjim istinama, to jest, istinama unutranjeg smisla, one daju obmane onimakoji su u

zlu; stoga se ovde ono to posreduje u odnosu na istine crkve i na obmane, ovde oznaava raskrem (vratima izvora). Na putu u Tamnu je radi usluge Crkvi, jer Tamna je stanje saveta za crkvu (vidi br. 4855,4587). 4862. Jer vidje da je Sela odrasao, a nju jo ne udae za nj. Da ovo oznaava razabiranje da se /istina reprezentativne crkve/ inae ne moe povezati sa religijskim /verskim/ ubeenjem u kome je bilo Jakovljevo potomstvo, posebno ono od Jude, vidi se iz znaenja vidjeti, to je razabiranje (razumevanje) (br.2150, 2325, 3764, 3863, 4403, 4403-4421). Da je ovde oznaeno razabiranje (razumevanje) da se drugaije ne moe povezati sa religijskim ubeenjem u kome je bilo Jakovljevo potomstvo, posebno ono od Jude, zato to Juda oznaava to potomstvo (br. 4815, 4842, 4852), pa stoga, i njihovo religijsko ubeenje, s kojim je bila povezana, jer nije moglo da se povee sa Selom. A Selom je predstavljeno ono to je idolopoloniko (br. 4825, 4826, 4845), sa kojim se istina reprezentativne crkve, predstavljene Tamarom, nije mogla povezati. 4863. Stihovi 15-18. A Juda kad je vidje, pomisli da je kurva, jer bjee pokrila lice svoje. Pa svrenu s puta k njoj i ree joj: pusti da legnem s tobom. Jer nije poznao da mu je snaha. A ona ree: ta e mi dati da legne sa mnom? A on ree: oslau ti jare iz stada. A ona mu ree: ali da mi da zalog dokle ga ne polje. A one ree: kakav zalog da ti dam? A ona ree: eto prsten i rubac, i tap to ti je u ruci. I on jj dade, tge lee s njom, i ona zatrudnje od njega. A Juda kad je vidje, oznaava kako je religijsko ubeenje Jevrejske nacije u to vreme gledalo na unutranje istine reprezentativne crkve; pomisli da je kurva, oznaava da je mislila da su to obmane; jer bjee pokrila lice svoje, oznaava da su unutarnje stvari bile od njih sakrivene; pa svrnu s puta k njoj, oznaava da se pridruuje jer je takva; i ree: pusti da legnem s tobom, oznaava poudu za povezivanjem; jer nije poznao da mu je snaha, oznaava da nije prepoznao da je to istina reprezentativne crkve; A ona ree: ta e mi dati da legne sa mnom? oznaava uzajamno povezivanje, s uslovom. A on ree: poslau ti jare iz stada, oznaava zalogu radi povezivanja; A ona ree: ali da mi da zalogu dok ga ne poalje, oznaava povezivanje ako postoji izvesnost; A on ree: kakav zalog da ti dam? oznaava da je to bilo izvesno (sigurno); a ona ree: eto prsten, oznaava zalog za pristanak; i tvoj rubac, oznaava pomou istine; i tap to ti je u ruci, oznaava uz pomo sile; i on joj

dade, oznaava da je ovako bilo izvesno; i on lee s njom, oznaava povezanost; i ona zatrudnje, oznaava primanje. 4864. Stih 15. A Juda kad je vidje. Da ovo oznaava kako je religijsko ubeenje Jevreske nacine u to vreme gledalo na unutranje stvari reprezentativne crkve, vidi se iz znaenja vidjeti, to je primetiti i razumeti (2150,2325,2897,3764,3863), stoga i smatrati; i iz reprezentacije Tamare, koja se ovde oznaava sa je, to je crkveni reprezentativ duhovnih i nebeskih stvari (br. 4829,4831), ovde unutranje crkve, jer se ovde govori o nainu na koji religijsko ubeenje Jevrejske nacije gleda na i prima unutranje stvari; i iz reprezentacije Jude, to je posebno Jevrejska nacija (br. 4815,442), stoga, religijsko ubeenje te nacije; jer gde god se ta nacija pomene u Rei, oznaeno je neto to se odnosi na njihovu crkvu, u unutranjem smislu. Jer unutranji smisao ne govori o dogaajima i istoriji ni jedne nacije, nego samo govori o onome kakve su stvari koje prpadaju crkvi. Iz ovoga je jasno da se Judinim pogledom na nju oznaeno kako religijsko ubeenje Jevrejske nacije, u to vreme, gleda na unutranje stvari reprezentativne crkve. 4865. Pomisli da je kurva. Da ovo oznaava da je to samo obmana, vidi se iz znaenja kurve, to je obmana (br. 2466, 2729, 3399); pa stoga to oznaava da je Jevrejska nacija, iz svog religijskog ubeenja, gledala na unutranje stvari u crkvi kao na obmanu. Da kurva oznaava obmanu, to je zato to brak predstavlja nebeski brak, i to izmeu dobra i istine, gde mu predstavlja dobro, a ena istinu; a otuda sinovi predstavljaju istine, a keri dobra; a zetovi i snahe , svekar i svekrva, i drugi srodnici, prema svojim stepenima, predstavljaju one stvari koje pripadaju nebeskom braku. Stoga, preljuboinstva i kurvarstva, poto su suprotni, oznaavaju zlo i obmanu; i oni su suprotni u stvarnosti, jer oni koji provode ivot u preljubama i kurvastvu, ne mare za dobro i istinu. Razlog je tome, to prava brana ljubav silazi s neba iz nebeskoga braka, to jest, iz braka dobra i istine; a preljube i kurvarstva se diu (ustaju) iz povezivanja zla i obmane , a to je iz pakla (vidi br. 2727-2759). (2) Da je Jevrejska nacija gledala, kao to i danas gleda, na unutranje stvari crkve kao na iste obmane, to je ono to je oznaeno time to je Juda gledao u Tamari samo kurvu, a na svoje povezivanje s njom samo kao na povezivanje sa kurvom. Ovime je oznaeno poreklo te nacije i kvalitet njihovog religijskog ubeenja. Da ova nacije smatra unutranje stvari crkve za kurvu ili za

obmane, vidi se jasno. Kao na primer, ako im neko kae da je Mesija, iji je dolazak pretskazan kod proroka u R ei, a kojega oni oekuju, da je to Gospod, to oni odbacuju kao sasvim lano. Kad bi im neko rekao da je to unutranja istina crkve da Mesijino carstvo nije neto svetsko i vremensko, nego nebesko i veito, oni bi i ovo proglasili lanim. Ako bi im neko rekao da obredi njihove crkve predstavljaju Mesiju i Njegovo nebesko carstvo, oni ne bi znali ta to znai. (3) Kad bi im neko rekao da je unutranje u crkvi dobro ljubavi ka blinjemu, i istina vere u doktrini a u isto vreme i u ivotu, oni bi to smatrali lanim. A tako i u drugim sliajevima. U stvari, na samu sugestiju da crkva ima jedno unutranje, oni se glupo smeju. Razlog za to je to, to su oni sasvim u spoljanjim (stvarima), i to u najniim spoljanjim, naime, u ljubavi prema zemaljskim stvarima; jer su oni vie nego drugi ljudi tvrdice, to je sasvim zemaljski. Takvi ljudi nemogu da gledaju na unutranje stvari na neki drugi nain; jer su oni vie udaljeni od nebeskga svetla nego ostalo oveanstvo, pa su stoga oni vie od ostalih u mrklome mraku. 4866. Jer bjee pokrila lice svoje. Da ovo oznaava da su unutarnje stvari od njih bile sakrivene, vidi se iz reprezentacije Tamare, to je reprezentativna crkva (br. 4829, 4831); i iz znaenja pokriti, to je biti sakriven; i iz znaenja lica, to su unutranje stvari (br358,1999,2434,357,3573,4066,4326,4796-4799). Iz ovoga je oito da pokrivanjem njenog lica oznaava da su unutranje stvari crkve bile od njih sakrivene (4859, 4865). 4867. Stih 16. Pa svrnu s puta k njoj. Da ovo oznaava da se ono /religijsko ubeenje Jevrejske nacije/ pridruilo jer je bilo takvo, vidi se iz znaenja puta, to je istina (vidi br. 627,2333,3123,3142,3477), stoga, u obrnutom smislu, obmana, ovde obmana jer ju je smatrao kurvom, kojom se oznaava obmana, kao to je gore reeno (vidi br. 4865). Zbog toga se i kae da je svrnuo s puta; jer svrnuti se kae za obmanu (br. 4815, 4816). 4868. I ree joj: pusti da legnem s tobom. Da ovo oznaava poudu za povezivanjem, vidi se iz znaenja doi ili ui nekome, to je povezati se (br. 4820). Da se ovde misli na poudu onakvu kakva se je za povezivanjem sa kurvom, jasno je; u unutranjem smislu, s obmanom. Da je Jevrejska nacija, ovde oznaena Judom, gledala na unutranju istinu reprezentativne crkva kao na istu obmanu, a

i danas tako na nju gleda, moe se videti gore (br. 4865). Ono o emu se sada govori je da se ova nacija povezala s ovom istinom, iako ne kao sa enom nego kao sa kurvom, to jest, ne s istinom nego s obmanom. Pouda se odnosi na povezivanje s obmanom, ba kao to je povezivanje sa kurvom. (2) Svi se oni povezuju s unutranjom istinom kao sa kurvom, koji veruju samo u spoljanji smisao Rei, to jest, samo u njen doslovni smisao, a potpuno odbacuju unutranji, to jest, njen duhovni smisao; a osobito oni koji koriste spoljanji ili doslovni smisao, da mi povlaivali poudama ljubavi prema sebi i svetu, ili da bi vladali i sticali dobitak. Oni koji ovako rade, mora da gledaju na unutranju istinu na ovaj nain; i ako se s njom i poveu, to ine iz poude, kao to je povezivanje sa kurvom. To rade osobito oni koji pripadaju Jevrejskoj naciji, a isto tako i oni koji se u Rei nazivaju Babilonom; ali to ne rade oni koji u prostoti veruju u doslovni smisao Rei, a ive prema onome kako to ui unutranji smisao, to jest, koji ive u ljubavi i milosru, a otuda i u veri jer se ovo ui u unutranjem smislu Rei a isto tako i u doslovnm smislu; jer i spoljanji i unutranji smisao je u dve Zapovesti voleti (ljubiti) Gospoda iznad svega, a blinjega kao samoga sebe. (Prim. prev. U kratkom delu Nauk o Svetom Pismu, autor u br. 55 pie, da je on to je dovoljno za spasenje due, vidljivo u doslovnom smislu kao to su vidljive ruke i lice na oveku, dok je ostalo pokriveno). (3) Da Jevrejska nacija gleda na unutranju istinu kao na kurvu, i da, ako se i povezuju s njom, to ine iz poude, kao to je povezivanje s kurvom, moe se ilustrovani sledeim primerima. Ako im se kae da je Re sveta, i pre sveta, i da je svaka titla u njoj sveta, oni se s tim slau i to priznaju, ali to samo iz poude; jer veruju da je sveta samo po slovu, a ne da se preko toga da se uliva ono rto je sveto,kada je itaju, i da to sadri oseanje za dobro i za istinu. (4) Ako im se kae treba da se mnogi, koji se pominju u Rei, da se potuju kao sveti, kao Abraham, Isak, Jakov, Mojsije, Aron, David, oni to priznaju i slau se, ali samo iz poude. Jer oni veruju da su ove osobe izabrane meu mnoghima, pa su stoga svete, i da se stoga njih mora potovati kao boanstva; dok su u stvari ove osobe samo zato svete to one predstavljaju Gospoda; a sveti reprezentativ ni na koji nain ne utie na osobu. Osim toga, svaiji ivot ostaje s njim posle smrti. (5) Ako bi im se kazalo da su koveg koji su imali, hram, i oltar za rtvovanja, oltar za kaenje, kolai na stolu, svetnjak sa sveama, vena vatra, rtve, tamjan, ulje, i odee Aronve, a osobto naprsnik na

kome je bio Urim i Tumim, da su sveti, oni bi to priznali i sloili se s tim; ali iz iste poude; jer su verovali da su ove stvari bile po sebi svete, tako da su drvo, kamen, zlato, srebro, hleb, i vatra bili sveti, i to na unutarnji nain, jer je Jehova bio u njima, to jest, da se svetost Jehovina odnsila na njih, i bila u njima. Ovo je njihova unutranja istina, koja je u relativnom smislu obmana; jer ono to je sveto, to je jedino u dobru i u istini, jer je ovo od Gospoda u ljubavi prema Njemu i u ljubavi prema blinjemu, a otuda i u veri; stoga samo u ivim subjektima, to jest, u ljudima koji primaju ove stvari od Gospoda. (6) Opet, kada bi im se reklo da je Hrianska Crkva jedna s onom koja je bila ustanovljena meu njima, samo to je untranja dok je njihva spoljanja, tako kad bi crkva koja je bila ustanjena kod njih, bila liena svojih spoljanjih stvari i ostala naga, tada bi se pokazala pogledu Hrianska Crkva; oni ovu istinu priznaju samo kao kurvu, to jest, kao obmanu. Uprkos ovoga, neki od njih koji su obraeni iz Judaisma u Hrianstvo, prihvataju ovu istinu, ali opet iz iste poude. Takve se stvari esto u Reri nazivaju kurvarstvima. U pogledu onih koji su oznaeni Babilonom, u Rei, i oni gledaju na unutranje stvari crkve na slian nain; ali poto su oni upoznati s unutranjim stvarima, i poto ih priznaju i u detinjstvju, oni ih odriu u zrelom dobu, stoga se oni u Rei opisuju prljavim preljubama i gadnim svezama; jer su to profanacije. 4869. Jer nije poznao da mu je snaha. Da ovo oznaava da nije primetio da je ovo istina reprezentativne crkve, vidi se iz znaenja snahe, to je istina crkve pridruena njenome dobru (vidi br. 4843). Da je ovde oznaena istina reprezentativne crkve, je stoga to je Tamarom, koja je ovde snaha, predstavljen crkveni reprezentativ duhovnih i nebeskih stvari (vidi br. 4829,4831). O ovome pogledaj to je pokazano gore (br. 4865,4866,4868). 4870. A ona ree: ta e mi dati da legne sa mnom? Da ovo donesa mnom (doi k meni), to je povezivanje (br. 4820,4868). Da je ovo uzajamno povevanje uz uslov, vidi se bez objanjavanja. 4871. Stih 17. A on ree: poslau ti jare iz stada. Da ovo oznaava zalogu radi povezivanja, vidi se iz znaenja jareta, to je nevinost spoljanjeg ili prirodnog oveka (br. 3519); a poto je nevinost, to je zaloga za branu ljubav, ili zaloga za povezivanje, jer prava brana ljubav je nevinost (br. 2736). To je bio obiaj kod

drevnih, da kada bi ponovo ili svojim enama, oni bi joj pre toga poslali jare, to se vidi iz onoga to se iznosi o Samsonu u knjizi o Sudijama: A poslije nekoliko dana, o peninoj etvi, doe Samson da pohodi enu svoju donesavi joj jare, rekavi: idem k eni svojoj u lonicu. Ali mu otac njezin ne dade da ue. (XV.1). Tako i u ovome sluaju; ali poto obeano jare nije bilo prihvaeno, Tamara je zahtevala zalogu, jer sa strane Jude, to je bilo povezvanje kao sa kurvom. 4872. Ali ona ree: da mi da zalog dokle ga ne polje. Da ovo oznaava uzajamnost ako postoji izvesnost, vidi se iz onoga to je gore Tamara kazala: ta e mi dati da legne sa mnom? to oznaava pristanak za povezivanje ako je izvesno, jer je zaloga bila da e obeana stvar i biti data. 4873. Stih 18. A on ree: kakv zalog da ti dam? Da ovo oznaava da je bilo izvesno, vidi se iz znaenja zaloge, to je izvesnost, o kojoj maloas gore (br. 4872). Da je to bilo izvesno (sigurno), vidi se iz onoga to sada sledi - da je zaloga bila data. 4874. A ona ree: prsten. Da je ovo bio znak pristanka, vidi se iz znaenja prstena, to je znak pristajanja. Da je prsten znak pristanka, to je stoga to su se u drevna vremena naredbe potvrivale prstenom koji je potvrivao i svedoio da je neto tako. (prim. prev. potvrivale prstenom koji je imao na sebi znak-peat koji je oznaavao kome prsten pripada, pri emu se znak prstena morao vidti na dokumentu). To to je Tamara poslato, koje ona kasnije nije primila, to sadri misteriju koja se ne moe razjasniti bez unutranjeg smisla. A misterija je ovo: Poto je jare oznaavalo pravo brano (stanje), a to je ono unutranje jer sve to je pravo u isto vreme je i unutranje a poto ovoga nije bilo kod Jude, stoga Tamara nije prihvatila jare, kao to se vidi iz onoga to sledi; nego je umesto toga uzela spoljanje s kojim se unutranje crkve oznaeno Tamarom, moe spojiti. Spoljanje crkve oznaeno je prstenom, rupcem, i tapom; prstenom sami pristanak; rupcem, spoljanja istina; a tapom mo ove istine; osim toga, ovi stvari su zaloge povezivanja spoljanjeg ili prirodnog oveka. (2) Povezivanje unutranje istine sa spoljanjom ili sa religijskim ubeenjem Jevrejske nacije, predstavljeno je povezivanjem Tamare s Judom kao snahe sa svekrom pod izgovorom (izlikom) deverske dunosti; i povezivanjem Jude sa Tamarom kao sa kurvom. O Hebrejskj

Crkvi vidi gore (br. 1238, 13w27, 1343, 331, 4516, 4517); u o rtrvama u toj crkvi koje nisu plostojale u Drevnoj (vidi br. 923, 1128, 1343, 2180, 2818). 4875. I rubac (maramu). Da ovo oznaava (da se to ostvaruje) pomou istine, naime, preko znaka za pristanak, vidi se iz znaenja rupca, to je istina. Da rubac (marama) lznaava istinu, je stoga to to spada meu odeu, a odeom se oznaavaju opte istine; jer kao to odea pokriva telo, tako i istine pokrivaju (oblae) dobro (vidi 297,2132,2576,4545,4763). Kod drevnih su odee oznaavale neke posebne ili pojednane istine; otuda je haljina oznaavala jednu istinu, ogrta (chlamus) drugu, a gornji ograta (toga), drugu; pokrivala za glavu, kao mitra i turban, drugu; kao i pokrivala za stegne (slabine) i stopala, gae i arape, druge; i tako dalje. Ali rupcem se oznaavala najvie spoljna ili najnia istina, poto je bila napravljena od vlakana zbijenih skupa, ime su oznaeni zavreci takve istine. Rubac oznaava takvu istinu i kod Mojsija: I svaki sud (posuda) otkriven, koji ne bude dobro zatvoren (pokriven), da je neist (Brojevi XIX.15). Ovime je oznaeno da mnita ne sme da bude neodreeno; jer sve to je neodreeno, to je otvoreno. Osim toga, unutranja istina se zavrava u onome to je najdalje. 4876. I tap to ti je u ruci. Da ovo oznaava da e se to ostvariti) preko sile (moi), to jest, preko istine, vidi se iz znaenja tapa, to je mo, o emu ubrzo; i iz znaenja ruke, koja oznaava mo (br. 878,3091,3387,3563). Kae se, to ti je u ruci, jer se ovde oznaava mo te najnie istine, koja pripada religijskom ubeenju Jevrejske nacije, koja je Juda. Da se istini pripisuje mo, moe se vdeti gore (br. 3091,3563). tap se esto pominje u Rei , i to je iznenaujue da malo ko u sadanje vreme zna je neto tim predstavljeno u duhovnom svetu, kao kad je Mojsiju zapoveeno da kad god ini uda, da podigne svoj tap, i da su preko toga ona izvoena. Ovo je bilo poznato meu Nenabocima, to je poznato iz njihovih pria u kojima su tapovi pripadali arobnjacima. Da tap oznaava mo, to je zato to je on potpora; jer potpomae ruci i ramenu, a preko ovih i celom telu; otuda tap dobija znaenje onoga dela koji prua neposrednu pomo, koje obe u Rei oznaavaju mo istine. Osim toga, videe se na kraju poglavlja da u Veliklom oveku aka i ruka korespondiraju ovoj moi. (2) Da se tapom predstavlja mo, pokazano je, kao to je reeno kod Mojsija, da mu je naloeno da uzme tap (ili trstiku), pomou koje e initi uda; i da je u ruku uzeo tap Boiji (Izlazak IV.7,20);

da kada je tap udario po vodi, vode su Egiptu postale krv (Izlazak VII.15,19,20); da kada je tap pruen iznad potoka, izale su abe (Izlazak VIII.VIII.16-20); da kada je tap pruen prema nebu, da je pao grad (Izlazak IX. 23); i da kad je tap pruen iznad zemlje, da su izali skakavci (Izlazak X.3-21). Poto je ruka glavna stvar koja oznaava mo, a tap je instrument (ruke), to su se uda dogaala i onda kad bi pruio ruku ( Izlazak (X.21,22); a kad je pruio ruku iznad mora Sufa, istoni je vetar od mora nainio suhu zemlju; a kad je opet pruio ruku, voda se vratila (Izlazak XIV.21,6,27). (3) Pored toga, kad se tapom udarilo po steni na Horebu, potekla je voda (Izlazak XVII.5,6; Brojevi XX.7-10). Kad se Joua borio protivu Amaleka, Mojsije ree Joui: sutra u stati na vrh breuljka sa tapom Boijim u ruci. I bi, kad je Mojsije drao tap podignut, Izrailj je bio jai; a kada ga je spustio, Amalek je bio jai (Izlazak XVII.9,10). Iz ovih odlomaka vidi se jasno da kje trska ili tap predstavljao mo, a u najviem smislu, Boansku svemo Gospodovu; a isto tako se vidi da su u to vreme, repreentativi sainjavali spoljanje stvari u crkvi; i da su unutranje stvari, koje su duhovne ii nebeske stavri u nebu, korespondirale ovima; i da je otuda poticala njihova efikasnost. Iz ovoga je jasno kako su nerazumni oni koji veruju da nije bilo moi u apu ili u ruci Mojsijevoj. (4) Da je, u duhovnom smislu, tap mo, vidi se iz mnogih odlomaka kod proroka, kao kod Isaije: Jer, gle, Jehova nad vojskama, uzee Jerusalimu i Judi potporu (tap) i pomo, svaku potporu u hljebu i svaku potporu u vodi (III.1). Potpora u hljebu oznaava pomo od dobra ljubavi, a potpora u vodi oznaava pomo od istine vere. Da je hljeb dobro ljubavi. moe se gore videti (br. 276, 680, 2165, 217, 3464, 3478, 3735, 3813, 4211, 4217, 4735); i da je voda istina vere (br. 28,680.79,2702.3058,3424). Potpora u hljebu se pominje na slian nain kod Jezikilja (IV.16;V.16;XIV.13; i Psalam CV.16). (5) Opet kod Isaije: Ovako veli jehova Gsod: ne boj se Asiraca, narode moj, koji nastava na gori Sionu; prutom e te udariti i tap svoj podigne na te kao u Egiptu. Jer e podignuti na nj Jehova nad vojskama bi, te e biti kao rasap Madijanski kod kamena Oreba i kao tap njegov u moru, i podignue ga kao u Egiptu. (X.24,26). tap ovde oznaava mo umovanja i znanja (scientia), kao to je mo onih koji umuju od znanja protivu istina vere, pa ih ili izokreu ili ih potcenjuju. Ovo je oznaeno tapom kojim e Asirac biti udaren, i tapom koji je bio podignut u Egiptu. Asircem se oznaava umovanje, to se vidi gore (br. 1186); a da se Egiptom oznaava znanje (scientia),

vidi se u br. 1164,1165,1186,1462). (6) Slino kod Zaharije: Ponos Asira e pasti, a tap Egipta e nestati (X.11). Kod Isaije: Gle, uzda se u tap od trske slomljene, u Egipat, na kojii ako se nasloni, ui e mu u ruku, i proboe ga; taki je Faraon car Egipatski svjema koji se uzdaju u njega. (XXXVI.6). Egipat oznaava znanja (scientifica), kao gore; njihova mo u duhovnim stvarima je tap od trske slomljene, a ruka koja je proboldena je mo Rei. Opet: Slomi Jehova tap bezbonicima, i palicu vladaocima (XIV.5) tap i palica jasno oznaavaju mo. (7) Kod Jeremije: alite ga svi koji se oko njega, i koji god znate za ime njegovo, recite: kako se slomi jak tap, slavna palica? (XLVIII.17) Jaki tap oznaava mo od dobra, palica slavna, mo istine. (8) Kod Osije: Narod moj pita drvo svoje, i palica mu njegova odgovara; jer duh kurvarski zavodi ih da se kurvaju otstupivi od Bga svojega. (IV.12). Pitati drvo oznaava savetovati se sa zlom; palica koja odgovara znai obmane, koje imaju mo od zla koje oni potvruju; duh kurvarski oznaava ivot obmane od zla. Kod Davida: Da poem i dolinm sjena smrtnoga, neu se bojati zla; jer si ti sa mnom; tap tvoj i palica tvoja tjei me. (Psalam XXIII.4). Tvoj tap i tvoja palica oznaavaju Boansku istinu i dobro, koji imaju mo. Opet: tap (skiptar) bezboniki ne e poinuti na pravedncima. (Psalam CXXV,3). (9) Opet: Udarie ih gvozdenom palicom; razbie ih kao lonarski sud. (Psalam II.9). Gvozdena palica oznaava mo duhovne istine u prirodnoj, jer sva prirodna istina, u kojoj je duhovna istina, ima mo; gvoe je prirodna istina (br. 45,426): A tako i u Otkrovenju: I koji pobjedi i odri djela moja do kraja, dau mu vlast nad neznabocima; i pae ih s gvozdenom palicom, i oni e se razdrobiti kao sudovi lonarski (II.26,27;a isto tako XII.5; XIX.15). (10) Zato to palica oznaava mo istine, to jest, mo dobra kroz istinu, stoga su carevi imali ezlove (skeptrove), koji su bili pravljeni kao kratke palice; jer carevima je predstavljen Gospod kao istina, jer je Boanska istina carstvo samo (br. 1672,1728,2015,2069,3670,4581).Skeptar (ezlo) znaava mo koja njima pripada, ne po dostojanstvu, nego po istini koja treba da vlada, i ne po drugoj istini, ve po onoj koja je od dobra; na taj nain, treba da vlada Boanska istina, a kod Hriana Gospod, od kojega je sva Boanska istina.

4877. I on joj dade. Da ovo oznaava da je tako bilo sigurno (izvesno), vidi se iz znaenja zaloge, koju je Tamara zahtevala i koja joj je bila data, to znai izvesnost, o emu gore (br.4872,4873). 4878. I on lee s njom. Da ovo oznaava povezivanje, vidi se iz znaenja lei ili ui k nekome, to je povezanost, o emu gore (br. 4872,4873). 4879. I ona zatrudnje. Da ovo oznaava primanje kroz to, vidi se iz znaenja zatrudnjeti, o je primanje (br. 3860,3868,3919); ali kakvo je bilo primanje, moe se videti gore (br. 4874). 4880. Stihovi 19-23. Poslije Tamara ustavi otide i skide pokrivalo sa sebe i obue ruho udoviko. A Juda posla jare po prijatelju svom Odolamejcu da mu donese natrag od ene zalog. Ali on je ne nae. Pa pitae ljude po onome mjestu gdje je bila govorei: gdje je ona kurva to je bila na raskru na onom putu? A oni rekoe: nije ovdje bilo kurve. I vrati se k Judi i ree: ne naoh je, nego jo rekoe mjetani: nije ondje bilo kurve. A Juda ree: neka joj, da se ne sramotimo; ja sam slao jare, ali je ti ne nae. Poslije ustavi, oznaava uzdizanje; otide, oznaava ivot; i skide pokrivalo sa sebe, oznaava da je bilo nestalo ono to je bilo zatamnjeno; i obue ruho udoviko, oznaava inteligenciju; A Juda posla jare, oznaava brani zalog; po prijatelju svom Odolamejcu, oznaava preko obmane; da mu donese natrag zalog iz enine ruke, oznaava mesto spoljanje zaloge; ali je ne nae, oznaava zato to nije bilo niega branog s njegove strane; pa pitae ljude po onme mjestu, govorei, oznaava da je pitao istine za savet; Gdje je ona kurva? oznaava da li je to bila obmana; na raskru na onome putu, oznaava da je izgledala kao istina; A oni rekoe, oznaava opaanje od istina; Nije bilo kurve ovdje, oznaava da to nije bila obmana; i vrati se k Judi, oznaava razmiljanje; i ree: ne naoh je, oznaava da se ovo ne moe otkriti pomou obmane; nego jo rekoe mjetani, nije ovdje bilo kurve, oznaava opaanje od istina da to nije bila obmana; A Juda ree: neka joj, oznaava da je to njemu bilo svejedno; da se ne sramotimo, oznaava iako je to bila sramota; ja sam slao jare, oznaava da je dovoljno da je ostala zaloga; ali ti je ne nae, oznaava da nije bilo nita brano. 4881. Stih 19. A ona ustavi. Da ovo oznaava uzdizanje, vidi se iz znaenja ustati, to znai neko uzdizanje (br. 2401, 2785, 2912, 2927, 3171, 4103). Uzdizanje koje

je oznaeno sa ustati, u duhovnm smislu, je uzdizanje iz zatamnjenog stanja u svetlije, kao iz stanja neznanja u stanje inteligencije; jer, na ovaj nein, ovek se uzdie od stanja svetlosti sveta u stanje svetlosti neba. 4882. I otide. Da ovo oznaava ivot, vidi se iz znaenja otii, to je iveti (br. 3335,3690). Da je ii, u unutranjem smislu, iveti, izgleda doista daleko do bilo koje ideje misli u kojoj je ovek, a to je zato to je on u vremenu i u prostoru, i to je svoje ideje oblikovao s tim u skladu, kao to je njegova ideja o napredovanju, putovanju, boravku, kretanju. Poto ovo postoji u vremenu i u prostoru, pa su stoga pristor i vreme utkani u njegove ideje, stoga je teko razumeti da se pod ovime misli na stanja ivota. Ali kad se idea prostora i vremena odvoji ili odloi, dobijaju se duhovne istine. Jer u nebu ili u duhovnom svetu, u njihove ideje ne ulazi nita od prostora i vremena, nego umesto toga, ono to pripada stanju ivota (br. 1274,1382, 2625,2788,2837,3356,3404,3827,4814). Dodue, duhovima i anelima izgleda kao da se kreu od mesta do mesta, kao to ti izgleda i ljudima; ali ova kretanja su rezultat promena stanja ivota, koja ine da tako izgleda; isto kao to im izgleda, kao i ljdima, da ive od samih sebe, dok znaju da ne ive od sebe, nego od Gospodovog Boanskog od kojega je Sav ivot. Ovi se izgledi kod anela nazivaju stvarnim (realnim), jer se pokazuju kao takvi. (2) Ponekad sam razgovarao s duhovima o ovim izgledima; pa oni koji nisu u dobru, pa stoga ni u istini, ne ele uti da je to samo izgled da oni ive sami od sebe, jer oni ele da ive sami od sebe. Ali, pored toga to im je ivim iskustvom bilo pokazano da ne ive od sebe, i da su kretanja sa mesta na mesto promene stanja ivota, bilo im je isto tako reeno da oni zaista samo to znaju, da ive od samih sebe, i da ne bi imali vie ivota i kada bi zaista iveli od samih sebe; ali da bi im bilo mnogo bolje da znaju kakav je zaista sluaj, jer bi tada bili u istini, a ako bi bili u istini, bili bi i u svetlosti neba; jer je svetlost neba sama istina koja dolazi od Gospodovg Boanskog; jer da taklo ne bi prisvajali dobro, niti bi se zlo za njih lepilo. Aneli su u toj istini, ne samo kroz znanje, nego i kroz opaanje. (3) Da su vremena i prostori u duhovnom svetu stanja ivota, i da je Sav ivot od Gospoda, moe se videti iz sledeih iskustava. Svaki duh i aneo vidi dobro na nadesnoj strani a istinu na levoj, i to bilo kako da se okrene; dobro i zlo tako mu izgleda ako gleda na istok, na zapad, na jug, i na sever. Ovo je istinito za svakoga duha i anela; tako, ako bi

dva gledala, jedan na istok, a drugi na zapad, ipak bi obojici, dobro izgledalo na desno a zlo na levoj srani. Izgled je isti onima koji su udaljeni od duhova koji se vide, iako bi ovi bili iza njih. Iz ovoga se jasno moe zakljuiti da je sav ivot od Gospoda,i da je Gospod ivot sviju; jer se Gospod tamo pokazuje kao Sunce, i na Njegovoj desnoj strani su dobri, ili ovce, a na levoj strani su zli, ili jarci. Otuda je tako i sa svakim, jer, kao to je reeno, Gospod je Sve ivota. Ovo mora da je parakoks oveku jer, sve dok ivi u svetu, njegove se ideju oblikuju od svetskih stvari a stoga od vremenai prostora; dok u duhovnm svetu, kao to je ve reeno, ideje ne potiu od prostora i vremena, nego od stanja oseanja i misli. Zbog toga u Rei, prostori i vremena oznaavaju stanja. 4883. I skide pokrivalo sa sebe. Da ovo oznaava da je rasulo ono to je bilo zatamnjeno, vidi se iz znaenja staviti pokrivalo, to je zatamniti istinu, o emu gore (br. 4859); otuda skinuti pokrivalo (veo), znai uklonii zatamnjenost. 4884. I obue ruho udoviko. Da ovo oznaava inteligenciju, vidi se iz znaenja udovice, a to je onaj ko je u istini bez dobra, ali koji eli da ga se vodi u dobro, o emu gore (br. 4844); i iz znaenja ruha (odee), to su istine (br. 27, 2576, 4545, 4763). Da ove stvari, uzete zajedno, oznaavaju inteligenciju, poto su oni koji su u istinama od dobra inteligentni je zato toje preko istina od dobra intelektualni um je u svetlosti neba, a svetlost neba je inteligencija, jer je ona Boanska istina od Boanskog dobra. Drugi razlog da oblaenje udovikkog duha oznaava inteligenciju je taj, to je udovica onaj ko je u istini ingteligencije (kao to je pokazano gore, br. 4844), stoga u inteligenciji. (2) Da bi se znalo kako stoji ova stvar, treba je ukratko objasniti. Istina u oveku nije istina inteligencije (inteligentna istina), sve dok nije voena od dobra; a kada je dobro vodi, tada po prvi put postaje istina inteligencije. Jer istina nema ivota sama od sebe, nego od dobra, a ima ivot od dobra onda kada ovek ivi u skladu s istinom; jer tada ona ulazi u ovekovu volju, a iz volje u njeglova dela, tako i u celoga oveka. Isina koju ovek samo shvata i zna, ostaje izvan njegove volje, pa tako i izvan njegovog ivota; a kada je ini zato to je hoe, tada je istina u celom oveku; i kad je ini (tvori) esto, tada se ona ne ini samo iz navike nego i iz oseanja, a to znai iz slobode. Neka svak razmorti da li ovek moe da upije u sebe neto ako to ne dolazi od njegove volje. Ono to on samo misli, a ne izvrava, a to jo vie ako

neto misli ali to nee, to je sasvim izvan njega, i rasipa se kao kukolj na vetru, to je sluaj u drugom ivotu; iz ega se moe znati ta je vera bez dela. Iz svega ovoga sada je jasno da je istina intgeligencije istina od dobra. Za istinu se kae da pripada razumu, a za dobro da pripada volji, ili to je isto, istina pripada nauku (doktrini), a dobro ivotu. 4885. Stih 20. I Juda posla jare. Da ovo oznaava brani zalog, vidi se iz znaenja jareta, to je zalog brane ljubavi, ili zalog za povezivanje, o kojemu gore (br. 4871). 4886. Po prijatelju (po ruci) Odolamejcu. Da ovo oznaava preko obmane, vidi se iz reprezentacije Hirasa Odolamejca, koji je prijatelj (kompnanjon) Jude, a to je obmana (br. 4817,4854). 4887. Da donese natrag od ene zalogu. Da ovo oznaava umesto spoljanjeg zaloga, vidi se iz znaenja prstena, rupca, i tapa, koji su zalog, to je zalog za povezivanje spoljanjeg i unutranjeg oveka, pa je to stoga spoljanja zaloga (vidi br. 4874). 4888. Ali on je ne nae. Ovo znai zato to nije bilo nita brano s njegove strane, to jest, od strane Jude; jer je doao k njoj, ne kao eni, nego kao kurvi; iz kojega razloga Tamara nije htela jare, ime se oznaavao brani zalog (br.4885). Niti je bilo ita od pravoga braka na strani Tamare; jer je njeno povezivanje bilo izmeu snahe i svekra pod izgovorom deverske dunosti. Ove su stvari oznaene time to ju on nije naao. 4889. Stih 21. Pa pitae ljude po onome mjestu. Da ovo znai da se traio savet od istina, vidi se iz znaenja pitati, to je traiti savet; i iz znaenja ljudi, to su istine (br.265,749,1007,3134,3309). ljudi iz onoga mjesta su istine u odnosu na stanje ove stvari, jer mjesto je stanje (br. 625,837,3356,3387). 4890. Gdje je ona kurva? Da ovo znai da li je to obmana, vidi se iz znaenja kurve, to je obmana (br. 4865). 4891. to je bila na raskru na ovome putu? Da ovo oznaava da je izgledala kao istina, vidi se iz znaenja raskra (izvora), to su istine crkve (vidi br. 2702, 3096,

3424, 4861). Kae se, na ovome putu, zato to se to kae za istinu, a u obrnutom smislu za obmanu (br. 627, 2333, 3123, 3142); a poto je pitanje, gdje je ona kurva to je bila na raskru na ovome putu? time se oznaava da je to bila obmana koja je izgledala kao istina. 4892. A oni rekoe. Da ovo oznaava opaanje od istina, vidi se iz znaenja rei, u istorijskim delovima Rei, to je opaziti (vidi br. 1791, 1815, 1819, 1822, 1898, 1919, 2080, 2619, 2862, 35099. Da je ovde oznaeno opaanje od istina, je stoga to su ljudi onoga mjesta istine, to se moe videti gore (br.4889). 4893. Nije ovdje bilo kurve. Da ovo oznaana da to nije bila obmana, vidi se iz znaenja kurve, to je obmana, kao gore (br. 4890). ta ove stvari, koj su do sada otkrivene, znae po pojedinim reima, i u nizovima, moe se donekle videti iz onoga to je gore reeno (br. 4865, 4868, 4874); a osim toga, to su stvari koje se ne mogu razumeti ako se ne zna priroda povezivanja unutranje istine sa spoljanjm istinom Jevrejske Crkve, kako u pogledu unutranje istine predstavljene Tamarom, tako i spoljanje predstavljene Judom. Poto se ove stvari ne znaju, to sve bi zalo u senku ako bi se dalje otkrivalo, to jer, ne bi razumelo. Jer razum, koji je svetlo unutranjeg oveka, ima i svetlo i senku, a one stvari ulaze u senku koje se ne slau s onima koje su se ranije razumele. Meutim, sve ove pojedinosti u nizovima, zajedno sa bezbroj stvari koje ovek ne moe shvatiti, ulaze jasno u razum anela. Iz ovoga je jasno ta je priroda i kako je izvanreedna intgeligencija anela u uporeenju sa ovekovom. 4894. Stih 22. I vrati se k Judi. Da ovo oznaava razmiljanje, vidi se po tome to Odulamejac prijatelj Judin oznaava obmanu (br. 4817,4854,4886); a kada se kae za obmanu da se vratila i da je kazala ta se desilo, a to se ovde kae za Judinog prijatelja, samo to dolazi na pamet, i razmiljanje kako stoji ova stvar. 4895. I ree:ne naoh je. Da ovo oznaava da obmana ne moe da ovo otkrije, vidi se iz znaenja ne naoh je, to znai da se nije otkrilo; a poto ovo kae Odalamita kojikm je oznaena obmana (kao gore br. 4894), to sledi da se sa Ne naoh je oznaava da obmana nije mogla da ovo otkrije.

4896. Nego jo rekoe mjetani, Nije ovdje bilo kurve. Da ovo oznaava opaanje od istina da to nije bila obmana, vidi se iz onoga to je malopre reeno (br. 4892), 4893), gde se nalaze sline rei. 4897. Stih 23. Neka joj. Da ovo oznaava da je njemu bilo svejedno, vidi se po oseanju u ovim reima, da je ljutnja pa onda ravnodunost. 4898. Da se ne sramotimo. Da ovo oznava da iako je to bila sramota, vidi se iz znaenja da se ne sramotimo, to je oznaava sramotu. 4899. Ja sam slao jare. Da ovo oznaava da je dovoljno da postoji zaloga, vidi se iz znaenja jareta, to je zaloga za branu ljubav, ili za povezivanje (br. 4871), ovde samo zaloga, jer jare nije primljeno, iz razlga (o kome gore) to nije bilo brane (namere); a kako je ovo bio razlog, stoga se sa nisi je naao oznaava, poto nije bilo brane (namere); ovo proizlazi i iz ravnodunosti, o kojoj gore (br. 4897). Nije potrebno dalje objanjavati ove stvari, iz razloga koji su gore navedeni (br. 4893), naime, da bi se to samo pojavilo kao neto tamno u razumu; a kad god ne tako neto pojavi, pojavljuje se i neverica; kao na primer, da mora da postoji brano,da bi postojala crkva, to jest, brani odnos izmeu istine i dobra; kao i o da mora da bude unutranje u spoljanjem; i da bez ove dve stvari ne moe da postoji crkva. U pogledu ovih rei, unutranje i spoljanje Jevrejske Crkve se opisuje, u unutranjem smislu, pa je pokazano da kod te nacije nije bilo unutranjeg u spoljanjem; ali da ga je bilo u obredima i uredbama odvojeno od nacije. (2) Ko danas ne veruje da je postojala crkva kod Jevrejske nacije, i da ona nije bila izabrana iznad svih ostalih? Razlog za ovo verovanje je da se toliko mnogo i tako velika uda desila meu njima, da im je bilo poslano toliko proroka, i to to su imali Re. Ali uprkos toga, ta nacija nije imala crkvu, jer nisu imali ljubavi prema blinjemu, kao ni vere u Gospoda. Oni su doista znali da e On doi, ali su mislili da e On njih uzdii iznad svih naroda na svetu; a poto se to nije desilo, oni su Ga potpuno odbacili, ne elei da uju bilo ta o carstvu nebeskom. A ove stvari, koje su unutranje stvari crkve, ta nacija nije priznala ak ni u nauku a kamoli u ivotu. Samo iz ovoga se moe zakljuiti da nije bilo crkve kod te nacije. (3) Jedna je stvar a crkvu da bude kod ljudi, a druga je da bude u ljudima. Na primer, Hrianska Crkva je kod onih koji imaju Re, koji iz nauka besede o Gospodu; ali ipak nema u njima nita od

crkve ukoliko u njima nema braka izmeu istine i dobra, to jest, ako nema ljubavi prema blinjem, a otuda i vere; to jest, samo ako je unutranje u spoljanjem. Crkva nije u onima koji su samo u spoljanjem odvojeno od unutranjeg, niti je u onima koji su u veri odvojenoj od ljubavi ka blinjemu, niti u onima koji prinzaju Gospod po nauku, ali ne i u ivotu. Tako je jasno da je jedna stvar za crkvu da bude kod nacije, a druga da bude u naciji. (4) U unutranjem smislu ovoga poglavlja, opisuje se crkva kakva je bila kod Jevejske nacije. Kakva je bila crkva kod te nacije opisuje se povezanou Tamare sa Judom uz izgovor deverske dunosti, kao i vezom izmeu Jude i Tamare kao kurve. Ali posebno opisivanje ovih stvari izostavljeno je iz razloga koji su gore navedeni; jer, kao to je reeno, one bi pale u tamu u razumu. Da je razum u tami u odnosu na ove stvari je u tome, to malo ko danas zna ta je unutranje u crkvi. I ko zna da je ljubav prema blinjemju u tome da se hoe a od htenja i postupa, i da se vera sastoji u opaanju? Kad je ovo nepoznato, a posebno kada se ovo osporava, kao od strane onih koji kau da vera spasava i bez dela ljubavi prema blinjem, u kakvu tamu mora da padaju one stvari koje se ovde kau u unutranjem smislu o povezivanju onoga to je unutranje s onim to je spoljanje u crtkvi kod Jevrejske nacije i u toj naciji? Oni koji ne znaju da je ljubav prema blinjemu unutranje pa stoga i ono sutinsko u crkvi, oni stoje daleko udaljeni od prvoga koraka prema razumevanju ovih stvari, a prema tome i daleko od toga da shvate bezbrojne i neizrecive stvari koje su u nebu, gde su stvari koje se odnose na ljubav prema Gospodu i ljubav prema blinjemu celina ivota, pa stoga i sve to pripada mudrosti i inteligenciji. 4900. Stihovi 24-26. A kad proe do tri mjeseca dana, javie Judi govorei Tamara snaha tvoja uini preljubu i evo zatrudnje od preljube. A Juda ree: izvedite je da se spali. A kad je izvedoe, posla k svekru svojemu i porui; sa ovjekom ije je ovo zatrudnjela sam. Trai iji je ovaj prsten, i rubac, i tap. A Juda pozna i ree: pravija je od mene, jer je ne dadoh sinu svojemu Seli. I vie ne lee s njom. A kad proe do tri mjeseca dana, oznaava novo stanje; javie Judi, oznaava komunikaciju; govorei: Tamara snaha tvoja zatrudnje, oznaava opaanje tada da je to lano da bilo ta brano postoji meu njima; zatrdnje od preljube, oznaava da sve moe da proizae iz toga; A Juda ree, oznaava osudu po religijskom ubeenju u kojemu je bila Jevrejska nacija; izvedite je da se spali, oznaava da treba da se

iskoreni; a kad je izvedoe, oznaava da se to skoro izvrilo; posla k svekru svojem i porui, oznaava optubu; govorei: sa ovjelom ije je ovo zatrudnjela sam, oznaava da je takvo bilo njihovo religijsko ubeenje; trai iji je ovaj prsten, rubac, i tap, oznaava da se moe znati po ovim zalogama; I Juda pozna ih, oznaava da je potvrdio poto su bile njegove; i ree: pravija je od mene, oznaava da nije bilo povezanosti spoljanjeg s unutranjim; jer je ne dadoh sinu svojemu Seli, oznaava jer je spoljanje bilo takvo; i ne lee vie s njom, oznaava da vie nije bilo povezivanja. 4901. Stih 24. A kad proe do tri mjeseca dana. Da ovo oznaava novo stanje, vidi se iz znaenja tri, a to je ono to je potpuno (zavreno), a to znai prvo i poslednje zajedno (vidi br. 1825,2788,4495); i iz znaenja mjeseca, to je stanje (br. 3814). Jer u unutranjem smislu, svi vremenski periodi oznaavaju stanja, asovi, dani, sedmice, meseci, godine, doba; i manje podele vremena, kao podne,vee, no, i jutro, to su vremena u danu; i kao leto, jesen, zima, i prolee, to su godinja vremena; kao i nekoliko ivotnih doba, kao rano detinjstvo, detinjstvo, mladost, odraslo doba, i starost; sva vremena oznaavaju stanja. A koja su to stanja, moe se videti gore (br. 4850). (2) Da vremena oznaavaju stanje, to je stoga to vremena ne postoje u drugom ivotu. Promene (kretanja) u ivotu duhova i anela izgledaju kao da su povezane s vremenom; ali oni ne misle u /kategorijama/ vremena, kao to to ljudi misle; njihova misao poinje od ivotnih stanja, a pri tome nemaju ideju (predodbu) vremena. Ovome je razlog to, to se ivotne promene ne razlikuju po dobima, jer oni ne staraju, i nema dana i godina, jer tamo Sunce koje je Gospod, uvek ustaje i nikad ne zalazi. Otuda to da ideja vremena ne ulazi u njihove misli, nego samo ideja stanja i njihove promene s idejama uzetim od stvari koje postoje pre ula. (3) Ove stvari nuno mora da izgledaju paradoksalno, ali samo zato to ovek u svakoj ideji svoje misli ima neto to je vezano za vreme i prostor. Ovo je izvor njegove memorije i priseanja, kao i njegove nie misli, ija se ideja naziva materijalnom; ali ova memorija iz koje dolaze ovakve /materijalne/ ideje, utihne u drugom ivotu. Oni koji su tamo, oni imaju unutarnju memoriju, i ideje njenih misli; a misao iz ove memorije nije povezana s vremenima i prostorima, nego sa stanjima i njihovim promenama, umesto toga. To je zato one korespondiraju, i kao posledica ovakve

korespondencije, vremena u Rei oznaavaju stanja. (Da ovek ima jednu memoriju, svojstven mu telu, a isto tako i memoriju svojstvenu njegovome duhu, moe se videti gore, br. 2469-2494. (4) Da se sa tri mjeseca posle oznaava novo stanje, je stoga to mjeseci, po kojima se razlikuje vreme u svetu, oznaavaju stanja, a sa tri se oznaava poslednje i prvo zajedno, ili kraj i poetak zajedno, kao to je gore reeno. Jer u duhovnom svetu, gde postoji neprekidna promena stanja od jednog do drugog, pa je stoga u svakom kraju stanja poetak novoga stanja, pa stoga je to neprekino, to se izraava reima tri mjeseca posle, a to je novo stanje. Slino je i u crkvi, koja je duhovni svet, ili Gospodovo carstvo na zemlji, poslednje vreme crkve kod jedne nacije je prvo vreme crkve kod druge. Poto se poslenje nastavlja u prvom, to se nekoliko puta kae za Gospoda da je On Poslednji i Prvi (kao kod Isaije XLI.4; XLIV.6; Otkr. XXI.6;XXII.13); a time se, u relativnom smislu, oznaava ono to je neprekidno, a u najviem smislu, ono to je veito. 4902. Javie Judi. Da ovo oznaava komunikaciju, vidi se iz znaenja javiti, to je komunikacija, o emu gore (br. 4856). 4903. Govorei, Tamara snaha tvoja zatrudnje. Da ovo oznaava opaanje u to vreme da je lano da je bilo ita brano meu njima, vidi se iz znaenje govoriti u istorijskim delovima Rei, a to je opaanje, o emu gore (br. 4892); iz znaenja od preljube, to je obmana (zabluda) (br. 2466,2729,3399,4865); iz reprezentacije Tamare, a to je unutranje reprezentativne crkve, o kojoj gore (br. 4864); i iz znaenja snahe, a to istina crkve (br. 4843,4869). Otuda to da se sa Tamara snaha tvoje zatrudnje, oznaava da je to lano da bilo ta brano meu njima postoji. Kako stoje ove stvari u nizovima, moe se videti gore (br. 4864-4866), naime, da je Jevrejska nacija iz svoga relgijskog ubeenja opaala unutranje crkve prosto kao kurvu, i besedenje i ivot to pome, kao kurvarstvo (preljubu). Jer oni koji su samo u spoljanjem bez unutranjeg. oni samo tako gledaju na unutranje crkve, jer oni nazivaju lanim ono to je isinito, a istinitim ono to je lano. Razlog tome je to, to niko iz samog spoljanjeg ne moe da vidi da li je neto istinito ili nije, nego samo iz unutranjeg. Treba da postoji unutranji uvid (vid) da bi se oformio sud o onome to je u spoljanjem uvidu (vidu); a da bi se ovo ostvarilo, mora da postoji svetlost neba u unutranjem vidu; a nita nije u svetlosti neba ako nije u veri u Gospoda, dok iz te vere ita Re. (2) Da je Jevrejska nacija bila u spoljanjem bez

unutranjeg (vida), da je stoga za istinu verovala da je la, a za la da je istina, vidi se iz njihovog uenja da je doputeno mrzeti neprijatelja; a tako isto iz njihovog ivota; jer su oni mrzeli svakoga onoga koji nije verovao u njihovo religijsko ubeenje. Verovali su ak i to da ugaaju i da slue Jehovi onda kada varvarski i okrutno postuaju sa Neznabocima, ostavljajui njihova tela , posle bitka (ubijanja), da ih proderu ptice i divlje zveri, presecajui ih pilom (testerom), kasapei ih sekirama i drljaama (gvozednim branama) i bacajui ih u pei za cigle (2 Samuilova XII.31). Osm toga, slagalo se s njihovim uenjima, da na slian nain postupaju i s njihovim prijateljma, kad bi ovi bili progleeni neprijateljima. Iz toga se jasno vidi da u njihovom religijskom ubeenju nije bilo niega unutranjeg. Da je bilo ko njima rekao da je to suprotno unutranjem u crkvi, oni bi odgovorili da je to lano. Da su bili sasvim spoljanji, i da nita nisu znali nita o tome ta je unutranje, i da su vodili ivot nasuprot unutranjem, vidi se iz Gospodovog uenja kod Mateje:- poglavlje V. stihovi 21 do 48. 4904. I evo zatrudnje od preljube. Da ovo oznaava da se od toga moe sve nainiti, vidi se iz znaenja zatrudnjeti ili nositi dete, i iz zaeti, jer se semenom oznaava istina vere, a zaeem primanje, a otuda se sa nositi dete u materici ili nositi dete, oznaava initi ; i iz znaenja preljube (kurvarstva), naime, iz njihovog religijskog ubeenja, kao gore (br. 4903). Iz ovoga je jasno da se reima, Tamara snaha tvoja je u preljubi kao i sa ona zatrudnje, oznava da nita brano ne moe da iz toga proizae. Kad se proizai kae za crkvu, to oznaava dobro koje se ostvaruje (proizvoldi) pomou istine; a stvara se (proizlazi) onda kada istina proe kroz razum i ue u volju, a iz volje i delo (in). Jer kao to je gore reeno, sjeme je istina vere, a zaeti je primanje; prima se onda kada istina iz razuma pree u dobro volje, to jest, kada istina vere pree u dobro ljubavi ka blinjemu; a kada je (istina) u volji, tada je u materici, i tada se po prvi put stvara (dobro?); a kada je u dobru ina, to jest, kada on ini dobro od volje (iz volje), i to jer mu je to prijatno i jer je u tome slobodan, tada ono izlazi iz materice, go jest, tada je roeno; ovime se isto tako opisuje i novo roenje i preporod. Iz ovoga je jasno ta je u duhovnom smislu oznaeno sa zatrudneti (sa nositi dete u materici). Meutim, ovde je oznaeno ono suprotno, da to je, da nita dorbo ne moe iz toga da proizae; jer ova nacija, koja se ovde opisuje, nije bila ni u jednoj istini, nego samo u obmani

(zabludi). (2) Biti ponovo roen ili preporoen, to jest, postati unutranji ovek, bilo je sasvim nepoznato toj naciji, pa je stoga sve to njima izgledalo kao preljuba, kao to se vidi iz Nikodemusa, koji je bio jedan od stareina meu Jevrejima (Jovan III.1-13): jer je rekao: Kako da se moe ovek nanovo rodili kad je star? Moe li ponovo ui u majinu utrobu? (V.4). Poznato je da je Gospod otvorio unutranje stvari Svog carstva i crkve, a ove su bile poznate drevnima; jer, na primer, to je bilo poznato, da se ovek mora ponovo roditi da bi uao u ivolt; da tada treba da odloi staroga oveka, to jest, da odbaci ljubav ka sebi i svetu s njenim zlim eljama, i da se obue u novoga oveka, to jest, u ljubav ka blinjemu i prema Bogu; kao i to, da je nebo bilo u oveju koji se nanovo rodi, pored mnogo toga drugoga. Ove su svari bile poznate onima koji su pripadali Drevnoj Crkvi, a oni su bili uvoeni u ovo preko spoljanjih stvari koje su bile reprezentativi (predstave). Ali poto su ove bile potpuno izgubljene u Jevejskoj naciji, Gospod ih je nauavao, ali je otklonio reprezentative, jer su se oni uglanom odnosili na Njega. (3) On je tada ustanovio jednu novu crkvu, koju nee, kao onu prethodnu, da vode reprezentativi u unutranje stvari, nego e se unutranje stvari znati bez reprezentativa; ali je naloio Krtenje i Svetu Veeru; Krtenje, da bi se preko toga potseali na preporod; a Svetu Veeru, da bi se seali Gospoda i Njegolve ljubavi prema celom ljudskom rodu, i uzajamne ljubavi ovekove prema Njemu. Ove su stvari bile reene kako bi se znalo da su unutranje stvari crkve, koje je Gospod nauavao, bile poznate drevnima, ali su tako bile zagubljene u Jevrejskoj naciji, da se na njih gledalo kao na obmane. 4905. I ree Juda. Da ovo oznaava odluku religijskog ubeenja u kojemu je bla Jevrejska nacija, vidi se iz jasno iz onoga to sledi. 4906. Izvedite je da se spali. Da ovo znai da treba da se iskoreni, naime, unutranje crkve koju je Tamara predstavljala, vidi se iz znaenja izvedite je da se spali, to znai iskoreniti Izvesti se kae za istinu a spaliti za dobro, to je iskoreniti. Da se spaliti kae za iskoreniti dobro, vidi se iz mnogih odlomaka u Rei; a razlog da vatra i plamen u duhovnom smislu oznaavaju dobro, a otuda vatra oznaava oseanje dobra; a u obrnutom smislu, vatra i plamen ozaavaju zlo, a vruina oznaava oseanje zla (br. 1297,1861,2446). Osim toga, dobro je u stvari duhovna vatra, od koje potie duhovna tolina koja oivljava, a zlo je vatra i vruina

koja saie (izgoreva): Da je dobro ljubavi duhovna vatra, a da je oseanje ovoga dobra duhovna toplina, bie sasvin jasno onome ko razmisli i ko opaa; jer ako se ovek zapita otkuda mu ivotna vatra i toplina, nai e da je to od ljubavi; jer, im ljubav prestane, ovek se hladi, a to je vie u ljubavi, to postaje topliji. kad ovekova vitalnost (ivotnost) ne bi otuda poticala, ovek ne bi imao u sebi nikakvog ivota. Ali kod zlih, ova duhovna vatra ili toplina postaju vatra koja saie i izgoreva; jer se ona kod ljudi pretvara u ovu vrstu vatre. Kod zveri, koje nemaju razum, i kod njih se duhovna tolina uliva i oivlajva ih, ali je taj ivot onakav kaka kako se on prima u njihovim organskim formama, a njihova znanja i oseanja su uroena, kao to je to kod pela i osalih (ivotinja). 4907. Stih 25. A kad je izvedoe. Da ovo oznaava da se ovo skoro izvrilo, to jest, da je skoro bilo iskorenjeno, vidi se iz znaenja izvesti da bi se spalilo, to je iskoreniti, o emu gore (br. 4906). Ovde se stoga sa izvesti je da se spali, oznaava da je bilo skoro iskorenjeno. 4908. Posla k svekru svome i porui. Da ovo oznaava optuivanje, naime, da je ona zatrudnjela s njim, vidi se iz nizova, iz koji se dolazi do ovoga znaenja. 4909. Govorei: s ovjekom ije je ovo zatrudnjela sam. Da ovo oznaava da je takvo bilo njihovo religijsko ubeenje, jasno je iz reprezentacije Jude,koji je ovde ovek, to je religijsko ubeenje Jevrejske nacije (br. 4864,4905); i iz znaenja zatrudnjeti, ili nositi dete, to je biti proizveden (br. 4904); ali ovde to je biti u, jer ono to je proizvedeno (to jest, to je zaeto), to je u. Ovaj proizvod je prvi efekat koji, poto deluje, naziva se uzrokom, iz kojea proizlazi drugi efekat, o emu gore br. 4904). ta je u njihovom reigijskom ubeenu bilo, moe se videti iz onoga to je gore reeno (vidi br. 4899); kao i iz onoga to sledi. 4910. Trai iji je ovaj prsten i rubac i tap. Da ovo oznaava da se ovo moe saznati preko zaloga, vidi se iz znaenja prstena, rupca, i tapa, to su zaloge za povezivanje spoljanjeg ili prirodnog oveka (vidi br. 4874,4887). 4911. Stih 26. I Juda pozna. Da ovo oznaava da poto su sve stvari bile njegove, da to znai potvrivanje, vidi se iz znaenja poznati (prepoznati), to je potvrditi, i to zato to je on prepoznao da su zaloge bile njegove. U ovome odlomku pokazuje

se genije ta nacije, koja je takva, da oni odbaciju unutranje u crkvi, kao lano, al ipak, kada ih tome ue njihovi oevi, on to prime i potvrde. Oni koji su u prljatini svojih ljubavi, to jest, koji su tvrdice a uz to su i u ljubavi prema sebi, kao to je bila ta nacija, oni ne mogu da prihvate nita to ne smatraju da ne dolazi od njih; stoga, ako se to njima neto pripisuje, oni potvruju (da je tako). Na primer, ako im se kae da je Re u sebi Boanska, i da sadri nebeske tajne, i da samo aneli mogu da shvate te tajne, oni potvruju da je to istinito; jer oni smatraju da je Re napisana samo za njih, da je ona meu njima, i da u slovu govori o njima; ali ako im se kae da su tajne u tome, da su tu sakrivene duhovne tajne koje se njima otkrivaju, oni to odbacuju. (2) Ako im se kae da su obredi njihove crkve, u sebi, sveti; oni to potvruju, jer smatraju da su ti obredi samo njihovi; ali ako im se kae da su ti rituali (obredi) sveti i odvojeno od njih, oni to odriu. Dalje, ako bi im se reklo da je Jevrejska Crkva nebeska a Izrailjska da je duhovna, i ako im se objasni ta je duhovno a ta nebesko, oni bi i ovo odobrili; ali ako bi im se reklo da su ove crkve nazvane nebeske i duhovne zato to svaka pojedinost u njima predstavlja nebeske i duhovne stvari, i da se predstava odnosi na stvar a ne na osobu, oni bi ono porekli. Opet, ako im se kae da je Mojsjev tao imao mo od Jehove, i da je tako imao Boansku mo, oni i ovo odobravaju i nazivaju istnitim; ali ako im se kae da ta mo nije u tapu, nego da je u Boanskoj zapovesti, oni to odriu i nazivaju lanim. (3) Ako im se kae da je zmija od mjedi, koju je podigao Mojsije, leila one koje su zmije ujele, a da je stoga bila udotvorna, oni to potvruju; ali ako im se kae da ona nije u sebi imala mo da lei i da ini uda, nego da je to dolazilo od Gospoda, koji je time bio predstaljen, oni to odriu i nazivaju lanim. (Uporedi s onim to je reeno o zmiji u nekoliko odlomaka, Brojevi XXI.7-9; 1 o Carevima XVIII.4; Jovan III.14,1). Tako isto (pogledaj i uporedi) ta je oznaeno Judinim priznanjem, i ta je, od strane te nacije, oznaeno njime, to jest, da je bilo povezanosti s unutranjim crkve koju je predstavljala Tamara; i poto su bili takvi, Juda joj nije priao kao dever, nego kao preljuboinac preljuboinici. 4912. I on ree: pravija je od mene. Da ovo oznaava da nije bilo povezivanje izmeu spoljanjeg i unutranjeg, nego samo utranjeg sa spoljanjim, vidi se iz onoga to je gore reeno (br. 4899) o crkvi kod i u Jevrejskoj naciji, naime, da je bila crkva kod tog naroda, to jest, da je unutranje bilo povezano sa spoljanjim;

ali da i nije bilo crkve, jer spoljanje nije bilo povezano s unutranjim; jer da bi postojala crkva, povezivanje treba da bude uzajamno. 4913. Jer je ne dadoh sinu svojemu Seli. Da ovo oznaava da je to bilo stoga to je spoljanje bilo takvo, vidi se iz onoga to je bilo ranije objanjeno da Tamara nije mogla biti data Seli, Judinom sinu, jer, u ovom sluaju, nije moglo biti povezanosti sa zakonlm u vezi sa deverskom dunosti; dok religijsko ubeenje Jevrejske nacije, koje je trebalo da bude predstavljeno, nije bilo takvo, nego je bilo kao povezivanje svekra sa snahom kao preljuboinicom (kurvom). 4914. I ne lee vie s njom (ne pozna vie). Da ovo oznaava da nije bilo daljeg povezivanja, vidi se iz znaenja lei (znati); i iz znaenja ne vie, to znai da nije ilo dalje, stoga da vie nije bilo povezivanja s unutranjim crkve; jer je Tamarom predstavljeno unutranje u crkvi. To je bio razlog da Juda nije vie imao sinova. 4915. Stihovi 27-30. A kad doe vrijeme da rodi, a to blizanci u utrobi njezinoj. I kad se poraae, jedno dijete pomoli ruku, a babica uze i veza mu crveni konac oko ruke, govorei: ovaj je prvi. Ali on uvue ruku, i gle izae brat njegov, a ona mu ree: kako prodrije? prodiranje neka ti bude; I nadjee mu ime Fares. A poslije izae brat mu, kojemu oko ruke bijae crveni konac, i nadjee mu ime Zare. A kad doe vrijeme, oznaava sledee stanje; da se porodi, oznaava priznavanje na strani unutranje istine; i gle blizanci u utrobi njezinoj, oznaava obe stvari u crkvi. I kad se poraae, oznaava proizlaenje (proizvoenje); jedno dijete pomoli ruku, oznaava mo; a babica uze i veza mu crveni konac na ruku, oznaava da je stavila znak na njega; govorei: ovaj je prvi, oznaava da ovaj ima prvenstvo; Ali on uvue ruku, oznaava da je prikrio mo; i gle izae brat njegov, oznaava istinu od dobra; a ona ree: Kako prodrije? oznaava njegovo prividno odvajanje od dobra; i dade mu on ime Fares, oznaava kvalitet; a poslije izae brat njegov, oznaava da je u stvari (aktuelno) dobro prvo (ima prvenstvo); i nadjee mu ime Zare, oznaava kvalitet. 4916. Stih 27. A kada doe vrijeme. Da ovo oznaava sledee stanje, vidi se iz znaenja vremena, to je stanje (br. 1274, 1382, 2625, 2788, 2837, 3254, 3356, 3827, 3882, 4901). Da njegovo dolaenje vremena (dogaanje) oznaava sledee stanje, vidi se iz onoga to sledi (vidi tako isto i br. 4814).

4917. Da rodi (Doe joj vree da se porodi). Da ovo oznaava priznavanje od strane unutranje istine, vidi se iz znaenja roditi (poroditi se), to je priznavanje u veri i u inu (br. 3905, 3915, 3919); i iz reprezentacije Tamare, koja je oznaena sa njoj (doe njoj vreme da se porodi), to je unutranje reprezentativne crkve, stoga unutranja istina. 4918. A to blizanci u utrobi njezinoj. Da ovo oznaava obe stvari u crkvi, vidi se iz znaenja blizanaca, to je i dobro i istina (br. 3299); i iz znaenja utrobe, to je tamo gde lee zaeti dobro i istina, stoga ono to pripada crkvi. Utroba (materica), u pravom smislu, oznaava ono najdublje u branoj ljubavi u kojemu je nevinost, jer, u Velikom oveku, utroba odgovara ovoj ljubavi; a poto brana ljubav ima poreklo u ljubavi dobra i istine , koja pripada branoj ljubavi, a ovaj je brak samo nebo, ili Gospodovo carstvo na zemlji koje je crkva, stoga je i crkva oznaena utrobom; Zato otvoriti utrobu oznaava izvedene doktrine crkve (br. 3856), a isto tako i sposobnost da se primaju istine i dobra crkve (br. 3967); a to se isto oznaava i sa izlaenjem iz utrobe, to je biti ponovo roen ili preporoen (vidi br. 904), to jest, biti napravljen crkvom, jer ko je god preporoen, on je postao crkva. (2) Poto se preporod, a otuda i crkva, oznaavaju sa izai iz iutrobe, stoga se Gospod naziva u Rei onaj koji je sazdao i izvadio iz utrobe, kao kod Isaije: Ovako veli Jehova koji je stvorio i sazdao od utrobe materina, i koji ti pomae (XKIV.2). Opet: Ovako veli Jehova, izbavitelj tvoj, i tvorac tvoj, koji te je sazdao od utrobe materine. (XLIV,24). Opet: A sada govori Jehova, koji me je sazdao od utobe materina da sam mu sluga, da mu dovedem natrag Jakova (XLIX.5). Kod Davida: Ti si me izvadio iz utrobe; ti si me umirio na sisi matere moje. (XXII.7). Opet kod Isaije: Sluajte me, dome Jakovljev i svi koji ste ostali od dma Izrailjeva, koje nosim od utrbe, i drim od roenja. (XLIX.3) Kod Davida: Od samoga roenja zastranie bezakonici, od utrobe materine tumaraju govorei la (LVIII.3). Zastraniti od roenja (utrobe) znai od dobra crkve, zastraniti od utrobe znai napustiti istinu. Kod Osije: Bolovi kao u porodilje spopae ga; sin je nerazuman, jer ne bi toliko vremena ostao u utrobi (XIII.13). Ostati tokiko vremena u utrobi znai ne biti u dobru istine crkve. (3) Opet: Efraimova slava odletjee ko ptica od roenja i od utrobe i od zaetka (IX.11). Ovo znai da e istina crkva sasvim nestati: od roenja znai od kad je roen; od zaetka, od kad je poeo. Kod Isaije: Niti si uo ni znao, i

prije ti se oi ne otvorie, jer znadijah da e initi nevjeru, i da se zove prestupnik od utobe materine . (XLVIII.8) Ovo znai da su oni bili ovakvi od poetka crkve: U Otkrovenju: I znak veliki pokaza se na nebu: ena obuena u sunce, i mjesec pod nogama njezinijem, i na glavi njezinoj vijenac od dvanajest zvijezda, i bjee trudna, i vikae od muke, i muae se da rodi (XII.1,2). ena je crkva (br. 252, 253, 255); obuena u sunce je dobro ljubavi (br, 30-38m1529, 1530, 2441, 2495, 4060, 4696); mjesec pod nogama njezinijem je istina vere (br. 30-38, 1529, 2089, 289, 4697); da je bilo dvanajest zvezda, znai sve, a stoga i sve stvari crkve (br. 577, 2089, 2129, 2130, 3272, 3858, 3913); bjee trudna,oznaava istinu crkve koja je zaeta; vikae od muke i muae se da rodi, znai da je bila primljena s tekoom. 4919. Stih 28. I kad se poraae. Da ovo oznaava stvaranje (proizvoenje, proizlaenje), vidi se iz znaenja poraati se (biti u trudovima), to je priznavati u veri i u inu (br. 3905,3915,3919); a poto sve to je priznato i uinjeno, to je i stvoreno , stoga poraati se (biti u trudivima) znai isto tako i stvarati dobro i istinu crkve. 4920. Jedno dijete pomoli ruku. Da ovo oznaava mo, jasno je iz znaenja ruke, to je mo (br. 878,3387). 4921. A babica uze. Da ovo oznaava Prirodno, vidi se iz znaenja babice, to je Prirodno (br. 4588). Kakav je ovo sluaj, bie objanjeno u onome to sledi. Da u duhovnm svetu babica ne oznaava nita od onoga to se vezuje za roenje, a stoga i za skubu babice, jer to tamo ne postoji; otuda je oito da kada ovek ita ove rei, aneli kod njega opaaju neto drugo umesto babice, neto duhovno. Sledstveno, dok aneli upravljaju svoje ideje prema onome to je predstavljeno duhovnim raanjem, oni pod babicom opaaju ono to pomae i to prima ovo roenje; a to je Prirodno, kao to se gore moe videti (br. 4588). 4922. I veza mu crven konac oko ruke. Da ovo oznaava da je stavila znak na to, to jest, na mo, i da crveno znai dobro, vidi se iz znaenja vezati za ruku, to je staviti znak na mo; jer ruka je mo /4920); iz znaenja crvenga konca, to je dobro, i to duhovno dobro. Da crven konac oznaava duhovno dobro, to je zato to je bio skrletne boje; a kada se vidi skrletna boja u drugom ivotu, to znai

duhovno dobro, to jest, dobro ljubavi prema blinjemu. Jer boje koje se vide u drugom ivotu oznaavaju neto dobro i istinito, jer one postoje od svetlsti neba koja je u sebi mudrost i inteligencija od Gospodovg Boanskog. Varijacije ili izmene te svetlsti su varijacije, i tako rei modifikacije mudrosti i inteligencije, stoga, dobra i istine. Da svetlost u nebu dolazi od Boanske mudrosti i inteligencije Gospodove, koje se tamo pokazuje kao Sunce, moe se videti gore (br. 1053, 1521-1533, 1619-1432, 2776, 3138, 3167, 3190, 3195, 3222, 3223, 3225, 3337, 3330, 3340, 3495, 3636, 3653, 3843, 3862, 3993, 4180, 4413). Da su boje iz ovoga izvora, i da su one vrijacije i modifikacije ove svetlsti, mo e videti gore (br. 1042, 1043, 1053, 1043, 1624, 3993, 4530, 4677, 4742). (2) Da crveno ili skrletno oznaava duhovno dobro, vidi se iz odlomaka u Rei u kojima se pominje, kao kod Jeremije: A ti, opustoena, ta e injeti? Ako se i oblai u skrlet, ako se i kiti nakitom zlatnijem, i mae lice svoje, zaludu se krasi, preziru te milosnici, trae duu tvoju (IV.30). Ovde se govori o Judi, Oblai se u skrlet oznaava duhovno dobro, a kititi se zlatnijem nakitom, oznaava nebesko dobro. U drugoj knjizi Samuilovoj: Tada nazica David ovako za Saulom i Jonatanom sinom njegovijem: I izgovri, da bi se uili sinovi Judini luku i to je napisano u knjizi istinitoga. I ko e vas posluati u tome? jer kakav je dio onome koji ide u boj tako je i onome koji ostaje kod prtljga; jednako treba da podijele. (I.17,18,24). Uiti se luku, ovde oznaava doktrinn ljubavi i milosra, jer luk oznaava ovu doktrinu; obui se u skrlet oznaava duhovno dobro, kao pre; a kititi se zlatom, oznaava nebesko dobro. (3) Zato to je ovo bilo naenjeno od skrleta, to je bilo zapoveeno da se skrlet koristi u atoru, na zavesu, kojim su se pkivala vrata na atoru, na zavesu i u predvorju, na stolu lica kad su putovali, i na Aronovim svetim odedama, kao i na opleku (efodu), na ploi suda, i na resama na naprsnjaku kao o se vidi iz sledeih odlomaka: (4) A ator e nainiti od dest zavjesa od tankoga platna uzvezenoga i od porfire i skrleta i od crvca; i na njima da budu veliki heruvimi.(Izlazak XXVI.1) I naini zavjsu od porfire i od skrleta i od crvca i od tankoga platna uzvezenoga, i po njemu da budu herubimi. (Izlazak XXVI.31). A na vratima trijema zavjes od dvadeset lakata od porfire i od skrleta i od crvca i od tankoga platna uzvezenoga, uzvezen, i etiri stuba na njoj, i pod njih etiri stopice (Izlazak XXVI.16). Kad polazi vojska, doi e Aron sa sinovima svojm, i skinue zavjes sa vrata, i pokrie njime koveg od svjedoanstva. Pa e po njemu

prostrijeti pokriva od koa jazavijih, i ozgo e prostrtijeti pokriva od same porfire, i provui e mu poluge. I po stolu za hljebove postavljene neka prostru pokriva od porfire, i naka metnu na nj zdjele i ae i vijedra i kutlie, i hljeba svakoga neka je na njemu. Po vrh toga prostira od crvca (Brojevi IV.5,7,8). Nainie opleak od zlata, od porfire, od skrleta i od crvca i od tankoga plana, djelo majstorovo. Tako i na pojasu (Izlazak XXVIII.6,8). I na drugoj strani zavjesi od petnaest lakat, i tri stupa za njih i tri stopice za njih (Izlazak XXVI.15). Neka na ivicama haljine s oplekom budu crveni ipci, i od skleta (Izlazak XVII. 33?) (5) Kako je ator od sastanka predstavljao nebo, stoga su gore pomenute boje bile nareene da se koriste; a one oznaavaju nebesk i duhovna dobra i istine. Svako ko veruje da je Re sveta, moe da zna da u njoj sve ima znaenje; a ko god veruje da je Re sveta i da je bila poslana od Gospoda preko neba ,moe da zna da su njima oznaene duhovne i nebeske stvari Njegovoga carstva kao i duhovne stvari tamo, purpurna i skrletna oznaavaju nebeska dobra i istine, a skrletna , od crvca i od tankoga platna da oznaavaju nebeske stvari. Slino tome, bilo je zapoveeno da se kedrvo drvo, skrlet i hisop koziste kada se istilo od gube (Levitska XIV.4,6,52); i da se kedar drvo i hisop i crvac koriste da se baci u oganj gde se sagoreva junica, i da se pripremi voda oienja (Brojevi XIX. 6,9). (6) Profanacija dobra i istine opisuje se na slian nain u Otkrovenju: I uvede me duhom u pusto mjesto; i vidjeh enu gdje sjedi na zvijeri crvenoj koja bjee puna imena hulnijeh i imae sedam glava i deset rogova. I ena bjee obuena u skrlet i u porfiru i nakiena zlatom i kamenjem dragijem i biserm, i imae au zlatnu u ruci svojoj, punu mrzosti i pogantine kurvarstva svojega (XVII.3,4). A posle: I govorahu: jaoh, jaoh! grade veliki, obueni u svilu i u porfiru i u skrlet, i nakieni zlatom i kamenjem dragijem i biserom (XVII.16). Ovde se govori o Vavilonu, kojim se oznaava profanacija dobra (br. 1182, 1283, 1295, 1304, 1306. 1308, 1321, 1322, 13269, ovde profanacija dobra i istine, to je Vavilonka osobina. Kod proroka Staroga Zaveta Vavilon oznaava profanaciju dobra a Haldeja profanaciju istine. (7) Skrlet, o obratnom smislu, oznaava zlo koje je suprotno duhovnome dobru, kao kod Isaije: Ako vai grijesi i budu kao skrlet, bie bijeli kao snijeg; iako budu kao crvac, bie kao vuna (I.18). Da skrlet oznaava ovo zlo, je stoga to krv kao i crvenilo oznaava, u pravome smislu, duhovno dobro, ili ljubav prema blinjemu,a u obrnuom smislu, nasilje proivu ljubavi ka blinjemu.

4923. Ovaj je prvi. Da ovo oznaava da je to imalo prvenstvo, vidi se iz znaenja izai prvi, ili biti prvoroeni, to je prvenstvo i superiornost (br.3325). Ovde se pa sve do kraja govori o pravu prvoroenoga. Onaj ko nema znanja o unutranjem smislu Rei, moe lako da pomisli da se ovde govori u pravu prvoroenoga prema zakonu; ali ko imalo zna o unutranjem smislu, moe lako da zna da se neto uzvienije skriva u ovim reima, ne samo po tome to je jedno dete izvuklo ruku i povuklo je, posle ega je drugo dete izalo, nego i iz toga to su po tome dobili imena, to se kod poroaja dogodilo Isavu i Jakovu da su se borili u utrobi i da kad je Isav izaao prvi, da ga je Jakov drao za petu (Postanje XXV.22,26)); i iz slinosti sa Josipovim sinovima, kad je Jakov metnuo desnu ruku na jednoga a na drugoga levu ruku, kada ih je blagosiljao (Postanje XLVIII.14,17-19). (2) Jevreji, a i neki Hriani, veruju da u ovim i slinim odlomcima Rei, da je u njima sauvano znaenje, koje oni nazivaju mistinim, a razlog tome je to, to se ideja svetosti na njih utisnula iz ranoga detinjstva, ali kada ih se pita ta je to mistino znaenje, oni ne znaju. Ako im se kae da poto je Re Boanska, to onda znaenje mora da bude kao ono u nebu meu anelima; i da ne moe da postoji neko drugo mistino znaenje u Rei; ili ako je tako, da bi bilo kao iz basni, ili arobnjako ili idolopoklonino; i da, osim toga, ovo mistino znaenje koje je u nebu meu anelima da je to ono to se naziva duhovnim i nebeskim, i koje znaenje govori samo o Gospodu, i Njegovom cartstvu, i o crkvi, a stoga o dobru i o istini; i da kad bi znali ta je dobro i istina, ili vera i ljubav, da bi znali ovo znaenje . Kad im se sve ovo kae, oni to teko mogu da poverujju. U stvari, kako su neznalice danas oni koji su u crkvi, da sve ono to se odnosi na duhvno i nebesko, jedva da je njima razumljivo. Neka bude tako; ali meni je bilo dato, po Gospodovoj Boanskoj milosti, da budem u isto vreme u nebu kao duh i na zemlji kao ovek, i da tako razgovaram s anelima, i to ve nekoliko godina, to ja moram da te stvari otkrijem koje su u Rei a kolje se nazivaju mislinim, o je, njene nutarnje stvari, koje su duhovne i nebeske stvari Gspodovog carstva. Ali to se odnosi na dva Tamarina sina u unutranjem smislu, bie reeno na sledeim stranicama. 4924. Stih 29. Ali on uvue ruku. Da ovo oznaava da je prikrio svoju mo, vidi se iz znaenja ruke, to je mo (878,3387,4920); i prikriti to je oznaeno sa uvui .

4925. I gle izae njegov brat. Da ovo oznaava istinu od dobra, vidi se iz znaenja brata, to je srodna vrsta dobra (br. 3815,4267), stoga istina od dobra; istina od dobra je istina iz dobra, ili vera iz ljubavi prema blinjem. Ovde se, u unutranjem smislu, govori o prvoroenstvu (primogenituri) onih koji su preporoeni od Gospoda, stoga, o preporaanju u crkvi. Od drenih vremena postoji raspra, ta je je prvi roeno, da li dobro ljubavi prema blinjem ili istina vere; i poto se dobro ne pokazuje dok se ovek preporaa i postaje crkva, nego je prikriveno u nutrinji oveka, a pokazuje se samo u nekm oseanju koje ne deluje na ula spoljanjeg ili prirodnog oveka, sve dok nije nanovo roen, dok se istina pokazuje zato to ulazi preko ula da bi se uvala u memoriji spoljanjeg ili prirodnog oveka, stoga mnogi ljudi padaju u zabludu mislei da je istina prvoroena i na kraju, da je istina sutina crkve i to toliko, da se veruje da istina, koju oni nazivaju verom, ona ima mo da spasi bez dobra ljubavi ka blinjemu. (2) Od ove jedne zablude, pojavile su se mnoge druge, koje su zarazile ne samo dokrtrine, nego i ivot. Kao, na primer, da bez obzira kako ovek ivi, ako ima veru, on je spasen; da se ak i najgori ljudi primaju u nebo ako su u asu smrti ispovedali stvari koje pripadaju veri; i da se svako prima u nebo po istoj milosti, kakav god da mu je bio ivot. Kao posledica dranja ove doktrine, oni na kraju ne znaju ta je ljubav prema blinjemu, niti se trude da znaju; i na kraju, ne veruju da ima neto to je nebo ili pakao. Razlog je tome to, to vera bez ljubavi ka blinjem, ili istina bez dobra, nita ne ui; a to se vie udaljava od dobra, to ini ovka glupljim. Jer Gospod utie (uliva se) i daje inteligenciju i mudrost kroz dobro, to jest, daje vii umni pogled, a i opaanje o tome da li je neto tako ili nije. (3) Sve ovo pokazuje kakav je sluaj sa prvoroenstvom da ono pripada dobru u stvarnosti, dok pripada istini samo po izgledu. To je, dakle, ono t je opisano u unutranjem smislu Tamarinm raanjem dva sina, crvenim koncem koji je primalja stavila na ruku vidi br. 4922); i sa izae prvi, to znai prvenstvo (br. 4923); sa povue ruku oznaava se prikrivanje njegove moi, kao to je gore pokazano; sa njegovim bratom koji izae prvi, oznaava se istina; sa kako prodre? oznaava se prividno odvajanje istine od dobra; s njegovim bratom koji izae posle oznaava se dobro koje je u stvarnosti prvo; sa crvenim koncem na ruci oznaava se piznavanje da je dobro prvo (vanije, superiornije) ; jer se dobro ne priznaje da je prvo sve dok se ovek ne preporodi, jer tada postupa od dobra i od njega gleda na istinu i na to kakva je. (4) Ovo su

stvari sadrane u unutranjem smislu, koji ui kakav je sluaj s dobrom i istinom u oveku koji se nanovo raa, naime, da je dobro u stvarnosti prvo (po savrenstvu i superornosti?), a istina je to samo po izgledu; i da prvo ne izgleda da je prvo dok se ovek nanovo raa, ali se pokazuje kao takvo onda kada je ve nanovo roen. Ali ovo ne treba ovde vie objanjavati, jer su ove stvari bile objanjene i ranije (vidi br. 3324, 3325, 3494, 3325, 3494, 3539, 3548, 3556, 3570, 3576, 3603, 3701, 42434, 3494, 3539, 4247, 4337). Da je od drevnih vremena raspra emu pripada primogenitura, da li dobru ili istini, odnosno da li ljubavi ka blinjemu ili veri, bilo je gore pokazano (br. 2435). (5) Kako je Gospod, u najviem smislu, Prvoroeni, stoga je i ljubav ka Njemu i ljubav ka blinjemu (su prvoroeni), stoga je bilo zakonom zapoveeno, u reprezentativnoj crkvi, da svaki prvenac prpadne Jehovi, kao to itamo kod Mojsija: Posveti mi sve to je prvenac, to otvara utrobu kod sinova Izraljevih, u oveka kao i u ivinetam, neka je Moje. ( Izlazak XIII.2). Odvajae Jehovi sve to otvra matericu, i od stoke tvoje to otvara matericu, to je muko, da bude Jehovi ( XIII.12). to god otvara matericu izmeu svakoga tijela koje prinose Jehovi; izmeu ljudi i izmeu stoke, tvoje da bude; ali prvenac ovjeiji neka se otkupljuje; i prvenac neiste stoke neka se otkupljuje (Brojevi XVIII.15). Jer je moj svaki prvenac; od onoga dana kada pobih sve prvence u zemlji Egipatskoj, posvetih sebi svakoga prvenca u Izrailju od ovjeka do ivineta; moji e biti; ja sam Jehova. (Brojevi III.13). (6) Poto je prvenac sve to otvori matericu, zato gde se prvenac re pominje, kae se i to otvara utrobu, kako bi se istaklo dobro. Da ovo oznaava dobro, vidi se iz pojedinosti u unutranjem smislu, posebno iz onoga to je izneseno o Tamarinim sinovima da je Zara otvorio matericu rukom, ime je predstavljeno dobro, to se vidi iz crvenga konca na njegovoj ruci (br. 4922): Osim toga, utroba za koju se kae da se otvara, to je gde su dobro i istina, sledstveno, crkva (br. 4918); a otvoriti utrobu je dati mo da bi se istina rodila. (7) Poto je Gospod jedini Prvoroeni; jer On je dobro samo, i od Njegovog dobra je sva istina, stoga da bi Jakov, koji nije bio prvenac, mogao da Ga predstavlja, njemu je bilo doputeno da kupi prvoroenstvo (prvenatvo) od Isava njegovoga brata; ali poto ovo nije bilo dovoljno, on je nazvan i Izrailjem, kako bi ovo ime predstavljalo dobro od istine; jer je Izrailj u reprezentativnom smislu dobro do kojega se dolazi preko istine (br. 3654,4286,4598).

4926. A ona ree: kako prodrije? Da ovo oznaava njegovo prividno odvajanje od dobra, vidi se iz znaenja prodrijeti, to je oteenje i izokretanje istine kroz odvajanje od dobra (o emu ubrzo). Da prodrijeti, ovde, znai odvojiti konac od ruke, i tako se odvojiti od dobra, jasno je, jer se crvenim koncem oznaava dobro (br. 4922); da je ovo bilo sakm po izgledu, sledi iz toga to je tako izgledalo babici (primalji); jer ovo nije bio onaj koji je imao crveni konac, nego njegov brat, kojim je predstavljena istina. O ovome predmetu vidi ta je ranije reeno (br. 4925), naime, da je u stvarnosti dobro prvoroeni, a je istina to samo na izgled. (prim. prev. Tako je izgledalo babici). Ovo se dalje moe ilustrovati onim kako se koriste udovi i organi u ljudskom telu. Izgleda da su udovi i organi prvi (priorni a da je njihov rad drugi po redu); jer se oni prvi vide pre, i poto su poznati i pre nego se koriste. Meutim, koristi od ovih su priorne (prve po vanosti) u uporeenju s udovima i organima, jer ovi poslednji su potekli od koristi (slubi, funkcija); u stvari, njih oblikuje njihova sluba (funkcija), i sebi ih prilagoava. Da nije tako, sve stvari u oveku ne bi tako jednoduno stvarale jedinstvo. Slino je i s dobrom i istinom: izgleda kao da je istina prva, ali prvo je dobro, jer dobro oblikuje istine i prilagoava ih sebi; stoga, strogo gledajui, istine su samo oblikovana dobra, ili oblici dobra. Istine u odnosu prema dobru su kao utroba i tkiva u telu u odnosi na njihove slube (funkcije); a dobro, uzevi stogo, samo je sluba (korist, funkcija). (2) Da prodiranje oznaava krenje istine i njeno izvrtanje preko odvajanja od dobra, jasno je i iz drugih odlomaka u Rei, kao kod Davida: itnice nae pune, obilne svakim itom; ovce nae nek se mnoe na tisue i na sto tisua po stanovima naim. Volovi nai neka budu tovni; neka ne bude napadanja, ni bjeanja (probijanja), ni tunjave po ulicama (Psalam XXLIV.13,14). Ovde se govori o Drevnoj Crkvi, kakva je bila u njenoj mladosti; itnice nae pune oznaavaju duhovnu hranu, to jest, istinu i dobro; stoka i volovi oznaavaju unutranja i spoljanja dobra; nema provaljvanja (bjeanja) oznaava da istine nisu kvarene i polomljene kroz odvajanje od dobra. (3). Kod Amosa: U to u vrijeme podignuti opali ator Davidov, i zatvoriu mu pukotine, i opraviu mu to je razvaljeno (prodrto), i opet u ga sagraditi kao to je bio prije (u danima od venosti) (IX.11). Ovime se opisuje crkva koja je u dobru, a ator Davidov koji je bio opao, je ljubav i milost od Gospoda. (Da je ator ovo dobro, moe se videti gore, br. 414, 1102, 2145, 3312, 4128, 4391, 4599, i da je David Gospod, (br. 1888); zatvoriti pukotine

znai ispraviti zablude koje su se bile uvukle zbog odvajanja istine od dobra; a sagraditi kao to je negda bilo (od venosti), oznaava stanje i ona vremena koja se u Rei nazivaju dani od venosti, kao i od koljena do koljena kao kod Isaije: (4) I tvoji e sazidati stare pustoline. I podignue temelje koji e stajati od koljena do koljena, i prozvae se: koji sazida razvaline i opravi putove za naselje. (LVIII.12). Ovime se opisuje crkva u kojoj je ljujbav ka blinjemu i ivot sutinsko. Ovde se sa sazidati pustoline oznaava popraviti obmane koje su se uvukle kroz odvajanje dobra od istine, jer je svaka obmana iz ovoga izvora; popraviti putove za naselje, ili putovi, su istine (br. 627, 2333), a putovi se kae za istinu (br. 3368, 2451, 3613) , a naselje se kae za dobro (br. 2268, 2451, 2712, 3613). (5) Opet: I vidjeste da je mnogo proloma na gradu Davidov, i sabraste vodu u donjem jezeru (Isaija XXII.9). Prolomi (pukotine na gradu Davidovu su obmane doktrine (nauka) a voda iz donjeg jezera, su predaje kojima se iskvarila istine Rei (Mateja XV.1-6): Marko VII. 1-14) Kod Jezikilja: Ne izlazite na prolome (pukotine), i ne ograujete doma Izrailjeva da bi se odrao u boju u dan Jehovin (XIII.5). I traih meu njima koji bi opravio ogradu i stao na prolomu preda me za tu zemlju, da je ne zatrem; ali ne naoh nikoga. (XXII.30). Stati na prolomu oznaava braniti i i straiti da ne bi obmane provalile, Kod Davida: I ae ih istrijebiti da Mojsije izabranik njegov ne stade kao u rasjelini red njim, i ne odvrati jarost njegovu da ih ne istrtijebi (Psalam CVI.23). gde stati na rasjelini oznaava uvati da se ne uvuku obmane: Mojsije je Re (vidi predgovor Postanju XVIII, i br. 4859kraj) (6) Kod Amosa: On e vas traiti kukama,i ostatak va udicama ribarskim. I kroz prolome ete iljesti, svaka na prama se, i pobacaete, i to bude u dvorovma, govori Jehova (IV.2,3). Izlaziti kroz prolome oznaava , kroz obamne zbog umovanja, dvor je Re, stoga, istina doktrine koja je od dobra. A prolomi oznaavaju obmanu koja se javlja onda kada se dobro odvoji od istine, a isto je predstavljeno u reprezentativnom smislu i jaanjem i popravljanjem doma Jehovinog (2 o Carevima XII.6-8; XXII.5). U drugoj knjizi Samuilovoj: I oalosti se David to Bog ubi Uzu. Za to se prozva ono mjesto Fares-Uza do danas. (VI.8). Ovo govori o Uzi, koji se poginuo jer je dodirnuo koveg: a kovegom se predstavlja nebo, a u najviem smislu, Gospod, stoga, Boansko dobro; Uzom je predstavljeno ono to slui, stoga istina, jer ona slui dobru. Gore opisano odvajanje opisuje se s prolom Uzin.

4927. I nadjede mu ima Fares. Da se ovim opisuje kakvo je bilo odvajanje istine od dobra, vidi se iz znaenja nadjesti ime, to je kvalitet (br. 144, 145, 175, 1894, 2009, 2724, 3006, 3421). Kvalitet sam je Fares; jer u izvornom jeziku Fares oznaava prolom (pukotinu). 4928. Stih 30. A onda izide brat njegov. Da ovo oznaava da je u stvarnosti dobro prvo (prvenac), vidi se iz reprezentacije Zare, koji je ovde brat, a to je dobro; jer on je bio onaj koji je otvorio matericu, stoga koji je prvoroeni, i na iju je ruku bio stavljen crveni konac, a to je dobro, kao to je gore pokazano br.4922). Da je time to je njegov brat izaao kasnije, oznaeno da je u stvari dobro prvo, to je stoga to se dobro ne pokazuje pre nego li je ovek preporoen, jer se ono prikriva u unutarnjem oveku, i samo utie u istinu kroz oseanje a prema stepenu povezanosti s istinom. Ali kad se istina povee s dobrom, a to je kada se obvek nanovo rodi, dobro se pokazuje; jer tada on (ovek) postupa od dobra i gleda na istine od dobra, jer tada misli vie o ivotu nego o doktrini. 4929. Kojemu oko ruke bijae crveni konac. Da ovo oznaava priznavanje da je dobro (prvo), vidi se iz toga to je on sada bio prepoznat po crvenom koncu na njegovoj ruci, pa je tako priznao da je dobro otvorilo utrobu, to jest, da je ono prvoroeni. Babiinim vezivanjem crvenga konca na njegovu ruku oznaava se je ona obeleila ko je prvoroeni, pa je stoga njom oznaeno priznavanje. 4930. I on mu nadjede ime Zare. Da ovo ozaava kvalitet,vidi se iz nadjesti ime, to je kvalitet (br. 4927). Kvalitet je oznaen Zarom, a to je kvalitet onoga to je do sada bio predmet o kome se govorilo u unutranjem smislu, naime, da je u stvarnosti dobro prvoroeni, a da je istina to samo po izgledu. Sam kvalitet sadri bezbroj stvari u sebi koje se ne mogu videti u svetlosti sveta, nego samo u svetlosti neba, a to znai pred anelima. Kad bi ovek video samo jednu stvar kako se ona pokazuje anelu, on bi bio zapanjen, pa bi priznao da tako neto nikad ne bi mogao da poveruje, i da je to neto to se ni sa im ne moe uporediti. Zara u izvornom jeziku oznaava ustajati (rasti), a time se opisuje sunce i prva pojava svetlosti. Tako je nazvan, jer je tako slian dobru u oveku koji se preporaa, kada po prvi put ustaje i pokazuje svetlo kojim se osvetljuju stvari u prirodnim oveku, tako da se mogu dobro videti, priznati i na kraju verovati. Kad

ne bi bilo svetlosti od dobra u samom oveku, on ne bi nikad mogao da sagleda istine tako da ih i priznaje i veruje, nego bi na njih gledao kao na stvari koje ljudi openito smatraju istinitim, ili bi ih smatrao obnanama.

NASTAVAK O KORESPONDENCIJI SA VELIKIM OVEKOM OVDE O KORESPONDENCIJI SA AKAMA, RUKAMA, STOPALIMA, I SLABINAMA. 4931. Ve je bilo pokazano da se celo nebo odnosi na jednog oveka s njegovm organima, udovima, i utrobom; a to je stoga to se nebo odnosi na Gospoda, jer Gospod je Sve u svemu neba, jer je nebo u strogom smislu Boansko dobro i Boanska istina od Gospoda. To je razlog da se nebo deli u mnogo oblasti, organa, i udova u oveku, sa kojima ima korespondenciju. Da ne postoji takva korespondencija oveka s nebom, a preko neba s Gospodom, ovek ne bi mogao postojati ni jednog trenutka. Sve se ovo odrava u povezanosti preko influksa. (2) Ali sve ove oblasti se odnose na dva carstva nebesko carstvo i duhovno carstvo. Nebesko carstvo je carstvo srca u Velikom oveku, a duhovno carstvo je carstvo plua; kao i u oveku, u ijem svakom delu vladaju srce i plua: ova dva carstva su povezana na divotan nain; ta povezanost je predstavljena povezanou srca i plua u oveku, kao i u jedinstvenom radu udova i utrobe. (3) Dok je u embrijumu, to jest dok je u materici, ovek je u carstvu srca; ali kad izae iz materice, on ulazhi u carstvio plua; i ako preko istina vere dozvoli da ga se uvede u dobro ljubavi, on se tada vraa iz carstva plua u carstvo srca u Velikom oveku; jer on tada ulazi po drugi put u matericu i nanovo se raa. Tada su ova dva carstva u njemu povezana, ali u izvrnutom redu; jer prethodno, carstvo srca u njemu je bilo pod vlau plua, to jest, istina vere je prethodno u njemu vladala; ali posle, dobro ljubavi ka blinjemu vlada u njemu. Da srce korespondira dobru ljubavi, a plua istini vere, moe se videti gore (br. 3635,3883-896). 4932. Oni koji u Velikom oveku korespondiraju akama i rukama, kao i ramenima, to su oni koji imaju mo preko istine vere od dobra. Jer ti koji su u istini vere od dobra, oni imaju mo od Gospoda, jer oni svu mo pripisuju Njemu,

a nikako sebi samima; i to manje pripisuju mo sebi ne samo usnama nego i srce to imaju vie moi. Zbog ovoga se aneli nazivaju silama i moima. 4933. Da u Velikom oveku ake, ruke i ramena korespondiraju moi, to je zato to se sile i moi celoga tela i cele utrobe odnose na njih; jer telo koristi svoju snagu i mo preko ruka i aka. To je razlog da se mo oznaava u Rei preko ruke, ake i ramena. Da je mo oznaena rukama, moe se videti gore (br. 878,3387); i da je da ona oznaava rukama, jasno je iz mnogih odlomaka, kao iz sledeih: Budi im ruka svakoga jutra (Isaija XXXIII. 2). Gospod Jehova dolazi u sili, i Njegva ruka vlada umesto Njega (XL.10). Moja e ruka suditi plemenima (LI.5). Obuci se u silu, o ruko Jehovina (LI.9). Pogledah a nikoga ne bjee da pomogne, ali me desnica moja izbavi, i jarost moja poduprije me (LXIII.5). Obuci se u silu, o ruko Jehovina! (LI.9). Da je proklet koji se uzda u ovjeka, i u snagu miice svoje (Jeremija XVII.5). Ja sam stvorio zemlju i ljude i stoku, to je po zemlji, silom svojom velikom i miicom svojom uzdignutom; i dajem je kome mi je drago. (Jer. XXVII.5; XXXII.17). Rog Moabu je otkinut, i miica mu je slomljena (XLVIII.25). Lomim ruke caru Egipatskom, a jaam ruku cara Vavilonskog (Jezekilj XXX.22,24,25). O jehova, slomi ruku bezakonika (Psalam X.15). Neka izau pred lice tvoje uzdasi suanjski, silom miice svoje sauvaj namijenjene smrti. (Psalam LXXIX.11). Velike kunje, koje vidjee oi tvoje, i znake i udesa i ruku krjepku i miicu podignutu, kojom te izvede Jehova Gospod tvoj (Zak. Ponovljeni VII.19;XI.2,3;XXVI.8;Jer. XXXII.21; Psalam CXXXVI.12). Iz ovih se odlomaka vidi da se desnom rukom u Rei oznaava via sila, sjedanje o desnu ruku Jehove, svemo (Mateja XXVI.63,64;Luja XXII.69;Marko 62,62;XVI.19). 4934. Video sam golu ruju, napred povijenu, koja je imala takvu snagu da unese strah, da sam se uasnuo, i pomislio da e me smrviti u atome, jer je bila neodoljiva. Tu sam ruku video dva puta; otuda sam nauio da ruka oznaava silu, a ruke mo. Oseao sam i toplinu koja je dolazila od te ruke. 4935. Ova se naga ruke pokazuje u raznim poloajima, prema kojima zadaje strah, a u poloaju u kome je maloas opisana, neverovatan strah; jer je izgledalo da moe da slomije kosti i modinu u trenutku. ak i oni koji nisu bili straljivi u telesnom ivotu, i njima ova ruka zadaje strah.

4936. Nekoli puta su se videli duhovi koji su imali tapove (palice), za koje se reklo da su magovi (maioniari). Bili su napred, daleko na desno, u dubokim peinama; a oni koji su bili opasniji magovi, bili su sakriveni jo dublje. Njima se ini da imaju tapove, i oni svojm iluzijama, prave mnoge vrste ovakvih tapova, i veruju da pomou njim mogu da prave uda; jer oni zamiljaju da je sila u tapovima, zato to desna ruka i aka , koje korespondirtaju sili i moi, dobijaju pomo od tapova. Iz ovoga mi je postalo jasmo zato su ljudi od davnina mislili da magovi imaju tapove; jer drevni Neznaboci ovo su primili od drevne reprezentativne crkve, u kojoj su tapovi, kao ruke, oznaavali mo (vidi br. 4876). Pa stoga to su oznaavali mo, Mojsiju je bilo zapoveeno, kad je inio uda, da isprui tap ili ruku (Izazak IV.17,20; VIII.1-11; 16-18; IX.23; X.3-21;XIV.21,26,27; XVII.5,6,11,12; Brojevi XX.7-11). 4937. I paklenski duhovi mogu ponekad da iluzornim sredstvima prikau rame, ime mogu da se odupru sili; ali ne mogu dalje od ovoga; ali to mogu samo oni koji su u takvoj iluziji (fantaziji?), jer ti znaju da u duhovnom svetu rame korespondira svakoj sili, kao to je vidljivo iz sledeih odlomaka: Slomio siu jaram tereta njegovog (Isaija I.4). to bocima i ramenima otiskujete i rozima svojm bodete sve bolesne kako da ih razagnate na polje (Jezekilj XXXIV.21). Ti se prebi i probode im sva bedra (Jez. XXIX.7). Da mogu sluiti Jehovu ramenom svojim (Sofonije III.9). Dijete nam se dade, vlast Njegova bie na ramenima Njegovijem (Isaija IX.6). Klju doma Davidovog bie na ramenma njegvijem (Isaija XXII.22). 4938. Oni koji su u Velikom oveku a koji korespondiraju nogama, stopalima, i petama, oni su prirodni; stoga se stopalima u Rei oznaavaju prirodne stvari (br. 2162,3147,3761,3986,4280), a tabanima (poplatima) najnie prirodne stvari. Jer, u Velikom oveku, nebeske stvari sainjavaju glavu, duhovne telo, a prirodne stopala; i one slede ovim redom. Nebeske stvari, koje su najvie, zavravaju se u duhovnim stvarima, koje su srednje, a ove duhovne, u prirodnim, koje su poslednje. 4939. Kad sam jednom bio uzdignut u nebo, izgledalo mi je kao da sam tamo glavom, a nie dole telom, a mojim stopalima jo nie. Ovime mi je bilo dato da opazim kako vie i nie stvari u oveku korespondiraju stvarima u Velikom oveku,

i kako jedne slede druge, naime, da su nebeske stvari, koje su dobro ljubavi i prve u redu, kako se ulivaju u duhovne, to je istina a otuda drugo u redu, i na kraju u prirodne, koje su tree u redu. Iz ovoga se vidi da su prirodne stvari kao noge, na kojima poivaju vie stvari. A priroda je ta, u kojoj se zavrava duhovni svet i nebo. Otuda to, da je sveopta priroda pozornica (teatar) koji predstavlja Gospodovo carstvo, i u njemu sve prestavlja neto (br. 2758,4383); i da priroda postoji preko influksa u skladu sa redom, i da bez takvoga influksa, ona ne bi mogla da opstane ni trena. 4940. Drugog puta, opkoljen anelskim stupom, sputen sam bio u mesta niih stvari, i dato mi je bilo da ulno osetim da oni koji su na zemlji u niim stvarima, da korespondiraju nogama, i stopalima na nogama. Osim toga, ova su mesta ispod nogu i ispod stopala. I razgovaao sam sa tamonjim duhovima. Oni su bili u prirodnom svetlu, a ne u duhovnom. (O nioj zemlji, vidi gore, br. 4728). 4941. Na ovim su mestima i oni koji sve pripisuju prirodi, a malo Boanskom. S njima sam razgovarao tamo, i kad se razgovor okreno ka Boanskom provienju, oni su sve pripisivali prirodi. Meutim, kada oni koji su ovakvi, tamo provedu izvesno vreme, ako su vodili dobar moralni ivot, oni naputaju ovakva naela, i prihvataju naela istine. 4942. Dok sam bio tamo, uo sam iz jedne sobe buku kao da je neko s druge strane zida hteo da ga probije. Oni u sobi bili su zastraeni zvukom, mislei da su to lopovi; a meni je reeno da su oni koji su bili tamo, da ih se dri u strahu da si se uzdravali od svojih zhala, jer je strah nekima potreban kako bi se popravili. 4943. U nioj su zemlji ispod noga i stopala noga su i oni koji su stavljali zaslugu u dobra dela (koji su mislili da dobrim delima zasluuju spasenje). Nekim od njih se inilo da seku drva. Mesto gde su, je prilino hladno, i njima se ini da se zagrevaju radom. Razgvarao sam i s njima, i bilo mi je doputeno da ih pitam da li ele da napute to mesto. Odgovorili da to jo nisu svojim radom zasluili. Ali kada prou kroz to stanje, oni izlaze odatle. I ovi su prirodni. Jer elja da se zaslui nebo nije duhovna; i pored toga, oni se smatraju viima od drugih, a neki meu njima druge preziru. Ako ovakve osobe ne doive vie radosti od drugijh, one su ljute na Gospoda; pa stoga, dok seku drva,njima se ini ponekad, kao da je Gospod ispod

drveta, a to je zbog njihove ljutnje. Ali poto su te osobe vodile poboan ivot i poto su se tako ponaale zbog neznanja, u kojemu je bilo nevinosti, stoga su im ponekad slati aneli da ih tee. A kad bi ove videli, primali su utehu. 4944. Oni koji dolaze iz Hrianskog sveta, a koji su vidili dobar moralni ivot, i kod koji je postojala donekle ljubav prema blinjemu, ali koji su se malo starali za ono ro je duhovno, veina njih se alje u oblasti ispod stopala i tabana; i tamo ih se dri dokle ne odbace ono to je kod njih prirodno,a u emu su do tada bili, i ne obuku se u ono to je duhovno i nebesko, koliko je god to mogue u skladu s njihovim ivotom; a kada se ovo dogodi, oni se uzdiu u nebeska drutva. Ponekad, gledao sam kako izlaze, i njihovo veselje to ulaze u nebesku svetlost. 4945. Kakva je situacija u oblastima (mestima) ispod stopala, nije mi jo bilo dato da saznam. Ima ih mnogo, i ona su jedna od drugih sasvim odvojena. Uglavnom, nazivaju se nia zemlja (zemlja onoga to je nie). 4946. Ima i takvih koje je neko bio ubedio u ideju da ne treba da se brinu o onime to se tie unutranjeg oveka, to jest, to se tie onoga to je duhovno, nego da se brinu samo za ono to se tie spoljanjeg oveka, to jest, prirodnog oveka, zato to, navodno, unutarnje stvari kvare ivotne ugodnosti, i unose nemir. Oni su delovali na levo koleno, malo iznad kolena napred, a tako isto i na desno stopalo. S njima sam razgovarao dok su bili na tim mestima; rekli su da su, dok su iveli u telu, bili miljenja da samo spoljane stvari ive, i da nisu razumeli ta su to unutranje stvari, pa su stoga znali samo ono to je prirodno, a ne ono to je duhovno. Ali bilo mi je dato da im kaem,da su na naj nain sebi zatvorili pristup bezbrojnim stvarima koje su mogle da na njih utiu iz duhovnog sveta, da su samo priznavali unutarnje stvari, i da su dozvolili da to bude u idejama njihove misli. Isto tako, bilo mi je dato da im kaem da u svakoj ideji misli postoji bezbroj toga to oveku izgleda kao jedna prosta stvar, iako postoji bezbroj stvari u njoj koje utiu iz duhovnog sveta, i koje ine da se kod oveka obrazuje unutranji pogled (vid), iz ega moe da vidi i opaa ta je istinito a ta nije. A poto su u ovo izrazili sumnju, to im je pokazano ivim iskustvom. Bila im je pokazana jedna jedina ideja (misao kao slika), koju su oni videli kao prostu ideju (sliku), i to im je izgledalo kao jedna zatamnjena taka (neinom predstavljanja koji se lako izvodi u svetlosti neba); ali

kada se ta ideja otvorila, tada se pokazala jedna celina koja je vodila ka Gospodu. Bilo im je reeno da je tako sa svakom idejom o dorbu i istini, naime, da je u toj idiji slika celoga neba, jer je ona od Gospoda, koji je Sve neba, to jest, On je ono to se naziva nebom. 4947. Ispod tabana na stopalima su oni koji su u telesnom ivotu iveli samo za telesna uivanja i za svoja zadovoljstva, oaranima onim to pripada svetu, i koji su uivali u sjaju ivota, ali samo iz spoljanje elje ili iz onoga to pripada telu, a ne iz unutranje elje, ili iz onoga to pripada umu; jer su se uzvisivali iznad ostalih, aiko su ve bili na poasnim poloajima, ia tako ivei, oni su delovali iz tela, pa stoga nisu odbacivali uenja crkve, dok su u srcu govorili da to nije tako, jer da oni koji prouavaju Re, znaju da nije tako (kako crkva ui). Ipak, kod nekih koji su bili ovoga karaktera, njihova je unutranost bila otvorena prema nebu, i u njih su bile usaene postupno nebeske stvari, kao to je pravda, potenje, pobonost, ljubav ka blinjemu, i milosre; a kasnije, bili su podignuti u nebo. 4948. Oni, meutim, koji su u telesnom ivotu u sebi mislili i brinuli se samo za ono to se tie njih samih i sveta, ti su zatvorili svali put ili svaki influks iz neba, jer je ljubav ka sebi i svetu suprotna nebeskoj ljubavi. Oni meu njima, koji su u isto vreme iveli u zadovljstvima i u luksuzu, a koji su bili u sebi vrlo lukavi, ti su ispod tabana desnog stopala, ali na velikoj dubini, to jest, ispod nie zemlje, gde je pakao koji pripada ovakvim duhovima. U njihovim stanovima nema nita osim neistote, koja korespondira takvom ivotu. Smrad raznih vrsta neisti tamo se opaa shodno vrstama i podvrstama njihovog (neistog) ivota. Meu njima bilo je i onih koji su bili slavljeni u svetu. 4949. Ima takvih ije je stanite ispod nonog stopala, s kojima sam ponekad razgovarao. Video sam kako se neki od njih napreu da se izdignu, pa mi je bilo dato da osetim njihov napor, i to sve do kolena; ali su ponovo padali natrag. Na taj se nain pokazuje u ulu (oseta) , kad neki zaele da da se popnu iz soga stanita u vie, tako da se uzdignu, tako rei, do onih koji su u oblasti kolena i stegna Za ove mi je bilo reeno da su to oni koji su preziali druge u uporeenju sa sobom; a to je razlog da ele da prou ne samo kroz stopalo u stegno, nega da se ispnu iznad glave; no uvek su padali natrag. Na neki nain, oni su glupi; jer ovakva arogancija

gui svetlost neba, pa stoga i inteligenciju, pa stoga sfera koja ih okruuje izgleda kao gusti talog. 4950. Ispod levog stopala, malo na levo, su oni koji su sve pripisivali prirodi, ali koji su priznavali jedno Bie svemira koje je da je poreklo svega u prirodi. Oni su bili ispitani (istraeni), da se vidi da li su zaista verovali u jedno Bie celoga svemira, ili u Vrhovno Boanstvo, koje da je stvorilo sve; ali se videlo iz njihove misli, koja mi je bila prenesena, da je ono u ta su oni verovali bilo bez ivota, to jest, neto u emu nije bilo nita ivo; pa je iz toga bilo oito da nisu verovali u Tvorca svemira, nego u prirodu. A i sami su rekli da ne mogu da oblikuju nikakvu ideju o ivom Boanstvu. 4951. Ispod pete, negde dalje otraga, ima jedan pakao ne velikoj dubini, ini srednji deo izgleda prazan. U ovome su paklu oni koji su najzlobniji, koji tajno ispituju druge kako bi im nakodili, i koji tajno postavljaju zamke da ih unute a to je bilo najvee uivanje u njihovom ivotu. esto sam ih posmatrao; oni unose otrov u one koji su u svetu duhova, i potstiu ih na razne niske naine. Oni su iznutra zlobni. Izledaju kao da su zaogrnuti ogrtaima, a i na druge naine. Njih se esto kanjava, i sputa na veu dubinu, i pokriva nekom kopenom kao nekim oblakom, a to je sfera pakosti koja iz njih izbija. Iz te dubine se ponekad uje lomnjava kao da neko nekoga ubija. Oni mogu nekoga da ganu do suza a ponekad ulivaju strah. Ovu su naviku stekli u telesnom ivotu, kad su bili pored bolesnih i prostih, kako bi se obogatili; oni mogu da ove dovedu do suza i da kod njih izazovu saalenje; a kad ne postignu svoj cilj, tada zadaju strah. Veinom su to oni koji su na ovaj nain orobili mnge domove u korist samostana (manastira). Neki su se mogli videti na sredjoj udaljenosti; oni se vide kako sede u jednoj sobi i kako se dogovaraju (savetuju). I ovi su pakosni, ali ne u istom stepenu. 4952. Neki od onih koji su prirodni, kau da ne znaju ta da veruju, jer odreena sudbina svakoga eka u skladu s njegovim ivotom, kao i u skladu sa njegovim mislima iz potvrenih naela; ali njima je reeno da je dovoljno da veruju da postoji Bog koji upravlja svemirom, i da postoji ivot posle smrti; a naroito da ne ive kao divlje zveri, nego kao ljudi, to jest, u ljubavi ka Bogu i u samilosti prema blinjemu; a to da znai, u istini i u dobru, a nikako protivno ovima. Ali oni rekaoe

da nisu tako iveli; ali da im je bilo reeno da su na izgled bili takvi, ali da ipak, da nije bilo zakona, da bi napadali svakoga ivoga i svaku imov inu s vie besa nego to to ine divlje zveri. Opet rekoe da ne znaju ta je to ljubav prema blinjemu, niti ta je to unutranji ovek; ali da i ne mogu to da znaju zato to je ljubav prema sebi samima i prema svetu i spoljanjim stvarima obuzela celu njihovu misao i volju. 4953. Nastavak se nalazi na kraju sledeega poglavlja. KRAJ TOMA VI.