Razvijeno

drutvo
E:\Z I\jenkov:
Prelaz
od apstraktnog
ka konkretnom
Eli Zaretsky:
Kapitalizam,
porodica
i ivot
MARKSIZAM U SVETU,
prevoda iz strane periodike i knjiga
Glavni i odgovorni urednik
Milo
Redakcija
David dr Miroslav
Ivan dr Vanja
dr Arif i Ukin Hoti
Sekretar
Duan Pajin
Lektor
Marija
Oprema i uredenje
Vladana
NIP "Komunist"
centar "Komunist",
Trg Marksa i Engelsa, ll,
11000 Beograd. TeL 335-061/786
Za
glavni i odgovorni urednik
David
izlazi Cena poje-
dinom primcrku 20 dinara. Go-
dinja pretplata 200 din. za
inostranstvo USA dol. 20. iro
ra':un: 60801-601-3385.
tampa BlGZ. Vojvode 17
Beograd, 1974.
Na osnovu miljenja
sekretarijata za kulturu, broj 413-
806/73-02, od 5. 12. 73. oslobo-
poreza na promeL
PREVODA IZ
STRANE PERIODIKE I
KNJIGA
GODINA I 1974.
BROJ 5 i 6
SADRAJ
U ovom broju.............. 5
RAZVIJENI SOCIJALIZAM
- STUPANJ NA PUTU
U KOMUNIZAM " .... 9
Sava ivanov ..
NAPOMENE UZ TEKSTOVE O
RAZVIJENOM
KOM DRUTVU . ........... 11
Istorijsko mesto, kriteriji i kara-
kteristike razvijenog
drutva ............ " ...... 27
Kolektiv autora
RAZVIJENO
DRUTVO .................. 27
Pjotr ..
RAZVIJENI SOCIJALIZAM
- STUPANJ NA PUTU KA
KOMUNIZMU ............ 28
A. K. Belyh ..
ETAPE RAZVOJA
ORGANIZACIJE SOCIJA-
LIZMA .................... 29
Pjotr ..
KRITERIJI I OBELEJA
RAZVIJENOG SOCIJALIZMA 37
Kolektiv autora
DRA VA RAZVIJENOG SOCI-
DRUTVA -
ORGANIZACIJA
CELOG NARODA ......... .44
J. M. Stepanov ..
VLADA VINA NARODA I
SAMOUPRAVLJANJE ... 0 .46
A. Ko Belyh ..
SAMOU-
PRAVLJANJE. o o 53
J. M. Kozlov:
DRUTVENO UPRAVLJANJE
I SAMOUPRAVLJANJE . o 53
Pulevi i etape preobraiaja poli-
organizacije razvijenog soci-
drutva u
drutveno samoupravljanje 55

A. K. Belylz:
FORMIRANJE KOMUNISTI-
SAMOUPRAVLJANJA -
RAZVITAK I ODUMIRANJE
ORGANIZACIJE
DRUTVA ................ 55
L. Karapetjan, V. Razin:
SOVJETI I
SAMOUPRAVLJANJE 63
A. K. Belylz:
RADNI KOLEKTIV - OSNO-
VNA SAMO UPRA V-
LJANJA .................. 65
J. E. Volkov, L. M. Karapetjan:
RAZVITAK DEMOKRATSKIH
PRINCIPA U UPRAVLJANJU
PROIZVODNJOM ........ 68
J. E. Volkov:
FORMIRANJA
PRINCIPA DRUTVENOG
SAMOUPRAVLJANJA U SFERI
PROIZVODNJE .......... 70
A. 1. Koroljev:
ODUMIRANJE DRAVE .. 73
A. K. Belyh:
ETAPE RAZVITKA IODUlvfl-
RANJA ORGANI-
ZACIJE SOCIJALIZMA I FOR-
i"vflRANJA
SAMOUPRAVLJANJA .... 75
F. D. Krelov:
PUTEVI POSTEPENE TRANS-
FORl'vfACIJA
DRA VNOSTI U KOMUNISTI-
SAMOUPRAVLJANJE 85
J. E. Volkor :
DOKLE SE STIGLO U PREO-
BRAAJU DRAVIVOSTI U
SAMOU-
PRAVLJANJE ............ 87
MARKSIZAM O SEBI
ElienIle Balibar:
ELEMENTI ZA TEORIJU PRE-
LAZA JEDNOG PRO-
IZVODNJE U DRUGI (II) 91
E. V. Iljenkov :
PRELAZ OD APSTRAKTNOG
KA KONKRETNOM ...... 107
KRITIKA IDEOLOGIJE I
SVAKIDANJEG
IVOTA ............ 141
Eli Zaretsky:
KAPITALIZAM, PORODICA
I IVOT .......... 143
PRAKSA 187
Emma Rotlzsclzild:
AUTOMATIZACIJA I POLU-
KVALIFIKOVANI RADNICI
U GENERAL MOTORSU .. 189
POLEMIKE .......... 205
(Okrugli sto)
ISTORIJSKO MESTO SOCIJA-
LIZMA, ETAPE I KRITERIJI
NJEGO VOG RAZVITKA .. 207
PRIKAZI .......... 229
R. Rossanda: Revolucionarni in-
telektualci i SSSR - A. Glucks-
malin: Nismo svi proleteri - B.
Schaclzerl: Strategija saveznitva
klase i intelektualaca -
J. A. Krasin: Dijalektika revolucio-
narnog procesa - Fedoseev &
Gejden: Demokratski socijalizam
nije alternativa - P. Oer/zen: Teze
o strategiji i taktici demokratskog
socijalizma li SR - i-
vot i smrt Amilkara Kabrala
U OVOM BROJU
Tekstovi sovjetskih autora koji se pod naslovom
Razvijeni socijalizam - stupanj na putu u komunizam objavljuju
u ovom broju predstavljaju deo izuzetno bogate literature
o nekim problemima teorije i prakse socijalizma u
Sovjetskom Savezu, na njegovoj sadanjoj etapi razvoja. Dva-
deset prvi kongres KPSS, 1959. godine, je da je u SSSR-u
ostvarena potpuna i pobeda socijalizma i da sovjetsko
drutvo stupa u period izgradnje komunizma. Dvadeset drugi
kongres, 1961, godine, doneo je novi Program - program izgrag-
nje komunizma. Ti stavovi, ocene i stvarali su utisak da
rukovodioci SSSR-a smatraju da posle socijalizma
njihova zemlja direktno stupa u komunizam. Moda su tako,
nekad, neki i mislili. Poslednjih se godina, da je
SSSR u istorijskom razdoblju razvijenog drutva:
Posle zavretka prelaznog perioda predstoji dugo razdoblje dalje
izgradnje socijalizma, njegovog potpunog sazrevanja. Na toj
etapi razvitak drutva ostvaruje se na osnovi
zakonomernosti svojstvenih prvoj fazi komunizma. To je komple-
ksni proces koji pretpostavlja niz stupnjeva", socija-
lizma i komunizma nalazi se etapa razvijenog socijalizma.
Sava ivanov, autor izbora ovih tekstova, sredio ih je u okviru
dva dela. U prvom delu su tekstovi koji govore o istorijskom
mestu, kriterijumima i karakteristikama razvijenog
drutva, a u drugom oni koji se puteva i etapa preobraaja
organizacije drutva u
drutveno samoupravljanje.
""Oh U rubrici A1arksizam o sebi objavljujemo drugi deo studije
Etienna Balibara Elementi teorije prelaska jednog proiz-
vodnje u drugi (prvi deo je objavljen u prethodnom broju
Prelazne periode, prema Balibaru, karakteriu: prvo, ne-korespon-
dencija ekonomske baze i nadgradnje, i to zato to
intervenisanja prakse, umesto da odri granice i
5
da svoja dejstva proizvede pod njihovom determinacijom, iste
pomera i menja"; i drugo, koegzistencija vie proizvodnje.
odnos teorijskih analiza jednog proizvodnje
i prelaska iz jednog proizvodnje u drugi kao odnose osnov-
nih kategorija, sinhronije i dijahronije, Balibar,
u vidu koegzistenciju vie proizvodnje u prelaznom
periodu (ali determinisan i svojim osnovnim teorijsko-metodolo-
kim stanovitem, interpretacijom mark-
sizma), dolazi do "da i o problemima dijahronije valja
misliti u okviru problemaVke jedne teorijske ,sinhronije' : problemi
prelaska i oblici prelaska jednog proizvodnje u drugi
su problemi jedne sinhronije optije od sinhronije samog
proizvodnje, koja obuhvata nekoliko sistema i njihove odnose".
Drugi prilog u rubrici Marksizam o sebi je Prelaz od apstra-
ktnog ka konkretnom E. V. Iljenkova - deo glave iz knjige
Dijalektika konkretnog i apstraktnog u A1arksovom "Kapitalu".
Iljenkov polazi od poznatih Marksovih misli iz Uvoda u kritiku
ekonomije: "Konkretno je konkretno zato to je ono
sjedinjenje mnogih odredaba ... Zbog toga se ono u miljenju
pojavljuje kao proces sjedinjenja, kao rezultat, ne kao polazna
... "; polazi se od apstraktnog jer "je metod penjanja od
apstraktnog ka konkretnom ... kojeg miljenje
prisvaja konkretno." Iljenkov polazi od tih misli da bi pokazao
kako se "metod prelaenja od apstraktnog ka konkretnom, od
opteg teorijskog predmeta datog opaanjem i predstav-
ljanjem, ka njegovom sve konkretnijem ispoljava kao
oblik teorijsko pravilne prerade empirijskih u pojam",
upravo kao "opti zakon procesa razvoja". Iljenkov nam
pokazuje kako metod "koji je Marks primeni o u Kapitalu ...
slui kao obrazac osmiljavanja stvarnosti i kao
obrazac i razrade dijalektike uopte".
Rubriku Kritika ideologije i svakodnevnog ivota smo ovoga
puta posvetili temi koja nije ba u raspravama.
Kapitalizam, porodica i li6zi ivot je naslov studije
orijentisanog autora Ely Zaretskog. Poto je u prvom
poglavlju studije prikazao nekoliko najnovijih knjiga o
feminizmu i socijalizmu, u drugom poglavlju on analizira odnos
porodice i drutveno-ekonomskog ivota, pa se tako njegova
analiza bitno razlikuje od onih brojnijih koje porodici prilaze sa
stanovita pravnih institucija. U poglavlju
studije Zaretsky prikazuje dve faze u razvoju buroaske porodice
u Engleskoj: prvu u kojoj raste porodice i drugu, u kojoj
on opada. Poslednje poglavlje ovog dela studije je
odnosu proletarizacije radnih slojeva i porodice u SAD: "Pro-
letarizacija je stvorila nov oblik porodice ... porodicu, ,odvojenu'
od sfere robne proizvodnje. Za one koji su sa statusa sitne buro-
azije bili svedeni na proletarijat, ov identitet nije vie
mogao da se osmisli kroz rad ili kroz posedovanje ... Porodica je
6
postala glavna sfera drutva u kojoj je pojedinac predstavljao
ono najvie - i to je bilo jedino koje je proletarijat
,posedovao'. U okviru nje je da se ocrtava nova sfera
drutvenih delatnosti: ivot." Ta sfera je ideju ljud-
skih odnosa i ljudskih kao svrhe po sebi", ali istovremeno ona
je radnike odvajala od drutvenog angaovanja, ona je zato "liena
svakog drutvenog No ne i za kapitalizam: "Kako su
za investiranje kapitala u okviru sfere proizvodnje
osnovnih dobara opadale, kapital se proirio i na sferu
ivota. Ilove industrije -- ,servisi' - razvile su se na
ovaj
U jednom od narednih brojeva objaviti i drugi
deo ove interesantne studije.
U rubrici praksa donosimo ovoga puta prilog o
borbi radnika u SAD. Emma Rothschild nas u Auto-
matizacija i polukvalifikovani radnici u General Motorsu upoznaje
sa kratkom ali veoma istorijom klasne borbe u jednoj
od uzor-fabrika automobilske industrije. Kada je juna
1970. putena u pogon fabrika automobila u Lordstaunu, magnati
ovog giganta i sva tampa govorili su da je fabrika,
je izgradnja kotala vie od 100 miliona dolara, najlepa i najmo-
dernija na svetu. Bilans u 1972 godini: fabrika radi sa polovinom
kapaciteta, a znatan deo njenih maina i proizvodnje prebacuje se
u jednu drugu fabriku. Glavni razlog: radnici su odbijali da rade
na traci koja ritam proizvodnje od 36 sekundi
za jednu operaciju, da bi stupili u trajk protiv
uslova rada. ovaj kao i situaciju u
industriji Emma Rothschild " ... produktiv-
nosti je uslovljeno tehnolokim inovacijama samo u nekim izuzetno
retkim sektorima najatraktivnije industrije ... U
broju industrijskih sektora, kao to je proizvodnja automobila,
produktivnost se moe samo proizvodnje ...
ili smanjenjem trokova, otputanjem, reorganizacijom i intenzi-
fikacijom ivog rada."
Rubrika Polemike je povezana sa glavnom temom ovog
broja. Pod naslovom Istorijsko mesto socijalizma, etape i kriteri-
jumi njegorog razvitka publikovani su tekstovi autora iz Bugarske,
Demokratske Republike
Rumunije i SSSR-a. primetiti interesantne razlike
autora II pogledu artikulacije pojedinih kriterijuma raz-
vijenog socijalizma.
Rubrikom Prikazi zavrava se i ovaj broj
Razvijeni
socijalizam -
stupanj
na putu
u komunizam ...
Sava ivanov
NAPOMENE UZ TEKSTOVE O RAZVIJENOM
DRUTVU
Tekstovi sovjetskih autora koji se publikuju u ovom broju
Marksizam u svetu predstavljaju samo deo izuzetno
brojne, sadrajno bogate i sve raznovrsnije literature o nekim
aktuelnim problemima teorije i prakse socijalizma u
Sovjetskom Savezu i o tendencijama i perspektivama razvitka
sovjetskog drutva. Tekstovi razmatraju brojna pitanja savremene
etape u razvitku prve zemlje socijalizma koja se kao
razvijeno drutvo i kao stupanj ka komunizmu.
Pojam razvijeno drutvo
1
je relativno nov -
egzistira manje od desetak godina. Termin je uzet od Lenjina.
u oba kad upotrebljava ovaj izraz
2
Lenjin
njime ne posebnu fazu u razvoju socijalizma, prosto
napominje da se "s gledita razvijenog
drutva" moe smatrati neopraVdanim davanje visokih plata
buroaskim specijalistima, odnosno da nije teko predstaviti kako
da izgleda razvijeno drutvo. U funkciji pojma
kojim se etapa razvoja drutva na putu u komunizam
ovaj izraz je da se upotrebljava prvobitno u publicistici
("Pravda", 21. decembra 1966) i u radovima, a zatim i u
oficijelni m partijskim dokumentima. Veoma mesto i
ulogu u afirmaciji ovog pojma imala je konferencija
zemalja, koju je II vidu okruglog
stola organizovala redakcija "Problemi mira i socijalizma"
oktobra 1970. godine. U okviru opte teme konferencije - Isto-
1 Sadraj ovim pojmom se i drugim terminima:
razvijeni socijalizam, zreli socijalizam, zrelo drutvo.
2 Prvobitna varijanta Naredni zadaci sovjetske vlasti, koju je
Lenjin izdiktirao stenografu krajem marta 1918. i Referat o radil VCIK-a i
SNK-a koji je Lenjin podneo na zasedanju VCIK-a februara 1920.
11
rijsko mesto socijalizma, etape i kriteriji njegovog razvitka, posebno
se raspravljalo o razvijenom socijalizmu, o njegovim obelejima,
karakteristikama i osobinama, te o njegovom mestu u razvoju
drutva. U partijskim dokumentima KPSS 3 o razvijenom socijalis-
drutvu je da se govori 1970. godine, povodom
stogodinjice Lenjinovog kongres KP
SS, aprila 1971. godine, dao je posebni doprinos - kako se to
naglaava - teorijskom utemeljivanjh ovog pojma, obrazlo-
enju njegovih svojstava, jasnijem sagledavanju per-
spektiva. i postignuto, ovaj kongres
ostvario je "dalji razvoj teorije komunizma", "odredio
magistralni put izgradnje", je "praksa komuni-
izgradnje dobila jasnu perspektivu i program akcije4".
. Pojam razvijenog drutva, po miljenju onih
koji ga zastupaju, "uneo je neke sutinske preciznosti u nae pred-
stave o izgradnji novog drutva, o njegovim etapama i kriterijumi-
ma"s. O kakvom se preciziranju radi? U literaturi koja se bavi
ovim problemima o tome se ne govori eksplicitno, ali se, kako nam
se ima u vidu - Sovjetska partija je jo na svom
IS. kongresu, 1939. godine, ocenila daje SSSR stupio u novi period
svog razvitka, "period zavravanja izgradnje socijalizma i poste-
penog prelaza od socijalizma ka komunizmu". Dvadesetprvi
kongres KPSS, 1959. godine, da je II SSSR-u ostvarena
potpuna i pobeda socijalizma i da sovjetsko drutvo
stupa u period iroke (razvijene) izgradnje komunizma. Dva-
deset drugi kongres, 1961. godine, doneo je novi Program - prog-
ram izgradnje komunizma, u kojem je kako proklamacijama
("Sadanja generacija sovjetskih ljudi iveti u komunizmu"),
tako i nekim kvantitativnim prognozama i rokovima njihovog ost-
varenja stvarao utisak daje potpuna pobeda komunizma relativno
bliska perspektiva. Svi ti stavovi, ocene i - i kod sovjet-
skih ljudi i, pre svega, van SSSR-a - mogli su da stvore i stvarali
su predstavu da se neposredno nakon zavretka izgradnje socijali-
zma stupa u komunizam. To je, po svim realnim poka-
zateljima ostvarenog nivoa drutvenog razvitka u Sovjetskom
Savezu i u drugim zemljama bilo veoma daleko od
onih materijalnih i socijalnih pretpostavki na kojima se mogu da
konstituiu produkcioni odnosi. Zato pojam razvije-
nog drutva, koji obuhvata veoma dugi period
razvitka upravo socijaiizma, kako se to redovno naglaava, unosi
3 Jedinstvena partija je 1967/68. godine ti
istupanjima svojih rukovodilaca (Ulbriht, Honeker) i na svom 7. kongresu
da upotrebljava izraz razvijeni drutveni sistem socijalizma, a 1967.
godine o tome su po'::e1i da piu i neki bugarski rukovodioci (S. Todorov).
4 CYCJlOB, 113a5paHHoe. Pe'!!{ H CTaTbH. I1IlJI. MocKBa 1972. str.
633, 653-657; "KOMYHIICT" 18/1972, str. 59.
5 "Ilpo5HeMbl MIIpa II co L\I1a.i1II3Ma" , 12/1970, str. 50.
12
...
i vIse realizma i vIse preciznosti.
perioda predstoji dugo razdoblje dalje
njegovog potpunog sa
7
revanja. N.a toj etapI
kog drutva se ostvaruje .na zakonomern.ostJ kOJe sll:.svoJs-
tvene prvoj fazi komumzma. To Je kompleksm proces, kOJI pret-
postavlja niz stupnjeva". 6
pojma razvijenog
sa periodizacijom koja se sa njegovim I
korigira, treba, s druge strane, kako nam se. da
sagledavanju i n;testa koje su
zemlje dostigle u svom. razvoJu? I ulo?e kOJI! treba da ImajU
u zajednici zemalja I revoluclOr:armh. savr:-
menom svetu. Zato se dosta panje drus-
tvenog razvoja od osvajanja vlasti 1
vijenog socijalizma. O tome ima mnogo tekstova, pa I pnmetmh
razlika u ocenama.
sovjetskim ma ne postc:ji potpuna saglasvnost
u pogledu periodizacije dosadanjeg
pri termine: period, etapa, faza I razm auton upo-
trebljavaju u

kada su se u ove rasprave ukljuClh naucmCI drugIh I?tocno:
evropskih zemalja. U postoji sa?lasnost drutvem
od kapitalizma ka komumzmu prolaZI kroz tn osr:ovna
1) prelazni period, 2) socijalizam i 3) komunizam, ::h znatne
postoje u interpretacijama da li su to
ili etape iste formacije.
8
Jo r.azlIke postoje u podelI vo:'lh
osnovnih perioda u posebne faze I etape, u toku dosadasnjeg
razvoja sovjetskog drutva
9

Periodizacija koju daju sovjetski autori i izdvajanje
socijalizma kao posebne etape je zbog dva bItna mo-
menta: .
1) Ocene da je razvijeni socijalizam nova, via etapa u
socijalizma i da se II njoj nalazi samo SSSR, dok se druge SOCIJa-
6 Ibid., str. 50. . . .
7 U diskusijama o etapama razvitka sovjetske drave je
nekoliko grupa gledita o dosadanjim faza:na i podfazama razvoJa sOVjetskog
drutva i na njih se upozorava ti tekstOVIma. . "_
8 Kriteriji podele i 'u
korenite razlike njihovih ekonomskih baza, a razhke pOjedinIh Iste
macije su u stepenu njenih proizvodnih odnosa. Ovakav. prIlaz je manje:
-vie od svih, ali je J?)e!?ova primena. dala razliCIte rezultate
odgovoru na pitanje da li su soclJahzam l komull!zam dve posebne formaCije
ili dve etape iste formacije. .'
9 Sovjetski upozoravaju da zemlja. u sv?m.
zavisno od niza konkretno-istorijskih okolnosti, ima syoJU :vecu manju
mnogostepenost, da se problemi i zadaci jedne faze u
javljaju i kombinuju u drugim te da .. .
SSSR-a ne mora da odgovara drugim zemljama u njihovom
preobraaju (Ibid., str. 49-50).
13
zemlje nalaze ili u prelaznom periodu ka socijalizmu
iIi u etapi izgradnje razvijenog socijalizma, da Sovjetski 'Savez
u razvoju prakse i teorije socijalizma i komunizma __
SSSR i njegovu Partiju kao i avangardnu snagu
zajednice zemalja i revolucionarnih snaga. K.PSS
je u odnosu na to pitanje vodila i vodi borbu na dva fronta. U
sukobu sa KP Kinom, koja je krajem 50-tih godina kroz politiku
"velikog skoka" i narodnih komuna proklamovala uspostavljanje
odnosa, K.PSS je upozoravala da se u komunizam ne
moe bez pretpostavki koje nastaju sa razvitkom
baze. S druge strane, u savremenim raspra-
vama o kriterijurnima razvijenog socijalizma sovjetski
nisu mogli da prihvate prenaglaavanje nekih kriterija iz domena
razvijenosti baze drutva - njegovih pro-
izvodnih snaga i produktivnosti rada.
I pored izvesnih kolebanja i razlika, prevladavalo
je gledite da pri metodolokom reavanju pitanja izbora krite-
rija razvijenog drutva treba uvaavati dva mo-
menta:
a) kompleksni prilaz koji ovo drutvo posmatra kao celovit
organizam u kome su skladno razvijene sve oblasti: ekonomska,
i duhovna; bi se zapalo u VUlgarni mate-
rijalizam i ekonomizam ako bi se razvijenost drutva cenila samo sa
stanovita razvitka proizvodnih snaga, dohotka po stanovniku
ili produktivnosti rada, jer bez razvoja proizvodnih odnosa i iroke
demokratije "ne moe biti aktivnosti
masa, koja predstavlja ivu duu socijalizma"10.
b) Istorijski pristup u oceni zrelosti i razvijenosti socijalizma,
na osnovu se i sami kriteriji menjaju u razvijaju u toku
razvoja socijalizma i sveta u celini.
Ipak, brojni zastupnici ovog prilaza nisu direktno
da ospore miljenje predstavnika 1. edivija,
po kome je dostizanje vieg nivoa produktivnosti rada u
sa visoko razvijenim zemljama kriterij razvijenog
socijalizma. On je naglaavao da je takav stupanj produktivnosti
rada Lenjin vezivao za socijalizam a ne za komunizam, i da pitanje
prodUktivnosti rada nije samo ekonomsko, da zahvata sve
osnovne oblasti drutvenih odnosa i sve principe socijalizma,
te da od toga zavisi njegova stabilnost. ll se utisak da je
odbijanje da se prihvati kriterij dostignutog nivoa produktivnosti
10 Istupanje akademika Glezermana (ibid., str. 56).
11 Po miljenju L edivija, jedan od uzroka koji su doveli do krize u
1968. je i toJto je "kontrarevolucija iskoristila u svoje ciljeve
posebno dugo zaostajanje u produktivnosti rada u odnosu na
susedne zemlje. U klasi sejali su sumnje u
stva socijalizma nad kapitalizmom". (Ibid., str. 55.).
14
rada - a time su naginjali predstavnici nekih ekonomski razvijeni-
jih zemalja - rezultat ne samo nedovoljne valja-
nosti takvog jednostranog prilaza, i njegovih implikacija poto
bi na osnovu njegove primene bila ne samo
klasifikacija pojedinih zemalja u pogledu dostignute
zrelosti socijalizma od one koja je bi i momenat
stupanja bilo koje zemlje u fazu razvijenog socijalis-
drutva bio odloen verovatno za ne ba blisku
Na osnovu ocene o potrebi istorijskog
prilaza u izboru kriterija dati su kompleksni kriteriji razvijenog
socijalizma i oni su, kroz prezentirane tekstove, izloeni naim

Na osnovu takve periodizacije i tako kriterija
je istorijsko mesto razvijenog drutva.
U njegovom bitna su tri momenta:
a) razvijeni socijalizam nije poseban proizvodnje ili
samostalna drutvena formulacija, sastavni deo oformljenog
socijalizma sa njegovim optim karakteristikama.
b) razvijeni socijalizam ima svoje odlike i koje
ga posebnom etapom u razvitku drutva;
c) razvijeni socijalizam, iako deo perioda,
predstavlja drutvo "u kome su sazrele osnovne pretpostavke za
razvijenu izgradnju komunizma" i koje "u sebi sadri realne
osobine drutva. Ba te osobine postaju
magistralne tendencije razvijenog socijalizma" i time "nas on
pribliava onoj granici od koje postaje i opipljiviji
prelazak od socijalizma ka komunizmu". Upravo zato razvijeni
socijalizam predstavlja stepenicu i "neposrednu osnovu
nog prelaska ka komunizmu"12.
2) Drugi razlog pojma razvijenog socija-
drutva proizilazi iz tenje da se solidnije fund ira kon-
cept optenarodne drave. Ovaj pojam je bio uveden ranije, u vezi
s ocenom o zavretku izgradnje socijalizma i o prelazu na iroku
izgradnju komunizma, a kroz Program KPSS iz 1961. godine i
kroz brojne teorijske radove iz tog perioda je obrazloen.
kako je drava element nadgradnje,
to je no\"a etapa u njenom razvoju morala da proi iz nove
etape u razvoju drutva II celini i da bude njen sastavni deo. U
Suprotno ovakvom prcdominantnom razvijenog. socijalizn-:a
kao poslednje faze socijalizma, u istupanju filozofa E. Panfilova lstak!:ut.o je
"da se faza socijalizma. zavrava stvaranjem zrelog.
i u toku izgradnje dostignuta jo via stepemca SOCIjalis-
razvitka" (Ibid., br. 12/1970, str. 50).
12 IT. ):Le;-,mqeB. Pa3clIl7ioil - Cl7iyieHb Ila uyl7iu K KOM.lIY-
IIl13.1l),. Ibid., 1/1973. str. 9, 10, 11.
15
smislu je socijalizma stvorena
na prIrodno Izrasta koncept optenarodne
drzave (l partije). Ah, tIme smo preli na drugi deo izabranih
tekstova o razvijenom socijalizmu.
Drugi deo prezentiranih sovjetskih tekstova odnosi se na
broj n: i etapa preobraaja
orgamzaClje raZVIjenog drutva u
drutveno samoupravljanje.
Zato i tekstovi o ovim pitanjima nisu vezani samo za poslednji
period kada je pojam razvijenog socijalizma, obu-
hvataju vreme od petnaestak godina, od XXI kongresa KPSS
(1959),. kada se sovjet.ska partija orijentisala na iroku izgradnju
komumzma. Izuzetno mtenzivno sovjetska Partija i nauka su
da raspravljaju o ovim pitanjima u vreme usvajanja Programa
KPSS, 1961. godine.
Za bolje razumevanje prezentiranih sovjetskih tekstova o ovim
pitanjima ukazujemo na bitna njihova shvatanja o tome.
. v sistem i organizacija razvijenog socija-
hstJckog drustva, kao osnova 1 odumiranja drave i
konstituisanja samoupavljanja, je tema i o njoj se kao celini
ili o pojedinim njenim pitanjima i aspektima mnogo pie i rasprav-
.. sistem razvijenog socijalizma je " sloen, razgranat
l dljalektJckI povezan celovit kompleks dravnih i
drutvenih organizacija i ustanova i vlasti koja
njihovu delatnost i povezuje ih u celinu". Glavni elementi tog
sistema su: partija - jezgro sistema, drava -
drutvenih preobraaja i organi-
zaCije, preko kojih trudbenici "aktivno u upravljanju
drutvom" 13. Iako raste i uloga sistema kao
celine u razvoju drutva, s obzirom na karakter i
namenu ovog priloga se samo na dva centralna
tog sistema - dravi i partiji, kao i na njegovoj socijal-
nOJ osnovi. Poto su i to krupne i iroke teme, ovde ukazati
samo na neka glavna pitanja - onako kako ih vide i interpretiraju
a prezentirani tekstovi to potpunije iz-
lozlt!.
a) Sovjetska drava nije izgubila klasni karakter utoliko
to predstavlja organizaciju prijateljskih klasa pri
ulozi klase i to ostvaruje istorijski cilj
proletarijata - izgradnju besklasnog drutva"14.
Istovremeno, ba zato to je prestala da bude samo jedne
i to izraava i titi interes celog drutva, drava se pret-
vonja, a II toku razvijenog socijalizma sve vie postaje drava
celog naroda.
13 B. TOIIOPlfH, IIOAwulI<tecKafl cllclueMa cOl{IIa,1II3Ma Ila cO!JpeMeHlloM
,ITtalie, "KOMMYHHCT" br. 12/1971, str. 26-28, 33-36.
14 P. op. cit., str. 13.
16
sistem razvijenog socijalizma je vladavina naroda ...
u razvijenom drutvu ima istinski
svenarodni karakter ... Kao to demokratija bez stabilizovanog
socijalizma ne moe da bude svenarodna, tako ni socijalizam bez
i efektivne demokratije ne
Zbog svega toga usavravanje "realne soc1jahstlcke demokratije Je
glavni smer razvoja organizacije sovjetskog drutva"
i radi realizacije tih ciljeva "vodi se nepomirljiva borba s poku-
ajima naruavanja demokratije, s birokratskim
.,. i .
Osnovna uloga drave l u razvIjenom SOCIjalIzmu ostaje
ostvarivanje privredno-organizatorskih i kulturno-vaspitnih funk-
cija, upravljanja, ali te funkcije ostva:uje drava koja
se sve vie demokratizuje, koja postaje vladavma naroda, kroz
koju narod vri te funkcije, a, s druge strane, sve broj kom-
petencija i iz okvira ovih funkcija prenosi se na nedravne organ:
trudbenika i na drutvene organizacije. Upravo u tome nekI
sovjetski os!VarivaI;.je u.':,eliko
procesa odumiranja drzave l razvoja socIJalIstickog
ljanja. Prerastanje u
tveno samoupraVljanje, po ocenama. KPSS, !?lavm J.
e
sadraj i smisao prelaska iz SOCIjalIzma u komumzam, kOJI OtpOCI-
nje u razvijenom socijalizmu.
b) "Razvijeni socijalizam novu etapu i :: dela.t-
nosti partije", a ona u. "permaD::ntnom
uloge partiJe, mvoa njene teOrIjske 1.U
usavravanju formi i metoda njenog rada, u razvIjanJu lenjIllskih
i normi uIlutarpartijsko.g ivota "1:. Ova n:fsao
kroz sve partijske dokumente l kroz broJ.ne vnaucne l
radove, pri se podvlacI da je to zako-
nomernost razvijenog drutva. "C.eo tok drustveno.g
razvitka pokazuje da u meri pro,ir:nja zadataka I
izgradnje raste rukovo deca uloga komUIllStlcke partIJe,
njena organizatorska, i teorijska 8.
ta se podrazumeva pod rukovodecom ulogom partIje,.
rukovoditi? "Rukovoditi hod l
sa jasnim ciljem planski formirati u sa naslm
najviim ci ijem, zakonima drutvenog ZIvota,
i objektivnim drutvenog raz.voJa, se po
uzlaznoj liniji od etape do etape". U tom smIslu "u uS.l.ovlIna
vijenog socijalizma ... partIja osve0Ja-
va put prakse i, sa svoje strane, sama se razvIJa na osnoVu uopsta-
15 A. BYTeHKO, O pa3Bl!TOM COlll!aJIl!CTH'leCKOM 05meCTBe,
HRCT" 6/1972, str. 55-56.
16 P. op. cit., str. 13.
17 Ibid., str. 13, 15.
18 M. A. Suslov, op. cit., str. 659.
2 Marksizam u svelu
17
vanja iskustava masa"19. B?g.ato i kvalite-
tan sastav omogucUjU sovjetskoj partiji da kompetentno
raspravlja o svim sferama drutvenog ivota i da autoritativno
deluje kao "kolektivni . ,
I u daljoj perspektivI raZVIjenog socIjalIzma, sa sve vecom
drutva i irim masa u upravljanje,
dalje se uloga partije u tri osnovne
funkcije:
a) teorijski i centar koji ekonomske,
i kulturne uslove za podizanje istorijskog stvaralatva
naroda na osnove;
b) kolektivni trudbenika u duhu
pogleda na svet i etike;
c) organizator koordinisane i jedinstvenim ciljevima usmerene
delatnosti svih odreda trudbenika u borbi za komunizam. U
uslovirna sovjetske vienacionalne zajednice
delatnost partije i njena koheziona uloga jo je naglaenija.
Kakav je metod ostvarivanja uloge partije?
U razvijenom socijalizmu partija predstavlja jezgro
svih organizacija, svih sistema dravnih i drutvenih
organizacija. Svoje partija ostvaruje tako da, s
jedne strane, ne prenosi svoje delovanje
ni na jednu organizaciju ... a da, s druge strane, ne zamenjuje
te organizacije, da ne smanjuje njihovu ulogu", da im ostavlja
najire polje za delovanje, da ih i vodi ka
jedinstvenom cilju, da razvija aktivnost najirih
masa
21
.
Zbog svega toga izuzetno vana delatnost partije je u tome
da otkriva perspektive drutvenog razvoja, da precizno odre-
zadatke za svaku fazu, i to tako da se istovremeno
ree realno sazreli problemi i da se obezbedi maksimalno
korak ka krajnjem cilju. Poto je sovjetsko drutvo, kako se
najdalje otilo u kretanju ka komunizmu, to KPSS mora
sama da reava te sloene probleme jer gotovih reenja i proverenih
iskustava nema. Na osnovu prakse ona teoriju, a "rezul-
tate teorijskog rada u konkretna reenja,
organizuje njihovo pretYaranje u ivot".
Razyoj llnutarpartijskih odnosa i usavravanje umltar-
partijske demokratije u okvirima demokratskog centralizma uslov
je ostvarivanja uloge partije, jer ona time mora da
19 "KO:-1MYHHCT" br. 2/1973, str. 40.
20 H. TIo'\lenoB, KO:>!:>!Y!!HCT!l'!CCKal'! napn!l'! B YC.10Bl!l'!X pa3BHToro
COlll!aJll!3Ma, "KOMMYHI!CT" br. 12/1972, CTp. 19-20.
21 Opialll13Ylou/aJl II lIaiipa6.mlO1Ilall PO,1b IW.IWYlIlIc!lill'lec!>oii lap!lillll,
"KOM:>lYHHCT" br. 15/1971, str. 89.
18
"slui kao primer za demokratsku organizaciju
drutva "22.
c) drutvena uloga klase, koja se sama
menja, jedna je od osnovnih karakteristika i razvijenog
socijalizma. Mesto koje klasa zauzima u procesu drut-
vene proizvodnje predstavlja faktor koji
ovakvu njenu socijalnu ulogu - ona ostaje osnovna proizvodna
snaga drutva, duboko zainteresovana za progres i za
dalji razvoj produkcionih odnosa. klasa je i obrazac
organizovanosti i svesnosti, vernosti revolucionarnim tradicijama
i idejama, doslednosti idealima.
Ona je najvie zainteresovana za prevladavanje drutvenih razlika
koje ostaju i u razvijenom socijalizmu - umnog i
rada i grada i sela, te je osnovni drutveni nosilac ostva-
rivanja ideala potpune socijalne jednakosti. Na tim osnovama
interesi klase sutinski se poklapaju sa interesim a ostalih
drutvenih grupa i iz toga proizilazi objektivna zakonomernost
ka ulozi klase. No, ta se zakonomernost pretvara
u stvarnost svesnom i organizovanom akcijom, komu-
partije.
U radovima sovjetskih se, ne pokazuje
u dovoljnoj meri na koji se kroz koje forme i kojim sredstvi-
ma ostvaruje ova uloga klase neposredno, dok
se o ostvarivanju te uloge preko njene avangarde dosta pie.
Postoje samo neka opta mesta o tome da svesni radnik zna
"da on moe da na reavanje svih pitanja - velikih i malih",
"da raste stepen uticaja svakog pojedinog
proces" kroz radnika u proces upravijanja prOIzvod-
njom", kao i da je klasa pozvana da sve dublje na
sve strane ivota sovjetskog drutva, da sve aktivnije u
reavanju sve sloenijih zadataka izgradnje". U
poslednje vreme neto se vie govori o optim sastancima (zboro-
vima) svih zaposlenih kao formi neposrednog
matranja i Podacima o socijalnom sastavu partije
i o socijalnom poreklu partijskih, dravnih i privrednih ruko-
vodilaca se ilustruje teza o ulozi klase
23
.
mesto u tekstovima o strukturi sistema
razvijenog socijalizma poklanja se onim elementima
strukture koji predstavljati osnovu organa
samoupravljanja. Deo tih tekstova o
organizacijama, a pre svega o sovjetima i o radnim kolektlV1ma
publikuje se u ovom izboru.
22 br. 12/1972, str. 23, 24. li i 27.
23 A. 3.upaBOCMbICJ10B, Pa5o'lllii !>,!aCC 6 YC)10611RX pa3611ilioio CO/llI-
a)lI/3.lIa, "KOMMYHHCT" br. 13/1971, str. 26-28, 33-36.
19.
deo prezentiranih tekstova odnosi se na proces
strukture razvijenog socijalizma u orga-
mZaCIjU samoupravljanja.
dravnosti u samo-
upravljanje postalo je predmet rasprave tek kada su
Staljinove koncepcije o klasne borbe i drave
u socijalizmu kao "pogrene teorijske formule"24 i kada se ofi-
cijelna ideologija orijentisala na "razgranatu izgrad-
v k0I?-umzma" u SSSR-u. Prvi korak u toj preorijentaciji
Izvrsen Je na 21. kongresu KPSS 1959. godine, kada se, nakon tri
moglo da. g<?vori i raspravlja o odumiranju
drzave l razvoJu samoupravljanja. Tada je istakao tezu
?a o drave, ako se ono shvati
Jeste pItanje O razvoJu dravnosti i
drutvenog samoupravljanja"25. Na 22. kongresu KPSS 1961.
godine istaknuto je da se odvija proces odumiranja drave i
nastajanja samoupraVljanja, a u Programu KPSS, usvojenom na
tom kongresu, izloen je razvijeni koncept o procesu odumiranja
drave kao prerastanju dravnosti u
drutveno samoupraVljanje. U materijalima 23. i 24. kongresa
KPSS (1966. 1971. g?dine) je i dalje razvijen ovaj
koncept, narocIto u OkVIru koncepcije o razvijenom
drutvu kao stepenici prelaza ka komunizmu.
U ovom oficijelnom sovjetskom konceptu bitna su tri
momenta:
prvo, prerastanje dravnosti u
drutveno samoupraVljanje predstavlja osnovni smisao i sadraj
prelaza drutva iz socijalizma u komunizam,
drugo, magistralna Iinija, putevi i forme ove transformacije
"SVode se na "svestrano razvijanje i usavravanje
demokratije, je klasna sutina, smisao i sadraj sve ire
narodnih masa u upravljanju"26, i
taj preobraaj ni proces prerastanja u samo-
upravnu organizaciju drutva je u SSSR-u i u toku
kvantitativne promene postepeno
ce IzrastatI u nOVI kvalitet.
v Ovi pogledi KPSS, kao i poznati i stavovi
naucnog SOCIjalIzma, predstavljaju i polazna stanovita svih
sovjetskih autora koji se bave ovim pitanjima. na ovim
ishoditima izrastaju brojna, dosta
24 O IIpeOI(OrreHIrlI KYJIbTa JIHtIHOCTII II era IIOCrreI(CTB!IH. llOCTaHO-
13rreHHe IJ;K KIICC 30 mOHH 1956 rO.L\a ("llpaB.L\a").
25 BHeO'Iepe.n;Ho:ii: XXI c:&e3.L\ KliCe. CTeHorpa$lI'IeCKHH OT'IeT, t. L
MocKBa, 1959, str. 102.
26 M. Suslov, op. cit., str. 653.
20
stanovita, pogledi i koncepcije sovjetskih autora. Njihovi pogle-
di na ova pitanja grupiu se u dva kompleksa problema:
1. Sutina procesa transformacije dravnosti u samouprav-
ljanje, putevi i forme njenog ostvarivanja.
2. Razvojne etape i tempo ovih preobraajnih procesa.
1. U je sutina procesa preobraaja drav-
nosti u drutveno samoupraVljanje, kakvim pu-
tevima se ostvaruje, koje forme organiza-
cije drutva i kako da prerastu u njegovu samoupravnu organiza-
ciju?
U razmatranja ovih pitanja u SSSR-u neki sovjet-
ski zastupali su stanovite da samoupraVlja-
nje ne nastaje na osnovama dravnosti, nego na bazi
formi drutvenog (samo)upravljanja koje postoje i razvijaju se
u socijalizmu. Iako su ova gledita odmah kritikovana kao
jednostrana i ipak se povremeno konstatuje
njihova pisutnost ne samo u teoriji, nego i u praksi. Duga i ne-
prekidna borba protiv njih ukazuje na njihovu postojanu ilavu
prisutnost.
sovjetskih autora, zastupa stanovite
da se proces odumiranja drave i razvoja drutve-
nog samoupraVljanja razvija u dva povezana i
uslovljena pravca - transformacijom dravnosti-i
razvojem drutvenog (samo )upravljanja. Pri tome oni polaze od
teze da se organizacija drutva i komunisti-
samoupraVljanje, istina, sutinski razlikuju, ali se
ne u prerastaju jedno u drugo.
ko upravljanje kao vid sve ire i potpunije vlasti naroda stoga
se, po njihovom miljenju, moe smatrati oblikom samouprav-
ljanja trudbenika. U skladu sa tim, smatra se da je govoriti
,,0 samoupravljanju, koje je po svom sadraju
istovetno sadraju demokratije. Osnovni vidovi
samoupraVljanja su dravno samoupra-
vljanje i drutveno samoupravljanje"27. Komu
a
samoupraVljanje izrasta iz oba ova vida
- i iz dravnog i iz drutvenog.
Proces preplitanja i zbliavanja dravnog i drutvenog
(samo)upravljanja, po sovjetskim autorima, jedna je od zakono-
mernosti nastajanja samoupravljanja i stupanj
njihovog slivanja i sjedinjavanja jedan je od kriterija razvijenosti
procesa transformacije socijalizma u komunizam. To preplitanje i
zbliavanje na sadanjoj etapi ostvaruje se u nizu formi, od kojih
27 A. K. BerrbIX, YnpaBneHlIe H caMoynpaBneHHe, H3.ll.aTem.CTBo "Ha-
)'Ka", MocKBa, 1972, str. 96, 98.
21
su vanije: sovjeti sve vie istupaju ne samo kao organi vlasti,
nego i kao masovne drutvene organizacije; dravni aparat se
demokratizuje i u njegovom radu sve su prisutnija drutvena
sve je vie zastupljena praksa da dravni organi ostvaruju
neke funkcije zajedno sa drutvenim organizacijama ili da se
formiraju njihovi organi; funkcije dravnih organa
prenose se na drutvene organizacije. Nastajanje
kog samoupravljanja, dakle, predstavlja, s jedne strane, poste-
peno nestajanje razlika dravnog i drutvenog upravija-
nja, a, s druge, - njihovo istovremeno preplitanje, zbliavanje i
sjedinjavanje.
samoupravljanje na osnovi trans-
formisanih dravnih organa, drutvenih organizacija i svih drugih
elemenata organizacije drutva.
2. Otkrivanje odnosa i unutranjih veza nasta-
janja samoupraVljanja i razvoja i odumiranja drave, prema
sovjetskim ocenama,jedno je od vanih doprinosa socija-
lizma. Stavom o prerastanju dravnosti u komunis-
drutveno samoupraVljanje dat je odgovor na jedno od
najkrupnijih pitanja teorije - o istorijskom putu
razvoja i odumiranja drave. "Drava koja prerasta u
samoupravljanje - upravo ijeste drava"28
U tom smislu u Programu KPSS i govori se da "razvoj socijali-
dravnosti da postepeno dovede do njenog preobraaja u
drutveno samoupravljanje"29.
Kada proces odumiranja drave i njenog prerastanja
u samoupravljanje? O ovome postoje brojna i
veoma gledita, i ona se izlau ili se na njih ukazuje u
tekstovima.
Kakva je perspektiva ovih razvojnih procesa odumiranja
drave i prerastanja u samoupravnu organizaciju drutva?
Ovo opteteorijsko pitanje sovjetski konkretizovali su
li pitanje: da li savremena organizacija sovjetskog
drutva, izraena u optenarodnoj dravi kao dravi koja odumire
i prerasta li samoupravljanje - predstavlja poslednju etapu odu-
miranja dravnosti i poslednji oblik organizacije drutva? I na
ovo pitanje sovjetskim postoje odgovori.
Veoma interesantno pitanje koje je tema literature ove
vrste je - da li se odumiranje drave ostvaruje kroz njeno
ta treba podrazumevati pod njenim i koji aspekti
drave kako i na koji I o tome postoje
miljenja, a jedan njihov deo prezentiran je u tekstovima koji
slede.
22
28 A. K. Belyh, op. cit., str. 128.
29 Ilpofpa.\lMa KIlCC, str. 109.
*
* *
Izbor tekstova predstavljao je izuzetno sloen, problem.
ekstova o pitanjima koja ulaze u kompl.eks
:emom ima toliko mnogo da bi samo njIhov spIsak
. . .. deo raspoloivog prostora30 .Zato SIllO u Izuzetno
IspunIO veCI d" v' I b na su
restriktivnoj selekciji vrili izbor sIe eCI naClIl : .za ra
tri celovitija teksta, od kojih je svakI za. sebe
'rste literature o ovim pitanjima. PrVI od !lJIh Je vec .. pomenuta
"\ v', v k"h zemalja - Istorijsko mesto
diskusija naucI1ika Istocnoevrops I. . . b
socijalizma, etape i kriteriji raZVitka, kOJOJ se no
ovorilo o obelejima i istonjskom mestu raZVIjenog SOClja .Itma,
se ona ne daje II ovom izboru, ne!0 u pn ogu,
od naslovom Polemike. Drugi je rad Pjotra DeIIllcova,
tK KPSS Razvi;eni socijalizam - stepenica na ka
u kome je' i sa stanovita k?me pnp.ada
i uo tio gledita o razvijenom SOCIjalIzmu
I97f) isp;ljila. celovitiji tekst predstav.IJaj.u sm .I.zV?d,\ IZ
A. K. Beliha Upravljanje i samoupravljanje.
u ra;'l'anje: sutina i perspektiva Opredeljenje bas
:Vu od brojnih radova kOJI se
tikom bilo je motivisano nizom razloga, od
objanjenje.
korektno p;ikazivanje gledita 1 o
so stvenog na veliki broj radova. k.oJI gov?re o oVim
'r "ma 'postupak postaVljanja problema 1
p.I, anji da se koncepcije zasnuj u na postavkama
CIJa, nas J 1 , o
c
obJI1e
sociJ'alizl11a i da se respektuju savremem procesI. . d '
' .. d . t i oni l110 a iI a u u na
istina. imaju i mnogi drugI ra OVI, e su .";, _,
ovaj Iz drugih radova,
u isu, uzeta su neka pros o
ocena pitanju, bez I
-' , .. 'd oareil i k.ako o autorc kOJe
lime smo se <:rOtO\O POdJl: lt,. O'" v' l 'tT
ni omen uli. 7ako i o one smo na o",:aJ <.Ons. 1,
,;1 t drugih nije bilo. Ovim se Ujedno I lZVlI1ja\amo LI111
autorima. l "V
, , l v 10 stavova cr eQista l
Prezentirani tekslOVI IZ azu san t:: ., ''''.
" , - - d' . t'lpnj' a do KOjeg su sO\Jeb !
koncepciJCl 1 om su 1, o ! S '.. _. " "j loenih.
(lutori doli II razmatranJu! opsteteonjskoj razradi OVI: s i'"
k: l k 'h aktuelnih i kontroverznih fundamentall11h p.tanJ,a
" omp e SIll , . d' ..., .'" o karakien-
prakse i teorijc o pen o drzv
. ., <orIJa 1<\1 ,_
stikama sadanjeg stanja l o ,. "'-' . - - N l ,. II
sti u drutveno samoupravljanje. e u azeCl
, . " or anu CK KPSS za teorijska i
30 Samo je u g.. reko ')00 o
pitkunt)a, dn;-tva.
razmm aspe lIna I
23
njihovoj zasnovanosti i teorijskoj valjanosti,
m!l o nphovoj potrebama i doprinosu
resavanju konkretmh problema sovjetske drutvene prakse,
moe se, na kraju, konstatovati:
.P":'o, izuzetno intenzivno, svestrano, i temeljno
bavljenje ov<;>m problematikom izraz je spoznaje da je sovjetsko
dostIglo takav nivo razvoja kada nastaju ne samo uslovi
nego l potrebe da se teorijski razreavaju ova pitanja kao sazreli
problemi drutvene prakse;
drugo, u razmatranju i razradi ovih problema, u raspravama
i sukobima pogleda i koncepcija, u pokuajima da se
oni utemelje na fundamentalnim postavkama socijalizma
postignuti su rezultati ne samo u nekim pozna-
tim izvornim stavovima Marksa i Engelsa, a Lenjina _
to je u periodu staljinizma bila ozbiljna jeres - nego i u
samostalnoj razradi ovih tema o karakteristikama razvijenog
socijalizma i o odumiranju drave i razvoju samoupravljanja, i
gledita i koncepcija, ive rasprave i otri
sukobi, studiozan prilaz, argumentovano osporavanje i
valjanosti svojih pozicija, izbegavanje etiketiranja
l sl. ukazuJu na novu atmosferu i u ovoj oblasti stvaralatva, iako
se i dalje samo po sebi podrazumeva da se u tim traenjima, raz-
i samostalnim doprinosima ne prelazi opti okvir i
smer dat u oficijelni m partijskim dokumentima.
Teorijski koncept razvijenog drutva pred-
stavlja dalje razvijanje, razradu i osavremenjivanje sovjetskih
koncepcija o sadrajima i formama socijalizma i komunizma
i o putevima njihovog ostvarivanja. Time su snage
sovjet.ske Partije - na bazi uoptavanja iskustava dosadanjeg
razvoJa, na osnovu ocene uslova, problema, i interesa
Sovjetskog Saveza i svog - izvrili izbor
opredeljenja i odredile i le koncept razvoja
sovjetskog drutva, a taj izbor i opredeljenja vre veliki nepo-
sredan i posredan uticaj na druge zemlje i pokrete.
Ovaj koncept i praksu koja ga prati je analizirati
i sa stanovita unutranje doslednosti,
konZistentnosti i koherentnosti samog koncepta, zatim, kompa-
rativnom analizom ovog koncepta sa temeljnim postavkama
socijalizma, kao i stepenom adekvatnosti i
ovog koncepta uslovima, potrebama j sovjetskog
drutva i savremenog sveta.
Takve analize i ocene prevazilaze okvire, i
svrhu ovog uvodnog teksta. To su problemi i zadaci koji
tek predstoje i koje je i korisno i potrebno izvriti.
neophodno je da se u vidu napomene ukae na
uticaj koji na koncept razvijenog drutva vre
24
realno stanje, problemi i sovjetskog
drutva. Taj uticaj je mnogostruk I ovde se ukaZUje samo na neke
njegove dimenzije:
1. U radovima mnogih sovjetskih koji se bave
ovim pitanjima pri razmatranju i ove
ne uspeva se uvek da se na .. nacm
ono to predstavlja optu
od onoer to je reenje konkretmh problema I tesk?ca razmh
strana sovjetskog drutva, koje se, Je
razvijalo veoma te po. svoJ,'m
predstavlja jedinstvo U teznJI
da se svakoj konkretnOj men kOJa IZVIre IZ potreba
da legitimnost, te P?nekad dlzu na ravng
optih obeleja i zakonomernostI. To Je .Jedan od razloga
je dosta teko ono novo to daje pravo o
novoj etapi socijalizma. Isto tako, u ovom konceptu mje dovoljno
razvijeno ono to i. .
sadanjeg stanja I VIZIJe krajnjih Ciljeva I
ideala.
2. Dostignutom nivou razvoja
lizma odgovara i nivo koncepta o razvijenom s?cIJalIstIck?m
drutvu jer koncept odraava praksu I perspektivu
koju otkriva. Zato da daljim
sovjetskog drutva i sO.:IJalJzn;a da I .0;aJ
koncept, poto i sovjetski auton IstiCU Je razvIJem socijalIzam
veoma dugotrajna etapa drutvenog razvitka.
3. Dosta je teko prihvatiti miljenje nekih sovjetsk!h
nika da "ukoliko kasnije pojedine zemlje il.i
da otpadaju od relativno
da susti gnu zemlje kOJe su otisle napred I ?a
izravnaju s njima u vioj fazi komunizma"31. Takav stav
ne samo duhu Lenjinovog o neravnomernom
kapitalizma i k?ji nastaje ,na toj osnovi, nego I eksplI-
citnim LenjinOVIm misijenjima "da ce pobede.
revolucije makar samo u jednoj od zemalja. nast1!pltI,
po svoj prilici, otar prelom", te
ranije izvrile .re::,oluc'Ju 1T:Ogu opel
(u ,sovjetskom' i u SOCIJalistickom smislu) zemlja
Ovaj koncept otvara perspektivu za neka kru?na
i dalekosena reenja i to stvara velike obaveze sovJ.etskom
da ih realizuje. Njime su sovjetskog
dalje razvile svoju viziju ciljeva i puteva ostvanvanja.
Ta vizija, a putevi njihovog ostvanvanja, kao uostalom
31 Videti tekst F. D. Kretova (na kraju ovog izbora).
32 Lenjin, Izabrana dela, tom II, knj. 2, str. 258.
25
i dosadanje iSk:ustv k ' , , " "
se od kih d ,o, na oJem ,su tl putevI formuli sam, razlikuju
k t
,nek k rugih, Iskustava 1 puteva razvoja i
re anja a ornuni K v ' v '
k" zrnu. ao sto Je poznato, nase Iskustvo i
puteva ka ciljevima su
l, ICltOst puteva Jedna je od karakteristika socijalizma kao
og i SK! su jo 19,56. godine istakli "da
,u putevI socIJalIshck?g razvitka u razmm zemljama
I da "bogatstvo for1lll razvitka sociJ'alizma doprI'nosI' n'
'v '" U ' " Jegovom
'. .dn
7
glh Iskustava i koncepcija iz bogate za-
rIzmce radmckIh I pokreta stalna je k
naseg pokreta - a to je i jedan od ciljeva ovog pra sa
ISTORIJSKO MESTO, KRITERIJI I KARA-
K TERISTIKE RAZVIJENOG
DRUTVA
Kolektiv autora
RAZVIJENO DRUTVO
, .. Kretanje ka komunizmu pretpostavlja svestrani razvitak
socijalizma, dosledno ostvarivanje njegovih principa, Pri tome
nema otre, bezuslovne granice perioda razvijenog socija-
drutva i perioda prelaza od socijalizma ka komunizmu,
stadija u celini i stadija,
Izgradnja razvijenog drutva ne predstavlja zavre-
tak razvitka socijalizma uopte. Savremena etapa pretpostavlja
reavanje dvojakih zadataka. Jedni od njih u celini se
u okvire socijalizma, pomau njegovom usavravanju, potpunijem
ispoljavanju njegovih principa, .. , dok drugi, iako su socijalisti-
imaju uporedo s tim iri karakter , , . I jedni i
drugi zadaci u ivotu se tako da ih je katkad
teko .. ,
Razvijeno drutvo je opti izraz svih progresivnih
promena u ivotu sovjetske zemlje ... Savreniji i sveobuhvatni
drutveni odnosi, koji su se trajno u socijalno-
-ekonomskom, i kulturnom ivotu ljudi, njima adekva-
tna baza koja visoki i postojani
tempo i iroke razmere razvitka proizvodnje, celokupnog materi-
jalnog ivota drutva, vii nivo kulture i svesti trudbenika, njihovu
aktivnost - takva su glavna i najsutinskija svojstva
27
k?Ja odlikuju Sovjetsko d v ",'
od Sovjetskog drutva na rustvo ,kao raZVIjenO socIJali-
razvItka. prethodrum etapama njegovog
v Osnovu drutv ' v'
,u materijalnoj proizvodn 'i ,odnosa
matenjaIna proizvodnja _' !J, SOvjetskom drustvu celokupna
na I i na selu - temelji se na
sredstvima za proizvodnju nDe e JIVOJ vladavini drutvene svoiine
us 1 v ve forme te" J
ag asenom skladu i Sve se viv b1i v, SVOjIne nalaze se u
formi... se Z zavaju, ka jedinstvenoj
Sovjetsko drutvo predstav1'a '
trudbenika, u kojoj vladaJ'U ,J , :pnmer asociiaciJ'e
Od k ' pnncIpI' Ko n d' ,
" sva oga po sposobnost' . H e ra 1, taj ne jede"
fetskom drutvu svako ima ,prema radu". U
da radi. Sovjetsko drutvo ka d v rad I u Isto vreme obavezan je
vitalnije i aktiv tru,?benika, postalo je sada
,stanovnika zemlje apocetku. de.vete petoletke
ucI10 je (prema 82% 1959) T k ' za rad bIlo je zaposleno i
u radu 'ne a
tIckIh fOrmaCIja, nije po Pl klasno-antagonis_
drutva. znava a ru raruja istorija sovjetskog
(CCCP Ha uyiii - _
TH'feCKoii: u CUlPOllllleAbCiii6a kOMM
JU!TeparyPbl, MOcKBa 1971 CT 2Y1HU3Ma, lif311aTem,CTBO noJU!-
, p, ,444-445)
Pjotr
RAZVIJENI SOCIJALIZAM
KA KOMUNIZMU - STUPANJ NA PUTU
, , Genijalnim radovima ute el" v
IZ utopije pretvoren u nauku markSi:?1a socijalizam
hzma su dalje r ,: :adovlma LenjIna ideje sociJ'a-
Pa t" . aZVIjane I pod k d 'J
rIje ovaplocene u revoluc' . ru ovo stvom lenjinske
sistem koji stupa praksu, Danas je socijalizam
To je d\utvenog razvitka
klase, partija podvig
trudbenicima celog u perspektive
bez eksploatacije i " za novo drutvo
Na OsnoVI' akumul' SOClja nOb ugnjetavania '
, ISanog k 'v ,
jasno odrediti osnovn'" etape tIcnog Iskustva
, k '" SOCIja IZ k ' , J"
raZVIt a. Na tom iskustvu o l " ma, o,t tendencije
grama nae Partije, s. anjaj.1! pn:r:c1pljelni stavovi Pro-
koji je dao duboku XXIV kongresa
nje komunizma u SSSR-u U' e!'IS!I u savremene etape izgrad.
,IzVestaju CKKPSS k " , d
' OJI Je po neo
28
drug V. L Brenjev, je da je sada, u sa
drugom polovinom 30-ih godina kada je socijalizam pobedio u
naoj zemlji, "dostignut neizmerno vii nivo narodne privrede,
drutvenih odnosa, kulture i svesti irokih narodnih
masa. Samopregornim radom sovjetskih ljudi je razvi-
jeno drutvo ,: .: " " ,"
Klasici markslzma-lenjlll1Zma predvldeh su glavne lStOf1j-
ske faze nastajanja i razvitka formacije: prelazni
period, socijalizam, komunizam. Zivot je u potpunosti
pravilnost prognoze i uporedo s tlm
konkretizovao predstave o stupnjima uzlaznog kretanja ka komu-
nizmu, Na putu kretanja drutva ka komunizmu ostvaruje se dalji
razvitak i usavravanje
Socijalizam prolazi niz zakonomernih etapa, Svaka od njih
ima svoja obeleja i osobenosti. U okvirima svake etape je
nejednaka doslednost u preobraavanju ovih ili onih strana dru-
tvenog ivota. To zavisi od ukupnosti unutranjih i
uslova razvitka one ili ove zemlje. U isto vreme, bilo kako da su
ti uslovi, oni ne ukidaju
preobraaja, jedinstvo pnnclpa l objektlVll1h
zakonomernosti novog drutvenog slobodnog od eksploa-
tacije, Analiza savremenog stupnja razvitka sovjetskog drutva,
s gledita obeleja koja imaju internacionalni
karakter, moe da predstavlja dosta interes za
<lni i pokret.
Izgradnja novog drutva jedinstven je socijalno-ekonomski
proces, osnovnih etapa nema zidova. O tome
kako iskustvo SSSR-a, gde je razvijeno
drutvo, tako i niza bratskih zemalja koje su, poto su zavrile
(ili zavravaju) izgradnju osnova socijalizma, prele (ili prelaze)
na izgradnju razvijenog socijalizma.
TIeTp ,lleMl!'feB, pa36UmOU COl(Ua.1113M - cmyuellb Ha uymu K l{oM.llY-
.IllOM)" "TIpo5neMbI MHpa Ii COl.l,Ha;1H3Ma", 1 /1973, CTP, 8-9,
A, K. Belyh
ETAPE RAZVOJA ORGANIZACIJE
SOCD ALIZMA
organizacija socijalizma je sistem
-demokratije to je nadgradnja nad eko-
nomskom bazom, Etape njenog razvitka neposredno
etape razvitka baze i klasne strukture drutva. V. L Lenjin je
29
ukazivao: "Svaka demokratija k . v
nadgradnja (neizbena, dok se 'ne ao Iv.
se ne stvori besklasno drutvo) I v. zavrSI klasa, dok
i je, u UZI, kraju .krajeva, proizvodnji
drutva. "1 U, prOlzvodmm odnosima datog
. . uloga ekonomike u d ..
tIVI:I l osnovni zakon njihovo o nosu na poI!t1ku je objek-
zakona koji Sutinu tog
socIjalIzmu je' J .. s specIfIcnostima i u
.na ekonomika
, ,cIOnbanje karakter .
sve vecu ulogu politike 'cr . ..' mnene, razvoj i
Etape razvitka proI'z d '1 or",amzacIJe) klasnog drutva. 2
. d'l vo m l snaga ekon k b
IZV.O .m l odnosa), socijalno-klas ' _ or:,ts e. aze (pro-
c.elIm, nadgradn'e ( drustvemh odnosa u
(Ideoloki i duhovni od .)orgamzacIJe) l. nadgradnje u celini
dejstvu sadraj etapa v
t
U svom i uzajamnom
organizacije jedan je od ru\veno
g
razvItka. Razvitak
razvitka celiile (drutva) i:t
Pe
ata tog sl?enog procesa. Etape
delova su I etape razvitka njenih
U vezi sa 3
proletarijata u IZ ?iktature
I fIlo, zofskoj literaturi a tal. . ,u nasoJ specIjalnoJ pravnoj
P
k' . . ,1<0 e 1 u propacrandno;' d v .
ra Sl pOjavIla su se gled .v
t
. "'. pre avackoJ
etape u svom razvitku pro I .IS ako da h jednu ili dve
na drugoj ili etapi da II se nalazi sada
N" raZVI a.
'v esumnjlvo je za svakoga da - .
tlcke drave drava diktatu I je etapa razvItka socijali s-
da podlee sumnji da je varve pro Ne podlee i ne treba
zna, pose na etapa razvitka socijalis-
! B. ncc, T. 42, CTP 276
. - SustlI1a I osobenosti delovan . . .' "
md
ke
u odnosu na politiku u ,koji ulogu ekono-
o strane autora ovog rada u s e .. I . potpunije je razmotreno
JIO.IIII'.'II II liO.ll!!lil!!{U 6 COO!li/lOll/elllle e/w-
11-13. cC"O.\! OOUjeCIt!Ge fleHIiHrpa,:;: 1959 CTP
3 U literaturi sadr '. ' .
puno sa drutva pot-
na pnmer: A . .bOBilH Oili I- e razvitka drave Videti
IlJen ,ocl'gapcI!IGa gllrilia[[ - .
apog/lo.llY. iocygapciliay, CTD. ")4 p _' IYPbl upq.leiliapllailia f; 00-
"Pvenod razvIjene iZ<>radnje kom -. oo se govon otprilike ovako'
drzavnosti." U J'e d' Ulllzrna Je nova etapa razvoja
gan' .. d ' I ugo samo d,o P D v II '"''
-. IzacIJa rutva je relativno s e v rvog. rzava, or-
zakona koja se regulie
oI istraivanja. ,anja I razvitka. TI zakoni zahtevaju
_ . Iako se diskutuje pitan'e o .
Je u Sutini stvari o eta :tapan:a drave,
mzacIje drutva u celini To' !?andl" lazvItka orga
sadr . I' 'v . Je pnro no ukoliko J'e d v -
aja po Itlcke oraanizacije d v
t
. rzava osnovni elemenat
procesa razvitka Organi rus.:,.a d S, druge strane, prilikom analize
moupravljanja u prvi plan d;;l u sistem sa-
nost koncentrie razlike drave, poto ba drav-
tvenog samoupravljanja. og upravIjanja od dru"
30
F
drave optenarodna drava. Diskusija, u pravom smislu,
se oko pitanja da li period pretvaranja drave diktature
proletarijata u optenarodnu dravu predstavlja posebnu, samo-
stalnu etapu razvitka drave.
Jedni smatraju da je naa drava u svom razvitku
prola period diktature proletarijata i postavi optenarodna
drava nalazi se u drugom periodu razvitka. Pri tom mnogi
izdvajaju u svojstvu posebne etape u okvirima prvog perioda
etapa pretvaranja drave diktature proletarijata II optenarodnu
dravu. 5
Neki opet smatraju da taj proces ne predstavlja
posebnu etapu dva osnovna perioda, nego da je zavrni
period razvitka drave diktature proletarijata. 6
Zajedno s tim niz argumentuje gledite:
sovjetska drava prola je dve etape razvitka - dravu diktature
proletarijata, dravu diktature proletarijata koja prerasta II
optenarodnu dravu i postavi optenarodnom nalazi se na
etapi svog razvitka.
7
lvii smatramo osnovanim poslednje gledite. Pitanje o etapama
razvitka drave, kao to je samo je deo krupnijeg
problema - o etapama razvitka drutva u celini. Zato se u svojoj
sutini pitanje o periodizaciji razvitka naeg drutva
svodi na tc da li je ono prolo dva ili jedan period i, prirodno,
da li se ono sada, nalazi u drugom ili periodu svoga razvitka.
Sovjetsko drutvo - drutvo oktobarske revolucije - trasiralo
je put ka socijalizmu. Pod rukovodstvom Lenjinove
partije sovjetski narod prvi u istoriji realizuje opte zakonomemosti
nastajanja formacije. To se odnosi i na zakonomerne
stadije izgradnje novog drutva. Sovjetsko drutvo u svom razvitku
prolo je dve etape: prelazni period od kapitalizma ka socijalizmu
i period zavretka izgradnje socijalizma. Sada se ono nalazi na
etapi - etapi razvijenog socijalizma i njegovog prerastanja u
komunizam. Prelazni period, kao to o tome sovjetsko
iskustvo, deli se na procese izgradnje osnova socijalizma i zavretka
prelaznog perioda, tj. izgradnje socijalizma u osnovnom.
5 Videti radove H. l. AnCKCaH.1pOBa, M. H. bar!Tll!!a, A. TI. byrcHKa,
.n, YI. KacKa. TI. !(OcilUhIHa, }V1. ll. 'lv1HilllIIIa TI .!lp.
6 Videti: JJ. 11. qecHolwB, KGfo:08&1 OC/l0611ble 31/wilbl pa36w/alR II ifjyu-
h*l{llll CO!?UG.luc!T!ut!ecf\oio iocygapcuwa, "TIo;uiTIFiecKoe c2.;"loo5pa10Brt!THe
h
1962, ]\'24, CTp. 74; peueH3U51 H. n. <pap6epoBa Ha KHHry A. TI. KOCUUhlHa
To cygap e !Ti 60 6ceio ilapoga, MocKBa 1963, ("CoBeTcKoe rocy.uapCTBO II npa-
BO", 1964, N9 2. CTp. 147).
Treba primetiti da autori upotrebljavaju pojmove "etapa" i "period"
razvitka sovjetske drave: jedni nazivaju "etapom" proces dva os-
novna "perioda", drugi nasuprot tome "periodom" nazivaju procese
osnovnih "etapa".
7 Videti radove A. .bOBlIHa, <P. M . .bypnauKofo, JI. A. lPHfOp51Ha,
,n. A. KepHMoBa, A. 11. JIeneIllKuHa, K. A. MOKuqeBa, M. C. CeMlIKHHa,
B. O. TO.!l.eH6aYM, II. C. qepeMHhIX.

ukazivao: "Svaka demokratija kao i v t
nadgradnja (neizbena, dok se 'ne zavri _
ne stvori beskJasno drutvo) slui na kraju k . nje k1a.sa, dok
ld je, u
rustva."l o nOSIma datog
. . uloga ekonomike II odnosu n ., . .
osnovllI zakon njihovo<Y a Je obJek-
zakona koji s tog
je izraziti na i u
nastanak, funkcionisanj k e,cI ekonomika
sve vecu ulogu politike Izmene, razvoj i
. Etape razvitka proizvodnih sn:O" IZaCIje) klasnog drutva.::
Izvodnih odnosa) socij'alno kl ba, ekonomske baze (pro-
1
.. ..V' - asne strukture' d' Vt .
1111, polItlcke nadgradnje (o o- . .. .1 I us ve11lh odnosa u
(Ideoloki i duhovni odno .) r
b
a11lZacIJe) l nadgradnje u celini
d . V' Sl U svom Jed' t .
eJstvu cme sadraj etapa d' v
t
' . ms vu I uzajamnom
organizacije jedan J'e od aslpuskvetnog razvItka. Razvitak
r . k' e a a too- slo v
azvlt 'a celme (drutva) istov b. zenog procesa. Etape
delova orrranizacije su l etape razvitka njenih
U vezi sa sov.o
proletarijata u optenar'odn d drzave IZ drave diktature
i ['l .. u rzavu II na v' ..
l ozolskoJ literaturi a tal, .' sOJ speCIjalnOj pravnoJ'
a SI pOjavIla su se l d'v . nOJ l
P
r k' . . ,1.' o e I u propa cr d ..
etape u svom razvitku prola e .Is:ako da li je jednu ili dve
na drugoj ili etapi svog oVJe .sk'a drzava, da li se nalazi sada
N ... raZVIt a 4
'V esumnJlvo Je za svako a da' .
tlcke drave drava diktatur; r Ije etapa razvitka socijalis-
da podlee sumnji da je va p o etaTlJata. Ne podlee i ne treba
na, posebna etapa raz"I'tka s .. l' , OCIJa IS-
1 B. H. fleHlfH, ncc T 42
. 2 Sutina i osobenosti d'elo ' C!p. 276. ..

II 1- l UO./Ull/li/.:u B CO/?UO_lIlclTiU'ICCI{O' J g,. I COOIlIIIOlllellue elw-
_ J. ,.1 OOli/eCIIIGe Jle!ll!Hrpa-19-9
3 U l' . v ,J, ::>, CTp.
,IteratUrI cesto sadra' .
puno sa sadraje jettapa razv,ltka drutva t
na prImer: A. EOB!iH DiR i m, e raZVItka drav
Q
po :
",;""p,:;q"q,,,y, ,,,ygap;,,,,y,
d/flO izgradnje komuni;ma C:-
1e
a se govori otprilike ovako'
U stvarnosti je d ' Je nova etapa razvoja
gaIllzaclJa drutva je relativn samo deo prvog. Drava, oli i
Y
:' IC"",
,set
4 I k - , wz!vanja. . III za tevaJu
. " ay o se diskutuje pitan 'e o '
Je rec u sutini stvari o o j _ raZVItka d y
llIzaCIje drutva u celini T ,ctal;'ama fC!zvltka po!"t'Yk rzave,
je drava
-a organizaci'e Y fuge prilikom analize
rnoupravljanJa u prvi plan dolazi t u sistem s
kO!lCentrie drave, poto ba
og ,amoupravljanja. prav Janja od
30
F
drave optenarodna drava. Diskusija, u pravom smislu,
se oko pitanja da li period pretvaranja drave diktature
proletarijata u optenarodnu dravu predstavlja posebnu, samo-
stalnu etapu razvitka drave.
Jedni smatraju da je naa drava u svom razvitkU
prola period diktature proletarijata i postavi optenarodna
drava nalazi se II drugom periodu razvitka. Pri tom mnogi
izdvajaju u svojstvu posebne etape II okvirima prvog perioda
etapa pretvaranja drave diktature proletarijata II optenarodnu
dravU.
5
Neki opet smatraju da taj proces ne predstavlja
posebnu etapU dva osnovna perioda, nego da je zavrni
period razvitka drave diktature proletarijata.6
Zajedno s tim niz argumentuje gledite:
sovjetska drava prola je dve etape razvitka - dravu diktature
proletarijata, dravu diktature proletarijata koja prerasta II
optenarodnu dravu i postavi optenarodnom nalazi se na
etapi svog razvitka.
7
I\-1i smatramo osnovanim poslednje gledite. Pitanje o etapama
razvitka drave, kao to je samo je deo krupnijeg
problema _ o etapama razvitka drutva u celini. Zato se u svojoj
sutini pitanje o periodizaciji razvitka naeg drutva
svodi na tc da li je ono prolo dva ili jedan period i, prirodno,
da li se ono sada, nalazi u drugom ili periodu svoga razvitka.
sovjetsko drutvo _ drutvo oktobarske revolucije - trasiralo
je put ka socijalizmu. pod rukovodst vo111 Lenjinove
partije sovjetski narod prvi u istoriji realizuje opte zakonomernosti
nastajanja formacije. To se odnosi i na zakonomerne
stadije izgradnje novog drutva. Sovjetsko drutvo u svom razvitku
prolo je dve etape: prelazni period od kapitalizma ka socijalizmu
i period zavretka izgradnje socijalizma. Sada se ono nalazi na
etapi _ etapi razvijenog socijalizma i njegovog prerastanja u
komunizam. Prelazni period, kao to o tome sovjetsko
iskustvo, deli se na procese izgradnje osnova socijalizma i zavretka
prelaznog perioda, tj. izgradnje socijalizma u osnovnom.
5 Videti radove H. l. A,leKcan.JpoBa, M. H. Earrnma, A. TI. EyTCHl(a,
j1_ 11. KaCKa. A. n. KOCHUhIHa, M. H. MUliJllHa H )lp ..
6 Videti: ll. 1-1. qecHoKoB, KOl{06bl OCIl061lbte 3t7iaiibl pa3611lTtU8 II rfjYII-
I{llUU iocygapdIica. "TIO;J!lTnqeCl(Oe
1962, N2 4, np- 74; peueH31UI H. TI. Q)ap5epoBa Ha KHnry A. TI. KOCliUhiHa
Tocygopct7ieo 8eeio /IOpogo, MocKBa 1963, ("COBeTcKoe rocY.llapCTBO li TIpa-
BO", 1964, NQ 2. CTp. 147).
Treba primetiti da autori upotrebljavaju pojmove "etapa" i "period"
razvitka sovjetske drave: jedni nazivaju "etapom" proces dva os-
novna "perioda", drugi nasuprot tome "periodom " nazivaju procese
osnovnih "etapa". 7 Videti radove A, EOBuHa, <1>. M. EypnaUKOro, JI. A. Ipnrop5fHa,
,n. A. KepuMoBa, A. 11. fleneI1lK!IHa, 1(. A. MOK!I'leBa, 11. C. CeMUK!IHa,
B. O. TO)leH5ayM, TI. C. qepeMHhIX.

Osnove, fundament socijalizma u naem drutvu bili su stvo-
reni 30-tih godina. To je konstatovala XVII partijska
konferencija socijalizma u osnovnom (zavretak
?d ka socijalizmu) ostvarena je
sredmom 30-tlh godma. 10 se odraava u dokumentima povezanim
sa usvajanjem Ustava SSSR-a (1936).
U razlike socijalizma u
od nJegovih osnova? Glavno je, po naem miljenju,
klasne organizacije drutva.
bl.h su p,otkopani ekonomski i koreni
burzoazIJe:. "ko ce koga" bilo je reeno u korist
k!ase, socIJahzma. Ipak, buroazija jo nije bila potpuno likvi-
kao klasa, u licu kulatva. Ekonomika je jo
bIla raznorodna.
. i buroazije, stvaranje jedinst-
venog socIJah?tJckog sistema privrede, ostvareni su kao rezultat
prelazn?g per!.od.a od kapitalizma ka socijalizmu, tj. kao rezultat
Izgradnje SOCIJalIzma u osnovnom.
Zato u osnovnom?
. . Zato to zavretak prelaznog perioda od kapitalizma ka soci-
da je iznikla nova, formacija u
hcu mze -:- se proces nastajanja
I zapoceo Je njen razvitak na vlastitoj
Soc9ahzam novi drutveni organizam se
I njemu Svojstvena objektivna nad kapitaliz-
mom. T,?J proces zavra.va se izgradnjom razvijenog
d,rus,tva. OsamnaestI kongres nae Partije odredio je, na osnovi
drugog ,Petogodinjeg plana (1933-1937), da je SSSR
stupIO u nov -. "u period zavretka izgradnje
besklasnog.socl]ahstJckog drustva I postepeni prelaz od socijalizma
ka komumzmu"8.
, " .napad na nau
arzavu Istakao Je u pr,:? plan zadatak razbijanja neprijatelja.
Pod
y
rukovodstvom. lenpnske partije, sovjetske
30vJetskl n.arod u celini, ostvarili su po bedu u
naFecen: l. najteze.m Istoriji, potpuno su porazili hitlerovski
faSizam I Japanski mIlItarizam.
U pe.riodu, svojim portvovanim herojskim
radom sovjetski narod Je u roku likvidirao
posledice agresije.
Pod rukovodstvom partije klasa
kolhozno se!jatvo, i inteligencija koncentri sali Sli svoj
rad na da.ljem. razvIjanJu socijalizma i izgradnji komunizma.
perIod stvaranja razvijenog drutva
karakterIse se promenama u sistemu diktature proletarijata.
8 KJlCC 8 pe30.1101jllRX II pelUeHIIRX C'be3go8, KOlltjjepeull,lIU u U.1ellYMOc
4K, If. 2. 7. MocKBa 1953, CTp. 883.
32
F
U sovjetskoj dravi odumrla je funkcija guenja otpora
eksploatatorskih klasa, poto su one unutar naeg drutva bile
likvidirane. Glavne pak funkcije - privredno-organizatorska i
kulturno-vaspitna - ostvarile su svestrani razvitak.
drava _ govori se u Programu KPSS - stupila je u novi period
svog razvitka. je proces prerastanja drave u svenarodnu
organizaciju trudbenika drutva. Proleterska demo-
kratija sve se vie pretvarala u optenarodnu demo-
kratiju. "9
Proces zavretka izgradnje drutva istovetan je
sa procesom izgradnje razvijenog drutva. Zadatke
te etape ostvaruju sada mnoge drave. "Kao rezultat
industrijalizacije i seljatva na koopera-
tivni put neke zamlje narodne demokratije su stupile II period
zavretka izgradnje socijalizma. "10 Stvaranje razvijenog drutve-
nog sistema socijalizma je zakonomerna, istorijski neophodna
etapa zavretka izgradnje drutva
ll
. Sovjetsko
drutvo nalazi se na vioj etapi razvitka. Pod rukovodstvom
Lenjinove partije na narod je prvi u istoriji izgradio razvijeno
drutvo. L. I. Brenjev je naglasio: "Prvi put u
istoriji svetske civilizacije socijalizam je pobedi o potpuno i defini-
tivno, je razvijeno drutvo i stvoreni
uslovi za uspenu izgradnju komunizma."12 U izvetaju Centralnog
komiteta 24. kongresa KPSS je: "Samopregornim radom
sovjetskih ljudi je razvijeno
o kome je 1918. g. V. I. Lenjin govorio kao o nae
zemlje. To nam je dozvolilo da pristupimo
velikog zadatka koji je postavio Program Partije, njeni poslednjI
kongresi _ stvaranju baze komunizma. "13
drutvo, koje je u naoj
_ drutvo je gde vlada princip: "Od svakog po
_ svakome prema radu". Osnovna obeleja SOCI-
jalizma - "to je vlast trudbenika pri avangardnoj ulozi
klase, drutvenim razvitkom od strane markslstlcko-
partije. To je drutvena svojina nad sredstvima za
proizvodnju i na njenoj osnovi planski razvitak celokupne narodne
9 X.iiJI CbCJg }([]CC. cTCIIOrpa$. OTl!eT, T. III, CT!'. 303.
10 Bl!eo'lepeglloii XXI cbe3g ]{IlCC, CTeH. OHeT, T. Il, M., 1959, CTp.
447.
]l 3. XOHeKKep, Ilpoo.le.llbl c03gallll.'1 pG3GlIlltoii OOlllecilicellllOl1 CIIC-
iliCI/bi COI?IW.1II3.\W 6 TjJ,P, "I1po5;le:-lbl ;,mpa li COU!Ia;lli3:-m" 9/1967; C.
TOllOPOB Ha firlTiu K pa3clIlTio.lI), C01?lIa.llIclTill'leCKO.II), OOIl/eelTic)', TO iKe;
B. zlyt7ill zlo.lIloiO iioclTipoelllUl COI?IW.ilI3.\W. IZ HToraM X CDCDa
BCPI1. "KOMMYHliCT" 1/1971; JJclTiopll'leelWe MeclTio COl?lIa;1lI3Ma, 3lTiafibl
/I KPlllTicpllll pG38I1lTiIl8. "I1po5neMH 1>.!1lpa II COUl!am!3:-m" 2 /1970 (0530p
llHCKYCCilli).
12 JI. 11. EpeiKHeB, jJ,e:1O JIellUIla :>!ClIceelTi /I fiooe:>lCgaeLIi, M., 1970, CTp.
22.
13 i\1alTiepua.1bl XXIV cbe3ga KIlCC, CTp. 38.
3 ?Ylarksizam II svetu 33
privrede na viem nivou u interesu blagostanja celog
naroda. To je ostvarenje principa ,od svakoga po sposobnostima
- svakom prema radu'. To je vaspitanje celog naroda u duhu
ideologije komunizma, u duhu prijateljstva s narodima
bratskill zemalja socijalizma i trudbenicima celog sveta. To je,
spoljna politika zasnovana na principima proleterskog,
internacionalizma "14. U odnosima
sveopte korenito obeleje i kriterij razvijenog
drutva je sistem optenarodne organizacije,
vlast celog naroda kojim rukovodi klasa, s
partijom na Razvijeno drutvo
predstavlja neposrednu osnovu prelaza ka komunizmu.
o potpunoj i pobedi socijalizma u SSSR-u i
stupanju naeg drutva u period razvijene izgradnje komunizma
je 2I. kongres KPSS (1959).15 Taj konkreti-
zovan je i razvijen u Programu Partije, u odlukama i materijalima
23. i 24. kongresa KPSS. Istorijsko iskustvo pokazuje da su razli-
ne samo forme prelaza raznih zemalja ka socijalizmu. Razno-
obrazne su forme i samih drutava. Ipak, pri svemu
tome i osobine razvijenog socijalizma
su: vlast celog naroda kojim rukovodi
klasa s partijom na duboka i svestrana
optenarodna demokratija; 2) razvoj proizvodnih snaga, likvidacija
privatne svojine i vladavina drutvene
svojine u gradu i selu; 3) odsustvo eksploatatorski h klasa, bilo
kakvih nj.ihovih ostataka, eksploatacije nova
socijalna struktura klasa i njihovih' kolektiva,
proces brisanja razlika i granica klasama, ostvarenje principa
"od svakoga po sposobnostima - svakome prema radu"; 4)
duhovni procvat drutva kao rezultat kulturne revolucije, stvaranje
narodne inteligencije, stabilizacija ideologije u
masama.1
6
Prema tome, prelazni period od kapitalizma ka socijalizmu
(potpuna pobeda socijalizma, nastanak formacije u
vidu njene prve faze - socijalizma) se karakterie kao
sistem diktature proletarijata. Period zavretka izgradnje
14 JI. 11. Ep8;KHcB, JJ:e.lU :J/CU8e!Ti'1l f!ooey.cgacf[!, CTp. 38.
15 Blleol{Cpeglloii XXI cbe3g KIICC, cTeHorpa<jJ. onCT. TOM H, CTp.
443 - 455. .
16 Analizu obeleja razvijenog socijalizma videti: O tiogio[iioc;,e K 50-
-.lCITiu 10 BC.llIKOii O;;Jti.qOPbCKOii. cOI,ua.tllciiill'lCC/wii peCO.zylOl'lIl1. IIocTaHoB-
nelHre UK KIICC OT 4 5l!mapl'! 1967 r. 1'/L CTp. 16;
JJ. H, bpe;Kl!eB, IImllbgec.qzli .tezli ce.IlIKUX iioc.eg l,oclIa.1lI3.lla, 1\1., 1967,
CTp. 21; JJ:erro JlelH!Ha )KHBeT II
M, A, CycnoB, Kap. I Iv[apKc - ielllla.1 bilU ii )''1l1ilil'Z b paoo'leio }uacca, 1\f.,
1968, np. 15 17;
E. H. nOHo:.mpeB, Ciiipollllie.lbczUcO /{O.II.IIY"U3.lla il CCCP - ce.lUKaR /111-
iliepllat,Uolla.1blla.'1 3aga'la coaeiliCKoio Ila poga, M., 1964, CTp. 45-74.
34
p
. .. drutva) je pret-
ma (stvaranje s J l tarijata u sistem opstenarodne
varanja sistema. e nadgradnja prvi

orgamzaclJe l' 't'cvkog drutva u SSSR-u kOJe

.. SOclja IS I .
stvorenog . t opte narodne o.rgamza-
prerasta u komuIllzam}e Vtvo karakteri se sIstemom
.. Besklasno komumstic o rus . . -;
CIJe. v moupravljanja.
drustvenog sa 'tka drutva organi-
Optenarodna etapa raV:1 ova demokratizacije
.. l' . vkorf drustva - to Je n .. b be
zacije socIJa IStlC b, S .. r demokratIja o ez -
sovjetskog SIstema .. poslovima drutva.
ma..s,a L. 1. BreIljev
v
-
"Njeno I vi rt sovjetskog drustva
predstavlja glavm s!ner IC Ob
na putu ka komumzmu:. ,'V zemJ'a ima svoje osobenosti.
Svakako, . i d;ugih zemalja socijalizn:a
Ipak, u princIpu Iskustvo .SS osnova socijalizma, posle izgradnJ.e

da posle stvaranja dolazi period zavretka SOCI-

. a u osnovnom, '. d 'a
P
rve faze komumz
m
. . d . e kao peno stvaranJ
v d' 18 Taj pen o se I o . da
j
'alistJcke IZgra nje. d Vt " 'Na toi etapi nalaze se sa
.. l' ,vk g rus va . .J
razvijenog sOClja IStJC .0 'V l'
" k ociJ' a!Jstlcke zem Je. .,
mnoge evrops e s ." r a (stvaranje razvIjenog
Period zavretka bso:IJas=ostalni period razvitka
.. l' t' vkorf drutva) Je pose m,
SOCIJa IS IC b
formaCIje. t razvitka
v d problema e apa . '" .
Za naucnu razra u . .. . l orf" oportumzma, vaZIll
. Ih mJansl ev b ..
drutva, za borb:r p:OtIV. koju je formulisao
metodoloki znacaj !TIlla .J: t a' u k um Uli izmu. Mi imamo u v!du
U
radu bolest, evzcars v vanost levih" komumsta.
. . " lunu nezasno " d ,vk .
apso l J' ali partijU r.a oJ
kOJI sU J 'j su odricali partijsku
k
lasi partijske partI}l, .. t s gledita komumz
ma
.? '. OdrIcati partl]nOS - vk')
LenjIn Je govono ." v kraha kapitalizma (u ,oJ.
skok od ka vioj fazi komumzma.
ne ka nioj i ne ka osIe svrgavanja
u Rusiji preivljavamo gf. ka socijalizn1U, ili ka mzem
P
rve korake prelaza od kapita IZm
- .' "19
stadiju konmmz
ma
'
_----- - "liV II paoo'lIlX uap-
. Coeelll
aliue
Ko,\!.'.!YlIucUJuIJec,,-,
17 MeJlcgyllapogtlO
e
_ _ 'Vl 1969 CTP, 86, . drucnh
TI '-j,{ li MaTepHaJlhl, ,., '., kustvo SSSR-a l ""
muli. ;-'.OKYMeHl .. 1 'h radova koji odraavaju l' t'"kog drutva treba
18 Od specIJa nI soclja IS IC
zemalja o stvaran
J
u;:::2-iie;1I0g 8 _KOApl_\Z:
, (jJ B KOHCTaHTHHOB, - O empol/UJeA bClU6e
nabrojati: . . HCT" l /1959; <P. M. 1966 21 ,!l.eKa5pS!; A. M.

KOBaneB, Oo 3IUall
ax
CLUP KOMMYHli3Ma J! HCKOTOPb
_ B KH. CTpoHTenbC n H <pe,ll.OceeB J! ,!!JJ.
Maz,IIU. M 1967' A. n. EYTemco, . .
ynpaBJ1eH
H
S!." 'IICC T 41 CTp. 27.
19 B. 11. JIeHHH, ,"
35
vTe odredbe .formulisane su u jednom od nnjvanijih dela
komuIllzma. One konkretizuju i razvijaju Marksov
o dven:a faza.ma komunizma (socijalizam i potpuni
prVI put Izveden u Kritici Gotskog programa
20
.
LenJ.I.nske su rezultat razvijanja Marxove
na Iskustva revolucionarnih preobra-
zaja u RUSIJI.
razvijeno .. drutvo otvara period
;azvIJene komunizma. Taj proces
s\'oJ.e etape .Imace: stvaranje osnova komunizma, u osnovi
potpuno komunizam - razvijeno
I ono imati svoje etape, faze razvitka
l funkc1Ol1lsanJa.
te m! polazimo od sazrele potrebe razmatranja
pr?blema nastajanja i. razvijanja socijalizma i komunizma.
Pn P?dleze kako nam se jedno pitanje:
da 1: je penod stvaranja I funkcionisanja razvijenog a
sveopta samostalna etapa nastajanja
l1lstlcke formaCIJe.
P?dela formacije na socijalizam i
bIla Je l ostaje cvrsta. Ta podela ima izuzetno vano
teonJsko l
Teorija i praksa komunizma nespojiva je sa stavovima i
.koji ignoriu objektivne stadije nastajanja
s?cIjahzma.I komuI1lzma. Oni pokuavaju da forsiraju izgrad-
nJu (?,veliki skok" i "komune"),
zan:, cas da socijalizam stvar deleke
Opste su poznatI pOgUblll rezultati svega toga.
Etape razvitka drutva u svojstvu
svog l razvitka svoje organiza-
CIJe .. Drzava, pohtIcka orgal1Izacija sovjetskog drutva u svom
razvitku prola je dve etape i sada se nalazi u
20 K MapKc II <1>. 3Hresw:, Co'l., CT. 19, CTp. 19-20.
_ 21 3a CiI.IO'/e//lIOCzU b .1!e.)lcgYllapogllolo f.;O.lI.l!YIIIICzTill'leCKOIO t/61Dlcell1l8,
!lOKY:>leHThlll :-.mTcplla.lhL!vL 1964 CTp.122-123 j')]-??3'
11/1964,cTp,19. " ,-- --"," ...
22 etapa razvitka drutva, njihovog
1 etapa razvitka drave, samostalnosti etape pret-
drzave d,lktature. proletarIJata u optenarodnu dravu, savremenu
tre;:,: etapu raZVItka SOVjetske drave i odnos prema gleditima koja
odncu ukazanu 9Tugu etaI?u razvitka kao samostalnu etapu: podrobno su
ra,=-motrena radOVima: A. K. Ee:rhlx: 1) 05 OCl10611blX 3lTiaziax pm-
611UlII:z. Cocell!..CI,!!W iocygapclTic JI., 1963; 2) OIIi 10cy-
gap.clIIBo gllKlIlatuypll IlpO.lemapllatIia l( KOM.HYllllclIiIlIJecKo,11Y ca.l1oyiipa6,lellll/o,
B KH. "BOllPOCbl rOCYL\apCTBa li llpaBa, n" ]964; 3) Cooi'iiilolUelllle 31(0110-
MIII(II II iiO.IlIlYiIlKII c COI!lIa;llIctYill'leCKo.1I OOUleCmce, CTp. 22-23,
36
r
oraanizacije mnogih evropskih zemalja prole su
etapu svog razvitka i sada se nalaze na drugoj.23
A, K. Ee.lblx, YTIPABJIEHI1E 11 CAMOYTIPABJIEHI1E,
COI,lla.lllczTiu'IeCKOe ylipa6.lelllle: CYllf/IOCzTib II iiepciieKmllCbl
Pa36I1lYiIlR, H3L\aTenbcTBo "HAYKA" , JleHIlHrpaL\ 1972.
Pjotr
KRITERIJI I OBELEJA RAZVIJENOG SOCIJALIZMA
Razvijeni socijalizam nije posebni proizvodnje ili
samostalna drutvena formacija. Radi se o socijalizmu koji se
oformio, o drutvu u kome su sazrele osnovne pretpostavke za
razvijenu izgradnju komunizma. Uporedo s tim razvijeni socija-
lizam ima i svoje osobenosti, koje se moraju uvaavati. Na toj
etapi svestrano se otkrivaju novog optimal-
no se koriste njegovog ekonomskog i
sistema, objektivne zakonomernosti i principi, drutvo se
sve Stvaraju se novi povoljni uslovi za svestra11l
razvitak ...
Savremena etapa, se jednim od stupnjeva socijalizma,
uporedo s tim sadri u sebi realne osobine
drutva. Ba te osobine postaju magistralne tendencije razvijenog
socijalizma. Uspeno reavanje novih, zadataka, koji se
objektivno javljaju u tom periodu, pribliavaju nas toj granici
od koje postaje i opipljiviji prelaz od socijalizma ka
komunizmu ...
U ekonomskoj oblasti osobine savremene etape sovjetskog
drutva su: visoki nivo razvitka proizvodnih snaga, zrelost socija-
drutvenih odnosa, koji su se konstituisali na osnovi
ncpodeljene vladavine svojine. Osnovne karike
narodne privrede - krupna dravna i kolhozIlo-kooperativna
koja se baziraju na naprednoj
osnovi, objedinjeni su jedinstvenim i uporedo s tim mnogogra11lm
i gipkim sistemom veza i podele rada. priv:-ede jc
temeljni princip ekollomsklIn zemlJe; .. or:
se podie na vii nivo, koji odgovara naraslo] koncentraCIjI l
specijalizaciji proizvodnje, zahtevima ubrzanja
progresa, kompleksnom reavanju zadataka socijalno-ekonomskog
razvitka.
23 Videti: <D. EynauKHII, BolipoCbl iocygapczTica 6 llpoeKzTie llpolpa,Hbl
J(llCC, "KOMMYHHCT" 13 /1961, CTp. 41: B, KHanll, 05 OC/l06I1bl.': lIat/paG-
.'I(,1I1I8X pG36uzTillR /opugecKo!i lIaYI(lI 6 '1exoc,IOUal(lIl1, CoseTCKoe rocY.Llap-
CTB;) II npaBo 6/1963, CTp. 107 - 108.
37
XXIV kongres KPSS, glavni zadatak devetog
petogodinjeg plana razvitka narodne privrede SSSR-a (1971-
-1975), je da i nai ciljevi, i narasli ekonomski poten-
cijal, i potrebe narodne privrede i neophodnim
dublji zaokret ka reavanju mnogobrojnih zadataka povienja
blagostanja naroda.
U oblasti za razvijeni socijalizam je
ne samo ostataka
eksploatatorskih klasa, nego i dalje socijalno-poli-
jedinstva drutva. Ostvareno je prerastanje diktature
proletarijata u optenarodnu dravu, uz uloge
klase. Ostvaruje se dalji razvitak demokra-
tije. Raste uloga partije.
Razvitak bratskog prijateljstva, svestrana ekonomska,
i kulturna saradnja nacija, koja je
za nau mnogonacionalnu zemlju, doveli su do nastajanja nove
istorijske zajednice -- sovjetskog naroda. Postepeno se odvija
proces formiranja socijalno jednorodnog, besklasnog drutva.
U duhovnoj oblasti razvijeni socijalizam karekterie sve
potpuniji trijumf ideja, ideala komuniz-
ma u svesti masa, svestrani razvitak nauke i obrazovanja, pro-
cvat kulture, stabilizacija u realnom ivotu principa
morala. Jo vie se ire drutvene za svestrani razvitak
sposobnosti i aktivnosti trudbenika, svih sovjetskih
ljudi.
Svakako, razvijenom drutvu jo su svoj-
stvene osobine koje su za prvi stadij komunizma
i one ga razlikuju od vieg stadija formacije (jo
su sutinske razlike grada i sela, umnog i
rada, jo nije dostignuto takvo izobilje materijalnih
dobara koje bi dozvolilo da se njihovoj raspodeli po potreba-
ma itd.). Uporedo s tim na tom stupnju odvija se proces formiranj?-
baze komunizma, ostvaruje se ogromni
progres drutvenih odnosa ...
Odlike razvijenog drutva postepeno su se
oformljavale na osnovi novih proizvodnih odnosa, u procesu
razvitka ekonomske i organizacije socijalizma.
Za dostizanje stupnja razvijenog socijalizma bio je neophodan
ceo istorijski period. Objektivni sud o njemu moe se samo
kada se predstavi ona situacija u kojoj je naa zemlja
izgradruu socijalizma. Poznato je da je sovjetski narod morao da
reava mnoge ekonomske i socijalne probleme koje je nasledio od
buroasko-feudalnog Velike u izgradnji novog
drutva povezane su sa preodolevanjem tekog starog

Da bi mogle da se predstave razmere onoga to je
treba se podsetiti da je Rusija u vreme revolucije,
po Lenjinovoj karakteristici, bila ekonomski relativno zaostala
38
f
. k . o ereovladavalo
zemIJ.a, dOJI' 1 ; sianovnitvo koje je skoro sa
s ostacima v eU'
e
a da je danas Sovjetski Savez
3/4 bilo nepismeno. j p k' kulturnom pogledu.
., d va I u ekonoms om I u
visoko razvl}.ena rza obro'nih grana, savremena
IndustnJa mnog k . k Itu a balifikovani kadrovI
poljoprivreda, napredna Ilau apI ur,
. ekonomske mocI SSSR-a. . . .
- to Je osnova b 'I' f da u rezultata pn-
. ., Ne treba za. Ja I "alizam olazi od sopstve-
vredno.g zadatke:
nih I u ostvaruje se pri potpunoJ
nos" vno' aranci'i prava na rad,
zaposlenost,1 na besplatno osi?Uranje
P?vecanju zart- e
k
italizmu, pak, komercijalna konst:
sOCIjalIlIh potreba. op b Vo"e" cVnosti a pretnja nemastme,
" '1 'd 'spred potre aCY , . . v k
pravIo, I e! V' bitka rada je forma pntlska na cove a.
neosiguranostI u I Vi tamo otra borba za opstanak.
Kao sredstvo "vaspitanja s k nomskog razvitka ne treba
, ... pokazate Je e o '.
Zato, ... I I'ke dvaju sistema, humaI1l-
wbiti iz vida pnnclplJe ne raz I .
sutinu socija.I.izra. . dnje usavravanje drutvenih
Razvitak mateflJa pro!zvOuboke promene koje
odnosa zakonomerno pnpremaju d :." l ih i duhovnih potreba
"se ostvaruju u samom karakteru materija n
., r tk iva iroke prostore za formira?je
RaZVIjem socIja Izam o fb t' cVoveka otvara pred nJim
. I vkih sposo nos I, .
i stvara ac, t' duhovnog rasta, radne l
neograI1lcene mogucnos I
drutvene aktivnosti. . . . d' '"v nJ'a
. . orcranskog sJe lIlja a .
Ostvanvanje .. I:> sistema pn-
s zadataka istorijskog koji reav.a
vrede - to J. . V"
a
ret ostavka za to postao je
razvijen.i s?cljUhzam. I? otrazovanja koji je ostvaren
kvalitatlVI1l skok u razvoJU e I
u godinama vlasti; .. , 'a nauke i tehnike kao glavnu
RazmatraJucl progres h' nl'cvke baze komunizma,
t
' nj' e matenja no- e .
polugu za s ,ara . kom leksno-mehaI1l-
KPS ostvaruje d?sledne se kvalitativna
zovane, automatlZ?Vane formi i metoda privred-
P
romena tehnolokih prolkz
t
vO
J d' a Vsto vodi ka brisanju
., d Vaja . kara era ra ,
nog upravlpnJa, sa rz:. I . v
. . '.. mno" l f'zlcko<T rada. 'V .
gral1lca IzmeDU li l l " b v '. e odvukao XXIV kongres,
Sve to zahteva, kao sto J P . j' .,., slo"u za kOflscenje
. . l' e naJp0VO JI1lJIil u y
efektivnosti d t' U masovnoj proizvodnJI,
. '''h naucno-tehI1lcl\:l os lb ..' .,
naJnovIJI. .' . formi orcranizaclje mdustnJe.
usavravanje r fVk ; drutva obavezuju da se
Uslovi soclJa IS cro i dalje posledice onih
paljivo uvazavaJu ostvaruju. To je pove-
socijalno-ekonomskih mera oje s ' -
39
zano s brzim promenama zahteva koji su postavljeni i
savremenoj proizvodnji, kao i drutvenom ivotu.
Sada u sve stepenu postaje neophodno da se
odredi kako socijalna perspektiva, tako i razrada konkretnih
prognoza razvitka pojedinih grana proizvodnje, nauke i kulture,
socijalnih promena, porasta stanovnitva i optimalno, s potpunim
uvaavanjem interesa da se ostvaruju grandiozni preobra-
aji, da se racionalno troe resursi. Posebni
dobija razrada plana razvitka narodne privrede.
Objektivni uslovi razvijenog socijalizma stvaraju pretpos-
tavke za proirenje okvira planiranja drutvenog razvit-
ka, za obuhvataIJje tim planiranjem problema i privredno-kultur-
nog i socijalno-ivotnog karaktera. Socijalno planiranje postalo
je sada stvar ne samo dravnih organa, nego i iroke drutvenosti,
pojedinih optina, gradova, oblasti. U njemu su ogrom-
ne aktivnog sve novih slojeva trudbenika u
upraVljanje svim stranama ivota drutva, razvijanje
inicijative masa. Socijalno planiranje daje efekat, dozvoljava-
da se na vreme pripreme ljudi za one promene koje se vre u
strukturi i organizaciji proizvodnje, da se stvore sve povoljniji
uslovi za rad i odmor, za pravilno organizovanje ivota. Na
stadiju razvijenog socijalizma socijalno planiranje postaje najva-
niji sastavni deo drutvenim ivotom ...
Zadaci koji se reavaju u uslovima razvijenog socijalizma
neraskidivo su povezani sa svim i ideolokim
aspektima drutvenog progresa.
klasa, kolhozno seljatvo i narodna inteligencija
bili su i ostaju osnova socijalne strukture naeg drutva. Istovre-
meno u njoj se ostvaruju duboke kvantitativne i kvalitativne
promene. Godine 1939. radnici i njihovih
porodica) su 33,5% stanovnitva, a kolhozno seljatvo zajedno
sa zadrunim zanatlijama 47,2%; 2,6% stanovnitva su
individualni seljaci i zanatlijc. U 1972. g. 59,8% stanovnitva
su radnici, 19,3% kolhozni seljaci i zadrune zanatlije,
a ostalo su slubenici i inteligencija.
S porastom svesti, opte i profesionalne kulture
klase drutva klase uticaj njene
radne i aktivnosti, moralnog primera na sve
oblasti ivota.
Kolhoznom seljatvu, se rad pribliava uslovima industrij-
ske proizvodnje, postaju sve blii i shvatljiviji ideali
klase. U uslovima razvijenog socijalizma i ispunjava sc no\im
sadrajem savez klase i kolhoznog seljatva.
Duboke promene ostvaruju se u redovima narodne inteligen-
cije. Pretvaranje nauke u neposrednu proizvodnu snagu drutva
dovodi do brzog porasta radnika, koji su
organski povezani s klasom. Pogledi, idejne pozicije
40
inteligencije, koja formira duhovnu kulturu
kos! drutva, se poklapaju s idealima klase.
S tim u vezi ne moe a da se ne obrati panja na jo jedan
vaan momenat. U uslovima zrelog socijalizma aktivno se razvi-
jaju procesi koji umnogome dalje zbliavanJe
seljatva i inteligencije s klasOl!l: klasJ1lh
i drugih socijalnih razlika. Ostvaruje se lzjednacavanJe uslova
nivoa obrazovanja i kulture klasa i socijalnih
grupa,' formiraju se i preovladavaju jedinstveni int.eresi i
potrebe, osobine socijalne psihologije ! na. svet
naroda kao nove internacionalne zajedmce ljudI. DaljI USpCSl1l
razvoj tih procesa zahteva paljivu analizu novih P?java,
reavanje problema kOJI se sa
savremenim zahtevima revolucije, ubrzavanje
socijalnih promena.
Razvijeni socijalizam otvara nove za produb-
ljivanje i svestrani razvitak ekonomske, kulturne
saradnje naroda. Praznovanje pedesetogodinjice SSSR-a
je demonstriralo reenja
pitanja u naoj zemlji, pokazalo Je ogromne uspehe SVIh
SSSR-a, koji su postignuti pod rukovodstvom KOmUJ1lstlcke
partije. U nas deluje jedinstven, kompleks
privrede, koji .. mateTljal.ne
za razvitak svih naCIja I narodnostI, kOJ! cementJra
njil{ovll zainteresovanost . za materijalno-
baze komunizma. U uslOVIma cvetanja I postepenog
zbliavanja nacija, daljeg produbljivanja drutvene
podele rada, specijalizacije i. kooperacije pr?izvodnje,
h veza, dost.lgnuca nauke. I .kulture,
kadrova, se uloga mternac!Onalnog vaspItanja trud-
benika. Principi internacionalizma su
poluga ubrzanja socijalnog progresa, kretanja svih nacija putem
komunizma.
Za razvijeno drutvo zakonomerno je dalje
njegovog i je?instva .. Sovjet:
ska optenarodna drava, koja se na tOJ osnOVI, nalaZI
se II nerazdvojnom jedinstvu sa usavravanjem i
razvitkom demokratije.
Glami cilj celokupne partijske i dravne politike postaje
razvitkom u ime
njegovog blagostanja, II principa
tokom izgradnje. Za raZVIJem sOCl]ahzam karakte-
je ne samo stvarna pravna svih koja je
postignuta sa pobedom novog ureaenja:.neg? 1 sve slfe.?bez-
socijalnih prava trudbenika mateTlJaln!In
Potpuno zagarantovano pravo na rad otvara pred cove-
kom sve povoljnije izbora prOfeSIje II skladu sa
41
njegovim sklonostima i interesima. Poboljava se kvalitet obrazo-
vanja i. medicinskih usluga, primetno raste materijalna sigurnost u
starostI, raznoobrazniji i sadrajniji postaje odmor trudberiika
i njihovih porodica.
KPSS ispoljava stalnu brigu o usavravanju mehanizma'
realne demokratije kao glavnog pravca razvitka
organizacije sovjetskog drutva, svih
prava trudbenika. Aktivizira se rad sovjeta, proiruju se njihove
funkcije, ire se ostvaruje u praksi princip odgovornosti izvrnih
organima, raste njihova odgovornost pred
bIracIma ... Povecava se preciznost, i kultura rada
dravnih ustanova, vodi se nepomirljiva borba s pokuajima
naruavanja demokratije, s birokratskim
tima, sa nebriljivog odnosa prema potrebama i
zahtevima masa. Efikasnu ulogu u drutvenom ivotu imaju
organi narodne kontrole, masovne organizacije trudbenika _
sindikati, Komsomol.
Sovjetska drava nije izgubila svoj klasni karakter utoliko
to organizaciju prijateljskih klasa pri
u.loZl klase i to ostvaruje istorijski cilj proleta-
fIJata - Izgradnju besklasnog, drutva.
Istorijsko iskustvo pokazuje da, kad su potpuno obez-
garancije zatite i tekcvina socijalis-
tJcke u delatnosti drave koju je ona stvorila
i kuIturno-vaspitne funkcije,
funkcIje upravljanja.
.partije, koja se oslanja na objektivne drutvene zakonomernosti
mehanizma upravljanja u naoj zemlji ide ne upravcl;
tendencija, koje se na Zapadu proglaavaju
nelzbezmm saputmkom progresa, nego putem
produbljivanja osnova drutvom i sve
irim trudbenika u upravljanju drutvenim i dravnim
poslovima.
U izgradnje razvitak
demokratIje - kao to su predvideli komunizma-
ostvaruje postepeno pretvaranje organa dravne u organe
drutvenog samoupravljanja. Komunizam neizbeno karakteri-
sati stepen organizovanosti celog drutva kao stvarnog
uslova slobode ...
U razvijenom socijalizmu, kadaje svakom
ne potpuna socijalna sigurnost za sutranji dan, nego se i sve
pUnIje razvija demokratija, u meri raste
svesti, unutranje zrelosti ljudi, njihove obrazova-
nostI I kulture. Svest postaje sve uticajniji faktor koji
neposredno regulie stii iVota drutva ...
Okviri i razmere socijalnih promena koje su ostvarene u
drutvu razvijenog socijalizma zakonomerno trae neprekidno
42
uloge Partije, nivoa njene teorijske
delatnosti. To je uslovljeno osmiljavanja
procesa koji se odvijaju, preciznog perspektiva, duboke
analize objektivnih zakonomernosti novog drutva. Na osnovi
takve analize i uoptavanja iskustva izgradnje
Partija strategiju i taktiku daljeg razvitka.
uloga Partije povezana je s mobilizacije masa za
reavanje novih istorijskih zadataka koji su postali sloeniji i
iri, izraavanja u politici potreba i interesa
svih klasa i socijalnih slojeva, celog naroda, svih nacija i narodnosti,
svih pokolenja naeg drutva.
" Razvijeni socijalizam predstavlja, 'prema tome, i novu etapu
u delatnosti Partije. Njena politika izraava zahteve koji proizilaze
iz sazrelih objektivnih uslova, koje ivot. Uporedo s
s tim pravilna politika Partije ubrzanje socijalnog
progresa, otvara iroki prostor svemu to je progresivno, organizuje
mase za uspeno reavanje" zadataka izgradnje,
za pretvar2.nje u ivot Programa KPSS.
U skladu s tim Partija tei da usavrava forme i metode
svoje delatnosti, da razvija lenjinske principe i norme unutar-
partijskog ivota veze sa masama,
jedinstvo svojih redova, bojnu sposobnost i odgovor-
nost svih svojih organizacija. U naoj zemlji zvanje komunista je
ali ono umnogome i obavezuje. U tradicijama lenjinske
Partije je visoko odgovornosti, organizovanosti i svesne
discipline .. Biti u avangardi radnog naroda - to videti
daleko napred, objektivno ocenjivati dostignuto, nalaziti optimalne
puteve za reenje novih zadataka, svojim primerom oduevljavati
mase, i dosledno sprovoditi u ivot
kurs koji je proveren istorijskim iskustvom. Partija pridaje
principijelni razvitku revolucionarne teorije, drutvenih
nauka, usavravanju kolovanja kad-
rova, propagandi ideala. Svoj zadatak mi vidimo
isto tako i u nepomirljivoj borbi s antikomunizmom, buroaskom
i sitnoburoaskom ideologijom, sa ovinizmom i nacionalizmom,
sa marksizma-lenjinizma.
Za nas su sveti principi proleterskog internacionalizma,
koji lee u osnovi odnosa
partija, zemalja socijalizma. Sovjetski ljudi vaspitavaju se
u .duhu klasne solidarnosti, prijateljstva s bratskim narodima ...
Razvijeni socijalizam, koji je stupanj na putu ka komunizmu,
neprekidni socijalni progres, sve punije manifestuje
novog drutvenog procvat
materijalnog i duhovnog ivota, ostvaruje uticaj na svetske
drutvene procese, daje odgovor na probleme veka.
43
Na zastavi socijalizma ispisane su svete parole internacional-
nog bratstva naroda, slobode i mira koje izraavaju socijalnu pri-
rodu novog Ideje socijalizma, prijateljstva na-
rodima, sada su realni faktor mec1unarodnog razvitka, sve aktiv-
nija snaga koja oduevljava mnogomilionske
IIeTp ):(eMH'lCB, PG36uiTioii COllllG.1lI3.1I- ciTiyiiellb IIG iiyiTiu
K KO.II.IlYIl1l3.IIY, "IIpo5Jlel>1l1 MIIpa II COllIlam13Ma" I /1973 CT. 9-15
Kolektiv autora
DRAVA RAZVIJENOG DRUTVA
- ORGANIZACIJA CELOG NARODA
Preobraaj drave diktature proletarijata u
optenarodnu dravu razvitak je njene sutine,
proirenje njene socijalne baze, najpotpunije ispoljavanje njenog
sadraja i smisla kao drave novog i vieg istorijskog tipa.
optenarodna drava po svojoj sutini pred-
stavlja prirodni produetak i razvitak drave diktature proletari-
jata u uslovima proirenja njene socijalne baze, daljeg
njenog drutvenog oslonca ...
Optenarodna drava direktni je sledbenik
drave diktature proletarijata i produava rad koji je ona
u izgradnji komunizma. drave diktature proletarijata
i optenarodne drave nema neprelaznog zida, naprotiv, prva
nosi u sebi od samog obeleja sveopte demokratije i poste-
peno se razvija u drugu, koja produava delo prve ... Upravo u
tome je za pravilno shvatanje toga da su drava diktature
proletarijata i optenarodna drava - drave jednog
istog tipa, ali na raznim etapama njenog razvitka.
Drugim kada govorimo o optenarodnoj dravi
onda je ne o novom tipu drave, nego o novoj etapi u razvitku
drave u periodu izgradnje komunizma. Ta nova
etapa karakterie se time to, kao rezultat klasnih
antagonizama u drutvu, drava vie nije klasne vladavine.
je, prema tome, vana komponenta drave diktature
proletarijata - vladavina nad eksploatatorima i guenje njihovog
otpora. Ali ostaju svi drugi elementi koji sutinu
drave: vlast radnog naroda s klasom na savez
klase sa seljatvom, istorijski cilj ove dravnosti - obez-
bedenje pobede komunizma, uloga
partije. To da naziv drave na novom stadiju
razvitka kao optenarodne drave izraava zakonomerni razvitak
rezultat diktature proletarijata u dravu celog naroda ...
44
Drava razvijenog drutva je dalji
novog, vieg tipa demokratije, proirivanje i
demokrat izma vlasti trudbenika. U tome se I sastoji
dijalektika prelaza od diktature v
organizaciju celog naroda pn rukovodeco] ulOZI radl1lcke klase,
njihova istorijska sukcesivnost i organska povezanost.
Sovjetska optenar<:dna d.rava. je
i zajedno s tim razvila iste one form.e drzave. kOJe su ?ile I za vrerr:e
diktature proletarijata - republiku sovJeta, kop obez?e?uJc
potpuno Ali. pri pr0.Ietarijata s o.vJet I su
bili, s jedne strane, orgal1l politlcke vladavme trudbel1lka na.d
eksploatatorima, s druge strane organi dravnog
klase nad neproleterskim . a s
- organi svih trudbenika u ostvarivanju njihove
vlasti.
, U optenarodnoj sovjeti
hvatna organizacija naroda, pretvaraju se u odlucuJucu
zaci snagu za ostvarivanje zadataka komul1lstl.cke
izgradnje, kao i ranije, organi vlasti trudbemka,
izraz njihove volje i njihovih korenitih interesa ...
Ukoliko u razvijenom drutvu
tatorskih klasa, pa prema tome nema
klasnih protivnika, utoliko se optenarodna
ne ispoljava vie u tradicionalnom klasnom pOimanJU, tJ. kao
diktature jedne klase nad drugom.
Iz toga, nikako ne proizilazi da je optenarodna
drava uopte besklasna ili natklasna drava. Na alost,
nje optenarodne drave kao drave koja je izgubila sVOJ klas11l
sadraj se u literaturi ...
... drava je po svojoj sutir?i
trudbenika s klasom na All, u pen odu do Izgradnje
razvijenog drutva njena. sutina u
vidu diktature proletarijata u interesu SVih
naroda. U razvijenom drutvu sutlIla
drave nalazi svoje najpunije ispoljavanje .kao 5\'1h
trudbenika, celog naroda (poto ne postoje antagol1lstlcke klase)
s klasom na ...
Potpuna i pobeda
drutva SSSR. ostvarenje SOCIJalnog,
i idejnog jedinstva sovjetskog pO.rast kulture I
svesti masa - sve te okolnosti s kOJima Je povezano prerastanje
drave II optenarodnu v sta?ilnu . ?snov.u
za dalji razvitak za J?S vece zbl:zavanJe
drutva i drave. Razvitak demokratiJe, neprekidno rastuce uvla-
irokih masa u dravni rad, prema tome, neprekidno .se
slivaju s procesom prerastanja dravnosti u
drutveno samoupravljanje. Zajedno s tim, svestram razvitak
45
demokratije je istovremeno i unutraznji sadraj prelaza ka komu-
organizaciji upraVIjanja poslovima drutva ...
. .. je da su i drava i drutveno
samoupravljanje forme organizacije drutva. Jo od
momenta svog drava je prestala da bude
snaga koja se suprotstvalja drutvu i koja se uzdie iznad njega.
Ceo proces razvitka dravnosti je proces zbliavanja
drutva i drave, "apsorbovanje" drugog prvim, koje se zavrava
njihovim potpunim sjedinjavanjem u uslovima drutvenog komu-
samoupravljanja. Prema tome, samouprav-
ljanje nastaje i razvija se ne uporedo s dravom, nego neposredno
iz nje, kao i iz organizacije drutva u celini poto ona
izgubi osobine i poto se svestrano razvije demokratija.
Prema tome, je sukcesivnost
drutvenog samoupravljanja u odnosu na
organizaciju drutva. tu sukcesivnost mi samim tim
naglaavamo da drava ne bez traga, nego u toku svog
razvitka prerasta u samoupravljanje. Prema tome,
odumiranje drave je njena "negacija", to je "negacija kao mo-
menat veze, kao momenat razvitka, sa sadravanjem pozitiv-
nog ... ". Na smenu njoj dolazi via, nedravna, orga-
nizacija drutvene vlasti koja sa svoje strane da se usavrava
i razvija ...
(ABTOpCKHH KOJ1J1eJ..1JlD. iogcyapcili80.
lI3,QaTeJ1hCTBO "lOpnm!'leCKall J1I!TepaTYpa", MocKBa 1972,
str. 87, 93, 94, 99, 107-108, 497, 514)
J. M. Stepanov
VLADA VINA NARODA l SAMOUPRAVLJANJE
Prelaz u drutveno samoupravljanje nije
jednovremeni akt kojim se naputaju svi atributi dravne vlasti
i nastupa epoha vladavine naroda,
samopravJjanje i razvija se II uslovima
dravnosti, i to ne paralelno, ne uporedo s njom, u samoj
dravnosti, uz njeno delovanje. U svim svojim
fazama komunizam je vlad::lvina naroda. U tome je sutina i
njegovog organizacionog mehanizma. Razlike se sastoje u tome
to li socijalizmu vladavina naroda ima drutveni karak-
ter, dok u vioj fazi komunizma ona da se ostvaruje
na drutvenim Navedena sutinska razlika preodoIeva
se ne revolucionarnim putem, nego u toku evolucionih procesa koji
se usmeravaju i kojil'!\1l. svestrano razvija .demo-
kratija. '
46
:ea je to upravo tako tok
dravnosti. Obeleja sveopte demokratije Svojstvena su. l diktaturI
proletarijata. U meri proirivanja socijalne baze
ona postepeno i kao rezultat potpune po?ede soclja!lzn:a
postaju U periodu iz-?,radnje
drulvenih odnosa je neodlozfll praktlcll1 zadatak.
Glavno to karakteri e u.
fazi razvitka jeste tesno preplitanje i uzajamno. I
drutvenih To i Strukt
1
1ru o:gall1zaclje
drutva mehamzmom narodovlasca I u IstO vreme
sutinu svakog njegovog elementa.
. U naoj literaturi poslednji.h ,:;U
gledita u odnosu na pojam.' .1 Svojstva. opstenarodm:
drave, Ipak, kao to je pravIlno pnmetlO A. u
ranju literature o pitanjima i neklh ..
jo postoji tenja da se novI zakljuccl I stavovI o
optenarod;;oj dravi utisnu u stare, shemev"l.
Na primer, po miljenju A. L Koroljeva, soc,JJahstlcka opste-
narodna drava je "organizacija vladavme tr17dbell1ka s
klasom na neophodna za to da obezbedi svestran?
razvijanje demokratije, u procesu se
postepeno pretvaranje
samoupravljanja ... -. KOI olje" F.
M. Burlackog za njegovo otenarodne drzave
"organa dr;vnog samoupravljanja na.roda"3. v U
Burlackog, smatra Koraljev, nisu saSVlDl naznavcem
osnovni pravci delatnosti mje. podvuc:na
njena ogromna uloga u razvijanju je to mozda
tako ali ... mora da objaSnI sustmu pOJave, a,
nam 'se Burlacki je to uspeo da njegov?m
otkriva se sutina narodovlasca u penodu
komunizma: drava je prestala da bude kla,sne
obezbediti samouravljanje naroda - eto sta je bItno
drave. , ..
. .. Centralno mesto u mehanizmu orga111za:lje
drutva zauzim<lju sovjeti. 0111 sto
najuspenije sjedinjuju u sebi obeleja dra;nog l drustver:og
i zato to im je da buou osnova
samoupr::l\"ljanja, Eto se u
uslovima socijalizma ne moe nego ka?
samol!pral'!iallje, koje, l s", gIedIsta
zma svog ostvarivanja tesno uzajamno dejstvo s drustve111m
organizacijama trudbenika pri uloZI sovjeta, ..
l KO,IIMVlIlIciU. br. 5 il 963, str.l1S,
2 flpali;6egellue. br. 1/1962, str. 16,
3 C06eiUcKO iocygapciIi8o u iipaaa br. lOj 1962, st r., 4.
47
.. Samo diktatura proletarijata moe da dovede do trijum
fa s veopte demokratije, koja II uslovima socijalis-
dravnosti i jeste drutveno samoupravljanje.
Veza sovjeta s drutvenim organizacijama trudbenika li
procesu formiranja mehanizma irna
dvostrani karakter. Oni uzjamno u formiranju i delat-
nosti i jednih i drugih, usaglaeno usmeravaju napore sovjetskog
naroda na reenje zadataka izgradnje ...
Samoupravljanje u uslovima socijalizma nosi
dravni karakter. Ali, to ne da trudbenici u
upravljanju dravom, u privrednom i socijalno-
-kulturnom izgradnjom preko organa
sistema, njihovog izvrnog aparata i u svojstvu ove ili
one drutvene organizacije. Izuzetno veliki za iroko uno-
enje drutvenog samoupravljanja ima svestrani razvitak
raznoo braznih formi neposredne demokratije, tj. direk tflOg
naroda u upravljanju drutvom i dravom ...
Drutveno samoupravljanje - jedna je od konkretnih mani-
festacija sovjetske demokratije. Mogu da se navedu
glavni pravci razvitka sovjetske demokratije: uloge
sovjeta, usavravanje aparata upravljanja, proirivanje prava
drutvenih organizacija i dr. Svaki od njih karakteri e se, pre
svega, trajnim produbljivanjem drutvenog samouprav-
ljanja. Takva je dijalektika razvitka sovjetske drave u celini, koja
se sastoji ba u razvitku dravnosti u
drutveno samoupravljanje.
Ipak se jasno izdvaja g/arni prame u razvitku drutvenog
samoupravljanja u SSSR-u: sve je porast formi nepo-
srednog ... Proiruje se neposredno trudbenika
u formiranju i delatnosti dravnih organa, se krug
pitanja koja reava narod neposredno - eto tendencije promene u
odnosu dravnih i nedravnih formi drutvenog
s:unoupravljanja u procesu razvitka sovjetske demo-
kratije ...
drutveno samoupravljanje, koje je nastalo
zajedno sa uspostavljanjem diktature proletarijata, odmah graviti-
ra u svom razvitku ka samoupravljanju. O tome
ubedljivo dijalektika razvitka njegovih dravnih i ne-
dravnih fOTmi. Njena sutina nije u istiskivanju drugih pn'im,
nego u njihovom uzajamnom dopunjavanju i u
cilju postepenog svih II upravljanje,
drutvom i dravom, a zatim samo drutvom ...
Gubitak dravnih obeleja kod sovjeta treba da
se razmatra ... ne kao revolucionarni skok iz jednog stanja u
drugo, nego kao evolucija unutar sistema narodo-
u toku njegovog pretvaranja u drutveno
samonpravljanje .
48
Prema tome, sutina drutvenog samoupravljanja u uslovima
socijalizma sastoji se II tome to ono pretpostavlja i II
praksi svestrano uporedo s nedravnim, u prvom
redu svih dravnih formi ostvarivanja suvereniteta naroda, tj.
svih elemenata mehanizma organizacije. Uzajamno
preplitanje dravnih i nedravnih formi u
razvitku do prvih i do potpunog razvijanja drugih,
to i da pretvaranje drutvenog samouprav-
ljanja u
(J111'1110ClYib, oOllleclYi8o II iocygapclYi8o,
I13,ll,aTeJIhCTBO "HaYKa", MocKBa 1966, str. 150-152, 153, 158,
164--165, 165--166)
A. K. Belylz
SAMOUPRAVLJANJE
I i upravljanje mogu da se
smatraju vidovima samoupravljanja trudbenika. Zadrimo se na
tome podrobnije.
,Pojam "samoupravljanje" II optem smislu da
ljudi upravljaju sami sobom. Taj pojam tesno je povezan s pojmo-
vima "demokratija", Smatra se da samouprav-
ljanje predstavlja optesocioloku kategoriju koja je primenijiva
za svako drutvo. U prvobitnom drutvu samoupravljanje je
funkcionisalo u bukvaInom smislu te jer tamo nije ni bilo
posebnog sloja ljudi koji bi upravljali drugim ljudima, drutvom.
U drutvima (robovlasnitvo, feudalizam,
kapitalizam) postoji drava, tj. posebni sloj koji obez-
interese klasa, a koji se pri tome oslanjaju na
oruanu silu. U tim drutvima samoupravljanje (demokratija)
ne nosi univerzalni karakter. Ono se javlja kao samoupravljanje
klasa u tom smislu to one stvaraju
dravu, a aparat upravljanja drutvenim poslovima funkcionie u
interesu tih klasa ...
Sistem demokratije je razdeliti na
"idove po subjektima - organizacijama koje je ostvaruju. Pod tim
uglom posmatranja ona predstavlja celokupnost dra\'ne (pri-
menjeno na nae drutvo - sovjetske) demokratije, partijske
demokratije, sindikalne demokratije, komsomolske demokratije,
zadruno-kolhozne demokratije itd.
U literaturi se ponekad demokratija
sa sovjetskom (dravnom) demokratijom. To osiromauje sadraj
demokratizma drutva kao osnove
samoupravljanja. U stvarnosti demokratija se javlja
4 Marksizam u svetu
49
U dve osnovne forme - u dravnoj i u
Sadraj sistema organizacije naeg drutva u celini u
sutini je istovetan sistemu demokratije. \
Saglasno torne je, kako nam se govoriti o soci-
samoupraVljanju koje je po svom sadraju istovetno
sadraju sistema demokratije.
Osnovni vidovi samoupravljanja su socija-
dravno samoupravljanje i drutveno samo-
upravljanje!.
Drava diktature proletarijata, koja deluje u periodu izgrad-
nje socijalizma - jeste proleterska demokratija. Ona moe da
se smatra dravnim samoupravljanjem prvenstveno
klase. U prolosti ona se javljala pre svega kao pred-
stavnitvo klase u sovjetima.
Drava diktature proletarijata koja prerasta uoptenarodnu
dravu u periodu zavretka izgradnje drutva,
stvaranja razvijenog drutva, moe da bude odre-
kao dravno samoupravljanje trudbenika.
Proleterska demokratija se sve vie pretvara uoptenarodnu
demokratiju. Ustav SSSR-a od 1936. godine dao je
jednaka prava svim trudbenicima. Nova etapa razvitka
demokratije nala je svoj odraz u novoj etapi raz-
vitka samoupraVljanja. Iz prevashodno proleterskog
ono i sve vie postaje dravno samoupraVljanje svih trudbe-
nika, celog naroda. Osobine sveopte demokratije,
koje su svojstvene dravi diktature proletarijata od momenta
njenog sa razvojem socijalizma i na savremenoj
etapi razvitka naeg drutva postale su predominantne. Proleterska
demokratija potpuno' se pretvorila u svenarodnu demokratiju.
Sada se stvorilo dravno samoupraVljanje celog
naroda, to i izraava optenarodna drava.
optenarodna drava je prethodnik komunis-
samoupravljanja. Ba dravno
ljanje celog naroda da prerasta u
nedravno samoupraVljanje.
Analogno dravnom samoupraVljanju, soci-
drutveno samoupraVljanje moe da se podeli, u skladu
sa etapama nastanka i razvitka drutva, na socijalis-
drutveno samoupravljanje pre svega klase (period
jzgradnje socijalizma u osnovnom), samoupravljanje
svih trudbenika II razvitku (period zavretka stvaranja razvijenog
l Nama se da se doputa kada se u odnosu na socijali-
zam govori samo o drutvenom samoupravljanju, pri tom u vidu
delatnost samo drutvenih organizacija. S druge strane, nekada se socija-
drutveno samoupravljanje nepri mereno s komunisti-
samoupravljanjem. drutvenom samoupravljanju dolazi
na smenu drutveno samoupravljanje. Oni se sutinski kva-
litetno razlikuju.' '
50
dr:ltva), drutveno samoupraVljanje
celog naroda kOje se stvonIo (razvijeno drutvo
period razvijene izgradnje komunizma). '
Po sferama delatnosti demokratija moe da
se na: u uem smislu, socijal-
i U skladu s tim moe da se
govori o samoupravljanju u sferi u
uem .. o ekonomskom samoupraVljanju,
o v SOCljaltstlckom u socijalnoj sferi, o
tJckom samoupravljanjU U duhovno-kulturnoj oblasti.
drutva u ce.lini pri prelazu od kapitali-
zma ka moze da se odredi kao sistem
samoupravljanja u osnovi klase, tj. kao sistem diktature
proletarijata. organizacija drutva u periodu stvaranja
drutva (zavretak izgradnje socijalizma)
je samoupraVljanje svih trudbenika u razvoju.
organizacija drutva u periodu razvijene izcrradnje komunizma
je stvoren sistem samoupra;ljanja celog naroda.
. se pitanje: da li je uopte potrebno postavljati
pitanje o samoupravljanju U uslovima socijalizma? Po naem
miljenju, to je ne samo potrebno, nego i neophodno.
Prvo, u formalnom smislu o samoupravljanju se moe govori-
ti u svakom drutvu. Ipak, u s formama demokratije
eksploatatorski h drutava, kategorija samo-
u sutIm moe da se primeni ba na
demokratiJu, na u socijalizmu.
vU ustavima mnogih drava njihovi
orgam oznacuJu se kao organi samoupravljanja.
P?jam i istinskog samoupravlja-
kOJe se Izraava organizacijom socija-
IlZlna, . ::ll. demokratiju buroaskoj,
razo b!Jcujemo IdeologIjU antikomunizma.
v Neophodno je. da je jo u Programu RKPb (1919)
receno: " ... Sovjetska drava ostvarila je, ostalog, u
neuporedivo irem vidu nego bilo gde na drugom mestu, lokalno i
oblasno samoupravljanje, bez bilo kakvih odOZGO postavljenih
Ylasti"2. '"
U materijalima 21. kongresa partije nalazi se stav o tome da
je demokratija "istinska vlast naroda, da je ona
svestrani razvoj samodelatnosti i aktivnosti masa
njihovo samoupravljanje"3. U Programu KPSS sovjeti
trudbenika su kao ,.lokalna samouprava", a zadruge
: Videti: KJlCC fi Pe30.1101?URX ... ,'l. 2, !!3;:J:. 8, M., 1970, CTp. 42.
o XXI cbe3g KJlCC ... , CTeHorp. oneT, T. l, CTp. 103.
vJdetI: locygapcill6o 6ceio llopoga. Pen. CTaTha. "TIpanna" 12.
,ueKa5pl! 1964.
51
(kolhozi, stambene itd.) kao "kola drutvenog samo-
upravljanja"4.
Z'lto je prirodno to mnogi, sovjetski u svojim
radovima uvode i primenjuju pojam "samoupravljanje" kao
svojstvo demokratije sistema. 5
Ipak, o samoupravljanju u socijalizmu dosad se govorilo
nekako stidljivo, uzgred. Ako se to pitanje i postavljalo, to se
ili u odnosu na dravu, ili odnosu na drutvene organizacije.
Po naem miljenju, treba postaviti i iroko istraiti pitanje o
samoupravljanju u celini, o njegovim obelejima,
vidovima, etapama razvitka itd.6
.; XXII cbe3g K[JCC. CTeHorpa1jJ. OPleT, TOM III, M., 1962, CTp. 305, 309.
5 Tako su G. Glejzerman i V. Ukrajincev jo 1958. govorili o neos-
novanosti organa drave "iz organa samouprav-
ljanja naroda" (v.: r. rJ'1e3epMaH, E. YKpaHHueB, COl{IIQ;1l/3.1l II iocygapciTteo
"Ilp05neM.bI MlIpa II cOUlIaJ'1H3Ma" 1 /1958, CTp. 25, 26). V. V. Platkovski
pie: " ... Sovjetski centralni organi vlasti nisu nasuprot lokalnim organi-
ma vlasti i ceo dravni sistem predstavlja samoupravljanje trudbenika,
naroda" (B. IlnaTKoBcKHiI, BblgalouleecR iipo1l3eegellue Ila Y'Illoio I{O.\l-
.IIYIIU3.IW.) (K 75-J'1enll{) B.b[Xo,n:a B CBeT KHuru <1:>. 3Hren.bCa "IlpOnXQ;K,n:eHIle
cel'vl.bII ... ,) "KoMMymlcT" 1950, CTp. 80; videti njegov rad [Jo//lI-
iTtll'leCl{a8 OpiaJIlI3aLlu8 iipu iiepexoge l{ I{0.IIMYIlU3MY (M., 1962, c. 86). F. M.
Burlacki u knjizi Drava i komunizam, demokratsku sutinu
optenarodne drave, izvodi "Moda je govoriti o njoj
kao o organu dravnog samoupravljanja naroda, koji predstavlja istorijsku
etapu na putu prema drutvenom samoupravljanju" (<I:>. M.
EYP;'1aUKuil. 1) rocygapciTt60 II KO.HMYI1ll3.11. M., 1963, CTp. 142; 2) BoiipoCbl
iocygapcfiiea a lipoel{iTte [Jpoipa.ll.llbl K[JCC. - "KOMMYHl!CT" 13 /1961, CTp.
44; 3) O llel{oiTt0pblx aoiiiipocax iTteopllu ooulellapoglloio cOliua.llIciTtu'Iec;;oio
iocygapciTtaa. "CoBeTcKoe rocy.rrapCTBO II npaBo" 10/1962, CTp. 4).
D. L formulisao je stav: dravnosti
jeste istovremeno samoupravljanja naroda"; "sovjeti - to je forma
samoupravljanja naroda i forma drave" Ul. H. lIecHoKoB, l)
CoaeiTtcl{oe iocygapcwao. eio aacLluiTtaiTte.'lbllaR pO/lb. "IlpaB,n:a", 1967, 27
cpeBpanlI; 2) HCiTt0PlllLeCKUii .HaiTtepWl.ll13.1t. M., 1966., CTp. 300 II .'1p.).
O aspektima samoupravljanja trudbenika u socijalizmu ta-
se govori u radovima A. Bovina, A. F. Brjanskog, !'vl. LN.
Gavrilenka, L. A. Grigorjana, D. A. Kerimova, M. D. argorodskog, V. F.
Kotoka, A. 1. Lazareva i B. M. Lukjanova, V. A. Pertcika, J. T. Sudnicina
i dr. U razmatranoj r('cenziji Hcc.zegoaallllR 6 OO.laciTtu iiO.lUiTtlllICCI{oii op-
iaiiU3Cll?UiI oOll/eciliea ("Bonpoc.bI qmilococpli!!'" 4/1967,
CTO. 137), V. i V. J. Razin da termin "dravno samouprav-
lj a'njc, nije prikladan utoliko ako e on primenjuje bez objanjenja"
u stvari je "lien smisla". Taj termin, kao i svaki drugi sloen pojam, treba
razjasniti. Ali to, po naem miljenju, uopte ga ne "neprikladnim".
6 Takvo postavljanje pitanja o samoupravljanju ost-
vario je ovaj autor u radovima: A. K. Eeil.bIX, l) XXI cbe3g K[JCC iiyiTt.'lx
il YC.IO(]IIRX oli/cHUpall/m iocygapcl!Iea. Y'l. 3an. Kacpellp 05mecTB. HaYK BY
30B JleHuHrp., B.bIIT. III, ,,<I:>1l.'10CO CPlllI" , 1961, CTp. 84; 2) O iiepepaciliallllu
iocygapciii8el!ocilill (] I{O.HMYIlIlCilill'leCi{Oe ca.ltoyiipae.leJllIe.
B KH. ['ocygapciTIao II ;{0.\WYiill3.1I, )1., 1962, CTp. 21; 3) O glla.lCI{iTllIi{e oili-
.\tllpalll18 iocygapciliaa. - "CoBeTcKoe rocy.rrapCTBO II npaBo", 1/1963, CTp.
19-20; 4) K[JCC u rfiopMupoaalllle KO.ltMYllllciTIll1leclwio caMoyiipaa.leIlIlR,
TaM )Ke, 10/1963, CTp. 14-15.
52
pojam samoupravljanje odraava u
sumarnoj formi ope osobine i svojstva upravljanja drutvom u
socijalizmu i komunizmu. U oblasti razvoja samoupravljanja
drutvom izraava se opta zakonomernost nastajanja vie faze
- ona na osnovi svestranog razvitka socijalizma.
Cetvrto, vana osnova irokog pojma
samoupravljanje jeste to to ono odraava njegove kvalitativne
odlike od samoupravljanja. Ba taj pojam pomae
da se dublje vide ne samo opte osobine, nego i sutinske razlike
ta dva vida upraVljanja. i na najviem stupnju svog
razvitka samoupravljanje naroda ne moe da bude
s samoupravljanjem. Oni su bliski,
srodni, ali nikako ne i istovetni. 7
J. M. Kozlov
DRUTVENO UPRAVLJANJE I SAMOUPRAVLJANJE
. .. Moe li se govoriti o dravnom samoupravljanju? Nije
li vie osnovano da se u savremenim uslovima kao forma
javlja optenarodna drava, u kojoj se sve vie
razvijaju drutvena s tim to u komunizmu formom
da postane sistem drutvenog
samoupravljanja. se da je postavljanje pitanja o "dravnom
samoupravljanju" samo po sebi krajnje sporno. S druge strane,
samoupravljanje "u uem smislu ne moe da bude povezano
samo sa drutvenih organizacija u ostvarivanju dravnih
zadataka. Verovatno ne moe a da se ne respektuje to
su drutvene organizacije to se principi samo-
upraVljanja najjasnije ispoljavaju u njihovoj delatnosti, II njihovim
unutranjim pitanjima ...
Na taj izaziva sumnju pokuaj da se na savremenoj
etapi razvitka dravnosti poistoveti delatnost drave
i drutya ...
Drutveno upraYJjanje u svojoj osnovi jeste samoupravljanje,
jer se ovde s\'e ostvaruje po \'olji dobrovoljnih objedinjenja
i gotovo potpuno njihovim neposrednim snagama, to moe da
bude posmatrano kao zametak samo-
upraVljanja. Osobenost sadanjeg perioda je to to se drutveno
upravljanje razvija uporedo s dravnim, II tesnom uzajamnom
dejstvu s njim. paralelno postojanje dvaju u sis-
temu upraVljanja poslovima drutva njihov uzajamni
uticaj jednog na drugo, u procesu se ... sve jasnije posmatra
7 A. K. Belyh, op. cit. str. 90-96.
53
organizacija drutvenog ivota. Pri tome ona,
nastaje kao rezultat ne proste zamene sistema dravnog upravlJa-
nja drugim, nego kao rezultat postepenih promena u toku
kojih, pod delovanjem sve razvijenijih formi drutvenog upravlja-
nja (samoupravljanja), sama drava, na kraju krajeva,
potpuno gubi dravna obeleja i dravnost prerasta u komunis-
samoupravljanje ...
Prema tome, drutveno upravljanje i drutveno
samoupravljanje imaju jedinstvenu osnovu - samoupravljanje.
U prvom ipak, je o samoupravljanju
ned ravni h kolektiva, a u drugom --'- o. samoupravljanju koje
ostvaruju svi drutva (neposredno ili preko
organa). Kao rezultat navedenog zajednitva sistem
drutvenog samoupravljanja se od sada
sistema dravnog upravljanja pre svega po tim istim osobinama
koje sada osnovu dravnog i drutvenog uprav-
ljanja. Ta obeleja su: a) u komunizmu biti slu-
benika, b) u komunizmu biti posebnog aparatapnnude,
nego neophodnu drutvenu prinudu da ostvaruje sam narod.
(Ko3noB lO. M., Coo!TtlloUlellue iocygapclu6elllloio II o5111eciiieelllloio
yfipa6AellllJl 6 CCCP. I-huaTeJ1bCTBO i,lOplI,ll,HCTH'iCCICaJl nHTepaTypa", .M
0e
-
KIla 1966, CTp. 61-61, 83-84).
PUTEVI I ETAPE PREOBRAAJA
ORGANIZACIJE RAZVIJENOG SOCIJALISTI
DRUTVA U
DRUTVENO SAMOUPRAVLJANJE
A. K. Belyh
FORMIRANJE SAMOUpRA V-
LJANJA - RAZVITAK I ODUMIRANJE
ORGANIZACIJE DRUTVA .
u kratkoj i optoj formi, nastanak
samoupraVljanja je proces i razvitka celokupnog sistema
upravljanja, sistema organizacije socijali-
zma. U tom procesu svestrano se i
obeleja i svojstva tih dvaju vidova upravljanja, a postepeno se
suavaju, otpadaju i odumiru svojstva i
karakteristike upravljanja drutvom prve faze komunizma.
Odwmire sve to to razlikuje sistem upravijanja
kao organizaciju drutva od organizacije komunis-
upra\"Jjanja kao
Jedan od vanih aspekata razvitka
komunizma, teorije od strane nae Partije je
otkri\"anje organske unutranje ycze problema Odumiranja dra\"c i
nastajanja samoupraVljanja.
Jo u zori izgradnje 8. kongres RKP(b) je
u jednoj od svojih rezolucija "Sovjetska klasna dra-
va u meri organizovanja privrede sve se vie
rastvarati u aparatu koji rukovodi proizvodnjom i raspodelom i u
55
kulturno-administrativnim organima. Poto se oslobodi svoje
klasne drava prestati da bude drava i
organ pnvredno-ku1turnog samoupravljanja"I.
U 21. kongresa Partije formulisano je: "Pitanje
o ako sve ono shvati pitanje je
o razvitku socIJahstlcke drzavnosti u drutveno
samoupravljanje. "2
. v j.e kao g.lavni smer razvitka socijalis-
tlcke drzavnostl u pen odu Izgradnje komunizma - svestrani
i usavravanje demokratije, aktivno
?vlh upravljanju dravom, u privrednom
Izgradnjom, poboljanje rada dravnog aparata i
Jacanje narodne kontrole nad njegovom
U Programu KPSS formulisan je i fundamentalni
"U procesu daljeg razvitka demokratije se
postepeno Rret,'laranje organa dravne vlasti u organe drutvenog
"Razvitak dravnosti postepeno
ce dovesti do njenog preobraaja u drutveno samo-
upravljanje, u kome se sjediniti sovjeti, sindikati, zadrune i
dru.l?e organizacije trudbenika. Taj proces
dalji razvitak demokratije koji svih
drutva u upravljanju drutvenim poslovima."3 U Tezama CK
za pedesetogodinjicu Velikog oktobra istaknuto je: ,Otkri-
vaJucI zakonomernosti prerastanja socijalizma u komunizam
Partija je .... razradila principe organizacije i
narodnom pnvredom, teorijski je zasnovala razvitak
dravnosti u samoupravljanje. "4
.. Bez se moe da je otkrivanje unutra
veza razvitka i odumiranja drave sa procesima nasta-
janJa samoupravljanja jedna od vanih zasluga
je odgovor na jedno od najsloenijih
komul1lzma - o glavnom putu razvijanja i
cdun:-:ranJa drave,. organizacije drutva. Taj put
sastOjI u preobraaju dravnosti u
samoupravljanje. Drugim taj put se sastoji u svestranom
razvijanju demokratije. Unutranji sadraj, sutina
organizacije, i jeste sveopte razvi-
JanJe GemokratlJe. Drava koja prerasta u samo-
upravljanje - to i jeste drava.
shvatanje odumirania drave izbiia
osnovu ispod nogu ideologa antikomunizma, koji sa
l KIJCC 6 pe30.lIOllllJ1X , 'I. 2. Il3U. 8, CTp. 69.
: XXI CbC3g KIJec. CTeHorpacP. oneT, TOM I, CTp. 102.
, AA II cbe3g /,IJCc. CTeHorpacP. oneT, T. III, CTp. 304; 310; T. I,
CTp. 166, 209, 211, 523-525.
4 50 .lezU Be.llllwi'i OlizUR5pbCIiOi'i COl{lIa.lUczUlI'IeCIiOii pe6o.lIo1illll. ,n:o-
KYMeTbl II MaTepnam>I, M., 1967, CTp. 63.
56
tom pokuavaju da ba u nasoJ
teoriji o odumiranju drave. Sutina tih pokuaja je u ignorisanju
sociolokog sadraja kategorije "odumiranja", njenog
u svakodnevnom i smislu. Tako se, kao
javljaju tvrdnje: ,Odumiranje' po svom smislu treba da
bude istovetno pojmovima ,samolikvidacija' ili ,propast pod
dejstvom objektivnih sila istorije'. linija onoga
to odumire samo po sebi i onoga to treba da bude ,uniteno'
posredstvom aktivnih delovanja od strane individua ili grupe
koji su sebe posvetili tom cilju ostaje i podlono
promeni. "
5
A upravo stvar jeste u tome to odumiranje drave kao
pravac formiranja samoupravljanja nije "samo-
likvidacija" i nije njena "propast", nego razvitak demokratije,
postepeno slivanje drave s drutvom. A to je objektivno-zakono-
merni proces, kome nije potrebno "unitenje" drave od strane
"aktivnih individua i grupa". A ako ideologe imperijalizma
razdrauje drava koja se razvija i cveta - tu se nita
ne moe Takvi su zakoni drutvenog razvitka.
Pod "odumiranjem" drave komunizma
shvatali su svestrani razvitak demokratije i otpa-
danje u razvijenom drutvu drav n o-prinudni h
metoda upravljanja, otpadanje potrebe za funkcionisanjem takvih
organa kao to su sud, milicija, zatvor itd. u vidu taj
poslednji aspekt, oni su govorili da u procesu prelaza od socija-
lizma ka komunizmu i u vioj fazi komunizma drava iiveti sebe,
da iscrpsti svoje zadatke, da do "uspavIjivanja " drave
_ ona se "rasputati", i sl. Potpuno odumiranje
drave moe da se ostvari tek u uslovima potpune pobede komu-
nizma.
6
V. L Lenjin je upozoravao: "Izraz ,drava odumire' izabran
je veoma sretno, jer on ukazuje i na njegovu postepenost i na
stihijnost tog procesa."7
U napred pomenutoj knjizi, "analizi" novog
Programa KPSS koji je na snazi, jedan od specijalista za anti-
- S. Schwarz (varc) - napisao je specijalni
"Da li odumreti drava u SSSR-u?". stav o odumira-
nju draye kao njenom razvijanju II samoupravljanje,
on "Takva formulacija ... ne daje iscrpni odgovor na
r,l!anje o odumiranju drave, da takvi pojmovi, kao to su
5 G. Kline, Philosophy and Practies, The Future of Conlmunist
ciety, New York, 1962, p. 65.
6 Videti: K. MapKc II cIl. 3Hre:lbC, COlI., T. 4, CTp. 447; T. 7, CTp. 303;
T. 19, CTp. 224-225; T. 21, CTp. 173 II np.:
B. YI. JIeHuH, IJCC, T. 25, CTp. 363, 373, 391, 398, 400, 410, 411, 424-
426, 429-440; T. 27, CTp. 123, 130, 185-186; T. 29, CTp. 89 II ,np.
7 B. 11. JIemm, IJCC, T. 33, CTp. 90.
57
",_drutveno samoupravljanje i drava' nikako ne
jedan drugi ... Sam po sebi, fakt ireg naroda
u procesu dravnog upravljanja ni u kom ne d? je
drava To pretpostavlja maksimalni razvitak demokratske,
,dravnosti' a ne odumiranje drave ... "8
Ali mi to ostavljamo po strani. je o shva-
tanju "odumiranja drave". Stvarno, "drutveno samoupravljanje"
i drava" ne jedno drugo. Njihovo pro-
imanje i preplitanje je objektivno svojstvo demokra-
tije. Odumiranje drave upravo i jeste njen razvitak u komunis-
samoupravljanje. A ovo poslednje k.-valitativno se razlikuje
od drutvenog samoupravljanja, o se podrob-
nije govorilo ranije. Glavna njihova razlika sastoji se u tome to u
socijalizmu zakonomerno funkcionie drava, njene
administrativno-pravne prinudne funkcije. drul veno
samoupravljanje dato je u vidu drutvenih oraani-
zacija s njihovim jo uvek profesionalnim i ne u
karikama izbornim aparatom. drutveno samo-
upravljanje -, to je nedravno upravljanje preko kolektiva trud-
benika, njihovih drutvenih organizacija, s njihovim
potpuno izbornim i smenIjivim aparatom i svim karikama. Komu-
upraVljanje nije prosto "iroko", sveopte
naroda u upravljanju drutvenim poslovima. Svaki
drutva aktivno u drutvenom upravljanju. Dostizanje
tog cilja, u socijalizmu a zavrenog u potpunom komu-
nizmu, do potpunog dravno-prinudnih
funkcija i ograna. Principijelni smerovi i forme nastajanja komunis-
samoupravljanja su u Programu KPSS.
to se buroaske drave - na nju se stvarno ne moe
primeniti pojam "odumiranje". Objektivna zakonomernost soci-
revolucije je likvidacija, slom buroaske dravne maine.
Buroaska drava ne odumire, nego se unitava. Samo
drava, samo ona stvara besklasno drutvo i samim
tim uslove za svoje odumiranje, "uspavljivanje". Mnogobrojni
stavovi klasika marksizma-lenjinizma o tome su sada
bogatim iskustvom svetskQg revolucionarnog pokreta, praksom
i izgradnje ...
Marksizam-lenjinizam zasnovao je vaan stav o tome da su II
periodu izgradnje komunizma osnovne zakollomernosti razvitka
demokratije i osnovni smerovi formiranja samo-
upravljanja.
Najoptija od tih zakonomernosti je ona koja se odnosi na
m:lksim::llni razvitak celokupnog sistema organizacije
drutva, svih njenih elemenata i struktura. Ona se
s s, M. Schwarz, Is the state lVithering away ill the USSR? in: Thc
USSR and the Future. An Analysis of the Programme of the GRSU. New
York-London, 1963, pp, 163-164.
58
konkretizuje u zakonomernostima razvitka.
demokratije i pojave
uloae partije; usavravanje
funkcija "'i metoda, zakonitosti,
kao osnovne karike drave, kao d:-zavne 1 -;la.stJ,
uloge i razvoj svih l
cija trudbenika - sindikata, ltd.:
radmcke
snage drutva, a isto vselJast:a,
celog naroda kao z.aJedmcve,
ulo<Ye naCIja, prosIrenje. prava 1 delat-
svih formi naCIOnalne
funkcija !adnog
razvitak uvlaceI1Je svakog elana drustva u ost\arenJe
funkcije upraVljanja. .
samoupraVljanje formira se, pre svega,
razvitka dravnosti. To i jeste pri.rodno., zato .le
dravnost osnovni elemenat i glavna odluka l SOCIjalIs-
upravljanja. Njeno usavra>:anje: 1
slivanje s drutvom osnOVIll krIterIjI
samoupravljanja. od funk;1Ja .drustvelllh
organizacija je trudbemka radu drzavlllh organa,
ostvarivanju njihovih funkcija.
9
. v
Za pravilno shvatanje puteva i drzave,
organizacije drutva i samo-
upravljanja izuzetni ima v
drave ,,,ne :
drave ne u potpunom smIslu recI , "prelazne drza\e , "pre
" v '''10
lazne forme od drave ka nedrzavnostl. . .
Postavlja se pitanje: da li je u
svim odnosima poistovetiti pojmove "o d ul1ma,nje. l
razvitak dravnosti u samoupravljanje"? CIr,tI se
da ne moe. Oni su istovetni po sutim, ali ne u potpunostI, ne
apsolutno.
9 U naoj tampi s razlogom jc podvrgnuta predstava o razvi,t.ku
organizacije drutva. formiranju kom.ul11stJckog l
odumiranju -drave kao pre svega ili iskljuclvom procesu drza\-
nih drutvenim organizacijama i razvitku tih orgall1ZaClJa, Pome-
nutu kritiku videti: _
?vl. TI!!CKOTIIH, B. J1:napeB, ,J. iaicJYKoB, COGC[[lbl, ea.I,IOYU'
KO\1'.!VI!IICT"4 /1964; U. A. 5l\lTIo:JbcKall, OOIlI1'CIIICClIllblC op-
par;,lCJlUC.,,, .. '"' I -
ial!J!Jal?llll li P03V'UlliUC cor;CZllCl{oil COI?IICl"IUCllUl;!CL'J.:au luC) ,
?VI 1965 CTp. 104--108; B. 4XIlKl3a;J,3c, H. cDapOcpOl3, R 11. J7eJ1/{}! o cOI,ua-
'" , , - K ' "5 '1967 CTp. 21-22; 11. C. lOC}'gapCllLGt!, " O:\.1:'1)HHCT I' ._,
Ca:'!Oll.\eHKO, Cogcp:Jlcall!le yOCJICgCIiU.9 II li
iocygapcfiiae, "COl3eTCKOe rocY;J,apcTl3o li npaBo',
10 Videti: B. 11. J1ClIlllI, l1CC, T. 32. CTp. ISO; T 3_, CTp. 127; T. 33,
CTp. 18, 42, 55, 65, 66,84, 102, 167, 171, 172, 179.
59
. U. specijal.izovanoj literaturi pojam "odumiranje"
se.}koro samo prema onim organima i
funkcIjama dIzave kOlIma je da 'vv d d
k' . . J.. Isceznu, a otpa nu u
to je bezuslovno pravilno. Ipak,
,,09umI.ranje u smislu moe da se primeni i
prema i aspektima koji nisu dravni u
sn:I;!u.' ce se i u komunizmu. Njihovo
,Izrazlce se, u tome to oni da izgube sadanji
karakter. Mogucnost takve iroke primene pojma odu
se time to je proces odumiranja
v rzave u sustI III sa pretvaranjem dravnosti u komunisti-
poslednjeg, pak, obuhvata pre
l u organa i funkcija koje nisu dravne
u SIlllSlu, njIhovo pretvaranje iz u
drustvene.
v U KPSS ukazuje se na to da se u komunizmu
sacuvatI funkcije i "organi planiranja i evidencije,
lflv!edom i razvojem kulture", koji su analogni
drZaVIlIIl1 funkcijama i organima ali on' . b't'
karak1:er. "12 ,I "IZgu l I
U govoru. na kongresu KPSS M. A. SusI ov je primetio'
odumlr.a?ja drave, koji se odvija,
treba shvatItI p:etvaranje drave ni u ta. "13
ko. drust\ o. - to je zajednica ljudi rada.
Zajed?o s. tlm proces samoupravljanja.
odumlIa.nje ukljucuje u sebe i iivljavanje:
otpadanje drzav.IlIh organa i funkcija u uem smislu.
14
.. Pretp?stavlja se da Ima osnova da se
Il1janse pOjmova "odumiranja drave": u irem
11 mn . t'. v
v , ogIm su i ovakvi stavovi;: "Proces odumiran'a
ceo peflod prerastanja drutva u kon1LII1I.Js
IC'O l zavrsava se k' v -
f _'_._ U o.mun,Izmu. On se izraava u tome to jedne
d,z,,\c odumIru, Kao Je oQumrla u svoje vreme funkcija gu'enja
e sp o,atatora, a se razvijaju i usavravaju, stva ' ret-
za gubljenje svog karaktera" CLl 11 qecHoKoB K
.H)'IIIICIlIl/'1eClW.\ly ca.\toyiipall.lelllllo. _ B. KH O .... .'. 1,0.'.1-
'lTeHl!5!, M., 1963, 296). . I,O.II.IIJII1I3.\lI?, KHl1ra .'LlR
- Analogne teze formulisane su u radovima: A. M. O .
!Uom,1)M CO"T10-10iOllUnC"T" -o '" ,-o .;... ,/leAO",
l
I -" ,.1., .",.,.j. .1,; rd C06pe.H(!}{}{OiO PC(!U31101'[f?Ua BOrrpOr"'b
T
()!lilOCOljJHI!", 8 /1959; A. EOBlm OlTi ion' Tt'.. J" '.:: !
1 061 ,,- ' "gapcl..aa " ea.HO' upao.II?i/lliD
'2' d, ,-/ , "') aBrYCTa: r. JI. B If ,7 " . .
lIllIlIe ioc)'gapclTiaa, M .. 1962 CTD 133-115' ?Vf 11 "1 ' , I?I.UOII 0, GOiClll::1I
- - -' _' - . 1v HlliHH, crlUiiOC[lll{
II COGI?IIICl{OIO cOI4I1a.llIclTill'leCI{O iocygapclTiea, . CTp. 32.
. _ " c
o
e3g KIICC, cTeHorpa<jJ. OBeT T. nl. CTD. 310
1.5 IbId., t. J, str. 524. '",
d :4 je se saglasiti sa tvrdnjom: .,Glavna linija procesa
o umIranja, g aVIl1 njegov smer nije II otpadanju f k '"

dravnosti II drutveno
lIKOPCKIll!, C0l4ua.lIIclTill'lecI{oe ioc' - v . .
Ml!HCK 1961 176) U ygapCU160 II :,o6peMellllblll P1?6U31101lli3M,
. kr v'. . ,CTp. '. tom stavu "otpadanje funkcija" neosnovano se
IS JucuJe IZ procesa raZVItka dravnosti u samoupravljanje.
60
smislu (odraava celokupnost procesa pretvaranja dravnosti u
samoupravljanje, tj. kao gubitak u niza
dravnih organa i funkcija - kao gubitak njihovog
karaktera, iako sami ti organi i funkcije da se a isto
tako i otpadanje, postepeno u potpunom komunizmu
niza dravnih organa i funkcija); odumiranje drave u uslovnom,
relativnom smislu (primenijivo na te strane, organe i funkcije,
koji se u komunizmu, ali izgubiti sadanji
karakter, koji je uslovljen prisustvom klasnih razlika uIlutar
drutva i postojanjem jo uvek drava); odumiranje
drave u pravom, uem smislu otpadanje, postepeno
u doba potpune pobede komunizma, dravnih organa
i funk cija u uem smislu, koje dravnu prinudu).
je da su komunizma pojam
"odumiranje" drave pre svega povezivali sa stavovima - drava
je iscrpela svoje zadatke, ona postaje "izlina i sama
se uspavljuje", ona "se rasputa".
V. L Lenjin je u govoru na I opteruskom kongresu Saveta
narodne privrede (maj 1918) da "to se budu dalje
razvijale tekovine oktobarske revolucije ... i socijalis-
tim vie, postajati uloga saveta narodne
privrede, kojima jedino predstoji od svih dravnih ustanova da
za sebe trajno mesto, koji biti tim trajnije ukoliko
smo blii uspostavljanju poretka, ukoliko manje
bude potreba za aparatom administrativnim, za aparatom
koji se bavi i samo upravljanjem ... Tom aparatu upravljanja
u pravom, uem smislu aparatu stare drave, je da
odumre, a aparatu tipa Vieg saveta narodne privrede je
da raste, da se razvija i da ispunjava celokupnu najglavniju
delatnost organizovanog drutva. "15
Kao to vidimo, i ovde V. L Lenjin pojmove manje
potrebe", umirati" primenjuje prema "administativnom
aparatu", "koji se bavi upravljanjeTIl u uem smislu", tj. prema
prinudnom aparatu, koji je blizak "aparatu stare drave".
Sve to i da je pojam "odumiranje drave" u uem,
m, potpullO pravom smislu primenljiv samo ka pravim
dravnim aspektima i osobinama, pre svega ka prinudnim dra-
vnim organima i funkcijama, onima koji otpadaju,
II komunizmu.
Na taj odumiranje drave u pravom smislu jeste vaan,
ali samo jedan od aspekata razvitka dravnosti
u samoupravljanje. Tim vie nije potpuno
poistovetiti pojam "odumiranje drave u pravom smislu" i pojam
"razvitak demokratije", "nastajanje
samoupravljanja ". Poslednje se obrazovati ne iz toga to se
15 B. 11. JleHliH, IICC, T. 36, CTp. 377-378.
61
i otpadati, nego iz dravnih organa i drut-
venih organizacija koje se u preobraenom vidu II
drutvu.
je formulisati nastajanje
samoupravljanja se u d\ e osnovne fonne koje se
- putem odumiranja u pravom smislu (otpa-
danja) 1 putem preobraavanja (gubitak karaktera)
karika, elemenata i funkcija organizacije soci-
drutva.
Iz svega izloenog sledi da odumiranje drave u pravom
(uem) smislu nema osnova da se poistoveti sa razvitkom sovjetsko-
-dravne demokratije u celini. Taj (poslednji) proces javlja se
ne samo II vidu usavravanja dravno-prinudnih funkcija i organa
(aspekt pravog odumiranja drave), nego i putem usavravanja za
dravu osnovnih organa i funkcija - sovjeta, privred-
no-organizatorski h, kulturno-vaspitnih funkcija i njhovih organa.
Ne treb 1 u svim odnosima ni drave
(razvitak dravnih formi demokratije u celini) i njeno odumiranje
u pravom smislu samo prinudno-administrativnih
organa i funkcija). Drugo je deo prvog.
S druge strane, odumiranje drave ne treba u svim odnosima
s njenim jo i zato to se odumiranje
prinudnih funkcija (odumiranje u uem, pravom smislu) odvija
i preko elemenata slabljenja tih funkcija, o se
podrobnije govoriti dalje.
Nema osnova da se otpadanje funkcija klasnog ugnjeta-
vanja sovjetske drave sa odumiranjem drave
u celini. karakter osnovnih funkcija nae drave ne
ne smanjuje se. Taj karakter povezan je, pre svega, ne
s metodom prinudno-pravnog regulisanja, nego s postojanjem
klasnih razlika u drutvu. Gubitak karaktera dravni/q
funkcija tek u uslovima visokorazvijenog besklasnog
drutva.
Ranije se govorilo o odnosu odumiranja
drave u aspektima, o razvitku dravnosti
u samoupravljanje u celini. Istovremeno, kako je
upravljanje ima za osnovu svog
formiranja i sve druge elemente i karike organizacije
drutva.
Opte je poznata vana uloga sindikata, kolhozno-zadrunih
organizacija, Komsomola i drugih drutvenih organizacija trud-
benika. Njihov razvitak i porast njihove ulogejedanje od osnovnih
pravaca i zakonomernosti razvijanja demokratije i
nastajanja samoupravljanja.
Uporedo i u uzajamnom delovanju s tim funkcionie zako-
nomernost zbliavanja, preplitanja i dravnog
(preko drave) i drutvenog (preko drutvenih organizacija)
upravljanja. Njihovo potpuno slivanje u vioj fazi komunizma
62
javIce se kao jedan od najvanijih kriterija zavretka formiranja
samoupravljanja.
Proces preplitanja dravnog i drutvenog upravljanja II
socijalizmu ostvaruje se neprekidno i izraava se u osnov-
nim formama: l) raste uloga i razvijaju se Vrhovni i lokalni
sovjeti kao organi dravne vlasti i masovne drutvene organizacije
naroda 16; 2) demokratizuje se i usaHava dravni aparat putem
razvijanja njegove delatnosti na drutvenim 3) pro-
iruje se i produbljuje ostvarivanje funkcija upravljanja, gde
istupa zajedno sa drutvenim organizacijamal 4) nastaJu .. l
funkcioniu jedinstveni dravno-drutveni orgam 19; 5) funkCIje
pojedinih dravnih organa predaju se drutvenim organizacijama
2o

A. K. Belyh, cp. cit. str. 126--140
L. Karapetjan N. Razin
SOVJETI I SAMOUPRAVLJANJE
Pitanje o prdazu ka
matra se II naoj literaturi pre svega s gledIta odumIranja
drave razvitka, promena i preobraaja njenih funkcija i organa.
To je razumljivo jer je drava osnovni nosilac
vlasti, koja osnovu organizacije drutva.
16 Videti: TI. An1330B, i{aJ!blleiiUla.7 ge.\lO/{por7i1l3at(II.Q .lfCellillblX Co-
6er7ioB 6 fiepuog cr7iPOIl1/ic.tbcr7iaa KO.H.II}'"113.11a. AqlTopecjJepaT KalCL .11l!cc.,
:tvI., 1965: JI. A. rpmopmr, Coaeliii>l - opiallu 6o/aeillll II ca.\wylipOa.1C1I111l.
M., 1965; JI. KapaneTlul, B. Pa3IlH, C06eillbl OOUlcllopoglloio
M., 1964; l .... fecr7illblll COGelUbl Ila coapc.llclIo.\/ Jliioae, M., flOClI!ell('lI-
1I0e pa3GIIr7iue Coeellioa a opiallbl KO.H.I(YIIIICll/UlJeCKOio CO.llO),lIpoa.ICIIU.7, M.,
1965. . .. l'
17 Savremeni proces razvitka drutvenih u' delatnosti soclJa
drave temeljno je u radovima: B. M. bCH;.!CllKO, 00-
IIICclliaeliliblc 1I0'IO.Ia 6 yfipae.;CIIIIII IiPClII360gciii(Jo!.I, M., {P. M. pY;.!H'!,
CO'!crliolllle iocygapcIII6CIII/blX II OOUICCljicCIII!bl.X Ila '/o. l 6 yupac.:clIIw UPOI/3-
60gCrIi(JO.H a i/EpIlog crllpOuIIIe.r befilao ;':0.IWYIIU3.;W. A:l)Top
c
4l
c
paT KaH;.! ..
M .. 1965; COlJell/allllC [ocygapciil6clIllWX u OOIl{CC!IIGCIIIIIIX 110'ta. l (J } IIpaa-
.IC/;1I11 OOIl{CC{i/(JO.I!. C5. cTaTci!. M., 1965. _
18 Videti: A. H. JIYKllllO!l, E. M. JIa3apC!l, C06crlicKoe iocygapcl/IBo II
oOllleciU6elllIble opialIl13Gl(III1, M., 1961; U. A. OO!.llceiil(iCII-
IIble opiaJII13all,uu II pa311l1llille e01lUa.IIICmll'ICCKOIl IOcygapCI/((JCIIOCIIIII.
19 Videti: U. A . .51\moJIbcKa5!, l) Oou!eClI/(JCIIIIUe OpiOllIl30l11l11 II POJ-
al/mue cOlllla.1IICmlllJCCKOii iocygapCm(JeUIIOClI/II, CTp. 80--90; 2) I'viaccoGbIe
opiall1l3Gl(UII a Coae{i/c;,:oM iocygapc{i/cc, "KOM:-'IYIHlCT", 3 _
20 Videti: M. T. bailMaXaHO!l, O ilepexoge (/jYI/KIIUU IOcygapclUaellJlblX
opiaJlOG K 051lJeCmaell1lbl.ll opiall1l3GllllJlM. AJIMa-ATa, 1965.
63
Ipak, o prelazu ka samoupravljanju
razmat,r:tJ ne s gledita odumiranja drave, nego
l s tacke ,gledIsta organizacije drutva.
, S tlm u y pltanj,e od izuzetne vanosti za teorij Ll
I, - o sukcesivnosti formi uprav-
lJanja, dl to je pitanje o vezi
SOCIjalistickog drustva I samoupravlja-
nJa,
Jo u rezoluciji Drugog kongresa Kominterne bila je izneta
pretpostavka da, ce na putu ka pobedi komunizma
osnovnih, organizacija (partije,
sovjeta, sIl1?lka,ta l1:enJa I da ce na njihovoj osnovi da se
tip organizacije. Te
su svoJ I u novom Programu KPSS: "Razvitak
dravnosti dovesti do njenog preobra-
samoupraVljanje u kome se
sjedInitI, sovJeti, SIndikatI, zadrune i druge masovne orcranizaciJ'e
trudbemka", ",
, Je da opti proces preobraaja drav-
mh l drust,vem,h, .. u samoupravljanje
kOJ,a ce, od ,da to osnovno jezgro
oko ce se IsknstalisatJ JedInstvem organi samoupraVljanja
u komul1lzmu.
ody iskustva, je pretpostaviti
d} ce O? l drutvenih organizacija kojima rukovodi
p:.rt,IJ,a osnovno jezgro organizacije
:amopravlJanja organi koji ostvaruju
I ---: sovJeti deputata trudbenika, u se rukama _
kako je :- sve niti upravljanja, , ,
, '" se I se zajedno sa raz-
I organizacije socija-
IistJckog ,:Il1ICe, kako ml pretpostavljamo, jezgro
samoupraVljanja.
v. 1. LenJ!n, o aparatu tipa saveta narodne priv-
- komc Je da raste, da se razvija i da ispunju-
JUCI sobom sve stra,ne aktivnosti novog drutva - dao .ie
?uboku sOVjetskog sistema upravljanja i prodorno
JC sagledao u tom SIstemu klicu drutvenog samoupravliania u
Stvar tome to jc sovjetska forma
UpI ne samo za dravne organe, nego i za
l zato moe da poslui kao prototip organi-
zacIJe komunlst,lckog SaJ:10:1pravljanja, Iz toga ne sledi, se,
da ce ,u komUnIzmu sOvjeti da se pretvore u sveobuhvatne organe
a c,e sovjeti, ni bilo koje
OI ",a 11l zac:J e sac:uvatl II komul1lzmu u ovom vidu kakve su
sada. Komsomol i druge organizacije
u procesu komul1Izma se razvijati i sliti u jedinstvene
organe komul1IstIckog samoupravljanja.
64
Ne srne se, ipak, zaboravljati, da se svaka via forma organiza-
cije konstituie na osnovu formi koje su prethodile.
ko drutveno samoupraVljanje nastaje kao rezultat razvitka opte-
narodne drave i celokupne organizacije
drutva po istoj takvoj zakonomernosti po kakvoj je ova poslednja
izrasla iz sistema diktature proletarijata.
Nije teko videti da su jedna od osnova sukcesivnosti u
organizaciji drutva posle svrgavanja buroazije ... - upravo
sovjeti, kao najmasovnija organizacija naroda.
Sovjeti kao organizacija imaju niz obele-
ja, kojima je i ono koje nas sada najvie interesuje - njihova
univerzalnost. Sovjeti su proli u svom razvitku nekoliko etapa i
u svakoj su ispoljavali nove kvalitete.
.. ' Sovjeti su iznikli kao organi revolucionarnog samo-
upraVljanja masa jo pre pobede oktobarske revolucije, a posle
njene pobede oni su postali organi vlasti koji izraavaju volju
naroda, da bi se posle pobede socijalizma i stupanja zemlje
u period razvijene izgradnje komunizma pretvorili u sveobuhvat-
nu organizaciju celog naroda, u sovjete narodnih deputata. To je
nova etapa u razvitku sovjeta na putu ka samo-
upravljanju.
Univerzalni karakter sovjeta, njihova istorijom proverena
sposobnost razvitka i usavravanja, dozvoljavaju da se
da sovjeti biti osnova organa samoupraVljanja.
Na taj istorijsko mesto sovjeta i dijalektika njihovog razvit-
ka sastoji sc pre svega u tome to postepeno oko njih da se iskri-
stalizuje jedinstvena drutvena organizacija.
To svakako ne da se pojedine osnovne
karike organa samoupraVljanja konstituiu na
bazi proizvodnih kolektiva.
A, K. Belyh
RADNI KOLEKTIV OSNOVNA
SAMOUPRA VLJANJA
j dravno-drutvena
tvorevina i element organizacije socijalizma je socija-
radni kolektiv.
U Izvetaju CK KPSS 14. kongresu je: "U razvoju
demokratije istaknuto mesto zauzima
uloge naih radnih kolektiva - osnovnih
drutva. To je vano polje borbe za radne i drutvene
5 !vfarksizam II svetu
65
aktivnosti sovjetskih ljudi. Ovde se formiraju nova,
svojstva trudbenika, stvaraju se odnosi prijateljstva i drugarske
uzajamne Odgovornost svakog pred kolektivom i odgo-
vornost kolektIva za svakog radnika eto u je
osobina naeg ivota. "1
Prirodna je organska veza razvitka funkcija
radnog kolektiva i nastajanja samoupravljanja.
Misao o tome da osnovna jedinica komuni-
samoupravljanja biti proizvodni kolektiv u specijalnoj
sociolokoj literaturi zasnovao je D. L

Neto
kasnije analogni stav istakao je A. S. Motyljev
3
Najpotpunije
zasnivanje ideje o proizvodnom kolektivu kao osnovi formiranja
samoupravljanja dao je V. J. Jeljmejev
4
.
U specijalnoj literaturi jo se nedovoljno analiziraju poli-
aspekti i funkcije radnog kole-
ktiva, iako ima o tome sadrajnih radova
5
.
radni kolektiv nije samo objekat i subjekat
upravijanja. Upravo u funkcijama radnog kolektiva
se i koncentrie njegova aktivnost, njegova
sutina.
Radni kolektivi u socijalizmu objedinjavaju predstavnike
raznih klasa, nacija, socijalnih grupa, profesija, pokolenja.
Samim tim oni zajednicu socijalis-
drutva.
UpraVljanje, prisustvo organa upraVljanja kao elemenata
sadraja kolektiva, njegovih funkcija objektivna su
o beleja radnog kolektiva. Istaknuti
kolektiva A. S. Makarenko dao je
"Kolektiv - to je slobodna grupa trudbenika, koju objedinjuje
jedinstvo ciljeva, jedintsvo aktivnosti, to je organizovana grupa
u kojoj postoje organi upravljanja, disciplina i odgovornosti. "6
1 Mailiepuja.1bl XXIV cbe3ga KIICC, CTp. 80.
2 Videti: JJ:. 11. qecHoKoB, 1) Om iocygapcilieellllociliu K oOU!eCili6el!-
llO.I!y ca.1!0),ripa6.1e}[1II0, M., 1960; 2) K ca.llOyiipaa-
.leI/1II0, B KH.: o KOMMYHH3Me, CTp. 312-313; CM. TaKlKe: r. X. llIaxHa-
3apon, Om iocygapciliaa K KO.HMYIIUCmU'ICCKO.HY ca;./oyiipaa.lelllliO, "Do.IH-
THtICCI:OC 8/1960; .JI. 1\1. KapanCT5IH, B. 11. PU3un, 05
UCC.legoaallllu paJ6uiliuR iocygapcilieeullocaiu, "BO[]POCbl
(jm.lococjl!lH", 6/1961, CTp. 155.
3 Videti: A. MOTbLleB, Ilo iiyiliu }{ liO.ll.1(V}[U3.1!Y, M., 1961, CTp. 72.
4 R JI. Enb:-'1een, 1) KO.II.IIYIIU3M II pa3allmlle '1e.1OeeKa KaK iipo1l31i0gume.l h-
1I0ii CIUbl, M., 1964, CTp. 286; 2) Pa36uiliue cjjOp.1I opial1l13aliUlI oOIl!ecaiea e
lipowece i/epexoga K iiO.IWYl/llJMY, BeCTH. J1rY, 1964, Ng 11, CTp. 52-53.
5 Videti: E. R rplIropbeB, Yi/paa.lellue iocygapapciliael/llbl.l! iipOM-
billUellllbl.H i/pegi/pwllliue.1I 6 CCCP. M., 1966; A.<I>.Tpyoa'!eB. [(aK yiipaG-
.l.'ilozliCR fipegllpllRlulIR G cOlllla.lIIclIill'ICCKIIX Cmpal!aX, M., 1967: ID. M.
K03nOB, [(aK yiipaa.mellicR cOlllla.llIclliu'IeCIWe fipegiipllmlille. (YqeOHOe rro-
COOlle), M. 1968.
6 A. C. MaKapeHKo, CO'!., T. VII, M., 1957, CTp. 13.
66
Osnovni i vid radnih kolektiva
je proizvodni kolektiv. U materijalnoj sferi drutva
zaposlen je i osnovni deo njegovih Proizvodni
kolektivi to su osnovni kolektivi prevashodno klase
i kolhoznog seljatva. Klasnost upravo njihov neposredni
karakter.
Preko svojih radnih kolektiva klasa i kolhozno
seljatvo ostvaruju ne samo funkcije materijalnog
blaga, nego i mnoge funkcije upravljanja dravnim i drutvenim
poslovima. Preko tih kolektiva klasa II velikoj meri
realizuje svoju istorijsku misiju klase.
Radni kolektivi uopte, a proizvodni kolektivi posebno,
osnovne su demokratije. Oni su subjekt soci-
...
Na bazi radnih kolektiva formiraju se organi dravne
vlasti. ustav ostavlja im pravo isticanja kandidata za
deputate u lokalne i Vrhovni sovjet. Deputati podnose
radnim kolektivima koji su ih kandidovali.
Svoje funkcije radni kolektiv realizuje pre svega
u upraVljanju proizvodnjom ...
Delotvorna forma ostvarivanja funkcija od
strane radnih kolektiva je delatnost stalno aktivnih proizvodnih
savetovanja koje bira radni kolektiv.
funkcije proizvodnog i uopte
radnog kolektiva najpotpunije i najneposrednije vri dravna
administracija i na bazi tih kolektiva stvorene partijske, sindikalne,
komsomolske i druge drutvene organizacije. Administracija i
te organizacije su nerazdvojni sastavni delovi
radnog kolektiva.
funkcije kolektiva koncentrie njegova partijska
organizacija, koja odabira i okuplja najzrelije i naj-
naprednije radnike kolektiva. Partijska organizacija usmerava
delatnost sindikalne, komsomolske i drugih drutvenih organiza-
cija. Ona ima pravo kontrole nad radom administracije.
Ipak je neosnovana tendencija, prisutna u literaturi, koja
svodi funkcije radnog kolektiva samo na njegove
drutvene organizacije.
proizvodni i svaki drugi radni kolektiv je sub-
jekt upravljanja ne samo kroz funkcionisanje takvih njegovih
sastavnih delova kao to su dravna administracija i drutvene
organizacije (u - S. .). On je subjekt
upravljanja i neposredno, kao kolektiv u celini. Jedna od vanih
7 Videti: Paoo'/ee coopal/ue, "Dpanl1a", 3. XII 1966: DocTaHOB;lel!lIe
Ilpe31111!ly:-.m BUCDC ,,0 C05paH!l5IX pa50'!!lx II CilYlKaUlllX B opraH1!3aUlU1X
II y'!pelKl1eHH5IX", "DpaBl1a", 5. IX 1968: Paoo'!ee coopal/lIe - UII'O.la yiipaG-
.1eIl1l.Q iiPOI1360gc1Ii60M, "Tpy.n:" 11. IX 1968.
5*
67
r-
I
formi toga je sastanak (zbor) kolektiva radnika,
slubeinika i kolhoznika. Uloga sastanaka radnih kolektiva
sve vie raste.
7
Oni razmatraju ne samo proizvodne, nego i socijalne
probleme - uoptavanje i proirivanje naprednih iskustava u radu,
povienje radnih kvalifikacija, ostvarivanje u kolektivu principa
"od svakoga po svakome prema radu" itd ...
Na taj stvarnost ubedljivo da je
proizvodni kolektiv subjekt upravljanja ekonomskim, socijalnim,
i duhovno-ideolokim procesima razvitka naeg dru-
ta ...
Reforma vodi porastu samostalnosti industrijskog
Principi nove reforme, proirenje prava i
delatnosti proizvodnih kolektiva (radnika i administracije) nali
su svoj organizacioni izraz i su u Uredbi o
kom dravnom ... i u Optoj uredbi o ministarstvima
SSSR-a ...
Reform::! koja se ostvaruje izlazi iz okvira reenja samo privre-
dnih zadataka, iako su ti zadaci glavni. Ona unosi duboke promene
kako u bazne odnose, tako i u odnose nadgradnje naeg drutva.
Ostvaruje se sutinska promena u odnosima
ekonomskih i administrativnih metoda upravljanja proizvodnjom.
U prvi plan dolaze ekonomski metodi, povezani s dubokim poz-
navanjem i ekonomskih zakona socijalizma... Ti
metodi su povezani s irokim odnosa,
takvih poluga kao to su profit, rentabilnost, cena, kredit.
J. E Volkov, L. M. KarapetjalI
RAZVITAK DEMOKRATSKIH PRINCIPA U
UPRAVLJANJU PROIZVODNJOM
Na 24. kongresu KPSS isticano je da se pitanja de,ilukratije
- a najvanije od njih je pitanje o masa u upraVljanju
poslovima drutva - "nalazi sada u centru ideoloke i
borbe sveta socijalizma i sveta kapitalizma". To je centralna
linija ideoloke borbe i ona se odnosi i na problem proizvodne
demokratije, tj. masa li upravljanju proizvod-
njom. Na tom planu pitanje se pre svega postavlja ovako: da li
je uopte u principu trudbenika u upraVljanju,
posebno u vidu sloenost savremene proizvodnje
u uslovima revolucije? ..
Neophodni objektivni uslovi, i u isto vreme
neophodnost sveopteg i trudbenika, neposred-
68
nih materijalnih dobara u upraVljanju proizvodnjom
pojaVljuje se tek kao rezultat pobede revolucije i
likvidacije odnosa.
Socijalizam i komunizam mogu da se grade samo
desetina miliona ljudi. U svim svojim radovima Lenjin
je permanentno isticao misao o neophodnosti "proirivanja
samih trudbenika u upravljanju privredom",
jo vie radnika i radnih seljaka u upraVljanje proizvodnjom i
narodnom privredom u celini"!.
Ti lenjinski zahtevi su u osnove politike nae Partije,
oni se stalno u njenim odlukama, a to je s novom snagom
pokazao i 24. kongres KPSS.
Neophodnost masa upravljanju proizvodnjom
u naoj literaturi se zasniva na pozivanju da se time olakava
delatnost specijalnog aparata za upraVljanje,
da se njegova efektivnost, da je bez toga veoma teko
rukovoditi savremenom krupnom proizvodnjem, vc diti privredu
Nesumnjivo, efektivnost upravljanja se
irokih masa u njemu, ali neophodnost takvog
vanja nikako se ne uslovljava tim zadatkom. samih masa
u upraVljanju drutvenim poslovima je glavni sadraj neprekidnog
razvitka i produbljavanja demokratije.
i neizbenost pretvaranja masa
u aktivne subjekte upravljanja drutvom, u prvom redu proizvod-
njom, temelji se na samoj prirodi socijalno-ekonomskog
zasnovanog ne na privatnoj nego na drutvenoj svojini. Takav tip
upravljanja, koji je sutinski od onog u eksploatatorskom
koji je suprotan upraVljanju u klasnom drutvu, uslovljen
je time to ovde sami trudbenici postaju gospodari (suvlasnici)
proizvodnje, a funkcija upraVljanja i jeste atribut prava svojine.
Socijalizmu ima n:esta samo tada kada upravljanje dru-
tvenim sredstvima za proizvodnju ostvaruju sami trudbenici na
osnovu direktiva i zakonskih odredbi koje su doneli oni sami ili
njihovi predstavnici, pod njihovom efektivnom
kontrolom i sa njihovim neposrednim Eto zato "nema
i :ne rl10c da bude socijaliz111ti bez najirih narodnih
masa upraVljanju drutyom i dravom" (L L Brenjev).
(BO.!KOB 10. E., KapaneT5IH JI IVI. Pa3f1I1!TiW? ge.\wl{pa!TiIl'!Ccl-:UX
/I(l'W.l G YIlpaG.ICIII/II fipOIl3110gC!Tico.1! e YC.lOeRX xO]RiicfiiaClIlloii pe-
qJOp.Hbl. }13;::(. ,,3HaHllc" MOCK !la 1971, CTp. 6, 11-11.)
B. H. jJemIH, nec, T. 37, CTp. 450; T. 40, CTp. 183.
69
L
J. E. Volkov
FORMIRANJA PRINCIPA DRUTVE-
NOG SAMOUPRAVLJANJA U SFERI PROIZVODNJE
Razvitak drutvenih u sistemu dravnog upraVljanja
u izgradnji komunizma i samouprav-
ljanja na kraju krajeva, do potpunog poseb-
nog sloja profesionalnih A kakve su tendencije i
perspektive razvitka drutvenih u upravljanju proiz-
vodnjom?
. " Ako se posmatra proces upraVljanja
proizvodnjom u razmerama proizvodnog odeljenja, pogona,
ekonomskog rejona, grane i oblasti moe se videti da
ono svuda predstavlja isprepletanost socijalnih i mome-
nata.
I prelaz ka drutvenom samoupravljanju u sferi proizvodnje,
po svoj prilici, treba shvatiti tako da socijalni momenti uprav-
ljanja postati funkcija svih trudbenika, a da ostati
funkcija specijalnog aparata, kao organski deo samog tehnolokog
proizvodnog procesa. Ba u tom smislu treba, po naem miljenju,
shvatati i poznate Engelsove o tome da na smenu upraVljanja
ljudima dolazi upraVljanje stvarima i proizvodnim procesima.
Nije stvar u tome da upravljanja socijalnim odnosima
uopte biti. Ono ostaje, ali ga ostvarivati svi trudbenici
na samoupravljanja, a ne u formi upravljanja jednih
ljudi drugima. U odnosu na tehnoloke procese upravljanje os-
tati funkcija posebne kategorije radnika. Ali, poto nije neto
drugo nego element tehnolokog procesa, postojanje sloja radnika
koji se specijalno bave funkcijom upravljanja nikako ne proti\"-
ideji drutvenog samoupravljanja. Iz toga izlazi da dravni
aparat privrednog upravljanja koji sada funkcionie da se sutin-
ski preobrazi i organiski uraste u optu strukturu
drutvenog samoupravljanja.
Navedena shvatanja nisu rezultat kon-
strukcija, nego se oslanjaju na podatke konkretnih istraiYanja.
da objasnimo osobenosti i zakonomernosti prelaza
ka drutvenom samoupravljanju u sferi proizvodnje poli smo od
konkretne analize problema iz kakvih se elemenata sastoji sada
proces upraVljanja proizvodnjom. Kao razultat istraivanja
saznalo se da u njemu postoje po svom socijalnom karakteru veoma
momenti, od kojih jedni treba da postanu funkcija dru-
tvenog samoupravljanja, dok drugi ostali funkcija specijalnog
aparata, ne u isto vreme principima drutvenog samo-
upraVljanja. postoje i takvi koji sa optim usavrava-
njem procesa upraVljanja proizvodnjom sasvim
70
Samo takva analiza dala je da se zatim celishod-
no vodi istraivanje glavnih problema: u kojoj se meri sada
ispoljavaju u sferi proizvodnje obeleja samouprav-
ljanja i kakve su perspektive njihovog daljeg razvitka?
Glavna panja bila je analizi procesa upraVljanja
u okvirima - osnovne karike drutvene proizvodnje.
Ba tamo se neposredno stvaraju materijalna dobra i rade oni koji
u uslovima komunizma predstavljati proizvodni
kolektiv. U Programu KPSS se prenoenje teita uprav-
ljanja neposredno na proirivanje njegove operativno-
-privredne samostalnosti, a kod karakterisanja komunizma
govori se da to biti asocijacije koje su harmo-
sjedinjene u planski organizovanoj privredi .
Analiza sada tendencija pokazuje kako se moe ostva-
rivati drutveno samoupravljanje u okvirima kako
ona u isto vreme biti objedinjena u jedinstvenu celinu
i kakve su organizacione, ekonomske i sve druge mere potrebne za
dosledni razvitak sada tendencija ...
U socijalizmu, gde ljudi rade za sebe, gde su likvidirane klasne
suprotnosti, upraVljanje dobija sasvim drugi karakter i u
sferi, a tim pre u neposrednoj proizvod-
dnji. Ovde se u delatnosti organa upraVljanja u prvi plan
ba a u ostvarenju radne i proi-
zvodne discipline vie se zasniva na unutranjoj svesti radnika nego
na snazi spoljne prinude.
Ipak, nivo drutvenog razvitka i svesti radnika u socijalizm,-:,
kao to je poznato, jo nije tako visok da bi bilo ostvan-
vati radnu i proizvodnu disciplinu bez ikakvih sredstava prinude.
Zato se u operativIloj delatnosti rukovodilaca proizvodnjom
sa "upraVljanjem ljudima".
Ali u naem drutvu to nije ostvarivanje prinude jedne klase u
interesu druge, nego delatnost koja se ostvaruje u odnosima prema
pojedinim nedisciplinovanim radnicima u svih
Ali ostvarivanje te prinude nad radnikom ne vrI sopstvemk Ih
njegov najmljeni nadzornik, jedan od tih istih radnika koj!
su postali stvarni vlasnici sredstava za proizvodnju i gospodan
celokupnog drutvenog iYota. Kao rezultat toga, karakte.r
odnosa "onog kojim se upravlja" i "onog kOJI
upravlja", delatnost drugog II ostvarivanju radne i proizvodne
discipline odvija se oslanjanjem na volju kolektiva, na njegove
drutvene organizacije.
A kakve promene u karakteru delatnosti radnika
koji upravljaju proizvodnjom i u njihovom odnos:-r
s kolektivom, ako kolektiv sam preuzme na sebe potpuno ostvan-
vanje radne i proizvodne discipline .... ? radnici koji
se specijalno bave upravljanjem proizvodnjom u okvirima proiz-
71
vodnog odeljenja, pogona, ali njihova opera-
tivna delatnost biti od funkcije "upravljanja ljudima",
potpuno se svesti na Prema tome,
one sutinske razlike njih i ostalih kolek-
tiva koje su za sistem dravnog upravljanja. Oni
nastupiti prosto kao kvalifikovani specijalisti koji vre jednu
od funkcija proizvodnog procesa, kao to drugi kvalifiko-
vani specijalisti ispunjavaju druge od tih funkcija ...
U socijalizmu se trudbenici - ba zato to rade za sebe -
sami aktivno baviti pitanjima usavravanja proizvodne pri-
vredne delatnosti. Ali poto u nioj fazi komunizma nisujo svi rad-
nici navika prolosti, nivo drutvene i radne aktivnosti
jo nije toliko visok da bi brigu o usavravanju proizvodno-pri-
vredne delatnosti svog u jednakoj meri mogli da dele svi
Zato drava, koja potpuno izraava interese trud-
benika, to u svojstvu administrativne funkcije ruko-
vodioca. On je obavezan, svoju administrativnu delat-
nost, da usmerava napore kolektiva na usavravanje proizvodnje.
A sada da predstavimo dalju perspektivu, koja se ocrtava
na bazi sada ispoljenih tendencija. Te tendencije o tome da
se usavravanjem proizvodno-privredne delatnosti sve vie
baviti sami trudbenici i njihove drutvene organizacije.
Dosledni razvitak sadanjih tendencija ka tome da
usavravanje proizvodno-privrednih pokazatelja, tj. reavanje
principijelnih pitanja ivotne delatnosti proizvodnog kolektiva
postati stvar svih njegovih a ne samo onih koji se speci-
jalno bave upraVljanjem. Uloga poslednjih je, svakako,
jer su oni najkvalifikovaniji, iskusni specijalisti i znalci, pa se
zato ostali kolektiva prema njihovom miljenju moraju
odnositi paljivo. Ali zato njihovo miljenje o pro-
izvodno-privrednoj delatnosti, o principijeInim pitanjima,
da se II optu volju kolektiva. Takav poredak predstav-
upravo drutveno samoupraVljanje koje nikako ne
autoritet pojedinih lica. Samo, taj autoritet u uslovima drutvenog
samoupravljanja da se temelji na posebnim
pojedinih lica, nego na uvaavanju kolektiva
znanja iskustva pri u razradi principijelnih
reenja i u realizaciji.
Prema tome, problem formiranja drutvenog samoupraVljanja
II sferi proizvodnje svodi se na LO da ostvarivanje socijalnih
funkcija upra\'ljanja, radne discipline
i reavanje principijelnih pitanja proizvodno-privredne delatnosti
- postane stvar celog kolektiva. Kada sc to bude dostiglo
sutinske razlike izmedu radnika koji upraVljaju i ostvalih
nova proizvodnog kolektiva je prisustvo (razlika) sada dalo
dravni karakter upraVljanju proizvodnjom. Kao rezultat pre-
72
vladavanja sutinski h razlika i onih "kojima
se upravlja" svi istovremeno postati i oni koji upravljaju i oni
kojima se upravlja, a to upravo i jeste drutveno
samoupravljanje ...
(lO. E. BOJIKOB. TaK pO;}JcgaeilicR KOM.IIYlluciliulJeCKOe ca.l/oyiipa6.1e/1ue.
(OIl"bIT KOHKpeTHo-COUROJIOrIftJecKoro I!CCJIellOBaHl!lI). "V!311aTeJIhCTBO "MlI-
CJIh", MocKBa 1965, CTp. 155, 159-161, 168-170, 171-172.
A. l. Koroljev
ODUMIRANJE DRAVE
Nastajanje drave predstavlja istovremeno
procesa prerastanja dravne forme organizacije dru-
tva u formu organizacije drutvenog
kog samoupraVljanja, tj. pretvaranja drave u svoju suprotnost.
tip drave je jedinstvo suprotnosti koje
se razvijaju - dravnih i drutvenih formi organizacije vlasti. U
procesu postepenog drutvenog progresa na putu prema vioj
fazi komunizma drugo potpuno odstranjuje prvo i na taj na
smenu dravi dolazi drutveno samoupravljanje.
shvatanje odumiranja drave uklju-
u sebe, s jedne strane, proces prerastanja drave u drutveno
samoupraVljanje, a, s druge strane, rezultat
tog procesa. Proces odumiranja drave izraava se u preobraa-
vanju i postepenom akumulisanju obeleja drutvenog samo-
upravIjanja; rezultat tog procesa povezan je s potpunim
preodolevanjem objektivne neophodnosti klasnog regulisanja
drutvenog odnosa u drutvu ...
... Proces odumiranja pretpostavlja odumiranje dramosti
uopte, koje korenitim slomom buroaske dravne
maine. drava - to je i ivo
potpune vlasti trudbenika i eksploatisanih masa,
a upo;'edo s tim ona predstavlja dravnost utoliko to
su za ona obeleja Eisu bila Syojstyena
dravi tokom mnogih vekova postojanja eksploatatorski h dru-
tava. Drugim nastajanje drave jeste
procesa odumiranja dravnosti uopte, a ne odumiranja
obeleja drave. Taj poslednji istorijski tip drave u
svom razvitku odraava posebne zakone koji su svojstveni komunis-
drutveno-ekonomskoj formulaciji. Odumiranje socijalis-
drave na kasnijem stadiju, upravo tck kada su
likvidirane eksploatatorske klase, kada je ostvarena potpuna i
73
pobeda socijalizma i drutvo neposredno prilazi izgradnji
vie faze komunizma.
Proces odumiranja dravnosti uopte periodom
prelaza vlasti iz ruku eksploatatorske manjine u ruke
drutva, u ruke neposrednih
tj. nicanjem tipa drave. Taj proces se zavrava
likvidacijom klasnog drutva uopte i nestajanjem objektivnih
uzroka koji izazivaju neophodnost drave ...
Ukoliko je tip drave, organizacija
vlasti u klasnom drutvu, oficijelni instrument prinudnog
i razvitka drutvenih odnosa. on se jo uvek javlja
kao drava i zato u svom razvitku odraava opte objektivne
zakone koji su za dravnost uopte: zavisnost od
ekonomske baze, suvereni karakter vlasti, povezanost drave s
pravom i dr. Upravo u to isto vreme drava dobija
obeleja svoje suprotnosti utoliko to se ona razvija u skladu sa
zakonima drutvene formacije: glavni
sadraj njene delatnosti je organizovanje masa za
izgradnju, organizovanje drutvene proizvodnje i vaspitanje
svesti.
dravi u smislu svojstvena je tzv.
"dvojstvena priroda", koju ipak ne treba shvatiti onako kako se
ona s pozicija buroaske metodologije. "Dvojstvenost"
karaktera drave sastoji se u tome to ona u odre-
stepenu gubi obeleja dravnosti, postaje, "poludrava"
ili "ne drava u pravom smislu ...
Razvitak drave kao "poludrave" na putu
ka potpunom odumiranju predstavlja zakonomerno odraavanje
faktora koji su za taj proces - razvoj ekonomske,
klasne i socijalne strukture drutva. Uporedo s tim
ogromni ima razvoj za dravu
unutranjih zakonomernosti razvoj demokratskih svojstava
dravnih formi. Odumiranje drave rezultat dostizanja
visokog nivoa razvitka drutvene proizvodnje koja je neophodna
za prelaz na princip raspodele, to vodi i do ostvarenja
potpunog socijalnog jedinstva i jednakosti drutva, a to dovesti
do toga da svi u jednakom stepenu u upravljanju dru-
tvenim poslovima i privikavaju se drutveno neophodnih
pravija ivota.
Odumiranje drave kao rezultat postepenog
akumulisanja pozitivnih elemenata i navika drutvenog komunis-
samoupravljanja i preodolevanja izvesnih negativnih navika
dravnog upraVljanja, a pre svega birokratizma ...
Odumiranje drave ne ostvaruje se samo po
sebi. Ono se ostvaruje dugotrajnom borbom
drutva za realizovanje potpunog komunizma, za koji je karakteris-
74
ne samo visoki nivo drutvene proizvodnje, nego i pretvara-
nje u normu ponaanja svakog moralnih principa visoko-
obrazovanih i kulturnih ljudi ...
(A. 11. KOpOJJeB, 3aJ{ollo.ltepllociTtu 6031111lU106ellll.'l
iocygapciTt6a II ocooellllociTtll IIX 6 liO/ll{peWllo-l!clllopu'!eCI,u.C,
YC.1061l.'lX POCCIIU; C50PHHK CTaTe!! AKTyaJJhHhle np05JJeMhI o [0-
CYllapCTBa II npaBa B CTpOIITe;ThCTBe KOMMYHIl3Ma, l1MY, MocKBa 1967,
CTp. 52-54, 60, 62).
A. K. Belyh
ETAPE RAZVITKA I ODUMIRANJA
ORGANIZACIJE SOCIJALIZMA I FORMIRANJA
SAMOUPRAVLJANJA
Jedan od najvanijih aspekata problema etapa razvitka
organizacije drutva je pitanje o.
tanja u sistem samoupravljanja l o pocetku njenog
odumiranja.
Pre sveaa zaustavimo se na poslednjem pitanju. U literaturi
on se reava. Ako se zanemare neke nijanse li
pozicijama autora, onda se u celini mogu zapaziti grupe
gledita.
Jedni autori smatraju da odumiranje drave
tek na viem stadiju komunizma.! .
Druga grupa autora izraava svoje miljenje u sml:lu
da drava da odumire kao rezultat. l k?nacne
pobede socijalizma, stupanjem drutva u penod raZVijene Izgrad-
nje komunizma.
2
Sutina gledita svodi se na to da se
odumiranja posmatra sa pobedom
likvidacije eksploatatorskih klasa, kao rezultat
guenja eksploatatorskih klasa, s
proletarijata u sistem optenarodne polJtIcke orgamzaclJe.
l Videti radove N, G. Aleksandrova. M. Aranova, S, N ..
S. A. Golunskog i M. S. K A. V,. V. NIkolajeva,
T. Oizermana, V. S. Petrova, P. S. Romakina, A. S. Fedosejeva, G. L. FUf-
manova F. J. i dr.
2 Radove M. K. Vasjunina, L. Karapetjana, P. L Nedbajila, G. L
Petrova. V. L Razina, V. D. Skvorcova, N. Farberova i dr.
3 Videti radove F. M. Burlackog, G. Glejzermana, i V.
V. M, Gorenjeva, J. M. Manina, B. S. MaIljkovskog, A. N . .t-.:IlcklJevlca,
P. S. Romakina i S. A. Pokrovskog, V. L Slkorskog, V. Toponna, V. M.
D. 1. P. Judina i dr.
75
relativno manji deo autora, smatra da
drava da odumire od momenta svog nasta-
janja, odmah posle pobede proleterske revolucije.
4
Na taj kao to se vidi, u pitanju o odumiranja
drave sovjetskim prisutna su sutinska i
stvarna razmimoilaanja. Pri tom treba primetiti da niko ovo
pitanje ne specijalno, nego ga reava - daje osnov
za ovakav ili onakav odgovor na to pitanje - ga uzgred,
kao neto to se samo po sebi razume. ovo pitanjt:
zahteva specijalnu monografsku razradu. Mi izraziti na
principijelni stav u odnosu na ovaj problem u optem planu.
je priznati kao osnovno gledite onih autora koji
odumiranja drave vezuju za perioda razvijene
izgradnje komunizma, za kraj procesa pretvaranja drave dikta-
tUfe proletarijata u optenarodnu dravu. Ono svakako,
ranije. Utoliko pre ne moe da se prihvati kao pravilno gledite
da odumiranja drave tek u uslovima potpune
pobede vie faze komunizma.
takve pozicije ovi po naem miljenju,
dolaze u s i nesumnjivim
teorije i prakse ...
Kada, pak, da odumire drava i sa pobedom socijali-
revolucije, s uspostavljanjem diktature proletarijata ili
nakon pobede socijalizma u osnovnom, tj. s pretvaranja
drave diktature proletarijata u optenarodnu dravu? Po naem
miljenju, svako od tih gledita, uzeto samo za sebe, sadri elemente
jednostranosti. Ona odraavaju dva aspekta problema i
njih treba uzimati ne odvojeno, ne po principu "ili-ili", nego u
proimanju - po principu "i-i".
Pod tim uglom posmatranja neophodno je da se istakne peto
gledite, koje u dva aspekta sjedinjuje gore pomenuto
i gledite.
Na kakva se to dva aspekta misli? Kao vaan metodoloki
princip ovde se mora strogo razmatranje socijalisti-
drave u s prethodnim, klasno-eksploatatorskim
dravama (prvi aspekt) i razmatranje njenih obeleja
u s samoupra\'ljanjem (drugi aspekt). U
svetsko-istoriiskorll planu pobeda revolucije otvara
epohu odumi'ranja Otvara je u tom smislu to se socijalisti-
drava od momenta svog nastajanja 1-::2.0 po]udrc.v'-! II
sa svim e1-::sploatatorskim drayama. Diktatura prole-
tarijata od samog svog funkcionisanja jeste via forma
demokrati}: od s\ih njenih formi koje postoje II
-klasnim drutvima, pre proleterske revolucije.
4 Videti radove A. Bovina. A. B. Butenka, J. E. Volkova, L M. Ka-
rapetjana, L L Kas];:e, F. D. Krdova, V. M. Lesnog. N. I. N. N.
Organova. V. V. Platkovskog, E. Paukanisa, V. S. Petrova, P. S. Roma-
kina, J. P. Smirnova, P. St J. Sudnicina, G. D. Furmanova i dr.
76
u vidu korenitu razliku drave
v

proletarijata i -
1. Lenjin je govorio o tome da Je proletar!Jatu
drava. Marxove poglede V. 1. LenJII1 Je
" ... prvo, po Marxu, proletarijatu je potrebna
drava, tj. drava koja je organizovana tako da bl neodlozn?
da odumire i ne bi mogla da ne I, drug?, trudbel1l-
cima je potrebna ,drava', ,to jest proletarIjat kao
klasa"5. Put odumiranju drave. ostvaruje sve
sloma i likvidacije drave - diktature burzoazlJe, I
uspostavljanja diktature proletarijata - drave.
Samo u odnosu na dravu, kOJa Je od momenta
svog nastajanja "poludrava", moe da se primeni pojam "odu-
miranje". . .. .
U navedenim stavovima otkriva se posebna pn roda SOCIJalIs-
drave kao "poludrave" (u s
dravama), kao organa vladavine (trudbemka)
nad manjinom (eksploatatora). . v'
Na tom planu, u tom smislu .- ba u s burzoaskIm
i drugim ranijim dravama - drava l da bude
kao od momenta svog nastajanja.
Ona je takva u tom smislu to sama njenog
odumiranja drave uopte, drave kao polItlcke
organizacije klasnog uzete
olokom smislu. V. L LenJIilJe odredIO sovJete radl1lckih l seijackIh
deputata "kao jedinstvenu i jedinu vlast II ,dra:vi', kao
,odumiranja' svake drave". On je Je zamena
o aske drave proleterskom dravom ... Jedml put .0durruranJa
drave uopte". V. I. Lenjin je govorio o ostvarIvanju "glavnog
istorijskog zadatka sovjetske vlasti, ba kao o prelazu ka potpunom
unitenju drave"6. . . v' .
Ali postoji i drugi aspekt odumiranja drzave, l to glavl1l,
osnovni - dravnosti i
drutva, komparacija drave l kO!Tll:,I;ISt!ckog
samoupravljanja. Taj aspekt je ne sa ne?o
sa U tome je, po naem miljenju, sutina pitanJa.
taj drugi aspekt problema teko je predstaviti da se
drava koja se tek tek formira l. stvara. - da v
ona
gubi obeleja drave. Ona gubi drzave
uopte (vladavine ne manjine nad nego vecme
manjino;n) i u tom smislu odumire (prvi aspekt). No ona ne gU.bl
nego tek drave, koje je razlikuju od
samoupraVljanja. I u tom smislu ona se ne moe sm.atra.tl
Kao to je napred proces odumiranja
drave ne treba u svim odnosima jednostavno sa
5 B. H. JIeHHH, llCC, T. 33, CTp. 24.
6 Videti: XXII C'be3g KllCC, CTeHorpa<jJ. OHeT, T. III, CTp. 181.
77
demokratijom, s njenin:l razvitkom. Ne moe se tvrditi da funkcija
guenja svrgnutih eksploatatorskih klasa da odumire odmah
posle proleterske revolucije, u uslovima kada se
ta revolucija ostvaruje prvobitno u jednoj, posebno uzetoj zemlji.
prevrat, koji ostvaruje proletarijat, izaziva najotrije
forme otpora svrgnute buroazije, i ona se mora guiti celokupnom
proleterske diktature. Na tom planu u prelaznom periodu od
kapitalizma ka socijalizmu pitanje o odumiranju drave ne postoji
kao pitanje. U tom periodu samo se stvaraju preduslovi,
kvantitativno nagomilavaju pretpostavke odumiranja drave,
prerastanja organizacije drutva u samo-
upravljanje.
Drava proletarijata organizovanog u klasu je
u odnosu prema eksploatatorskim dravama. Ali ta
drava mora da niz etapa svog razvitka da bi
da gubi sutinska svojstva i funkcije drave u uem
smislu. Prema tome, ne treba ovu dravu pre vremena
kao ...
drava trpi sutinske promene nakon ispunja-
vanja zadataka izgradnje socijalizma. U Programu KPSS naglaeno
je da drava stupa u novi period svoga razvitka. proces
prerastanja drave diktature proletarijata uoptenarodnu dravu.
6
To je proces gubljenja osnovnog obeleja drave u uem smislu-
funkcije klasnog guenja. No, taj gubitak je upravo gubitak
funkcije drave kao drave. Funkcija guenja eksplo-
atatora svojstvena je samo dravi. To je njena speci-
fika. Ta funkcija je, pre svega, zbliavala nau dravu po svojoj
formi s prolim dravama. Uporedo s tim ba je ta funkcija u
stepenu razlikovala dravno ustrojstvo
drutva od nedravnog Kao rezultat
izgradnje drutva je etapa preobraaja
proleterske demokratije u optenarodnu demokratiju.
Sve je to nalo svog izraza i fiksirano je u Ustavu SSSR-a 1936 g.
u Ustavu socijalizma koji je pobedio. Nakon pobede socijalizma,
sa pretvaranja drave diktature proletarijata u opte-
narodnu organizaciju trudbenika drutva i
u praksi proces odumiranja drave ...
Optenarodna drava koja se obrazovala kao rezultat potpu-
ne i pobede socijalizma i stupanja sovjetskog drutva u
period razvijene izgradnje komunizma predstavlja vanu etapu
procesa razvitka i odumiranja drave. Pravno oformljenje i fiksi-
ranje te nove etape razvitka drave prihvatanje
novog Ustava SSSR-a, koji se upravo
Postavlja se pitanje: koja je to prva, druga ili etapa
odumiranja drave? Odgovoriti u jednom nije
Ako se s dravom uopte, onda prva etapa njenog
odumiranja je sama uspostavljanja drave diktature
proletarijata. Druga etapa tog procesa je pretvaranja
78
drave diktature proletarijata u optenarodnu dravu. Zavretak
tog procesa je etapa odumiranja drave kao drutvene pojave.
Ako uzmemo ne dravu uopte nego dravu
- onda prva etapa, njenog odumiranja, jeste
preobraavanja drave diktature proletarijata uoptenarodnu
dravu, tj. gubljenje od strane nae drave funkcija guenja otpora
eksploatatorskih klasa u vezi sa njihovom potpunom likvidacijom.
Zavretak tog procesa, obrazovanje optenarodne drave na
ku perioda razvijene izgradnje komunizma - to je
faza) druge etape odumiranja drave.
Prelaznoj dravi od kapitalizma ka socijalizmu, tj. proleter-
skoj dravi bilo je svojstveno klasno guenje otpora izgradnji
socijalizma od strane eksploatatorskih klasa. Uoptenarodnoj,
dravi funkcija klasnog guenja otpada. Ta drava
se moe neposredno s samoupravlja-
njem, u koje prerasta. To i odraava drugu etapu odumiranja u
uem smislu drave.
U vezi sa izloenim teko je saglasiti se s tezom: "Diktatura
proletarijata ne odumire i ne moe da odumre - ona prestaje
da bude neophodna i zavrava se".7 U gubitku klasno-diktatorskih
funkcija drave u odnosu prema buroaziji, u njenom
"zavravanju" se i sastoji proces pretvaranja drave diktature
proletarijata u optenarodnu dravu, gubitak vanog, upravo
dravnog i zajedno s tim elementa drave, proces
njenog odumiranja. To je, tako "opipljivo"
menjanje kvaliteta ne prosto drave uopte, nego vana pro-
mena i razvitak sutine same drave. To i daje osnove
da se govori o odumiranja drave u pravom smislu, u
smislu glavne razlike drave (klasno
guenje) od samoupraVljanja. Sada se moe
govoriti o odumiranja drave ne samo na istorijskom planu
o odumiranju drave uopte kao posebne
pojave, koje sa uspostavljanjem diktature proletarijata.
U savremenim uslovima je govoriti o i procesu
odumiranja same drave.
Predloeni stav o dva aspekta odumiranja socijali-
drave (koja odumire odmah, od momenta nicanja u odnosu
prema prolim dravama; koja odumire nakon pobede socijalizma
i gubljenja funkcija guenja eksploatatorski h klasa - u pore-
sa samoupravljanjem) pomae da
se razjasni sam proces tog odumiranja, daje da se
7 B. I1.-raTKOBCK!!I!. Tocygapciliao II KO.H.llY/1lI3.\!, "I1om!T!!'leCKOe
ca:-'lOoop:noBaHlIe" 10/1961, CTp. 40: analogne tvrdnje videti: <P. M. Eyp-
naUK!!!!, 1) Tocygapcili6o li KO.II.II},1I113.11, CTp. 231-232; 2) O lIeKoiliopblX
6olipocax ilieoplIll OOll!eJlQPoglloi iOCl'gapciliaa. - "CoBeTcKoe rOCYilapapCTBO
II TIpaBO", 10/1962, CTp. 7.
79
u njegovom poimanju. Bez toga su
neIzbena, o pozicije niza 8
Navedena je preodoleti pri strooom
aspekata drave. Kao poludrava
ona da odumire otpadnu funkcije guenja eksploata-
torskIh klasa, kao rezultat njihovog preobraaja
prevaspitavanja i likvidacije. 9 '
Na taj pitanje.o odumiranja drave organski
povezano s. o .sutlIli drave kao poludrave
u sa tIpovIma eksploatatorskih drava koje su jc0
prethodile.
vezi s tim treba mimo gledita se sutina
sastOjI u stavu da Je drava "poludrava " ne od
mO!:le?ta svog nego da takva postaje tek nakon pobede
socI]ahzma, posle njenog pretvaranja iz drave diktature proletari-
jata u optenarodnu dravu] o ...
Pitanje o prerastanja dravnosti u
samoupravljanje samo po sebi javlja se kao dosta
teoretsko pitanje. Osim S. L. Fuksa, i pre njega je taj
8 V. S: Petrov u svojim radovima dve teze:
s.mat raj u da o odumiranju drave kao socijalne pojave nije mo-
g.ovont! do dok nisu ispunj!ni svi 'preduslovi za prelaz u pot-
pum _ (B. neTpOB, CoeeulClwe locygapcilieo e iiepuog pa3-
eepllolllOlO, CllloOl:Ule,lbcluea KOM.IIYllu3Ma. JI., 1960, CTp. 40).
. "Drzava diktature proletarijata bila je ona je pred ..
procesa odumiranja drave uopte. Optenarodna drava
tog procesa" (B. C. neTpoB, TeOpeilill'leCKlIe soiipocb/ oellleio
llOlIRUlWl IOcygapciliea. "npaBoBeneHlle" 1 /1964).
P. S. Romakin drava. .. samo
to se pojavila na istorijskoj areni ... , je prestala da bude drava u
prayom ,smislu i. u tome izraavao procesa odumi-
ranja Ipak, taj yroces mogao.da se razvije do pobede socijalizma.
l-! je pobedi lo obeleja odumiranja drave ma-
mfestuju se sire loclglednlje . (n. c. POMamKlIH. KO.IWYI1lI3.11 II focygapcili!1o.
"Borrpochl llCTOPl!1! KnCC", 10/1961. CTD. 87).
,:Proce.s o.dumiranja drave Je s likvidacijom eksploatatorski h
kla.sa.1 gubljenja takvih sutinskih funkcija i delatnosti drave kao to je
otpora (n. C. PO:'>lamKllH, C01!lla:llIcilill'leCKOe iocy.
gapcllIBo II IWMMYIIlICUIU'IeCKOe caMoyiipae.cellue. "napTllHHal! )K1!3Hh",
9 /1961, CTp. ll).
... Ta dva poslednja su pravilna, ali zar ne odraavaju oni raz-
l!clt.e a.spekte o.dunyranja drave. Ako se to ne onda mogu
da Izmknu nedoumice I nejasnosti.
9 Stavove koje smo gore predloili o dva aspekta problema odumira-
nja u vi?u ne u literaturi. Ipak, u literaturi postoji
zakljucak kOJI Je sustll1skl blizak nama, kako nam se Pre svega videti:
.11. 11. I7epepaciliallllll COlllla.!llciliulIeClwii iocygapcilieellllOcilill
e IW.ItIlYIIIlClIllI'IeCKoe cculoy[ipac;/elllle. J1., 1960, Te3. 2 II 4; a A.
EOBl!H, _Oili iocygapciliaa glll;ifiailiYPbl iipo.zeifiapllailia " o5u{ellapogllo.lty
locygapCIIICY, CTp. 21; <P. .11. KpeToB. Tocygapciliao II KO.'.t.lf),1I113.11, M. 1966,
CTp. 30; B. H. Pa3 IIH. ]vfapKclIclllKO Y'Ielllle o iocygapcliIee. M., 1966,
CTp. 32.
10 Videti: B. A. nO'lerrKO, CYII{IIOCilill CoaelilcKoio 05uJellapoglloio
iocygapcliIaa. AqlTope<jJepaT KaH.u . .ullCC. JI., 1964, CTp. 6. 10.
80
proces i to pitanje razmatrao J. E. Volkov. Ovaj smatra da
dravnost da prerasta u
samoupravljanje posle pobede proleterske revolucije. 11 S takvim
reavanjem problema teko je saglasiti se
l2
.
Nesporno je da je slom, likvidacija buroaske drave, usposta-
Vljanje i pobeda drave diktature proletarijata prvi i neophodni
uslov ostvarivanja tog preobraaja. drava od mo-
menta svog nicanja je ne samo proleterska demokratija, nego ima
i osobine optenarodne demokratije. Jo dok je drava diktature
proletarijata ona je istovremeno i samoupravljanje
klase, koje ona rukovodi masom trudbenika.
Ali drava diktature proletarijata stvara samo neophodne
pretpostavke za nastanak samoupravljanja. Obele-
ja optenarodne demokratije koja sujoj svojstvena jo nisu postala
Iz demokratije su eksploatatorske
klase. Funkcionie dravno guenje njihovog otpora
preobraajima. buroaski slojevi stanovnitva bili su
iz u upravljanju dravom, klasa imala
je privilegovana prava itd.
Proleterska drava pretvara se ne u komuni-
samoupravljanje, nego u optenarodnu dravu.
Nastanak drutvenog samoupravljanja
onog momenta kada se otvara proces pretvaranja drave
diktature proletarijata u optenarodnu dravu, tj. posle pobede
socijalizma, u periodu stvaranja razvijenog drutva .
U vezi s likvidacijom eksploatatorskih klasa drava
gubi funkciju prevashodno dravnu - guenje otpora svrgnute
buroazije. Drava diktature proletarijata poslednja je forma
vladavine u istoriji. Prvi put u istoriji drava,
stvara se takva drava koja nije vie diktatura jedne, bilo koje
klase, nego celog naroda, celog drutva.
GUbljenje od strane drave njene klasno-
-diktatorske (koja se ostvaruje u odnosu prema buroaziji)
osnovne dravne funkcije II pravom smislu i jeste, po naem milje-
II J. E. Volkov pie: drava je samo poludrava, jer su
joj odmah prisutne i sve se vie ispoljavaju, tl meri socijalizma,
osobine potpuno posebne, ncdraync fornie! socijalne organizacije -
drutvenog samoupravljanja. Eto zato jc proletcrska dik-
tatura "DC dra\'a il pravon1 sluislu'" (lO. E. BOwIKOB, Yf.,PCl!.lUf!l!C II oiTi.Hl!-
paltJle C()!U!D.ll!ClUI!{!f!C}\"oio iocytlapC!!!n(], CTP, 219):
"za samoupravljanje je osobina trud-
masa upravljanju orutyenin1 poslovjn1a. Iona je odnlah prisutna
dravi" (str. 222): "od samog svog nastajanja ona
drL:t;;a !.\. B,) je bila organizacija kojL;.
u nedravni sistem drutvenog samoupravljanja. Eto ta
lenjinska karakteristika ove kao "poludravc", "ne drave u pravom
smislu" (str. 223-22-+).
12 odnos prema ukazanom reenju pitanja i nae shvatanje
videti u radu: A. K. Ee.1J,lx, Oiii ioc),gapci/i(Ja gIlKiiialli)'[1bl [iPO.letIWpllaiiia
" }{o.lt.HYllllciliu'lec;,o.HY c([.\lo),iipa.weIlUlo. CTp. 15.
6 Marksizam II svetu
81
nju, objektivni kriterij procesa prerastanja
dravnosti u samoupravljanje. Taj proces, koji je
u periodu pretvaranja drave diktature proletarijata u
dravu celog naroda, nalazi putokaz svog razvitka u
optenarodnoj dravi koja se u potpunosti oformila i koja se
dalje razvija. Zadatak svakog naeg drutva u
upravljanje dravom je da se reava tek u savre-
menim uslovima.
Na taj nedravno upravljanje
da se konstituie ne od momenta nicanja drave
odumiranja drave uopte), nego sa gubljenja
funkcija klasnog ugnjetavanja. prerastanja dravnosti
organizacije drutva) u samoupravljanje
poklapa se s odumiranja drave u pravom
smislu.
Komunizam nastaje ne neposredno iz kapitalizma, nego na
svojoj sopstvenoj osnovi, na bazi faze
drutva. Zato nije neophodno iz te opte zakonomerno-
sti formiranje samoupravljanja. Ono neposredno
nastaje na bazi sistema upravljanja koje seu potpu-
nosti oformilo i koje se i dalje razvija, na osnovi
organizacije drutva
13

Da li je optenarodna drava, sistem opte-
narodne organizacije socijalizma, poslednja etapa
upravljanja? Moe Ii se smatrati da nje (savre-
mene organizacije naeg drutva) i potpunog komuni-
samoupravljanja biti ? Ta pitanja imaju
teoretski U literaturi je na njih dobiti
odgovore. autora potpuno formulie
da se "osobenost optenarodne drave sastoji i u tome, to ona
predstavlja novu i posJednju etapu razvitka sovjetske
drave"14. Ipak, u literaturi je prisutno i drugo gledite
15
. Njegova
13 Treba primetiti da J. E. Volkov u svojim poslednjim radovima,
mada i ne naputa stavove o formiranja samoup-
ravljanja s pobedom revolucije. ipak ispravno da se
sada "taj proces nalazi jo na veoma ranom stadiju". (E. lO. BOJIKOB, TaK
pOJlCgaellicJl J;O.If.lfYIIlIClliu'leo:oe ca.\tOyftpaa,lelllle, CTp. 5, 80 II .up.; lO. E.
BO,lKOB, Cllcllic.lla yftpaa.leJ!lIs oOIl{ecliiGo.1t II ce pa36l1l1illc G lipOl?Cee ,pop-
J!UpOBaJ!!U? KOJ!.HJ'!!!!Cr7iut!CClaCr OOu!cciTieCl!l!b!X OiUT!OIl!C!!Ui!.
.uOKT. LlIICC., CBep.J.!10BCK 1966, CTp. 4. II .up.).
14 l. 11. ileTpoB, J( 6017pocy oo oz7pege.leilllll oOlllcllapogiloio iocygap-
clliaa. "CoBeTcKoe rocy.uapCTBO llTIpaBO", 3 /1965, Grp. 18.
Analogne teze formulisane su u radovima N. G. Aleksandrova, S.
Berezovskog, F. M. Burlackog, J. M. Kozlova, A. P. Kosicyna, B. S. Manj-
kovskog i dr.
15 -lV1. H. M lUIHI H, HeKoii1opble GOi/POCbl ii1eopllll
iocygap('[Tilia fi Ci/ellie Tlpnipa.Hbl J([JCC II pelllelluii XXII cbe3ga J([JCc.
B .. Kl!. locygapc[f{(!o II J{0.\WYJ!1l3.11. JI., 1962, CTp. 5; l. JI. <I>YPMaHon. B. If.
J7ellllll 611Cllle.l! milile iocygapclTiaa, Grp. 125, 139; C. l. CTPYMllJl11H. Ha
liyzTt.'lx iioczTtpoelll(.q I{:O.It.\IYII/l3.\ta. M., 1959, CTp. 17; H. B. l..fepHOrOJlOBKIU!.
rP CoaezTtcKoio iocygapczTtea a iiepuog pa3aepllyzTtoio czTtpolllTie.1 bczTtaa
KO.\l.I!y"1l3.11Go M., 1960, CTp. 172-174.
82
sutina je tome to optenarodnu dravu teko da
moe smatrati poslednjom etapom dravnog razvitka
16
.
Nastajanje druge faze komunizma niz etapa. One
verovatno, biti: izgradnja osnova komunizma, njegovo stvara-
nje u osnovnom, zavretak izgradnje, potpuna
pobeda komunizma. etape razvitka i
organizacija socijalizma koja prerasta u
samoupraVljanje.
od toga moe se pretpostaviti da ta organizacija
imati etapu organizacije drutva.
Uprkog svim zbliavanjima drutva zajednice,
verovatno je da etape razvitka svakog od njih biti po
rokovima njihovog i po njihovoj trajnosti. Vie ili manje
istovremeni prelaz svih zemalja socijalizma u komunizam u
okvirima jedne epohe ne njegovu apsolutnu istovre-
menost.
Potpuna pobeda komunizma u SSSR-u, se
ranije nego to svetski sistem u celini da se pretvori
u svetski sistem. Razvitak komunizma u SSSR-u,
njegova pobeda u drugim zemljama
verovatno, posebne etape razvitka organizacije sovjet-
skog i drugih drutava, organizacije svetske
i zajednice.
Posle pobede komunizma u svetskim razmerama, u uslovima
kada kapitalizam potpuno s lica nae planete,
nova etapa razvitka drava. Na bazi svetske komu-
privrede, najverovatnije, proces obrazovanja
jedinstvene, svetske drave, koja biti ba drava,
organizacija do tog vremena dok ne nestanu razlike
nacijama i ne obrazuje se jedinstvena,
zajednica ljudi. To biti svojeobrazno sjedinjavanje
samoupravljanja sa zaostalim elementima dravno-
sti. Tek na viem stepenu razvitka jedinstvenog
drutva drava potpuno da odumre, organizacija
drutva pretvori se u samoupravljanje
17
.
Ovo to je zasniva se na nizu stavova klasika
komunizma. Tako, K. Marx u Kritici Gotskog programa govori o
16 Ao K. Ee.lblx, OtTi iycygapczTtsa gm:iUmTiYPbl z7po.1CiUapuatTia I{ KOJ/-
.l!Yllllcmu'lccJ{o.IfY ca.\tOylipa6.lcIIlIlO, CTpo 14--15.
17 od neravnomernosti razvitka svetske revolu-
cije koja se ostvaruje otpadanjem pojedinih zemalja iz
sistema, F. Do Kretov ,,0" Drava se za neki deo
vremena posle prelaza svih savremenih zemalja u viu fazu
komunizma i tada, kada se potpuno zavri proces revolucionarnog preo-
braaja celog svetskog sistema u
(<t> .z::t:. KpeaToB, locygapczTt60 u KO.If.llYIl1l3.1t, CTp. 86-88).
6'
83
l
dravnosti drutva". F. Engels u delu
Razvitak socijalizma od utopije do nauke da sa
vanjem klasa "odumreti autoritet drave", a u radu O
autoritetu on govori o odumiranju pri uslovima "poli-
drave"! 8. U vezi s tim V. I. Lenjin je istakao izuzetno vaan
metodoloki stav: "Taj poslednji izraz, koji je posebno u stanju da
izaziva nedoumice, ukazuje na proces odumiranja drave: odumi-
drava na izvesnom stepenu svog odumiranja moe da se
nazove dravom!9.
Zato je osnovan P. N. Fedosejeva ; "Na putu ka
potpunom odumiranju drava i takav stadij
kada njene funkcije izgubiti karakter"2o.
Pri tom jo jednom da karakter
kih funkcija da se gubi tek posle prevladavanja klasnih
razlika unutar drutva, tj. u potpunom komunizmu. Pri prelazu ka
ko.munizmu gube se, suavaju se
pnnudne funkcije i metodi. Ali to je samo jedan od aspekata poli-
tike. Sutina i osnovni sadraj
kih odnosa sastoji se u delovanju prijateljskih klasa
i seljaka u odnosu na vlasti u cilju uspene
Izgradnje besklasnog drutva. Do tog vremena, dok
postoje klasne razlike, odnosi klasne saradnje u odnosu na kori-
vlasti biti Politika je odnos klasama
povodom vlasti. Ti odnosi u socijalizmu klasnu
prinudu. drava - to je sistem upravIjanja
besklasnim drutvom.2!
Vie od toga, 03Ilovano se moe smatrati da potpuno
odumiranje drave kao pojave izazvati odmah
potpuni gubitak karaktera organizacije
drutva. Partija, kao najvia forma
cije trudbenika, se neuporedivo due nego drava. Prema
tom:, proces nastajanja samoupravljanja pretpos-
tavlJa etapa I nedravne organizacije.
(A. K O;), ciL, str. 179-131, 132-[35,133-191, 197-200,
200-203)'
1::: K" (I), '3 1[";;T,:, eJ'!., T. 19, e 27, 22): L lS. crp. 297
19 B. 11. J1cHlItI, !ICC, T. 33, erp, 63,
':::0 fT. ff:)\! l!![(!CHUl{ C06'IJCHC}{J{O[f Jl!O.t.:U.
- t9S\ 3
21 Neosnovan je slav o karaktera
funkcij:t u so:ij:t!izm:.!, sadran u radovima: B, l1:I:J.TKOllCK!lil,
Opia!!Ul:lI{!l.(1 np!! i!cpe.\"(J[Jc /{ HOJUtYU!!3.)!y" ivI"
1962, CTp. 86; JJ:. LJ:.1P:bE08, Bnp:.zc iTtal/lle pO.l/{ .\taec li yfipac.lelllIll t7POIl3-
GogCiTtCO.H tipu i, i'O.1I.1l)'i/U3.\!y. AcIJTopc(!J. KaH.'l, .:wec. J1., 1967,
CTp. 11-12.
84
F. D. Kretaj'
PUTEVI POSTEPENE TRANSFORMACIJE SOCIJALI-
DRAVNOSTI U
SAMOUPRA VLJANJE
... Nastavi kao drava diktature proletarijata socijalisti-
drava predstavlja potpuno posebni, dotle nepoznati
tip drave, u momentu svoga nicanja, a tim vie u daljem raz-
voju u toku celog prelaznog perioda od kapitalizma ka socijalizmu,
ili u prvoj fazi svoga razvitka, drava nije bila
drava u starom smislu ...
. . . Proleterska drava koja je nastala kod nas odmah posle
pobede (revolucije) je da gubi svojstva drave u pravom
smislu, je ba u tom smislu da odumire . ..
Sada imamo prava da govorimo samo u dalekoj perspektivi
neizbenog odumiranja drave. Potpuno je jasno da je to veoma
dugotrajni proces, razvitak zavisi ne samo od tempa ekonom-
skog i sazrevanja komunizma u naoj zemlji
i u zemljama koje su stupile na put socijalizma, nego i od tempa
revolucionarnog preobraaja sveta, od proirenja i
svetskog sistema socijalizma. I to dalje bude tekao taj proces, tim
dalje postojati drava u naoj zemlji i u svim drugim savremenim
zemljama, i posle njihovog prelaza u viu
fazu komunizma. Svakako, funkcije i forme drave se menjati,
no zasad mi moemo da samo osnovne pravce tih
promena, jer u odnosu na to pitanje nema nikakvog
iskustva.
Ali drava se i za jedan deo vremena posle prelaza
svih savremenih zemalja u viu fazu komunizma,
i tada kada se potpuno zavri proces revolucionarnog preobra-
aja celokupnog svetskog sistema u socijalisti-
Taj s proizilazi iz Lenji-
novog o putevima razvitka svetske revolucije.
Posle vremena kada je socijalizam pobedi o samo u naoj
zemlji revolucionarni preobraaj svetskog sistema u
odvija se na taj to od sistema II
vreme i veoma neravnomerno otpadaju samo pojedine
zemlje i grupe zemalja, a ne sre zemlje sreta odjednom. Istina,
zemalja, narodi koji stupaju
na put socijalizma taj put mnogo bre nego u ako
bi samo sopstvenim snagama morali da se tim putem, kao
pioniri u izgradnji novog sveta. No, bilo kako bilo, jedno je jasno:
ukoliko kasnije pojedine zemlje igru pe zemalja da otpa-
daju od sistema utoliko relativno kasnije da
susti gnu zemlje koje su otile napred i da se izravnaju
s njima II vioj fazi komunizma.
85
Kada otkuca poslednji starog sveta i proces
revolucionarnog preobraaja sveg ostalog dela svetskog kapitali-
sistema u veoma arolika slika:
u nerazruivom savezu objedi-
njene zemlje koje se znatno razlikuju po nivou ekonomskog,
i kulturnog razvitka. U to vreme kada
osnovno jezgro zemlje sadanjeg svetskog
sistema - stvara osnove za neposredni prelaz u viu fazu
komunizma, drugi narodi biti u nioj fazi komunizma, a oni
- stupati u prelazni period od kapitalizma ka socijalizmu.
l dosta vremena (iako se razvitak svih zaostalih
naroda gigantski ubrzati) pre nego to svi narodi uspeju da se
izravnaju u vioj fazi komunizma, tj. ne samo to obu-
zdaju svrgnute eksploatatorske klase, nego i potpuno raskrste sa
svim "belezima" starog sveta, sa svim ostacima kapitalizma u
ekonomici, ivotu i svesti ljudi ...
Ali do podele komunizma u svetskim razmerama potrebno je
dravu, jer tj. bez drave
stvo ne moe da ostvari prelaz u viu fazu komunizma, ne moe da
se da samostalno upravlja drutvenom proizvodnjom, da se
privikne uvaavanju osnovnih pravila
ivota ...
Sada nije i kako ba, kojim
putevima i u kakvim konkretnim formama da se razvija drav-
nost posle pobede socijalizma u svetskim razmerama, ali je jasno
da se nakon po bedonosno ostvarene svetske
revolucije narodi sveta sve objediniti u jedinstveno opte-
drutvo trudbenika. Pri tom, taj razvitak putem
jednakih prava i sloboda svim narodima i narodno-
stima, stvaranju svih neophodnih uslova za svestrani razvoj i
potpunu realizaciju inicijative svakog od njih u izgrad-
nji komunizma.
Kod drava tog perioda potpuno otpasti funkcija vajne
zatite od napada spolja, zato to biti potrebe da se od
nekoga titi, zato to svi koliko-toliko opasniji neprijatelji
novog sveta biti poraeni. Kao rezultat svega toga da
postoje oruane snage i mnoga ratna sredstva pretvorena u
oruda za mirni rad celog a ostala
jednostavno biti unitena.
Kod drava tog perioda postepeno otpadati i funkcija
()stvariyanja spoljne politike uopte. Odnosi narodima
postepeno prestajati da budu tj, klasni odnosi, zato to
se svi narodi Zemijine kugle ujediniti na osnovama bratstva i
uzajamne zato to na naoj planeti da caruje
mir i svi narodi iveti u nerazruivom prijateljstvu,
komunizam.
Zato drave za relativno dugi istorijski period
vati niz unutranjih funkcija. Za te zemlje i narode koji poslednji
86
zbace lance ropstva, drava ostvarivati u toku
nekog vremena i funkcije, takve kao to je obuzda-
vanje i guenje otpora nekih elemenata svrgnutih eksploatator-
skih klasa. Time neophodnije biti za druge zemlje i narode takve
funkcije kao to su funkcije reorganizacije celokupne
vodnje, razvitkom ekonomike i kulture na socijali-
ostvarivanje kontrole nad merom rada i merom
potreba II interesu trudbenika, svestranog vaspitanja trudbenika,
a pre svega vaspitanja u duhu nove radne discipline, komunisti-
odnosa prema radu i drutvenoj svojini. Karakter i forme
ispoljavanja unutranjih funkcija se zavisno
od razlika u stepenu sazrevanja komunizma u pojedinim zemljama.
Ipak, te funkcije postepeno gubiti karakter,
a drava tog perioda postepeno prestajati da bude
drava", tj. po sutini prestati da bude drava. Njene
funkcije se pretvarati u proste administrativno-naredbodavne
funkcije. U meri likvidacije sutinski h razlika
grada i sela, izmedu umnog i rada, u meri stvar-
nog progresivnog kretanja svih naroda sveta ka vioj fazi komu-
nizma i njihovog pretvaranja u jedinstveni
kolektiv, tj. i u meri st\'amog potpl!nog zblia\'anja srih
nacija i naroda se potpuno odumiranje drave, prelaz
ka drutvenom samoupravljanju u svetski m raz-
merama ...
Il . .ll. KpeToB, TocygapclIiao II }{0.\I.II.\"1I113.1I. l'!3-1aTCnbCTBO "HaYKU",
MOCKBa J 966, CTp. 29, 30, 85-89)
J. E. Volkor
DOKLE SE STIGLO U PREOBRAAJU DRAVNOSTI
U SAMOUPRAVLJANJE
Razvitak dravnosti i njeno pretvaranje II
samoupraVljanje kod nas se razmatra na
pbnu. U uslovima izgradnje komunizma
Sc od\ ija proces formiranja i princ.i pa
druitvenog samoupradjanja. Zato je neophodno da se uskladi
opleteorijska razrada s konkretnim toga kako se
sada ostvaruje nastanak i razvoj i komunisti-
samoupravljanja.
Nikako ne elimo da kaemo da se dosad razmatranje proble-
ma razvitka dravnosti u naoj literaturi vodilo
sasvim odvojeno od ivota. Nekakav materijal iz prakse uvek se
koristi. Stvar je u tome kakav je to materijal i kako se koristi.
87
se uzimaju pojedini veJma zorni primeri koji se navode kao
potvrda, ilustracija opteteorijskih razmatranja...
ti primeri i veoma interesantni, ostaju ipak ilustracija izvesne
teorijske ideje. Oni pomau da se shvati ta ideja, da se
ona realno u naem ivotu, da je proces
formiranja samoupravljanja kod nas
Ali kako se ostvaruje taj proces, dokle je stigao, kakve
irna ta je neophodno u praksi da se prevlada za uspeni razvitak
samoupravljanja, takvi ilustrativni primeri ne otkrivaju.
Vie od toga, kada se opta teza ... i zatim se u svojstvu
primera opisuje pozitivno iskustvo ... moe se nehotice stvoriti
lana predstava o stvarnom stanju stvari. Jer opisuje se najbolje
iskustvo, ponekad skoro jedino. o njemu je svakako intere-
santna i Ali kada se ono daje van opte slike stanja stvari,
a njime se ilustruje opta teza, onda se moe pomisliti da stvar
stoji tako svuda u nae vreme. mnoge knjige i
poslednjih godina moglo bi se pomisliti kao da je proces uspostav-
ljanja samoupravljanja II naoj zemlji otiao
tako daleko da se ono skoro sasvim oformilo i da dravnost
doivljava poslednje dane. to nije tako. Treba sa svom
da se taj proces nalazi jo na veoma ranom stadiju.
napred dezorijentie, smeta da se pravilno shvate
naredni zadaci i da se usredsredi panja na njihovo
reavanje ... Ne, potrebni su ne pojedini primeri nego objanjenje
vie ili manje celine slike ... I kada objasni tu sliku onda neka ona
i ne izgleda tako "lepa" kao pojedini efektni primeri, ona ipak
bezuslovno da se proces formiranja dru-
tvenog samoupravljanja odvija. Da, on se jo nalazi na ranom
stadiju. Irna jo mnogo i nereenih problema. Mnogo
vie, nego reenih. Ali, to je i prirodno: niko i ne govori da mi
zavravamo izgradnju ...
. . . Put razvitka drutyenog samoupraVljanja
treba razmatrati veoma odgovorno. Svakako, predstoji nam dug i
sloen put. Danas smo mi jo skoro na samom njegovom
Mnogo vie nego to je predstoji Ali, nije teko
videti, da stvarnost sadri II sebi sve
za razvoj i po bedu drutvenog samouprav-
ljanja. (J. E. Volkov, op. cit, str. 4-6, 239).
(CBe TeKCTOBe npeseo Casa /KuSa/lOB)
Marksizam
o sebi
Etienne Balibar
ELEMENTI ZA TEORIJU PRELAZA JEDNOG
PROIZVODNJE U DRUGI*
3. - DINAMIKA I ISTORIJA
Prethodne analize jo uvek samo
momente problematike u okviru koje se moe teorijski misliti o
prelazu jednog proizvodnje u drugi. Ta se problematika
efektivno artiku/isati, to jest da se stvori jedinstvo
pitanja na koja valja odgovoriti, samo ako se uspeno postave
jedni u odnosu na druge koncepti koji su dosad izneseni (istorija,
genealogija, sinhronija - dijahronija, dinamika, tendencija)
i da se izdiferencirano definiu njihovi objekti.
Svi ti koncepti, koji su jo iroko deskriptivni, i koji su to
upravo tako dugo dok nisu artikulisani, izgledaju nam kao koncep-
tualizacije istorijskog vremena. U toku jednog ranijeg izlaganja
Aethusser je dokazao da u svakoj teoriji istorije (bilo bilo
ideolokoj) postoji jedna stroga i nuna korelacija strukture
koncepta istorije svojstvenog toj teoriji (strukture koja sama zavisi
od strukture koncepta drutvenog totaliteta svojstvenog toj
teoriji) s jedne strane, i koncepta temporalnosti, s druge strane,
u okviru koje ta teorija istorije misli o .,promenama", kretanjima",
.. ili. uoptenije, o fenomenima koji spadaju u njen
predmet. Takvu demonstraciju ne moe da opovrgne da
je ta ieimja odsutna, da se odraava u obliku
odnosno cnzpirizma. Struktura temporalnosti je onda naprosto
ona koju prua dominantna ideologija i nikad se ne odraava u
svojoj funkciji pretpostavke. Videli smo kod da
struktura istorijske temporalnosti, koja u pogledu povezanosti
(artikulacije) sistema zavisi od prostog hegelijanskog totaliteta,
u izraajnom obliku samo za svoj preuzima sam oblik
* Nastavak jz prethodnog broja
91
koncepcije vremena, mu i sopstveni
koncept J teonJsko opravdanje, -'J
, Videli ,smo isto tako da oblik vremena nije bio samo kon-
tmuelna Imearnost, nego putem 'd'
U v v, Je lllstvenost
vremen,a. pravo zato sto Je jedinstveno, njegova sadan' ost
savre,Il:enostl, pa i svi trenuci se hronoloha
SImultanost moze utvrdItI moraju obavezno da d d
kao trenuc' 'd ' k ' se o re e
, " .. 1.1e ne Iste a tueIne celine, moraju da pripadnu jedno'
tu napomenuti da se u toj ideoloko' kon:
od Svojstvenog ob!ika vremena ka lstorij-
s I 1_ o Je ata u odnosu na njega: redosled i trajanje tog vremena
prethode svakom jednog fenomena ko'i se
odVIJa u vremenu", a koji je u isti mah istorijski fenomen 'Stv;rna
o trajanju svakako uvek neki
,Ih referencu u vezi s izvesnih ob'ekata
je uvek dat. U stvari sve 1e t k '
krece krugu, poto je struktura' jednog
?Ja Je zap,ravo s,?mo efekat bilo nekog zapaanja (percep-
cIJe), neke Ideolos,ke drutvenog totaliteta, Ali
stvarne zavIsnostI koje prethodi lokalizaciji ' istorij-
s I u nije kao takvo zamiljeno u
kOja mu SlUZI, kao premisa, pa moemo sebi da dozvolimg
I u a pretpostavljenu strukturu tog vremena (u stva;i
ponov? u de,terminacijama istorije, Upravo iz to'
prO!syce, istorijskog objekta kao do I-
daJa, pnsutna,?ak I u,nJcgovom preispitivanju, u ideji da ne
sand 10 t? Jest samo "kratkotrajni" fenomeni l'
ne- oO'a aJI to Jest d d " ' ' '"
Ck
' ,'" 'v ' ll!a ogaua/lja, dllgotrajne permanentnost i
Oje pogresno nazlv,aJu "strukturama"),
A,ko se, problematike II okviru Marx
prvobItno mIslI sVOJ teofljski poduhvat ali ko,ia n" 'kl' v'
n' o , ," ,'J Ije IS' jUCIVO
l:go\a - periodizacIje, iz toO'a
a nekolIko konsekvenci, Ako postavimo bl '"
pr .. j<lza Jedno v' , - pro em
. v. , '. g na,cma u drugi u okvir t;

necemo mocI da izbegnemo oblik jedinstvenoO'

ll1earnorr vremena' mo b
'= k na ravnomeran da mislimo
j e ,st;-u, s:akog nacl11a proizvodnje i fenomene relazn.
Ih u Jedll1stven.o111 vremenu koje slui kao okvi; ili kao
_(J/edrltu\l oslonac svakoj istoriJ'skoJ' det -' .. , - ..
n 'm'11l-0 "d d' ent1maCIJI. Nll
;7t: a zavo ,Imo principijelne ili metodoloke rnzlike
]e?I1og proizvodnje i prelaza sa
na drugI, slede jedan za drugim ili koincidiraju
, o t,?g VfCmeno., l moemo razlikovati kretanja saI110
"strukture" tog vremena: dugo ili kratko tra
kont1l1U1tet, povremenost itd VI'cme p , d' .. , d kl j ],
t " ,eno IzaCIJe Je a e vreme
Jez moguce raznolikosti: dopunske determinacije koje su
umetnute u toku Jedne istorj']' "k' k "
01 ' d v' v e se vence, na pnmer u mtervalu
aza Je nog nacma proizvodnje u drugi, pripadaju istom
92
vremenu kome pripadaju i ti prelazi pa je i kretanje liji!zove proiz-
vodl(ie
Povrno Marxa moe, uostalom, lako da ne raspri
oblike te iluzije ako se zadovoljava shvatanjem da razna "vremena"
implicirana u analizi Kapitala nisu nita drugo nego deskriptivni
aspekti ili determinacije vremena uopte, Onda se moe
pokuati osnovne operacije, je implicitna
u ideolokoj teoriji vremena: uklapa/ije raznih vremena jednih II
druga. Segmentirana vremena (vreme rada, vreme proizvodnje,
vreme prometa) moe da se upie u cikluse proces kapi-
tala); sami ti ciklusi neizbeno sloeni, ciklusi ciklusa,
zbog nejednake rotacije raznih elemenata kapitala, ali u svojoj celi-
ni sa svoje strane da budu uklopljeni u opte kretanje
reprodukcije (akumulacije), koju Marx po Sismon-
dij II opisuje kao spiralu; i ta "spirala" na kraju ispoljiti jednu
optu tendenciju, jednu orijentaciju, koja je upravo orijentacija
prelaenja jednog proizvodnje u drugi, redosleda
proizvodnje i periodizacije, Pri takvom spajanje raznih
"vremena" i uklapanje njihovih oblika predstav-
ljati nikakvu principijeInu poto je takva
ucrtana u jedinstvenost vremena uopte, onog vremena koje
slui kao podloga svim tim kretanjima. Jedine su
primene, u identifikovanju faza i u prelaza,
u takvom - koje, kao to se videti,
nije s moje strane neka vetina izlaganja - jeste
to to ono nuno implicira da svaki "trenutak" vremena bude
simultano zamiIjan (miljen) i kao jedna determinacija svih
koja su tako bila uklopljena jedna u druge, -
bilo da je ta determinacija neposredna, ili, naprotiv, jednostavno
posredna, I da bismo tu konsekvencu odmah sagledali do kraja,
u toj koncepciji se sasvim rigorozno odrediti jedno dato vreme
II kome radnik troi svoju snagu kao izvesnu kohanu drutl'enog
rada, jedan trenutak ciklusa proizvodnog procesa (u kome kapital
postoji II obliku produktivnog kapitala) i, najzad, jedan trenutak
istorije proizvodnje (koji tei ka svom
preobraaju, ma koliko on bio dalek),
Upravo na bazi takvog ideolokog je celo
kupnu ekonomsku teoriju kao jednu dina-
miku, Tako je Ulj koncept mogao da se koristi pri pokuajima
da se Man i modernoj ekonomiji,
siwirajUCl ove na isti teren i im isti "ekonomski"
objekat. i pripie na taj Marxu uloga jednog, moda i nuj-
znabjnUeg teorije II ekonomiji
(vidi na primer, Grangera (Grane) Ll M2thodologie
Takvim postupkom moglo se II i ekonomiji
ukazati na jednu ideju o ekonomskoj ravIIotei, to jest o "statici"
odnosa ekonomske strukture; kod Marxa je, navodno, nasuprot
tome, ravnotea uvek samo provizoran momenat .operativllog
93
jedno u izlaganju. Glavni objekat Marxove
analize bi navodno bilo vreme el'olucije ekonomske strukture,
analizirano u svojim sukcesivnim komponentama koje razna
"vremena" Kapitala:
"to se glavnog predmeta
proizvodnje, on se nuno ukazuje kao jedan
proces.
Predmet prve knjige Kapitala je akumula-
cija. Pojam o nekoj ravnotei je a priori,
nepodesan da bi se opisao taj fenomen. "Prosta reprodukcija"
kapitala je jedan vremenski proces;; ali to je samo prva
apstrakcija. Sistem se upravo karakterie "reprodukcijom u
progresivnim razmerama", porastom i stalnim kvalitativnim
preobraajem kapitala, akumulacijom vika vrednosti. Krize,
u njihovim raznim vidovima, pojaVljuju se kao neka
bolest sistema, a ne kao Celokupna slika ekonomske
stvarnosti je prema tome totalno dinamizirana." (G. G. Gran-
ger, Methodologie economique, str. 98).
U takvoj interpretaciji, u kojoj se i sama dinamika kapitali-
sistema ukazuje kao samo jedan momenat, jedan lokalni
aspekat "afirmacije relativnog i evolutivnog karaktera zakona
ekonomije", jasno se opet ispoljava struktura uklapanja vremena
na koje sam ukazao. Koncepti istorije i dinamike postaju
onda dvojnici, jedan popularan (onaj o istoriji), drugi
(onaj o dinamici), poto bi drugi izraavao upravo determinaciju
istorijskog kretanja na osnovu jedne strukture. Uz ta dva termina
mogao bi se onda dodati i termin dijalzronije, koji tu ne bi
pruio nikakvo novo saznanje, naprosto oblik jedin-
stvene linearne temporalnosti koja je implicitna u identifikaciji
dva prethodna termina.
Ali takvo Marxa u stvari potpuno ignorie
konstitucije koncepata temporalnosti i istorije u teoriji Kapitala.
Ti koncepti su mogli da se shvate (ili podrazumevaju) u njihovom
smislu, to jest u njihovoj ideolokoj upotrebi, u
jednom tekstu kao to je Predgovor Prilogu, od kojeg smo poli:
oni u njemu imaju naprosto funkciju da odrede i jedno
teorijsko polje jo nesagledano II svojoj strukturi. Ali u analizama
Kap irala, kao to nam je to dokazalo pro\,obitne
akulIlulacije i tendencije proizvodnje, oni su proizyedeni
posebno i njihovo jedinstvo, umesto da bude pretpostay-
Ijeno u jednoj uvek datoj koncepciji vremena uopte, mora da
se od jedne razlike koja odraava
sloenost analizirane celine. U vezi s tim moe se uoptavati
na koji Marx postavlja problem jedinstva raznih ciklusa individu-
alnih kapitala u jednom sloenom ciklusu drutvenog kapitala: to
jedinstvo se mora konstruisati kao jedno "preplitanje", je
priroda najpre Marx je o tome pisao:
94
Prema tome, vidimo da se pitanje saznanja o tome kako
se elementi drutvenog kapitala, prema kojima su
individualni kapitali samo komponente s autonomnom funk-
cijom, zamenjuju u procesu cirkulacije - u
pogledu kapitala kao i u pogledu vika vrednosti ---: ne
reava prostih preplitanja preobraaja. u
laciji roba koji su pojava u postupcima
kapitala i svake druge cirkulacije roba: tu je potreban nekI
drugi metod ispitivanja. Dosad smo se u tom pogledu zadovo-
ljavali frazama koje, kad se poblie analiziraju, samo
ideje naprosto pozajmljene od preplItanja pre-
obraaja svojstvenih bilo kojoj cirkulaciji roba." (Kapital,
franc. izd., VI, 106.)
Poznato je da je taj "drugi metod koji
analizu reprodukcije celokupnog drutvenDg kapItala,
doveo do paradoksalnog rezultata jed,ne
raznih sektora drutvene prOIzvodnje u kOJOJ Je Clst oblIk
ciklusa potpuno nestao. samo metod
misao o preplitanju raznih ciklusa
lato tako, kompleksno jedinstvo razmh "vremena
analize, onih koja zavise od postojanosti drutvenih I
onih u kojima se ocrtava preobraaj drutvenih odnosa, najpre Je
to jedinstvo treba da se izgradi jednim "drugim
metodom ispitivanja". .
Odnos teorijske zavisnosti koncepata.
istorije je na taj obrnut u odnosu na prethod m oblIk.'
pripada empirijskoj ili hegelijanskoj istoriji, .. ili
Kapitala koje implicitno ponovo zavodi empmzam III hegelIzam.
Umesto da strukture istorije zavise od struktura vremena,
temporalnosti zavise od struktura istorije. Strukture
i njihove razlike, stvaraju se u procesu konstltulsanJa
koncepta istorije kao nune determinacije nj.egovog o?jekta.
definicija temporalnosti i njenih raznih oblIka postaje
nuna; isto tako nunost da se osmisli odnos (povezivanje) razmh
kretanja i raznih vremena postaje za teoriju jedna osnovna nu-
nost. v
U Marxovoj teoriji jedan koncept vremena ne moze
dakle nikad biti neto unapred dato, samo jedan rezultat.
Analize koje u ovom izlaganju prethode da
II izvesnoj meri anticipiramo taj rezultat i da predlozIma Jednu
diferencijalnu definiciju koncepata koji su bili pois-
Videli smo da analiza odnosa koji pripadaju jednom
proi:::rodnje i njegO\"ll strukturu mora
da se zamilja kao konstituisanje jedne teorijske
to je Marx mislio. povodom prOlzvodl:Je,
u konceptu reprodukcije. Toj sinhroniji nuno pnpada analIza
svih efekata svojstvenih strukturi proizvodnje. Koncept
dijahronije dakle rezervi san za vreme prelaza jednog
95
proizvodnje u drugi, to jest, jedno vreme determinisano zamenom
i preobraaj em proizvodnih odnosa koji dvostruku
artikulaciju strukture. Tako postaje jasno da su "genealogije" sadr-
ane u analizi prvobitne akumulacije elementi ana-
lize: tako se nezavisno od njihovog stepena teorijske razrade
opravdava i razlika u problematici i metodima onih
poglavlja Kapitala koja su provobitnoj akumulaciji i
svih ostalih, razlika koja prevazilazi prostu razliku u izlaga-
nja ili literaInom obliku. Ta razlika je jedna posledica strogog
razlikovanja "sinhronije" i "dijahronije" , a u prethodnom
tekstu se nalazijojedan primer za to, na koji da se osvrnem:
u trenutku kada sam analizirao oblik dva odnosa (vlasnitvo,
"stvarno prisvajanje)" svojstvena proiz-
vodnje i njihov odnos, konstatovali smo jedno "hrono-
10ko odstupanje" u konstituisanju ta dva oblika, poto kapitali-
oblik vlasnitva proizvodni odnosi") hrono-
loki prethodi obliku stvarnog prisvajanja (" pro-
izvodnim snagama kapitalizma"); to odstupanje je Marx odrazio
u razlikovanju "formalne supsumpcije" rada kapitalu i njegove
"stvarne supsumpcije". Ja sam onda primetio da je to hrbnoloko
odstupanje bilo ukinuto kao takvo u analizi strukure
proizvodnje, da je onda bilo nebitno za teoriju. U stvari,
to odstupanje, koje onda i naprosto nestaje, moe da se
zamisli samo u jednoj teoriji dijahronije, ono predstavlja jedan
prikladan problem za analizu (tu treba primetiti da
izrazi analiza", teorija" nisu savreno
rigorozni; bolje je "analiza (ili teorija) dijahronije". Jer, ako
se ta dva termina sinhronije i dijahronije uzmu u smislu koji ovde
predlaem, izraz teorija" gubi zapravo svaki smisao:
svaka teorija je u onoj meri u kojoj izlae jedan sistema-
skup konceptualnih determinacija. U jednom prethodnom
izlaganju Althusser je kritikovao razlikovanje sinhronije
i dijahronije ukoliko ono implicira jednu korelacUu objekata i
aspekata istog predmeta, kako ono u stvari preuzima
(ili hegelijansku) strukturu vremena, u kojoj je
samo nastajanje sadanjeg Odmah
nam postaje jasno da u koje tu predlaemo to ne moe
cia bude tako, poto sinhronija nije neka strarna sadanjost savre-
mena sa nego sadanjost teorijske analize u kojoj su date
sve d:;termi''.Glcije. Ta dakle srak1! korelaciju
dvaju koncepata, od kojih jedan strukturu misaonog
procesa, dok drugi jedan poseban, rclatiY!lO autonoman
misii. i to tek irenjem svog 0'1 ln,,, "1'"'
analiza proizvodnje sa svoje strane impli-
cira isticanje nekoliko koncepata "vremena", koji se funkcionalno
razlikuju. Sva la vremena nisll sama po sebi, direlilllo, neposredno
istorUskcl' ona stvarno nisu konstruisana na osnovu jednog celo-
vitog istorijskog kretanja, sasvim nezavisno od njega, i nezavis-
96
no jedna od drugih. Tako je vreme drutvenog rada (koje meri
proizvedenu vrednost) na osnovu razlikovanja
drutveno nunog rada i drutveno nepotrebnog rada, razlikovanje
koje u svakom trenutku zavisi od produktivnosti rada i od propor-
cije u kojoj je drutveni rad raspodeljen razne grane proizvod-
nje (videti Kapital, franc. izd., I, 59 u sl. i Istoriju ekonomskih
doktrina, franc. prev., I, 292-294). Vreme drutvenog rada se tako
nimalo ne poklapa s vremenom koje se empirijski moe ustanoviti,
u kome radnik radi. Isto tako, vreme rotacije kapitala,
sa svojim raznim trenucima (vreme proizvodnje, vreme cirkulacije)
i svojim svojstvenim efektima (redovno odvajanje kapitala-novca,
promena profitne stope), konstruisano je na osnovu preobraaja
kapitala i razlikovanja kapitala i kapitala u opti-
caju.
Isto tako, najzad, analiza tendencije nacma
proizvodnje stvara koncept o zavisnosti napredovanja proizvod-
nih snaga II odnosu na akumulaciju kapitala, prema tome, koncept
o osob;noj temporalnost i razvitka proizvodnih snaga u kapitalis-
proizvodnje. Samo se taj momenat, kao to sam
predloio, moe nazvati jednom di:wmikOl:I, to jest
njem razvitka unutar strukture l dovoljno odreaenun njIme
(kretanje akumulacije), koje se vri po svojstvenom ritmu i brzini
zavisno od strukture, poseduje jednu nunu nepromenljivu Ol'ijen-
taciju, i odrava (reprodukuje) u razmerar::a
svojstva strukture. Svojstveni ritam
ocrtava se u ciklusu kriza, dok njena svojstvena brzll1a odrazava
razvitka proizvodnih ka?v t?
veli Marx, ubrzanog i usporenog, to Jest recI proc no orgamcenje
dvaju odnosa aritikulisanih u strukturi ("produktivne snage",
proizvodni odnosi). Nuna orijentacija
sastoji se u postojanog kapitala u odnosu na vanjabdl11
kapital (proizvodnje sredstava za proizvodnju u odnosu na pr?-
izvodnju sredstava za potronju). Odravanje svojstva strukture je
II kretanju proirivanja trita: jer jedno od
sredstava koje kapitalista, ili skup kapitalista, koristi da spre-
pad profitne stope sastoji se u tome da proiri svog
trita e.spoljnom" trgovinom):
"Ova wzutarnia (proizvodnje i potronje)
trai reenje proirenju spoUne oblasti proizvodnje. Ali to
se vie razvija proizvodna snaga, sve vie dolazi :L
uskom bazom na kojoj su zasnovani njeni odnos! potrosnje
... " (Kapital, franc. izd, VI, 257-258.)
U toj "spoljno}" avanturi dak.le
uvek nailazi na svoje sopstveno ullutramje to jest nJu
neprekidno i dalje sopstvena struktura.
Samo se u "vremenu" te dinamike moe odrediti "doba"
proizvodnje, jedne njene grane ili jednog skupa
7 Marksizam II svetu
97
proizvodnih grana: to se doba meri upravo na nivou odnosa
postojanog i varijabilnog kapitala, to jest prema ullutar-
njem organskom sastavu kapitala:
"Razume se, ukoliko je proizvodnja starija,
je i masa akumulisana sa svih strana, a
slabija razmera koju nova proizvodnja zlata svake godine
dodaje toj masi, itd." (Kapital, franc. izd., V, 120).
Ovaj je momenat veoma vaan, jer on ukazuje na to da je samo
u "vremenu" dinamike - koje, kao to rekoh, nije neposredno
i vreme istorije! odrediti i proceni ti napredovanja ili
zaostajanja u razvitku; stvarno, samo u tom orijentisanom unu-
tarnjem vremenu mogu se zamisliti istorijske nejednakosti razvitka
kao prosta temporalna odstupanja:
"Ono to se moe primeniti na razne sukcesivne" stadijume
razvitka u jednoj zemlji moe se primeniti na razne
stadijlIme razvitka koji simultano i paralelno postoje u raznim
zemljama. U nerazvijenoj zemlji (unentwickelt) u kojoj prva
kompozicija kapitala predstavlja prosek, opta profitna stopa
iznosila bi 66,2/3%, dok bi iznosila 20% u zemlji u kojoj je
proizvodnja na mnogo viem stadijumu, na drugom ...
moglo bi da bude i ukidanja, pa i izvrtanja rastojanja koje deli
dve nacionalne profitne stope ako bi u manje razvijenoj
zemlji rad bio manje produktivan: radnik bi morao deo
svog vremena da posveti reprodukciji svojih sopstvenih
sredstava za opstanak ili njihove vrednosti, davao bi manje
vika rada." (Kapital, franc. izd., VI, 228).
Posledice tog diferencijalnog vremena i razli-
kovanja vremena dinamike i opteg istorijskog vremena na
aktuelnu problematiku "nerazvijenosti" (koja je omiljeno mesto
1 Pa razume se, nije ni \Teme ekonomske istorije, ako se pod tim
podrazumeva relativno autonomna istorija ekonomske baze proiz-
vodnje. I to iz dva bima razloga: prvo, takva istorija, koja se bpsi stvarnim
- konkretnim drutvenim formacijama, uvek ekonomske strukture
u kojima dominira vi,\'e proizvodnje. Ona se dakle ne bavi "tenden-
cijama" koje su teorijskom analizom izolovanih proizvodnje,
nego efektima kombinacije nekoliko tendencija. Taj problem ne
spada dakle u oblast nae sadanje analize, pa mu pristupamo
poglavlju (o "fazama prelaza") samo na Drugo, "doba"
proizvodnje o kome tu govorimo nije, kao to se vidi, neko svojstvo hrono-
iogije, ne neku starost proizvodnje: jer to je doba upo-
redeno vie ekonomskih oblasti (ili "trita") podvrgnutih kapitalis-
proizvodnje, dolazi od efekata koje od jedne do
druge oblasti, ili od jednog do drugog sektora, prenosi nejednakost
nog organskog sastava kapitala. Zavisno od prodornosti analize, se o
jednom organskom sastavu, ili o jednoj diferenciranoj analizi
organskog sastava kapitala po granama proizvodnje: tako se dolazi do pro-
efekata dominacije i nejednakog razvoja koji implicira nejednakost
organskog sastava kapitala konkurentskih kapitala. To naravno
nije ovde na predmet. Ja ukazujem na njegovu
98
svih teorijskih zbrka) ne moemo ovde da izloimo; ali ono to
prethodi da se predoseti ..
Kao i prethodna vremena, to "vreme d1IlamIke (tendenCIJe)
determinisano je u sinhronoj analizi proizvodnje.
Razlika dinamike i dijahronije je dakle rigorozna i dinamika
ne moe da se pojavi kao determinacija u polju dijahronije,
gde nije prikladna u onom obliku koji Marx analizira. To.
vanje se lako moe osveti iti jednim
iz analize drutva "bez istorije" (taj izraz, kOJi zapravo nema llI-
kakvog smisla, drutvene strukture u kojima se dinamika
pojaVljuje u jednom osobenom vidu nerazvijenosti, kao to su
indijanske zajednice o kojima Marx govori u Kapitalu, II,
46-48): koji predstavlja susret. drutava i.
dnih" drutava koja upravo prelaze na kapItalizam (u osvaJanJIma,
kolonizaciji ili raznim oblicima odnosa) pripada
kako dijahroniji tih drutava, poto - brutalno I.h
neto sporije - jedan preobraaj njihovog
a nikako ne pripada dinamici tih drutava. Taj njIhove
istorije odigrava se u vremenu nji!20ve
se II vremenu njihove dinamike. To Je kraJIlj! sluca] kOJI C1IlI oCIgled-
nom konceptualnu razliku dva vremena i nunost da se
misli na njihovu artikulaciju. .
Treba, dakle, na kraju, u odnosu na te razne koncepte, SItU-
irati koncept istorije: treba li ga, na primer, s
dijahronije u spomen stare problematike Jv.1oemo II
da je "istorija" ta dijahronija je osnovllI teOrIjskI problem
analiza prelaenja sa jedne proizvodne strukture na drugu?
Ne, besumnje, poto je ta stara problematika sada pretrPvela
transformaciju. Ona se vie ne definie potrebom da se "presece"
linearno vreme, to pretpostavlja apriornost tog referencijalnog
vremena. Sad je pitanje kako teorijski misliti o sutini prelamih
perioda u njihovim oblicima i varijaciji tih.
Problem ,.periodizacije" u strogom smislu je dakle uk1Ilut, !.!J,
bolje prestao je da pripada trenutku
onom to Marx naziva redom ekspozicije (sama ekspOZICija Jeste
nauka): periodizacija kao takva je II najboljem m.?me-
nat istrairanja, to jest jedan momenat prethodne krItIke teOrijskIh
materijala i niihovih interpretacija. Koncept istorije nije dakle
ni s' jednim od posebnih momenata do kojih dolazi u
teoriji da bi se smislili diferencijalni oblici vremena. Opti,
pecificirani koncept istorije je naprosto oznaka za jedan kOllstituci-
oni problem "teorije istorije" (istorijskog materijaii.zma) : .. on
tu teoriju II celini kao mesto problema artikulaCije razmh
istorijskih vremena i varijacija te artikulacije. Ta artikulacija nema
vie s jedinstvenim modelom uklapanja vremena
jednih u druge; ona ne koincidencije kao
kao probleme: tako prelaenje jednog proizvodnje u
drugi moe da izgleda kao momenat sudara, ili kao momenat
7*
99
l
sporazuma, vremena ekonomske strukture, borbe
ideologije, Radi se o tome da se otkrije kako svako od
tIh .. na pnmer vreme "tendencije" proizvodnje,
postaje IstorIjsko vrme.
a,ko .oPti koncept istorije ima funkciju da jedan
k?nStItucIOn,I problem teorije istorije, onda on, nasuprot prethod-
mma, ne prIpada toj teoriji istorije. I zaista, koncept istorije nije
isto,rije" kao ni koncept "ivota" nije koncept biologije.
Tl koncept,I
v
prIpadaju samo epistemologiji tih dveju nauka, a
kao "prakticni" koncepti, praksi da bi i ograni-
polje te prakse.
4. KARAKTERISTIKA PRELAZNIH FAZA
, Ovde samo da skiciram nekoliko koncepata koji
prIl?adaju teoriji, "dijahronije" ; miljenje o prirodi
penoda prelaza Jednog proizvodnje u druai. Marx kao
videl,i, nije tom drugom
IstOrIje posvetIO IstI teOrIjSkI napor kao prvom. Sto se toga
moj je da izvrim konstataciju onog to je
'v AnalIzavprvo?Itne, akumulacije zaista spada u polje dijahro-
al: sa,ma po sebi ne spada u definisanje prelaz-
mh penoda (ka kapitalIzmu). Analiza prvobitne akumulacije,
od proizvodnje pristupa
Jednoj genealogIJI, za svaki elemenat posebno, koja se nastavlja
u ali se Jednim istim kretanjem i u
,prOIzvodnje. Pokuaji definicije koji se iz
nje, se dakle preneti na jednu drugu analizu,
ne bl analiza
nacma PiOIZVodnje, analIzu kOJa, prema tome, ne bi ila od jednog
do nego bi se vrila sa gledita celokupne struk-
U prouca'lanj u manufakture imamo primer te analize
pocetaka. OblICI prelaza su zapravo i sami obavezno
proizvodnje.
, U delu ovog izlaganja, manufakturu kao
lzvestan obhk odnosa stvarnog prisvajanja, izvestan oblik "pro-
iz\odmh snaga", zaobiao sam problem koji postaVlja hronoloko
ll, k?l1stituisanju proizvodnje
j nJemh odnosa i formiranja njenih
ml1 "prolzvodnih snaga". Kao to sam dokazao, taj problem ne
spada strukture proizvodnje. To odstupanje,
sutinll manufakture kao prela:mog oblika. Kon-
ceptI kOJIma se Marx slui da bi to odstupanje jesu konce-
ptl "stvarne supsumpcije" i "formalne supsumpcije" (rada kapital),
"Formalna supsumpcija", koja oblikom radinosti
kapitaliste-trgovca a zavrava se industrijskom revoluci-
Jom, obuhvata celu istoriju onog to Marx naziva "manufakturom"
100
U "stvarnoj supsumpciji" krupne industrije, propadnitvo
radnika kapitalu je dvostruko determinisano : s jedne strane,
on ne poseduje materijalna sredstva da bi radio za svoj
(vlasnitvo sredstava za proizvodnju); s druge strane, oblik,
"proizvodnih snaga" oduzima mu da sam, izvan jednog
organizovanog i kontrolisanog udruenog radnog procesa, stavi
u pokret drutvena sredstva za proizvodnju. Dvostruka determi-
nacija jednu homologiju u obliku dva odnosa koji
sloenu strukturu proizvodnje: oba se mogu
9beleiti kao "odvajanje" radnika i sredstava za proizvodnju.
Sto opet da ti odnosi na isti kroje svoje "podrke",
da za radmka sredstva za proizvodnju a za neradnika
oblike individualnosti koji se pokrivaju. Radnici koji su, u procesu
proizvodnje, u jednom odnosu apsolutnog nevlasnitva prema
sredstvima za proizvodnju jedan kolektiv koji pokriva
"kolektivnog radnika" sposobnog da stavi u dejstvo "podrutvlje-
na" sredstva za proizvodnju krupne industrije, i da na taj
stvarno prisvoji prirodu (objekte rada). Tu, dakle, pod nazivom
"stvarne supsumpcije" opet nailazimo na ono to je Marx bio
uneo u Predgovor Prilogu kao "korespondenciju" proiz-
vodnih odnosa i nivoa proizvodnih snaga. Moemo, prema tome,
da utvrdimo u kom smislu treba razumeti termin "koresponden-
cije". Poto oba odnosa kojima postoji homologija pripadaju
istom nivou, sloenost proizvodne strukture, ta
"korespondencija" ne moe da bude neki odnos ili
reprodukcije jednog od strane drugog (oblika proizvodnih snaga
oblicima proizvodnih odnosa): nijedan od njih ne biva "supsumi-
ran" pod drugi, nego je rad "supsumiran" pod kapital,
i ta je supsumpcija stvarna kad je tako dvostruko determinisana.
Korespondencija je, dakle, sva sadrana u jedinstvenom krojenju
"podrki" proizvodne strukture i onom to sam nazvao
jednog odnosa drugim. U isti mah
postaje jasno da je ta korespondencija II svojoj sutini potpuno
od svake "korespondencije" raznih nivoa drutvene
struk tllre: ona se u strukturi jednog posebnog nivoa
(proizvodnje) i potpuno od njega zavisi.
U "formalnoj supsumciji", naprotiv, pripadnitvo radnika
kapitalu je samo njegovim apsolutnim nevlasnitvom
sredstava za proizvodnju, a nipoto oblikom proizvodnih snaga
koje su jo organizovane prema principima zanata. Povratak
zanatu, za svak.og radnika, ne izgleda Zato Marx kae da
je pripadnitvo radnika kapitalu tu jo pojava":
"U kapitala, njegova vlast nad radom ima
formalan i gotovo karakter. Radnik tada radi po
kapitala samo zato to je prodao svoju snagu;
on radi za njega samo zato to nema materijalnih sredstava
da radi za svoj sopstveni (Kapital, franc. izd., II, 23.)
101
to odsustvo vlasnitva nad sredstvima za proiz-
vodnju nije za neposrednog - radnika nimalo
ono je rezultat istorijskog procesa prvobitne akumu-
lacije. U tim uslovima nema zapravo homologije oblicima
dvaju odnosa: u manufakturi, sredstva za proizvodnju i dalje
su stavljana u dejstvo od strane pojedinaca, u uem smislu
i kad njihovi parcijalni proizvodi moraju da se sastavljaju da
bi od njih nastao potroni predmet na tritu. dakle,
da oblik "sloenosti" proizvodnje moe da bude bilo
korespondencija, bilo ne-korespondencija dvaju odnosa, odnosa
proizvodnih snaga i proizvodnih odnosa. U obliku ne-koresponden-
cije, koji se pojavljuje u prelaznim fazama kao to je manufaktura,
odnos ta dva odnosa nema vie oblik ograni-
nego postaje preobraaj jednog usled dejstl'a drugog:
to pokazuje svaka analiza manufakture i industrijske revolucije,
u kojoj priroda proizvodnih odnosa (nunost
stvaranja vika vrednosti u obliku relativnog vika vrednosti)
i regulie prelaz proizvodnih snaga u njihov
oblik (industrijska revolucija izgleda kao metod
formiranja relativnog vika vrednosti iznad svake unapred utvr-
kvantitativne granice). "Reprodukcija" te sloe-
nosti je reprodukcija tog dejstva jednog odnosa na drugi.
Tako izgleda da se, u korespondencije ili u
ne-korespondencije, odnos dva odnosa nikad ne moe
analizirati u terminima transpozicije, prevoda ni deformisanog)
sa jednog na drugi, II terminima efikasnosti i efikasnog
U jednom je o efikasnosti
o ba odnosa, u drugom - o preobraaju jednog putem efikasnosti
drugog:
"Minimalna kapitala u rukama pojedinaca sada se
pred nama pojavljuje u sasvim aspektu; ona je
koncentracija bogatstava potrebnih za preobraaj individual-
nih radova II drutveni i kombinovani rad, ona postaje mate-
rijalna baza promena koje pretrpeti proizvodnje"
(tu treba proizvodnje" shvatiti u smislu
"oblika proizvodnih snaga".) (Kapital, franc. izd., II, 23).
Ono to se ponekad nazivalo "zakonom korespondencije"
proizvodnih snaga i proizvodnih odnosa bilo bi dakle mno-
go bolje, kao to to predlae Ch. Bettelheim, nazvati zakonom
korespondencije ili ne-korespondencije potrebne proizvod-
nih odnosa i karaktera proizvodnih snaga" (in Les cadres socio-
et l' organisation de la planification sociale, "Pro-
blemes de planification" ,V, Ecole des Hautes Etudes 1965). Tako
se izraziti da je pravi predmet "zakona korespondencije" odre-
dejstava unutar proizvodne strukture i raznovrsni
tog a ne neki izraajni odnos koji je samo
jednog kauzaliteta.
102
Od oblika te unutarnje korespondencije proizvodne strukture
zavisi opet "korespondencije" raznih nivoa drutvene
strukture, koja je prikladnije nazvana artikulacije tih
nivoa. U prethodnom tekstu smo naili na tu artikulaciju u dva
oblika: s jedne strane, u determinaciji poslednje presudne instance
u drutvenoj strukturi, koja zavisi od kombinacije svojstvene na-
proizvodnje o kome je s druge strane, povodom oblika
proizvodnih snaga svojstvenih kapitalu i intervenisanja
nauke u njihovoj istoriji, kao determinaciji granica u kojima dejstvo
jedne prakse moe da izmeni drugu, od koje je relativno nezavisna.
Tako je intervenisanja nauke II praksi ekonomske proiz-
vodnje novim oblikom svojstvenim "proizvodnim sna-
gama" (jedinstvu sredstava i objekta rada). Osobeni oblik kores-
pondencije zavisi od strukture dveju praksi (prakse proizvodnje,
teorijske prakse): on ovde do bija oblik primene nauke, II uslovima
koji su ekonomskom strukturom.
Moemo da uoptimo taj tip odnosa dve relativno
autonomne instance, koji se, na primer, nalazi i II odnosu
ekonomske prakse i prakse, u oblicima klasne borbe,
prava i Drave. Marxove indikacije su tu mnogo preciznije, mada
Kapital ne sadri posebnu teoriju klasne borbe, prava i Drave.
I tu je korespondencija analizirana kao intervenisanja jedne
prakse u granicama koje druga praksa. Ono vai za
intervenciju klasne borbe u granicama koje ekonomska
struktura: u poglavljima o radnom danu i o platama i nadnicama
(najamnini) Marx nam dokazuje da su te podvrgnute
jednoj varijaciji koja nije samom strukturom i zavisi od
prostog odnosa snaga. Ali varijacija se samo u izvesnim
granicama (Grenzen) koje su u strukturi: ona dakle
poseduje samo relativnu autonomiju. To isto vai za intervenciju
prava i Drave u ekonomskoj praksi, koju Marx analizira na pri-
meru zakonodavstva: intervencija Drave je dvostruko
determinisana, svojim oblikom optosti koji zavisi od posebne
strukture prava, i svojim dejstvima koja su diktirana nunostima
same ekonomske prakse (zakoni o porodici i obrazovanju reguliu
rad dece, itd.).
Ni II tom dakle, ne nailazimo na neki odnos trans-
pozicije, ili prostog izraavanja raznih instanci
drutvene strukture. Njihova "korespondencija" moe da se
zamisii samo na bazi njihove relativne autonomije, njihove svojst-
vene strukture, kao sistem intervencija tog tipa jedne prakse II
drugoj (ja tu, naravno, samo mesto jednog teorijskog
problema, a ne iznosim jedno saznanje). Te su intervencije onog
tipa koji smo naveli, pa su prema tome u svom principu
irel'erzibilne: oblici intervencije prava u ekonomskoj praksi nisu
s oblicima intervencije ekonomske prakse u
praksi, to jest sa dejstvima koje na pravni sistem, upravo usled
njegove (koja i sama jedan sistem unu-
103
tarnjih moe imati neki preobraaj diktiran eko-
nomskom praksom. Isto tako, jasno je da se klasna borba ne
svodi na borbu za nadnice i za radno vreme, koja samo
jedan njen momenat (autonomizacija i ekskluzivno shvatanje
tog momenta, u okviru prakse klase svojstveni
su "ekonomizmu" koji upravo eli da sve ne-ekonomske instance
drutvene strukture svede na proste odraze, transpozicije ili
fenomene ekonomske baze). "Korespondencija" nivoa
prema tome nije jednostavan odnos, nego sloen skup intervencija.
V' Sad da se. vratimo. problemima prelaza jednog
nacma prOIzvodnje u drugi, na nazI diferenc(ialne analize Drave,
prava i sile u konstituisanom proizvodnje i u
prelaznoj fazi. Ta diferencijalna analiza je implicitno sadrana u
analizama zakonodavstva (Kapital, II, 159-178) i
"sangvinarnog zakonodavstva" koje spada u prvobitnu akumula-
ciju (Kapital, III, 175-183). Umesto intervencije regulisane ogra-
proizvodnje, prvobitna akumulacija nam otkriva
jednu intervenciju prakse u njenim raznim oblicima
je rezultat da preobraava i da fiksira
izvodnje: .
"Buroazija u nastajanju ne moe da se lii stalne interven-
cije Drave; ona se njom slui da bi "regulisala" nadnice,
to jest da ih sniava na pogodan nivo, da produava radni
dan i da odrava samog radnika na eljenom stepenu zavis-
nosti. Ovo je jedan od sutinski h momenata prvobitne akumu-
lacije". (III, 179.)
"Neki (od raznih metoda prvobitne akumulacije koji se
razvijaju u eri) su zasnovani na upotrebi brutalne
sile, ali svi bez razlike eksploatiu Dravnu koncentrisanu
i organizovanu snagu drutva, da bi silovito ubrzali prelaz
feudalnog ekonomskog poretka u poredak i
skratili prelazne faze. Sila je stvarno babica svakog starog
drutva u trudovima. Sila je ekonomski faktor." (III, 193.)
U prelaznom periodu oblici prava, dravne politike, nisu kao
(artikulisani sa svojstvenim
proIzvodne strukture), nego odl'ojeni u odnosu na ekonomsku
strukturu: analize prvo bitne akumulacije pokazuju, uporedo sa
silom kao ekonomskim faktorom, prara i dravnih
oblika nad oblicima ekonomske strukture. To odva.
janje sc izraziti ako se kae da nam se korespondencija, ponovo,
ovde ukazuje II obliku nekorespondencije raznih nivoa.
U periodu prelaza postoji "ne-korespondencija" zato to
intervenisanja prakse, umesto da odri granice i da svoja
dejstva pod njihovom determinacijom, te granice
I .menja. Ne postoji prema tome neki opti oblik korespon-
denCIje Illvoa, nego varijacija oblika koji zavise od stepena auto-
104
nomije jedne instance u odnosu na drugu (i na ekonomsku instancu)
i od njihovog intervenisanja.
ove vrlo shematske indikacije napomenom da je
teorija o odl'ajanjima (u ekonomskoj strukturi, instanci)
i oblicima ne-korespondencije putem dvo-
strukog povezivanja sa strukturom dvaju proizvodnje, u
smislu koji smo definisali na ovog izlaganja. U
manufakture, na primer, definicija ne-korespondencije zavisi
od definicija oblika individualnosti koji su determinisani u zanat-
stvu, a jedne strane, a s druge u vlasnitvu nad
sredstvima za proizvodnju. Isto tako, razumevanje
prava zahteva poznavanje struktura prakse u ranijem
proizvodnje, kao i elemenata strukture.
Upotreba sile i njenih oblika (intervencijom Drave i pra-
va) zavisi od oblika i funkcije instance u feudalnom
drutvu.
Prelazne periode dakle karakterie, istovremeno s oblicima
ne-korespondencije, koegzistencija vie proizvodnje. Tako
manufaktura nije samo u kontinuitetu sa zanatom, u pogledu
prirode proizvodnih snaga, nego pretpostavlja i njegovu stalnost
u izvesnim granama proizvodnje (II, 56), pa ga i razvija pored
sebe (II, 43; II, 57). Manufaktura, prema tome, nije nikad jedan
proizvodnje, je njeno jedinstvo koegzistencija i hijerar-
hija dvaju proizvodnje. Krupna industrija se nasuprot
tome brzo iri iz jedne proizvodne grane na sve ostale (II, 69).
Prema torne, izgleda da odvajanje odnosa i instanci u prelaznim
periodima samo odraava koegzistenciju dvaju (ili vie)
proizvodnje II jednom jedinom "simultanitetu" i dominaciji jednog
nad drugim. Tako se da i o problemima dijahronije valja
misliti u okviru problematike jedne teorijske "sinhronije" : pro-
blemi prelaza i oblika prelaza jednog proizvodnje u drugi
su problemi jedne sinhronije optije od sinhronije samog
proizvodnje, koja obuhvata nekoliko sistema i njihove odnose
(po Lenjinu, u Rusiji je, u perioda prelaza na socijalizam,
postojalo i do pet proizvodnje, nejednako
razvijenih i organizovanih, u jednoj hijerarhiji sa dominantom).
Analizu tih odllosa dominacije Marx je samo skicirao, i ona
va jedno od glavnih polja otvorenih za istraivanja njegovih
sledbenika.
*
Kao to se vidi, nae izlaganje je na kraju dovelo do otvorenih
problema, i ne moe pretendovati ni na ta drugo nego da ukae
na otvorene probleme, ili da ih stvori. Reenje tih problema
je predloiti bez novih produbljenih istraivanja. Druk-
ne moe ni biti, ako se uzme u obzir da Kapital, o kome razmi-
ljamo, stvarno zasniva jednu novu disciplinu, to jest,
otvara jedno no\'o polje za istraivanje. Nasuprot zatvo-
105
renosti koja strukturu jedne ideoloke oblasti, ta otvorenost je
zajedno polje. Ako nae izlaganje ima neki smisao,
ono se dakle moglo sastojati samo u tome da u
meri definie teorijsku problematiku koja zasniva i otvara to
polje, u tome da raspozna, da identifikuje i da formuli e probleme
koje je Marx postavio i reio, i najzad, u tom saznanju, da u
Marxovim konceptima i oblicima analize otkrije sve ono to nam
moe da identifikujemo i da postavimo nove probleme
koji se sami od sebe ocrtavaju u analizi reenih problema, ili
na horizontu polja koje je Marx Otvaranje tog
polja spojeno je sa postojanjem tih problema koje treba reiti.
da nije to neki od tih problema koje pos-
tavljamo od Kapitala, dakle jednog
stogodinjeg dela, mogu neposredno, i danas, da zadiru u
izvesna pitanja savremene ekonomske i prakse. U pro-
blemima teorijske prakse uvek se radi o problemima i zadacima
drugih praksi, u obliku svojstvenom teorijskim problemima,
to jest u obliku stvaranja koncepata koje moe da prui njihovo
saznanje.
"Elements pOUl' une theorie du passage",
iz knjige Lire le Capital, Maspero 1968)
Prevela Frida
E. V. Iljenkov
PRELAZ OD APSTRAKTNOG KA
KONKRETNOM
problem metoda ekonomije, Marks
niz teza koje imaju ogroman opte-filosofski
njima je i poznata teza o "prelazu od apstraktnog ka konkretnom"
kao jedino i pravilnom putu kojim miljenje moe
da rei zadatak teorijskog saznanja spoljanjeg sveta.
Marks shvata konkretno kao "jedinstvo "Zato
se ono u miljenju javlja kao proces sinteze, kao rezultat a ne kao
polazna mada ono sobom predstavlja stvarnu polaznu
pa prema tome, i polaznu opaanja i pred-
stavljanja ...
Celina, onako kako se predstavlja u glavi kao misaona celina,
jeste produkt glave, koja ovladava svetom na koji
je njoj svojstven - koji se razlikuje od
kog, religioznog, ovladavanja tim svetom."l
Metod prelaza od apstraktnog ka konkretnom, u kome" ...
apstraktne odredbe vode ka stvaranju konkretnog posredstvom
miljenja",2 Marks definie kao metod "pravilan u
smislu". Prema Marksu, taj metod i jeste onaj ... nacll1
na koji miljenje usvaja za sebe konkretno, reprodukuje ga kao
duhovno konkretno"3,
Samo ovaj metod da rei njegov
osobit zadatak, zadatak prerade datih opaanja i predstava li
pojmove.
Zbog velike vanosti ovih stavova za shvatanje metoda
Kapitala, treba se na njima detaljnije zadrati, utoliko pre to su
1 U originalu bukvalno "jedino za nju" "ihm ei.!fzig mc:-
glichen". - Vidi K. Marx, Gyundiisse der Kritik der politischen Okonomle
(Rohentwurf), s. 22.
2 K. MapKc II <P. 3lITeJIbC, CO'lllHeHmr T, 12, CTp. 727-728.
Ibid, CTp. 727,
3 Ibid,
107
oni VIse puta bili predmet falsifikovanja i ekonomskih i
fil os ofski h Marksovih ideja od strane buroaskih filosofa i revi-
zionista.
Pre svega, treba se setiti da Marks pod konkretnim ni u
kom nema u vidu samo ivog opaanja,
-predmetni oblik odraavanja predmeta u svesti, a pod apstraktnim
- samo "umno izdvajanje". Ako se navedeni Marksovi
stavovi, pri onoj predstavi o apstraktnom i konkretnom
koja je za celi empirizam i neokantovstvo onda
se dobiti !=>esl:;tislica koja nema nikakve veze s
odraza. Dob.lce se IluzIja kao da Marks predlae prelaz od umnog
apstrahovanja kao od neposredno-datog ka ivom opaanju
kao drugostepenom i proizvedenom milju.
Zato se, prilikom Marksa, treba, pre svega, pobrinuti
da nam ne smetaju predstave uzete iz domarksi-
i neokantovskih traktata jz gnoseologije.
. stanovita onih o?redaba apstraktnog i konkretnog koje
daje sam Marks, navedem stavovi upravo karakteriu dijalektiku
prelaza od. ka apstraktnom miljenju, od opaanja
l predstavljanja ka pOjmu, od konkretnoga kako je dato u opaanju
- ka konkretnom kakvo je ono u teorijskom miljenju.
Marks je, pre svega, materijalist. Drugim on polazi
od toga da sve one apstrakcije kojih rekonstru-
ie predstavljaju misaone kopije analizom
otknvemh momenata same predmetne stvarnosti. Smatra se
kavo neto to se samo po sebi razume, da je
po]e?lIlacno uzeta odredba proizvod uoptavanja i
analIze datIh opaaja. I u tom smislu (ali samo u tom),
ona je - proIzvod konkretnog u stvarnosti na njegov
izraz u svesti.
to se onih odredaba koje je upotrebljavala domarksi-
ekonomija, Marks je govorio da su sve one proizvod
kretanja konkretn.og, datog u predstavljanju - ka sve praznijim
je Marks, istorijski put koji je prola
pohtlcka .ekonomlja, taj put kao put koji od
realnog l konkretnog l vodi, prvo, "praznim apstrakcijama",
a tek posle toga, od tih "praznih apstrakcija" ka sistemu ka
sintezi, ka jedinstvu apstrakcija u sklopu teorije. '
konkretne stvarnosti na njen
(apst:-aktan) izraz u svesti - jeste, kao to je samo po sebi ra-
zuml?vo, pretp.osta:ka i uslov bez koga nikakvo specijalno-
moe da se obavlja, pa ni
takvo Je ne samo "pretpostavka ", ne samo istorij-
skI uslov teorijskog ovladavanja svetom, nego i organski momenat
samog procesa izgradnje sistema odredaba, tj.
delatnosti uma.
108
Samo se po sebi razume da se one odredbe koje
svodi u sistem - nikako ne uzimaju gotove iz prethodnog stadi-
juma (ili "stupnja") saznanja. Njegov zadatak nije uopte ogra-
na formalno objedinjavanje gotovih "praznih apstrak-
cija" prema poznatim pravilima takvog objedinjavanja.
gotove, ranije dobijene apstrakcije u sistem, ih uvek
analizira i ponovo proverava na i samim tim
na izvestan opet obavlja proces prelaza od konkretnog u
stvarnosti - ka apstraktnom u miljenju. Ovaj prelaz nije, dakle,
toliko "pretpostavka" izgradnje sistema nauke koliko organski
momenat same te izgradnje.
apstraktne odredbe, sinteza i daje "konkre-
tno u miljenju", obrazuju se u toku samog prelaza od apstraktnog
ka konkretnom. Na taj je teorijski proces, koji vodi postiza-
nju konkretnog znanja, uvek, u svakoj svojoj kariki,
kao i u celini, istovremeno i proces konkretnog na ap-
straktno.
Drugim moe se da su prelaz od konkretnog ka
apstraktnom s jedne strane, i prelaz od apstraktnog ka konkret-
nom, s druge, dva oblika, koji se uzajamno pretpostavljaju, procesa
teorijskog osvajanja sveta, procesa "apstraktnog miljenja".
Svaki od ovih oblika se ostvaruje samo kroz svoju suprotnost i u
jedinstvu s njom. Prelaz od apstraktnog ka konkretnom bez svoje
suprotnosti, bez prelaza od konkretnog ka apstraktnom, pretvori?
bi se u povezivanje gotovih, odnekud pozaJ-
mljenih apstrakcija. l obratno, kon-
kretnog na apstraktno, nasumce, na bez
opte ideje istraivanja, bez hipoteze, ne moze dati 1 ne
daje teoriju. Ono daje samo nepovezanu gomilu praznih apstrakcija.
Zato ipak Marks, sve to u obzir, definie ba
tod prelaza od apstraktnog ka konkretnom" kao jedino 1
pravilan, II smislu, metod teorijskog osvajanja (odraa-
vanja) S\cla? Stvar je li tome to dijalektika (za razliku od eklek-
tike ) ne prema principu lOs jedne strane, s druge
nego uvek, u svakom ukazuje na d011111l1ra-
jU6tl stranu, na onaj momenat u jedinstvu suprotnosti koji je u
datom To je aksiom dijalektike.
Za proces leorijskog usvajanja razliku od prostog empi-
rijskog upoznavanja s upravo je i karak-
okolnost da se svako, uzeto "apsnaho-
vanje" obrazuje u krilu opteg kretanja istraivanja, u
kretania ka sve potpunijem, svestranijem, tj. konkretnom pOImanJu
Svako uoptavanje je formula -
"od konkretnog ka apstraktnom") ovde ima smisla pod
uslovom da je korak na putu ka konkretnom shvatanju stvar-
nosti, na putu kretanja, prelaza od apstraktnog odraza predmeta
u miljenju ka sve konkretnijem njegovom izrazu u pojmu.
109
A ako akt uoptavanja nije istovremeno korak
napred u razvoju teorije, korak na putu od usvojenog znanja
ka novom, punijem, ako on ne napred celu teoriju, ne
popunjava je novim optim odredbama (nego prosto ponavlja
ono to je i pre toga bilo poznato), onda je on sa stanovita razvoja
teorije prosto besmislen.
Drugim "konkretno" (tj. stalno kretanje ka sve
konkretnijem teorijskom poimanju) je ovde cilj teorij-
skog miljenja. Kao takav cilj, "konkretno" nuno
metod rada je o umnom radu, razume se) u svakom
u uoptavanja.
"apstraktno" s tog stanovita nije cilj nego samo
sredstvo teorijskog procesa, a svaki akt uoptavanja
(tj. konkretnog na apstraktno) je
momenat u optem kretanju. momenat"
na jeziku dijalektike momenat koji nema sam po
sebi, otrgnut od drugih momenata, nego sam povezan s njima, u
ivom uzajamnom delovanju s njima, u prelazu.
I u tome je cela stvar. Ba zato to je Marks se
ne na prostu konstataciju da u
procesu teorijskog miljenja postoji kako kretanje od konkretnog
ka apstraktnom tako i kretanje od apstraktnog ka konkretnom,
nego izdvaja, pre svega, onaj oblik kretanja misli koji je u datom
koji teinu i drugog,
suprotnog oblika. Oblik "prelaenja od apstraktnog ka konkret-
nom" u procesu specijalno-teorijskog istraivalIja je ba takav.
On zato i jeste oblik teorijskog miljenja.
A ovo, naravno, nikako ne da u procesu miljenja
uopte nema drugog, suprotnog oblika. To samo da
nje konkretne na apstraktni izraz u svesti jo uvek
nije ni ni, utoliko pre, oblik teorijskog
odraavanja sveta.
jede da bi iveo a ne ivi da bi jeo. Ali samo budala
iz ovog da uopte ne treba da se hrani;
isto toliko je glupo i kriviti ovaj aforizam za "uniavanje" uloge
hrane.
je i ovde. Apsorbovanje
njenica u krilu apstrakcije moe shvatiti kao glavni i
oblik umne delatnosti samo krajnji ignorant II nauci.
U nauci je to samo sredstvo neophodno za izvrenje ozbiljnijeg
zadatka, onog zadatka koji je za teorijsko osvajanje
sveta i predstavlja pravi cilj delatnosti. Stvaranje
konkretnog u miljenju i jeste cilj koji
teinu i svakog akta uoptavanja.
Naravno, i konkretno u miljenju nije samo sebi cilj, krajnji
cilj. Teorija u celini je isto tako samo momenat"
u procesu realne razmene materije
i prirode. Od teorije se prelazi ka praksi i ovaj prelaz se
110
moe kvalifikovati kao prelaz "od apstraktnog ka kon-
kretnom". Praksa nema izvan sebe vieg cilja, ona sama pos-
taVlja svoje ciljeve i ona je sama sebi cilj. I ba zato se u toku
razrade teorije svaki korak, svako uop-
tavanje, isto tako stalno s podacima prakse, pro-
verava se njima, odnosi se prema njoj kao prema viem cilju teo-
rijske delatnosti.
Zato Lenjin, o metodu Kapitala, jednu od
njegovih crta: "Ovde je provera
respectire praksom u svakom koraku analize."4
Stalni odnos "svakog koraka" analize s pravcem is-
traivanja u celini, i na kraju krajeva s praksom, povezan je sa
samom sutinom Marksovog shvatanja teorijskog
usvajanja sveta. Svaki korak analize, svaki
akt konkretnog na apstraktno, mora od samog
da ima u vidu ono "celo" koje lebdi u predstavi, u ivom opaanju
i je odravanje vii cilj teorijskog rada (razume se, samo dok
je o teorijskom radu, dok se odnosi prema svetu samo
teorijski).
U tome se i sastoji duboko smisao Marksovog
stava o tome da je ba prelaz od apstraktnog ka konkretnom,
crta svojstvena teorijskom procesu, jedino a
zato i jedino pravilan, u smislu, metod razvoja
odredaba, metod prerade ivog opaanja i predstavljanja
u - pojmove.
To da sve zaista a ne besmislene i
apstraktne odredbe - ne nastaju u ljudskoj glavi kao rezultat
lakomislenog konkretnog na apstraktno, nego kao
rezultat sistematskog saznanja pravcem opteg
zakonomernog procesa razvoja nauke, nastaju II toku konkreti-
zacije znanja, kroz njegovu preradu.
I ne moe se stvar predstavljati tako kao da svaka nauka
mora u da stadijum jednostrano odllosa
prema svetu, stadijum induktivnog konkretnog na
apstraktno, da bi tek kasnije, poto taj rad bude potpuno zavr-
en, moglo da se pristupi "povezivanju" dobijenih apstrakcija
u sistem "prelaz od apstraktnog ka konkretnom".
Kad se Marks poziva na istoriju buroaske eko-
nomije, na da je ona Sl\arIlO ila jednostra-
putem i tek kasnije stupila na put "pravilan II
smislu", 011, naravno, time ne eli da svaka sav-
remena nauka mora sledili ovaj primer, tj. da u prolazi
kroz stadijuIl1, a tek posle toga se prihvata prelaza
od apstraktnog ka konkretnom.
4 B. 11. J1eHl!H, CPIl.IocofPClwe zl/eiupagu, 1947, CTp. 216,
I I I
metod, koji je stvarno bio karak-
za prve korake buroaske ekonomije, nije
nikako vrlina koju bi trebalo kao obrazac za podra-
avanje. U njemu se brzo ispoljila istorijski neizbena
nost buroaske ekonomije, koja je, posebno, uslovljena
nedostratkom metoda miljenja. Dijalek-
logika nikako ne savremenoj naur.i da u
ku vri bistu analizu, konkretnog na apstrak-
tno, a tek posle toga - isto tako sintezu, prelaz.od
apstraktnog ka konkretnom. Tim putem se ne dolazi do konkretnog
znanja, a se i onda samo takvim lutanjima kakvih je
bilo u razvoju buroaske ekonomije pre Marksa.
Primer koji Marks navodi skoro da je dokaz u korist sta-
va da nauka danas mora od samog u smislu
pravilnim putem ne lutanja sedamnaestog veka,
mora od samog koristiti ne metod
nego metod prelaza od apstraktnog ka konkretnOJ:n u
kome su analiza i sinteza organski povezane. To je dokaz II pnlog
stava da nauka mora od samog svoje apstra-
ktne odredbe na takav da svaka od njih istovremelio bude
korak na putu postepenog kretanja ka konkretnoj istini, ka saz-
nanju stvarnosti kao jedinstvene, povezane celine u
Ako buroaska ekonomija nije tako postupala pn-
likom prvih svojih koraka, iz toga nikako ne sledi da joj treba
podraavati. v"
Nauka, ako je to stvarno nauka a ne prost skup ClI1Jelllca
apstrakcija, mora od samog odraavati svoj predm.et 1
razvijati svoje odredbe na onaj koji je Marks okaraktensao
kao jedino i pravilan put nauke, a ne da gotove rezul:
tate preputa literarnom izlaganju, kao to su. to ..
revizionisti-novokantovci tipa Kunova, Renera I njima shcm.
O ovim pokuajima da se izvitoperi sutina Marksove misli o meto-
du prelaza od apstraktnog ka konkretnom, o pokuajima koji su
taj ;netod predst'avijaii kao literarni manir izlaganja
toboe, induktivnim putem dobijenih rezultata, kasmje cemo
podro bno govori ti. .
Naravno. metod prelaza od apstraktnog ka konkretnom naJ-
jasnije se vidi u takvin; Marksovim radovima u kojima se sistemat-
ski "izlae" teorija: u Ka kritici ekonomije, u Skicama
kritike (Gnmdrisse der Kritik der politischen
Okonoiilie) i II Kapitalu. ovo ne da je o:de :.izla:
ganje" po metodu principijelno nego l
da je metod se Marks sluio II svojim dlrek-
tno suprotan onom metodu kojim je izlagao "rezultate istraiva-
nja".
Ako bi to bilo tako onda analiza "logike Kapitala" ne bi
mogla ba nita pruiti bi se shvatio metod
prerade datih opaaj a i predstava, koji je Marks pnmenJlvao.
112
U tom Kapital bi bio samo kao literarni manir
izlaganja gotovih rezultata a nikako kao metod za dobijanje tih
rezultata. U tom Marksov istraivanja" trebalo
bi rekonstruisati ne na osnovu analize Kapitala na osnovu
rasmatranja koncepata, zapisa, skica i razmiljanja, nastalih u
Marksovoj glavi u toku neposrednog, prvobitnog upoznavanja
s ekonomskim U tom morali bismo se sloiti
s vulgarnim autora jedne od bezbrojnih antimarksis-
broura, s teologom I. (!ring Fetscher) koji objav-
ljuje: "Metod kojim se Marks slui u Kapitalu - isti je onaj
metod kojim se slui svaki ,buroaski' Dijalektika je
Marksu sluila, kako je on sam govorio u pogovoru drugog
izdanja Kapitala, samo kao izlaganja'. Ovaj
ima izvesna ali mi ga ovde rasmatrati"5-
zato to mje povezan s problemom metoda saznanja.
ovde maliciozno poznato Marksovo
na da izlaganje teorije u razvijenom obliku ne moe a
da se ne razlikuje od toka istraivanja koja su do nje dovela;
"formalno razlikovanje "jednog od drugog, o
Marks govori, uopte se ne odnosi na sutinu metoda miljenja,
prerade datih opaaja i predstava u pojmove. Ovaj
analize ostajao je isti i to ba i II toku prethodne
obrade i u toku njihove zavrne obrade, mada se, naravno,
i usavravao ukoliko je rad napredovao ka stvaranju Kapitala.
Glavno metoda "izlaganja" koji nikako nema
karakter - ba je u tome to autor Kapitala
ne izlae manirom gotove rezultate
za koje se ne zna kako su dobijeni, nego pred
prolazi ceo proces dobijanja ovih rezultata, ceo proces istra-
ivanja koji dovodi do ovih rezultata. koji uopte
da me sledi, mora se da ide od ka optem"6
- upozoravao je Marks u predgovoru knjige Ka kritici
ekonomije. Metod "izlaganja" ba vodi od
shvatanja pojedinih delova, od apstraktnog ka sve konkretnijem,
razvijenijem, optijem pogledu na ekonomsku stvarnost, ka opte m
kao rezultatu spajanja delova.
Razume se da se pri tom proces istraivanja ne reprodu-
kuie II svim detaljima i digresijama kojih je bilo u toku dvade-
set"petogodinjeg istraivanja, nego samo u onim i o.d-
koje su, kako je pokazalo samo lstrazlVan}e,
stvarno pokretale misao napred ka konkretnom shvatanJu.
Prilikom zavrne obrade za tampu Marks nije ponavljao
ona mnogobrojna odstupanja od glavne teme istraivanja koja
neizbena u radu svakog U toku stvarnog
5 Iring Fetscher Christen oder Bolschewisten, Stuttgart 1957, S. 89.
6 K. MapKc, K o:plImll"e iio,lUmll'leco:oii 3"OIIOMIIII, f'ocIIOJlliTli3.llaT,
1953, CTp. 5.
8 Marksizam u svetu
113
se rasmatraju koje nemaju direktne veze s radom:
samo njihovom analizom moe se i utvrditi da Ii one imaju ili
nemaju vezu s radom. Osim toga, mora ponovo da
se na rasmatranje za koje je izgledalo da ih je
jednom iscrpno Sve to dovodi do toga da istraivanje
nema karakter nego vrlo komplikovan
oblik povratno-postupnog kretanja koji se svaki udaljava od
glavne teme.
se stvari, naravno, ne reprodukuju u zavrnom izla-
ganju. Zbog toga se ovde proces istraivanja pokazuje u svom
istinskom, od i odstupanja vidu. Ovde se
on nekako "ispravlja", dobija karakter
kretanja koje je u skladu sa prirodom i kretanjem samih
nica. Misao vie ne prelazi od analize jedne na analizu
pre nego to je ovu iscrpla; zbog toga se nije potrebno
vie puta na jedno isto da bi se doradilo
Dakle, "metod izlaganja" materijala u Kapitalu nije nita
drugo do "popravljen" metod njegovog istraivanja, pri je
popravljen ne proizvoljno nego u strogoj zavisnosti od onih
zahteva i zakona koje diktira sam proces istraivanja. Drugim
u datom metod izlaganja jeste metod istraivanja
od svih sporednih, momenata, ili metod
istraivanja koji je potpuno u skladu s objektivnim zakonima
istraivanja. To i jeste metod istraivanja dat u vidu,
u sprovedenom obliku, i
odstupanjima.
A one "formalne razlike" o kojima Marks govori u pogo-
voru drugog izdanja Kapitala - u vezi su sa sasvim drugim,
posebno s da se Marks sam upoznavao s raznim oblas-
tima pakla redosledom nego to je
onaj kojim su se razvijale i kojim su izloene u Kapitalu.
prelaenja od apstraktnog ka konkretnom ne odgovara
onom poretku kojim su ove ili one strane ispitivanog predmeta,
iz ovih ili onih razloga, dospevale u vidno polje kako pojedinog
tako i nauke u celini. On se orijentie na
postupnost koja je u skladu sa objektivnim uzajamnim odnosom
momenata u sklopu istraivanja konkretnosti. Razumljivo
je da se ova istinska postupnost ne moe odjedanput shvatiti.
Zato opravdanost metoda prelaza od apstraktnog ka konkretnom
i ne treba traiti u koje se odnose na biogra-
fiju ovog ili onog ili istorijskog razvoja nauke II
celini,
Marks, na primer, doao je do analize i shvatanja
ekonomskih odnosa preko istraivanja pravnih i uza-
jamnih odnosa ljudi. Pravo i politika postali su "polazne
istraivanja strukture drutvenog organizma. A za "izlaganje"
teorije istorijskog materijalizma Marks trai da se polazi od
114
shvatanja ekonomskih, materijalnih odnosa i da se od njih ide
ka shvatanju prava i politike.
mogli bi na osnovu toga izjaviti
da se Marksova teza, prema kojoj polazna za razumevanje
svih drutvenih pojava treba da bude ekonomija a ne pravo ili
politika, odnosi samo na poseban "literarni manir" Marksove
teorije, a da su u "istraivanju" Marks i marksisti radili isto ono
to i svaki buroaski ...
stvar je u tome, da iako je Marks pravo i politiku
pre nego to je uopte ekonomska istraivanja,
on ih je shvatio i pravilno tek poto je
proanalizirao, makar i u najoptijim crtama - ekonomiju.
Ovo isto vai i za Marksova shvatanja.
Marks je upoznao zakone kretanja novca, profita i rente mnogo
ranije nego to je uspeo da shvati istinsku, dvostruku prirodu robe
i rada koji proizvodi tu robu. sve dok nije shvatio
stvarnu prirodu vrednosti, njegovo shvatanje i novca i rente
bilo je UBedifilosofije on jo uvek deli iluzije rikardijan-
ske teorije o novcu i renti. I tek jasno shvatanje prirode vrednosti,
postignuto pedesetih godina, osvetlilo je pravilno i novac i rentu.
Pre toga bilo je principijelno shvatiti novac.
pedesetih godina Marks je izgubio mnogo vremena
da bi shvatio zamrene kolizije opticaja novca u doba krize i
"procvata". I ba ovi pokuaji doveli su ga do da se ne
mogu shvatiti zakoni opticaj a novca ako se prethodno do detalja
ne razradi pojam vrednosti. I tek kada je razradio pojam vredno-
sti - uveri o se da je do tada delio niz Rikardovih iluzija.
prelaza od apstraktnog ka konkretnom, kao istra-
ivanja ne moe se zato opravdati pozivanjem na pore-
dak kojim je istorijski iao proces materije. On izra-
ava onaj redosled koji se u svesti iskristaIisao objek:
tivno-ispravno, shvatanje koje odgovara predmetu, a ne onaj
redosled kojim ove ili one strane stvarnosti, zbog ovih ili onih
razloga, panju i dospevaju u vidokrug nauke.
Prelaz od apstraktnog ka konkretnom izraava onaj unutra-
nji zakon razvoja shvatanja koji II toku istorijskog
razvoja probija sebi put kroz masu odstupanja,
ide zaobilaznim putevima koje i sami ne poznaju.
Zato ga nije tako lako otkriti II razvoju nauke (tj. II sves,ti sami?
Ovaj zakon moe dugo da ne prodre do svestI teoretI-
a moe da se javi li takvom obliku da ga je teko i prepoznati.
predstavnik nauke, kako je govorio Marks, vrle;
ima sasvim lanu predstavu o toje ta i kako 011 u stvan
radi. Zbog toga se o misliocu ne moe suditi po tome ta on sam o
sebi misli. Mnogo je vanije (i tee) otkriti objektivni, predmetni
njegovih shvatanja i njihovu ulogu u razvoju nauke u
celini.
S"
115
Zato izvorni smisao biografije, izvorna
postupnost razvoja odredaba i ne moe biti otkrivena
biografskim istraivanjima. se stvarni progres
nog znanja (tj. sistematsko kretanje misli ka konkretnoj istini)
sutinski razilazi s prostim hronolokim redosledom. I V. L
Lenjin je u fragmentu Ka pitanju o dijalektici ukazivao na
da prilikom analize logike razvoja znanja "hronologija
nije obavezna, da ona ne odgovara uvek stvarnom redosledu
poniranja misli u predmet.
sve ovo u obzir, moe se izvesti da
su sve crte Marksovog metoda istraivanja naj-
jasnije i ba u Kapitalu a nikako u koncipiranim za-
belekama, skicama, razmiljanjima, koja su mu se javljala ne-
posredno u toku upoznavanja ekonomskih
Ovde se ba i vidi pravi redosled razvoja odredaba
koji je u toku prethodnog materijala izbijao na povr-
inu samo postepeno i kojega ni sam Marks nije uvek bio sasvim
svestan. Marksova vrlo crta je uvek bila samo-
on je vie puta ispravljao "zadnji put" greke
i promaaje u prethodnom stadijumu
Zrna objektivne istine mogu se razlikovati od onog oblika u kome
su se ona prvobitno pojavila u svesti - tek na kraju, a nagovetaji
viega mogu biti pravilno tek tada kada je to vie
poznato.
Dakle, ako se pokua rekonstruisati metod Marksovog
istraivanja ne prema Kapitalu nego prema masi skiciranih zabe-
leaka i ideja koje su ostale u njegovoj arhivi, onda bi to samo
komplikovalo rad. Da bi se shvatile pravilno, trebalo bi, ipak,
prethodno proanalizirati Kapital. u njima prosto
videti "nagovetaje vieg". Uz to je potpuno neshvatljivo zato bi
pri takvom istraivanju trebalo dati prednost ranom, prethodnom
obliku istraivanja misli - pred njegovim kasnijim, izbruenim,
zrelim oblikom. To bi samo dovelo do toga da se taj rani oblik
prihvati kao idealan, a kasniji kao njegova iskvarena varijanta.
Stvarno bi se moralo smatrati da su formulacije i metod njihovog
razvoja u Kapitalu povezani "literarnim mani rom izlaganja" i
njegovim usavravanjem, a ne s produbljivanjem misli, poimanja
i metoda istraivanja.
B:l zato je V. I. Lenjin opominjao da prilikom razrade Velike
Logike marksizma treba imati u vidu, pre svega, Kapital da
"metod izlaganja" koji je Marks primenio u Kapitalu mora sluiti
kao obrazac osmiljavanja stvarnosti i kao obrazac
i razrade dijalektike uopte. Na osnovu ovakvih
prethodnih shvatanja moe se na detaljnije rasmatranje
metoda prelaenja od apstraktnog ka konkretnom, kao metoda
ispravnog u smislu, kao metoda teorijske obrade
nica ivog opaanja i predstavljanja.
116
S tim u vezi jo jednom da se pod
opaanja i predstavljanja ovde ima u vidu ne samo ono to indi-
vidua opaa i sebi predstavlja u obliku
slike. Ovakvo koje je za
filosofiju, za antropoloku predstavu o SUbjektu saznanja, potpuno
je lano, krajnje usko. Pod pojmovima opaanja i predstavljanja
Marks je uvek podrazumevao celokupnu masu drutveno-nago-
milanog empirijskog iskustva, celokupnu ogromnu masu empirij-
skih podataka poznatih iz knjiga, zbornika,
tablica, novina i dokumenata. Ali u skladitu drutvenog
sve ove empirijske se, to je razumljivo, u
obliku, svedeno m na apstraktni izraz. One su
izraene u govoru, terminologiji, u brojevima, tablicama i
"apstraktnim" oblicima. zadatak koji polazi
od svih ovih informacija o stvarnosti, naravno, nije da tom "apst-
raktnom" izrazu da jo apstraktniji oblik. Naprotiv, njegov zadatak
uvek od analize i ponovnog osmiljavanja apstrak-
cija empirijskog stupnja saznanja, od prevladavanja
ovih apstrakcija, i se napred kroz kritiku jednostranosti
i subjektivnosti ovih apstrakcija, kroz otkrivanje iluzija koje
postoje u njima, otkrivanje sa stanovita stvarnosti u celini, u
njenoj konkretnosti. U tom smislu (ali samo u tom), prelaz od
empirijskog stupnja saznanja ka racionalnom - izgleda
kao prelaz "od apstraktnog ka konkretnom".
Naravno, u izvesnom smislu, kretanje od saznanja prostog
robnog oblika ka shvatanju takvih razvijenih oblika buroaskog
"bogatstva" kao to je kamata - izgleda i kao kretanje od "kon-
kretnog" ka njegovim apstraktnim oblicima ispoljavanja na
spoljanjoj strani pojava. Procenat, na primer, izraava na svom
jeziku - najsloenije dubinske procese
proizvodnje. U procentu viak vrednosti dobija
krajnje "apstraktan" oblik svoga ispoljavanja. I ovaj apstrakt-
no-kvantitativni oblik se objanjava samo njegovim konkretnim
sadrajem. Ovo isto tako govori da svaki apstraktni momenat
stvarnosti moe biti istinski objanjen samo konkretnim sistemom
uslova koji su ga stvorili, i samo kroz njega moe biti pravilno
Samim tim i kamata biti konkretno
tck u samo II rezuitatu, dok povrno posmatran izgleda
kao sasvim "apstraktan" oblik.
Sve ovo treba uzimati u obzir.
Zato to je Marks formu!isao svoju ideju metoda prelaza
od apstraktnog ka konkretnom u toku polemike s njegovom hege-
lovskom interpretacijom, celi shodno je ovu ukratko osvet-
liti. U kontrastu s njom vrlo reljefan i materi-
karakter Marksovog metoda.
117
HEGELOVO SHVATANJE KONKRETNOG
Kao to je poznato, Hegel je bio prvi koji je proces razvoja
znanja shvatio kao istorijski proces zakonima koji ne
zavise od volje i svesti ljudi. Kao zakon koji upravlja optim
tokom razvoja znanja, on je otkrio - zakon "prelaenja od
apstraktnog ka konkretnom".
On ovaj zakon daje, pre svega, kao prostu empirijski utvr-
- progresivnog razvoja duhovne kulture
Neosporno je da duhovna kultura, duhovni
svet - postepeno postaje sve bogatiji, sve sloeniji i
i u tom smislu - konkretniji. Uz to, duhovni
svet ostaje, bez obzira na svu njegovu sloenost, jedinstven svet,
koji se upravlja prema jednim istim zakonima i na taj
predstavlja istinsko jedinstvo u raznolikosti.
Kretanje od apstraktnog ka konkretnom, kod Hegela, pre
svega se javlja kao onaj empirijski neosporan prirodni oblik u
kome se vri proces izgradnje "carstva duha". Prirodno, u
je ovo "carstvo" (sfera ljudske kulture) jednostavno, siromano
oblicima koji su se razvili, tj. krajnje apstraktno, da bi tokom
vremena postalo sve sloenije, bogatije, raznoobraznije - kon-
kretnije.
U ovome, to nije teko shvatiti, nema jo ni
kog ni
Idealizam i istovremeno hegelovska dijalektika
kasnije, tamo gde Hegel postavlja pitanje raz-
voja "carstva duha", sfere svesti. osobenost Hegelove
dijalektike je to da se ideja razvoja u potpunosti primenjuje samo
na pojave svesti.
Po miljenju Hegela, priroda koja posteji izvan i nezavisno
od duha - ne razvija se. Ona se protivstavlja svesti kao slika
koja je od u zauvek ista, u vremenu umrtvljena. Svest
ostvaruje svoju nemirnu delatnu prirodu u aktivnom
ove nepokretne slike, ovog carstva stvari koje su uvek u istim
odnosima. Sama delatnost kao takva - sadri
u sebi polugu svog sopstvenog razvoja.
Duh se javlja bo jedinstvena konkretnost, tj. jedinstveni
sistem koji se razvio i dalje se razvija, sistem ivih pojava koje
dduju jedna na drugu; j,.:dna li drugu prelaze. Ova
po njegovom miljenjE nije svojstvena prirodi. Za njega je priroda
potpuno apstraktna, potpuno po samoj svojoj sutini:
sve njene pojave su jedna pored druge, i:drojene jedna od druge,
jedna van druge. Ona se sama u sebi, kako se izraava Hegel,
raspada na svoje apstraktne momente, na izdvojene stvari, predme-
te, procese, koji postoje jedan pored drugog i nezavisno jedan
od drugog. U prirodi se, u najboljem samo nejasno
odraava, nazire izvorna dijalektika.
118
Ovde se jasno otkriva karakter Hegelove filo-
sofije: njemu savremene nauke o prirodi,
znanje o prirodi, on direktno i neposredno pripisuje samoj prirodi,
i to kao njeno svojstvo.
Ali tamo gde je nauka o prirodi njegovog vremena
nesigurno da shvata dijalektiku samih stvari, i on vidi "nagove-
taje" stvarne konkretnosti, ivog uzajamnog delo-
vanja pojava. Tako on vidi nesavreni oblik konkretnosti II organ-
skom ivotu. On ovde otkriva ivo uzajamno delovanje koje
zuje sve ivotnog organizma u jedinstven sistem u kome
svaki ima smisao i postoji samo
svome uzajamnom delovanju s drugim a izvan toga
uzajamnog delovanja ne moe uopte da postoji. ruka
se razlae, prestaje i spoljanjim oblikom da bude ruka.
Izdvojeno, apstraktno, ona ne moe postojati.
Ovde Hegel vidi izvesnu s onom
koju smatra odlikom duhovnog sveta. A u carstvu
hemizma, po njegovom miljenju, unutranje uzajamno delovanje
jo je slabije, mada i tu ima nekih nagovetaja. Ovde ki-
seonik, na primer, moe postojati i postoji naporedo
s vodonikom i ne mora se obavezno jediniti s njim u vodi. Kod
organizma je takav odnos - ruka ne moe postojati
odvojeno od glave, a glava i ruka postoje samo kroz svoj uzajamni
odnos, samo unutar te povezanosti i uslovljenosti.
koja ima samo svojstva - ostaje ista, nimalo
se ne menja ma u kakvu vezu stupila s drugim takvim
istim Izdvojena, iz te veze, tj. apstrahovana,
ona biti ista kao i ranije i se iskvariti, istruleti kao
ruka apstrahovana od tela.
Hegelov sistem prirode gradi se kao sistem stupnjeva,
od apstraktne sfere mehanizma do relativno konkretne sfere
organskog ivota. Celu piramidu krunie "duh" kao sfera se
sav smisao sastoji ba u konkretnosti, u apsolutnoj uzajamnoj
uslovljenosti svih njegovih pojava.
I u je ove hegelovske konstrukcije?
Pre svega u tome to on istorijski predstave
nauke o prirodi svoga vremena, koje stvarno jo ne sadre u sebi
svesnu dijaiektiku, smatra apsolutnim karakteristikama same pri-
rode.
da je cela priroda jedinstven sistem
oblika kretanja materije koji se stvarno razvija. sistem oblika
koji jedan drugog uslovljava, da je priroda u celini,
i realna, objektima /conkretnost - ovu je Hegel
mistifikovao u svom sistemu u kome je apstraktno, tj. "mehani-
zam", ispoljavanje duhovne konkretnosti.
Imanentnu konkretnost, tj. uzajamnu uslovljenost pojava
unutar prirodnog celoga, on ne priznaje ni jednom obliku kretanja
osim kretanju razuma, osim sferi pojma.
119
Na Hegel rasmatra i oblast ekonomskog ivota
drutva. Za njega je to oblast "nevolje i razuma", oblast gde
uzajamno deluju pojedinci koji su jedan od drugog odvojeni, koji
stupaju u vezu s drugim pojedincima samo zato to se moraju
ba kao posebne, kao apstraktne individue, kao speci-
drutveni atom.
Ovde nije teko primetiti da je Hegel
njemu savremene ekonomije (on je
poznavao engleske shvatao kao apstrakt-
no-razumski karakter same ekonomske oblasti. U sferi ekonom-
skog ivota, u sferi drutva - caruje i upravlja razum,
tj. u hegelovskoj terminologiji - apstraktno-jednostrani oblik
svesti.
Suprotnosti u ovoj oblasti ostaju neposredovane, nepomir-
ljive, one se sudaraju, odbijaju se jedna od druge i ostaju one
iste suprotnosti. Zato je u ovoj oblasti i
stvarni razvoj. Ovde se oduvek i zauvek reprodukuje jedan isti
odnos, odnos potrebe prema njenog zadovoljavanja.
Zato jedino oblik prelaza kao viem, u krilu sve
apstraktne krajnosti ekonomske oblasti nalaze svoje reenje
- jeste prelaz ka pravIloj stvarnosti. Pravo se i javlja kao ona
vIsa konkretnost koja se u oblasti ekonomskog ivota ispoljava
razdrobijena na svoje apstraktne momente.
Ovde se vidi kako Hegelova logika, njegova
ali istovremeno po svojoj sutini predstava 0 konkret-
nom i apstraktnom slui ciljevima apologetike Ako
u prirodnim naukama Hegelova predstava dati
nivo znanja o prirodi, ona u sociologiji podrava apologetski
odnos i prema ekonomskom obliku svojine i prema pravu koje tu
svojinu sankcionie.
Hegelovodnos prema ekonomiji treba paljivije
rasmotriti. To je dvostruko potrebno: s jedne strane, ba ovde
i ba u shvatanju konkretnosti jasno se ispoljava suprotnost
Hegelove dijalektike i Marksove
dijalektike, a s druge strane, ne manje otro ispoljava se
da dijalektika u celini opravdava karakter
miljenja klasika buroaske ekonomije (Smita, Rikarda i dr.),
i to tako to negira istinski karakter samog predmeta
ekonomije, ga sferom u kojoj apstraklno-
-razumske definicije potpuno odgovaraju karakteru predmeta.
Drugim Hegelov idealizam daje isti rezultat koji
je kod Smita, Rikarda i Seja posledica njihovog
metoda istraivanja.
ta, pre svega, u njegovom metodu pada u da
oblast ekonomskog ivota za njega nije konkretna oblast, nije
sistem uzajamnog delovanja ljudi i stvari, sistem koji se istorijski
razvio i koji se moe shvatiti kao stvarno konkretna oblast.
120
Za njega je ekonomika samo jedno od mnogih ispoljavanja
"konkretnog duha", tj. apstraktno ispoljavar.je nekakve vie
prirode. lova "via" priroda, koja se jednostrano is-
poljava i u vidu ekonomske delatnosti, nije nita drugo
nego sl'l'sishodna de/atna volja - supstanca prava i ekonomskog
ivota, politike i svega ostalog. Usmerena ka cilju (umna) volja
se javlja kao konkretna supstanca, koja se apstraktno-jedno-
trano ispoljava u svojim produktima, u svojim modusima - u
ekonomici, pravu, politici, itd. A kad je jednom prihvatio ovakvu
polaznu kad je jednom kao optu konkretnu supstancu
svih oblika drutvene delatnosti predstavio ka cilju mmerenu u-
mnu volju (ili prosto um u onda, prirodno, on u ekonomici
vidi samo ono to se moe kao ispoljaranje umne volje,
kao jedno od mnogih njenih ho jednostrano (ap-
straktno) ispoljavanje uma i volje drutvene individue.
Zato se sve ekonomske odredbe, sve kategorije ekonomskog
ivota - vrednost, profit, nadnica i dr. - pojavljuju kao aps-
trakni modusi umne volje, kao posebni oblici njenog drutvenog
bivstvovanja. U ekonomici je um u takvom obliku koji ne odgo-
vara njegovoj optoj prirodi, nego odgovara samo jednom, samo
jednostrano-apstraktnom njegovom ispoljavanju. Konkretna opta
volja stvara oblik adekvatan svojoj prirodi samo u obliku prava
i drave. Drava i jeste, po Hegelu, konkretna realnost opte
volje koja obuhvata sve i posebne, i zato apstraktne
oblike svoga ispoljavanja, kojima ekonomiku, sferu "pot-
reba", "sistem potreba".
A unutar ekonomike, opta konkretna supstancija svega
ljudskog - razumska volja - krajnje je jednostrana, krajnje
apstraktna. Zato sfera ekonomske delatnosti i nije konkretan
sistem uzajamnog delovanja ljudi i stvari koji je nastao i razvio se
nezavisno od l'oUe i svesti individue. Ona ne moe biti predmet
posebne nauke, nego se moe samo rasmatrati u sistemu optih
odredaba umne volje, tj. unutar filosofije duha, unutar filosofije
dravnog prava. Ovde se ona i javlja kao jedna cd sfera delatnosti
uma, kao apstraktan oblik uma koji deluje u istoriji.
Sada nije teko videti polaznu suprotnost Marho-
vog i Hegelovog gledanja na ekonomiku, na karakter njene dija-
poyezanosti sa svim ostalim poja'i2.ma drutwnog i\o-
ta, na njenu ulogu li sklopu drut\cne celine:.
Tvlarks se protivstavlja Hegelu pre s\ega kao materUalist.
Ali ovde je najinteresamnija da mu ba materUalizam
da razvije dublje sagledavanje i dijalektike predmeta.
Za Marksa je oblast uzajamnog ekonomskog delovanja ljudi
u punoj meri konkretna oblast drutvenog ivota, koja ima svoje
imanentne zakone kretanja. Drugim ona se
javlja II svoj svojoj relatiynoj samostalnosti prema drugim ob-
licima drutvene delatnosti ljudi, i ba zato je predmet posebne
nauke. Pri tom je sistem uzajamnog ekonomskog delovanja
121
ljudi istorijski nastao i istorijski razvijen sistem, su svi momenti
povezani jedan s drugim porekla
Vano je ovde naglasiti da je sistem ekonomskih odnosa
ne samo relativno i apsolutno nezavisan od volje i svesti indi-
vidue, iako nastaje uz najaktivnije i volje i svesti. Sam
karakter ovog svesne volje u procesu stvaranja sistema -
nije "prirodom duha", unapred i spolja, nego opet samim
sistemom ekonomskih odnosa u kome su ljudi obdareni voljom i
Drugim sama volja i um pojavljuju se ovde kao
supstancije, kao njena apstraktna ispoljavanja,
kao njem produktI. Sve odredbe volje i svesti individua, koje ulaze
u proces razvoja ekonomskog sistema, bukvalno se izvode iz
karaktera unutranjeg samokretanja sistema u celini, shvataju se
kao produkti kretanja tog sistema.
Dakle, s tog stanovita, sve izgleda upravo obrnuto ako se
uporedi s hegelovskom konstrukcijom, sve je postavljeno s glave
na noge. I zapravo je materijalizam glavni razlog i uslov to je
dijalektika primenjena u poimanju ekonomike u potpunoj meri,
mnogo ire i dublje nego to je to uopte shecrelovskih
.,. b b
POZIcIJa.
Za Hegela je kategorija konkretnosti primenIjiva samo tamo
i onda - gde i kada se govori o svesnoj volji i o njenim produktima,
dakle, samo u sferi duha i njegovih tvorevina.
Sa Marksovog stanovita, to je najvanija kategorija dijalektike
primenIjiva u punoj meri svugde, u svakoj sferi prirodnog i dru-
tvenog bivstl'Ol'anja, nezavisnoj od ma kakvog duha - prema tome,
primenljiva je i na pojave ivota samog duha, tj. na razvoj svake
sfere drutvene svesti, i miljenje i sferu logike.
Prema hegelovskoj konstrukciji, u skladu s njenom idea-
polaznom ni jedan oblik kretanja u prirodi
ne moe biti kao konkretan oblik, kao istorijski nastao,
samorazvojni sistem u sebi uzajamno-deluj h pojava. Svaka
takva oblast samo onda dobija nekakav odnos ka konkretnosti
kada se u tok duhovnih procesa, kada se tretira kao produkt
duha, kao modus duhovne supstancije. Osobina konkretnosti se
pojavljuje .kao monopolna svojina
s.e duha, pnroda sama po sebi ostalog, i materijalna strana
ljudskog drutvenog bivstvovanja) u svom postojanj u uopte
nema konkretnosti. Po Hegeiu, je uopte samo
idealna uZeljamna povezanost, samo duhom. pojmom
Zato je kategorija konkretnosti. jedna od centralnih kate-
gorija dijalektike, kod njega tako ukopljena da se vie ne moe
primeniti u prirodnoj m.uei ili II shvatanju
drutva. Ukratko, kategorija konkretnosti, a prema tome i dija-
lektika uopte, koja se ne moe ni zamisliti bez ove kategorije,
ne moe se primeniti ni na to sem na oblast duha. Na sve ostalo
ona je samo utoliko primenIjiva ukoliko se to ostalo tretira
kao jedno od ispoljavanja opteg duha, kao
122
jednostrano (apstraktno) ispoljavanje konkretnog duha -- "kon-
kretne i bogatstva" apsolutnog duha, apsolutne ideje.
Ova hegelovskog shvatanja kon-
kretnosti, uskost ovoga shvatanja neraskidivo je povezana s
predstavom da je priroda neto to se ne razvija, da razvoj pripada
samo duhu.
Konkretnost je u stvari ba neraskidivo povezana s razvojem,
i to s razvojem sa "samorazvojem kroz
nosti". Ovo je Hegel video samo u svesti i nigde vie. Otuda i
uskost njegovog shvatanja konkretnosti, shvatanja koje se u
sroj svojoj lIskosti zatim proiruje na celu oblast prirode.
Sa ovim je povezano i hegelovsko tretiranje metoda prela-
enja od apstraknog ka konkretnom. Kod njega ovo da je
sva realnost, i prirodu i istoriju, proces "uzdizanja
duha" ka samom sebi, proces koji prolazi niz stupnjeva od "meha-
nizma", kao sfere apstraktnog ispoljavanja dl/horllosti, do
konkretnog ljudskog duha. Uzdie se ka samom sebi apsoll/tni
duh, ne ljudski, boanski. Kao takav, ovaj duh je konkretan sam
po sebi i pre nego to se jednostrano, apstraktno manifestovao u
vidu "mehanizma", "hemizrna" i "organizma".
Zato je logika" u Hegelovom sistemu pretpostavl<a
filosofskog rasmatranja prirode. A priroda se predstavlja kao niz
stupnjeva u kojima se konkretni duh sve punije i konkret-
nije ispoljava u obliku prostora i vremena.
Zato se proces prelaenja od apstraktnog ka konkretnom,
kod Hegela, poklapa s procesom sveta iz ideje.
Dakle, ovde se zakon duhovne rekonstrukcije snagom i sredstvima
miljenja neposredno kao zakon stvaranja ovog sveta stvara-
pojma.
U osnovi ove hegelovske iluzije, kao to je pokazao Marks,
lei naprosto jednostrano shvatanje stvarnosti
Hegela kao ex professo interesuje, uvek i pre svega, "ne
dela nego delo logike". A prema tom stanovitu,
se rasmatra samo kao subjekt delatnosti, a
spoljanji svet - samo kao objekt, kao materijal koji ta delatnost
U logici je takva apstrakcija u izvesnim granicama
normalna, i dok logika ne zaboravlja te granice nema jo
u takvoj asnakciji.
Hegel svojim postavljanjem pitanja ukida te
granice. On miljenje rasmatra ne samo i ne prosto kao jednu
od sposobnosti, nego i bo supstancijaIni praizvor
svih ostalih ijudskih sposobnosti i vidova delatnosti, kao nji-
hovu sutinsku praosnovu. Sposobnost menjanja spo-
ljanjeg sveta, prirode izvan on tretira kao ispo-
ljavanje u U njegovoj filosofiji se realni
proces menjanja sveta predstavlja kao posledic.a i
ispoljavanje duhovne, na kraju, delatnostl, a
123
sva materijalna ljudska kultura - kao proizvod miljenja, kao
pojam", kao "drugo bivstvo pojma".
Ali stvarna, najblia osnova razvoja miljenja nije priroda
kao takva, nego ba menjanje prirode od strane drutvenog
praksa. Ako je ova osnova miljenja
predstavljena kao proizvod miljenja, kao miljenje u njegovom
predmetnom ostvarenjum, onda izlazi da miljenje samo na izgled
ima veze s a u stvari, u sutini, irna vezu samo
sa samim sobom, sa svojim sopstvenim "drugim bivstvom".
odredbe, tj. odredbe za koje spoljanji predmetni svet
duguje miljenju, izgledati apsolutne i jedino istinite
odredbe ovog sveta.
Kod Hegela se stanovite logike pretvara u apsolutno i
sveobuhvatno stanovite. Ako je sutina u miljenju,
a sutina predmetne stvarnosti u tome da je ona produkt miljenja,
pojam", onda se i zakon razvoja miljenja javlja kao
zakon razvoja realnog sveta. Zato su za Hegela i "mi-
ljenje u pojmovima" - potpuni sinonimi, isto tako kao i "svet"
i "svet u pojmu", osvojen svet". Zakon, koji u stvari
samo delatnost glave koja teorijski misli, pretvara se u
vrhovni zakon razvoja i prakse i predmetnog sveta.
U stvari, realni predmet hegelovske logike je uvek - uprkos
njegovim iluzijama - samo proces teorijskog osvajanja sveta,
proces misaone reprodukcije sveta. Ukoliko Hegel istrauje ovaj
predmet, on dolazi do stvarnih A ukoliko on ovaj predmet
ne shvata kao ono to on jeste, nego kao neto vie - kao proces
stvaranja samog sveta - onda nepravilno shvata ne samo svet nego
i samo miljenje. On se liava svake da shvati sam pro-
ces miljenja. Ako se stvarni uslovi koji delatnost
predstavljaju kao njeni sopstveni proizvodi i posledice, onda ona
visi u vazduhu, i - "u etru miljenja". Postaje
potpuno neobjanjiva sama pojave miljenja i zakona
njegovog razvoja. Oni ostaju bez ikakve osnove izvan njih. Ova
osnova se nalazi u samom miljenju. Zato je Hegel, na kraju,
primoran da sposobnost - sposobnost da se razlikuju i
stvaraju pojmovi - tretira kao svojevrstan "dar boji", kao
delatnost "pojma" koji se samorazvija, "u sebe ponire i iz sebe
se razvija". Ostaje neobjanjiva i zakonomernost prelaenja od
apstraktnog ka konkretnom koju je Hegel otkrio u kretanju
teorijskog saznanja. Na pitanje: pa zato se miljenje ovako
a ne nekako hege!ovska filosofija daje odgovor koji je
u sutini tautoloki: pa takva je prvobitna i netvorljiva priroda
miljenja. Tautologija ovde prestaje da bude samo tautologija i
pretvara se u neistinu.
Marks ba na ovo mesto usmerava svoj napad, po-
da za ovo nema, u sutini, nikakvog objanjenja, a ako
se nedostatak objanjenja proglaava objanjenjem, onda je
upravo to idealizam.
124
Hegelovu predstavu o miljenju kao tvorcu
predmetnog sveta, Marks, ne odbacuje onaj zakon koji
je Hegel otkrio u kretanju teorijskog znanja, mada mu je dao
Marks ukazuje da metod prela-
enja od apstraktnog ka konkretnom realno nije nita drugo nego
samo metod koga ljudsko miljenje usvaja konkretnu
stvarnost koja je izvan njega i postoji nezavisno od njega. Kao
takav, ovaj metod pretpostavlja, prvo, postojanje neosmiljene
konkretnosti, drugo, delatnost drutvenog
koja se razvija nezavisno od miljenja, i
oblik odraavanja objektivne konkretnosti u svesti, tj. empi-
rijsku svest, opaanje i predstavljanje koje se formira, opet,
potpuno nezavisno od specijalne teorijske delatnosti. Drugim
pretpostavka teorijskog miljenja je ne samo postojanje
predmetnog sveta i drugi oblik svesti koji se obrazuje u toku
delatnosti - ovladavanja
sreta, kako ga zove Marks.
Kod Hegela su sve pretpostavke teorijskog miljenja pred-
stavljene kao njegovi proizvodi i posledice. Marks postavlja
stvari na svoje mesto.
Sa ovog stanovita, kao to je pokazao
Marks, metod prelaenja od apstraktnog ka konkretnom moe i
treba da se shvati potpuno racionalno, bez ma kakve mistike, kao
metod koga miljenje samo i moe da rekonstruie u poj-
movima u kretanju pojmova, konkretnost koja postoje izvan i
nezavisno od njega, koja je istorijski nastala, da rekonstruie
svet koji postoji i razvija se izvan i nezavisno od miljenja.
MARKSOVO SHVATANJE PROCESA RAZVOJA NAU-
SAZNANJA
Pred Marksom se pitanje o odnosu apstraktnog i konkretnog
pojavilo, kao to je poznato, u svetlu drugog optijeg pitanja:
"kako razvijati nauku?"7
samo formulisanje pitanja pretpostavlja shvatanje
nog razvoja kao prirodnog istorijskog procesa. Marksuje uvek bilo
ono ekstremno levo shvatanje razvoja duhovne kulture koje
ignorie sve prethodne tekovine ljudske misli. U nauci, kao i II
ostalim oblastima duhovne kulture, stvarno kretanje napred uvek
se ostvaruje putem daljeg razvoja onoga vrednoga to je
no prethodnim razvojem, ne II vakuumu, ne lokovskom tabula rasa,
nego teorijski razvijenom glavom.
Samo se po sebi razume da usvajanje rezultata prethodnog
teorijskog razvoja nije prosto gotovih formula, nego
je to sloen proces njihovog ponovnog osmiljavanja sa
7 K. MapKc, K "pIliiiIIKe i10,llliiill'leCKOtJ 3KOIIOMIIII, CTp. 233.
125
stanovita .. njihovog odgovaranja ivotu, praksi.
Nova teonJa, ma kako bila revolucionarna po svome sadraju i
uvek se. u toku tekovina prethodnog
teonJskog razvoJa. Ovu okolnost IstIcao Je l Lenjin u borbi protiv
levih stavova proletkulta, prema kojima proletersku kulturu treba
razvijati "direktno iz ivota", odbacivi kao nepotrebnu starudiju
sve tekovine ljudske misli.
Uk.oliko teorija utoliko je vie ona prava
nasledmca ramJeg teorIjskog razvoJa, utoliko vie usvaja "racio-
nalna zrna" koje je nauka pre nje nagomilala. To je nuan zakon
razvoja nauke, teorije. Novo teorijsko shvatanje empirijski datih
uvek i svugde se pojavljuje u toku revolucionarno-kri_
prerade starog teorijskog shvatanja tih
s ranije razvijenim teorijama _
nije uopte nevaan, drugostepeni posao, nego neophodan mome-
nat u razradi same teorije, momenat teorijske analize
I Kapital nema takav podnaslov, drugo ime: Kritika poli-
ekonomije.
Ovde se analiza pojmova razvijenih u celokupnoj prethodnoj
istoriji, ekonomije - organski podudara, po sutini,
s analizom direktnih ekonomske stvarnosti. Ova se dva
aspekta istraivanja podudaraju, slivaju u
jedan proces. Ni jedan od njih nije zamisliv i bez onog
drugog. Kao to je analiza pojmova bez i izvan
analize tako je i teorijska analiza
ako nema pojmova kojima one mogu biti izraene. Marksova
logika potpuno uzima u obzir ove okolnosti.
Zato u dijalektici imamo svesno, namerno poklapanje induk-
tivnog i deduktivnog momenta kao neraskidivil1 momenata istra-
ivanja koji se uzajamno pretpostavljaju.
Stara logika je, vie ili manje dosledno, pod indukcijom
podrazumevala proces analize empirijskih proces o b-
razovanja odredaba Zbog toga je induk-
cija bila ako ne jedini a ono, u svakom osnorni oblik
sticanja novog znanja. Dedukcija je, uglavnom, rasmatrana kao
proces analize pojma, kao proces unutar
pojma. Kao takva, ona je uglavnom predstavljana kao proces
i oblik ra:::janjaranja, izlaganja gotovog znanja, znanja koje
postoji II glavi, a ne kao oblik stvaranja no\'og znanja, novih
pojmova. Stvar je u tome to (razume se. pod uslovom
da stnfl10 osrniljaya nikad ne pristupa analizi em-
pirijskih s "praznom" nego u\'ek sa
koja je razvijana u toku obrazovanja. Drugim on uvek
prilazi sa stanovita o"vih ili onih pojmoya. Hteo
on to ili ne, bez toga on ne moe uopte aktivno osmisliti, shva-
titi nego moe, u najboljem samo da ih pasivno
opaa.
126
U najprostijem uoptavanju indukcija je nerazdvojno pove-
zana s dedukcijom: izraava u pojmu, a to
da se novo definisanje obrazuje istovremeno
kao nova - konkretnija - odredba onoga pojma kojim
osmiljava ove U suprotnom uopte ne dolazi do

Hteo to ili ne, svako novo induktivno
on vri u sv.etlu OVO? ili onog gotovog, .n.a ovaj onaj
drutveno-usvoJenog pOJma, u svetlu ovog lIJ onog SIstema
pojmova. I onaj. koji smatra on
bez ", bez svakih "ramje usvoJemh pOjmova - l
on, u stvari, nije toga Naprotiv, on je nuno rob ba
najbanalnijih i naj besmislenijih pojmova.
I ovde je sloboda ne u beanju od nunog nego u svesIlom
ovladavanju njime. Stvarno odsustvo nije u tome
to bi se izraavale bez ikakvih "ranije usvojenih"
pojmova, nego u tome da se one izraavaju uz svesno
usvojenih pojmova.
U svojoj kritici empirizma Engels je divno pokazao ovu okol-
nost u odnosu na filosofske kategorije: prirodnjak koji se
svojom "slobodom" od svih kategorija, kao po pravilu
je pien najbesmislenijih predstava o njima, Sam on, nije u
stanju da ih formira "od - to bi bila pretenzija da se
uradi ono to moe jedino u svom razvoju. Zato on,
u stvari, uvek pozajmljuje kategorije od filosofije. A
pitanje je iz koje: ili iz sistema, iz sistel1!a koji
predstavlja stvarni vrhunac razvoJa, SIstema kOJI se zasIllva. na
istraivanju cele istorije ljudskog miljenja i njegovih tekovlIla.
Ovo se, razume se, ne odnosi samo na pojmove
nauke. Isto se to deava sa kategorijama svake nauke. Covek
nikada ne da misli "od samog "direktno od
Bez ideje u glavi uopte videti -
govorio je L P. Pavlov. Besmisleno "op:::anje" i bezidejna "indu-
kcija" - to je isto tako fantazija kao i miljenje". .
koji smatra da misli samo u u stvan
uvek" ... operie preteno tradicionalnim predstavama,
zastarelim proizvodima miljenja svojih prethodnik::: ... "8. Zbog
toga iako me::: apstrp.kcije s sa
apstrakcijom, subjektivne iluzije lako priInata kao
a objektivne i pojmove koji ih izraavaju -
kao apstrakcije i iluzije. Kao pravilno, 011 u vidu odredaba
njenica konkretizuje apstrakcije.
Dakle, sama "empirijska indukcija" se vri kao proces
konkretizacije onih predstava i pojmova kojima se prilazi raS111a-
tranju tj. kao dedukcija, kao proces ispunjavanja polaz-
8 K. MapKC II <P. 3Hfenhc, Co l.fUIIClIlIH , T. XIV, CTp. 599.
127
nih pojmova novim, detaljnijim odredbama koje su dobijene od
putem apstrakcije.
U dijalektici racionalno je "ukinuta"
stara suprotnost dedukcije i indukcije. Dedukcija prestaje da
bude metod formalnog odredaba koje su a priori sadr-
ane u pojmu i pretvara se u metod stvarnog razvoja znanja o
u njihovom kretanju, u njihovom uzajamnom delova-
nju. Takva dedukcija organski u sebe empirijski mome-
nat - ona se vri ba putem najstroe analize empirijskih
putem indukcije. Ali u ovom imena "dedukcija" i "induk-
cija" izraavaju samo spoljanju, formalnu metoda mate-
dijalektike s metodima razumske lo-
gike. U stvari, to i nije ni indukcija, ni dedukcija, nego neto
koje sadri kao svoje "ukinute momente" i jedno i drugo.
Ovde se one ostvaruju istovremeno, kao uzajamno uslovljene
suprostnosti, koje zapravo svojim uzajamnim delovanjem stvaraju
novi, vii oblik razvoja.
. I ovaj vii oblik, koji u sebi sadri proces analize
zajedno s procesom analize pojmova - jeste onaj metod prelaenja
od apstraktnog ka konkretnom o kome govori Marks. To je onaj
oblik razvoja znanja koji jedino odgovara objektivnoj
prirodi predmeta. Stvar je u tome to se jedino njega moe
objektivna konkretnost reprodukovati u miljenju kao realnost
koja je istorijski nastala i razvila se. Ovo se ne moe nikak-
vim drugim metodom.
Kao takav, metod prelaenja od apstraktnog ka konkretnom
nije nikako samo metod izlaganja gotovog, ranije nekako
dobijenog znanja - kao to su to vie puta pokuali da pred-
stave revizionisti Marksovog koji su metod Kapitala
u duhu plitkog neokantovstva.
Tako, na primer, metod prelaenja od apstraktnog
ka konkretnom R. Hilferding. citat iz "Uvoda" za
lv1arksov rad Ka kiitici ekoIlomije ("Ako se ide prvim
putem, onda puna predstava isparava do apstraktne odredbe;
a drugim - apstraktne odredbe vode ka reprodukovanju kon-
kretnog putem miljenja .... "), Hilferding ga ovako komentarie:
ovo pokazuje da je nepravilno dedukciju i
indukciju kao izvore saznanja iste vrednosti. Dedukcija je samo
metod predstavljanja koji stvarno moe da na
kraju krajeva, od opteg ka posebnom predstavljanju samo pod
uslovom da mu je u miljenju prethodila indukcija."9 Naziva-
metod prelaenja od apstraktnog ka konkretnom dedukcijom i
ga krajnje jednostrano, samo prema njegovoj spolja-
njoj sa tradicionalno dedukcijom, R. Hilfer-
9 P. rlI.l:b$epD:HHI', HduoplI'IeCKa.'l iiogioITiOBIW fio.lllluU'IecKoii 3K01I0-
\1U1I MapKca, Co. OCIIOGllble ripoo.leMbl iiO.lIlITiIl'l:?clwii 3KOIIO.llIIII, M., 1922
CTp. 235 (KYP3I1B E. JJ.). '
128
ding mu negira vrednost metoda istraivanja realnih
i svodi ga samo na oblik sistematskog izlaganja gotovog znanja
- znanja koje, toboe, preba da je prethodno dobijeno drugim,
i to zapravo induktivnim putem.
U tom smislu u predgovoru svoje Teorije kapitalis-
privrede, i poznati austromarksist Karl Rener. On sutinu
metoda prelaenja od apstraktnog ka konkretnom kojije primenjen
u Kapitalu svodi na "manir izlaganja filosofa", koji je,
kae, Marks preuzeo od svojih savremenika. Poto je ovaj manir
izlaganja, toboe, potpuno dananjim Rener
smatra celishodnim da se on zameni drugim manirom izlaganja.
"Ja ne znam ni jednu knjigu koja za svoje postanak ima da zahvali
takvoj masi iskustva kao to je Marksov Kapital", kae Rener,
"jo manje znam knjige je izlaganje, bez ozbira na ovo, toliko
deduktivno i apstraktno. "10 Zato Rener smatra celishodnim da se
sadraj Marksove teorije "izloi" na drugi koji "polazi od
neposredno opaenih iskustva, koji ih sistematizuje i
zatim postepeno die na stupanj apstraktnih pojmova",ll tj.
induktivno. U tom pretpostavlja Rener, manir izlaganja
metodu istraivanja, dok u Kapitalu jedno
drugom.
Na kraju, Rener potpuno uoptava empirijske
pojave savremenog kapitalizma i to u onom obliku kako one
izgledaju spolja, a zatim svoja uoptavanja kao teoretski
izraz sutine ovih pojava. Tim putem on, na primer otkriva da se
radnik akcije samim tim pridruuje vlasnitvu nad
drutvenim sredstvima proizvodnje, to kao rezultat daje automat-
sku "demokratizaciju kapitala", "socijalizaciju" drutvene proiz-
vodnje koja revoluciju izlinom. Samim tim Rener pokazuje
da stvar nije toliko u izlaganja. Pod vidom menjanja
manira izlaganja on namerno zamenjuje Marksov metod, metod
istraivanja pojava, apologetskim metodom.
Tako isto, ne moe se metod prelaenja od apstraktnog ka
konkretnom tretirati kao metod sinteze gotovih
(ranije, putem dobijenih) apstrakcija u sistem.
Predstava o tome da se u toku saznavanja, u toboe
vri analiza u toku koje se dobijaju mnogobrojne apstrak-
cije. a tek posle toga, tako isto, sinteza - ta predstava
spada u one iste fantazije gnoseologije u koje i pred-
stava o indukciji bez dedukcije.
Da bi se zasnovalo ovakvo gledite, ponekad se navodi kao
primer razvoj nauke u XVII i XVIII veku. Ali pri tom se
vri nasilje nad Ako se i sloimo da je za taj
period stvarno odnos sa
10 K. PeHep, TeoplIiI KafiIllUa.llIcITiIl'leCIiOio x03.QllcITiea, M.- JI., 1926,
CTp. XIX .
11 Ibid.
9 rv1arksizam u svetu
129
(mada se, u stvari, uprkos iluzijama i ovde ostvaruje
sinteza), ne treba zaboravljati da to nije prvi stupanj u
razvoju i da sama "jednostrana analiza", karakteris-
za taj period, pretpostavlja kao svoju premisu staro
nauku. A za nauku - za stvarno prvi stupanj
razvoja Evrope - mnogo vie je ba "uopteno
gledite o stvarima. I ako se pozivaju na istoriju
metafizike XVII i XVIII veka, onda ne treba zaboravljati da ona
nije prva nego pre druga velika epoha razvoja miljenja. Ali u tom
se sinteza, ne analiza, javlja kao istorijski prvi stupanj
prerade u miljenju.
Dakle, primer dokazuje ba suprotno od onoga to se njime
htelo dokazati.
Analiza i sinteza su (i uvek su bile) isto tako nerazdvojne
unutranje suprotnosti procesa miljenja kao i dedukcija i induk-
cija. Ako je ova ili ona epoha precenila jedno na tetu drugoga,
onda to ne treba proglaavati zakonom kome miljenje treba od
sada da se zakonom, receptom prema kome je,
toboe, svaka nauka duna da u
a tek posle njega, na osnovu njega da pristupi stadi-
jumu.
Ali ba na ovakvom shvatanju se zasniva uverenje da metod
prelaenja od apstraktnog ka konkretnom moe biti primenjen sa-
mo tamo i onda kada je potpuno zavren prethodni proces izdvaja-
nja apstraktnog iz konkretnog.
Metod prelaenja od apstraktnog ka konkretnom je, pre svega,
metod analize realnih empirijskih Kao takav, on organ-
ski u sebi, kao svoju unutranju nunu suprotnost,
"obratno" kretanje - svaki korak na tom putu nije nita drugo
nego prelaenje od konkretnosti ka njenom apstraktno-
-teorijskom izrazu. Zbog toga je proces prelaenja od apstraktnog
ka konkretnom u miljenju istovremeno i kretanje koje se stalno
obnavlja od konkrelnog u opaaju i predstavi ka konkretnom II
pojmu.
Apstraktne odredbe koje se na pUlU
prelaenja ka konkretnoj istini sintetizuju u sistem, u toku samog
kretanja se j obrazuju. One se ni u kom ne uzimaju gotGve,
kao proizvodi prethodnog, toboe, swdijuma
saznanja.
I ako tvrdnja, prema kojoj prelaz od apstraktnog ka kon-
kretnom predstavlja
konkretnosti na apstraktni izraz kao posebnu, po vremenu i su-
tini prethodnu fazu delatnosti - ako ova tvrdnja ima
nekakav smisao, onda je taj smisao u tome da teorijsko rasma-
tranje stvarnosti pretpostavlja da postoji razvijena
zaliha, stihijno stvorena terminologija, sistem apstraktno-
-optih predstava. Ovaj stupanj odraavanja
130
predmetne stvarnosti u svesti - samo je premisa
delatnosti, ali ne njena prva faza.
Dakle, moe se izvesti metod prelaenja od
apstraktnog ka konkretnom - to je oblik delatnosti
miljenja, prerade opaaja i predstava u pojmove. To
nikako nije nije manir izlaganja gotovog znanja,
nije formalni metod sjedinjavanja gotovih apstrakcija u sistem.
To je, pre svega, "prirodan" zakon teorijskog razvoja
koji je otkrila filosofija i koji je zatim pretvoren u svesno
primenjivan metod razvoja teorije.
Svako uzeto "induktivno" uoptavanje je
formula: od konkretnog u opaanju ka apstraktnom u miljenju)
u stvari se uvek realizuje u kontekstu opteg kretanja saznanja
i u tom smislu je samo momenat" u toku opteg
kretanja ka konkretnoj istini. Samim tim, prelaenje od aps-
traktnog ka konkretnom u miljenju i dijalektika miljenja-
to su nerazdvojno povezane stvari.
Nije to je Lenjin, briljivo ispisavi dugo
puta od apstraktnog ka konkretnom, koje je dao Hegel u pos-
lednjem odeljku "velike" Logike, ovako okarakterisao taj put:
"Ovaj odlomak vrlo dobro daje svojevrstan o
tome ta je dijalektika. "12
koje Lenjin citira upravo karakterie proces
miljenja kao proces prelaenja od apstraktnog ka konkretnom:
" ... Saznanje ide napred od sadraja do sadraja. Pre sve-
ga, za ovo postepeno kretanje napred je to da ono
od prostih odredaba i da su kasnije odredbe sve bogatije
i konkretnije. Kako rezultat sadri u sebi svoj i kasnije
kretanje ovog obogatilo ga je novom
Opte osnovu; zbog toga postupno kretanje ne treba
shvatiti kao tok od drugog ka nekom drugom. U apsolutnom
metodu pojam je u svom drugom bivstvu, opte - u
svojoj izdvojenosti, II i realnosti; na svakom stupnju
daljeg opte uzdie na vii nivo svu masu svoga
prethodnog sadraja, i ne samo da ne gubi nita zbog svog dija-
postupnog kretanja, ne samo to nita ne ostavlja iza
sebe, nego nosi sa sobom sve i se i upotpunjuje
unutar sebe. "12 a
Ba ove delove Hegelove Logike, u kojima se izlae ideja
prelaenja od apstrakno-optc predmeta ka njenoj
sve konkretnijoj ispunjenosti, Lenjin u svojim konspektima
izdvaja kao delove II kojima manje nego igde ima idealizma, gde
se, pre svega, govori o metodu.
"Izvanredno je da cela glava o ,apsolutnoj ideji' skoro ni
ne kae o bogu (samo jedanput promoli o se ,boan-
12 B. M. J1eHl:!H, (jj U.lOco(/jC}{Ue /Tie/Tipagu, CTp. 202.
12a r. B. fere!lb, Co I/ilI/el/UJi , T. VI, l'>L, COL\3KrIl3, 1939, CTp. 15.
9'
131
ski' ,pojam'), i, osim toga, ovo NB, skoro da nema
idealizma nego je glavni predmet metod.
i rezime, poslednja i sutina Hegelove logike jeste dijalek-
metod - to je izvanredno. I jo neto: u ovom najidealisti-
Hegelovom delu najmanje je idealizma, najvie je materi-
jalizma. ali "13
Kad se proces saznanja shvati metod prelaenja
od apstraktnog ka konkretnom, od opteg teorijskog
predmeta, datog opaanjem i predstavljanjem, ka njegovom sve
konkretnijem ispoljava se kao oblik teorijsko-pravilne
prerade empirijskih u pojam. Tako ga rasmatra i Marks u
Uvodu za rad Ka kritici ekonomije i Lenjin u svojim
zapaanjima i ocenama poslednje glave Hegelove Logike.
ZASNIVANJE METODA PRELA-
ENJA OD APSTRAKTNOG KA KONKRETNOM KOD
MARKSA
Kao opti zakon procesa razvoja, metod prelaenja
od apstraktnog ka konkretnom formulisao je Hegel. Ali tek kod
Marksa, koji ga je zasnovao, on je postao stva-
rni metod razvoja znanja, dok je on kod
Hegela (i ba zbog njegovog iprimene)
metod stvaranja spekulativne nauke nauka, apsolutnog
sistema "sveta u celini".
Marks nije samo zasnovao ovaj zakon na opteteorijskom
planu. On ga je stvarno primenio u razradi jedne od konkretnih
nauka - ekonomije. Stvoren ovim metodom, Kapital sa-
dri u sebi konkretan, razvijen dokaz nunosti ovog
metoda, njegovu stvarnu zasnovanost kao jedi-
nog metoda koji odgovara dijalektici razvoja predmetne objek-
tivne stvarnosti.
Ako se Kapital analizira metodom istraivanja primenjenim
u njemu, ta analiza mora pokazati konkretnu sutinu metoda
prelaenja od apstraktnog ka konkretnom.
Treba da se pokae da jedino ovaj metod moe obezbediti
reenje centralnog zadatka istraivanja koji postavlja
dijalektika - zadatak konkretne
uzajamne uslovljenosti pojava koje svojim uzajamnim delovanjem
sistem koji je istorijski nastao, razvio se i dalje razvija sve
nove oblike svoga postojanja, sve nove oblike unutranjeg uza-
jamnog delovanja.
Ovaj zadatak se ne moe reiti ni jednim drugim metodom.
Nijedan drugi metod ne odgovara objektivnoj prirodi predmeta
koji Se njega duhovno reprodukuje.
13 B. 11. JleHI!l!, qJU.lOcorfjcKue lliellipagu, CTp. 205.
132
Bilo bi krajnje pogreno ako bi se nunost metoda prela-
enja od apstraktnog ka konkretnom videla samo u tome to
kova svest ne moe odjedanput obuhvatiti svu sloenost predmeta,
i da po nudi mora da se "penje" od nepotpune, jednostrane
(apstraktne) predstave o predmetu - ka sve punijem i svestranijem
znanju o njemu. Takvo objanjenje bilo bi vrlo nepotpuno.
to nije objanjenje nego prosto pozivanje na optepoznatu
Da je svest stvarno takva - to je samo po sebi
Ali sva svojstva i svesti zahtevaju
objanjenje. Osim toga, samo takvo pozivanje na prirodu
svesti uopte - ne bi nita objanjavalo u metoda
prelaenja od apstraktnog ka konkretnom, kao metoda
-teorijskog istraivanja. Prosto upoznavanje s predmetom, s
pojavom i sistemom pojava, se odvija kao proces poste-
penog doslednog usvajanja sve novih detalja, podrobnosti, kao
proces prelaenja od jednostrane oskudne predstave o predmetu -
ka mnogostranoj (ali kao i pre empirijskoj) predstavi o
njemu. Proces prikupljanja empirijskih podataka, preko koga
stvarnost postaje poznata ali jo ne i saznata, kao
proces razvoja od jednostranog ka svestranom znanju.
Dakle, ovakvo bi isticalo samo ono apstraktno-
to je procesu teorijskog reprodukovanja
konkretnosti u pojmu i procesu prostog empirijskog upoznavanja
s pojmovima, i ne bi izraavalo ni jednog ni drugog.
Metod prelaenja od apstraktnog ka konkretnom samo]e
metod odraavanja konkretne stvarnosti u miljenju i nikako nije
metod njenog stvaranja snagom miljenja, kako je to predstav-
ljao Hegel. Ba zato, nikako ne zavisi od miljenja od treba
i kojim redom nastaviti razvijanje pojmova ovim
metodom. Kao to je Marks pokazao, to zavisi od
odnosa u kome se nalaze strane konkretne celine. Metod
razvoja mora zato odgovarati metodu unutranjeg
O\"e celine, obrazovanju konkret-
nosti van miljenja, tj. istorijskom razvoju te konkretnosti, mada
to podudaranje, kao to kasnije pokazati, nije uvek prosto,
jednostavno, i odnosi se samo na opte momente razvoja.
Formula materijaliZll1a u teoriji saznanja i logici upravo
je suprotna gore navedenoj: predmet je takav da njemu odgovara
samo takav a ne nekakav oblik aktivnosti sYesti, pre-
dmet je takav da samo uz ovog metoda moe biti odraen
u svesti.
Drugirn pitanje o metodu aktivnosti i o"'\tde
se pretvara u istraivanje objektivne prirode predmetne realnosti,
u dalje otkrivanje kategorije konkretnosti kao predmetne kategorije
koja izraava opti oblik postojanja stvarnosti.
.... I ovde vlada princip podudaranja logike, teorije saznanja
i dijalektike: pitanje koje na prvi pogled izgleda
133
u sutini je pitanje o optim oblicima u kojima nastaje i razvija se
objektivna konkretnost.
zasnivanje pravilnosti i nunosti metoda pre-
laenja od apstraktnog ka konkretnom moe se sastojati samo
u ukazivanju na one realno opte zakone kojima podjednako
podlee u svom nastajanju svaki konkretni sistem uzajamno de-
pojava sistem drutvenih odnosa ili
sistem, hemijski ili bioloki oblik uzajamnog delovanja,
itd.).
Ali ovde se opet sukobljavamo sa poznatom
kom - dijalektika se ispoljava i u postavljanju pitanja
o samoj dijalektici. Objasniti i teorijski izraziti opte zakone pos-
tajanja ma koje konkretnosti - se ne moe putem in-
duktivnog uoptavanja, putem apstraktnog izdvajanja onoga op-
teg, to imaju i sun-
sistem, ili bioloki oblik uzajamnog delovanja u prirodi,
elektromagnetski, hemijski itd. oblik.
Tako postaviti pitanje postaviti sebi, po samoj nje-
govoj prirodi, apsolutno nereiv zadatak. Jer sve kon-
kretnog uzajamnog delovanja u prirodi ne samo da
ne zna autor ovog rada nego je i celo vrlo daleko
od toga. I utoliko pre se pred nas postavlja zadatak da otkrijemo
ba opte zakone nastajanja svakog objektivnog sistema konkret-
nog uzajamnog delovanja. Drugim opet smo se vratili
jednom od problema filosofije: da li je ako
je onda kako je na osnovu istraivanja
nuno kruga realno-opte, bes-
uoptavanje.
Na filosofija nije nikada realno ni pokuavala da
postigne takvo shvatanje induktivnim putem. Stvarni razvoj
nauke i filosofije je odavno reavao i reava ovu "anti-
nomiju" koja izgleda principijelno nereiva samo ako se formu-
lie
U stvari, je ne samo u filosofiji nego i u sva-
koj drugoj oblasti saznanja dobijalo opta, uop-
tavanja i - ne apstrakcijom onoga za sve
nego analizom makar jednog
U vezi s tim dovoljno je setiti se Engelsa u Dijalektici
prirode:" Termodinamika je primer koliko su osnovne
pretenzije indukcije da bude jedini ili makar osnovni oblik
nih Parna maina je najubedljiviji dokaz da se iz toplote
moe dobiti kretanje. Sto hiljada parnih maina nisu
to dokazivale ubedljivije nego jedna maina, ali su one sve vie
primoravale da se pozabave objanjenjem ovoga. Sadi
Karno se prvi prihvatio toga, ali ne indukcijom. On je
parnu mainu, analizirao je, naao da se u njoj osnovni proces
ne javlja u obliku nego je zamagljen svakovrsnim spo-
rednim procesima, otklonio je ove, za glavni proces, nepotrebne
134
sporedne okolnosti i stvorio idealnu parnu mainu (ili gasnu
mainu), koju tako isto nije napraviti kao to
nije na primer, nacrtati geometrijsku liniju
ili povrinu. Ali ova idealna parna maina, na svoj prua
takve iste usluge kao i ove apstrakcije: ona pred-
stavlja proces u nezavisnom, neprikrivenom
obliku."14
Put filosofije je uvek, kada je ona stvarno dolazila do ob-
jektivnih bio ne indukcija usmerena na traenje aps-
tr'akcije koja izraava opte za sve - nego
duboka analiza jednog posebnog usmerena na otkrivanje
istraivanog procesa u njegovom obliku. Putem induk-
cije pokuavali su da idu samo ljudi Kantu i Spenseru. Ali
zato su i rezultati njihovih pokuaja bili
Filosofija je uvek reavala svoje probleme koji
su se sutinski razlikovali od tenji da se ono apstrak-
tno-opte to je krokodilu i Jupiteru, ili
sistemu i - bogatstvu. Filosofija je uvek imala svoje ozbiljne
probleme. Dok ih je reavala, ona je ila ka otkrivanju optih
zakona svega ka otkrivanju sadraja kategorija.
Kao to je poznato, Marks je analizirao Hegelov
sistem optih kategorija, ne ove kategorije s onim
optim to ima s atomskim jezgrom ili onim to
oboje zajedno imaju - sa strukturom velike vasione.
prevladavanje Hegelovog sistema kategorija izvreno
je preteno s jednim (ali s slu-
razvoja - s dijalektikom drutvenih odnosa
proizvodnje na jednom od stupnjeva njihovog razvoja ..
Realni put kojim je uvek ila evolucija u poimanjU sadr-
aja optih kategorija - jeste upravo prevladavanje
optih kategorija koje je filosofija istorijski razvila, prevladavanje
produbljenom analizom makar jednog
Osnovni zadatak teorijske analize opteg uvek se realno
svodi na analizu sa stanovita opteg. Treba samo
uspeti da se izdvoji u ono to ne
nost i toga - nego njegovu optost. Ba na
ovoj je potreban maksimalno svestan odnos prema apstrak-
ciji i putevima njenog dobijanja. Jer greka teorijskog
istraiYanja je da se kao opti obEk smatra
ono to je, II stvari, samo sticaj prelazni h okolnosti II kojima je
opaIjiv taj realno-opti oblik. .
I ukoliko je potrebno to potpunije otkriti sadraj takve
opte katcgorijc kakva je konkretnost, onda zadatak ne
da se moe nego se i mora reavati putem istraivanja makar 1
jednog ivog ra7vijenog ob-
jektivnih pojava koje deluju unutar tog sistema.
14 K MapKc Ii <P. 3HreJThc, Cot/UI/elllu/, T. XIV, CTp. 437-438.
135
Vrlo takvog relativno samostalnog sistema
(konkretnosti) koji se samorazvija - jeste sistem robno-kapi-
odnosa ljudima. Mi ga i uzeti kao onaj
neposredni konkretnosti uopte, u kome mogu
i moraju da se ispolje opte konture svake konkretnosti. Jz dru-
gih oblasti materijal samo ukoliko je on sam po
sebi
Izbor ovog materijala nije subjektivnim prohtevom
ili sklonostima. Vrlo ozbiljan razlog za ovaj izbor je u
tome to ni jedna druga konkretnost nije miljenjem tako pot-
puno kao ova. Ni jedan drugi sistem konkretnog uza-
jamnog delovanja ne stoji pred nama u svoj svojoj sloenosti
i svoje unutranje dijalektike, u svoj sloenosti svoje struk-
ture, kao sistem odnosa, pokazan u Kapi-
talu i drugim delima klasika marksizma -lenjinizma. Ba zato
je na ovom meterijalu najcelishodnije rasmatrati opte karak-
teristike svake konkretnosti, otkrivati kategoriju konkretnosti
uopte.
Ovakav metod rasmatranja potpuno se podudara s onim to
je sam Marks radio u svojoj saznajnoj praksi.
Kada je Marks postavio sebi zadatak da otkrije opti za-
kon kapitalizma kao takvog, kao istorijski sistema
drutvene proizvodnje, on nikako nije poao putem induktivnog
svih, bez izuzetka, raz-
voja koji su postojali u svetu u njegovo doba. On je postupio
postupio je kao uzeo je najkarak
i najrazvijeniji zapravo, englesku
stvarnost i njen teorijski odraz u engleskoj ekonomskoj litera-
turi, i razvio optu ekonomsku teoriju, uglavnom, na osnovu de-
taljnog istraivanja ovog jednog
, '- On je pri tom shvatio - da su opti zakoni razvoja kapi-
talizma isti za svaku zemlju i da Engleska, kao zemlja koja je
na putu razvoja otila dalje od drugih, ispoljava
sve pojave u najjasnijem obliku. Sve ono to se u drugim zem-
ljama javlja u obliku slabog i vrlo teko nagovetaja,
u obliku dokraja neispoljene tendencije koja je prekrivena i is-
komplikovana sporednim, spoljanjim okolnostima - u njoj je
dato u najrazvijenijem i obliku. Marks se slu-
io materijalima koji karakteriu razvoj drugih ze-
malja - samo u ( za analizu rente on je
uzeo, na primer, mnogo materijala iz ekonomskog razvoja rus-
kog sela), Ali ovaj put put pronalaenja neposredno opteg
razvoja - nije bio
glavni put kojim je on razvijao optu teoriju raz-
voja. Glavni put njegovog istraivanja bio je sve vreme - istra-
ivanje engleske ekonomske stvarnosti i konstruktivna kritika
engleske ekonomije.
136
Ovim istim idejama treba se, rukovoditi i kad
se postavlja pitanje o kategorijama dijalektike. Jer ba robno
stvarnost, koja je teorijski objanjena u Kapitalu
i drugim njemu bliskim radovima (kako samog Marksa tako i
njegovih najbliih i sledbenika, pre svega, Engelsa i Le-
njina), stoji pred nama kao najpotpunije razvijena slika istorij-
ski nastale i razvijene konkretnosti, kao najpotpuniji kon-
kretnosti uopte. Uz to, ba Kapital predstavlja do sada nepre-
obrazac svesne primene metoda, dijalek-
logike u celom njenom obimu. On pokazuje mnogim nau-
kama njihovu sutranjicu, pokazuje u obliku
sve one strane metoda koje u drugim naukama jo nisu tako
dosledno realizovane.
Treba - da konstruktivna kritika ranijih teo-
rija, koja predstavlja neodvojiv momenat teorijske razrade
nih problema savremenosti, pretpostavlja da se usvaja
pozitivan teorijski ("misaoni") materijal, stvarno vii obrasci teo-
rijskog shvatanja one stvarnosti koja je u datom predmet
panje i istraivanja.
Kada se govorilo o razradi ekonomske teorije, tada su glavni
teorijski oponenti u sporu, u toku koga je Marks razvijao svoje
shvatanje stvarnosti, bili klasici buroaske ekonomije,
a ne Mat'ksovi savremenici - predstavnici vulgarne ekonomije i
"profesorskog oblika razlaganja". Ovi su bili Marksovi savre-
menici samo po vremenu, a ne po svom teorijskom shvatanju
stvari. U teoriji su oni stajali daleko ispod klasika i nikako nisu
predstavljali teorijsku suprotnost dostojnu ozbiljnog osporavanja.
I svoje teorijsko shvatanje stvarnosti u obliku ozbilj-
nog spora s klasicima, Marks samo uz put ismejava tak-ve "teo-
kao to su Senior, Bastija, Mah-Kuloh, Roer itd. S
njima je bilo svesti tek onda kada je
teorijsko shvatanje predmeta u njegovim b;tnim momentima bilo,
u sutini, razvijeno.
Kada se govori o filosofskim kategorijama, o kategorijama
dijalektike, onda buroaska filosofija i do dananjeg
dana ostaje jedino dostojan i ozbiljan teorijski oponent filoso-
fiji materijalizma, to, razume se, ne samo da ne
skida s dnevnog reda zadatak najotrije i bespotedne borbe sa
savremenim reakcionarnim sistemima, nego i pomae da se otkrije
njihO\a praznina, njihova tenja da se plaljivo kriju od velikih
filosofskih problem,a.
Marks, En!?:els i Lenjin su se u principu odnosili
prema Hegelu prema openhaueru ili Mahu ili
Bogdanovu. Otro pekulacije sitnih i vulgarnih ideali-
sta, oni se nikada nisu trudili da tamo trae "racionalno zrno".
zbrkanu argumentaciju mahista, Le-
njin je, pre svega, svodi na onaj jasan i principijelan iz-
raz koji je sporna pozicija dobila kod Berklija i Fihtea. I to nije
137
samo metod nego i najpravilniji metod da se teorijski
otkrije sutina pozicije. S druge strane, kada je trebalo da Le-
njin dalje razradi dijalektiku, on ostavlja mahiste
po strani, kao teorijske savremenike Berklija, i se
analizi Hegelove Logike, kao pravom vrhuncu buroaske misli
u oblasti shvatanja optih zakona prirode, drutva i ljudskog
miljenja.
Dakle, moemo ono to je istinsko kon-
kretno zasnivanje metoda prelaenja od apstraktnog ka konkret-
nom, kao jedino ispravnog metoda razvoja,
kao metoda koji jedino odgovara objektivnoj dijalektici, treba
traiti u Marksovom Kapitalu, u analizi njegove strukture.
U Kapitalu je dosledno i sistematski ostvareno ono poduda-
ranje logike, teorije saznanja i dijalektike koje je
crta Marksovog metoda istraivanja, ono podudaranje indukcije
i dedukcije, analize i sinteze, koje je za metod
prelaenja od apstraktnog ka konkretnom. pitanje,
pre svega, u njegovom konkretnom ekonomskom izraavanju,
da bi zatim preli na optemetodoloke,
ovakvo pitanje: da li je uopte teorij-
ski shvatiti (reprodukovati u pojmu) objektivnu sutinu takvih
pojava kao to su viak vrednosi i profit - ako pre toga i neza-
visno od toga nije proanalizirana kategorija vrednosti? Moe li
se shvatiti novac ne zakone kojima je
kretanje prostog robnog trita?
Onaj ko je Kapital i poznaje problematiku
ekonomije - zna da je to nereiv zadatak.
Moe li se obrazovati pojam (konkretna apstrakcija) kapi-
tala putem induktivnog uoptavanja onih apstraktnih odlika
koje se mogu u svakoj od vrsta kapitala? li
ta apstrakcija zadovoljavati u smislu? li takva
apstrakcija izraavati unutranju strukturu kapitala uopte, ka-
pitala kao oblika ekonomske stvarnosti?
Tako vredi postaviti pitanje da bi bilo da se na
njega samo negativno odgovori.
Ovakva apstrakcija, naravno, izraziti ono to je
za industrijski, bankovni, zelenaki kapital. Ona
nas, sigurno, spasti ponavljanja. Ali ovim se iscrpljuje njen stvarni
saz:najni smisao. Ona izraziti konkretnu sutinu ni jedne od
ovih vrsta kaoitala. A isto toliko malo izraziti konkretnu su-
tinu njihove povezanosti, njihovog uzajamnog delo-
vanja. B" zato ona i jeste apstraktna. konkretno uzaja-
mno delovanje konkretnih pojava jeste s stanovita
predmet i cilj miljenja u pojmovima.
opteg je naglaavao je Lenjin - ono
umrtvljava ivu stvarnost, ali je istovremeno i jedino
stupanj za njeno shvatanje. Ali u datom kao to nije
teko shvatiti, opte samo okamenjuje konkretno, samo se odvaja
138
od njega, a nije istovremeno korak ka njemu. takvo
opte apstrahuje se od konkretllof5, ka? od "nebitnog . v .
Takva apstrakcija ne Izrazava konkretnu opstu pn-
rodu kapitala (ma kojeg kapitala - i industrijskog, i bankov-
nog, i . V"
Kapital demonstma c.llljemCU da se konkret-
na ekonomska priroda -. .. konkretna
strana celine - ne moze pnnclpljelno shva:
titi izraziti u teorijskoj apstrakciji ako se prethodno ne shvatI
struktura industrijskog kapitala: ., .
Rasmatranje industrijskog kapitala u njegoV1l11 .llnanentr:lm
odredbama podudara se s otkrivanjem sutine kapitala uopste.
je nesumnjivo da industrijski kapital ne moe biti shva-
pre nego to je vrednost. .'
" ... Lako je pojmiti stopu profita su
vika vrednosti. Obrnutim redom nemoguce je pOjmiti III l un nz
l'atlfre (ni jedno ni drugo)."15 .,
da je o poimanju (izraavanju u pOjIiJu)
poto praVljenje apstrakcije profita uopte,. razume mogu-
Dovoljno je svesti empirijski opaljive pOjave na ap:
straktan izraz. Ovakva apstrakcija potpuno dovoljna bl
se sigurno razlikovale pojave profita od d.rugih pojav.a, bl
"raspoznao" profit. Ovo sa uspehom radi s.vaki kOJI
ume da razlikuje profit od nadnice, novca I tome sheno.
Ali kapitalista pri tom ne shvata ta je to pr?fit .. On. za. to uop-
te i Ilt:ma potrebe. On u praksi postupa kao mstmktlVl1l zastup-
nik filosofije i empirijske On uop-
tava pojave koje su vane.i s17tinske. s. tacvke gleda!lJa,
sa stanovita njegovog subjektlvn?g l te pOjav.e
mu slue u praksi kao pOjam kOJI mu omogucuje da.
gurno razlikuje profit od onoga to nije profit. I
pozitivist, on iskreno smatra raz?ovore Ov pn rodi
profita, sutini, o supstanci ove njemu -
skolastikom, mudrovanjem odvojemm od Zlvota. KapI-
talist proizvodnje nije ni potrebno da
to zna. "Svako moe upotrebljavati novac kao novac, ne znajucI
ta je to novac."16 'v.' .
Kao to je Marks naglaavao, uskopraktlcko
organski je suprotno i poimanju (upor. ?,rimedbu na adresu
F. Lista u gl. l Ka kritici ekonomije). o'
Za kapitalistu je tetno da mudruje o tome ta
Dok on bude pokuavao da to shvati, dru.gi prepredel1ljl : ves-
tiji poslovni ljudi i njegov deo profIta. I poslovan
nikada zameniti realni profit za shvatanje o tome ta je to.
15 K. MapKc, Kaul/U/aJl, rOCnOJIHT1I3naT, 1955, T. l, CTp. 222.
16 K. MapKc, TeoplIlI CU/OI/MOCU/il, T. III, 113,::(. 4, I1apTH-
3,::(aT, 1936, CTp. 127.
139
Ali u nauci, u miljenju, ba je vano poimanje. Nauka,
miljenje u pojmovima, tek i tamo gde svest ne samo
prosto izraava i izlae stihijno joj nametnute predstave o stva-
rima, nego se trudi da svrsishodno i pro analizira kako
stvari tako i predstave o njima.
Pojmiti pojavu objasniti njeno mesto i ulogu unutar
onog konkretnog sistema pojava unutar koga
se ona nuno ostvaruje, i objasniti ba one zbog
kojih ta pojava i moe da igra tabu ulogu u sastavu celine.
Pojmiti pojavu - objasniti njenog nastajanja, "pra-
vilo" po kome je to nastajanje nunost koja proizlazi iz konkret-
ne ukupnosti uslova, proanalizirati same uslove nastajanja
pojave. Ovo i jeste opta formula obrazovanja pojma, poimanja.
Pojmiti profit objasniti opti i nuni karakter njego-
vog nastajanja i kretanja unutar sistema
proizvodnje, otkriti njegovu ulogu u ukupnom kre-
tanju sistema u celini.
Ba zato se konkretan pojam moe stvoriti samo putem slo-
enog sistema apstrakcija koje izraavaju pojavu u ukupnosti us-
lova njenog nastajanja.
ekonomija kao nauka istorijski tek onda
kada se vie puta ponavljane pojave ("profit", "nadnica", "ka-
mata" itd.) ne samo fiksiraju i
imenima (ovo se deava pre nauke i izvan nje, u svesti
proizvodnje), nego se shvataju konkretno, analizom nji-
hovog mesta i uloge u sklopu sistema.
Dakle, pojmiti (izraziti u pojmu) profit - principijelno je
ako se prethodno i nezavisno od njega ne shvati viak
vrednosti i zakoni nastajanja.
Zato je to Ako na ovo pitanje odgovorimo u
opteistorijskom obliku, onda samim tim, i pokazati
stvarnu nunost metoda prelaenja od apstraktnog ka konkret-
nom, njegovu primcn1jivost na svaku oblast znanja.
Zato se okrenuti istoriji ekonomije.
(Deo glave knjige
3. B. HJIhEHKOB: )JHAJIEKTHKA AECTPAKTHOTO H
KOHF.:PETHOTO B KAllJ1TAJ7E MAPKCA)
Prevela XpUC{UIIIW lviaplw(mh
Kritika
ideologije
1 svakidanjeg
ivota
Eli Zaretsky
KAPITALIZAM, PORODICA I IVOT
L FEMINIZAM I SOCIJALIZAM
Od svog nastanka, u poznim ezdesetim godinama do da-
nas, pokret za ena osporio je u nizu fundamental-
nih tradicionalna Nasup-
rot naglasku na industrijskom proletarijatu, on je kod
stanovnitva pobudio pitanje o potrebama ene
Pored naglaska na kapitalizmu, pokret za ena
napada mukaraca, oblik ugnjetavanja koji je nesuIllnjivo
nagovetavao kapitalizam, a koji se odrao i u
zemljama. Pokret za ena je da van
onoga to je smatrao za usko ekonomsku perspektivu socija-
lista, da bi revolucionisao najdublja i najuniverzalnija ivotna
iskustva - doivljaj odnosa, ljubavi, egotizma, seksu-
alnosti, naeg unutranjeg emocionalnog ivota. Upravo kao to
su socijalisti 19. veka osporavali vrednost buroaske liberalne
politike, ne se sa - njenim
na dravu i isticali ekonomskih odnosa, tako su feministi
uveli u arenu borbe do tada privatan ivot porodice.
Rani napisi o enskom pokretu bili su fragmentarne i ist-
prirode, predstavljeni zastarelim umnoenim
mimeografa, koji su tokom nekoliko godina bili OSI10\-
no tivo pokreta. Pni pokuaj ka sintezi bilo je delo
Politika seksa Katte Millett (Kejt Milet) 1970. godine koje je
sam autor pisao kao "pionirski pokuaj, ogledan i nesavren"1.
Politika kao to pokazuje sam naslo,' dela, predstayljala je
pokuaj da se proiri "politika". Delo anali-
ziranjem na koje su trojica modernih romansijera obra-
dila pitanje seksualnog optenja: "Polni odnos izgleda po sebi
kao bioloka i aktivnost", pie K. Millett, ali u stvari to
je socijalni "mikrokosmos krcat stavova i
143
vrednosti koje kultura priznaje". Seksualni dodiri imaju
ko da oni uvode ... struktuirane odnose
... u kojima je jedna grupa jedinki pod druge". K. Mil-
lett je teila da proiri politike kako bi i od-
nose dodira i uzajamnog delovanja
jasno i koherentnih grupa"2.
Kate MilIett se bavi problemom muke najproim-
nijim od svih odnosa sile. Ona obrazlae da je muka
koja je predstavljana kao prirodna ili bioloka pojava, bila u
stvari drutveno nametnuta, kroz ideoloko uslovljavanje, kroz
socijalizaciju u ranom detinjstvu, kroz zatvaranje ene u poro-
okvire, kroz muko monopolisanje sile i kroz druge insti-
tucije. takvih sredstava ene su svuda mu-
karcima. Mada K. MilIett nije izvukla zaklju-
njena knjiga je pobudila misao da je pokret,
prevashodno obuzet pobijanjem muke potreban i u
svojim drutvenim i u manifestacijama.
da je muka pre drutvena nego bio-
loka pojava, Politika seksa odraava rani stupanj pokreta za
ene: njen prevashodni cilj je bio da ustanovi valja-
nost svoje stvari. Pa iako je opisala na koje se
muka ispoljava, Milet nije pruila jednu celovitu teoriju
problema muke Kao to je Juliet Mitchell (Dulijet
neto kasnije napisala: "Preputene srno hao-
i podjednakog doprinosa svakog i svih za odravanje pat-
rijarhata"}. K. MilIett na prvom mestu nije objasnila ta izaziva
nastanak muke niti zato je ona, ako je bila drutve-
no ustanovljena, bila univerzalno obnavljana, dok su se ostale
drutvene institucije menjale tokom istorije. Bez ovakvog ob-
janjenja za pisca je bilo da ocrta strategiju za okon-
muke
Otprilike godinu dana kasnije Shulamith Firestone (ulamit
Fajrston) je pokuala da prui objanjenje u Dijalektici seksa
(1970), najobirnnijem iznoenju r:J.dikaine feminis
teorije do danas. Velika novina Sh. Firestone je bilo us-
vajanje tredicionalnog gledita da je za mukarca "prirodno"
da gospodari enom i okretanje implikacija ove protiv
tog gledita samog. Dok se Sh. Firestone slae sa K. Millett
da je muka bila drutveno nametnuta, ona insistira na
da su se koreni ove javili pre nastanka drutva,
u "biolokoj porodici" - "osnovnoj reproduktivnoj zajednici
mujaka (enke) potomka". Prema Sh. Firestone, to je bio ob-
lik ivota koji datira unazad sve do mih ivotinjskih
taka i odrava se i u najrazvijenijem drutvu. enina funkcija
podizanja deteta (a detinjstvo ljudske vrste traje daleko
due nego kod ostalih ivotinjskih vrsta) imala je za posledicu
da je ona uvek bila preputena "na milost i nemilost svojoj bio-
logiji". "Bioloka porodica" je bila osnovna drutvena je-
144
dinica "svuda, za svagda". Dok su mukarci ili napred organi-
proizvodnju, politiku, rad, ena je ostajala na
porodicu. Drutvo je bilo podeljeno na "dve bioloki
klase" neravnopravne u svojim drutvenim ulogama. Ovo kla-
sno podvajanje potka je celokupne istorije koja je sledila. Eks-
plicitno pogled, po kome klasna borba iz-
vire iz "ekonomskog razvoja drutva" i "iz promena u pro-
izvodnje i razmene", Sh. Firestone nas navodi da traimo "kraj-
nji uzrok i veliku svih istorijskih zbivanja u di-
jalektici seksa".
U skladu sa ovom teorijom Sh. Firestone je pokuala da do-
kae da radikalni feminizam obuhvata glavne nevolje
naeg vremena: ekonomsku i rasnu nejednakost, ekologiju itd.
Bitna socijalna neravnotea koja je o beleavala bioloku
porodicu - ena koja zavisi od mukarca, deca koja zavise od
odraslih - izazvala je "psihologiju "psiholoki obrazac
- Ova neprestana borba za
nae najdublje odnose (pisac analizira "nerav-
nopravnu u borbi ljubavi) kao i bitne trans-
formacije svetske istorije
4
. pokreti koji napadaju spo-
ljanje oblike ugnjetavanja, kao to su to rasizam i kapitalizam,
ne pri tom porodicu, jednostavno klize po povr-
ini drutva.
da je pruila objanjenje porekla muke
Sh. Firestone je bila u stanju da ocrta strateki program za njeno
Poto ova ima svoj izvor u prirodi, je
je nove tehnologije - kontracepcije i
nosti van materice. Mukarcu i eni stoji na
dohvat ruke da "prerastu prirodu". Ali tu
mora zgrabiti i sprovesti pokret.
Knjiga Sh. Firestone kao i dela enskog pokreta, is-
kazala su nezadovoljstvo mnogih tradicijom levice. So-
cijalizam, sve na reorganizaciju ekonomije, pokazao
se kao nepodesan za potrebe modernog i ene. Socija-
lizam je revolucionisanje drutva na osnovu uskih pro-
grama koji se nisu doticali unutranjeg ivota Knjiga
Sh. Firestone izraava duboko nepoverenje i II buroasku i u radi-
kalnu politikU koje u naem drutvu. pro-
grami da obuhvatiti ono to je
sa ogromnim brojem drugih ljudi, ali II delu svog ivota
se kao jedinka i usamljen. Naglasak ove knjige na
porodice probudio je novu koncepciju pok-
reta : takvog koji bi unutranji emocionalni ivot svojih sabo-
raca sastavnim delom svoje prakse. To je bilo vreme kada
su, pored drugih strujanja u okviru levice, bujale zajednice
drutva, muke grupe i radikalna terapija, kao i ostali pokuaji
da se povee i ivot. Mnogi radikalni mukarci vi-
10 Marksizam u svetu
145
deli su ,u pokretu za ena za novu vrstu
revolucIOnarnog pokreta.
v Sh. je stanju da dalje razvije rani napad na
premoc tIme ,sto Je ukazala na instituciju koja
JU Je Izazval,a: P?rodlcu. To je pruilo konkretnu - ili, kako je
,autorka Izrazl,la - osnovu za fenomen
sama sveprISutnost da on izgleda kao da je psiho-
loskI se na porodicu, Sh. Firestone je
da dov,evde ll, vezu dva odv?jena pitanja - ugnjetavanje
I IIcno,g Iskustva u okVIru drutva _ na nov i zanim-
jeste primarna institucija kroz keju ena
,u naSel? je Sh. Firestone previdela
nu cl11Jemcu da I kOJa radI van i zaposlena ena.
na mestu Je I:riv.rena porodici. Ma gde traili enu
ovo.m Je to uvek porodica i ideologija porodi-
ce J: ta ,kOJa, naJVIe, doprin?si njenih uverenja i
njene ugnjetenostl. Uz to, porodica je institucija u
Je ,To je presudna pro-
?,a kroz kOJu I:as z,lvot .. stlce svoJ oblik i tokom celog
zIv.ota to ostaje ,naeg drutva u kojoj ..
da budemo prIznatI I cenJem zbog nas samih. i
,mada oI:a v U meri, drutveni identitet kroz
I rad. Ah" I kad smo odrasli, na ivot je ogra-
mcen na na odnose - prijateljske, ljubavne, komu-
nalne -. su JOJ vrlo ili se na njoj temelje.
FIrestone povezuje ene sa napadom na
U Dijalektici seksa ona razlikuje radikalni feminizam,
kOJI. napada "seksualni klasni sistem", od ostalih
feminista" (koji se na
.slmp,tome - .na ,enSku neravnopravnost,
na I "politicosa ",
,,;,trupa IlY1ce Itd.
S
Ah II praksi na
I hcne odnose pokazalo se kao nedovoljna osnoya za
,f.Ol!tJc1C1 Tok,om male grupe svesti", naj-
oblIk su da opa-
d?Ju del1l11lcno usled sto one msu mogle da se zbiju u orga-
l1Izovan pokset, a usled svoje
da da ree svoje probleme. Radikalno
Istaklo Je svoju vrstu napada na porodicu,
potP,UI1O .. sa svojom "enskom ulog;m" _ II
organIZaCIjI ZIvota,; u seksu. Ali radikalno lezbijstvo je po-
kdzalo ISlO tako da pOlItICko na porodicu i
odn?se l1:,?.e da odvrati dizanja drutwl10g pokreta u pravcu
IIcn!h Kod Sh. Firestone
z:I?ske uopte sa ugl1jetavanjem ene u porodici,
UC!Tulo Je posebne probleme crnih i belih ena kao. i
klase}ena u industriji. Zamisao da se
muskarca moze okoncatI samo napadom na odnose u
146
porodici je da se rui. Grupice i zajednice su
da poputaju ili da se projektima akcije koji
traili javnu (potpunu zdravstvenu negu, socIjalno staranje,
zdravstveno osiguranje za ene itd.), mada su odrali poverenje
i u potrebu transformacije.
Pokret za ena je svoj veliki napredak
u kritici porodice postigao delom ensko dobro (1971) Juliet
Mitchell (Dulijet koje je mnoge
nosti u radikalncj perspektivi onako kako ju Je
izloila Sh. Firestone. Mada je pisana sa stanovita engleskog
iskustva, knjiga D. Mitchell ima pregled i iznosi
probleme koje dele u
zemljama. I K. Mlllett. Sh. FIrestone su socIJa-
listi, ali relevantnost socijalizma one vide jedino u odnosu na
strogo ekonomska pitanja. Juliet Mitchell, s druge strane,
potrebu razvijanja teorije po-
rodice: "Potrebno je da postaVl1110 femllllstIcka pItanJa, ah l da
pokuamo da ih reimo uz nekih odgovora"6.
J. Mitchell kritikuje okncepciju K. Millett, koncepciju patrijar-
halnosti kao univerzalnog sistema: sistem
zavisi (deo je) od proizvodnje; patrijarhal-
nost, mada njegova stalna crta, nije po sebi oblik proizvodnje;
mada bitan vid svake ekonomije ona ga bitno ne
J. Mitchell kritikuje pregled Sh. Firestone kao neistorijski. Mada
je hvali zbog pridavanja objektivnoj fiziolokoj. razlici
polova", ona pie da "utvrditi kako je dvojnost ;polova ,bIla pr:'1
oblik ugnjetavanja i da je ona potka svim ostalIm ugnJetavanJI-
ma moe i biti istinito, ali to je opta, istina, to je
materijalizam i nita Najzad, mo.emo
da je uvek postojala klasa gospodara l klasa slugu, ah ono sto
je bitno jeste kako to funkcionie (da li su t? feudalni zemljopose-
dnici i seljaci, kapitalisti i klasa ltd.); klase su oduve.k
postojale. kao to su oduvek postojali polovi, ali kako to delUje
bilo kog datog, posebnog drutva?"8.
Doprinos J. Mitchell analizi pitanja enske ugnjetenosti sas-
toji se od dva dela. Prvi, uglavnom pretampavanje njenog
ka iz 1966, "ena; najdua revolucija" analizira istorijski pro:
pust pokreta da se bavi
ene, pripisuje ovaj propust apstraktno] koncepcIJl po:
rodice "hipostatizovan entitet", kako je ona naziva -1 na:?dl
Marxa sa odobravanjem: je, uglavnom, govontI o
porodici kao takvoj"9 Ona naglaava da mi porodicu delimo.u
odvojene "struklUre" koje je seksualnost, reproduk-
cija i socijalizacija mladih. Ove st,ruktu,re
prividnu monolitnost porodice, kop Je zatIm bIla ldeoloskl 0Pl-
sivana kao "prirodna" institucija u okviru koje je ena ?bavlja-
la svoje "prirodne funkcije": seks, i podizanje, dvece.
J. Mitchell se slae sa Sh. Firestone da je koren ugnjetavanja zene
10'
147
bilo njeno iz proizvodnje i zatvaranje u porodicu.
Izlaz nije, po njoj, napad na "porodicu", struk-
tura koje je Otuda ona predlae revolucionarima da
razviju sloen, koordinisan program za odvojene strukture koje
poloaj ene: seksualnost, reprodukcija, socijalizacija i
produkcija (pod kojom podrazumeva socijalizovanu proizvodnju,
van Ona da su ove strukture tako da,
dok je kontrola na primer, smanjila reprodukciju koja
odrava ugnjetavanje ene, dotle je to bilo obra-
panje na socijalizaciju. Ali ona nije objasnila kako
je postignuta jedinstvenost porodice, niti kako je "triptihon"
funkcija ("eninog sveta") bio, kako je to ona posta-
VIla, produkcijom (mukog sveta) - upravo onom
strukturom koja je, u krajnjoj instanci, ekonomski
Kasniji delovi enskog dobra bave se ovim problemom. J,
Mitchell opisuje jedinstvo porodice na tri Prvo
ona je uvek kao ekonomska jedinica. U sadanje vreme'
na primer, ona slui kao sredstvo reprodukcije radne snaO'e i
kao poprite. Ova ekonomska razmera se neprekidno
menja kroz istoriju i neposredno zavisi od oblika proizvodnje.
Drugo, jedinica je ideoloki _ za savre-
menu ideja je privatna imovina, feudalni (i
ranoburzoaskI) Ideal da, svakoj ideologiji, sebe
revolucionarne promene u proizvodnje". Poro-
dica "najkonzervativnije koncepte kojima raspolaemo"l1
J .. Mitchell relativnu autonomnost porodice od
IstoriJe njeIl1m "biosocijalnim" oblikom osnovnog majka jotacj
dete odnosa koji je Sh. Firestone stavljala u sredite. U ovom
unutar porodice "ljudska ivotinja" je "drutveno sklop-
muka se prva U univerzalnom po-
navlj.anju u ranom detinjstvu, koje je Freud
(FroJd) opisao kao edipov kompleks, anatomskim razlikama iz-
i ene se pridaje njihovo socijalno
J. MItchell Istice vrednost psihoanalize za O'rani-

' """
ne crte biolokog i socijalnog, koja nalazi svoj izraz u
porodici" i "biosocijalno, univerzalno, ideoloki bez-
vremeno - sve to ekonomska povezuje na sloen
... Psihoanaliza, metod za ispitivanje prvog (bio-
socIJalnog) ne srne da se predvidi nita manje neO'o soci-
za razumevanje poslednjeg, potrebno je i
Jedno I drugo: za razvijanje shvatanja ideolokog"12. Radikalni
feminizam, onako kako ga prikazuje Sh. Firestone naO'laava
ulogu porodice u prirode drutva. J. Mitchell je
Istakla ovu perspektIvu da drutvo simultano obli-
P?rodicu, ?na je pokazala koliko su ti problemi
slozelll I dubokI. Ah II jednom pogledu u njenom prikazu se odr-
ao dualizam ,koji je obeleavao i procenu Sh. Firestone. Ona je
ocrtala porodIcu kao podeljenu njenih objektivnih eko-
148
nomskih funkcija kapitalizmom) i nj,enog dubljeg
psiholokog ivota iz muke onako
je ona u edipovom kompleksu), a zatim postavlja
dno posredno - - u kome
i psiholoki ivot u ,Ah to veon:,a umanjUje
onoga na ta je J. Mitchell pOZivala u ralllJem delu svoJ,e,
ge: "primena socijalizma metod v za
prirode (enske) u.l?D:jeteno:tI 13,!o
na aktivnosti I
analize oblasti zivota kOJe su od
za razumevanje enske i dr:l,tveJ?-0 l, u u
celini - emocije seksualnosti, detmJstva I 1l1stmktJvnog zivota
oba pola, kao i takvih proce,sa kao to S:I
Ilje, bolest i smrt. Umesto da markSizam bl,
i ova ivota (a se u oV,om CIlJU
psihoanalize), J. Mitchell je njegovom
tradicionalnom mestu i uvela pSihoanalIzu kao Jedmo
kategoriju da se bavi koji su, IzmaklI.
Njena formulacija Fet! da samu so-
cijalizma (ekonomije) I femllllzma (porodIce)" kOJu Je
dobro umela da kritikuje, Iz. obuhvatnog .. J. ,1.'1ltchell
postaje jasno da pokre!, uZima za-
datak da stane na put mukOj premocl l da preO?raZl
ki ivot mora biti mnoO'ostran i da mora delovatI na v,lse
pravaca istovrem;no. Ali ako analIza
podesna, kakva bi onda mogla da uJed1l1e takav pokret.
II. PORODICA I EKONOMIJA
Prema Sh. Firestone, i ugnjetavanje ene i rascep u
na iskustvo i na anonimne o,dnose
su podele rada polova II okviru Sh. F!rest,one
porodicu osnovom a nadwadnJoI?:, alI obe
oblasti spaja samo nejasno pomocu "psIhologlj: mocI , Mada
J, Mitchell naglaava sloenost njiho:og ona zadr-
ava koncepciju porodice kao (drustveno , od-
kao "prirodne") van ekonomIje -
vanje ene kao i Sh. .nJel:lm
drutvene proizvodnje,14 Na taj nacm l Jedna l druga oelc sa
novijim pokretima izme,du,
i ekonomije. pred .ovu nemoguce Je shvatitI
odnose ivota i drustva. , "
Shvatanje porodice i ekonomije kao posebn!?
stveno je drutvu, Pod "ekonomiJom Flre-
stone i J. Mitchell podrazumevaju sferu u kojoj odVIJa proces.
proizvodnje i razmena roba, proizvodnja dobara,: za pro-
daju, i njihova prodaja i dobit. U okVIr ovog misljenja spada da
149
ko' .
sku delat o.brok 'p?rodicu ne obavlja ekonom-
ranu, .alI kad bl bI!a u pn lIcI da kuva obrok u resto-
iskI" v. blje ona obavljala. Takva konCepCIja ekonom k "
Jucuje delatnost u porodici i borba s og
ne "ekonomskih klasa" bl' v . p el!a od stra-
o k .. . .. zenu, Izuzev u njenoi ul .
i komunist"vk" k' .) OZI
zemljama shvataj t

po ret u
na ovaj nacm. Ali kada govore o poI"t""k
u
. o ."ekonomIJu '
nomskih klasa" oni nedvosml'sleno . kll.
ICv
.orbl "eko-
"'. IS' JucuJu . d' .
cice IZ revolUCIOnarne politike. I POLO ICU I doma-
Istorijsko shvatan'e ..
istini o <d temelji. se. jednoj zna-
organizovala Illate ." I rust.vu. klasa je
'. rIJa ne prOizvodnje k .
prOizvodnje i razmene, tj. kao robu P ,. oo ao .slstem robne
vrednosti njegove proizvodn'e k radI1Iku manje od
viak vrednosti, J
d
, apILahst u stanju da prisvoji
t
ra no vreme Vlsal- v d ..
vena osnova za postojanje k . t I" . v' o re nosti je dru-
proizvodi i ostvaruJ'e vI'svak avPlda ISti?ke klase. Sfera u kojoj se
. re nosti ( el " ")
Imperative drutva ka l' p . ,,(Qnomlja
d
v o ce me. orodlca se u k . I' 'v
rustvu menjala onako kako . I" aplta lstlckom
vodnje vika vrednosti i k k su se Jav Jale potrebe u sferi proiz-
klase. I da' a o se menjale potrebe kapitaIisti-
d
. je ova siera organi k .
, Ukidanje sistema na'amno
a
r . roz najamni
CIOnarnog pokreta u revolu-
moe biti ostvaren samo rV. rzavI. Ah ovaj zadatak ne
niti on iscrpljuje svrhe problema najamnog rada,
O CT '.. UClOna nog pokreta
. r",'lI1IZaClja prOizvodnje u ka ital"'v . v
Illva na izvesnom obliku d'v P drustvu se zas-
rada (socijalizovana a Sistem najamnog
tveno neophodan ali privat J d d ?drava dru-
dece, pranje, i I
svakodnevna briaa o zdravl"u ld v movl.ne, pnp!emanje hrane,
neprekidni Ciklus'" rada neoph 'd o lt?,
U . o an za o rzavanJe ivota
-. "'" , .1. ovom s .. 'u d" o u ovom
l poro v'a ja t.
odnosa u kapitalizmu. Dal" d l " . sas .avlli deo ekonomskih
nnjke zasad do-
ce to bIti mnogi druo-i obll'CI) t drustvu, kao to
b
r' "', ma enja n pro d' k ..
o. ,:v.JaJu p.utem mjamnog rada. Soc" r .. IlJ.
e
. 'OJI sad.a
CIplra vlastItu uloO"l[ 'o' lJ da I pokret kOJI antr-
b " e" IzovanJu rustv rl .
euna pre o svim oblicI'lll" d o, v._. a mora a VOdI ra-
c< l USl veno neophod .J
nom ]edmom obliku l-l"ia11ln ) k .. nog raua nego o led-
\' ".) 0111 OJI '1 k ':" .
Marx je verovatno imao na v' cov aauJe urapItalizmu.
k
'''d"' P d '. umu SIru k ..
" d II re govoru za Kriti!w olit' k " . onomije
nomsku strukturu" ka .. P .IC e e ,onomije defll1lSao
"'. o "praVI temelj' drut Ek
turu pisao Je on, ,.jeste totalni zb' d va .. " onomska struk-
u drutvenu proizvodnJ"1 eO'z' t .l,r " rustveIlJh odnosa koji ulaze
k
. '" IS enCIje Da takva k ..
noms re strukture mora da '. oncepClja eko-
eno jasno svakome ko a r l da bude savr-
na Izna drutvo.15 U
150
drutvu porodica je obavljala takve funkcije
kao to su reprodukcija, briga za stare i bolesne, sklo-
nita, odravanje vlasnitva i regulacija seksualnosti, kao i
osnovne oblike materijalne proizvodnje nune za odravanje i-
vota. Postojali su i oblici ekonomske delatnosti koji se nisu te-
meljili na zajednicama - kao to je vrenje javnih
slubi i rad u dravnim rudnicima i industriji. Ali oni nisu ni od
prilike primeri vi u razmeri ili zemljoradnji, radu
zasnovanom na nekom obliku porodice ili na selu, proirenju
jedne ili vie porodica. U "najprimitivnijim" zajednicama - u
takvima u kojima je proizvodnja drutveno najslabije razvijena
- materijalna neophodnost porodice, njena uloga u odravanju
ivota, je sveproimna. i ako ostavimo po strani zavisnost
dece, odrasli u "primitivnom" drutvu nemaju drugog izbora do
da se oslone na kooperativni rad i, posebno, na po-
delu rada prema polu, koja dunosti na ovaj ili
onaj pol, njihovu uzajamnu zavisnost. U takvim dru-
tvima udovice, i kuni predmet su poruge ili saaljenja,
kao da su u pitanju vetice ili nakaze; njihov opstanak je uvek
neizvestan.
I6
Samo u kapitalizmu materijalna proizvodnja, organizovana
kao najamni rad i oblici proizvodnje koji se odigravaju unutar
porodice odvojeni su tako da je "ekonomska" funkcija porodice
postala nejasna. I Sh. Firestone. i J. Mitchell protivstavljaju "pri-
rodne" funkcije porodice "ljudskijem" svetu drutvene proiz-
vodnje,17 ali seksualnost i reprodukcija, proizvodnji hrane
ili skrovita, jesu osnovni oblici "ekonomske" ili materijalne
nunosti u bilo kom drutvu. Tek sa pojavom kapitalizma "eko-
nomska" proizvodnja moe da se shvati kao "ljudsko"
izvan "prirode". Pre kapitalizma, materijalna proizvodnja se sma-
trala, seksualnosti i reprodukciji, za "prirodnu" - upra-
vo za ono to ljudska dele sa ivotinjama. Sa stanovita vla-
kulture u ranijim drutvima obeleje humaniteta nije bila
proizvodnja pre kultura, religija, politika ili neki drugi"Yii"
ideal, koji je postao ostvariv usled vika od materijalne
proizvodnje. U drevnoj na primer, rad ena i robova u
ob'iru uslovljavao je materijalnu osnovu zahvalju-
kojoj su mukog roda mogli da u "slobod
nom" i .. demokratskom" svetu polisa. Politika je raz
liku izmedu ljudskog ivota i ivotinjskog postojanja ena i ro-
bova. II srednjevekovl1oj Evropi viak vrednosti prisvojen
od porodica podravao je verski i aristokratski poredak
koji Sl1, jedno s drugim, svrhu i smisao celokupnog
drutva. Kmetovi koji su na zemlji smatrani su za stoku;
oni su postali ljudi zato to su imali "duu" - tj. oni su sudelovali
II religiji. Pre kapitalizma porodica je bila asocijativno povezi-
vana sa "prirodnim" procesom uzimanja hrane, spavanja, sek-
sualnosti i odravanja higijene uz mukotrpnost
151
obolevanja, umiranja ,iv sa To je
ona asocijacija porodlcne zajednIce sa naJpnmarnl.Jlm l naJPokret-
nijim materijalnim k<:>Ja joj je .pri?avala
zaostalosti kako se drustvo razvIJalo. IstonjskI, porodIca se po-
kazala kao da je u sukobu sa kulturnom slobodom i svim i
to die humaniitet iznad ravni animalnog ivota. Svakako da
je asociranje ene sa ovim bilo jedno od najranijih i
najistrajnijih izvora muke i enskog gnuanja.
IS
Kapitalizam se, u svom ranom obliku razlikovao od pret-
hodnih zajednica visokom, duhovnom koju je pridavao
radu provedenom u proizvodnji dobara. Ovo novo potovanje
za proizvodnju, u ideji privatnog vlasnitva i u prote-
stantskoj ideji "poziva" navelo je ranu buroaziju da dil. ve-
liku vrednost porodici, poto je porodica bila osnovna jedinica
proizvodne zajednice. Dok su u feudalnom drutvu od-
nosi aristokratije bili suvie svesni sebe i paljivo
vani, ivot masa bio je neoficijelan i neispitan, pa ni
slubeno regulisan ili ispitivan od crkve. Rani kapitalizam je raz-
vio visok stepen svesnosti u pogledu unutranjeg ivota porodice
i niz zakona i obaveza koji su vladali porodi-
ivotom. To je u poloaju ene vodilo istovremeno i na-
pretku i nazatku. S jedne strane, ena je bila nego
ikad uklopljena u zajednicu; s druge, porodica je
imala vii status nego ikad ranije. Ali ideja da je
ena u porodici van proizvodnje nije jo imala nikakve osnove.
Kao u drutvu, tokom dela kapita-
istorije porodica je bila osnovna jedinica "ekonomske
proizvodnje" - ne otac koji kao
celina. Dok je postojala podela rada u okviru porodice,
zasnovana na starosti, polu i poloaju, jedva da je
postojala podela sveta porodice i sveta robne proizvodnje,
bar ne do 19. veka. Nesumnjivo, ena je bila iz nekih
"javnih" delatnosti - na primer, iz vojnih poslova. Ali njen ose-
da je "van" drutvene zajednice bio je bitno
da je "drutvo" bilo u celini sastavljeno od
nih zajednica zasnovanih na iroko rasejanom individualnom
vlasnitvu nad sredstvima za proizvodnju. Na ena
je igrala uticajnu ulogu u porodici, poto je rad bio tako
sastavni deo proizvodne delatnosti porodice kao celine.
Ali sveop ta tenja razvoja je bila socijali
zacija osnovnih procesa robne proizvodnje - pomeranje rada iz
privatnog nastojanja porodica ili naselja i njegovo
centralizovanje u korporativne zajednice velikih razmera. Kapi-
talizam je prvo drutvo u istoriji koje je socijalizovalo proizvod-
nju u irokim razmerama. Sa usponom industrije kapitalizam je
"rascepio" materijalnu proizvodnju na njene socijalizovane ob-
like (sfera robne proizvodnje) i na privatan rad, obavljan pre-
vashodno od strane ena u U ovom vidu je muka
152
-
, k ja je daleko prethodila kapitalizn:u, institu-
deo sistema prOIzvodnJe. "
CJOna IZ . I' ,vk duzece I
ct I " na socijalizovano kapIta IstlC'O pre
. Ova "po v e a blisko je povezana sa drugom
pnvatan rad ze,na

l' v og" ivota i naea mesta udrustvenoJ
I
" onom Izme u" lcn o, d' . o
om :- ! " orodica bila proizvodna Je lDlc,a za sn
podeh rada. Sv e Je ,P, ' su shvatali SVOJ domacI
vana na privatnoJ d lIll0Vl
k
nI, nuJkenolreI1J'ene u nJ'ihovom
v' t' o nose ao " ' 'V')
loci
l
pojave industrije, tavie, proletarizacIJa Je !ISI
u., ' " d') vo'ine nad sredstvima za prOlzYo
ClIlU ljudI (JI I poro Ica s d d" i ivot" bili odvoJem ;
To je za. a ."ra
et
rada od unu-
proletanzaCI]a kao to je
tranjeg sveta hCJ1lh p d v' od"oienoa od pod-
. 'd' , dIce k"o po rucJa Y J o
razvoj stv.o1'10 l, eju . '"tvoriO i zasebnu" sferu
prOIzvodnje, ta o Je on s v' ," , d '
ivota vidljivo odvojenu od nacma proIzvo v
nJe
. b rv .
Ovaj je uf;m o
On je
!izma, IZ Je prolZ1S _ d om vremenu. odnosi i samo-
vremenu l porast u ne ra n 't " bili na dokone
uvek su izvodili obrede kon-
klase I umetmke, .dvoIjane, .' 'a i i mentalnog raz-
verzacije, udvaranJU, i drutveno priznatim na-
vijanja u skl:d,: sa v;so etika usavravanja
Ah l;. slojeva
postaje pnvJ!eglJa mase. JU \' v 'm smislom odvija se u porodiCI I
Veliki deo ovog traganjad 'Sa l.cm odice uprkos propadanja mno-
jedan je od razloga za o por
aih njenih ranijih funkCIJa. , .' b' ktivnost
o "l v' t aaanja je njegova su
obe eZJe ovog r o " . . d drutva
_ u
O

b
d
nog osecaJa I1Jerro\og l l I d v
ez p.<:>uz ,a" " 'v"a na rostranom, novom rus-
sklopljenOj Ono oe lj ivot. je povezanost
tvenom popnstu, pOZ!latom ao?, eJ' na o kao to je to i po-
sa ostalim delom drustva zastrta 1 zamkaolje ct" a J'O uvek prou-
o v t Dok <:e II 19 ve II poro IC .. '
rodlcna povezanos . o' l",vk" e1'011omlJa I
, 'l' k to su po !lIC" "-
kroz takve dlSClP me ,ao , "ke" ll" prvom
k n' :--od'j- sopst\cnc .. na",
etika, II 2u, ve II OIld Je, ILI ,J. ct siholooj'a i psihoanaliza
mestu, psihoanalizu i Ah p. l' ,t:)' d'a ce on ruko-
v .' l'v o "Ivota pOSLU IraJllc, u
nase shvatanje lcnoo L '." k' a (na primer,
.. . , 1lm za onlIn
vodi pre SVOjl111 sopsneI ," - . k '" duha 1'11'
"k dIce za 'Oill ' "
psihoseksualna dmamI a P<:>fO" : ,',' Ira'u drutvom kao
odnosi") nego kOJI ivot ob-
celinom. I oni p.onmao da, treba da se
likuje jedino kroz porodicu 1 da z" la" ili uloge" II
svede na nae odnose, van naseg "pos "
okviru drutvene podele rada.
153
Prema tome, dihotomije sa kojima se pokret za
ena prvo - i i
"porodice" i "ekonomije", izviru iz strukture
drutva. Sva tri pisca razmatraju ovaj razdor, kao to sva tri
tee da ga za njegovo prevazilaenje bila bi kon-
cepcija porodice kao istorijski dela oblika proizvo-
dnje.
Uspon kapitalizma je izdvojio porodicu iz socijalizovane
proizvodnje, i tako je stvorio istorijski novo podneblje
ivota u masi ljudi. Porodica sada postaje glavno u
drutvu u kome "ja" moe da bude ce njeno "za
sebe". Ovaj proces, "privatan" dodatak industrijskog razvoja,
odvoji je na enu od mukarca i dao nov
mukoj Dok su i majke nastavile svoj tradi-
cionalni zadatak u proizvodnji - repro-
dukcija itd. - ovaj rad je bio omalovaavan usled svoje odvo-
jenosti od socijalne proizvodnje vika vrednosti. Uz to,
cama i majkama je pala u deo i nova odgovornost za odravanje
emocionalnog i psiholokog carstva odnosa. Za enu "rad"
i "ivot" u porodici !lisu bili odvojeni, su se pretakali jedan
u drugi. Kombinacija ovih oblika rada uslovila je pri-
rodu eninog rada u porodici u modernom dru-
tvu.
rasprava je pokuaj da se objasni novija istorija poro-
dice kao deo istorije proizvodnje. Ona
opisuje dve saodnosne istorijske transfromacije : ukidanje pri-
vatne svojine nad sredstvima za proizvodnju kao osnove poro-
dice masom ljudi, i iskrsavanje sfere ivota, prili-
nezavisne i od "ekonomije" i od "proizvodnje".
koji su se bavili pitanjem porodice u Evropi i SAD
usredsredili su se na njene internaine institucije - na zakon o
braku, nasledstvu i razvodu, na drutvene odnose generacija i
polova. Njihov prilaz je bio formalan i Njihove naj-
teorije su sporu, gotovu neprimetnu evolu-
ciju u unutranjoj konstituciji od "proirene" do
"nukleus" porodice. Sagledana na ovaj prividna inercija
porodice je bila u upadljivoj suprotnosti prema stalnom naras-
tanju i ekonomske istorije, suprotnost koja odaje pri-
lrvatljivost pogleda po kome je ,.istorija" politike i el< 0-
nomih, dok. se porodica dodeljuje "prirodi",
Za razliku od ovih gledita, ja sam pokuao da porodicu
kao sastavni deo drutva koje Sc neprestano menja
i kao celina, Usredsredio sam se na stalno promenJjivoj
noj osnovi porodice kao delu organizacije proizvodnje. U feu-
dalizmu, rodbinske veze su bile od neizmerne vanosti, ali cs-
novna ekonomska jedinica je bilo vlastelinstvo ili seoska ekono-
mija. Sa nastankom kapitalizma buroazija je, da bi odbranila
privatnu proizvodnju od feudalnih veza i istakla
154
.. ,d' kao nezavisne ekonomske jedinice, u
novu koncepCijU l.ce B oaska koncepcija privatne prolZ-
okvir:1 orodice u ranom
vodnje bIla Je potka Pphilippe Aries (Filip AnJes) u
razdoblju, fenomen kOJI Je Opisao a na pr'I'vatnoJ' svoJ'ini nad sred-
d
' 't 19 Zasnovan " 'l'
Vekovima etllljS va l" odl'ce kao nezavisne II
, d' 'deo oO'lJa por " ,
stvima za prOIZVO l ,"'v 'de]'I' proizvodnje kao.odvoJe-
, ,,' t' t "e Je protIv teza I "
P
nvatne 111S I UCI] v..' l b d " kapitalizam tokom sto-
" v' " t kvoO' CIJU Je s o o u k
podrUCja , a v?" od feudalnih za ,0-
leca morao da ,,?trze 't 'encije Protestantizam je podvu-
nika, i dravne I ,c;rkvene en je u sredite panje
kao ovu koncepCijU poro Ice p
reli O'ije. ," k o' kapitalizma porodica os-
'" Na :anim stu,Pnj,e,:il11a osistem
taje prOIzvodna JedlIl1Ca" b anufakturne instItUCIJe. AlI
kroz cele u mnoO'e proizvodne fun-
do 19. veka sistel11Je vec,o, d bl 'l; svedena na
, B v ka porodica Je sa l
kcije porodice.. urz?as, 'v r' vine dok se proizvodna de at-
nje i prenoenje kapltal:stlcke II 'reprodukciji radne snage.
nost proleterske na. aka klasa reprodukovala sop-
Prema tome, kroz p,?ro ICU Je roleterska porodica shvatala
stvenu klasnu o l}v privatne svojine nad sreds-
sebe kada je vec I a Iser
tvima za 't . pokuao sam da opiem
Da bih odgovono na ovo PI alPJde. 19 i 20. veku. Neki od
" l' v v' ta kod mase J u I U . ,. b
ekspal1ZIJu lcnog ZIVO 't "l' porodice. RaZVIce ur-
nalaze se u IS onJ ' , d
izvora ovog 1'1 ' , dividualizam, samosvest l Je
oaske porodice o Je tn d Ali buroaski
novo panje na v?dnose u o sa privatnom svojinom
je
nad sredstVima za r m da se okrece pro-
Sa usponom tndlVld,ua I?to su romantizam i utO-
tiv takvI:n sitno buroaski II tome
pijski socIJalIzam. OV,I dO :. idealU privatne
to su bili zasnovanI na ,Je, n? l' VO''' i proizvodnog Zl-
, 0'\ "avalI Jedtnstvo "Icno", , 'd"
jine. OIll su pro", .' ' 'h ekonoms10h Je 111lCa.
, brku samosvoJIlIh
vota u Ov I, "v k' porodiCI. . '
veoma siIcl1lh ranOj burzoas oJ, v' 'a se J'avlJ'a i kod prol
euw
-
k f
ZIVOl . v' '
Od 20. ve a s era" '" k .. b' 'eio pool1raZ!lJU I
, k pokreta 'OJI I l v 'k" ,
J
'a-la U neQostat II po I I '" 'v 'v' t s'" odll'vovao suble' LIV-
v, , j'en1 ZI"O v" -
i _l, van drutvene
- traganjem za ld ," 1u za podrku, savremeI1l
rada da 11ema prIvatnu S\ OJlll (''1rstvo van
. l' IZao . ,:,U "\ .
lllQlVlduallZ8.l11 . v" l'vna I unutras
11
Je
, ' O'lasak Ila neCIJU IC "
drutva. Ovaj nOVI na", ." v' 't'l" da primel1ll11 saVfv-
v" 0'1 vu" ll! ZlVOtl1l s I , , " +
potrebe, na "'" ,,", o iVOtU i II IS,O
mene formulacIJe, pruza porodicu smemo da shva-
vreme da ga razne.se e. l' t moe ustanoV-
tiIDo kao deo kapItalIstIckog raZ'< oja, o
155
ljenju istorijske formacije muk ..
nekad moglo da pomogne da s ,e premo Cl. Ovo bi po-
Ustanovljenje privatne SVo 'in: upravI na?ad na nju,
kao osnove buroaski h nad sreds!Vlma za proiZVodnju
bilo, organizovano u vidu je da je drutvo
posebno, upravljao ot domaclIlstava, kojima j'e
glasIma buroask"h " ac l eda), U demok k' ,
, d' 'd 1 l revolUCIja svaka odb ,rats lm pro-
m IVI ua ne slobod ,rana prIrodnih ' ,
stva pred t .J" v e pretpostavlja da (muk) 1 prava III
. ,S av Ja zenu, decu il' ,a gava
su neVIdljive u buroaskom u Na isti ene
stvarni slobodar" ' k nIJU ,.'pnvatne svoiine" 1'11' sl
lJa' J"v " Je 'OektIV' d J " 0-
iVota podstaklo 'e '. nl ra Jav-
alne jedmstvenosti mu( samouverenja i individu
nO,vo?tkriveni svetovi dok su enama predavani
sadrano u "ensko i s.enzibiliteta i sao-
ICl11 ZIvot izo-leda k d J S .en porodIce,
hol vk b ao a se ZbIva k
?s, om izvan drutva AJ" ,u ne om privatnom psi-
T?-0CI l potreba enskog " l krtika mUke re-
sIstematsku i drutvenu p d enja u je pokazala ,
osnova za b' k ' nro u. PorodIca Je v oJu
cr' A su 'tJvnost u ovom druVt ' va,zna materijalna
e lIll. ko bIsmo m J" d' s vu l za pSIholoki V'
"ekonon "" v', , og l a Je sagledamo . I ZIVot u
" llJe, UClIlIh bis1110 korak bl' v k SImu tano kao deo
naeg najdubJ"e ,Ize a poveza-
tJckog razvoja. DruVt J g ivota i k . J"
kojoj je
kOJOJ Je nJIhov antagonizam tako tohko i u
U oko Ukorenjen.
III. KAPITALIZAM I PORODICA
1. Ul'od
Sveopta tenja za odric .
srodstva u Evropi i A " anjem obeIeava odnose I
V
t
menCI mode d b rma noo-
s Vu srodstvo J'e b 'I ,rnog o a. U [eu d 1 b
; k '. l o sastaVDl deo ',n' l a nom dru-
arlsto 'ratIja je bila oro-' . Vaza nog odnosa Vlad ' ,
prefeudalnog kao niz ili'
nOm,I},e . Nasu p eme.na u temelju je seoske
"lOZI III "krvi". bU
r7
0 " p ot naglask
ob' . -- aZIJa ustano"lj u na-
, razuJe sopstvenu porodicu, Bu v v pravo sina da
pobedu "porodice nad levoluCIJU
mdustrijskoG" kap" J" porodIcnIm imenom"20 S Ja a
muk l b - ILa IZma li 19, i?O vek b v a porastom
v' , d
111
g aVom kao '. u urzoaska porodica sa
a se Svodi na svo 'e ' ,je
v
da se raspada i porodica o
S,:,aka faza
a smtezI - za bur" Ae propracena novim n
proletarijat ili "nuklear::.?r;:
HeCI deo opisuje mesto ko'e ' ' ,
askom gledanju na svet. Svak l zauzimala u buro-
a s e eca klasa je ovaplo-
156
i preobraavala ideologiju svojih prethodnika. Uspon ka-
pitalizma preobrazio je "porodice" u jedinice robne proizvodnje.
Tokom procesa buroazija je kroz svoju ideologiju individua-
lizma zasnovanog na privatnoj imovini ponovo definisala takve
feudalne i prefeudalne ideale kao to su muka poro-
odanost i ljubav. Ali dalji razvoj kapitalizma
unitio je osnovu te ideologije privatnu imovinu u
kapital i najamni rad, Kada su i ostali
pokreti traili novu osnovu za porodicu i ivot oni su se
teko oslanjali na buroasko da ostvariti
upravo buroaski ideal. Iz ovog razloga usredsredio sam se na
pomenuto
2. Beleke o aristokratiji
odnosi aristokratije su i obavljani kao
ekonomske transakcije, Prema Christopher Hillu (Kristofer Hil)
u Engleskoj 17. veka zakon ... je bio, tako temelj
zakona o imovini"21. Brak je bio sklapan prvenstveno u skladu sa
a ne interesom. Ljubav i seksualni ivot tra-
eni su izvan braka, i to od strane mukaraca. Ugovo-
rni brakovi nuno su izazivali dvostruki standard, ljubavnice,
nezakonitosti. Glavna tema rane buroazije (posebno vidljiva u
knjievnosti) bio je napad na odnose
i odbrana porodice kao ekonomskog i
ivota istovremeno.
Aristokratski ideali ljubavi i individualizma raz-
vili su se u suprotnosti prema porodici. Uprefinjenom
drutvu dvorjana, van proizvodnje dobara, aristokra-
tija je razvila ideologiju duhovne ali ljubavi, koja je
jedino kao oboavanje i koja teorijski nikada nije
bila zadovoljena. Mukarac, nunosti rada, bio je
obuzet svojim odnosima i idealom samousavr-
avanja
22
. Aristokratkinje su bile uzdizane kao duhovna to
se ponoviti u 19. veku, kada buroaski dom bude izgubio svoje
proizvodne funkcije, U ovom pogledu i II pogledu njenog nagla-
avanja emocija, seksualnosti, materijalnog blagostanja i slo-
bodnog izbora jednog jedinog voljenog dvorska ljubav an-
ticipirala je ideal ljubavi i individualizma, koje je buroazija sme-
stila u okvire porodice i koji su bili uopteni i preobraeni u toku
razvoja.
3. Ranoburoaska porodica u Engleskoj
oblik ivota u Engleskoj pre uspona
industrije u 18. i 19. veku bio je brak ekonomski nezavisne robno-
zajednice. kao "partijarhaIna"
157
porodica, ona se danas odrala jedino m
se dezintegraci'e fi d er u buroa,zijom.
zanja kapItalizma u 17 U J
t
k
eu
a Izma u 14. veku I uzdi-
,vk " o u ovog r d bl'
IlIC e porodice oslobodile su s fi d l 'h az o zemljorad_
z k "l' ( e eu a nl okova d b'
a U.pCI I I mnogo zemljoposed ',' U fi ' a I postale
bila su podr d drutvu
oblCno Vlastelinstva. Mada su ' e eIlI,v eo veceg
dile kao jedinica one nisu imal porodice ra-
N
"h ' " e nezavIsnu ekOIJO k ' 'oo ,
, ?:r
a
Imanja imala su oblik uskih ' ms
v

ImanjIma ostalih seraka stesnjenlh
Seljaci su delili POlje
j
za Ih polja"23.
Sa opadanjem letma
ljopnvrede neki seljaci su bT ,rna l, komercl]ahzac1jom po-
su imanja ostalih bl 'la b' dl pnmoraIlI da ostave zemlju dok
d
o mjena u nez ' ,
ne farme. Postepeno orod" robno-proizvo_
najnia drutvena vlastelinstvo kao
"sposoban da kupi i bIO aktivni
N t l' rZlS u .
a erne JU proizvodnje l b'
razdoblju novi se u ranobur-
porodice u Englesko' 17 vmacmstvo posedni-
Je ne samo i bIlo je, koje
,iz drutvenih kl ro vec.l egrte i namer-
radio zajedno sa a celui
e
stajao pat:,
cuvanma, On je jedini bio d enom, ecom, namesteIlIcIma i
svoje porodice f i duhovno
ml,slJeno jedinstvo i h,cnoscu Je predstavljao za-
pnznati deo proizvodnih d t POIOdlce. odnosi su bili
B ,v", '. o nosa ranog kapltalizu'a 25
, kOJa se javila u Enal iC ' 1 ,
lIna vIse izvora ukr v ',. , b es oJ tokom 16, 1 17. veka
- i kapi-
C
", e OVIlI aradova All ' .
lOnarIlIJl delovi dolaze I'Z kl '':'h " njeIlI naJrevolu-
, ase SItIlI proIZV v k oo
stveIlIm sredstvima. . v" o, aca OJI rade sop-
sa ovim oblikom roizvo ' Je ldentifikovala sebe
di" od dokone razlucuJU<;1 soj ]ju-
ivot veoma ,JI'k
l
neplomUCurne SlI'otmje. Dok se
kl
laZI ovao m l'v, ,
'asama, ranoburoask'a d' e u ICltJm slojevima i
, < poro Ica - porod k
proIzvodna jedinica _ ,v 'ao samosvojna
ce, povezanu sa za n?vu Ideologiju porodi.
vidualizma o' '- , m Idejama pnvatne imovine i indi.
, Cv eo ove Ideolocri' b' . ,
posebno puritaniza111 k .. , b,b Je 10 Je .ILfazen kroz reljgjJ'u,
k
< . OJI Je 10 v d - .
'og pogleda na svet' ir ]" l cTaL UC,IVI, eo ranoburoas-
rila u Emdeskoj 17 ' ce lIll, pron:ene, kOje Je buroazija ostva-
etiku zV
1
',"o't
C
,a ustanovljavaju novi oblik porodice i
c a b,.v" ,
Buroazija je podstakla sIstemu zakona.
delatnost. John Locke (Don \? za,rad i privrednu
buroasko podsmeI' ' d na krajU veka izraava
nismo na sre njovekovnoJ "onosvetovnosti": .. Mi
treba da se odrava OV0111 svetu; gde. nae
, pIcem, odevanjem, I drugim potrep-
158
tinama koje nisu s nama dole na ovaj svet, se moraju
i sticati trudom i radom, i otuda mi ne mo-
emo biti samo predavanje, molitva i aleluja, s pogledom stalno
uperenim na stvari tamo gore"26. Locke je izrazio da
kroz rad pojedinac izraava svoju vlastitu prirodu: "Sto god
iz stanja kojim ga je priroda opremila i u kome ga
je ostavila, on mea svoj rad sa to je njegovo i do-
daje mu to neto ga svojim vlasnitvom"27. Ova nova
vrednost pripisana privatnoj imovini i proizvodnom radu je po-
budila novo potovanje za porodicu.
Buroasko prihvatanje iVota podstaklo je
usvajanje novih oblika seksualnosti, ishrane i drugih neprivred-
nih materijalnih procesa porodice. Porodica je u srednjovekov-
nom drutvu bila predmet potcenjivanja kao seksual-
nosti i proizvodnje istovremeno. crkva, antiseksualno
j antienski raspoloena, sankcionisala je brak samo preko
volje kao alternativu prokletstvu i zabranjivala ga svetenstvu.
Pravo svetenika na sklapanje braka bilo je glavno sporno pita-
nje tokom reformacije. U Engleskoj 17. veka puritanizam je,
svojim priznavanjem materijalnih nasunosti ivota, prigrlio bra-
stanje i uzdizao porodicu ka@ prirodan (tj. bogom dan) po-
redak proizvodne i duhovne delatnosti. Seksualnost i emocio-
nalno izraavanje su pothranjivani, ukoliko su se javljali II ok-
viru braka. Puritanci su samo "neprirodne" oblike seko
sualnosti, kao to su dvorska razuzdanost i homoseksualnost,
na koju su gledali s posebnom grozom.
2S
Oni su dokazivali da
se treba "odvikavati" od emocionalnog i seksualnog doivljaja,
se on mora obuzdavati u prirodne granice i da se ne sme pod-
sticati preterivanjem, U Izgubljenom raju, tom puritanskom pe-
anu stanja, Milton je napisao: te, mada ne u
strasti. "29
Suprotno razvijanju dohovnog i eko-
nomskog ivota, ljudski smisao i svrhu je sada trebalo traiti u
"ovosvetskom" svetu rada i porodice. Tokom cele reformacije
II sve meri, a po savetu klera, i molitva se preselila iz crkve
II dom. Jo je da je protestantizam blagosiljao mate-
rijalni rad koji je porodica obavljala kao svet, Calvin (Kalvin)
je na srednjovekovni tekst: "Prodaj sve to ima i razdaj siroti-
nji", odgovorio: "Bog vie ceni tedljivo 30
ivot porodice bio je sada spiritualizovan. Protes-
tantska ideja "poziya" doputa da boje delo kroz
svetovni zanat ili zanimanje.
31
U temelju ovih promena nalazila se nova koncepcija ljudske
prirode - koncepcija individaulizma. Buroazija je
kruto deljenje na slojeve u srednjovekovnom drutvu
kao i smatrala je konkurenciju zasnovanu na ekonom-
skom samointeresu za prirodni temelj drutva
32
Kako su se raz-
vijali odnosi, identifikacija pojedinca sa dru-
159
tvenim poloajem je da put predavanju "individu-
alnom"(tj. individualnoj porodici), koje se uzdie i propada na
osnovu sopstvenih nezavisnih napora. Porodica da se
smatra za konkurentsku ekonomsku jedinicu koja je po strani,
a kasnije i protiv ostalog dela drutva. U 17. veku konkuren-
tnost i preduzimljivost bile su jo uvek korporativnim
idealima merkantilizma; tokom 18. veka one su bile svesrdno
pothranljivane.
Buroasko odobravanje izvesnog stepena i agresiv-
nosti kao sastavnog dela ljudske prirode podstaklo je za
novim drutvenog poretka. Dok je bila pri-
vatne ambicije porodica je bila organizovana i stro-
go disciplinovana. Ona je primoravala "prorodni" materijalizam
svojih da uzme drutveno prihvatljiv oblik. Rana bur-
oazija je porodicu shvatala kao osnovnu jedinicu drutvenog
poretka - "mala crkva, mala drava" -- i najniom
na lestvici drutvenog autoriteta. Smatralo se da drutvo nije sas-
tavljeno od pojedinaca od porodica - svaka za sebe nera z-
Ako se govorilo o "pravima pojedinca" to je bilo
usled uzvienosti patemalne vlasti.
Nove drutvene i verske funkcije porodice vodile su produ-
bljavanju svesti o ivotu i javnoj raspravi o njenom
obliku. puritancima i drugim sektama one su vodile
pr?dubljavanju svesti o sebi, svesnosti o unutranjem
pSIholokom ivotu. je oduvek podsticalo izvesnu
meru svesti o sebi u vidu savesti, obliku subjek-
tivnog iskustva u Evropi i Americi do 19. veka. Ali puritanci i osta-
li protestanti smatrali su drutveno ponaanje za znak unutranje
blagodarnosti i dokazivali su da nikakav crkveni obred ili neki
drugi spoljni ne moe da odredi sigurno da li je pojedinac
"spasen" ili ne. Jedan znak irenja svesti o sebi bilo je bujanje
dnevnika u 17. veku. jo slobodnije, isto razdoblje je
bilo svedok pronalaska posrebrenih ogledala, mnoenja auto-
biografija, pravljenja stolica umesto klupa, irenja privatnih
stanova za samce i porasta broja autoportreta. U ovom razdo-
blju iskrenost postaje drutveni ideaP3.
U celini, svi ovi tokovi odraavaju novi ideal
ivota, Brak da se smatra za ortakluk zasnovan na za-
ljubavi i radu; za mua je njegova ena predstavljala
sadrugara ili Ranoburoaska porodica ohrabrila
je nova zasnovana na sudbini para - ne
samo ljubav, i uzajamna naklonost i potovanje, poverenje,
vernost i Kao i u srednjovekovnom dru-
tvu deca su se brzo uklapala u poredak odraslih, ali se podrazu-
mevalo da se, kad odrastu, oeniti po vlastitoj elji, pri
tom o savetu roditelja. U interesu odravanja visoke ved-
nosti koja se pridavala i proizvodnom radu kako bi se po-
blagostanje, i osvajanje na due vreme,
160
zrelost i pozno doba su sada bili idealizovani. Mudri i samodis-
ciplinovaniji deda zamenjuje, za neko vreme, tradicionalniju sliku
izlapelog starca.
34
Buroaski ideal porodice prikrio je dve koje
su se javile u toku buroaskog razvitka: ugnjetavanje ene i pod-
porodice klasnim odnosima. Uspon buroazije ovaplo-
je istovremeno i napredak i nazadak u poloaju ene. U
ekonomskom ivotu Engleske srednjeg veka ena je bila blia
ravnopravnosti sa mukarcem nego to je to kasnije u ka-
pitalizmu. Na primer, ene su u 14. veku ravnopravno
u mnogim esnafima.
35
Sa uzdizanjem kapitalizma one su bile
i ekonomske za ene koje nisu imale po-
rodicu - kao to su usedelice ili udovice - uglavnom se sma-
njuju. S druge strane, eni se daje mnogo vaniji poloaj u ok-
viru porodice. Za puritance rad ene je bio
osobita vokacija, ravna zanatstvu ili trgovini njenog mua. Zene
su, kao i njihovi muevi, vrile boje delo. Kao slabiji partner u
ena je zasluivala potovanje u opho-
Prema delu Roberta Cleavera (Robert Kliver) Boanski
oblik vladaville iz 1598, tog puritanskog
nika: "Ona je bila kao sudija dodeljen s da po-
mae svom muu u upravljanju Ona nije bila
primorana da rinta i nije joj se zapovedalo kao posluzi, ali je
mu trebalo da je vodi kao to to ,dua s telom'''36 tj. kroz
njihovo uzajamno enu bilo je sada zabranje-
no. A protestantsko verovanje da su svi vemici duhovno jednaki
oslobodilo je enu njenog srednjovekovnog putenosti.
Kao u srednjovekovnoj seoskoj zajednici ena je u mislima bila
povezivana sa "prirodnim" carstvom rada, ali je, za razliku od
srednjovekovnog drutva, ovo carstvo bilo sada visoko cenjeno.
Prema tome, ena je imala razloga da sebe zamilja kao go-
tovo nezavisno dok je u isto vreme bila porodice.
Tokom engleske revolucije prvi put se javno raspravljalo o pita-
nju enske ravnopravnosti. U okviru mnogih sekti ene su igrale
ulogu kao zastupnici i organizatori. (To je bilo
naglaeno u sektama koje su umanjivale za spas
due, poto su ene bile slabo obrazovane 37). Ova pomeranja II
pogledu enske ravnopravnosti dostigla su u 17. veku dovoljnu
visinu da bi izazvala protivpokret propovednicima i osta-
lima koji su naglaavali potrebu ene na porodicu.
Jedan od navedenih razloga bio je i taj da je porodica ekonomsko
vlasnitvo mua j da ena ne poseduje nita po vlastitom pravu.

Sve dok se porodica smatrala za "prirodnu" ili bogomdanu
osnovu drutva sporno pitanje enske ravnopravnosti nije moglo
da se javi u obimu. Buroasko gledite da je porodica (ra-
dije nego pojedinac ili klasa) osnovna drutvena jedinica poja-
je duboko ukorenjenu tradiciju muke ovo gle-
II Marksizam u svetu
161
dite se odralo sve dok je porodica bila osnovna jedinica dru-
tvene proizvodnje. Pitanje enske ravnopravnosti bilo je
sve do kasnog 18. i ranog 19. veka, kada je razvoj
industrije razorio buroaski ideal porodice kao nezavis-
ne proizvodne jedinice.
Taj ideal je uvek bio ideoloki i zaklanjao klasne razlike iz-
po optem miljenju, "nezavisnih" Engleske
17. veka. Po miljenju buroazije "privatna imovina" je
vala porodicu kao nezavisnu jedinicu, joj slo-
bode i pruala novo opravdanje za vladavinu oca. Pod "privat-
nom imovinom" buroazija 17. veka je podrazumevala i
vlastitu radnu sposobnost (tj. "vlasnitvo u vlastitoj
nosti"), i zemlju ili koje je koristio. To je nejasnom
da sam rad ne moe nikad nikoga da "nezavisnim"
zemljoradnicima je potrebna zemlja, i sto-
ka; je potreban materijal i upotreba razboja. 39 Prema
tome, kako se kapitalizam razvijao tako se "privatno vlasnitvo"
delilo na kapital, s jedne strane, i radnu snagu, s druge.
U 17. i 18. veku ovaj rascep preuzima oblik indus-
trije" - porodica je radila kao jedinica, ali u neposrednoj za-
visnosti od klase. su, na primer, zavisili od
trgovaca tkaninom koji su ih snabdevali vunom monopolisali
nove pronalaske kao to je razboj, zavravali
proizvodnju tkanine uz najmljenih radnika i sluili kao
posrednici porodice koja tka i prodavaca koji su se ba-
vili preprodajom njihove tkanine. Jedino je posedovanje zemlje
uspevalo da izbori neku meru nezavisnosti pred
porodicama.
4o
industrija je "jedinstvo", ali ne i "neza-
visnost" prvobitnog buroaskog ideala. E. P. Thompson (Tom-
son) pomalo opisuje porodicu "Maliani na-
motavaju kaleme, starija deca paze da ne promakne neka greka,
pribiraju tkaninu ili pomau da se ubaci u razboj; odrasli
rade na drugom ili razboju; ena premotava tkanje zaje-
dno sa poslugom. Porodica se drala zajedno i koliko
god da su obroci bili skromni bar su mogli da se okupe oko njega
kad su hteli. Cco obrazac ivota odvijao se oko ra-
dionica sa razbojima : rad nije govor ili pesmu.
41

su i rani oblici organizacije zadravali ovo
jedinstvo. U fabrikama i manufakturama ranog 18. veka poro-
dice su radile kao jedna celina. Odnosi porodice i zajednice bili
su deo hibridne organizacije proizvodnje u tim ranim preduze-
Iz ovog razloga je rana klasa zastupala rad dece,
poto se tako veza dece i roditelja (posebno
koji su prenosili
162 -. :.
4. Opadanje buroaske porodice
Uspon sistema pokazao je svu poro-
dice klasnim odnosima njenih Do tog vremena buro-
azija se industriji, poto je to bio naju-
nosniji i najpodesniji za organizovanje proizvodnje. Kada
su jednom porodice bile dovedene u radionicu njih,
naravno, nije vie nadgledao otac vlasnik. One vie nisu ra-
dile po vlastitom ritmu, prema sistematizovanoj radnoj disci-
plini koju je zahtevala koordinirana podela rada. Vlasnik manu-
fakture 18. veka bio je opsednut da svoje radnike pou-
"navikama panji na instrukcije,
ispunjenju ugovora na vreme i grenosti rasipanja materijala".
U ovom kontekstu metodizam je postao glavna religija i buro-
azije i klase. Za razliku od puritanizma, koji je ustanov-
ljavao jedinstvo ekonomskog i duhovnog ivota, metodisti su
propovedali strogu podelu na uzdravanje, disciplinovanje i
drutveno svakodnevnog ivota i na ritualizovan
paroksizam subotarskog emocionalizma.
43
maina predstavljalo je vrhunac ovog procesa,
od ljudskih da se "identifikuju sa nepromenIji-
vim ritmom sloene automatizacije". 44 Industrijski kapitalizam
je zahtevao racionalizovan, koordiniran i sinhronizovan radni
proces zajednice, odgovorno-
stima, odnosima ili Ove promene u ograniza-
ciji proizvodnje vodile su nove ideologije porodice.
Ranije je buroazija opisivala porodicu kao napredno stecite
individualizma, ali kako je industrijska proizvodnja postepeno
unitavala osnove ranoburoaske porodice, porodica je
da izaziva ili podsmeh kao zastarela institucija, ili je bila nostal-
romantizirana. U oba ona je bila protivstavljena
"drutvu", sistemu drutvene proizvodnje i administraciji.
Jean Jacque Rousseau (an ak Ruso), rani ove su-
protnosti, je porodicu sa "prirodom". ranoj
buroaziji, Ruso je idealizovao porodicu zasnovanu na privatnoj
imovini. Ali za razliku od nje, on je protivstavljao "spontano"
razvijenu, .. praiskoIlsku" podelu rada u okviru porodice,
"drutvu",45 "Drutvo" tvrdio je OIl, stvara nejednakost, ali
"priroda" je inherentno egalit arna : "ni gospodar, ni rob ne pri-
padaju porodici, jedino klasi".16 "Drutvo" suava ljudsko
shvatanje u uske okvire racionalnosti, koje Rousseau naziva "fi-
lozofijom", ali porodica obiluje emocionalnim ivotom, posebno
"Filozofija je ono to odvaja filozofija je
ono kroz ta potajno drugog kako
pati: umri ako te volja, ja sam bezbedan". U porodici "priro-
dno" ljudske solidarnosti jo uvek pretee, dok je u dru-,
tvu ono uniteno egotizmom buroazije. Rano-
buroaska porodica je bila mikrokosmos drutvenog autoriteta.
ll"
Za Rousseaua, porodica se dri zajedno "dobrovoljno" ili po-
"prirodnih" okova muke

U ovom pogledu on
anticipira moderno uverenje u unutranju slobodu porodice i
njeno prema emocionalnim potrebama njenih
nova. U suprotnosti prema emocionalnom ivotu porodice, dru-
tvo je racionalizovani, programirani mehanizam. Jedan od naj-
trenutaka ivota J. J. Rouseaua bio je onaj kada je na-
Pariz bacio svoj

Porodica, usaglaena sa
"prirodnim" ritmom ishrane, stanovanja i gajenja dece, ne moe
se nikad u potpunosti sinhronizovati sa mehanizovanim tempom
industrijskog kapitalizma. 50
Oduevljenje Rousseaua ivotom pozni je izraz
egalitarizma, ukorenjenog u buroaskom idealu privatne imovine,
kao jedno rano i utopijsko-socijalisti-
kritike kapitalizma. Njegova "porodica" je sitnoburoasko
deo Zljednice "nezavisnih Ali
oaska porodica je gubila svoju raniju ulogu. Cak
i najosnovnije dunosti, kao to je podizanje dece, obav-
ljala je sada posluga. I kako se proizvodnja ubrzano socijalizovala
buroazija je gubila iluziju o autonomnosti pojedinca u sferi
robne Do 19. veka buroazija je formulisala sasvim
ideal porodice - ideal drave u dravi, od in-
dustrijskog drutva. Mada je ovaj ideal bio zasnovan na buro-
askoj porodici, on je prodirao i u ivot sitne buroazije
i proletarijata i pokrete za preobraaj porodice koji
se javiti u 19. veku.
U ranom 19. veku buroazija sebe sagledava kao
i od "drutva" - tog Frankentajna koje je sama stvo-
rila, - i od "prirode" - sveta koji je ostavila za sobom. Odra-
brutalno, na izgled nepodnoljivo, nametanje industrij-
skog kapitalizma, "drutvo" se ukazivalo kao velika ekonomska
maina.
Sad je ideja sopstvenog interesa potisnula ideju savesti i no-
vac da vlada svim drutvenim odnosima. Prema Jererni
Benthamu (Deremi Bentam) : "Spremnost u grudi-
ma za netrpeljivost prema drugim ljudima bez izuzetka je naj-
velika i vana". Razlog? "Nenasitost ljudskih elja i
veoma broj predmeta ... Ljudska su
instrument proizvodnje i stoga svako udi da upregne usluge svo-
jih blinjih radi vlastitih dobara". Prema Benthamu,
besmisleno je "roniti u neshvatljive motiva" jer sve to je
potrebno jeste da znamo ta elimo. Stavie, je "u vlasti-
tom interesu od suvie bliskog ispitivanja izvora kojima
je njegovo ponaanje Od takvog saznanja on nema ta,
u bilo kom smislu, da dobije - u njemu ne nalazi ni-
kakav izvor zadovoljstva". U ovoj vrsti ekonomskog determi-
nizma mukarac i ena su se sobom poznavali "jedino iz
164
spoIJ'anjosti" i kroz ivot zaposlen sticanjem i izbegli
. b I' k v ". t kc e 51
bi ono to Bentam naZiva" o mm usanjem 1Il rospe lJ.
Usled potrebe da se sve bogatstvo neprestano u
ces u akumulacije, bur02.zija l? veka. 1sta.kla Je
jednu etiku samoodricanja i liavanja.
52
. plsay Je
ekonomije N. W. SeIll?f, Jeste .
Prema John Stuart MiHu (Don Stjuart Mti), "sve sto Je prOIzve-
deno nestaje, i to uglavnom veoma brzo ... kapital se
jednog doba do drugog ne stalnom
"Ekonomiemo svojim zdravljem, svoJom
vanje, svojim snagama", pisao je Sigmund :t:reud 188.). "Stediillo
se za neto, ne ni sami za ta."53 Pnroda .. se sada
kao i okrutna. Malthusova. (Maltus) teonJa prenaselJeno-
sti saimala je uverenje 19. veka da )e
v
priroda, u pako-
sne aljivosti, opremila mukarca I zenu nagono!?
koji ih navodi da stvaraju potomstvo,. ograr:
l
-
potencijalna sredstva za odravanje bl da
snabde. U ovom kontekstu oskudnosti, uzajamne
i dubokog unutranje bezvred:r:osti kOJI Je
viktorijanska buroazija je da IdeahZUJe novu, zastlcenu
porodicu, izvan prirode i izvan proizvodnje.
Porodica je za viktorijansku buroaziju bila ,P0t?-
den u svetu nahero".54 "To je prava priroda domc<' -
John Ruskin (Don Raskin), "to je pnbeZlSte
ne samo od svih ne-pravdi, i od naSilJa, sl,mnJI l. raslrzan.?-
sti ... sve dok zebnje jz spoljanjeg sveta prodiru u TIJU ona
dom' onda je to samo deo spoijanjeg sveta nad kojim podlgh
nastl:enicu i II kojoj ste potpali li ognjite."5s u
rotnosti prema uasnom anonimnom svetu trgovl11e I
"svet ne tvoj ... svet bez oca, bez. deteta, bez )
Viktorijanska p'Jrodica se odlikovala svoJom ona
ie udaljena. i nestvarna - ,.svetilite, Vestin hram
"u sred;ljem velcu tako je i s[.da, jo jednom, cnrmo duha bdo
odvojeno od carst\a proiz\odnje.
oni pl,d\ ojenost ideologijom II
bi industrijskog zavladalo je \'(T0\[:I1Je II
_.sfere" za i ene. Kao je sada porodlca ..
iizovana. tako je bila idealizovana i uloga ene u
jednom od z:; su da
oko 1830. i 1840, "onaj estoki suko b syetc\lllh k?J!11:a
su ljudi tako silno obuzeti, SUZbiJU, svoJU
5 8 Mukarci su, prema l<uskmu, 01 II sa?,seca:
nju." 59 Ali. ena je na protiv su
najboansk!Je. upra:'o st? su. ona
unutar porodIce "lJudske vreanostl Je .unlstlO v',moderm
ivot. "60 Ranije je feudalna aristokratIJa zbog
njene tanane lepote. U 18. veku buroazija je stavIla tezI ste na
165
njenu ulogu i bistre Sada je
slika ene bila slika majke koja se, rada u
posluge, mogla potpuno posvetiti svom detetu. 61 . "Kada
ena postane majka, treba da se iz sveta" savetovao je
jedan

iz 1869. U 19. veku detinjstvu je pripisivan po-
seban identitet i ono je uzdizano kao doba ivota netaknuto
materijalne nasunosti.
63
Seksualna zainteresovanost je
odstranjena iz buroaske porodice i dodeljena prostitutkama i
grupi zaposlenih ena iz klase. Sinovlji odnosi
su postali snani i emocijama uz
seksualnog uzdravanja i pritvorne svojstvene za raz-
doblje akumulacije kapitala. Kao to je Frojd uskoro pokazao,
viktorijanska buroaska porodica je bila kotao koji je
od besa, ljubomore, straha i krivice - da i ne pominje-
mo seksualnost. Ali njen unutranji privatan ivot bio je maski-
ran krutom njene topline i "sve-
opte za koja je vladala u drutvu. je i mu-
karac mogao svoje "pravo ja" jedino u porodici "kada se
vie nije uprljan usled dodira sa ... sitnom i mrs-
kom tiranijom kancelarije"65. Takva vizija porodice bila je ovap-
i sistematizovana u moralnoj filozofiji. J. S. Mill, na pri-
mer, slavio je njeno "zaljubljeno samozaboravljanje"66 a Hegel
je dokazivao da je ona "prirodna antiteza okrutnoj konkl>-
rentnosti drutva". 67
Viktorijanski idealizam predstavljao je opadanje u odnosu na
ranoburoasku koncepciju porodice. Upravo kao to se buro-
azija u sistemu proizvodnje pretvarala u parazitsku klasu, tako
je i njena ideologija porodice postajala apstraktna i
Usled ovog opadanja novi drutveni pokreti kasnog 18. i 19.
veka da dovode u pitanje vrednost buraske porodice.
od 18. veka niz pisaca i umetnika napada buraski
ideal porodice u ime slobodne ljubavi. se na razloge
Williama Godwina (Viljem Godvin), Percy Shelley (Persi eli)
pie: "Ljubav vene kad je pod pritiskom; sama njena sr je slo-
boda; nju nije uskladiti ni sa ni sa ljubo-
morom, ni sa strahom." Shelley se zalagao za ukidanje braka i
da iz toga zajednice "dugog veka", obele-
ene i samopregorom, da "izbor i pro-
mena biti od prisiljavanja"68. Po svom poreklu podr-
avanje slobodne ljubavi blisko je povezano sa napadom na dru-
tvenu ugnjetenost ene.
Feminizam u Engleskoj ima dva izvora. enama sred-
nje klase on je predstavljao protest protiv nametnute
bivosti koju je doneo uspon industrije. robne proiz-
vodnje iz doma radikalno je odvojilo enu od mukarca; stva-
ranje odvojene sfere za ene je postavilo temelje za
enski pokret. ene su napadale nametenu lenost "lutkine
166
i zahtevale slobodan pristup obrazovanju, i
nom ivotu. Istovremeno, ene iz klase bIle su uklJU-
u industriju irokih razmera. Zahtevi za ensko pravo glasa
i za reforme postavljani su pro-
leterskih pokreta - na primer, u nacionalnoj klase
i Obe grupe ena su sV?Je
teve zahteva za odranje tradicionalmh vrednostI burzo-
askog
Viktorijansko protivljenje enskoj ravnopravr:osti bilo
i estoko, misao P?sl:dnJe
pribeite zene
spusti celo drutvo na zaJedmcku ravan bez.ocn?g
(tj. ekonomske tri.tu). U Istog bUI}oaskog
stava feministi su dokaZIvalI da bl zena u dru stvo ono
bilo humanizovano. Feminizam 19. veka bio je blisko
pokretima za moralnu reformu, kao to antialko.hohzam I
ukidanje prostitucije. Njihovo u takVIm pokret.l,:na podr-
avalo je ideju da su ene tome,
a na osnovu njihove posebne za obav-
ljanje izvesnih zanimanja kao su .uclteIJsko} bol!llcarsko, ova
zanimanja su bila uglavnom onJentJsana na zene I veoma pot-
cenjena.
napadu na viktorijanski ideal glas
socijalista. Uspon industrijskog kapitalizma stvono Je novI ob-
lik porodice kod buroazije, ali je ukinuo osnovu
porodice - privatnu proizvodnju radmcke klase.
gels je pisao 1844. engleskl: radIllcku
ivot je gotovo neostvarljiv za pod vladaJuclm
nim sistemom ... porodIce VIde Jedan drugog UJU-
tro i jer je mu van po dan. I zena sa
starijom decom odlazi van na rad, I
brike. Pod ovakvim okolnostima kako moze postoJatI pOlodlCl1l
ivot?"69
Marx i Engels su pobijali idealizaciju
19. veka je za ali nizlazan, .pn-
vatnog. bogatstva. Nasuprot i. Millu. su _ na
miljenjU da su drust.v? I .
kapitalizam - neposredno. zarazIll
v
porodlC!1l
temelju se dananja porodIca, burzoask.a porodIca, -:
piu oni u manifestu. "Na kapitalu: Na p.n::atnoJ
dobiti ... buruj u svojoj eni vidi dok
su, proietarijatom, "sve porodlcne veze . .pr:rna
Marxu i Engelsu, ranoburoaski ideali porodIce - ljubav, Jed-
nakost i rad - nisu mogli da se sve dok .se
drutvo organizovalo oko privatne imovine. PorodIca u
lizmu, prividno privatna, bila je u stvari pre.obrazavar:a
prema potrebama dominantne klase. Komul1lzam bl oslobodIO
167
porodicu njene vazal nosti kapitalizmu i "UCIllIO bi da odnosi
polovima budu sasvim stvar koja se samo dve
osobe"?o. Tako se u 19. veku javlja niz pokreta
ili ivotom. IV deo opisuje
njihove drustvene temelje.
IV. PROLETARIZACIJA I IVOT
. 1. Preobraaj buroazije, individualizam i porast subjektimo-
st!. U feudalnom drutvu mukarac i ena su zauzimali
poloaj u slojevitoj podeli rada - oni su bili vazali odre-
i su komad zemlje, neao to su
bili "slobodni" da prodaju svoj proizvod ili '" Nedvos-
misleni, neposredni odnosi autoriteta su ose-
identiteta. ih je snabdelo zajed-
lllckom svrhom Izvan njih samih.
v Privatna imovina. oslobodila je ranu buroaziju
?rustvene uloge u okviru feudalnog poretka. Na osnovu privatne
buroazija je branila "individualna prava" kroz
Istonju - najpre od feudalnog prerogativa, a u novije vreme od
i drave". Buroazija je nepre-
bramia. :pravo pOJedmca da se uzdigne i propadne na tr-
trud, a ne svom poreklu; buroazija
Je Izvonste Ideje o razdoru pojedinca i drutva.
Ali buroaski individualizam isto tako slui i kao osnova za
drut'.'e.no u.re?enje u drutvu. Zasnovan na pri-
vatnoJ I 1110VI III , buroaski individualizam se identifikovao sa od-
- robnom. proizvodnjom, i odredio unlltra-
ZiVOt -=- savest I sopstveni interes. Sredinje bur-
zoaske drustvene teOfIJe kao to su liberalizam ili racionalizaI11
postaVljaju pojedinaca (tj. porodica) koji, Ll
II1teresu i privatno bogatstvo,
JU drustvcnu stvar; dok se pojedinci medu sobom tr-
koherentnu drutwnu celinu. Isto tako, buro'aski
IdealI morala kombinuju naglasak nil iskrenosti prema sebi sa-
. nep?sred.no, bez pretvaranja - sa naglaskom na ispu-
drushel1lh obaveza. U tom smislu su vlasnik il1lar:ja i
11jego:,a autoritarna porodica ("m2.li komomelt") sredite do'bro
orgal1lzovanog drutva.
Razvoj industrijske proizvodnje krupnih razmem razorio ie
?vo U procesu koji je [[(.ljao nekoliko vekova i k;ji
doz1:'eo u Engleskoj i SAD u 19. veku, sredstva za pro-
su bIla doslovno monopolizovana od strane male cen-
tra.hzovaf,1e .klase. Sredite drutvenog autoriteta pre-
selllo. se IZ posedmckih porodica u udaljena sredita Bri-
!anskI radikal Th?mas Cobbett (Tomas Kobet) pisao je na po-
cetku 19. veka da Je "industrija zgrnula na neprirodan sred-
168
stva u velike hrpe"?!. Rad se, u vidu najamnog rada, udaljio iz
sredita ivota da bi postao sredstvo za izdravanje
ivota porodice. Drutvo se podelilo i porodica je postala pod-
neblje "privatnog ivota".
U isto vreme je sukob pojedinca i drutva
novo S jedne strane, pojavilo se "drutvo" - kapitalI-
ekonomija, drava, drutveno jezgro koje II sebi
nije imalo mesta za pojedinca; s druge, identitet koji vie ni-
je bio svojim poloajem u drutvenoj podeli rada. S jed-
ne strane ukazao se objektivni drutveni svet, prvo kao
"mainerija" ili "industrija", zatim kroz 19 .. .ka? ::dru-
tvo"; najzad, sa prelaskom u 20. vek, kao "velIki blZI1lS , ka.o
gradska i najzad kao "tehnologija" ili "ivot" to Je
klase nad proletarijatom
vidljivom. U suprotnosti prema ovom surovom svetu, za kOJI se
ni jedan pojedinac nije mogao nadati da ga dirnuti, stvo-
ren je moderni svet subjektivnosti.
. Ovaj izdvojenog pojedinca postaVljenog nasuprot dru-
tvu, koje njim moe biti dirnuto, obeleava drutveni ivot u
razvijenom drutvu. moderne
buroaske socijalne misli, onako kako Je bila Izrazena II delu
Freuda i Webera, opisuje sukob "pojedinca" i "dru-
tva" kao "ljudske uslove", koji stoga z2hteva "zrelo" mirenje sa
potrebama kapitala. Ali tu je u isto vreme i bU!lta.
Njen prvobitni izraaj nije dolazio. od st!ane pr?letanJata vec od
strane sime buroazije i slojeva kOJI su se, kako se
drutvo delilo na kapital i najamni rad, klonili proletarizacije.
od 18. veka i u ranom 19. veku sitnoburoaski indivi-
dualizam se neprestano suprotstavljao novostvorenoj bur?azi) i
i neprestano je gubio. Ali i ekonomska slabost bIla Je
ideolokom snagom. Sitnoburoadei individualizam
nio je ono to je bilo najnaprednije u buroaskoj prolosti i 2I"tI-
kulisao sve ono to ie bilo najdespolskije u uslovima proleta-
rijata koji se jaVljao. On je zastupao celovitog fC:i,:dinca .pred iz-
vitoperavanjima podele rada. On Je dokaZivao da
vlastiti rad treba da bude pre izraz njegovog nego
sredstvo za opstanak. Silnoburoaski individualizem stalno Je
pretio da se izlije i pop]"vi prvobitnog vlasnina koji ga
je obavijao i da pojedinca zcmisli kao sHIm ... .
Jj J 9. \ekn lmetnik je bio m'.Jzna TIlJ l
pojedinca suprotstavljenog drutvu, Pre vspona i.nduslrij.o b:-
pitalizma umetnici su zauzimali u
podele rada. Pisci su i,eli od "penZlja, pnloga. l Sire-
kura", kompozitori su bili "dvorski, crkveni ili gradski
". umetnici su imali svoje zatitnike.
72
U tom smislu su prolZ-
vodni odnosi umetnika bili <::>dnosima ostalih
zanatlija su se prihodi i poloaji zasnival! l:a. zarEdi i
potranji a vie na drutvenom prestiu I tradlCIOnall1lI11
169
merilima i potovanja majstora.?3 Do 1800. u-
metnik je proizvodio za potreba novoiskrsle industrije: materijal
za oglaavanje, za popularne novine, za galerije i komer-
cijalne koncerte. Umetnikova odbrana od proletarizacije
u novom naglasku na izvornosti umetnikove i jedinstve-
nosti dela. S nastankom romantizma, umetnici iz-
javljuju da je umetnost manje proizvod vetine i dis-
cipline a vie proizvod umetnikovog unutranjeg ivota. "Ka-
kvo je znanje potrebno umetniku?" pita se Wordsworth (Vor-
dsvort) 1800; za razliku od "pravnika, lekara, mornara, astro-
noma ili prirodnjaka" jedino to on poseduje "kao -
"jeste svakodnevnog ivota"74. Vordsvort je govorio u
ime umetnika, ali je univerzalnost iskustva samosaaljenja, naj-
dubljih misli i snova nasuprot drutvu bilo ono
to je izazvalo modernu predstavu o umetniku.
Wordsworth se zagledao u prolost za prostim i grubim seo-
skim ivotom u kome "bitne strasti srca nalaze podesnije tlo".
Ali taj ideal je izgubio svoje temelje sa usponom industrijskog
kapitalizma. Tokom 19. veka tradicija je
zbirku likova koji su se izdvajali na osnovu sopstvene
jedinstvenosti: junak, virtuoz, mistik, svetski putnik, Jevrejin-lu-
talica, planinar; sve sami likovi koji stalno prete da iz
drutva.
75
Zamisao genija iz ovog vremena, kao
i zamisao dendija koji od ivota stvara umetnost. Ali den-
diza m, prema Charles Baudelaire (arl Bodler), zavisi od ljudi
"slobodnih od obaveze da se bave bilo kakvim zanimanjem. Oni
nemaju drugi cilj do da zadovoljavaju vlastite elje, da
i misle"76. izraz individualizma u umetno-
sti 20. veka bi pojedinca u jedno sasvim subjektivno psi-
holoko carstvo, potpuno odvojeno od ostalog drutva.
Odbrana SUbjektivnog individualizma od "nauke", "indus-
trije" ili "modernog drutva" nastavlja se tokom celog 19. veka.
Njeno obeieje, njen ton, jeste ton pobune; na primer, Thomas
Carlyle (Tomas Karlajl) pie 1829: "danas se i unutranje i du-
hovno rukovodi mainerijom, a ne samo spoljanje i .. ,
ljudi postaju mehallizovani"77.
Protiv opte racionalizacije ivota tradicija je
istakla pogled da su mukarac i ena na Ona je u
"prirodi" (koja je eventualno i seksualnost) nalazila
"riznicu (onih) unutranjih stremljenja (koja se) suprotstavljaju
porastu mehanizacije, dehumanizacije i "78.
Svojirrt sta':ljanjem naglaska na emocije, na idetinjstvo,
na ljubav i lepotu, romantizam je pobudio jedan svet u kome ljud-
skim nije vie vladala dnevna disciplina
Na ovaj dolo je do toga da je tradicija, duboko ukore-
njena u buroaskom idealu individualizma, sada zastupala kva-
litativno sasvim ivota.
170
pokret, koji se u 19. veku, bio
an S ovom
tekovinom romantizma, posebno kroz svoJe
povez .' v .,. t l ea
, (Vke prvake. Koncepcija Izvucena Je. IZ IS og ml.j
:PI ski C. i umetnikovo uverenje da je de.o njega
IZ OJeg M ks koncepciju ljudske blIske ro-
koncepcija, u se
'avra (kolikO god bila usko nacionalna, religIOzna llI,'polIticka
J
d
/ . " ) kao '(;ilj proizvodnje, izgleda mnogo preteral11ja od one
e I
d
l1lCI
J
a sveta u kOJ' oi J' e proizvodnja cilj a bogatstvo
mo ernog ,J ' k b v k' bl'k
ci!" roizvodnje. U stvari, kada se odstral1l us ro urzoas I o I.'
v J d uao boaatstvo ako ne sveoptost potreba, sposobnosti,
sta Je r '" '" , , . d' l'j pVtoJ'
d l
, tva proizvodnih ltd. pOJe mca nasta I l U o s
za ovo jS ,
razmeni ?" , v,,
S d u ae st-ane socijalizam se u 19. veku razvIO se P,o
, ' r d'" i od tradicije. Je
stral11 lOv' .' l' ,vk d Vt, kroz
predstavljao ideoloko tumacenje tapIta IStJC og va: k
19. vek svrstavao se isto uz I
ionarna strujanja koliko i uz su
c , pOJ'ed'lnca" i drutva" kOJI je slIkao romantIzam
rascep Izme u" ". ' v l d
kao izraz klase II opadanju je pr?lzvodna del.atnost P?ce, a
lbi tradicija je uzdizala "usamlJenog
kada se drutvo neopozivo klas.e. I
'" vatno J'e da bi tradICija md1Vlduahzma IS-
Vise, vero ,. . t' vu dru
u tami da uspon kapital.izma za nJu s vono no -
tvenu osnovu u proleterskoJ porodiC!. , ,., _
Proletarizacija je stvorila novI oblik u ,
orodicu "odvojenu" od sfere robne prOlzvodnje .. ,U obuu nje
potrebe su da se ocrtavaju. Z.a kOJI su
sitne buroazije bili svedeni na proletariJat" ?ovekov
(tet ni'e vie moaao da se osmisli kroz rad Ih
sada da razvijaju potrebu OCenjiVanja coveka
Pl/a osnovu njega samog". Proletarizacija je izazvala porast,
je glavna sfera u kOJoJ}e
predstavljao ono najvie - i to)e bl!O Jed:no I?odrucje
ko\ 'e proletarijat "posedovao". U pocela Je se
nova sfera drutvene ,lJCl11 U 19.
viktorijanska ideologija porodice kao nZl11ce "lJudskih
sticalC1 se sa tradicijom Sam . e:anJa
" da odvaJ' a buroaski ideal porodice kao "UtoplJsko utoe
poceo .' . l" d ?O "e
1
'a
[e". Mada se ovaj vid razvitka lSPOyO o -" '. y ."- ,
njegovi preduslov,i s:-r bili ustanovljem na ramjim stupnjevIma
industrijskog kapitalizma.
2. Proleterska porodica
Sa usponom industrijskog kapitalizma plate su, p;o-
izvodna sredstva kao ekonomsku osnovu porodice .. "
imovina" je ponovo definisana kod proletarIJata, da bl se o
171
r------
na artikle, a kas-
. za neke, I na TravdlclOnalna podela rada u porodici
bIla II pItanje, posto su se ene i deca pridruili mu-
u y kapital se akumuliro su-
domace I pretvaranjem svakog vika u
novI. poduhvat. etika uzdravanja i liavanja pro-
se I proletarIJ.at sIlom materijalnih prilika. Unutranji
ZI.VOt rukovodIO se borbom njenih za zadovolje-
n.asusmh potreba. Ovo potka je politike socija-
: reformatora .I9.v su strepili da pretvaranjem
I d:ce u kapitalizam razara porodice.
CIlJ porodIce je u osnovi takvih reformi 19. veka
kao sto su zastltno zakonodavstvo i radni zakon za decu T k .
vr .. . . o om
pOJavIO se mz prvatnih javnih institucija - kola te-
banaka, dobrovoljnih agenci]a -
namena da posre9.uju. proizvo-
podrucja hcnog ziVota. Velika tredjunio-
l1Istlcka kOjom radn!?ka klasa 19. veka opirala i isto-
vlemeno mdustrIJskom kapitalizmu, je tre-
balo da temelje za proletersku porodicu. ene
l1ISU bIle. prImane tredjunioniste, a mukarci tred-
jvUDlOl1lStl su najamninu kojom bi mogla da se izdr-
zava cela porodica.
. je. u veku, pokret istakao pitanje po-
redlce, ocekIva? .Je da revolucIja U proizvodnji robe istovre-
merno nisu osetili problcrr
kao politICkI problem. Najvanija kritika
porodIce !e IZ i strujan;a i od
strane Veliki uticaj koji su Marx i
na soc!JalIsLicku misao 19. veka sastojao se u tome to su eni
robne proizvodnje (sfere u ke-
JO] je vVlsa" blO i realizoyan) za sye ob-
l.a.s_tI_ zIvota. ,le . i kritici d2.IO teo-
Ko]a J?J Je, do tada nedostajala i podstaklo usred-
\"Ise na akciju nego na preobraaj
AJI te Je IstO tako odvodilo od isticanja subjektivncO"
j zl.vota kOJim se odliko\"ala tradicija.
borbu koja je ,karakterisa,la prole ter-
d' Marks l nISU smatralJ potrebnim
, :1 uneSl: P?SCbal1 program za "LenI" ivot, tu i ug-
od, strar:e mukar2.ca il porodici. Urrcsto toga
o;: kad bvudu oslobodeni ekonomske
prnal11e zIvOle 'u 5
'
-J'ao'11 -a -'all'"
'd rd" "v " 1 lJIm
I l IJcnog usavravanja, neost\"arljivih u us-
lovIma md ustnJskog kapitalizma.
unitio je ovu nadu i u velikoj meri
,:OdVOJlO pokret od razvitka porodice i i-
vota proletarIJata. ekonomski "nezavisne" na
172
radnika u i radnika u fabrici bio je deo procesa koji je vo-
dio uveliko proirenoj produktivnosti rada. Pred rad-
pokretom evropski i kapitalisti su da udo-
voljavaju izvesnim zahtevima tredjunionista, time rad-
klasu od napada na proizvodnju.
O!(O sredine 19. veka buroaski ekonomisti u Engleskoj i
Americi, su da dokazuju da bi slobodnog vre-
mena radnika, povezano sa porastom plata doprinelo kapitalu
na taj to bi uveliko proirilo trite
robe. Ovaj razlog je prihvatio i pokret. Godine 1863.
je, na primer, jedan zastupnik, Ira Steward
(Ira S,ju:lrt), pozvao na "smanjenje broja radnih na po-
rast plata" to bi, jedno s drugim, podstaklo radnike da se kroz
njihovu dokolicu udrue u kupovini luksuzne robe,
koja je do tada bila samo bogataima.
8o
U drugoj
polovini 19. veka javlja se u Engleskoj velika industrija
robe: hrane, nametaja, artikala za

Do
kraja veka buroaski zastupnici su izjavljivali da radnici postaju
"kapitalisti", da je tedljiva porodica mogla uz malo
da u nekim stekne sopstvenu Uz to, buro-
azija je podsticala uverenje da ljudski smisao moe da se nade
upravo u sferi potronje.
U isto vreme ene i deca gube istaknuto mesto koje su zau-
zim:lli u ranom proletarijatu. rad se postepeno ukida, a
ene se pretvaraju u m:lrginalnu radnu snagu u odnosu na kapi-
proizvodnju, sa njihovom prvenstvenom do-
mu. su se javile zajedno sa proleterkama - dva tipa
radnica svoj ,tvem za razvijeno drutvo. Njihove
dunosti su prevazilazi le materijalni rad za porodicu kako bi
odgovornost za "ljudske vrednosti" koje je, kako se
sm:ltralo, porodica valjalo da ljubav,
vernost. Naprotiv, podrazumevalo se da je osnovna obaveza
mua iz klase bez obzira da li je ena ra-
dila iIi nije. Rascep u drutvu na i na "ekonom-
skU proizvodnju" integrisao se sa seksualnom podelom
su bile sa ivotom, mukarcI sa
borbom za opstanak. pod ovim uslovima javlja se nova vrsta
porodice, koia ie sebe shvatala u smislu da deluje u vidljivoj slo-
bodi prema proizvodnji i koja je stavljala teite na odnose
svojih Kod proletarijata je da se razvija pesebna
sfera ivota. Ovaj razvoj se najjasnije moe sagledati u
SAD 20. veka.
3. ivot i subjektivnost u SAD u 20. veku
Sa razvitkom kapitalizma proizvodne funkcije koje je obav-
ljala porodica postepeno su se socija!izovale. 82 je iz-
gubila svoj sutinski identitet u smislu proizvodne JedmIce zasno-
173
vane na privatnoj imovini. Materijalna proizvodnja unutar po-
- rad i majki - bio je potcenjivan, jer se vie
lllJe smatrao sastavnim delom robne proizvodnje. Ekspanzija ob-
razova?ja i blagostanja, socijalnog rada, bolnica, do-
mova l ostal,i,h "javni,h" nastavila je da nagriza proiz-
vodne funkcIje porodIce. Ah Istovremeno je porodica stekla nove
funkcije na ivota - kao prvenstvena institucija
u kojoj se tragalo za ljubavlju i samousavravanjem.
"odvajanje" porodice od robne proizvodnje, ovo
traganje se shvatalo kao stvar koja ima malo veze sa
ka organizacijom drutva.
Razvitak ove vrste ivota kod mnotva ljudi bio je
okolnost nastajanja klase u
drutvu. Seljaci i drugi radnici rukovodili su se
odnosima "unutar" i "izvan" rada; proleter
Je, naprotIv, van posla bio "slobodan" ili ena.
drutvo na "rad" i "ivot", proletarizacija je uslovila da mu-
karci i ene trae u sebi, van podele rada, smisao i svrhu. Intros-
pekcija se i produbila jer su ljudi nalazili jedino u sebi
koherentnost, doslednost i jedinstvenost sposobne da izglade lo-
move drutvenog ivota. isticanje posebne vredno-
sti pojedinca je da se sa novostvorenim uslovima pro-
leterskog ivota, i novi oblik identiteta da se raz-
vija mukarcima i enama, koji se vie nisu
prema svom zaposlenju. Proletarizacija je izazvala nove potrebe
- za poverenjem, isamosaznanjem - koje su pove-
pripisan odnosima u porodici. Organizacija
proIzvodnje rada podstakla je stvaranje posebne sfere
ivota u kojoj su odnosi traeni zbog njih samih.
Ali stvaranje posebne sfere ivota bilo je uo-
problemima klase u ranom 20.
veku. irenje proletarizacije zajedno sa dubokim ekonomskim
je radni nemir i klasne sukobe, kao i uspon
socIJuhstlckog pokreta. od ranog 20. veka izvesna manjina
kapitalista videla je integrisanja rada u ok-
viru" opteg dogovora kroz podizanje
mocI proletanjata. Pored toga to bi proirila trite potronih
dobara, takva strategija bi odvratila klasu od sociia-
lizma. i od neposrednog napada na sistem pra"iz-
vodnje. Ed\vard Filene, vlasnik robne II BGstonu. nagova-
rao je svoje drugove kapitaliste da priznaju unije i
kao irenja "industrijske demokratije" i "ekonomske slo-
na u klasu. "Industrijska demokratija o kojoj go-
vOrImo" - objanjavao je on - "nema sa
klasne revolucije". U1I'esto toga on je
Isticao da radI11cI treba da budu slobodni da bi "oplemenjivali
sebe" u "koli slobode", koju je ustanovilo moderno trite.
"Moderni radnici su stekli svoje navike ... u koli
174
iznuravanja", ali masovna proizvodnja je preo,braavala potro-
trite u "civilizatorski " doivljaj za klasu.
8
,3 Na-
glasak na potronji bilo je koga Je,
voproletarizovana i jo uvek nesIgurna
klasa bila usponu korporatIVnog ka.lil1talizma, l
koje je silan priliv il"!:igranata 19. I ranog 20.
veka bio integrisan sa industrIjskom radI1Ickom klasom.
Neverovatan napredak u produktivnosti rada postignut to-
kom 19. veka, zajedno sa na svet-
skom tritu, su kapitalistima da slede ovaj tok. Do
1920. mnoga su se priklonila umerenom
radnog vremena. moda
zahtev tredjunionista 19. veka, bIO Je ,?uzan rekvlZ1t
za ustanovljenje ivota proletanjata ; on Je otrgao vre!?-e
za ivljenje od neposrednih zahtve U, 19. veku
listi su isticali potrebu za radllIIll post?
bi to oslobodilo klasu za vlastIto obrazovanje I poli-
aktivnost. Ali sa opadanjem socijalizma posle
prvog ovo, bilo potisnuto. Oko 193?
Godine osmocasovm radm dan I cetrdesetcasovna radna nedelja
su standard ,u masovne proizvodnje. Radno vre-
me se utvrdilo u oVIm okvmma od tada pa do danas, uprkos
nolokom progresu koji je sledio. klasa je proI-
rila vreme dokonosti" i na proletarIJat, ah samo u gramcama
koje 'je ustanovila potreba da o,dre, nadrad-
nom snagom. klasa Je podIgla l nadmce u
sa svojim optim interesima. kontrola,
je kapitalistima da se "naplate" za poravst IstO:
vremenim podizanjem cena. .od. dr::avI1I
koji su obuhvatali drutveno staranje I oSIguranje
finansirali su minimum potronje celom radmckom
som porez od njenih sekto:-a. OSIm
ovih mera korporativni kapitalizam Je naSIlnu pro-
i uposlio novi medijum radija i televizije da bl proneo euku
konzumerizma do najdaljeg doma.
Porodica, sada ne robno-proizvodna jedinica, stekla)e
novi - kao trite za industrijsku rob.
7
"
vodnja prinudila je klasu da gaJI l SlfI trzJste,
upravo kao to ju )e primorala da se preko, za
-"im tritima. l Je Imalo za posledICU aa Je d?mac.D1
i ivotom 20. veka zavladala etika ,I
zadovoljstva, ranije nepoznata klasi. lJudi, da-
nas vide u potronji pre cilj po sebi nego, . deo
dnje i prevashodni koren i I
"statusa"), Ovo se simbolizuje u srednjOj kao stil,
namenjena da odbrani prerogative, ne vodecl racuna O
zahtevima "drutva" . ",
1'75
Porast "masovne potronje" je jako proirio domet
iskustva, mukarcima i enama, ga
pri tom u granicama apstraktnog i pasivnog oblika: sticanje i
potronja dobara. Ukus, senzibilitet i tenja za sUbjektivnim do-
ivljajem - tokom istorije rezervisani za neradne klase i umet-
nike - bili su uopteni stanovnitvom u i
standardizovane oblike putem oglaavanja i drugih sredstava.
To se ogleda u m:::ldernim robnim u kojima se bogat-
stvo, kultura i blago ranije klasa sada javlja u vidu
jevtinog nakita, m:::lde i p;:>trebtina. S jedne strane nas-
tupila je duboka demokratizacija ideje da je dobro iveti dobro,
prijatno kupovati i uivati plodove sopstvenog rada. S druge
strane, "mas-potronja" u kontekstu kapitalizma je ru-
tinizovanje isku-;tva i produbljavanje podvojenosti kod samog
proletarijata. Veliko materijalno liavanje koje je jo uvek obe-
leje ivota Ameribnaca - gorka nejednakost u
stanovanja, ishrani, prevozu, zdravstvenoj nezi itd. _ dobila je
dodatna em:)cijalm "Siroti" se nepri-
i dok obrazovaniji i bolje sektori
klase imaj u krivice prema ".
U razvijenom drutvu porast potronje
usko je povezan sa smanjenjem verdnosti rada. porastu
masovne potronje, misao da je rad bezvredan iz nje-
gove suvie razvijene produktivnosti. Razvijena proizvodnja os-
novnih dobara, na primer, hrane, i potreba, bez
produenja radnog vremena utroenog na takvu proizvodnju
nastupila je u zemljoradni posle rata i II manufakturi
tokom 1920.85 Posledica je bila da se sfera proizvodnje osnovnih
dobara smanjila u odnosu na ostale sfere proizvodnje. Da bi se
suprotstavio posledicama ove tendencije - posebno ne-
zaposlenosti - i da bi se odrala ravan u "nestaici"
robe, korporativni kapitalizam je izazvao inflaciju, gubitak, pla-
stagnaciju i smanjenu upotrebu proizvodnog
kapaCIteta. To je silno razvilo "neproizvodne" delatnosti kao to
su oglaavanje i finansije i koristilo se dravom za po-
maganje proizvodnje nekorisne ili tetne robe kao to je oruje.
Veliki broj radnih u drutvu se koristi
na aktivnosti je svrha pre produavanje pro-
izvodnih odnosa nego proizvodnja osnovnih dobara. Ova
iracionalnost proizvodnje je zaklonila poloaj proiz-
vodnje u naem drutvu.
U 19. veku svaka rtva za maineriju akumu-
lacije pravdala se "materijalnom pogonskom silom ce-
lokupne prethodne ljudske istorije. socijalisti su branili
svoju revoluciju II odrednicama preuzimanja proizvodne sposob-
nosti onako kako je ona bila razvijena u kapitalizmu. Ali u 20.
veku sredite se vie ne dri. ljudi ne vidi nikakav smisao
ili vrednost u svom radu. Uz to, marginalna zaposlenost ili ne-
176
zaposlenost svojstvena je za grupe drutva. - om-
ladinu, hipike, crni lumpenproletanJat. U oVim
arna, koje su po sebi marginalne u na robr:e prOlZ-
ponikla je misao da je proizvodnja po sebi margmalna u
odnlllsu na drutveni ivot. . ..
Ova tendencije je i u sfen robne Dok su
u 19. veku klasa i
nadgledali radni proces, u modernOj kapltalIst.1 ce-
sto odsutni. Umesto toga radmm ne-
traIni zakoni kao to su: centralIzacIja, ef;kasnost,. te h-
imperativi itd. Ova pojava povecanu
lizaciju radnog procesa i snai d.a se
shvati u odrednicama vladavine anommmh, sIla v
pojedincem. Proletarijat se pre sa
zakonima i "bezbrojnim, posredmm ugnjetaclma 8 ne",o sto
se sukobljava sa ...
Kombinacija rasipanja, nedovoljne 1 racIOna-
lizacije gotovo da je razorila njeg?vog
u intearisanom sistemu drutvene je
da se smisao trai u iVOtu, u sasvnTl
nim odrednicama. Izdvajanje velikog .savremenog
sfere proizvodnje nasuni h potreba daje JOJ . o.v .
v I drutvo" i ivot se doivljavaju kao bezobhcm, hsem
zje. " . v .. .
sri, u neobJasnjlvom .. v . ..
Nepostojana priroda prOIzvodnje IZ-
loila je iVot u suenim oblICima. s.u
za investiranje kapitala u sfere
osnovnih dobara opadale kapital se I sferu IIcno",
vota. nove industrije - - fo1a 0\ J

Primeri obuhvataju sredstva ja':'!10g ll1formlsar:j a. I dru

1
e
oblike kulture, putovanja, sport, terapIJu,. I
. I l' ('J'e PoXto proizvodnj' a vie ne l11tegnse drustvem ZI-
Ja ne re 1",1. . d' rl vt"e
vot, klasa je posegla za novl.m sre 'k-
ne solidarnosti. Posebno je obrazovnom sistemI! pnplsana -
. . . d " . d . s druO"lma 88 Povecana
cija ljudi a se "nose je m ",.. . . .v. .
uloga umnog rada u procesu je I:;;n:sljanje
novih vetina kao to su: "imaginaCIJa 1 "senzlt1vnost , sto, za
"zv
r
at na ivot. .
. I 'naglasak na vetini prodavanja, sastvam deo.'porasta ma-
sovne i naglasak na uslunim na
tavci "rad s ljudima" je
nove oblike senzitivnosti. Pronicanju u vZ!\?t
uglavnom kroz svest o samon: sebi su ve _
sektori klase; to je postalo ve.stma
dna za razvoj. Na isti radmckoJ klaSI
buroaziji bila je misao da da. se oslo.bo. e " u
individualizma" povezanog sa lalssez-falre
.. .. b'l .. t l" osti 89 Ah koopera-
korist kooperaCIJe, SOClja I nostI l rpe JIV. "
ty1arksisam u svetu
177
cija" i "socijabilnost" su nametnute preko autoritarnih institu-
cija kao to su javne kole koje imaju odgovornost, i da
ubede ljude da se "nose" jedni s drugima.
Isto tako je razvijena tehnoloka priroda moderne proizvod-
nje izazvala potrebu za radnicima sa darom samoizraavanja,
samostalnosti i kreativnosti. Ali obrazovni sistem je pre zaode-
nuo ove vetine u jednu ideologiju razvijanja nego to ih
je predstavio kao vetine potrebne za proizvodnju. To je imalo
za posledicu da su mukarci i ene (ali posebno mukarci) bili
dovedeni u nedoumicu u pogledu svoje jedinstvenosti i pod-
sraknuti da sebe u odrednicama himera kao to su "bis-
trina" i "nadarenost", koje su, po optoj pretpostavci,
izvesnim pojedincima. U stvari, "bistrina" i "darovitost" su raz-
vijani kao sastavni deo mentalnog rada. I pored toga, tenja za
samoizraajem kao i ona za "kooperacijom", stalno preti da pre-
oblik koji ima u proizvodnji.
Dok su ove tenje izraene u visokoobrazovanim sektorima
radne snage, ideologija koja predstavlja njihovu osnovu zahva-
tila je sve sektore.
Stvorena je vrlo raznovrsna kolektivna svest. doiv-
ljena kao i jedinstvena, ona je istovremeno sastavni
deo razvoja drutva i njim Nemarksis-
mislioci su oduvek ovaj razvoj ideoloki, apstra-
bilo pol usamljenosti bilo pol drutvene kontrole.
Njihove teorije 20. veka slikaju ili "mas-drutvo", "ka drugom
okrenutog "ljude bez svojstava", od organiza-
cije", "konformizam", "uspon masa" ili krajnju suprotnost "eg-
zistencijalnog "iracionalnog "psiholokog
veka ", "postindustrijskog ili "post-nestaice",
za koga su pakao - drugi ljudi. U stvari, razvijc,ni ka-
pitalizam masovno proizvodi oblike ivota i in-
dividualnosti, to istovremeno j snai i ugroava
hegemoniju.
Sve vie od proizvodnje, savremena porodica preti
da postane vrelo subjektivnosti, lieno svakog drUlyenog zna-
U njoj se razvio svet neizmerne psiholoke sloenosti kao
protivtea neveroyatnom stepenu racionalizacije i os-
tvarene putem kapitala II sferi robne proizyadnje. Vrednsoti in-
dividualizma, koje su nicale tokom vekova buroaskog razvoja
- svest o sebi, usavravanje, samostalnost - stekle su novi oblik
usled nezasitljiv osti ivota u razvijenom
drutvu. Unutranjim ivotom porodice vlada tenja za
usavravanjem za koje, izgleda, ne postoje pravila90. Ova tenja
ide na tetu ena.
u poznom 19. veku ene su bile proete
njem vlastite umanjene uloge i statusa u sa onima
koje su imale njihove majke i staramajke,91 tih ena koje su ra-
dile u proizvodnoj zajednici porodice, privarnom imo-
178
vionom. U pismu Jane Adams (Dejn na po-
20. veka, Charlotte Gilman 0110 osecanje udate
ene da ivi ivot iz druge ruke, da pnma Zivot II prevodu, da
nespremna i uplaena D? 1970.
strah se pretvorio u beznadezno .Meredlth
Tex opisuje privatnog vrel:lena I.prostora Jedne do-
"kada sam sama sa sobom, l1ista. Znam .poste:-
jim jedino kad sam pot.rebna nekome ko }e stvaran, muzu. I dec!.
Moj mu izlazi u pravI svet . .. Ja os.tajem u
ove za poslovima koje Iz.mlslJam 1 do
kojih nikome nije stalo do mene same... Cml ml se da sam
u neki misteriozni proces"93.. ..
Upravo kao to je uspon .indu.strije u !8 .. 1 19. od;,oJI.o
enu od mukarca i dao novI smisao nmskoJ 1?remocl, tako
porast masovnog obrazovanja ?blJk mla?os.tl
i zrelosti. Ovaj "jaz generacijama posledica zao?(ajanJa
porodice za tokovima 1 promena ..
vetine koju deca tok?m 1
sada svojoj deci izgledaJu. "glupI. I
to je raniji stupanj kapJtalJstlckog Od pocetka
20. veka porodica mladom svetu kao zat\.o::
od stvarnosti
94
. U isto vreme u Vidu "javl:og. mnenja
imperativi proizvodnje su bili. . u
dici, posebno kroz I
svoju decu u stanje poslunostl.
9S
.slIcno .uclt.eIJm,a Ih po-
licajcima, kao da zastupaju sav 1 tako se ras-
cep javnog i privatnog u l?orodlcl. u "Sp?:
ljnom svetu", ljudi da msu pnznati za ono sto jesu, mti
vrednovani kao to zasluuju. .
kao pribeite, ivot Je postao
nalizovan, subjektivni odnosi tee da.Y0.stanu ;neobavezn;,
i Introspekcija Je obecavala
kriliti nove svet ove mub:'cima i enama, ali Zivot
sve vie i vie odjekuje glasovima drugih,
proizvodnje. To je neizbeno, )er. ekspanZIJa ..
ivota sastavni deo kapltahstlcke u monemo]
epohr kao to je to i rasprostiranje kapitalizma .lrom sveta. ,
Ali ovaj proces je isto tako i moguc-
nosti naeg: vremena. U prethodmm vekOVima samo malo .po-
jedinaca bilo slavijel:o zbog. s:,ojih.
ili prirode; masa muskaraca l zena Je bila do
jednoobraznosti u optoj borbi za opstanak. RaZVijeno
drutvo odlikuje se time to je nagJasak na 1l1dlV1dualnom
razvoju i jedinstvenosti postao tenja svojstvena celokupnom dru-
tvu. 'r'v bl'k
Buroazija je izvela revoluciju u korist J .. a
imovine - privatne, koju je Jedma
na" koju proletarijat poseduje nalaZI se u njemu samom, nas
12*
179
unutranji ivot i drutvene sposobnosti nas VI' sno . v j'
. , '. ,VI, ze Je, strep-
nje, osecaj nas samih kao vezanih Od v . ,.
razdv' ." I'V V' razavajucI
" ajanje Icnog zivota od proizvodnie ova nov 'd'
. I' '. , a I eja se
Jav Ja na 111VOU Ideja ljudskih odnosa i ljudskih b"
kao svrhe po sebI. Ica
.. u smislu u kome ideoloka je Ona
pnkazuje ljude kao svrhu po sebi samo dotle dok .-
h " d su 0111 apst-
ra ovanl. IZ nog" Ova ideja cveta u svetu moderne
l zajednica kao i kod nekih autora
ut.opIJa, ka? sto na pr!mer, Norman O, Brawn (Norman O
.drus.tvo koje sasvim prerasti sferu
.' po sebi 0111 ne mogu da opreme osnovu za dru-
t.ve!:,1 preobrazaj, da bi novo drutvo _ bl'lo o "
lrstlcko k " vk '1' no socIJa-
, omu111stlCO I I _ bl'lo v
. d 1" nuzno zasnovano
na nov.oj po. e.1 rada l novom obliku proizvodnje.
Ideje izraavaju ono to je ostvarivo'
U
v
kome j:yroizvodnja osnovnih proizvoda
vazan .eo rustvenog zivota i kome su svrha i karakter rada

pot.rebama drutva. Razumljivo J'e

a ce porodica u kotot su se d d b' I' . ,.
".. .' ". J J o sa a z Iva I SVI naJuniverazl-
111J; .. I. materijalni drutveni procesi. isto tako is-
po Jltl sposobnost kapitalizma da podredi ljudske
potrebe vlaStitom ISP. raznom boaac'enJ'u Posled ... 'd k
k'" brk' b nJI l naj emo rat-
s dlJI O. I nade moe se razabrati u
o I?nog da moe da preraste ivot
prolz:'odn: U vidovima ova nada
J. k a a a o Ik radlkal111ill l revolUCIOnarnim pokretima od 19
ve a naovamo, .
(Capitalism, tlze Family, al/d Personal Life, "Socialist RevoJution"
13-14, jan. - apr, 1973.)
Prevela .Mifica .Millt
NAPOMENE
1. Kate Millet, SEXUAL (K' .
York 1970, sL 24.' 1 ejt Milet, Politika seksa) New
2. Ibid., str. 34; dru"a novija ". d l k'
pojavu ensko'" pokreta J b'>. SZlvac"a
d
e a su predskazivala
SEX (Simon Bovoar D ." a l. ImOnc e Beauvolf THE SECOND
FEMININE MYSTIQUE New Xork .1952; Friedan, THE
i J.uliet WOMEN: }963.
MIcej; Zen;;: na{dua revolucija) New Left Review 40 (DLUhjet
3. Juhet Mitchell WOMENS ESTATE (D' J" ' . "-
New York 1971, str. 83. zu ljet Zensko dobro),
4 ...
Shu
J,:mith Firestone, THE DIALECTIC OF SEX ( l .
ston seksa), New York 1970, str. 149. u amlt Fajer
. IbId" str. 36, 42.
6. Ibid., str. 99.
7. Ibid., str. 84.
8. Ibid., str. 87, 90.
9. Ibid., str. 148.
180
10. Ibid., str. 148
11. Ibid., str. 156.
12. Ibid., str. 167, 172.
13. Ibid., str. 92.
14. U raspravi o Najduoj revoluciji Mitchell je pisala da su uloge koje
obavlja ena u porodici -- seksualnost, reprodukcija i socijalizacija - sve
odreda "uloge koje deli sa ostalim sisarima. To stav Simone
de Beauvoir da su ene na vrstu, dok je mukarci-kroz rad-preva-
zilaze" - New Left Review, 41, str. 82.
15. Pod "porodicom" podrazumevam svako okupljanje roditelja i os-
talih zajedno sa decom, koje seksualnu podelu rada, i
koje se izdvaja kao jedinica putem zakonskih, ekonomskih i seksualnih prava
i zabrana. Dok takva jedinica varira beskrajno u obliku, konstituciji i odnosu
prema ostalim drutvenim institucijama, ona je istovremeno manje-vie uni-
verzalna u ljudskom drutvu (mada ne i svim slojevima datog drutva).
Najbolji prilaz koji poznajem u koncepciji porodice kao antropolokog (tj.
univerzalnog) entiteta je kod Claude Levi,Straussa, THE FAMILY (l(]od
Levi-Stros, Porodica); kod Arlene i Jerome Skolnick, FAMILY IN TRAN-
SITION (Arline i Derom Skolnik, "Prelazna porodica"), Boston, 1971.
16. Claude Levi-Strauss je to ovako opisao: "Susret Bororoima
centralnog Brazila; star oko 30 godina; slabo uhranjen i izdvo-
jen. Na pitanje da li je ozbiljno bolestan, odgovor domorodaca je bio
potresu: ta sa njim nije u redu? - ba nita, on je samo gu-
bavac. da) samo status oenjenog doputa da se koristi plo-
dovima enskog rada, bitenje, bojenje tela i peruanje, kao i
ishranu i kuvanom hranom, gubavac je doista samo upola
(THE FAMILY, str. 57).
17. Verovatno najpotpuniji izraz ovog pogleda dala je Simon de Beau
voir, THE SECOND SEX (Simon de Bovoar Drugi seks).
18. H. R. Hays, THE DANGEROUS SEX: THE MYTH OF FEMI-
NINE EVIL (H. R Hejs, Opasni pol; mit enskog zla), New York 1972, daje
istorijski pregled muke koja ukazuje ne samo na njenu istrajnost
i na ponovno javljanje istih tema. Gotovo, ali ne potpuno, univerzalno,
ene su opisivane kao prljave, loeg zadaha, nezdrave, neproduhovljene,
podsticane i nagonskim potrebama, slabe, nerazumne i, uglavnom,
pod ivotinjskih potreba" Rani mitovi, kao to su oni o Evi iPandon,
povezuju enu i sa i sa rada.
19. Philippe Aries, CENTURIES OF CHILDHOOD: A SOCIAL HIS-
TORY OF FAMILY LIFE (Filip Arijes) Vekovi detinjstra.' socijalna isto-
rija ivota), New York 1962.
20. Karl Marx ... Neue Rhenische Zeitung" od 15. decembra 1848,
navedeno kod G"H.George, THE MAKING OF THE ENGLISH BOUR-
GEOISIE 1500-1750. (G" H. Dord, Stvaranje engleske buroazije 1500
-1750), Science and Society", zima 1971, str. 385.
21. Christopher Hill, CENTURY OF REVOLUTION 1603-1714.
(Kristofer Hil, Vek revolucije, 1603-1714), New York 1961, str. 253.
22. Frederick Heer: THE MEDIEVAL WORLD (Frederik Hir, Sred-
njovekovlli svet), New York 1962, str. 165 do 88. Dvorska ljubav je odraa-
vala odvajanje koje je crkva nametnula svete i svetome
ljubavi. Sveta ljubav, dvorskoj, postojala je van porodice i van pod-
materijalne proizvodnje. Ni sveta, ni dvorska ljubav nije trebaJo da se
ostvare, i viteka udnja za podraava manas-
tirski stupanj duhovnog razvoja, naglasak na paralela je
obreda, ljubav dame paralela oboavanja Marije, a krtenje je sekularizo-
vano u preporod viteza. Hir da dvorjanska ljubav anticipira dugu tradi-
ciju "samootkrivanja, koja dostie vrhunac u psihoanalizi".
23. Barrington Moore Jr. SOCIAL ORIGINS OF DICTATORSHIP
AND DEMOCRACY (Berington Mur, Jr., Drutveni koreni diktature i
demokratije), Boston 1966, str. 12.
181
PRE-RE-
revo!ucionarnoj Engleskoj), New York 1967 PUrtfamzam u pred-
drutvo),
str. 449-453. Samo je ANISM (HIl,. I
Hil! da odgovornost pater_famili:
meo
nos,l. u
nahzam koji je postao tako u .omacm,tyo pater-
!izma. ez IcnOj postavcI razvIjenog kapita-
26. Navedeno kod Sheldona V r POL
don Volen, Politika i vizija) BostonO u t ..,JlICS AND VISION (el-
27. John Locke, TREATISE OF CIVItraOV'ERN '
Rasprava o upravi) New Y k 1937 MENT (Dzon Lok,
28 L S ' or , str. 18-19
-1641 . (L tone,. THE CRISIS OF THE ARISTOCRACY 1558
298-301. orens ton, Krzza plemstva; 1558-1641), New York 1697, str.
29. Na isti je urita' " .
jedinca (tj. porodicu) koji Isticao ekonomski ".nezavisnog" po-
padao "neprirodan" duh st' . o o svog u zajednici, ali je na-
30. Hill SOCIETY Alcanja povezan sa sirenjem trgovine.
31 U Fi.' ND PURITANISM, str. 449.
. VIOPI u to vreme crkva '" d .
nost dodeljivanja titule sveca" po' d" a p.nznaje
stva. Crkva je da p/et; mCI{?a za
d
vrsenje .zvanja van sveten-
zovanje, ranije monopol kao to je obra-
32. Shakespeare (ekspir) je auto' k d k" .
oaske ideale ljubavi, braka i indiv'd / OJI rano bur-
rodnosti", tj van konvenci' I s o o e na osnovu njihove "pri-
nog poretka je drutve-
sa tradicijom i ive vlastiti "m IVI ua ce.rk!, zele da raskinu
Edmond, koji je sf!1 .. u Liru je
tva. Hill, op. cit. str. e o "prIrode Ih u najmanjoJ meri deo dru-
33 L' .
" . IOnel Trilling, SINCERlTY AND AUTHENTIC .
i 1972, str. 25;
LUTION (Vek revolucije) str. 253. '
34 S
. de BeaUVOir, THE COMING OF AGE (S'
voar, Starenje) New York 1972, str. 178-79. lm on de Bo-
35. Mary Beard, WOMAN AS FORCE IN HIS .
ena kao u istoriji), New York 1946 1971 t
T0
2
R
34
Y
(Men Berd,
36 N ' , sr. .
.. kod M. M. Knappen TUDOR PURITANIS
Knapen, T;udorski purital/izam), Chicago' 1939 1970 t 454 M (M. M.
37 K . h ' , sr. .
_ . - elt . Thomas, WOMEN AND THE CIVIL WAR SECTS r?
I(JTgradanskom ratl.l) kod Trevor Aston,
1967 E . k' rev<?r.Aston, Krize u Evropi 1560-1660) New York
tog razdoblja opisuju sekte
38. GeorGe str 407-408 U _. ..
do sredine 18.'" . . swall, to Ulje postala
THE?RY OF POSSESSIVE
/izma), London- PolitlCiW teorija individua-
18-th RE':OLUTION IN THE
York 1961 t 59f!31 .Man<o,. "Industrljska revo/uclja u 18. veku"), New
MENT OF 8, Mauflce. Dobb, STUDIES IN THE DEVELOP.
New York 1968, str. Dob, Studija o razvitku kapitalizma),
Thompson, THE MAKING OF THE ENGLISH WOR-
York 1963, Nastajanje engleske klase), New
182
42. Neil SrneIser, SOCIAL CHANGE IN THE INDUSTRIAL RE-
VOLUTION (Nejl Srnelzer, Drutvena promena u industrijskoj revoluciji),
Chicago 1965.
43. Thompson, op. cit., str. 356, 368-369.
44. Andrew Ure, PHILOSOPHY OF MANUFACTURES (Endriu Jur,
Filozofija manufakture) 1835, navedeno kod Thompsona, str. 360.
45. Pod "drutvom" Rousseau (Ruso) podrazumeva pre trgovinu i
gradski ivot nego industrijalizaciju koja se tada zbivala u Engleskoj. Ipak,
opti smer kretanja francuskog i engleskog drutva je
46. EMILE (Emil) London 1966, str. 401. Eva Figes, PATRIARCHAL
ATTITUDES (Eva Fidis, Patrijarhalni stavovi), New York, 1970,
Rousseauovu vanost.
47. SOCIAL CONTRACT (Druo'tveni ugovor), New York 1971, str. 8.
Locke deli ovu misao. Obojica su je primenjivali da bi pobili odbranu monar-
hijskih prava, zasnovanih na autoritetu u porodici, kao to je ona
FiJmer i Jean Bodin (FiImer i Din Boden). Locke, AN ESSAY CONCER-
NING THE TRUE ORIGINAL EXTENT AND END OF CIVIL GOVER-
NMENT (Ogled koji se bavi pravim poreklom dometa i cilja vlasti,
deo 6. "O vlasti").
48. Mada se Rousseau spremno na podelu rada polovima
zasnovanu na radu: "eno, potuj svog gospodara, on je taj
koji radi za tebe, on je taj koji te hlebom hrani, on je taj!", EMILE, str. 401.
49. Ernst Cassirer, THE QUESTION OF JEAN-JACQUES ROUS-
SEAU (Ernest Kasirer, PitaTlja ak-ak Rusoa), Bloomington, Ind., 1967.
50. E. P. Thompson, TIME, WORK-DISCIPLINE AND INDUSTRI-
AL CAPITALISM (E. P. Tompson, Vreme, radila disciplina i industrijski
kapitalizam), "Past and Present", 38.
51. Wolin, str. 316, 324, 333, 341. Izraz "jedino iz spoljanjosti" je
Wolinov, op. cit., str. 340. Ostalo iz Benthama.
-- 52. Trilling, op. cit., str. 39-41. da je upravo vizija "dobrog i-
vota" postojala u 19. veku; to je bio ideal povezan sa aristokrati-
jom. Materijalno preobilje i spremnost za preputanje zadovoljstvu nisu bili
deo buroaskog pogleda na svet u 19. veku.
53. Ernest Jones, THE LIFE AND WORK OF SIGMUND FREUD
(Ernst Dons, ivot i delo Sigmunda Frojda), New York 1953, tom I, str. 190
54. Coventry Patmore, THE ANGEL IN THE HOUSE (Koventri Pat-
mor, u navedeno kod Waltera Houghtona, THE VICTORIAN
FRAME OF MIND (Volter Hougton, ViktorijalIska narav), New Haven
1957, str. 345.
55. John Ruskin, OF QUEENS GARDENS (Don Raskin, Iz kralji-
vrtova), navedeno kod Millett, str. 98-99.
56. Thomas Carlyle, PAST AND PRESENT (Tomas KarlajI, Pro-
lost i sadanjost), navedeno kod Houghtona, str. 345.
57. Ruskin, navedeno kod Millett, str. 99.
58. S. Ellis, THE DAUGHTERS OF ENGLAND (S. Elis,
Engleske), London 1945, str. 22-23, navedeno kod J. A. Banksa i Olive
Banks, FEMINISM AND FA!vHLY PLANNING IN VICTORIAN EN-
G LAND (J. A. i Oliva Benks, Feminizam i planiranje porodice u viktorijan-
skoj Engleskoj) New York 1964, 1972, sti. 59.
59. Navedeno kod Millett, str. 105.
60. Houghton, str. 347, citira Charlesa KingsJeya, LETTERS AND
MEMORIES Kingsli, Pisma i uspomene).
61. Ruth Alexander, SEX AND THE SEXES IN 18-th CENTURY
AMERICAN MAGAZINES (Rut Aleksander, Seks i polovi II
18. veka); neobjavljeni rukopis Ruht Alexander je dao nekoliko
sugestija od presudnog za promenu ranije verzije ovog napisa.
62. S. A. SewalJ, WOMEN AND THE TIMES WE LIVE IN (S. A.
Sivel, ene i vremena II kojima ivimo), navedeno kod Banksa, str. 60.
183
63. paralelni preobraaj u ivotu Ralph Waldo
Emerson (Ralf Valda Emerson) je izrazio paradoks svojstvo
detinjstvom u 19. veku, kroz opasku prijatelja koji se podsetio mukotrpnosti
vlastite mladosti. "Predstavljalo je to zlu roditi se u vreme kada deca
nisu bila nita i iveti do u vreme kada odrasli nisu nita", Istorijske beleke
i pisma u Noroj Engleskoj kod Perry Millera, ed. THE AMERICAN
TRANSCENDENTALISTS (Peri Miler, ured. transcendenta-
isti"), .tw" YClk, 1957, str. 5.
64. Bentham, ponovo citat kod Wolina, str. 342.
65. MARK RUTHERFORD'S DELIVERANCE (Goror Marka Ra-
te/forda), str. 106-107., navedeno kod Houghtona, str. 347.
66. Navedeno kod Houghtona, str. 347.
67. Shlomo Avineri, THE SOCIAL AND POLITICAL THOUGHT
OF KARL MARX (loma Avineri, Drutvena i misao Karla
Marksa), Cambridge 1969, str. 90.
_ 68. Percy Bysshe Shelley, COMPLETE POETICAL WORKS ( Persi
Bi Seli, Sabrana dela), London 1881, str. 223. Kenneth Neill Ca-
meron, THE YOUNG SHELLEY; GENESIS OF A RADlCAL (Kenet Nejl
Kameron, Af/adi eli: geneza radikala), New York 1950, str. 270.
69. THE CONDITION OF THE WORKING CLASS IN ENGLAND
(Stanje radniL'ke klase u Engleskoj), Stanford 1968, str. 145.
70. Ovaj navod je z Engelsovog COMMUNIST CREDO (Komunis-
kredo) iz 1847, koji je prethodio manifestu. Dirk Struik,
ed. BIRTH OF THE COMMUNIST MANIFESTO (Dirk Struik, ured.
manifesta"), New York 1971, str. 185.
71. Navedeno kod Raymonda Williamsa, CULTURE AND COCIETY
(Rejmond Viljems, KlIltura i drutvo), New York 1958, str. 15.
72. Arnold Hauser, THE SOCIAL HISTORY OF ART (Arnold Hau.
zer, Socijalna istorija lImetnosti), New York 1958. tom III, str. 53, 81; Wil-
liams, "The Romantic Artist" iz CULTURE AND SOCIETY (Viljems
umetnost" iz dela KlIltllra i drtl5'tvo), New York; Eric Hob:
sbawm, THE AGE OF REVOLUTION, 1789-1848, (Erik Hobsbaum,
Doba rel'olllcije, 1789-1848), New York 1964, str. 307.
73 E. P. Thompson, MAKING OF THE ENGLISH WORKING
CLASS.
i4 William Wordsworth, "Observations Prefixed to, Lyrical BaI-
lads" kod Marka Schorera, Josephine Miles, i Gordona McKenzija, eds.
CRITICISM: THE FOUNDATIONS OF MODERN LITERARY JUD-
GMENT (Viljem "Razmatranja koja su prethodila Lirskim ba-
ladama"', kod Marka Sorera, Dozefine Majls i Gordona Mekenzija, ured.
Kritika; iZl'ori illodemog knji::emog suda), New York 1958 str. 36. Ideje
onima koje su izraavali nalazimo i u
grupama.
75. Morse Peckham, THE TRIUMPH OF ROMANTICISM (Mors
Pekam, 1i'ij!lmf romalllbna). Columbia, S. C 1970, str. 36 do 46. Peck ham
na ovo ukazije kao na "anti-uloge".
76. Charles Baudelaire, "The Painter of Modern Life" (arI Bodler
Slikar modernog iivow) kod Petera Quennella, ecL, THE ESSENCE OF
LAUGHTER (Peter Kvenel, ured. SU5'tina smeha), New York 1956, stc 52.
77. Navedeno kod Williamsa, CULTURE AND SOCIETY (Yiljems
Kultura i drutvo), str. 73. '
78, Georg Lukacs, HISTORY AND CLASS CONSCIOUSNESS
Istorija i klasna svesr), Cambridge, mass, 1972, str. l36.
79. Karl Marx, PRE-CAPITALIST ECONOMIC FORMATIONS
(Karl Marks, ekonomske formacije), New York str. 84--85.
184
so. Jurgen Kuczynski, THE RISE OF THE WORKING CLASS (Jir-
gen Uspon klase), New York 1967, str. 115.
Sl. Eric Hobsbawm, INDUSTRY AND EMPIRE (Erik Hobsbaum,
IndlIstrija i imperija), New York 1968, str. 73.
82. Mada se onoga to sledi odnosi isto tako na i ostale
porodice iz sveta", postoji i ogromna razlika o kojoj raspravljati.
Dobro polazite za takvu raspravu bio bi napis Angelae DaVIS,
on the Black Woman's Role in the Community of Slaves" DevIs,
"Razmatranja o ulozi crne ene u zajednici robova") Black Scholar, decem-
bar 1971.
83. Stuart B. Ewen, "Advertising as Social Production" (Stjuart B. Ivn,
"Oglaavanje kao drutvena proizvodnja") Radical America, maj 1969. str.
46-47.
84. Honore de Balzac (Onore de Balzak) je zapazio fenomen pod
pariskim svodovima 1820. i 1830, - moda najraniji obli.k robr:e
svodovi ovih palata pokazuju znalcu i svake crte arttkla kOJe
njihovi izlozi nude da je ilIdustrija postala suparnik 1II1/etllosti"; navedeno
kod Waltera Benjamina, "Paris Capital of the Nineteenth Century" (Val-
ter Benjamin, "Pariz - prestonica 19. veka), New Left Review, mart 1968,
str. 77, na kurziv.
85. Martin J. Sklar, "On the Proletarian Revolution and the End of
Political - Economic Society" (Martin J. Sklar, ,,0 proleterskoj revoluciji
i kraju drutva") Radical America, maj 1969. On na-
ziva ovu tendenciju "dis-akumulacijom" da bi je od aku-
mulacije industrijskog drutva. Na izvestan svako nastojanje da se
opie ta se promenilo u od 19. veka ?aovamo mora da uzme
ovu tendenciju za sredinu. Na prImer, Paul Baran l Paul Sweezy u MONO-
POL Y CAPlT AL (Pol Baran i Pol Svizi u kapitalizmu"),
New York 1966, ukaLUju na ovu tendenciju kao na tendenciju vik':,
Drugi primeri bi Maurice Dobb, "Some Reatures of Capltahsm
since the First World War" u CAPITALISM, DEVELOPMENT AND
PLANNING (Moris Dob, "Neke odlike kapitalizma posle prvog
rata" iz dela Kapitalizam, razvoj i planiranje), New York 1970, str. 38 I 39,
i Tom Nairn i Angelo Quattrocchi, THE BEGIN IN G OF THE END (Tom
Nairn iAnjelo Kuatroki, kraja), London 1968, str. 156-173.
86. Il Manifesto, "Technicians and the Capitalist Division of Lab.or':
i podela rada") Socialist Revolution 9, !1laj-Jl!.!ll
1972, str. 66-69. Ovo raspoloenje je jo ispoljeno kod bIrokratIJe.
87. Mnoaa usluna su neposredan dodatak robnoj proiz-
vodnji. Dalje, "vana komponenta svih uslunih moe se pretopiti
u robnu proizvodnju - zdravstvo kao industrija, na primer.
S8. Najbolji prilaz ovoj funkciji moderne drave nalazimo kod Jamesa
O'Connora The Fiscal Crisis of the State" (Dejms O'Konor "Fiskalna
kriza Socijalist Revollltioll l i 2, januar -februar i mart-april 1970.
89. Ovaj ideal ( .. porodica mukarca") kao i ostali ideali izazvani ma:
sovnom potronjom, poprima oblik sukoba "noye srednje klase;' l
ostalog dela proletarijata.
90. Upitan da dfl objanjenje za bujanje klinika za terapiju seksa, Yil
liam Masters (Viljem Masters), od Mastersa i Johnsona (Masters i Don-
son), navodi kao jedan od razloga taj da "mukarac i ena imaju danas po-
trebu jedno za drugim nego ikad ranije. Ljudima je potreban neko na
koga se osloniti. Nekada su imali klan, ali danas imaju samo jedno drugo".
New York Times, 29. oktobar 1972.
91. Gail Parker, ed. THE OVEN BIRDS: AMERICAN WOMEN
ON WOMANHOOD 1820-1920 (Gejl Parker, ured. iel/a o
enstvu 1820-1920). New York 1972, str. 4.
185
92. Christopher Lasch, THE NEW RADICALISM IN AMERICA,
1889-1963, THE INTELLECTUAL AS A SOCIAL TYPE (Kristofer Le,
Novi radikalizam II Amaerici 1889-1963, intelektualac kao socijalni tip).
93. Meredith Tax, WOMAN AND HER MIND: THE STORY OF
DAILY LIFE (Mered it Teks, ella i lIjelI duh; svakodnevnog ivota),
Cambridge Mass. 1970, str. 7, 17.
94. "ta je smisao ivota?" postaje sveprisutno pitanje omladi-
nom. Eugene Gant (Judin GanO iz LOOK HOMEWARD ANGEL (Po-
gledaj dom svoj, al/dele) je dobar primer.
95. Aaron Ester-son, THE LEAVES OF SPRING (Aron Esterson,
Harmondsworth 1970, studija porodice,
razliku "javnog mnenje", koje vlada kolektivnim ivotom porodice
i "Boga" koji dejstvuje uglavnom onda kada je pojedinac sam, posebno u
kupatilu, jedinoj prostoriji u kojoj stvarno vlada privatnost.
r

praksa
Emma Rothschild
AUTOMATIZACIJA I POLUKVALIFIKOVANI
RADNICI U GENERAL MOTORSU
I
februara 1972. godine radnici u fabrikama auto-
mobila Vega, koje su u sastavu General Motorsa, a nalaze se u
Lordstownu (Ohajo), glasali su od 97% za trajk protiv
uslova rada. Pre ovog glasanja fabrike u Lordstownu
stekle su hlosnu reputaciju menjanjem direkcija, otputanjem,
disciplinskim sankcijama, karta u proizvodnji, pro-
testima radnika protiv ubrzanja ritma na montanoj traci, gu-
bitkom vremena, odsustvovanjem s posla, stalnim op-
tubama za sabotau. Direkcija tvrdi da su radnici grebli boju,
kvarili karoserije, sedita i blato brane; ona je ponudila
5.000 dolara nagrade onome ko bi dao obavetenja o poaru,
koji je izbio na vodu na samoj montanoj traci.
Bez obzira na ishod ovog trajka, uslovi rada u fabrikama u
Lordstownu presudni u godinama koje nailaze. Prema vi-
ziji GeneraIs Motorsa, Lordstown je trebalo da bude model fa-
brike automobila sutranjice. Uz oduevljene aklamacije fabrika
je otvorena juna 1970. godine. Generalni direktor Chevroleta pi-
sao je tim povodom da nove fabrike predstavljaju "nivo kvali-
teta koji jo nikada nije dostignut u pogledu proizvodnje u ovoj
zemlji, a verovatno ni u celom svetu". Dodao je i to da su radnici
"veoma privreni ovoj fabrici". Godinji izvetaj Generais Mo-
torsa iz prole godine nosio je na omotu fotografiju montanih
pogona u Lordstownu pred kojima su parkirane dve "vege".
U ovom izvetaju su se nalazile i fotografije trojice ljudi kako
rade na traci i "jedan automatizovani za kontrolu" "vega".
Jo januara prole godine novi predsednik G. M.-a Richard
C. Gerstenberg je govorio o Lordstownu kao onajizrazitijem
primeru nastojanja svoje kompanije na produktivno-
189
sti rada: "Sve je radi smanjenja trokova na montai".
U Wall .?ila su objavljena miljenja jednog ber-
zanskog kOJI se uprave vratio iz posete
L.ordstownu,. l "o?uev!jen" smanjenjem trokova proizvod-
"Treba IstacI da Je traka za izradu "vega" prototip koji obi-
lUJe poukama za sve u G. M.-u. To je i put
. . sadanja situacija je donekle ublaila ono oduev-
k?Je Je tehnologija "vega" stvorila rukovodiocima.
naime, proturaju hipotezu prema kojoj je nezc:dovoljstvo
k?Je vlada .u. Lordstownu uslov!jeno izuzetnom psihologijom rad-
radmcl su nedisciplinovani, premladi starost se
krece oko 24 godine), ili pak pokuavaju da u rad unesu dosta
ponaanje. Jedan veliki list,
G.M., .voplsuJe L.ordstown "Woodstock industrije"; drugi
opet s:r fabnke divota "dostojna utopije", a sada
raj. hsen hlagodeti", i to krivicom radnika bunt ov-
I1lka". Direkcija G. M-a organizovala je u Lordstownu" sednice
radnike grupnoj
G.M. Je morao da se pomiri sa da fabrika radi samo
pol?vinom svog nedeljnog kapaciteta; u direk-
cIJa pnprema prenoenje jednog dela proizvodnje "vega" u drugu
fabnku, na 800 km udaljenosti, u Sainte Therese, severno od
Montreala.
.. Nepos:-edno interesovanje koje je G.M. pokazao za psiho-
lOgIjU radmka uspelo je da odvrati panju sa pravih uslova rada
:-r iz izjava same direkcije bilo je jasno da
rad na traci "vega" izuzetno naporan i da organiza-
c.lja u Lordstownu proizlazi iz brige za
tivnostI.
automob!la danas doivljava krizu: smanjenje pri-
hoda, prodaja, kapaciteti. U susretu s
taIc:'0m pokuava se raznim metodama, koje sve vode
ka lIltenzIflkacljl rada, da se produktivnost. i kada
in:vestiranja, kao ona u Lordstownu, automo-
bIlski trustOYI I dalJe. ulau napore na kvantiteta rada
svakog radmka. Fabnka vega spada retke fabrike automo-
b.il.a su industrijski ruk;vodioci istupili pred Govo-
o je bilo od za strategiju G.M-a .. opi-
fabnku II Lor:dst?wnu najs.itnijih detalja: nova skupa
op.ema, nova orgamzacIJa prOlzvodnje, no\"c kontrolne tehnike.
r :rako podacima o problemima pro-
II automobila i o stanju u
. .I.. rema D1lSIJenjll samog G.M.-a, uslovi rada u no-
VI.r:1 su takvi da nezadovoljstvo i pobuna nisu izuzetne
vec raCIOnalne tmurni dani nadvijaju se nad
.Lordstown. treba da predstavlja put
prOIzvodIlju automoblla - kako je to izjavljivala
DIrekCIja.
190
II
"Vega" je lansirana 1970. godine. Ona je trebalo da bude od-
govor G.M.-a na smanjenje dobiti i na uvoza auto-
mobila. Taj novi model trebalo je da se konstruie (u Lord-
stownu) najnovije tehnike i da se prodaje u skladu sa
poslednjim metodama intenzivllog marketinga. Do danas, "vega "
je samo odgovorila navedenim ciljevima, dok se kriza
industrije automobila, kako izgleda, pogorava.
I u samom G.M.-u priznaju da sa Vegom, kao i sa ostalim
"super compacte" kolima, nisu uspeli da zaustave in-
vaziju stranih kola. Januara 1971. predsednik G.M-a
je da prodaja uvezenih kola opasti na 10 do II % od svih pro-
datih kola na tritu. u mesecu avgustu iste godine
22% kola prodatih u Sjedinjenim Dravama bilo je strane proiz-
vodnje; u godini koja je usledila nakon lansiranja ,,\ege" i "Forda
pinto", avgusta 1970, prodaja "toyota" je za 74%, a
"datsuna " za 1 08%. Nakon meseca avgusta dodatne takse na
uvoz i trajk dokera usporili su prodaju stranih kola.
1971. godina ostala je rekordna za uvoz automobila, kako sa
stanovita prodaje tako i po prodoru na trite. Na konferenciji
za tampu prilikom svog naimenovanja, decembra meseca 197 l,
Richard G. Gerstenberg je izjavio da petnaest meseci nakon
lansiranja "vega" jo nije bila izloena "iskuenjima trita koja
joj elimo".
Otkako je lansirana "vega", autcmobilska indust-
rija bila je najslabiji sektor jedne privrede u depresiji. Godina
1970. bila je upravo porazna za automobila. Od
1961. godine to je bila najnie registrovana proizvodnja, odnoSIlO
za nia nego 1965, rekordne godine; predstavljala
je petinu u odnosu na 1955. a dvadesetinu u sa 1950.
godinom. Propalo je 955 trgovaca novim kolima. odnosno svaki
28-mi. U listu prodavaca automobila AutolIiotire News moglo
se petnaestu godinu uzastopce ukupan
broj prodavaca kola je u opadanju. pa bi u pomanjkanju dobiti
trebalo videti osnovni razlog takvom stanju."
Porazne rezultate iz 1970. godine industrija i G .M. svaljiyali
su na optu recesiju u toku prve polovine te godine i na trajk
II G.M-u u toku druge poiovine. i II toku 19'7L godine
stanje u industriji nije bilo slavno. pa je G.M. objavio svoje re
zultate iz te godine bez oduevljenja. Premda je pro-
daja u celom svetu dostigla rekordnu sumu od 28 milijardi do-
lara, dobit je bila daleko ispod one iz 1965. godine. Wall Street
je pokazivao jo zabrinutost od G.M.-a. lako je objaVljivanje
cifara o prodaji izazvalo vrednosti akcija G.M.-a za
poena, objavljivanje rezultata glasanja u Lordstownu
u prilog trajka njegovog izbijanja izazvalo je pad od devet
osmina vrednosti poena.
191
G.M. je jedva nadoknadio dobit izgubljenu za vreme trajka
u U.A.W. 1970. godine. Njegova ukupna dobit za 1970. i 1971.
godinu bila je najnia posle trajkova 1961-1962. O'odine u
vreme kada je ukupan iznos prodaje bio gotovo za pol;vinu
!1
ji
nego danas. Od julay 19!0 .. do 1971. (period koji
Istov.remeno st:ajk. I stanja njega)
profItna stopa na lIlveshrallI kapItal (dIvIdenda akCIOnara) iz-
nosila je svega dok je 1969-1970. iznosila 15,5%, u toku
sam: .1
969
. godme 16,7%, u 1968. godini 17,7%, dok je u 1965.
godlI1l iznosila 25,2%.
ni ukidanje poreza na vozila nije dovelo do sti-
mUlisanja dobiti u drugoj polovini 1971. godine. Ekonomske me-
re je. u. preduzeo Nixon trebalo je da pomognu auto-
lI1dustnjl, pa je ukidanje poreza na vozila predstav-
ljalo programa ekspanzije. Ali, i pored Ove
p:O!zvo?acl automobila nisu mogli ni najmanje da
povecaju svoJe proIzvodne programe. Kupovali su minimalne ko-
dodatnih sirovina i angaovali veoma mali broj radnika.
se promiljenom, poto je prodaja vo-
u 1972. gOdl.llI, I:a I ,?anas, vrlo nestalna. U februaru je Mi-
trgovlI1e Izracunalo da je program kupovine vozila
smlI1]en za 8,4% u odnosu na prolu godinu, a za 4,4% od me-
seca oktobra.
. D.mas je najozbiljniji problem produktivnost, a upravo to i
Jeste ono za Lordstown. Svi rukovodioci in-
dustrije automobila govore o krizi na nacionalnom i 10-
planu. Prema jednom glasnogovorniku Forda, produk-
tIvnost u proizvodnji automobila u periodu od 1960-1965 rasla
godinje z_a 4,5%, dok je u periodu od 1965-1970. taj porast
bIO sv.ega 1,)%. su doskora proizvodila sa 80% svojih
smat,:-a. se da je njihov dananji kapacitet dovoljan
da zadovoljI potraznju do 1980. godine. Poslovni promet je samo
u .laga?om po.rastu, pa firme oklevaju sa izgradnjom novih fa-
bnka l kupovlI1om novih maina.
i kapaciteta imali su
za posledIcu omanji obim investicija. U toku ezdesetih aodina
ovaj industrijski sektor zabeleio je najniu stopu rasta
po zaposlenom od svih firmi za preradu proizvoda, koje se nalaze
listi ,,500" Fortuna. U toku proteklih pet godina ka-
pItal po zaposlenom u industriji automobila porastao je za samo
to priblino odgovara monetarnoj devalvaciji. U tom is-
tom periodu u ostalim indus-
trijama iznosilo je 32%, u hemijskoj 40%, a kod
kincelarijskih maina 67%.
ree!1je pr?blema produktivnosti lei pre u
u prOIzvodnje nego u investicija.
Om dajU do znanja da su trustovi isuvie siromani da bi mogli
da se upuste u izdatke za kupovinu modernih maina. U
192
,...
Lordstowna, Gerstenberg se u sutini na "enormne
koje je G.M. utroio .. fabnka Vega.
upravo svojoj reputacIjI "velIkog rashoda , <!ersten-
berg se podigao do samog Kada 1932.
godine bio angaovan u G.M.-u, on Je naJI?re me-
vremena. Nakon to je proao kroz I budzetske
slube, je postao - prema sopstvemm reCIma
stenberg, stari Njeg?vo skoro u In-
dustriji automobila pozdravljeno Je komentanma
v

"Vreme je za finansijsku strogost", il.i. ".U s.lt.uacIJI,
treba smanjiti trokove pre nego raZVIJatI prOIzvodnju Ih uvo-
diti inovacije". .
Briga o trokovima i da se sasvIm neznatno
napreduje u tehnici proizvodnje automobIla don:kle su.
ralisali industrijalce. Edward N. Cole,
tivnog saveta G.M.-a, jedini od direktora Je
neO'o finansijski rekao je: "U naoJ gram mogucnostI
tehnoloko; progresa su' nego u proHosti" ...
da Cole, koji je inenjer, smatra "vegu detetom ,
njegovo dete bio je yLe
predsednik Forda, jo porazmje posto }e u fr:
govinskoj komori Los Angelosa nedavno Je, day bl
se poboljala produktivnost, "potrebno kolIko to.
Kao to nesumnjivo znate, to zahteva
sistematskiju integraciju pojedinih operaCIJa, smanjenje mrtvog
vremena, itd". .. . ov,,
Zbog opadanja dobiti, zbog kapaCIteta
i perspektiva koje malo obecavaJu, IIl?Ustr:Ja automo-
bila ulae napore da produktivnost uz najmanjU
bi se uz najmanje potrebno Ae
da radnici rade napornije i da se SmanjI ,,:nrtvo .vreme y' R?botJ
SU dosta skupi, ali zauzvrat sve. ,cak. I
manje razvijene, mogu da plate Inzenjere za metod 1 l(Onlrolole
kako bi se obezbedi o planning i kontrola. U
je troio sredstva naveliko, pa su
za rezultat intenzifikaciju rada. Nove masme napOrmjI
i bri rad. i kada tfUstovi pristanu na kupOVInU nove opreme,
oni i d:J.lje insistiraju da radnici ulau napor.
III
Fabrike u Lordstownu, je izgradnja kotala vie 0vd
100 miliona dolara, raspolau izuzetno velikim t.ehw?los-
kih inovacija. Inenjeri G.M.-a kau da su to naJlepse l.
dernije fabrike na svetu. pogonay za Iskal-
kulisan je a pogom .za od.go"\araJu "pot-
puno novoj koncepciji". Pa ipak, IllovacIJe kOje bl u Lordsto::nu
vodile produktivnosti zahtevaju iste metode kOJIma
13 Marksizam u svetu
193
se sluio G.M. i njegovi konkurenti u ostalim fabrikama. Te
metode predstavljaju svih onih metoda proiz-
vodnje u serijama. Leonard Woodcock, predsednik U.A.W.-o,
priznao je pro. I e . godine prilikom jednog kon-
gresa automobIlskih radnika da realizacije Lordstowna nisu tako
"revolucionarne" kao to to tvrdi G.M. i "da su one samo
nile da se razviju principi" koji su drugde.
Osnovni princip tehnologije Lordstowna je ubrzanje ritma
rada, koje je primenio jo Henry Ford. U lordstownu za jedan
moe da 100 vozila, dok je uobi-
cajem rItam 60 vozIla na sat. Radnici se svakih 36 sekundi
sa jednom novom "vegom", to da jedna ekipa u toku 8
prisustvuje defileu od 800 "vega". Radna mesta su dakle
preispitana i s obzirom na ritam proizvodnje od 36 sekundi.
se nastoji. da se upravo takvo ubrzavanje
forma tako yojednostavljena da svaki marljiviji
radmk bez IclvalflkaclJe moze da montira jedan deo za 36
sekundi.
y' POjedi,ni zadaci polukvalifikovanih radnika povereni su ma-
ah vrlo se da one predstavljaju i
,napredak III da na revolucionaran preobraa-
vajU 'pflfodu zadataka. posebno je isti-
cana Jedna od movacIJa IZ Lordstowna: zavarivanje vre roboti
nazvani postoji jo J?noSo fabrika automobila gde
se zavarIvanje vrsI na automatskI nacin, posebno u fabrikama
koje vozila "Ford pinto". Fiat je nedavno instalirao
u)ednoj n,ovoj faJ:'rici juno Rima, a japanska indus-
tnJa sluzI se polIvalentmm automatIma, od kojih nekoliko
primeraka biti firmama. U stvari, roboti
IZ Lordstowna samo primenjuju principe stare 40 godina.
Jer, j? godine je opisao automatsku varilicu koja
o?avlJa IstI P?sao kao I i koja "U potpunosti obavlja ceo
cIklus operacIja na automatski
, ,Unimati ll?pte ?e, na proizvodni rad. Prema obja-
y k?Ja Ih oni svoj, uspeh duguju
nJemcI sto "danasnjI radmcI Jednostavno odbIjaju zadatke koje
nehumanim". Generalni direktor Chevroleta pisao je
da maSlila za automatsko zavarivanje da radnik izbegne
tipa!jbma za zayurivanje"; ali ono to
nesumnJIVO, blIe sutini njegove misli, jeste to to su .. mehani-
zova,ni j oni sektori koji predstavljaju opasnost da izvori
razl1l,h gre,aka koje nastaj li iz ljudske nesposobnosti." Uostalom,
ne bl se m moglo od jednog radnika da za jedan sat
za\'ari stotinu velikih komada.
Ali, u krajnjoj liniji, rukovodioci u Lordstownu imaju isto
sa novim mainama kao i sa ljudskim
. Prema Wall Street Journalu, automatski pitolji
za bOJenJe, u trenutku kada treba da se "prisete" da li je vozilo
194
koje je pripremljeno za bojenje kupye, limu,zina ili br.eak,
pokazuju tendenciju da I bOJu ra?prse .. u
na stakla vozila i na sve ono sto se nalaZI u nJIhOVOJ neposredno]
blizini. Jedna n:aina, se u tome. da
pojedine delove podnOSI . cesto Je
glavnih. delova .G.M. Je
je Car prodao Jednu defekt nu "vegu . Nakon
vanja greaka na vozilu, inenjeri iz Chevroleta su ustanovIlI
"propust u montai" koji je izazvao jedan. O? po-
to su kola koja su imala automatskI menJac bIla montIrana pre
modela sa sa tri brzine.
Maine koje najvie vre pritisak na rad radnika su one koje
slue da se organizacija proizvodnje jo vie zao,tri i da se
ponovo ubrza kako bi se prilagodio rItmu
trake. Inenjeri iz G.M.-a posebno su n,a
integracije pojedinih Jedna ,?d nJIhOVIh am:
bicija bila je da se "upotrebI tehnologIja progran.lat?ra bl
se rad svakog radnika "lakim za a Isto,:re:
meno i preciznijim". Naime, proizlazi da ).e JeftmlJe P?vecatl
stepen preciznosti i, ritam u nego za-
meniti brim robotIma. Masmama se uspeslllJe zamenjuJu kon-
trolori i nadzornici nego nebalifikovani radnici.
Za inenjere u automobilskoj industriji obi-
intenzivniji rad uz obaveze. Povecanje rad,mh za-
duenja na radnom mestu predstavlja jedan od
blema u Lordstownu. Neki radnici kau da su pnsiljem da lrce
du montane trake da bi odrali ritam rada koji im je
nut. Predsednik sindikalne podrunice izjavljuje: "To)e najbrza
traka na svetu. Momcima preostaje samo 40 sekundI da obave
posao. Direkcija pravi svoje kalkulacije i kae da r,adu
samo neku sitnicu. Iz papira bi moglo da se pomIslI da radmk
ima dosta vremena. kada raspolae sa samo sekun-
di, onda i najmanja stvar koja se doda moe da te ubIJe.!
Organizacija rada u Lordstowl1u zasnovana. je tradicio-
nalnom principu merenja vremena i ubrzavanja
Progres koji je postignut u "kalkulisanju", bilo na papIru Ih
je G,:M-u da usavri teh?iku
Forda. Treba odstraniti svako "mrtvo vreme": naIme, ukollko
svaki radnik u Lordstownu ubrza svoj rad za pola sekunde n:
a
sat, G.M. utedeli milion dolara godinje, iji 0,5% od svoJe
godinje dobiti po isplati poreza.
Na primer, montaa se i. sputa,
ne bi gubili vreme suvinim l neproduktlvlllm pokretIma ?llS
1ca
.
arhitekta iz Lordstowna je prilikom otvaranja lab-
1 IntervjU objavljen u New York Times-u 23. januara 1972.
13
195
s ponosom listu Automotive New' .
cak 1 sistem jedinstven. Odvija se na' !-O:dstownu.Je
gova Vlsma varira 35 cm i l 80 a nJe-
operacija, i to na takav da ;s m, od tipa
njega najpodobniji Rezulfat ;admku na za
leda u broja navrata k " u avstva se og-
se obavi u jednom u sva zadatak moe da
za p JU monotollJje rada i u zahtevu
Taj industrijski arhitekta u otreb!" .
kojima je Henri Ford u MJI Lz;r;P d Tiavkao !0tovo iste izraze
d
" . 'Je an nor' OPISIV .
a UCInI da "radnik ima manje da '!" ao svoJe .napore
svedeno na minimum" P' tk mIsLI, a da n:-
u
kretanje bUde
, . " oce om 9J4 godm d' l'
traku i usvojili politiku rada " '" po 1 smo
smo Jednu traku na 656 cm od l' u VlsmI coveka. Imali
, zemje, a drugu na 61 2 cIn"
Zaf . , .
lm Je u Today and Tomorrow F d b'"
"sagi njanje da bi se dohvatila neka alatJ 0\ kako
rad, pa otuda svi delovi t b
m
1 deo ne
u VISim pojasa". re a a olaze do radmka
"mrtvog vremena" 'ed' "
orgamzovanju fabrike automobI'la U
J
'" od glavmh bnga u
u K C' . . la fICI za monta' G M
ansas lt yu Jedna nova v' zu . -a
ih radnici montiraju. U delove vozila dok
nedavno je izbio sukob zboO' sm 't b al G:,M-a u Detroitu
v' 'd b es aja S avma Jer
ClIna Je nog radnika' N v t k' ' - prema re-
teren, a slavine se n'alaze" naasa. a Je kao fudbalski
, 'Il]enUl1 krajevima N .
nosti da se rad prekida odla v' v,' ema moguc-
da se momci ne bl' I To je namerno
1
rzava 1. Lord t . G
ova ukavstva doveo do kraJ'nJ"h' s ownu Je .M.
1 gramca.
Programatori koji treba da v l"
vek kao njihovi ljudski homoloz' aClJu se odu-
mer, u A.L.P.A.C.A (AssembIl, s .Im su Na pri-
Activity) "svakom radniku se d/e ",. ar:
d
Control
da obavi svoj zadatak" Jedan .J v' m",?a ,,-olJKO mu Je potrebno
opisuje P.A.C.S IZ "odeljenja za kontrolu
?VIm "esnaest kontroln' ss:-r!a,nce Con!rol System)
Je na stratekim po celo' smeteno
kruenja" koji a cl To je SIstem "zatvo-
nje ne ostane bez reenja va a ".ll: Je an problem proizvod-
G.M-n, ti automatski i'uni enog vremena". Prema
kontrolu kvaliteta al' vP d od prvorazrednog za
, , ! cmI se a su -apra . ,
l kontroli trokova. U stvari o. ; L. j' vo, nam:nJeIll nadzoru
vezi sa e1iminisanjem su I r:ropnste u
radnici jz Lordstowna da v
pro
proIzvodnje". Neki
kavosti montanih traka k . su cak om san:-
i
ukazivali na manj-
i dalje ,Oje su automatskI pijuni i
196
IV
Kriza u Lordstownu zaotrena je oktobra prole godine, u
kada su menaderi jz Assembly Division (G.M.A.D.), poz-
nati po svojoj krutosti, preuzeli fabrikom. U sep-
tembru, radnici iz pogona karoserije pokrenuli su divlji trajk.
Od oktobra sukobi u kojima su bili suprotstavljeni direkcija i rad-
nici, postajali su sve i Posle dolaska G.M.A.D-a.
u fabriku sindikalno organizovani radnici uloili su 5.000 pro-
testa. Novi rukovodioci otpustili su 300 radnika, reorganizovali
programe proizvodnje i uveli nove disciplinske sankcije. Prema
jednog radnika iz Lordstowna: "Jo ni jedna fubrika
nije porazila G.M.A.D, ali ja vam garantujem da naa to po-
kuati. "
G.M.A.D je zaposlenima poznata po agresivnoj bru-
talnosti. U generalne direkcije, ona je jedno od odeljenja
koja najvie Formirana je 1965. godine da bi nadgle-
dala montau izvesnih modela, i to u fabrikama gde se proiz-
vodilo vie tipova kola. Od tog vremena u Chevroletu i Buicku,
kao i u drugim odeljenjima za vozila, podizao je sve
vie fabrika. Jedna od prednosti ove reorganizacije je u tome
to je otada postalo da se u G.M-u primeni antitrus-
tovski zakon, poto tipovi kola o kojima je ovde vie ne po-
seduju fabrike za montau, a G.M.A.D, opet, raspolae isklju-
ovim. Zadatak nove podele je da se sada koordinira, na na-
cionalnom planu, proizvodnja svih delova, kao i svakodnevna
organizacija na montanim trakama. G.M.A.D na taj kon-
trolie 18 od 24 fabrike za montau G.M-a, i 75% od ukupnog
broja vozila. u vidu tako nagli uspon u hijerarhiji predu-
moe se verovati da je generalna direkcija odobrila metode
G.M.A.D-a.
U Lordstownu G.M.A.D. je reorganizovala proizvodnju ote-
radne obaveze uz penala u neizvrenja.
Radnici su se alili na disciplinskih mera i
strogost novi direktor fabrike je izjavio:
"ukoliko su nekim radnicima radne obaveze, to je samo
otuda to se zakasnilo s takvim zahtevom". A to, zapravo,
da je njegoya ekipa pronala sredstya za
produktivnosti koja ni sami programatori nisu mogli ni da za-
misle: "Ova fabrika, kao uostalom i sva nova postrojenja, anga-
ovala je preYie radnika na samom startu."
Pootravanje discipline koju je sprovela G.M.A.D. li Lord-
stownu predstavlja poslednju stepenicu u trci za Neki
radnici su zamenjeni mainama, a rad preostalih radnika reguli-
san je drugim mainama ; administrativni inenjeri su pozvani da
odbrane profitnu stopu. Jer, u meri u kojoj maine postaju skUp-
lje, nastoje da eliminiu svako "rasipanje". Jedna od
197
inovacija u Lordstownu o ko'o' su s .
se od jedne kade sa e slavopoJke
:,vege.". natapale u boju. Kada 'e G.M m ontrolom u su se
Je kntlkovala rasipanje boje J k . .A.D. u fabnku, ona
karoserije". " Oja se sa upl.Jala u uglovima
v
Pre izbijanja dananje krize G M" .
spremnost za dijalog sa sindikatom N . I1l!e
cu sastojali su se u osnovi u t d' apon u tom prav-
na stranim jezicima kojima da Izvea napise
japanske konkurencije. S dru e seca o na pretnju ili
za odravanje zahtevalo se Od. rad.r:ika
vIm lekarima". Illmate da se "smatraJu nJIho-
Glasnogovornici firme insistira' v'"
stvo radnika II Lordstow . d d
Ju
na clIlJeIllcI da nezadovolj-
?om rada. na traci. J ve veze sa yrir?-
Je to sasVim jasno. One ned r k d svf G.M.A.D-a, IZJavIO
kovo Lordstowno r e je a a G.M.A.D. preuzela ru-
freyu nekoliko pita . m Ist AutOI1:?tll'e News uputio je Gold-
.. nJa o "monotonl1I d" M
notoIllJa - Odgovorio je Godf v .. o ra a ." o-
s tim postoji ;zbiljan nes rey - P?godan termin. U vezi
niji problemi nastaJ'll kadPaorazumt: CIIlI ml se da nai najozbilj-
. . reme Imo tu 'n t'"
Im:lJll razlocra da ale za tom t" lono OIllJU. Radnici
k
. o mono OIlljom J d " .
oje sam proveo u fabr;k .' er, ugl IlIZ godma
da rade Ak; me na pomisao da oni vole
posao se ... I e nove elemente, razbijate ritam i
Drugi menaderi rado ukazu' u .'"
od onog na traci. Kako to l' v J
L
naJ to kako Je TIJlhov rad gori
T" d caze ee aco cca cr . l . d' k
ror a, radnicima automobil k . d .. v.' III Ire 'tor
Ne kaem da je to raj ali' s e Je dosta lep ...
svoje Jams' R Jf sasvim s.l
g
L!rnO da lm izraavati
predsednitva G.M-a. pre svog iz
go valo nnz' 'ld00"v'0
10
1' .Jte r a Joma/u da se "mno-
k
..... e vo f'1 dIllka S .v l v . .
OJI se ale. aalanldL"l'j'e j' ; V. cl. , UVlse se s usaJu OIll
, o IzaZIvaCI nered K
o svom sopS'l\'ell0m -adl! . . a. unem vam se da bi
. l' 1110(1'ao ela 'v l ..
.bl rasplakao masu: dovoljno bi b" ce u .knJlgu,. kojom
JIm problemima, o nren n .f sumo go:'oml1 o SVHn svo-
izvetaja." .t-' lOr ... "lOnO[Om]l u c!tanju bezbrojnih
'l' .
lV ',;QUtIm, sasvim je si ourno da ." . .
znat! sa raznim manifestact' _. d .sv
i
: SVI tl rukovodIOCI upo-
je o tom pitanJ'u obeloda J.amd Illd.og .nezadovoljstva. G.M.
'j'] nIO svoJ st:1V u 17 nVt b' .
pf! I (om sklapanja jednoCJ . .. --'c;s.aJ.u o
na radu, kako se tu kae o go.dme. Disciplina
?a alarmantan broj Je, a su konstatovali
Izvrava i zlou a sa se, ne
nicima". Programe proiz namenjene slube-
\ o nje stalno "naruavaju krize i traj-
198
kovi". "Reklo bi se da se iri i nemaran odnos prema radu".
Kada je decembra prole godine Gerstenberg preuzeo rukovo-
G.M-om, odmah je izjavio da je apstinencija veoma ve-
lika i da je u stalnom porastu. Roche se u vie navrata alio na
reklamacije i trajkove; a trajkovi su sve prevazilazili ok-
vire ugovornih odredbi. Prema vladinim statistikama, ti divlji
trajkovi izazvali su 1968. i 1969. godine gubitak radnih
posle 1950. godine.
po brojnim sociolokim anketama, predstavnici pre-
ne bi smeli da prenebregavaju ni vezu koja postoji
protesta, s jedne, i intenziteta i ponaVljanja radnih ope-
racija, s druge strane. Firme produktivnost primenju-
na jo usavreniji Fordove principe, a njihov odnos
prema "zadovoljstvu na radu" nije se nimalo izmenio od 1920.
godine, odnosno od vremena kada je Henry Ford govorio o
jednog svog radnika koji "ceo dan nije nita drugo radio sem
to je pritiskao jednu pedalu". Na primer, Josef Godfrey iz
G.M.A.D-a je izjavljivao da momcima koji ne vole rad
na montanoj traci ima i takvih kojima se jednostavno ne radi,
bez obzira gde ih stavili". Prema listu Automotive News, "God-
frey daje do znanja da je rad na traci jedan od najboljih u in-
dustriji i da je, uostalom, sama automobilska industrija jedna
od najboljih ".
iz opsenih sociolokih studija o uslovima rada u
industriji automobila proizlazi da radnici ove grane naputaju
posao dva puta noge u celokupnoj industriji, a
da je stopa naputanja posla na traci dva puta nego kod
ostalih radnika automobilske industrije.2 U Detroitu je Chrysler
pokrenuo istraivanja o na radu u industriji. Iz
anketara proizlazi da su povezane sa frustra-
cijom koju radnici na poslu. U toj studiji jedan lekar
ukazuje na prijatne aspekte koje radniku donosi na radu:
"On nekoliko puta slua kako ga prozi-"'aju po imenu .... I tako,
umesto da bude anonimni i lako zamenljivi izvrilac, on naglo
postaje ljudsko sa imenom i prezimenom i, jo vie,
neko kome je potrebna nega.
3
Pa ipak, prema direkciji II Detroitu moglo bi se pretpos-
taviti da izuzev trake ne postoji nikakvo drugo racio
nalno reenje - to je u svakom pogreno. U vedskoj
je fabrika Volvo finansirala jednu studIjU o naporu koji
se izaziva ponavljanjem iste radne operacije. Rezultati su bili
toliko da su u Volvou da premetaju
radnike s jednog radnog mesta na drugo, a jo uvek pokuavaju
2 Robert Elauner, AliCI/ation and Freedom (University of Chicago
Press, 1964).
3 R. A. Sokolov, "The Treatment of Disability", Journal of Occupa-
tional Medicine, februar 1967.
199
da ukinu montanu traku. Jedan automo-
bilske. Motorola, eksperimentisao je sa ukidanjem trake
u Eksperiment se pokazao re n-
tabll.mm: lZlsklvao Je veCI broJ maina i radnika, ali je zato bilo
0.tpadaka, registrovalo znatno manji broj
svoJevoljnog napustanja :posla l opadanje "svih trokova koje
oni izazivaju". .
. vTrustovi automobilske industrije ne prihvataju za-
l pSIhologa. kao u Volvou i Chrysleru,
l. U
v
G-M-u Je p.oznata veza koja postoji zamora i ponav-
ljackog rada, nezadovoljstva i odsustvovanja S posla.
Uprkos tome, dIrekcIja se da reaguje kao da to nezado-
voljstvo, i ono koje prouzrokuje oboljenja,
predstavlja. koja .treba da bude kanjena. G.M.
Je u svom Izvestaju za 1970. godInu veoma eksplicitno prihvatio
takav stav. Kompanija je zahtevala reviziju svog sistema osiru-
ranja za bolesti i na poslu. Smatralo se da su n:k-
za ?porava.k preterano izdane, posebno u slu-
III "subjektivnih "bolesti. na poslu
?Ile su za radmke Izgovor da ostanu kod za oporavak im
Je trebalo .vremena. Sve broj radnika alio se na "pre-
III nervna oboljenja", to je sve teko dijagnosti-
cIratI, a sto Je skupo kotalo naknade
stvarale su sigurnosti, a kod nekih - elju da produe
odsustvo."
.. Politika automobilske industrije (sa G.M-om na sas-
tOJI se nametanju discipline i po cenu raspoloenja u
Izgleda .da udaljavanje pogona predstavlja uspenu
taktiku u IZbegavanju protesta. G.M. je po-
da svoje fabrike od svakog spoljno g uticaja koji
bl da Izazove Fabrike Vega u Lordstownu
smestene su sa druge strane jezera Erie, - udaljene vi5e od
400 km od trzavica u Detroitu. Prema pisanju
.t:ebalo je da se izgradnjom fabrika u Lordstownu, pored
ostalIh obezbedi "primena najnapornije tehnike automat-
ske uz to manje meanja sa strane", Iako veliki broj
radl1lka IZ Lordstowna dnevno prevali 80 km da bi stigao na
mesto, geografska udaljenost nije orga-
otpora. Nove fabrike za izradu motora Pinto, koje
rO!'d u jednoj oblasti Ohaja verovatno
bItI spontanog nezadovoljstva radnika, nego
sto to bItI bud,uce fabnke Vega, koje G.M. smeta u jedan deo
QueDeca po cem vIsoke nezaposlenosti.
Autc:mobilski trustovi odbacuju svaku sugestiju
o ukIdanjU !ada. traci. Oni isto tako odbacuju sve palijativne
kao sto Je cetvorodnevna nedelja sa ekipama u deseto-
casovnom radnom vremenu. U.A.W. i Chrysler su razmatrali te
200
predloge o nedelji, ali su pregovori bili prekinuti. Pred-
stavnici Chrvslera su izjavili da bi navedena fommla bila neprak-
i u" nekom eksperimentalnom programu, poto bi veoma
komplikovala razmenu snabdevanja fabrika
sa smanjenim radnim vremenom. I Richard Gerstenberg je
bacio taj projekat na konferenciji za tampu povodom svog na.l-
menovanja, pod izgovorom da bi radna nedelja
bila u industrijskoj proizvodnji, jer mo-
smene u nude". ta-
kav prigovor uopte nije ubedljiv, poto su
vlade mislili da radni dan zahtevatI dve smene
sa vremenom i jednu sa sastavljenu
od radnika sa radnim vremenom.
Radikalniji preobraaji su sa jo vie prezira. Iz
jednog izvetaja o profesionalnom napredovanju, koji je f!nansi-
rala Fordova fondacija, proizlazi da u fabrikama automobIla po-
stoji izuzetno veliki broj tzv. radnih mesta, tj. mesta
"koja ne pruaju nadu za napredovanje". napredo-
vanje vie predstavlja "nagradu za radni sta, nego pravo
nijedan od rukovodilaca konsu!tovamh u
tom izvetaju "nije verovao da rad na traci moe da se restruk-
turie na ozbiljniji kao to niko nije verovao da se "ne-
to moe preduzeti da montaa bude manje nepri-
jatna". U istom izvetaju moe se i mi-
ljenje "jednog direktora za obrazovanje", se ime ne
navodi, ali koji mora da pripada G.M-u, poto je uveren, upravo
kao i G.M.A.D., da "radnici vole da rade Evo ta
je on izjavio anketarima : "Na montanoj traci ne ..
toliko ponavljanje operacije koliko nered, pa radIje pokusatl
da do maksimuma zadatke kako bi radnike vezao uz

Napori koje je uloila automobilska industrija da bi "obo-
gatila rad" ili "obrazovala" radnike upravo su smeni ..
trajka 1970. godine, G.M. i predstavnici U.A.W-a zaklJuclh
ugovor kojim je priznato da rad zamara vie nego
radnike, pa se daje da se uloiti napori i s jedne I s
druae strane kako bi se .savetovali radnici koii dolaze na
radesa zakanjenjem, ili obolevaju". Kolektiynim ugovorom
se program obrazovanja kojim bi se ruko-
vodilo na paritetnoj osnovi, a koji bi se realizovao u ekspen-
mentalnom obliku, i to samo u fabrici Cadiliac u Detroitu. Gore
pomenuti izvetaj o profesionalnom napredovanju odraava stva-
ran sud direkcije trusta o toj vrsti programa: ob!azo-
vnog perioda predstavlja minimalnu prednost; Jedan
od predstavnika primetio je da bi pokloniti novoangu-
ovanom radniku jedan dodatnog, neproduktivnog rada (a
da se i ne govori o celom danu ili nedelji) kotalo astronomske
201
sume, verovatno nedopustive za jednu industriju koja je toliko
zaokupljena svojim trokovima".4
. svojih radnika trustovi se slue jedino mar-
glllallllm I Jeftllllm merama, da bi kasnije, kada situacija u predu-
postane gotovo bezizlazna, kao to je to u Lordsto-
wnu, pokuali na brzinu sa primenom neefikasnih lekova.
VI
K:-iza .koja)e izbi.la u nije niukoliko pokolebala
direkcIje da je smanjenje trokova i "mrtvog vremena"
naJbolJe. sredstvo za .. produktivnosti. Suprotstavljanje
rukovodilaca obogaclvanJu rada daje nam pravo da verujemo
kako se takvo Iako menjati. Da bi opravdali sma-
su i trajk u Lordstownu: pove-
can Je broj otpustanja I uveden rad uz radno vreme u
fabrici motora za "vege" i u fabrici zadnjih trapova u
U februaru su Gesternberg i Cole proglasili svoju odluku: Sve-
sni presudnog produktivnosti po
naeg drutva i Sjedinjenih Drava, mi nastaviti
sa .intenzivnim naporima na smanjenju trokova i na
prihoda od svih naih proizvoda."
nesumnjivo nameravaju da odre ove
profitne stope sirenjem svog prodora u inostranstvo. Pored finan-
sijske intuic!je, osobina Richarda Gerstenberga je
11jego.vo Iskustvo u lI10stranstvu. On je posetio
fIhJa.la a uskoro izvriti inspekciju veoma us-
pesnog odeljenja General Motorsa u Junoj Africi.
. investira mnogo vie u inostranstvu nego u Sjedinje-
nIIn u Aziji. Prolog leta pre-
Je .u Japansku firmu Isuzu. Nekoliko nedelja
kasl1IJe objavilo Je da bl otkupilo jednu fabriku za montau u Ma-
lezij}, a da svoju proizvodnju na Ta}
lanau. Nadavno se G.M. smestIO u Junoj Koreji, a trai dozvolu
za .ca:-ine delova na Filipinima.
nlIsljeI?}U neml:I:lh Japanskih konkurenata, jedan od narednih
cIljeva aZijske politIke G. M.-a je "da modre na kinesko trite
sa 750 miliona kroz Tokio". (Kinezi
skupe maine za zemljane koje
G.M., a liferuje ih jedan italijanski partner).
U svom nedavnom govoru potpredsednik G.M-a odgovoran
za P?slove u. inostranstvu izneo je dileme svog G.M.
marye od desetine svetskog trita automobila van Sje-
?llljeI1Ih Drzava. Dakle, on je primoran da prihvati "straan
Izazov". U Brazilu (gde je proizvodnja G.M-a za 280%
4 the Job Ladder", izvetaj koji je za American Foundation
OIl AutomatIOIl and Employent izradio E. F. Shelley and Co., New York, 1970.
202
u dve godine) uspeh je "najgromovitiji". U bliskoj
potencijalno najpovoljnija trita se nalaze u junoj i
Evropi i u Junoj Americi. Potpredsednik bi "svakako stavio na
liste Junu Ameriku, kada u njoj ne bi bilo pro-
blema". Potencijalno evropsko trite je isto tako prostrano "za
izbor opreme": samo vozila koje G.M. II
opremljeno je automatskim menJ 2% Je s po
usmeravanjem, a samo 5% ima krov od vinila. Nijedno
vozilo ne poseduje za aklimatizaciju, to, dakle, moe
da predstavlja pogodan izvor ekspanzije u
Postoji jo jedan izvor unosne ekspanzije: reimport u Sjedi-
njene Drave kola u inostranstvu u filijalama ili pri-
druenim firmama (kao to su "buick" Opeli G.M-a). U vremenu
od avgusta 1970. do avgusta 1971. godine, tj. u toku prve godine
proizvodnje "vega" i u periodu kada je zemlja bila najuznemi-
renija zbog rivalstva stranih kola i "subcompactes",
reimport tri velika automobila je za to
predstavlja stopu jedva neto niu od one koja je realizovana
prodajom kola japanskih konstruktom u Sjedinjenim Dravama,
a 7 puta od one koju su realizovali Evropljani. I G.M. i
Ford nadaju se II prodaju malih kamiona koje japanski
kompanjoni. aklimatizatori i mini-kamioni
"isuzu" nisu jo dovoljni za stimulaciju produktivnosti ame-
radnika.
Produktivnost je briga svih industrija. U
javnim izjavama poslodavci se hvaliu svojim zaslugama, pa za
inovacije primaju subvencije od vlade. Istovremeno, upu-
se ape li na naciju, na telo, na "establi-
shment" i radnike da pred uzmu sve radi
produktivnosti je uslovljeno tehno-
lokim inovacijama samo u nekim izuzetno retkim sektorima
industrije (programatora, nekih i hemijskih
industrija). U broju industrijskih sektora, kao to je
proizvodnja automobila, produktivnost se m.oe samo
proizvodnje ... ili smanjenjem trokova, otputa-
njem, reorganizacijom i intenzifikacijom rada. Dakle, produktiv-
nost je manje vezana za "pesmu o izobilju, koje stvara tehno
logija" i koja je toliko draga Nixonu, nego za radne dane koje
nastoji da iskoristi do poslednje sekunde.
U sadanjoj trci za organizacione metode II auto-
mobilskoj industriji SL! od nesumnjivog Na primer, pra-
Fortune, direktori mogu da se uvere kako se pro-
duktivnost moe da za male pare. Pri tom je posebno zna-
da se preduzrnu mere za "poboljanje organizacije rada i
da se zaposlenima odrede norme realnog Dovoljno je
samo da se doslednije primene osnovne tehnike industrijskog in-
enjeringa, da bi se postigli dobri rezultati . .. "5
5 Fortune, februar 1972.
203
U Fortune objanjava se kako intenzifiko-
vati rad kancelarijskih slubenika u skladu sa Fordovim prin-
cipima. Jedan inenjer, po imenu Joseph Quick, objanjava da
"treba sa merenjem potrebnog vremena za iz-
vrenje raznih intelektualnih funkcija na niem nivou (na primer,
funkcije "komercijalnog slubenika, kancelarijskog
nika, itd.). Uopte, njima je svejedno da li rade napornije ... ".
Automobilska industrija je bila pionir u tehnici hronome-
trae, pa otuda "fordizacija", dovedena do krajnosti, za nju vie
biti ni najmanje rentabilna. U ovoj industriji su prime-
njene sve osnovne tehnike industrijske organizacije sa neopisa-
nom U njoj je zaposlen veliki broj nekvaIifikovanih
radnika, se rad odvija po Fordovim principima najmanje
pedeset godina. moe se do u pojedno-
stavljivati rad i pokreti a da se ne priblii onom ludilu u Lord-
stownu. automobilski trustovi opadanjem prodaje za-
padaju u ozbiljnu krizu, a smanjenje trokova gotovo je ne-

(preneto iz The New-York Review, od 23. marta 1972.)
Okrugli sto
ISTORIJSKO MESTO SOCIJALIZMA, ETAPE
I KRITERIJI NJEGOVOG RAZVITKA *
H. Reiden, DR
. . . Socijalizam ne moe da bude kratkotrajni period, pre-
lazno drutvo. Zadaci koji nastaju posle pobede
drutvenih odnosa ne svode se samo na prevazilaenje ostataka
kapitalizma i na neposrednu pripremu komunizma. Centralni
zadatak postaje stvaranje razvijenog drutvenog sistema socija-
lizma. To pretpostavlja pozitivan rad na razvijanju svih sfera
drutvenog ivota na samoj osnovi. Takvo gledi-
te odgovara definiciji nae epohe, koja je data u dokumentima
moskovskih savetovanja i partija 1960.
i 1969. godine. Da bi se naglasio te nove etape mi odre-
socijalizam kao relativno samostalnu drutvenu forma-
ciju ...
. . . Posle pobede proizvodnih odnosa istovre-
meni kompleksni razvitak svih strana drutvenog ivota postao
je glavni zadatak Partije. Iskustvo NDR, a isto tako i raz-
prognoze da izgradnja razvijenog socijalizma zah-
teva dugotrajno vreme. Analiza kompleksa problema u
novoj istorijskoj situaciji vodi da borba dva
suprotna drutvena sistema traje period. Na taj
zadatak izgradnje razvijenog sistema socijalizma treba posma-
trati ne samo sa gledita likvidacije ostataka kapitalizma i nepo-
srednog pripremanja komuniLi1.1a. Samo se po sebi razume da
je cilj klase stvaranje besklasnog
drutva. Ali put ka komunizmu prolazi preko
* U okviru ove rubrike daju se iri izvodi iz diskusije nekih
zemalja. O i ulozi ove diskusije je i u uvodnim
napomenama za izabrane tekstove o razvijenom drutvu koji
se objavljuju u ovom broju naeg
207
razvijenog drutva . .. Bilo bi nepravilno karak-
ter!sati razvijeni socijalizam se samo na jednu, bilo
kOJu stranu drutvenog ivota, a na proizvodnost rada.
Iskustvo NDR pokazuje da razvijeno drutvo mora
da kao kvalitativna alternativa
kapItalIzmu, kao celoviti sistem. .. Ako da socijalizam
poeljnim ciljem za mase stanovnitva onda
je neophodno da ga u prvom redu ekonom;ki da
njegovu ekonomsku prevagu i da zato
!ada. UP?redo s tim parola:
po rada,. ne odraava potpuno zadatak koji
stOJI pred socljalIstlckun zemljama. Da li je socijalizam obavezan
da.u oblastima ekonomike obezbedi onu proizvodnost rada
sada. dostignuta u zemljama - to
Je JOS uvek pItanje. U NDR postavljeni su konkretni zadaci -
kapitalizam po proizvodnosti rada u potpuno
oblastima ...
. Aroja, NR Bugarska
U principu, nivo razvitka proizvodnih snaga socijalizma
treba da je vii nego u najrazvijenijim zemljama.
Ipak, .... je stvoriti razvijene proizVodne
odnose I tada kada taj zadatak jo nije reen. Problem unutra-
nje logike razvitka socijalizma, njegovih zakonomernosti ne tre-
m.eati s. o pobedi socijalizma nad s
pitanjem o IstorIjskom socijalizma i kapitalizma. Ra-
se, osr:ovna i pretpostavka za prelaz na komu-
proizvodne odnose sastoji se u stvaranju materijalno-
-tehlllcke baze komunizma. Ali taj prelaz usavravanje
proizvodnih odnosa.
...... ivot potvrd!o pravilnost ocene o istorijskom mestu
socIJalIzma, kOJI su dab klasici marksizma-lenjinizma. U soci-
jalizmu nastaje ekonomska osnova komunizma drutvena
svojina za proizvodnju, ali njen razvitak, pa pre-
ma.
v
Iv proizvodnih odnosa, karak-
se JOS uvek lllskIm stepenom ekonomske zrelosti ... Zajed-
osobine socijalizma i komunizma su za dru-
tvene odnOSe li obema fazama, ali to ne da njima
nema dubokih razlika ... Ne videti dubinu tih razlika ne
videti sloenost zadataka prelaza ka komunizmu. Ako bi stvar
bila sa:n0 u stvaranju baze komunizma,
onda bl se sada moglo pretpostaviti, na osnovu
revoll:lCije,. da bi rokovi njenog stvaranja mogli da budu relativno
kratk!. Ah za stvaranje proizvodnih odnosa i nad-
njima odgovara potrebno je mnogo vremena. Soci-
JalIzam ce, po svemu biti dugi period, u krajnjoj meri
znatno dui nego to se nedavno predstavljalo ....
208
A. Bl/tenka, SSSR
. .. U optesociolokom smislu socijalizam je koje
se bazira na novim, progresivnim drutvenim odnosima, koji se
kvalitativno razlikuju od pri svom nastaja-
nju. Socijalizam ispoljava svoja korenita u
i s kapitalizmom uopte i s kapitaliz-
mom posebno ne samo time to preobraava i u in-
teresu trudbenika najvieg stepena kapitalizma, nego
to ih i sutinski umnoava; on je najneposredniji socijalno-
-ekonormki ideal za trudbenike svih zemalja.
Kao to pokazuje iskustvo istorije, zemlje pos-
tale su i one u kojima nije bio dovoljno razvijen dravno-mono-
kapitalizam. Nezavisno od toga s kakvog stupnja raz-
vitka prelaz ka novom on ima niz fundamen-
talnih karakteristika, sutinskih obeleja i neodvojivih osobina
koje su za sve zemlje. Svakako, opta sutina socija-
lizma u raznim zemljama moe da se ispolji u for-
mama.
Duboka karakteristika optih zakonomernosti i obe-
leja socijalizma, koje izraavaju njegovu sutinu,
da se uspeno vodi ideoloka borba s pokuajima da se
socijalizam na dva tipa - i "zapadni", koji su dosta
iroko rasprostranjeni u buroaskoj i literaturi.
Istovremeno to je ozbiljna prepreka za one koji svesno ili nesves-
no smanjuju uspehe novog ili su, naprotiv, skloni da
napred, stupnjeve socijalizma u
svojstvu njegovih zavrnih etapa. Samo od optih karak-
teristika socijalizma, koje se mogu primeniti na sve zemlje, mo-
je objasniti razlike u konkretnom obimu i sadraju zada-
taka, koji se reavaju u etapama raz-
vitka, koje su za ove iIi one grupe zemalja ili za
pojedine zemlje. Pri tom treba uvaavati razlike u roko-
vima stvaranja socijalizma, formama njegove organizacije, u ve-
ili manjem ispoljavanju i razvijanju ovih ili onih njegovih
...
... Socijalizam - to nije kratkovremena etapa bez svojih
sopstvenih karakteristika, je relativno samostalna faza dru-
tveno-ekonomskog razvitka koja ima svoje stupnjeve, a oni se
sutinski razlikuju po socijalno-ekonomskoj zrelosti od komu-
nizma. Socijalizmu je svojstven sistem objektivnih za-
kona i principa. Svakako, to ne da njima nema tak-
vih koji zadravaju i na viem stupnju razvitka komunis-
formacije. Ipak, ovde postoji jedinstvo zakona svojstvenih
upravo socijalizmu, kojih li takvom vidu biti u komunis-
drutvu.
Ignorisanje faze, njihovo
samo na od "belega" kapitalizma i pripremanje prelaza
14 Marksizam II svetu
209
ka komunizmu dovode do pogrenih predstava, prema kojima
se ono to razlikuje drutvo od kamunizma (planska
robna proizvodnja, forme raspodele, takve kategorije kao to su
cena, novac, profit itd.), proglaava neizbenim "zlom" koje
ubrzo da bude odstranjeno. Na pogrenoj osnovi formi-
raju se koncepcije, koje predlau da se jo pri iz-
gradnji socijalizma ukinu odnosi i materijalno sti-
muliranje, koji se direktno ili indirektno ubrajaju u "belege" ka-
pitalizma, iako to predstavlja sutinski deo drutvene prirode
socijalizma.
na pitanje da li je formulisati karak-
teristiku socijalizma koja bi bila istinita za sve etape njegovog
razvitka ... (govornik je istakao da je) u vidu razmatranja mo-
predloiti socijalizma kao koje
revolucionarnim putem zamenjuje kapitalizam
odnose i koji poseduje niz obeleja opteg U sferi eko-
nomike - to je proizvodnje, koji
eksploataciju koji se zasniva na dve osnovne
forme svojine - dravnoj i zadrunoj, na industrij-
skom razvitku baze sa preovladavanjem ma-
inskog rada nad Centralizovana planska proizvodnja
koja slui interesima trudbenika gradi se s respektovanjem rob-
nog prometa, principa privrednog i materijalne zain-
teresovanosti radnika, raspodela se ostvaruje u
formi. Sistem objektivnih zakona uslovljava sve punije ispolja-
vanje osnovnog principa "od svakoga prema sposobnostima, sva-
kome prema radu". U sferi - odsustvo klas-
nih antagonizama, prisustvo klasa koje imaju soci-
prirodu; vlast trudbenika kojima rukovodi
klasa i njena partija, demokratsko
masa u re3.vanju korenitih drutvenih problema. U sferi
svesti - vladavina ideologije, prevlada-
vanje naprednih tekovina kulture, znatno slabljenje uticaja sitno-
buroaske i religiozne ideologije. Socijalizam ima sopstvene etape
i tek nakon najvieg stupnja zrelosti ostvaruje se nje-
govo prerastanje u komunizam.
G. Glejzerman, SSSR
Nastanak novog drutva s prelaznim periodom od
kapitalizma ka socijalizmu. D vezi s tim ... interesantno je pita-
nje o stupnjevima razvitka socijalizma, o tome kako on izrasta
iz. prelaznog perioda, kako staje na sopstvene noge.

izdvojiti etape. Pre svega, stvaranje osnova ili
fundamenta ekonomike. Hronoloka granica te eta-
pe u SSSR-u je 30-ih godina. sektor priv-
210
rede postao je tada u on
davao preteni deo produkcije, u IllSU bih
zavreni Je ost,ao
individualnih domacmstava. Pitanje "ko ce koga? bilo
je reeno u ekonomici u korist
su bile u osnovnom likvidirane, ah su nJihovI ostacI
i sredina koja ih je hranila jo nije bila potpuno uIllstena.
granica - to je pobeda u 3
a
je bila ostvarena u drugoj godma. Je oznaca-
valo zavretak probraavanJa socljahstlcke ekonomike u
nom. forme su se ::ele
sitna robna proizvodnja, iako se u manjOj men l .sac17vala,. vise
nije igrala neku sutinsku ulogu u. pnvredl. po-
beda socijalizma je potpunu ekspl,?atator-
skih klasa, svih uzroka koji eksploatacIJu, om?guclla
ranje drutva koje se sastoji od trudbenika - radnika,
inteligencije. su :eromene
nadgradnji, proinla se SOCijalna baza drzave ..
ostv'aren je dalji razvitak demokratiJe.
oblasti pobeda socijalizma karaktensala se ostvarenjem kulturne
revolucije. .' v'
Pobedom socijalizma zavrava se prelaZIlI peno.d. Zap?clIlje
nova etapa - socijalizma, zavretak
dnje, i otkrivanje najirih kOJ.e II ilJ.emu
postoje. Novo drutvo: dostigavi zrelost: uporedo Sv tIm
ma uslove za postepeIlI prelaz ka komuIllzmu. Kao pokaZUje
iskustvo, socijalizam je duga etapa drutvenog raZVitka
odnos i komunizma I?ot-
rebno je videti i jedinstvo i razlike nJima,
ni jedno ni drugo . .. odnos l
munizma istinitije se izraava stavom o dve Iste
tveno-ekonomske formacije, nego stavom o SOCijalIzmu kao le-
lativno samostalnoj formaciji . . . ..
Pri partijskog u raZVije-
nom drutvu treba imati u tn aspekta: ulogu
partije kao rukovodioca, kao orgaIlIzatora naroda, kao
njegovog i ideoloku snagu. ., .
DIoera partije kao rukovodioca
iz sistema klasnih odnosa u svetu, kOJ! dIkt.naJu
pristupa socijalnih pitanja. S
jedne strane, postoje odn?si sto ,uslov-
ljava neophodnost formulIsanja polIu1\.c II llllereSll .
socijalizma i svetskog pokreta.
odnosi dva sveta predstavljajU front klasne bo, be, .?Il?
kakve konkretne forme ta borba imala. S druge strane, SOCI:l.ah-
zam se razvija danas kao sistem drava i odnos.i npma
nose karakter. l, postoje so-
14'
211
cijaini odnosi unutar zemalja, jer socijalizam nije
potpuno socijalno jednorodno drutvo i u njemu su jo
klasne i socijalne razlike. Zblienje klasa i socijalnih grupa ne
skida pitanje o ulozi klase i njene
avangarde. Sutina tog procesa je u tome to klasa pri-
na svoje i ideoloke pozicije seljatvo, inteligenciju,
oko sebe ceo narod.
Uloga partije u razvitku socijalizma povezana je i s prob-
lemom mnogobrojnih interesa. I pored zajednice
osnovnih interesa svih slojeva stanovnitva postoje jo
socijalne razlike, interesi koji se neizbeno moraju uva-
avati u politici. Uzeti, na primer, problem pers-
pektivnih i interesa. U ekonomici on se ispoljava u kon-
kretnom odnosu akumulacije i potronje. Iskustvo poka-
zuje da ni jednostrani prilaz koji ne uvaava perspek-
tivne interese, ni prenebregavanje interesa naroda ne
moe da koristi uspehu izgradnje. Partija, kao avan,.
gardni deo drutva, izraava najvie optenarodne interese. U
svojoj politici ona zadovoljavanje osnovnih optena-
rodnih interesa i istovremeno ne dozvoljava prenebregavanje spe-
parcijalnih interesa socijalnih grupa. Ovde postoje odre-
a uloga partije ispoljava se u tome to ih
ona pravovremeno otkriva i ukazuje na pravilne puteve za njiho-
vo razreavanje, samim tim jedinstva
drutva.
Ulogu organizatora narodnih snaga u izgradnji socijalizma
i komunizma ne vri samo partija. Postoji sistem mnogo-
brojnih organiacija, dravnih i drutvenih. Partija usmerava nji-
hovu delatnost jedinstvenim ciljevima, ali ih ona ne zamenjuje.
Ako se dozvoljava takva zamena, onda to odmah koriste revi-
zionisti, demokratiju ulozi patrije.
Ipak, demokratija bez uloge partije je anarhija.
U drutvu postoje nivoi sVesti. Par-
tija, kao najnapredniji, najsvesniji deo naroda, otkriva svim
trudbenicima veliki ideala socijalizma. Ovde se sa svom
ispoljava uloga panije kao ideolokog rukovodioca,
nosioca svesti.
U meri kretanja drutva ka zrelijim stupnjevima razvitka
raste i uloga partije. Ali to nije automatski proces.
Na teorijskom planu je o odnosu elemenata
stihije i svesti u mehanizmu regulisanja ivotnih aktivnosti
drutva.
Socijalizam ... zahteva i metode
Raste pre svega i prognoziranja,
metoda pravilne organizacije svih narodnih snaga.
KPSS poklanja veliku panju problemima
drutvom.
212
E. Panjilov, SSSR
... Vano obeleje socijalizma ispoljava se li iz-
vanredno velikom dinamizmu. Socijalizam
samo u statici, nego i u dinamici. U radu Drzava l revolUCija
Lenjin je pokazao da socijalizam" nije j,ednom za svagda dato
drutvo drutvo koje se razvIja, kOje postepeno u
Za Lenjina " ... vano je objasnit,i kako. je beskraj,no
lana buroaska predstava o tome da Je SOCIjalizam nesto
mrtvo jednom za svagda dato ... " Ct. str. 99).
Razvi{ak socijalizma, ukazivao je Lenjin, svoJe povezane
stadije, etape, stupnjeve "ekonomske U
skim Lenjinovim radovima pitanje o odnOSIma ,komUl11Zn;8,1 so-
cijaiizma razmatra se i sa gledita rezultata. o
komunizmu se govori kao "viem stupnju (t.
str. 263), komunizam sc karakteri e kao "SOC1JahZ2m" ll, r2ZV1Je-
nom vidu", "zavreni socijalizam" Ct. 36, str. 65). ;e,
prema tome, razlikuje od komunizma pre svega
ekonomske osnove novog
On predstavlja takav sistem, kOJI dobIja
sve nova svojstva i odlike komunizma.
U poredo s tim socijaliz2m je pri S\0:f!1 njegovc:m
- k."valitativno drutvo s relat]\no sta bJlncm sccljal-
no-ekonomskom strukturom, koja ima svoje ob-
like. kao to to ima i svako drugo drutvo. Ali ta od-
povezana je s tim to se na sta,dlju .zak?-
nomernosti funkcionisanja i razvijanja novog drustva Iq:olJa\aju
u njemu
laz ka komu11!zmu ostvaruje se ne "posle socljallLma I, Cak
prosto II njegovim "nedrima ", putem nj,egovog raz:'ltka, ,IS-
poljavanja i otkrivanja svih njego:lh A I1lZ
v

socijalizma koje se sada mogu ISJ(0I]ltl, kao \'Coma
otpadaju na njegovom viem stl'pnJu. Pmodno, proces
novog drutva odvija se redosJedol11, sastoJI se IZ
niza etapa.
Pojam "etapa" je osnova za klasifikaciju zemalja
O,;vsta zrelosti sociJ'aiizma i s\aka od njih ima optemetodoJoskI
.i - l' "
Pojmovj "stvaranje O,]1o,a, jji
i .. izf!radnja razvijenog drutva" lzraza,aJll
razvitka svjh zemalja. Da bi
na kojoj se etapi novog drutva na]azl 111 ona ?C,o:P-
hodno je izvriti analizu svih zadataka kOJI se praktlcno
u datom momentu, izdvojiti osncvne, jer se njima sadr-
ina etape. Procese razv.i.tk:, ?jlo b!"pogrel1o
diti na kretanje po nekOj skaJ: , gde
ranije i unapred dat 11IVO prOIzvodnje l kulture, stepen
razvitka demokratije i sl.
213
U su m'lrksisti, na opteteorijskom
planu stupnjeve nastajanja i razvitka novog drutva, operisali
fun:hrmntalnim pojmovima - prelazni period, faza socijalizma,
faza komunizma. K'lsnije, u toku izgradnje novog drutva, po-
bzalo se da je konkretno-istorijska granica faze socija-
lizma i prelaznog perioda relativna, uslovna. Ispoljili su se primeri
kada se socijalno-ekonomski razvitak ove ili one zemlje karak-
terie faktorima faze socijalizma i uporedo s tim
sa elementima prelaznog perioda koji jo traje. U nizu zemalja
ispoljava se i takva p::>j:1Va kada je preobralj privatne svojine
u drutvenu zavren, a socijalizmu materijalno-
baza jo nije ni stvorena.
Fiksiranje takvih stanja pojam "stvaranje osnova
socijalizma". On dlje da se izdvoji ono to je opte,
ono to je svojstveno svim zemljaml u kojiml je reena osnovna
prelaznog perioda "ko kOgl?" u korist socija-
lizml, gde su neophodni uslovi za potpunu zgradnju
drutva. R'lzumljivo je da se pitanju o stvaranju
O3U::>va socijalizma u ovoj ili onoj zemlji mora pristup3.ti u sva-
kom konkretno, realne rezultate soCijalis-
razvitka. U okvirim3. optih etapa koje su svojstvene svim
zemUama je ili mlnja mnogostepenost procesa stva-
ranja novog drutva, nejednaki redosled u preobra3.vanju ovih
ili onih strana drutvenog ivota. Na tu na svoje-
obraznost procesa razvitka u raznim zemljama ukazivao je Le-
njin: " ... pri op:3toj z3.konomernosti razvitka II celoj svetskoj
istoriji nik3.ko se ne nego se n3.protiv pretpostavljaju
periodi razvitb, koji predstavljlju svojeobraznost bilo
formi, bilo redosled3. tog razvitka" (t. 45, str. 379).
Ako bi se uoptili faktori od kojih zavisi svojeobraznost
tog procesa, onda njiml mogu da se izdvoje Pret-
p:)stavke kojim3. raspolae ovaj ili onaj narod za stvaranje novog
drutva m::>gu sutinski da se razlikuju (visokorazvijena industrija
iii zaostala agrama struktura ekonomike; srazmerno visoki ili
niski nivo obrazovanja i kulture stanovnitva i sL). Izravnjavanje
linije ekonomskog i kulturnog razvitka
z.;malja je dugotrajniji proces nego to je to preobraaj privatne
li drutvenu svojinu. Ta okolnost, a i raznovremenost
p:)b:de revolucije u raznim zemljama uslovljavaju
uIlutar sveta sutinskih socijalno-eko-
Ilom3kih razlika zemlj ann, istovremeno postoj:ll1je vie
ili mlnje zrelih formi razvitka socijalizma, koje postoje u raznim
dravama.
Svojeobraznost procesa razvitka se, dalje, time na
kakvoj se etapi razvitka svetskog sistema u celini
on ostvaruje, kakav je raspored klasnih snaga u svetu. Jedna je
stvar razvitak socijalizma u okruenju, a druga
u uslovima svetske zajednice.
214
Sutinski uticaj na proces razvitka novog pokazu:
ju nacionalne osoben<:st.i koje ?e ispoljavaju u
ekonomike, geografskog polozaja
torije, brojnosti stanovnitva, 1 tradiCije kOJe su IS!O-
rijski nastale i sl. Treba tak.v0g kao :to
je konkretni tok klasne u oVOJ III zemlJI. Njene .?pste
tendencije su istovetne, ah Ipak na etapama. da
do zaotravanja klasne borbe, to zavIsI od speclflcmh us-
lova zemlje i to ne mora da bude obavezno za druge
zemlje koje se nalaze na istom stupnju razvitka.
... na pitanja ... po ... so-
izgradnju je
- stvaranje socIJalIst.lck,: za-
vojevanjem diktature proletarIJata. I koncentnsaIlJem u. rukan:
a
drave komandnih poluga ekonomike;. druga -
osnova socijalizma; - stvaranje
to se faza socijalizma se, ne
zavrava stvaranjem zrelog socijalizma i u
izgradnje ostvareni jo vii
vitka. Hronoloki okviri prelaznog perIoda I etape stvaranja
osnove socijalizma ne poklapaju se uvek ...
J. Gl'uza,
Sada se u buroaskoj sociologiji brani ideja da u istorijskom
procesu socijalizam navodno zauzima .isto mesto i dravno-
kapitalizam: i jedno I drugo. predsta::-
ljaju se samo kao forme ka ,,1l1dustI'l}skom drus-
tvu" ... S nropaaandom te koncepCije neposredno Je povezano
pogreno revolucije, koja se pogreno
svodi na oblast.
Koncepcija "industrijskog drutva" bila. je od
11:11 II radovima mnoaih sociOloga-revlZio-
Oni su iskrivljavali ideje, ih
ditima koja su pozaj11lIjivaIi kod buroaski h SOCl.?-
loga. Na postupali su l 0111 kOJ l su probleme teonJe
upravljanja svodili samo na koncepcije menader-
st\'a". Paradoksalno je da sc i politikologija zalagala za
klasnu" i "natpartijsku" nauku ... Iz koncepcija
drutva" polazile su te struje koje su apsolutizoyale ulogu
koje su zahtevale da se ekonomika drut.va razvIJa
stihijno . . . .
Iskrivljavanju sutinskih razlika kapitalizma i. SOCI-
jalizma slue i buroaske
Njihovi zastupnici tvrdili su da se negatlvna kapltahzma
ne samo zadravaju u socijalizmu, nego da se l pOJacavaju. Takve
ideje propovedaJi su mnogi filozofi, pre svega Ko-
215
sik. U svojim argumentima oni su polazili sa pozicija de-
mokratije", potpuno su odbacivali drutvene vlasti u
socijalizmu, kategoriju slobode
itd.
S buroasko-antropolokim pokuajima da se zabauri ko-
renita suprotnost kapitalizma i socijalizma tesno su bili
povezani argumenti koji su prikrivali razlike nie i vie
faze razvitka formacije. socijalizma sup-
rotstavljali su predstavama o razvijenom komuni-
zmu stvarnost. Oni Sl! tvrdili da, navodno, praksa
dokazuje neostvarljivost Marxovih ideja ... snage
mogle su u izvesnom stepenu da se u svojoj argumentaciji
njaju na propagandu koja se ranije sprovodila a koja,
da novog drutva nad kapitalizmom, nije
ponekad razlikovala socijalizam od komunizma.
koja su se ranije dozvoljavala u cilju popularizacije koristili su
neprijatelji u ideolokoj borbi sa
Sada je neodloni zadatak da se istrae osnovne odlike,
razlike kapitalizma i socijalizma. Raz-
rada tog pitanja ima veliki za dublje poimanje unutranje
dinamike drutva. To je i jedan od uslova analize
pojedinih etapa njegovog razvitka ...
B. Sabo, NR
... Socijalizam ostvaren u praksi neki njegovi upo-
sa nekom idealnom emom-modeIcm, odvojenoj od kon-
kretno-istorijskih uslova i sa te pozicije ga kritikuju ...
U pokretu ispoljila se tendencija i O'llorisa-
b
nJa etapa razvitka novog drutva, nastojanje da se pobegne na-
pred. Neki rukovodioci ponekad nisu uvaavali da je izgradnja
socijalizma sloen i mnogostran proces koji obuhvata relativno
dug period vremena. U tom pogledu iskustvo daje isto-
rija socijalizma u ... tendencija (rani-
jeg partijskog rukovodsna - S..) postao je voluntarizam, mi-
ljenje prema kome ako si ovludao sve moe da po
svojoj volji. Teke posledice te politike da se u procesu
izgradnje socija1izlna ne 1110gU da n2.ru:l\"aju objcktiYni eko-
nomski zakoni i da ta izgradnja nije samo ekonomsko pitanje ...
D. Dobrijal1ol'. HR Bugarska
Pojam razvijenog ili zrelog socijalizma ... unosi neka su-
tinska objanjenja i preciznosti u nae predstave o izgradnji novog
drutva, o njegovim etapama i kriterijima. Posle zavretka pre-
laznog perioda nastupa duga etapa dalje izgradnje socijalizma,
216
njegovog potpunog sazrevanja. Na toj etapi razvitak socijalis-
drutva ostvaruje se na osnovu zakonon:ernosti koje su
svojstvene prvoj fazi komunizma. To je kompleksni proces koji
predstavlja niz stupnjeva.
Pretpostavke za izgradnju zrelog socijalizma su potpuna po-
beda proizvodnih odnosa ne samo u industriji,
nego i u poljoprivredi; likvidacija eksploatatorski h klasa u gradu
i na selu i stvaranje drutva koje se sastoji od prijateljskih klasa
i slojeva; socijalno institucija;
pobeda proleterske ideologije nad bur-
oaskom ideologijom, ideolokog fronta na
osnovu principa marksizma-lenjinizma.
drutvo, ma kako da je celovit i formirani so-
cijalni sistem, jo produava da se razvija, usavrava, sazreva.
Duina takvog razvitka ... ipak Ee daje dovoljno osno\a da se
socijalizam kar8 kterie kao relativno samostalna drutveno-eko-
nomska formacija.
Jedna od najsutinskijih osobenosti izgradnje zrelog soci-
sastoji se u tome to se dalji razvit2k novog drun8. od-
vija na sopstvenoj osnovi, na bazi odnosa. Na
prethodnoj etapi socijalizam je sakupljao snage i razvijao se u
nepomirljivoj borbi s k2pitalizmom. S2da u prvi plan dolaze
pozitivni zadaci sve potpunijeg ispoljavanja zakona
i obeleja socijalizma. Stvaranje zrelog drutva
nije samo i nije pre svega odstranjivanje ostataka prolosti,
je pre svega razvitak njegovih sopstvenih principa. U socijalis-
drutvu svakako postoje ostaci koji su iz pro-
losti i borba protiv njih je vaan svakodnevni zadatak. Ipak, taj
zadatak samo dopunjuje osnovni - potpuni razvitak upravo so-
principa.
... Proces izgradnje razvijenog drutva sas-
toji se iz niza stupnjeva i podetapa. Svaki od njih predstavlja
pribliavanje ka najvioj granici sazrevanja socijalizma, kada za-
neposredni prelaz u komunizam. U zavisnosti od nivoa
razvitka pojedinih zemalja i niza drugih objektivnih i subjektiv-
nih faktora podetape izgradnje razvijenog drutva
su
o metodologiji izdvajanja kriter;ja razvijenog so-
drutva ... je primetiti) da postoje dva
prilaza tom pitanju. Prilaz sa stanovita (datog) sistema posmat-
ra kriterije sa stanovita unutranjih zakonomernosti razvitka
socijalizma. Pri komparativnom prilazu ti kriteriji se izvode iz
socijalizma s kapitalizmom.
U borbi protiv sitno buroaski h pogleda Lenjin je
da socijalizam ne moe biti na osnovi zaostale, nerazv!-
jene ekonomike. Posle osvajanja vlasti i eksproprijacije ekspro-
prijatora nastaje zadatak stvaranja novih drutvenih odnosa,
217
dostizanja vie proizvodnosti rada. tu liniju Sovjetski
Savez je postao industrijska drava.
Izgradnja socijalizma se ostvaruje u uslovima savremene na-
revolucije. Borba za svih njenih dos-
za neprekidni progres drutvenih odnosa je
forma klasne borbe u aspektu ... Zahtev da se
najrazvijenije zemlje po produktivnosti
drutvenog rada nije kriterij na osnovu koga se moe suditi o
izgradnji razvijenog drutva. To je ... jedan od
kriterija formacije u celini, a ne prve njene faze. I
pri nioj proizvodnosti rada socijalizam kao celoviti sistem pre-
vazilazi kapitalizlm i po karakteru drutvenih odnosa, i po tempu
proirene reprodukcije, i po socijalnim i kulturnim preobraa-
jima itd. Svakako, nema sumnje da nivo proizvodnje i proiz-
vodnosti rada koji je dostigao kapitalizam vremenom biti preva-

Omovni kriteriji razvijenog socijalizma po svom karakteru
m'Jraju biti kompleksni: zrelost novog drutva se ne
jednim, povezanih pokazatelja,
koji obuhvataju kako bazu, tako i nadgradnju u datoj zemlji, a
i nj,;ne odnose. Socijalizam nije neto za-
tvoreno, to nije izolirano ostrvce u savremenom svetu. Svaku
zemlju je posmatrati kao relativno samos-
talni socijalni sistem, tj. kao jedinstvo drutvenih od-
nosa, institucija itd., i uporedo s tim i kao sistem veza date zemlje
sa svim drugim dravama i sa ostalim svetom.
Socijalno-ekonomski sistem razvijenog drU-
tva k1rakterie se: visokim nivoom proizvodnih snaga, koje se
zasnivaju na najnovijim revolucije
i koje su sposobne u sve irim razmerama da zadovoljavaju brzo
drutvene i potrebe; racionalnom proizvodnom stru-
kturom narodne privrede; visokom proizvodnje, vi-
sokim nivoom drutvenog proizvodnog rada i eko-
nomike, formama drutvene organizacije proiz-
vodnje i upravljanja, visokoefektnom kancentracijom, specijali-
zacijom i kooperacijom proizvodnje i produbljivanjem
rodne podele oda, integracijom privreda
zemalja; najpotpunijim ispoljavanjem ekonomskih
zlkona socijalizml, a principa raspodele prema radu;
daljim zbliavanjem i slivlnjem dveju formi svojine
dravne i zadrune - u jedinstvenu optenarodnu svojinu i
postepenim pretvaranjem poljoprivrednog rada u jedan vid in-
dustrijskog.
... Neophodno je svestrano usavravanje sistema socijalnog
upravljanja. Ono nalazi izraz u daljem razvitku
demokratije, prerastanju drave diktature klase u op-
tenarodnu dravu, pretvaranje partije u partiju
218
celog naroda i porast njene uloge. Sve socijal-
nog sistema zrelog socijalizma harmomeno.
Razvijenom socijalizmu Svojstven Je Visok steper:
inteO'racije zemalja kako u ekonon:skoJ. tak.o 1 u
oblasti, to .I?redstavIJa na-
cionalnih granica .. , knterlJI karaktensu potpur:o
sazrevanje socijalizma, njegov poslednji stupanj, kada se stvaraju
objektivne neophodne pretpostavke postepenog prelaza u komu-
nizam.
G. Apostol, SR Rumunija
... Socijalizmu su svojstvene osobi.ne koje g!
karakteriu kao najvaniju etapu stvara.nJa 1 !azvltka
drutveno-ekonomskog osobme, 1 kon:
kretna problematika razvitka dob!JaJu razhcl!.e oso
benosti u zemljama. da postOji samo
pri raznoobraznosti konkretnih Istorijskih ... v rd' d
SJcijalizam mora da bud,: 1 a
rudi koji su se za njega bonh. Moc 1
I{zma i komunizma sastoje se u t?me sto om v,c:,t
u
svakog naroda, njegove interese 1 SOCIJa }stIC
svojina nad sredstvima za proizv.odnJu
-ekonom3ka baza novog u SVIm
rama, ali ona postoji u svakoj zemlji :!
Jj' " a Sal'uo po sebi prisustvo socIJahstlcke svoJIlle predsta-
o (vmm .' .. 'd v date
vJ"a samo izraz volje naroda - partIje I i_
- pravo da i pravce raZVitka, sme
reno njenim , ' l 'i-
marksizarn-IenJ
v
1l1Iz?-m U
v
us, ov u
ma svaka zemlja ostvaruje ono sto Je opste, i
" l . formi unosi neto novo II ostvanvanjU SJ[O '"
ong1l1a nOJ, 'S v.' bno II raz-
sloenog rada na izgradnji socijalizma. veopsle I P?:e .' ',,' ','
, " l' '"aktorl' 1. oJ' i se ne mO (TU Vljall, mLl
vOJU socIJa su v l , ,. '"
se nJih moze praViti "',' _
RKP je da izmeou naclOnalmh I
nalnih 'korenitih interesa zel1!-alja nema"
_' N' x' al d lij' i izraz te povezanostI Je svestran,. Ilja
l .iJOCl", e I , X T 1 tnh ..
, .. 'l' "lr'h zemalJ'a na ekonoms;,;:om, ndll,,1101 l ,'-
lzm'; II SOClJa Ist1CJ.d ' ,"k svake
'v l ' '" ktor brzog ekonomskog raZVil a ,
mckom p anu ona Je la .:,:::' " ',. celo a
l
, - b a to doprinOSI Jacanju mOCI l autorIlela '"
zem Je no,
sistema II svetu ...
G. Kociolek, DR
Razvijeni drutveni sistem socijalizma ima ;}e
karakter. Novo drutvo od sal1!-0g
prevazilazi kapitalizam, ali da bi potpuno IspolJi1o sve svoJe strane
219
neophodan je pre svega visoki nivo proizvodnosti rada. "Raz-
vijeni drutveni sistem socijalizma, - ukazivao je drug V. Ul-
briht, - karakteri e se visokim nivoom i brzim ten::pom rasta
drutvenih proizvodnih snaga, stabilnim drutve-
nim odnosima koji se razvijaju, dravnom
svestranim razvitkom demokratije, visokim
nivoom obrazovanja trudbenika i poboljavanjem uslova nji-
hovog rada i ivota. On se karakterie time to je
ideologija i kultura pronikla u sve sfere drutvenog ivota" (VII
kongres JSPN, Moskva, 1968, str. 360). Planiranje i upravljanje
takvim drutvom zahtevaju kvalitativno nove potrebe za ruko-
ulogom klase, njene partije i
dravne vlasti.
Jezgro formiranja razvijenog drutvenog sistema socijalizma
u NDR je stvaranje ekonomskog sistema koji se orijentie na
potpuno proizvodIllh novog
na najvrednija revolucije. Neposred-
no delovanje osnovnog ekonomskcg zakona socijalizma ...
da socijalizam predstavlja najracionalniji i istovremeno najhuma-
niji proizvodnje od svih koje poznaje istorija. To je
proizvodnje koji kao rezultat svog ekonomskog razvitka u sve
meri dovodi do racionalne organizacije drutva i celokupne
reprodukcije drutvenog ivota, koji se ostvaruje radi i
koji se svestrano razvija od strane samog
Socijalizam ne moe da reava svoje drutvene zadatke os-
se na nekakav srednji nivo proizvodnosti rada. Socijalis-
karakter rada, ivota i sistem obrazovanja - sve to
zahteva visoku proizvodnost rada i efektivnost proizvodnje i sa
svoje strane na njih. Ne moe se vaspitavati bez
neprekidnog poviavanja efektivnosti drutvenog rada. Isto tako
ne moe se ostvarivati efektivnosti rada bez vaspitanja
Marx je smatrao duhovno bogatstvo
proizvodnom snagom drutva.
Razvitak ekonomike treba posmatrati u neras-
kidivoj vezi s drugim sferama ivota. To uslovljava primenu
kvalitativno novih metoda pri ekonomskih zakona so-
cijalizma. je neophodnost razrade prognoza za ruko-
drutvom, pretvaranja perspektivnog plana u osnovni
instrument upravljanja, dostizanje visoke efektivnosti planiranja
koje mora biti tesno povezano s razvitkom demo-
kratije. Sada sve sfere drun"enog ivota ... moraju da se raz-
vijaju II skladu sa ekonomskim sistemom socijalizma. To doz-
voliti da se stvori razvijeno drutvo s najmanjim
gubicima i II istorijski kratkom roku.
dalje o i snagama so-
cijalizma (treba da svesno ekonomskih za-
kona moe da obezbedi neprekidni rast proizvodnosti rada i
efektivnosti proizvodnje. U tome i jeste korenito pitanje ekonom-
220
skocy a samim tim i socijalizma. Neophodno
je u d'3jstvo sva novoog
je ... o l!cesca uresavanJu
drutvenih zadataka i pnvredom losvestranom
planiranju i racionalnoj organizaciji
celokupnocy drutvenog ivota u razmerama zemlje. Rec Je, dalje,
o stvarnom materijalnih. i du-
hovnih interesa trudbenika, njihovih kolektiva sa drutvemm po-
trebama. . v
Razvitak drutva, naucno-
revolucije, nagovetava nove z,ahteve u
sferi upravljanja, usa-
vravanje sistema i metoda njJh?vog nau-


nivoa. Posebni zahtevi prema tOJ sfen prOizIlaze JZ procesa
podrutvljavanja i novu
osnovnu tendenciju razvitka socljahstlckog drustvenog .
Taj proces se ispo I?re. svega, u .to .!lauka .J
vanje postaju uslOVI postojanja s?cijalJstlcke
sastavni deo drutvene reprodukcIje kOJI obuhvata e njegove
faze. Pvdrutvljavanje obuhvata i sistem plansku
pripremu kadrova, .. U
u to!cu daljeg podrustvljavanja mcu
nati, koji obrazuju stabilnu
nauke i brzo unoenje rezultata IstrazIVanja u Samlln
tim menjaju se: pr.OI.zvodnje,
ranja podela rada i orgamzacIJa Jed.lillca, a I
odnos trudbenicima. Sve oblasti ekono:rl1ke :post.epen?
obuhvataju novim metodima industrijske prOizvodnje I
vanja. . ' .
Proces podrutvljenja I
zahteva ekonomske I
saradnje u dosad z.a naj-
vie proizvodnosti rada i pro,IzvodnJe da bude
uspena samo u uslovima cvrstog saveza I tesne saradnje SSSR-a
i drugih zemalja.
Visokoproizvodna ekonomika ... nije sam sei?i .. 0r:a je
sredstvo za razvitak svih drugih strana ivota socIjalistJckog
drutva.
G. ahnazarov, SSSR
... Vrednost kriterija od njihove konkretnosti .. U
ekonomici, uz sve ograde, su kvantitativna
Ako mi kaemo da je proizvodnost rada via nego li
zemljama, ili ako se n: 111V o, uno-
enja tekovina revolUCIJe, :h, konacno.'. ako uz-
memo za osnovu takav razvitak proizvodll1h snaga kOJI obezbe-
221
zasnivanje potreba pojedinih ljudi i celog drutva,
- u svim tim je o kvantitativno krite-
rijurnima, mada moda oni i nisu uvek izraeni u direktnoj ma-
formi. Komplikovanija je stvar u socijalnoj i
oblasti, gde je teko ili primenjivati kvantitativne
kriterije.
Ali, nauka i iskustvo
izgradnje dozvoljavaju da se i u tim oblastima odrede jasni kri-
teriji razvijenog socijalizma. to se organizacije
drutva, trebalo bi nabrojati ova obeleja: iroko narodnih
masa u upravljanju dravom; efektivni mehanizam narodne kon-
trole koji da se pravovremeno otkriju i odstrane -
bilo u praksi pojedinih karika dravnog aparata ili u proizvodnji
- svaka odstupanja od principa ili po-
kursa koji je razradila partija; garancija zakonitosti,
drutvenog poretka, socijalnih prava i
sloboda sistem institucija koji uzdizanje na
sve poloaje u sferi vlasti i upravljanja ljudi sa najvie autoriteta,
koji su visokoidejni i koji imaju specijalne kvalifikacije; trajne
demokratske tradicije, bez kojih nikakve institucije same po sebi
ne mogu da budu efikasne.
Razume se, navedeni momenti uopte ne iscrpljuju sve mo-
i neophodne kriterije sistema razvijenog socija-
lizma; oni mogu biti dopunjeni, detaljizirani, izloeni na drugi
itd.
od strane partije je
uslov, zakonomernost razvitka drutva na svim
njegovim etapama: od pobede revolucije do ostvarivanja potpune
zrelosti. socijalizma i izgradnje komunizma. Nije izgraditi
komuIllzam bez komunista. Ba konkretni kriteriji reljefno pod-
ulogu partije kao organizatora, kao garanta
demokratije. Partija ima glavnu uregulisanju
demokratskog mehanizma, u visoke efektivnosti
upravljanja drutvom. Iz toga zakonomerno proizilazi porast ulo-
ge partije na stadiju zrelog socijalizma ...
Unutranjim kriterijumima treba dodati bez
kojih nije predstaviti razvijeno dn{tvo.
To su: svestrana saradnja s bratskim zemljama. koor-
dinacija spoljne politike, istupanje na areni u skla-
du kako s nacionalnim interesima tako i sa intere-
sima svetskog sistema socijalizma.
Socijalnim kriterijima socijalizma trebalo bi dodati socijalno-
jedinstio drutva, ravnopravnost ljudi i nacija, a ta-
realno progresivno kretanje na putu ka besklasnom drutvu,
postepeno uklanjanje razlika grada i sela, ljudi
umnog i rada.
jedinstvo nikako ne jednorodnost.
Iako se proces kretanja ka socijalnoj jednorodnosti razvija, ipak
222
je to cilj komunizma. Dok postoji drutvo
i socijalne grupe i slojevi sa svojim intere-
sima. Interesi, poto sami po sebi postoje, stupaju u
uticaj te mogu biti ali ta nije antago-
Najvanije obeleje jedinstva dru-
tva sastoji se u tome to ono da se sve
koje u njemu postoje reavaju ne borbom, nego saradnjom.
Ovde uolga pripada klasi i
partiji. Ba je partija, kao snaga
koja uiva podrku svih klasa i slojeva stanovnitva,
njihove koreni te interese, sposobna da u svojoj po-
litici respektuje i interese pojedinih socijalnih grupa,
da jedinstvo celog drutva, da so-
cijalne konflikte.
... Ove kriterije ne treba fetiizirati, stvarati nekakvu emu,
da bi se zatim na njenoj osnovi lo : ta zemlja je razvijena,
a ta je visokorazvijena itd. Kada se kriteriji i zatim
njima da operie moe se roditi sablazan da se u njih ugura
ovo ili ono ivo iskustvo. Ba se to, kao to se vidi, ispoljilo u
raspravi o zadacima dostizanja visoke proizvodnosti rada: uko-
liko ona jo nije dostignuta i to ne moe da se podvede pod emu,
onda neki govore da takav zadatak treba prebaciti na komuni-
zam ili na drugi formulisati.
S takvim postaVljanjem pitanja ... teko se moe saglasiti.
Ono ne uvaava to da je razvijeni socijalizam istovremeno i
stanje koje fiksiramo, ali i cela velika etapa. Prema tome, neki
zadaci mogu da traju tokom cele etape. Socijalizam je ostva-
rio gigantski progres u ekonomici, ali, svakako, no-
vog nisu u punoj meri otkrivene. Ne treba zaboravljati
da u celini on postoji samo pedeset godina, a kapitalizmu, da
bi dostigao svoj vrhunac, da bi ispoljio sve svoje potencije, bilo
je potrebno ne samo jedno
... Sami kriteriji potrebni su ne da bi njih sudili
ivu praksu socijalizma s pozicije apstraktnog ideala, nego z:1to
da bi pomogli da se odredimo na vreme, da jasno iidimo osnov-
ne zadatke, da vodimo celishodnu delatnost za odstranjenje svega
to je to je povezano sa ostacima starog
nja u ekonomici, politici, ideologiji, svakodnevnom ivotu itd.
U SSSR-u ... je razvijeno drutvo.
KPSS ne razmatra to kao zavretak celokupnog rada na razvoju
socijalizma. Ona niz zadataka koji mogu i moraju biti re-
eni ba u okvirima formi, uporedo sa zadacima
izgradnje. I jedni i drugi se tesno Pone-
kad ih uopte nije razdeliti. U tome i jeste dijalektika
procesa razvitka socijalizma i postepenog nastajanja, dozrevznja
komunizma.
223
J. edl'yj,
U kriterije razvijenog socijalizma spada vii nivo proizvod-
nosti rada s kaP.i.ta.lizmom. Istina je - i to je jedno
od markslzma-lenJlillzma - da proizvodnost rada ne
moe da bude jedini, kriterij. U tome se
sastoji. razlika marksizma i VUlgarnog Ipak:
markSIZam. d.a je pitanje proizvodnosti rada jedan
od osnovillh kntenja SOCIjalIzma, razvijenog socijalizma.
To pakazuje i praksa izgradnje novog drutva i iskustvo borbe
s imperijalizmom.
. vieg nivoa proizvodnosti rada nego u kapita-
Je povezivao sa socijalizmom, a ne tek s kapita-
lIzmom, kOJI se karakterie kvalitativno novim nivoom proiz-
vodnih snaga.
... Kriterij razvijenog socijalizma - vii nivo proizvodnosti
rada ,:.r s razvijenim zemljama, ne treba
u slucajU komparirati sa srednjim nivoom, na pri-
n.ler 20:-30 razvijenih zemalja. Treba uzeti II ob-
zir proizvodnost rada u zanadnoevropskim zemljama, na primer
II Zapadnoj
Pitar:te o proizvod.nosti rada nije samo ekonomsko pitanje.
<?no se tice SVIh oblasti drutvenih odnosa, svih principa socija-
lIzma. Ono je vano i s gledita socijalizma, II tom
pogledu i njegove U ekonomici, kao i u ideo-
logiji i politici, nije prosto o neO'o o borbi dvaJ'u
. ' cl
s:s!ema ... Ne moe se ne videti da je kontrarevolucija za svoje
cilJe,:,e posebno zaostajanje u proizvod-
nosti rada za susedmm zemljama. U redovima
klase sejana je sumnja o socijalizma nad
kapitalizmom ...
G. Glejzerman, SSSR
o metodologiji reavanja pitanja o kriterijumima
razvijenog drutva ... (treba izdvojiti) dva osnovna
elementa. Prvo, neophodnost kompleksnog prilaza, na osnovu
koga novo drutvo treba posmatrati kao celoviti socijalni o!'O'a-
nizam. Razvijeni socijalizam pretpostavlja da se sve strane
tvenog ivota - ekonomska, i duhovna -
odlikuju koja je neophodna za prvu fazu komunizma,
Jedna drugoj. Na primer, bez stvaranja visokoraz-
VIjene baze socijalizma ne mogu biti do-
drutveni odnosi. Bez irokog razvitka
socljahstlcke demokratije ne moe biti aktivnosti masa
koja du.u socijaliz!Ila. Revizionisti
takav metodoloski pnlaz I grade svoJe "modele" raz-
224
strane socijalizma jednu od druge... Tako
modela "trinog socijalizma" pokuaje da sjedine drutvenu
svojinu s elementima ekonomike. To isto moe da
se kae o tzv. modelu "demokratskog socijalizma". Njegovi bra-
nioci neophodnost uloge par-
tije. Revizionisti predlau da se sjedine neki elementi socijalisti-
ekonomike s nadgradnjom stvorenoj po ugledu i
buroaske demokratije. Ali takvo sjedinjavanje je protiv-
pnrodno. Za uspenu borbu s revizionistima mora se dosledno
sprovoditi misao o socijalizmu kao celovitom drutvenom sis-
temu, polaziti od jedinstva ekonomske, i kulturne orga-
nizacije drutva.
Drugi metodoloki zahtev je istorijski pristup problemu ste-
pena zrelosti socijalizma. je reavati to pitanje zabo-
na nivo svetskog razvitka. Lenjin je odredio materi-
bazu socijalizma kao krupnu mainsku industri-
ju. U Sovjetskom Savezu u procesu industrijalizacije stvorena je
takva baza, ali sada, pri njenom karakterisanju treba da se uva-
avaju zahtevi revolucije. Isto se to odnosi i na
nivo kulturnog razvitka drutva. Danas se ne moe misliti o so-
cijalizmu bez radija, televizije, bez savremenih sredstava raspros-
tiranja informacija. Reavanje zadataka dostizanja i prestizanja
zemalja u ekonomskom pogledu je u raz-
zemljama pri nejednakom stepenu socijalno-ekonomske
zrelosti socijalizma. U svakom zreli socijalizam pretpos-
taVlja visoki nivo i brzi tempo razvitka svih oblasti privrede, uno-
enje najvanijih nauke i tehnike, visoki nivo ivota
trudbenika itd.
U oblasti proizvodnih odnosa razvijeno dru-
tvo pretpostavlja potpuno zahvatanje ekonomike
kim formama privrede, ostvarenje ekonomskih zakona u razme-
rama celog drutva. U oblasti odnosa stvar
treba da bude u daljem zbliavanju svih socijalnih grupa, pos-
tepenom brisanju razlika njima, iako se taj proces ne
zavrava u okvirima prve faze komunizma.
Kao rezultat svih tih socijalnih promena moe se govoriti o
postepenom prerastanju drave diktature klase u op-
tenarodnu dravu. Taj proces je zavren u Sovjetskom Sa-
vezu, a u nizu drugih zemalja on ili je
jo uvek stvar Ne treba ispoljavati brzopletost u
proglaavanju drave optenarodnom. Stvar je u tome to i posle
toga kada se eksploatatorske klase liavaju svojih pozicija u-eko-
nomici, elementi mogu jo da izvesna
sredstva i uticaja na tok To moe da proi-
u onim zemljama gde se revolucija ostvarila
relativno mirnim putem. Postojanje u takvim uslovima sloja ljudi
koji su zadrali privrenost starom poretku, moe da stvara odre-
opasnosti za razvitak zemlje, ako ona dozvoljava
15 Marksizam u svetu
225
ozbiljne greke desnog ili levog skretanja. U socijalizmu klasna
borba prestaje da bude snaga razvitka u unutranjem
ivotu drutva, njeno teite se prenosi na spoljni plan. Ali,
to je relativno dugi proces. A u uslovima razvijenog socijaliz-
ma jo se vodi borba sa ostacima prolosti u svesti ljudi, pre-
vaspitavaju se njihovi nosioci, prema tome neophodna je ideo-
loka borba.
razvijeno drutvo pretpostavlja i vi-
soki razvoj kulture, nauke, nivoa obrazovanja stanovnitva. To
je posebno vano u vezi sa pretvaranjem nauke u neposrednu
proizvodnu snagu, to se sada ostvaruje.
B. Ladygin, SSSR
Period razvijenog socijalizma. .. nije kratkotrajan: razlike
u stepenu njegove ekonomske zrelosti u i na kraju
po svemu sutinske. Otuda je malo koristan formalni sta-
prilaz - u svojstvu ekonomskog kriterija
razvijenog socijalizma bilo kakvih, jednom za svagda datih kvan-
titativnih pokazatelja (proizvodnja po glavi stanovnitva
nih produkata, srazmerni udeo pojedinih grana u privredi itd.).
Socijalizam moe da realizuje svoja socijalna na tom
stepenu proizvodnih snaga koji jo zaostaje za najrazvijenijim
zemljama, mada on u potpunosti razvija svoja
tada kada dostie i prestie glavne
zemlje po nivou proizvodnih snaga .
. .. Kriteriji koji odraavaju ekonomsku razvijenost su: pri-
sustvo industrijske strukture ekonomike i dostizanje najnapred-
nijih rezultata savremene nauke i tehnike, to visoki
nivo proizvodnosti rada u svim oblastima privrede; visoki dina-
mizam privrednog razvitka - tempo rasta, po svoj prilici, treba
da bude vii od srednjeg svetskog, a vii od tempa razvitka kapi-
zemalja zajedno uzetih, zato to upravo to garantuje
,erspektivu socijalizma; intenzivni tip razvitka ekonomije kada
dobija efektivnost cele privrede, proizvodnost
drutvenog rada, to pretpostavlja prisustvo razvijenog
sistema ekonomskog upravljanja; nepodeJjena vladavina socija-
svojine nad sredstvima za proizvodnju i dobro
planomerni razvitak ekonomike u interesu trudbenika ; potpuna
realizacija principa socijalizma "od svakoga prema sposobnosti-
ma, svakome prema radu"; u socijalisti-
integraciji .
. . . Razvijena ekonomika - to je istovremeno
stupanj razvitka podele rada.
Razvijeni socijalizam karakterie se sloenom sintezom dveju
tendencija: tendencije ka internacionalizaciji proizvodnje i stva-
ranju jedinstvene svetske privrede i tendencije ka nacionalnom
226
i suverenitetu pojedinih drava. tim tenden-
cijama kao rezultat karaktera razvitka ne postoje
proizvodni odnosi
stvaraju osnovu za nacionalnih ekonom-
skih interesa sa internacionalnim.
integracija je forma internacionalizacije proiz-
vodnje i nacionalnih i internacionalnih interesa koja
je adekvatna razvijenom socijalizmu. Ona je jo uvek na prvim
etapama svog nastajanja. Van svetskog sistema,
van razvitka formi podela rada nema
razvijenog socijalizma. U perspektivi nacionalne privrede socija-
drava u sve stepenu integrisane.
Razume se, taj proces se ostvarivati planomerno, na strogo
dobrovoljnoj osnovi.
Zreli socijalizam pretpostavlja razvitak formi
internacionalizma ne samo u ekonomici nego i u politici. Soci-
zemlje vode otru klasnu borbu s imperijalizmom. Otu-
da, saznanjem o neophodnosti zatite
tekovina se ideoloka i kulturna saradnja
uporedo' s ekonomskom. Otuda neophodnost svestrane koordina-
cije delatnosti po dravnoj i partijskoj liniji.
("I1po5neMl>I MHpa II COLUIaJIlI3Ma", J{g 12/1970, str. 37-59)
Tekstove preveo Sava ivanov
Prikazi
INTELIGENCIJA I KLASA
ROSSANDA: LES INTELLECTUELS REVOLUTIONNAIRES
ET L' UNION SOVIETIQUE (Revolucionarni intelektualci i
Sovjetski Savez), Les Temps Modernes, br. 332. mars 1974.
Tekst Rossane Rossande (Rosana
Rosanda) "Revolucionarni intelek-
tualci i Sovjetski Savez" preveden je
sa italijanskog na francuski i
ki jezik i objavljen u "Modernim vre-
menima" (Temps modernes) i li
"Kursbuch-u",
iz Berlina, tako da je dostupan
taocima tih U tom
tekstu Rossanda ispituje odnos in-
telektualaca evropske leviee prema
zemljama, odnosno
prema njihovim revolucijama i nji-
hovom post-revolucionarnom perio-
du. Ispitivanje tog odnosa Rossanda
vri na dva plana: na teorijskom
planu, gde se on ukazuje kao odnos
koji je za istoriju
pokreta sveta i kao odnos
koji pedeset godina deo is-
torije evropske levice koja jo nije
imala svoju revoluciju; drugi plan je
i ukazuje se kao odnos poje-
dinih evropskih
kih partija, ili njihovih bliih ili daljih
saradnika, prema Sovjetskom Save-
zu. Taj odnos ima svoju istoriju,
svoje et:lpe i svoje rane i obuhvata
realnu problematiku i zbivanje u ko-
jem se ogleda razmiljanje evropskih
.ntelektualaca o revoluciji.
l Ispitivanje tog odnosa, prema Ros-
sandinom miljenju, potrebno je ne
samo zbog da
zemlje postoje i da svet u
kojem ivimo, pa prema tome i ev-
ropsku levicu i njenu revolucionarnu
borbu, ili zbog da one tre-
nutno predstavljaju jedini elemenat
suprotstavljanja svetu koji bi bez
njega bio ceo buroaski, i zbog
toga to interpretacije i raz-
u praksu Marxo-
vih ideja i principa li
zemljama, ili odstupanje od Marxo-
vih ideja i principa, dovode li za-
bunu evropsku levieu, koja bi htela
da ostvari svoju revoluciju
s jedne strane, verna Marxu a, s
druge strane, iskustva
oktobarske, kineske ili kubanske re-
volucije. Osim toga potrebu ispiti-
vanja odnosa evropske levice prcma
zemljama
i da su Marxove
ideje kao polazite i sve tenja
ka jedinstvu svetskih zbivanja za-
i ovim zemljama i cvrop-
skoj levici.
U tom odnosu je, smatra Rossan-
da, najvanije ispitati razloge dugo-
godinje evropske levice
Sovjetskom Savezu, o
da evropske
partije nisu kritikovalc Sovjetski
vez sve do 1956. godine. Antonio
Gramsci (Grami) -je to pokuao
1926. godine, Staljinu pismo
li kojem ga zbog prekida sa
Trockim, jer taj prekid rui jedinstvo
grupe koja upravlja i moe da os-
tavi posledice na komu-
nista u celom svetu. Dobio je od-
govor od Togliatia (Toljati) da nije
problem u tome da li se Staljin ne-
kome ili ne, da on sada
predstavlja Sovjetski Savez, a Sov-
231
jetski Savez je jedina garancija da
klasa nije poraena.
Zbog toga to je bila prava soci-
zemlja Sovjetski Savez je
i stavljan kao uporite vere
i nade, ali je kasnije postao uzrok
splanjavanja oduevljenja i uzrok
mnogih Odnos evrop-
ske levice prema njemu bio je odnos
religije i oboavanja, smatra Ros-
sanda, a praksa je pokazala da se
taj odnos ne moe dugo odrati. To
sc najbolje vidi u odnosu pojedinih
intelektualaca pripadnika evropske
levice prema SSSR-u, odnosno u od-
nosu Paula Nizana (Pol Nizan), Ern-
sta Fischera (Ernst Fier) i Jean-
-Paul Sartrea (an-Pol Sartr).
Za Rossandu je Nizan simbol in-
telektualca komuniste koji je pora-
en u jednom jedinom danu. On je
24. avgusta 1939. godine, posle pot-
pisivanja sovjetskog pakta sa Ber-
linom dao ostavku i dobrovoljno
otiao u rat koji Sovjetski Savez nije
hteo da vodi. Porazilo ga je nesla-
ganje
u svetu i SSSR-a u tom trenutku.
Put Austrijanca Ernesta Fischera
razlikuje se od puteva drugih intelek-
tualaca ali im je po
nju koje je doiveo. On je naao
opravdanje i za Staljinove procese
tridesetih godina i za pakt sa Hitle-
rom i za 1948. i za 1956. godinu,
ali je 1968. godine, posle
u Pragu, prekinuo sa Sovjetskim
Savezom jer u njegovoj akciji nije vi-
deo nameru da se odbrane socija-
principi logiku sile.
Sartreov odnos prema SSSR-u Ros-
sanda kvalifikuje kao od-
nos, pa prema tome i manje drama-
Sartre ga je slobodno primio
na sebe, izvan svake partijske dis-
cipline i moralnih
obaveza, i slobodno ga i prekinuo.
On nije pokuavao da idealizuje svoj
odnos prema zemlja-
ma, niti se gubio u traenju
"izdane revolucije" u tim zemljama
je sebi postavljao bitna pitanja
o njima i pokuavao da na njih
nade odgovore. Sartre se 1968. go-
dine odvojio od komunista i SSSR-a
ali ne zbog Praga, kao Fischer,
zbog maja 68. u Parizu. On je u
omladini i klasi video novu
snagu, spremnu za borbu, i u tom
trenutku je njegov odnos prema ko-
232
partiji i
zemljama postao manje vaan. Pro-
past tog pokreta, u kome su Lenjin
Roza, Trocki, Gevara, Ho i Min'
Mao postali simboli,
Sartrea je bio pouka da
klasa i njene organizacije ne nose
vie u sebi ono to bi se suprotstav-
ljalo svetu kapitalizma su inte-
grisani u njega.
U Rossanda govori o
mnotvu puteva post-revolucionar-
zemalja
kOJI Istovremeno i unut-
ranje svake pojedine zemlje i
njene odnose prema revolucionar-
nom pokretu i prema drugim dra-
vama. Ona da je u takvoj si-
tuaciji teko u isto vreme pristajati
uz Brenjeva, Mao Ce Tunga, Dub
Castra, Tita i Allendea. Time
Rossanda eli da kae da
putevi razvoja zemalja
produbljuju probleme koji se javljaju
u socijalizma uopte a
ne samo pojedinih socijalizama.
Posle analize odnosa suprastruk-
ture i baze u zemlja-
ma, koji je prema Rossandinom mi-
ljenju, glavni uzrok so-
cijalizma u tim zemljama, jer nije
odnos slaganja totalnog razdva-
janja, - Rossanda da je za
drutvo kao drutveno-
-istorijsku formaciju
neuravnoteenost suprastruk-
ture i baze. Ova neuravnoteenost je
sa svoje strane posledica neravno-
mernog ekonomskog razvoja, odno-
sno neravnomernog razvoja poljo-
privrede i lake i teke ind ustrije.
Prema Rossandinom miljenju od-
nos evropske levice prema socijalis-
zemljama treba da se promeni
i da se odnos zameni
"svetovnim" odnosom, da bi mo-
gla da se da zdrava i lucidna analiza
prolaznih procesa u
zemljama kao i da bi se razlikovali
trenuci njihovog napredovanja od
trenutaka njihovog nazadovanja.
Rossanda smatra da analiza posto-
drutvenih odnosa u socijalis-
zemljama i sag-
ledavanje tih odnosa mogu posluiti
kao najbolji razmiljanja o
revoluciji uopte i kao
polazna za borbu na Zapadu.
Slavka
GLUCKSMANN: NOUS NE SOMMES PAS TOUS PROLE.
TA/RES, I-II, (Nismo svi proleteri), "Les Temps Modernes",
NQ 330, 331, janvier, f6vrier, 1974.
Tekst Andrea GlucksmanIla (An-
dre Glikman) Nismo svi proletel i, ko-
ji je u dva nastavka objavljen II fran-
cuskom "Moderna vreme-
na", napisan je kao referat za kon-
gres Unije holandskih rad-
nika (B\VA) odran u januaru 1973.
godine. U njemu Glucksmann ispi-
tuje i poreklo i poloaj
francuske nove srednje klase, razma-
njen odnos prema
klasi, s jedne strane, i prema vlada-
buroaziji, s druge strane.
Glucksmann smatra da je nasta-
nak nove srednje klase, a potom i
njeno odvajanje od klase,
uslovilo zlatno doba
privrede, koje je jo 1947. i
traje i danas, a koje su
intenzivniji razvoj trgovine, otva-
ranje dravnih granica, a
rad radnika, koji u ovom periodu
rade vie nego ikada ranije. Kao
ilustraciju zlatnog perioda buroa-
zije Glucksmann iznosi sliku buroa-
skih vlasnika i poslodavaca kakvu
daju filmovi ili sprovedene
ankete, a za koju se ne bi moglo
da ne odgovara stvarnosti. U
tim filmovima i anketama buruj i se
pojavljuju kao zavodnici
i nesposobni ljudi koji vode "sladak
ivot", poseduju jahte, dvorce i vile
i novac u izobilju; neprekidno su
na .. odmoru" i .,letovaniu", a kari-
jeru"redovno prave na sumnjiv na
Da bi se mala grupa takvih
ljudi odrala u neprijateljskom joj
svetu, ona je, po Glucksmannovom
miljenju, podigla za sebe zatitni
zid, koji je lakirala naukom. Taj zid
"tehnike" sociolozi neutralno nazi-
vaju "tercijarnim delatnostima" .
Buruj i su izmedu sebe i proletera
u gradu i selu postavili mnotvo kon-
trolisanih kontrolora, novu
srednju klasu, koju jedna
stanovnitva, i stavili joj u
zadatak da nadgleda celo stanov-
nitvo. To je za buroaziju skup ali
i neophodan luksuz; to je cella za
njeno zlatno doba.
Pojava novih srednjih slojeva pla-
intelektualaca dovela je, po
Glucksmannovom miljenju, do ne-
koliko teorija, koje sc u osnovi me-
malo razlikuju. Tako, na
primer, sindikati odnosno njihove
izdvajaju novu srednju klasu
iz klase i nazivaju je "kla-
som dok je i i
i oficijelni marksizam i
akademska sociologija definiu kao
"inteligenciju", "tercijarne delat-
nosti'\ kao "novu srednju klasu",
"neklasu" itd. Ovakve definicije, po
Giucksmannovom miljenju, ne me-
njaju nita bitno u poloaju samih
radnika, samo dovode do pro-
mene naziva zaposlenog i do pojava
statistika koje govore o
klase odnosno o njenom
samo na proletere. Mesto
inteligencije je, kako smatra Gluck-
mann, antagonizmom da-
nanjeg drutva, a njen rad se
- jer se rentabilnim
buroaziji - u funkciji borbe klasa
a ne u funkciji "proizvodnje uopte".
Inteligencija jc da radi na
drugim ljudima (radnicima, seljaci-
ma i drugima), da ih obrazuje, in-
formie i, to je najvanije, da ih
kontrolie. Upravo ta funkcija inte-
ligencije u savremenom sistemu eks-
ploatacije od strane
doputa da se intelektualni radnici
posmatraju kao izdvojena kategorija
i definiu kao nova srednja klasa.
To se najbolje videti, smatra Glu-
cksmann, ako ispitamo: L njenu
ulogu u drutvenoj organizaciji rada;
da ona ne proizvodi
profit, kao radnici, niti upravlja aku-
mUlacijom, kao kapital,; ona titi
Dfofit. i
rad ti fabrici i oko nje; 2. njen
odnos prema sredstvima za proiz-
vodnju; ona radi u cir:
kulaciji kapitala, a ne u njegovoJ
proizvodnji; 3. njen udeo u dru-
tvenom bogatstvu; ona gricka deo
kapitala koji se iz ruku bur-
oazije; ona ivi od profita koji r:
e
proizvodi; 4. njeno mesto u drus-
tvenom sistemu, koji je istorijski od-
klase se ne slau kaq tanjiri!
one se ive i umiru u klasnOj
233
borbi. Lako je ustanoviti da je svaka
srednja klasa u sebi i
da postoji klasna borba i u njoj sa-
moj.
U drugom delu Glucks-
mann ire mesto i zadatak
nove srednje klase u francuskom
drutvenom sistemu,
svoje miljenje mnogobrojnim pri-
merima i analizom tekstova koji o
njoj govore. Posebnu panju posve-
privilegijama koje ta klasa ui-
va se u slubi
klase.
Najvaniju misiju intelektualnih
radnika Glucksmann vidi u adapti-
ranju proletarijata na buroasku do-
minaciju odnosno u adaptiranju
radnika na uslove pod kojima se
vri njihova eksploatacija. Oni su
sloj- tampon proleterijata i
buroazije.
Glucksmann naglaava da
intelektualne radnike ne proizvodi
nau.ka, niti njima upravlja, ih
proIzvodi buroazija sl'ojom naukom.
Ona ih da misle za nju da bi
radnike da misle; njihova
funkcija, dakle, nije ili teh-
ona je ideoloka. spe-
cijalista za informacije i prenoenjem
! nametanjem ideja, i mode,
mtelektualni radnici treba da poli.
i ideoloki rad-
nike mestu koje im pripada. Buro-
azija privileguje intelektualne rad-
nike zato to joj koristi da se okrui
slojevima kojima je u interesu da ona
vlada. Ona ih zato odrava kao svo-
ju silu. Dok u drutvu vlada mir
oni se staraju o proizvodnji i uprav:
ljanju, a. u rata
pretvaraju se u reda".
S/avka
SCHACHERL: LA STRATEGIA DELL 'ALLEANZA TRA-
LA E (Strategija
saveZllIstva radllIcke klase Illltelektualaca), Rinascita,
br. 3/1974, str. 21-22.
"Strategija saveznitva
klase i intelektualaca" pred-
stavlja rezime diskusije kojl je o
tom problemu na konferen-
ciji za tampu par-
tija Zapadne Evrope, odranoj u
enevi za vreme priprema za briseI-
ski sastanak (koji je odran krajem
januara 1974).
Pripremni sastanak u enevi pred-
stavlja jedan u nizu sastanaka koje
su odrale partije pri
se za Brise1. Tako je u
Parizu odran sastanak u vezi mo-
netarne krize, II Rimu o
borb,lll1a, a u Esenu o ekonomskoj
cn11graciji.
Glavna tema konferencije za tam
pu bila je odnos klasa-in-
telektualci, odnosno pokret
i inreiektualci. Konstatovano je da
je monetarna i energetska kriza po-
kazala nesposobnost
sistema da se s krizom na ni-
vou koji je postavljen "razvojem
proizvodnih snaga i i teh-
nolokom revolucijom".
234
Posebnost problema intelektualaca
upravo u sadanjem momentu ma-
nifestuje se sve
potrebe za znanjem (masovnosti in-
telektualaca) i kulturom oaromnih
ljudskih masa. Zbog toga je
dravni kapitalizam" sop-
stvenim unutranjim
ma prisiljen da kulturnu
ekspanziju i suzbija slobodu istrai-
vanja. Nastoji da intelektualne slo-
jeve, koji su poprimili "masovne
dimenzije" svede u korporativne gra-
nice. To nastojanje izaziva,
od zemlj;:; do zemlje, niz pojava: sho-
maltuzijazam, in-
tdcktualnog rada na najamni, ras
nezaposlenost, korumpiranje i
integriranje intelektualnih
slojeva uz masovnu degradaciju nji-
hove uloge u drutvu. Sve te pojave
su u sutini objektivne, kapitalizam
ih ne moe i znak su duboke
krize vrednosti i kapi-
modela razvoja. Poto in-
telektualci, osim svoje takozvane
strukturalne uloge, vre i ulogu ideo-
lokog posrednika, idejne reperku-
sije gore nabrojanih pojava moraju
zabrinjavati klase. Otuda
se na vidove eko-
nomske krize u Evropi gotovo svuda
odgovara pokuajem oivljavanja i
irenja zastarelih, iracionalnih i pe-
ideologija, sve do formi-
ranja masovnih reakcionarnih ideo-
logija.
revolucionarne strategije". Iz tak-
vog, opteg stava sledi ponovno pot-
slobode knji-
evnog, filozofskog i istra-
ivanja.
Problem saveza
klase i intelektualaca postaje, kako
je u diskusiji od
za dalje razvijanje i napre-
dovanje strategije, a
sami intelektualni slojevi u jednom
irokom savezu sa demokratskim sna-
gama postaje aktivna drutvena snaga
u revolucionarnom procesu. Ako so-
snage uspeju da prido-
biju te snage, one onda postaju no-
sioci revolucije,
koju jedino klasa u borbi
s modelom" moe
uspeno da razvija dalje.
Na sastanku je isto tako konsta-
tovano da su komunisti, u prvom re-
du intelektualci-komunisti, svesni
svih tih pojava, posebno pojave op-
te kulturne degradacije, ali i potrebe
otvorenog i konfrontiranja
sa svim demokratskim tendencijama
radi daljeg irenja marksizma i ideja
socijalizma. Istaknuto je da
se odnos prema intelektualcima na-
lazi u centru akcije komu-
nista, u kojoj "pitanje kulture nije
sporedan ukras integralni deo
STRATEGIJA SOCIJALIZMA
M. J.
J.A. Krasin: ,lJ,I1AnEKTI1KA PEBOnlOl..I,I10HHOrO ilPO-
IJ,ECA (Dijalektika revolucionarnog procesa)
Izd. literaturi" Moskva 1972, knjiga - strana 295.
Predmet Krasinove knjige su neki
osnovni metodoloki problemi svet-
skog revolucionarnog procesa. Ovim
pojmom je ukupnost
subj"kata socijalizma i
kih ostvarenja, tj. ideje,
pokreti, elementi soci-
jalizma u drutvi-
ma i tzv. realni socijalizam (novi ter-
min kojim se
ke zemlje). LJ torn smislu pojam svet-
ski revolucionarni pokret pribliava
se naem pojmu socijalizam svet-
ski proces, iako sa njim nije identi-

Krasin u uvodu polazi od teze da
problemi revolucije stoje u centru ra-
zvoja teorijske misli i u
centru ideoloke borbe savremenosti.
od toga da su raz-
metodi revolUcio-
narnih procesa savremenosti, autor
smatra da je svakom od tih
"saznavanja zakonomernosti nas-
tajanja i razvijanja socijalne revo-
lucije proletarijata potrebna
metodologija. I za teoriju revolucije
i za revolucionarnu politiku neop-
hodan je pravilan metod analize fa-
kata, i uslova, uoptavanje,
sinteza sakupljenih podataka u celo-
vitu koncepciju koja istinito odra-
ava stvarnost ... Osnovna zamisao
autora, njegov cilj kako on to sam
kae, nije "ni sistematsko
nje teorIje
revolucije ni specijal-
no njenih najvanijih
problema na osnovu savremenog
iskustva svetskog
pokreta" on teite svog ra-
da usmerava na "metodolOka pi-
tanja teorije revolucionarnog procesa,
na primenu kriterija pogleda !la svet
u analizi, oceni, osmiljavanju sav-
remenih iskustava sa pozicija mark-
235
teorije socijalis-
revolucije. U sutini, je o

nu miljenja u istraivanju aktuel-
nih pitanja revolucionarnog pro-
cesa". kroz izlaganje me-
todolokih pitanja autor izlae i
svoje poglede na sutinska pitanja
revolucije u savreme-
nom svetu.
Knjiga ima pet glava, a u svakoj
glavi nekoliko poglavlja u kojima se
razmatraju pojedina pitanja.
GLAVA I. DINAMIZAM SVET-
SKOG REVOLUCIONARNOG
PROCESA
Kao svoj zadatak (i zadatak mark-
drutvene misli u celini) pos-
tavlja "instraivanje socijalne revo-
lucije proletarijata kao celovite po-
jave, koja ima svoju istoriju, svoje
kvalitetne stadije" razvitka. U ok-
viru ove glave razmatraju se
pitanja:
1. Geneza socijalne revolucije 20.
veka polazi od teze da je Lenjin, na
osnovu otkrivanja zakona o nerav-
nomernosti razvitka kapitalizma, do-
kazao neophodnost raznovremene
pobede revolucije u
raznim zemljama i da je time mar-
kirao konture savremene koncepcije
svetskog revolucionarnog procesa.
Prema toj koncepciji "socijalna revo-
lucija proletarijata obuhvata celu is-
torijsku epohu u toku koje komunis-
drutveni sistem koji se ko-
egzistira sa sistemom
koji odlazi, od njega jed-
nu poziciju za drugom. Dva socijal-
na sistema stoje jedan nasuprot dru-
gog kao dva pola su
polja delovanja ... i stepen njihovog
delovanja jednog na
drugi i na celokupni drutveni ivot
podloni promenama".
Poluvekovna istorija socijalne revo-
lucije proletarijata potvrdila je Le-
njinovu tezu da svaka nova revolu-
cija, svaki novi korak u ostvarivanju
svetskog revolucionarnog procesa
donosi ne samo kvantitativne, nego
i kvalitativne promene. Koje su to
promene? O njima se govori u ovom
delu.
236
Duboke promene doivljava i sam
revolucionarni proces a pod njego-
vim uticajem vre se krupne promene
u svetu. O tim promenama, koje ne
predstavljaju samo pravolinijski rast
i "proces razvitka formi, pok-
snaga i ostvariva-
nja" svetske revolucije, o njenim per-
spektivama govori se u ovom odelj-
ku. Svetski revolucionarni pokret
sada brojne socijalne i
snage, pod njegovim dej-
stvom promenila se socijalna i poli-
karta sveta, a u praksi "nema
zemlje na svetu koja nije duboko
dotaknuta socijalnom revolucijom
proletarijata? Svetski revolucionarni
pokret postao je u punom smislu

2. Sloenost i svet-
skog revolucionarnog procesa. Ovde
se govori o dijalektici ostvarivanja
svetske revolucije, slo-
enosti, i cik-cak
tokovima. Poto se ostvaruje u raz.
ekonomskim i socijalnim sre.
dinama, svetska revolucija se javlja
u pojavnim oblicima, obi-
ne u obliku proleterske
revolucije. Logikom istorijskog raz ..
voja revolucija zapo-
je u nedovoljno razvijenim ze.
mljama u kojima je bilo "lake zapo-
a neuporedivo tee nastaviti.
Iz ovakvog toka svetske revolucije
nastale su mnoge razvoja
svetskog revolucionarnog procesa i u
i u nerazvijenim, i u
v1soko razvijenim zemljama i o njima
se govori u ovom poglaVlju.
3. Uzajamno delovalIje revolllcio-
narnih snaga savremenosti. U ovom
poglavlju analiziraju se revolucio-
narne sile savremene epohe i otkriva
njihov odnos i interak-
cija. Tu se razmatraju i opo.
vrgavaju koncepcije koje smatraju da
uloga u pobedi svetske
revolucije pripada nerazvijenim ze.
:T:ljama (Far:cn, Debre, KP Kine),
lh pak zemljama razvijenog kapita-
lizma Garodi, Petkov).
Autor nastoji da afirmie oficijelnu
sovjetsku tezu da u jedinstvu snaga
svetskog revolucionarnog procesa
ulogu imaju
zemlje - "realni socijalizam"
svetski sistem.
4. Avangarda svetskog revolucio-
narnog pokreta. od teze da
su "socijalna revolucija naeg veka i
pokret neodvojivi", au-
tor u ovom odeljku govori o mestu,
ulozi i pok-
reta u razvoju svetskog revolucio-
narnog procesa. O faktorima koji
i takvu ulogu
pokreta, kao i o us-
lovima koje ove partije treba da is-
pune da bi bile na visini istorijske u-
loge koju su preuzele (potreba da se
u praksi avangardnost).
GLA VA II - ISTORIJSKA ZA-
KONOMERNOST I REVOLUCI-
ONARNA INICIJATIVA
Ramlatra odnos objektivne za-
konomernosti u razvoju revoluci-
onarnog procesa i uloge subjektivnog
faktora. Ovaj odnos posmatra se
kroz tri pitanja:
1. Istorijski determinizam i neiz-
benost revolucije. U
ovom poglavlju polazi se od Lenji-
novih stavova da su za revoluciju
potrebni ekonomski, soci-
jalni, i kulturni preduslovi
i na istorijskim primerirna razvoja
revolucionarnog procesa
se valjanost ovog stava. Dalje se
govori o sposobnosti kapitalizma
da se prilagodi novim uslovima i da
reforme stabilizuje sebe,
odloi pobedu socijalizma i tako
"prevari" istoriju. Autor se posebno
zadrava na revo-
luciji i na koje ona
prua, ali opovrgava teze i koncep-
cije o industrijskom sistemu i o pot-
drutvu (Gal braj t, Mar-
kuze), kao i koncep-
cije o automatskom prelazu kapitaliz-
ma u socijalizam kroz razvoj proiz-
vodnih snaga i dravnu intervenciju,
a posebno kroz
revoluciju. se novim us-
lovima kapitalizam ne razreava
svoje te je danas sas-
vim osnovana teza da
revolucija u zemljama kapitala pos-
taje objektivna zakonomernost dru-
tvenog progresa".
2. Revolucionarna inicijativa. U
ovom poglavlju raspravlja se o mestu
i ulozi subjektivnog faktora u raz-
voju revolucije, kada je ona objektiv-
no sazrela. Samo sub-
jektivnog faktora revo-
lucionarnog preobraaja postaje
stvarnost. Ovde se opovrgavaju radi-
koncep-
cije da je svako doba pogodno za
revoluciju i da jezgra aktivne manji-
ne svojom mogu da iza-
zovu revolucionarni pokret masa.
(Debre, Poperan i dr.).
stav o revolucionarne aktiv-
nosti u svim fazama borbe, autor
ipak ostaje na Lenjinovoj tezi da
bez revolucionarne krize nije
masovni revolucionarni pokret, prem-
da se i pojam revolucionarne situ-
acije i objektivne zrelosti za revolu-
ciju istorijski menja. Autor na kon-
kretnim primerima pokazuje poku-
aje krajnje reakcije da krizne situ-
acije iskoristi za uspostavljanje svoje
diktature.
3. Uloga revolucionarne partije
klase. U ovom poglavlju
izlau se gledita o ulozi
avangarde u razvoju revolucionarnog
pokreta i osporavaju kon-
cepcije spontanosti - kako oportu-
tako i levo-
radikalne. Autor se posebno zadr-
ava na koncepci-
jama Kon-Bendit, Markuze,
Debre) stihijnosti i pokazuje njihovu
teorijskU nezasnovanost i
neupotrebljivost. Autor kri-
osporava teze o avangardnoj
ulozi inteligencije i omladine u re-
volucionarnom procesu. Po autoru
inteligencija moe da bude
kao kapitalizma, a bunt
omladine moe da doprinosi produ-
bljenju krize. Nosilac revolucije moe
da bude samo klasa i par-
tija kao njen sastavni deo. Ovde se
izlau i gledita o od-
nosima klase i partije, te odbacuje
model odnosa objekt - subjekt.
avangardnu ulogu re-
volucionarne partije koja stalno tre-
ba da se razvija, oboga-
i autor raspravlja i
o odnosu ove partije prema drugim
partijama i organizovanim snagama
koje se bore za socijalizam.
Glava III - NEKI PROBLEMI
REVOLUCIONARNOG SKOKA
Razmatra probleme socijalne revo-
lucije savremenosti kao skoka u dru-
237
tvenom razvitku kojim se jedan sis-
tem drutveno-ekonomskih odnosa
smenjuje drugim. Ovi problemi raz-
matraju se u poglavlja:
1. formi skoka. Pola-
od teze da svaka revolucija, bez
obzira na puteve i fornle ostvari-
vanja, predstavlja skok u drutve-
nom razvitku, autor razmatra forme
skokova, poto oni nisu i ne mogu
biti u raznim zemljama i
raznim fazama razvoja. Interesantna
su razmatranja o mirnom putu raz-
voja revolucije i revolucionarnom
skoku, o optim zakonomernostima
mirnog i ne-mirnog puta, o fakto-
rima koji ih uslovljavaju, te o njiho-
voj povezanosti. Pola-
od Lenjinove teze da treba ov-
ladati svim oblicima borbe, autor
obrazlae potrebu razrade
strategije koja bi uzimala u obzir
brzog prelaenja sa jed-
nog na drugi oblik borbe, zavisno od
uslova i od otpora klasnog protiv-
nika. U razradi ove strategije autor
ukazuje na potrebu da se sa
internacionalizacijom klasne borbe u
savremenim uslovima i o kompliko-
vanju ovih pitanja u uslovima eko-
nomskih i blokova.
Dosta panje autor i pi-
tanjima prelaznih stadija, formi i me-
ra i preobraajima drutva od kapi-
talizma ka socijalizmu kako u raz-
vijenim tako i u nerazvijenim zem-
ljama. na i
formi skoka autor pod-
i njihova sutinski
obeleja.
2. Revolucija i reforme. Autor po-
lazi od Lenjinovog od-
nosa revolucije i reformi - njihove
suprotnosti i uslovljeno-
sti, tc na konkretnim primerima sa-
vremenog drutvenog razvitka doka-
zuje valjanost i aktuelnost takvog
Izlau se koncepti dvaju
programa reformi u savremenom
razvijenom kapitalizmu, od kojih je-
dan nastoji da ih ostvari u okvirima
i kao instrument stabili-
zacije (tu se posebno za-
drava na De Golovom programu
reformi), dok drugi program nastoji
da kroz reforme priblii i ostvari
novi kvalitet u drutvenom razvoju.
U okviru ovih razmatranja autor se
238
posebno zadrava na konceptima i
praksi u upravlja-
nju i pokazuje dve tendencije i mo-
koje su u njima sadrane.
U ovom poglavlju se razmatraju i
reforme u nerazvijenim zemljama,
kao osnove pribliavanja socijalizmu.
Autor se posebno zadrava na pro-
gramu reformi kao platformi okup-
ljanja klasnih i saveza na
osnovi.
3. Skok i postepenost. Razmatra
se odnos postepenih promena i revo-
lucionarnog skoka i na konkretnim
primerima iz istorije pok-
reta i savremenog socijalizma, pod-
razlika marksizma prema re-
oportunizrnu koji pri-
hvata samo postepene promene, a od-
potrebu i revolucio-
narnog skoka - na jednoj strani, i
prema sitnoburoaskom
radikalizmu, koji potrebe
postepenih promena i orijentacijom
na "sve ili nita" vodi u sektatvo i
avanturizam. Na konkretnim prob-
lemima savremene teorije i prakse
revolucije, pre svega na iskustvima
pokazuje se ova razlika. U
tom svetIu ovde se reformizam i
radikalizam pokazuju kao antipodi
_. blizanci.
Glava IV - DIJALEKTIKA OP-
TEG I POSEBNOG razmatra od-
nos optih zakonitosti
revolucije u savremenom svetu i po-
sebnih formi njenog ostvarivanja, a o
tome se raspravlja kroz tri
poglavlja:
1. Neodvojivost opteg i posebnog
u revolucionarnom procesu.
od stava da kapitalizam obuhvata
sve zemlje u jedinstven sistem i da
time stvara jedinstvenu drutvenu os-
novu, li njirna a da se kroz neravno-
memi razvitak razlike
pojedinih regiona i zemalja,
autor afirmie Lenjinovu tezu da i
revolucija koja se os-
tvaruje u takvom jedinstvenom i raz-
svetu mora istovremeno sa-
dravati opte zakonomernosti i spe-
u ostvarivanju, pri su
i pojmovi opte i posebno
i promenljivi. protiv dog-
matskog ematizma koji vidi i insi-
stira samo na optem, kao i protiv
revizionizma i nacionalizma koji to
opte negiraju u ime
autor nastoji da utvrdi osnove op-
teg i posebnog i njihove elemente.
2. Zakoni revolucije i forme njiho-
vog ispoljavallja. raz-
matranje opteg i
teoriji autor podvrgava kritici teze
o lenjinizma i
da je lenjinizam, koji se stvara-
razvija i bogati, opta teorija
imperijalizma i proleterske revolu-
cije.
u ovom odeljku nastoJI da .u
tvrd
!
linije pr,:ma .. I
revizionizmu u pitanjima za:
konitosti revolUCije I
formi njihovog ispoIjavanja. ,ukazu-
na samog op-
te zakonitosti, autor na JednOJ
voj zakonitosti - savezu. radmcke
klase i seljatva - pokaZUje kako se
u uslovima razvijenog kapitalizma on
modifikuje u savez sa umnim radni-
cima odnosno u savez klase
sa slojevima. se
posebno zadrava na o
hegemoniji klase u
revolUCIJI, o
njenog u
i u visokorazvljemm zemljama, te
o oblicima njenog ispoljavanja u
sredinama s obzirom na
promene u klasnoj strukturi i s.aI?e
klase i drutava u celim.
Glava V - INTERNACIONAL-
NO I NACIONALNO nadovezuje se
na probleme opteg i posebnog, koji
su u pethodnoj glavi. Ovde
se razmatraju problemi:
1. Proleterski internacionalizam II
razvoju. U ovom poglavlju razmatra-
ju se osnove, izvori i. kriteriji pro!e-
terskog internacionalIzma. Sam
ternacionalizam posmatra se kao di-
pojava, te se iznose
osnovna smera njegovog razvoja:
3. Teorija i metod. Autor razmatra
odnos teorije i metoda u
savremenom revolucionarnom
cesu. Teorija revolUCIje
sadri opte zakone
prelaza od kapitalizma u socijalIzam,
unutranju logiku tog a
tod je konkretnO-IstorIjske
ocene, saznanja i revol1fcio-
narnog preobraaja stvarnosti. U
tom smislu metod je primena op-
teg, izraenog u. teor!p, na .datu. 7ta-
pu i konkretno IstorIjsku u
kojoj klasa. preo-
braaj. Nasuprot revIzlOmstIma . ko-
ji odbacuju teoriju i
svode na metod analize
stvarnosti, na jednoj strani, i dogma-
tizma koji teorijske stavove pretvara
u apsolutne istine koje vae. za sv.e
uslove i zemlje - na drugOJ
autor insistira na jedinstvu teOrIje I
metoda, pri teorija daje
stavove na osnovu kOjih se pnlazl
stvarnosti, na kojih se ana-
lizira i akcijama menja stvarnost, :la
bi se - na osnovu takve anali:z:e
stvarnosti, dalje razvijala i bogatIla
teorija. Lenjinov doprinos
1) solidarne akcije rad-
klase raznih zemalja,
2) nastanak i razvoj klasne inter-
nacionalne svesti proletarijata,
3) proirivanje kruga drutvenih
snaga koje su interna-
cionalizmom, i
4) razradom i razvojem
reguliu odnose org::-mzaclja
klase razmh zemalja.
U svemu ovome se izuzetna
uloga p::-rtija u. ost-
varivanju proleterskog IllternaClOna-
!izma. Principi koje su istakla
kovska savetovanja
partija su, po miljenju autora: adek-
vatni za regulisanje odnosa
snaga danas,
prema zemljama I
njihovoj zajednici s,: kao os-
novni kriterij internacionalizma u sa-
vremenim uslovima.
2) Jedinstvo internacionalnog i na-
cionalnog. U ovom .poglay'lju .raz-
matraju se osnove IZ kOJih Izra:
sta jedinstvo I
nacionalnog u razvoJU svetsk?g re-
njihova
povezanost ! uslovljenost, te. se
opovrgava insistiranje sam? r:
a
Jed-
noj ili drugoj. tog Jedmstva.
pozlvaJucl se na
Lenjina, smatra da
ipak treba da podredI I Ill-
ternacionalnom, ako sa njima
u sukob. Ovde se razmatra i pohtlka
koegzistencije kao koja !le
proleterskom mternaclO-
nalizmu.
239
,
3. Samostalnost partija i jedinstvo
pok-
reta. Govori se o principima ravno-
pravnosti i nezavisnosti partija i o
njihovoj nacionalnoj odgovornosti,
ali i o klasnoj i internacionalnoj od-
govornosti svake partije. Principi od-
nosa partija prenose se i na
odnose dr-
ava i pri tome se obaveza svih
partija da pomognu onoj partiji i
zemlji gde je karika za-
jednice privremeno oslabljena. Au-
tor na kraju razmatra centrifugalne
tendencije koje su prisutne u komu-
pokretu, govori o njihovim
socijalnim korenirna, te o preodo-
levanju tih tendencija kroz jedinstvo
akcije i ideoloko jedinstvo, na osno-
vama savetovanja par-
tija.
Knjiga J. A. Krasina DIJALEK-
TIKA REVOLUCIONARNOG
PROCESA, kao to je
ne izlae celovitu teoriju ovog pro-
cesa neke metodoloke proble-
me. u razradi tih metodo-
lokih problema se i ras-
pravljaju osnovna pitanja savreme-
nog revolucionarnog procesa. To
ovu knjigu aktuelnom.
Osnovni cilj koji autor realizuje
u svim poglaVljima knjige je afirmi-
sanje oficijelnih sovjetskih stavova o
tim pitanjima i Opovrgavanje
revizionizma, reformizma i oportu-
nizma, na jednoj strani, i dogmati-
zma, pseudoradikalizma, koncepcije
nove levice, anarhizma, trockizrna i
sl., na drugoj strani. U realizaciji
ovog cilja, autor ispoljava
dosta samostalnosti, dobro pozna-
vanje koncepcija koje osporava, iz-
begava golo etiketiranje, respektuje i
primenjuje norme rasprav-
ljanja.
Knjiga predstavlja uspeniji poku-
aj fundiranja i osmilja-
vanja savremenih sovjetskih pogleda,
a tim pogledima akcenat sta-
vlja na ono to je novije i progresiv-
nije (iako u tome, verovatno zbog
"vie sile", nije dosledan, u
poslednjoj glavi). Preko ove knjige
se upoznaje sa sovjetskim
koncepcijama preko jedne solidne
interpretacije o bitnim pita-
njima savremenog revolucioIiarnog
procesa. Kao takva knjiga bi mogla
da bude interesantna za one nae
koji se bave ili prate ove pro-
bleme, a su upoznati sa drugim
koncepcijama o ovim problemima
koje postoje u svetu.
S. ivanov
Fedoseev, P.N., Gejden, G.: SOCI-
ALIZM" - NE AL' TERNATIVA ("Demokratski socijali-
zam" nije alternativa). - Voprosy filosofii, Moskva, 1974, 2,
s. 15-26,
od konstatacije da iroke
mase u svetu sve vie socijalizam tre-
tiraju kao jedinu alternativu
kapitalizmu, autori smatraju da je-
dinstvo redova rad-
klase predstavija najbitniji i
osnovni uslov bi realizacija od-
ubrzala pobedu nad
rodnim imperijalizmom. No, ovu
borbu za jedinstvo treba voditi u
situaciji dubokih i ideolo-
kih komunis-
partija, s jedne strane, i soci-
i socijaldemokratskih par-
tija, s druge. Za njihove uzajamne
odnose je to to imaju raz-
potpuno shvatanje so-
240
cijal izma. Dok partije
dosledno ostvaruju principe
komunizma, dotle socijaldemokrat-
ske partije negiraju osnovne postavke
marksizma-lenjinizma o socijjalizmu
i svoju koncepciju "demokratskog
socijalizma" suprotstavljaju
nom socijalizmu.
"Demokratski socijalizam" se
izmenjenim uslo-
vima i svaki put bivao sve manje i
manje smatra autor.
Uzrok to se danas tako
mnogo govori i pie o socijalizmu u
zemljama, autori vide
u daljem zaotravanju unutranjih
kapitalizma, u uspesi-
ma zemalja sistema,
rastu uticaja i
kih partija u buroaskim zemljama,
II uspesima
kog pokreta. No, isticanje "demok-
ratskog u cel!tar
rijskih razmatranja Je
njeno cilju da se o mte-
graciji klase u drzavn.omo-
i predvI?eno
je za ideoloki uticaj na stanovmstvo
zemalja." ..
Autori konstatuju da mnogi SOCI-
jaldemokrati i mladi socijalisti. ve-
zuju svoje nade za so-
cijalizam"-i pored toga je
teorijski amorfna koncepCIja
zahtevima realne stvarnosti -
to oni objanjavaju kampanjom mo-
kapitala k?mu-
partija i realnog SOCijalizma,
i
cija "demokratskog .socIJal.lzma.
oni konstatuJu da Je :,?e-
mokratski socijalizam" u osnovI I u

. teof1jsk?
obrazlaganje prokapltalisti?ke
tike, i da nije lIsmeren proliv
lizma nego protiv socIJa-
lizma. .
Socijalizam pretpostavlja revolUCI-
onarno uklanjanje kapitalizma. Mar-
ksizam-lenjinizam ne obrazlae sam?
neizbenost smene kapitalizma SOCI-
jalizmom, nego ukazuje i na soci-
jalnu snagu koja ima sve pretpostav-
ke neophodne za reenje ovog za-
datka - revolucionarnu
klasu. teorija socijalizma
je istorijskom praks0r::.
Koncepcije "demokratskog socIJa-
lizma" ignoriu objektivne p:::
kojima se razvija kapitalizam I kOJI
uslovljavaju njegovu nei.zbenu sme-
nu socijalizmom. Zato je za
nike ovih koncepcija suvino I PI:
tanje poznavanja takvih zakona l
" ..
U prevodu na JeZik politike
mokratski socijalizam"
ishodinu za odricanje desmh
socijaldemokrata od
volucije, od borbe za likVidaCIJU SIS-
tema ka-
pitalizma i vlasti monopola.
Sve dotle dok je o nekom "op-
tem idealu" socijalizma, moe se
svim ljudima i
straktnih fraza, smatratI burzoazlJu
16 Marksizam u svelu
i proletarijat za "socijalne partnere"
i u ekonomici", moe
se svima sloboda, pravednost
i solidarnost, jednake
anse, jer to nita ne menja stvarn.e
materijalne drutvene odnose kapI-
talizma ne likvidira njegove anta-
Ona)
i slobodi, pravdi l soh-
darnosti u interesu trudbenika i eli
da na toj osnovi vodi klasnu borbu,
ne moe da bez preciznog is-
traivanja, pre svega, odnosa vlas-
nitva nad sredstvima za proizvod-
nju, kao i kapitalis-
drutva. Upravo ovakvu na-
analizu drutva
izbegava u potpunosti ideologija des-
nih socijal-demokrata. ..
I u zemljama gde su SOCIJaldemo-
krati na vlasti niz ekonomskih mera
koje su preduzeli (nacionalizac.ija.po-
jedinih grana privrede, dehmlcno
banaka niza karika infrastrukture)
u predstavljaju raciona1izacij,,!
privrede
nita vie. Mere preduzete u oblasti
socijalne politike izazvane su borbom
klase, trudbenika, siroma-
nih socijalnih slojeva. I
progres primorava kako
buroaziju tako i
ke vlade da idu na reforme
u organizaciji upravljanja ekonomi-
kom i razvoja is-
traivanja. No, ni u jednoj zemlji
sveta pod zastavom "demokratskog
socijalizma" nije bila ukinuta eksplo-
atacija radnih ljudi, radnici nisu os-
vojili vlast, nisu bila
sredstva za proizvodnJU, mje bll.o
razvijeno
i vaspitanje masa. Zato m u
od ovih zemalja nije bila u praksi
ostvarena sloboda, pravda i solidar-
nost u interesu trudbenika.
komunista i desnih socija-
lista i socijaldemokrata postoje prin-
cipijelne razlike pogledima c: pi-
tanju ciljeva pc:kreta l pt;-
tevima njihovog ostvarenja.
da niie nikakvo "sJedInJa-
vanje" ideologije so:
cijalizma " i socIJ.ahzma I
da dosledna partijska polemika pred-
stavlja zakon borbe za jedinstvo ak-
cije, za posti:anje. u
vima o putevima l CiljeVima radmc-
kog pokreta. Istovremeno, au-
tori, ove ne predstav-
241
ljaju nepremostive prepreke za jedin-
stvo akcije. Komunisti ne smatraju
da rad sa socijaldemo-
kratima - u najmanju ruku onda
kada se to odnosi na zatitu mira i
optedemokratske
ke borbe - treba da bude odloen
do vremena kada ove principijelne
razlike biti uklonjene.
Autori na kraju da, kriti-
koncepciju "demokratskog so-
cijalizma" i kao
ideologiju i kao socijalnu utopiju,
komunisti ne zaboravljaju na to da
se u delu radnika, radne inteligen-
cije i progresivne omladine ova ideo-
loka iluzija interpretira u an-
duhu. Zato oni
da dijalozi, polemike, pro-
miljena propaganda i ob-
razovanje potkrepljeni jedinstvenim
masovnim akcijama demokratskog
karaktera, doprinose kako iivljava-
nju iluzija, tako i tih snaga
koje istupaju za mir, demokratiju i
socijalni progres, protiv imperijaliz-
ma i reakcije.
Autori konsta-
tacijom da opti klasni interesi trud-
benika, objektivna potreba klasne
borbe diktiraju neophodnost organi-
zovanja rada komunista,
socijalista i socijaldemokrata u prak-
borbi na svim nivoima i u
svim formama.
SR
OERTZEN, von Peter: THESEN ZUR STRATEGIA UND
TAKTIK DES DEMOKRATISCHEN SOZIALISMUS IN DER
BUNDESREPUBLIK DEUTSCHLAND (Teze o strategiji i
taktici demokratskog socijalizma u Saveznoj Republici
- Die Neue Geselschaft, Bonn-Bad Godesber, 21 Jahrgang,
1974, 1, s. 71-78; 2, 1974, s. 165-171; 3, 1974, s, 258-261.
Autor, istaknuti profesor
kih nauka, predsednik SPD Donje
Saksonije i ministar za kulturu po-
krajinske vlade, ovim tezama u 70
- koje je izloio na partij-
skoj konferenciji SPD u Frankfurtu
na Majni - pokuava, kako je sam
istakao, da se teorijski sa
nerealnim shvatanjima unutar partij-
ske levice i da dokae da je u uslo-
vima Savezne Republike
jedino ispravna politika dosledne pri-
mene principa demokratskog socija-
lizma. Autor smatra da su teorijske
zablude i nkcije levice unu-
tar SPD velika opasnost za reaiiza-
ciju politike partije i da dovode u
pitanje njeno ideoloko i akciono je-
dinstvo II trenutku kada joj preti ve-
lika opasnost od opozi-
cije II zemlji. Autor smatra da unutar
partije ne sme biii razlike u
osnovnim principima koji
sutinu demokratskog socijalizma:
- cilj: ostvarenje no-
vog drutvenog poretka slobode, pra-
vednosti i solidarnosti moe se ost-
variti samo putem potpune samoup-
242
rave i samovlade drutva. Socijali-
zam i potpuna demokratija su iden-

- Demokratija nije bez
mnotva liberalnih i demo-
kratskih prava. Njena sr
je u takozvanom "slo
bodnom demokratskom osnovnom
poretku" ustavnog zakona. Socijali-
zam ne srne ova prava i slobode og-
on ih mora proiriti. Bez
obezbedene slobode i osigura-
nog
nja za svakog pojedinca, socijalizam
je nezamisliv.
- Poto cilj i PUL, svrha i sredstvo
predstaVljaju nerazdvojno jedinstvo,
onda se principijelno socijalizam ne
moe ostvariti nedemokratskim me-
todama. Stoga for-
mi birokratskog, autoritarnog ili dik-
tatorskog "socijalizma" L,komuniz-
ma") i demokratskog socijalizma ne
postoji samo nego i princi-
pijelna nesaglasnost.
- Novi drutveni sis-
tem moe postati stvarnost samo on-
da kada se u okvirima postoje-
drutvenog siste-
ma razviju sve njegove stvarne
nomske, orgamza-
eione, i kulturne pretpos-
tavke i kada zbog toga masi ljudi so-
cijalizam moe kao
i stvarno bolja alternatIva kapItalIz-
mu.
- Iz toga proizilazi:
pokret mora se razviti unutar pos-
drutvenog i dravnog poret-
ka. Taktika konfrontacije
drut\ u je Njegove cen-
tralne pozicije vlasti: raspolaganje
sredstvima za proizvodnju (koja do-
sada dri kaDita!) i "buroaski" dr-
avni aparat' mogu se samo poste-
peno osvojiti i .
- U uslovima poznog kapItaliz-
ma i funkcionisanja parlamentarno-
-demokratske drave, svaki pokuaj
koji bi teio da frontalnim .
i jednokratnim udarcem .(tj.
no silom) odstrani vladavIl1u kapItala
i dravnog aparata, sigurno bi one-
demokratiju i uopte soci-
jalizam. .. .
- Stoga je demokratsko-SOCIjalis-
politika u Saveznoj Republici
samo kao "refor-
politika. Jedina
snaga koja takvu moe da
vodi je SPD. Stoga u SVlln okolnos-
tima mora biti i
jedinstvo, udarna snaga i
verodostojnost partije.
- Ostvarenje demokratskog soci-
j1lizma, to jest sveobuhvat?e
kratizacije drutva, ne moze postICi
sama partija. Njoj je potreban iroki
koji in1a osnovu II cetom
tvu. politika ograni-
na parlament, vladu i upravu
nasela bi na aparatu 'il:!-
,ti i ne bi stvarno promenila drutvo.
Zato ic
T)olitici potrebna "dvostruka strate-
to jest rad II p:utiji i
aktivncc;t II dravno;!) aparatu 1 Izvan
nicga (u drutvu kao bGzi).
-- Poto jedinstvo i akciona spo-
sobnost SPD kao
n; Of3j '...1
hili u svim okolnostima, to
za sociialdemokratiju dvostruka stra-
tegija teko koj..:
sc moe savladati samo ako postOJI
iasm predstava o cilju i putu, visok
stepen dobrovoljne discipline i iroko
razvijena solidarnost.
16'
Shodno ovim uzuzetni m zah-
tevima .levica" u SPD se mora na-
i nedvosmisleno
ideoloko-emotivnog po-
naanja. Pod tim se podrazumeva,
pored ostalog: revolucionarna. ro-
mantika, igrarija sa idejom nasIlnog
preobraaja,
ideoloki dogmatizam, sentlmer:talno
soJidarisanje sa antidemokratskIm, to
jest sa snaga.r:1a,
nerealna "antnm-
aktivnost, emo-
tivno napadanje dravnog
aparata itd. itd. Ove gre.ke to-
liko izraz ljudskih
daleko vie rezultat pogresl1ih teoflJa
i nepromiljenih strategija.
_ veliku zabludu pred-
stavlja iroko rasprostranjeno
tanje o suprotstavljanju
intelektualnoj i moralnOJ
disciplini. Ova zabluda se pre-
Slobodarskom,
nom pokretu potrebno je vie diSCi-
pline nego jednom birokrat-
ski i autoritarno pokretu.
_ egzistencijalno po-
pitanje jedne
politIke je-
ste: li uspeti da tako efikasn?
demokratski kontrolie POZI-
cije privrede da moe
[!arantovati koliko-toliko ravnome
;an privredni rast, bez velike
za ljudsku sredinu i uz
radnih mesta, kontinuiranog porasta
individualnog i drutvenog
stanja i relativno stabilne .. ;rednos,tl
novca. Jedna takva polItl,;:a krece
sc uskim putem, tj. lO:alne
konfrontacije sa intereSima
s jedne strane, i totalne kapItulaCIje
pred interesirll3. kapitala, s _druge
strane. Obe stramputice zavrst1e bl
st: ;kim porazollL Pu-
tC\ i cvr0D5kc politike poslednJlh
deset !lodina prepuni su tragova po-
ra..:nih socij::liisliCkih vJada i demo-
ralisanih socijaldemokratskih par-
tija".
Autor smatra da su ovi principi
iedina realnost Ll sadanjim medu-
narodnim i unutranjim ekonomsko-
-dru, >'enim uslovima Savezne Rc-
publike i uopte
ski razvijenih drutava sa burzoasko-
-demokratskom pariamcn.tarnom 0:-
ganizacijom drutva. SvoJe shvatanje
243
on zasniva, pre svega, na uverenju:
- da drutvu in-
dustrijski razvijenih zemalja, pre sve-
ga evropskih, predstoji jo uvek du-
a perspektiva daljeg razvoja proiz-
vodnih snaga i ekonomskog prospe-
periteta;
- da visok stepen produktivnosti
materijalnih dobara i razvijeni bur-
oasko-demokratski parlamentarni
sistem u ovim zemljama objektivno
stvara uslove da se u "krilu posto-
starog drutva" razvijaju ele-
menti novog drutva;
- da je u jednoj ili nekoliko zema-
lja graditi put ka soci-
jalizmu, ali da se ostvarenje cilja-
izgradnja drutva,
"moe samo zajedno u svim
zemljama sveta ili najmanje u nji-
hovoj velikoj
Na osnovu ovih svojih teorijskih
postavki autor nastoji da dokae ne-
realnost i utopizam shvatanja i po-
naanja levice unutar SPD, a pose-
bno njihovih zahteva za revolucio-
narno menjanje proizvod-
nih odnosa i "buroaske" drave.
On smatra da je svojom ekonom-
skom intervencijom i politikom so-
cijalnih reformi drava u stanju da
vri postepeni preobraaj sadanjeg
drutva u "korist rad-
klase" i drugih radnih slojeva
drutva. pokret ne
samo da ne treba da se bori protiv
drave, je mora osvojiti: on ne
moe "razbiti" dravni aparat (kako
to misli Marx) jer je on potreban i
mora ga iskoristiti, kontrolisati
postepeno dcmokratizovati
44

Autor je uveren da je za SPD i sve

druge grupe i snage oko
SPD jedino ispravna strategija bor-
be: dvostruka strategija (Doppel-
strategie). "SPD i sa njom povezane
organizacije i grupe
pokreta moraju priznati nunost
dvostruke strategije: samo ako soci-
jalisti rade unutar i izvan partije i
parlamenta, vlade i uprave, ako nas-
toje da reforme ostvare ne samo odo-
zgo putem zakonskih promena, nego
i odozdo u ,bazi' - putem mobi-
lizacije masa stanovnitva, drutvo
se moe uspeno i trajno demokrati-
zovati." Jer, po miljenju autora,
"jedan
pokret je samo kao zajed-
akcija partije, sindi-
kata, na-
centara intelektualnih grupa,
putem kombinovanja
lamentarne i ekonomsko-preduzet-
nih aktivnosti i aktivnosti u sferi re-
produkcionog procesa sa teo-
rijskim aktivnostima".
Takvu strategiju autor naziva
"dvostrukom strategijom", a poli-
tiku "politikom struk-
turalnih reformi" i postavlja izri-
zahtev lcvici da disciplinovano
sledi ovu strategiju i politiku da u
tome ne moe biti kompromisa. Oni
koji to ne ele moraju se odstraniti
iz partije. S druge strane, autor in-
sistira na demokratizaciji par-
tije, levici i svim dru-
gim grupama u partiji pune slobode
diskusije i zastupanje svog miljenja
u procesu donoenja odluke, ali i
obavezu svih da demokratski usvo-
jene odluke dosledno potuju i spro-
vode u ivot. Samo pod uslovom da
se postigne potreban stepen ideolo-
kog i akcionog jedinstva SPD moe
uspeno voditi i ostvariti svoju poli-
tiku - autor.
V.
ANTIKOLONIJALNA BORBA
DAS LEBEN UND TOT AMILCAR CABRALS (Sine Arbeit
in der PAIGC und die Erfolge des Kampfes) (ivot i smrt Amil-
kara Kabrala. Njegov rad u PAIGC i uspesi borbe). - Weg
und Ziel, Wien, XXX, 7/8, 1973, s. 273-276.
Amilcar Cabrals, generalni sekre-
tar partije nezavisnosti (PA
IGC) Gvineje i ostrva Kap Verde,
jedan od af-
konintenta i jedan od osniva-
PAIGC 1956. godine, ubijen je
21. januara 1973. u 47-oj godini
ivota.
Poto je A Cabrals ubijen portu-
galska tampa pokuala je da pot-
kopa presti PAIGC u svet skoj jav-
nosti, da su zaverenici iz Fula
plemena, da su predstavnici stanov-
nitva kopna u opoziciji prema oni-
ma sa Kapverdskih ostrva, da je ru-
kovodstvo PAIGC bilo razjedinjeno,
da su razlike u miljenju dovele do
niza rasprava i na kraju do ubistva
A. Cabralsa, da u Gvineji Bisao vlada
haos, da su vojne oblasti odane A.
Cabralsu morale da se brane od voj-
ske koja je bila na strani zaverenika,
i na kraju svih ovih fama odgovorni
u Lisabonu izrazili su "aljenje zbog
smrti A Cabralsa".
Borba protiv portugalskih koloni-
jalnih vlasti je 1956. mir-
nim sredstvima, a vojna
tek 1963. godine. Protiv nacionalnog
pokreta Gvineje Bisao ratovalo je
45.000 portugalskih vojnika, a svaki
dan ovog kolonijalnog rata stajao je
Portugaliju 2 miliona US dolara.
P AIGC je, prema oceni A. Cabralsa,
bila primorana da borbu
vojnim sredstvima zato to je Portu-
galija biJa nesposobna da izvri "de-
kolonizaciju" po uzoru na Englesku,
prvo, zbog svoje "potpune ekonom-
ske, i vojne zavisnosti od
NATO, a posebno od SAD i SR
a drugo, zbog "nedos-
tatka svake liberalne i demokratske
tradicije u portugalskoj istoriji posle
gotovo pola veka faizma." Iz ovako
zaostale drutvene istorije Portuga-
lije nastao je, nasuprot
koj Uniji, Rodeziji i Ne-
primitivan rasizam koji u
mnogim nije direktno
ekonomski motivisan. Tako je, na
primer, general Kaulza de Ariaga,
glavni komandant II Mozambiku i
potencijalni kandidat za predsednika
drave, izloio u XII tomu "Stra-
tekih lekcija za visoke oficire zapo-
vednike" miljenje odeportovanju
generacija robova iz portu-
galske Zapadne Afrike u Brazil i o
kultivizaciji za kolonijalni sistem po-
voljnih tradicionalnih plemenskih
struktura. Poto se prinudno davanje
"pilula" kod ena
nije moglo sprovesti, a to bi u per-
spektivi opasnost da crni
preovladati, to prema autoru postoji
samo jedno reenje: izgladnjivanje
i vojne akcije protiv
245
-
plemena, do genocida.
to su uslovi ovog teo-
rijski objanjavani, analizirani i is-
za revolucionarnu prak-
su pod okolnostima u
Gvineji Bisao, a sve vie i u Kapverd-
skim ostrvima, zasluga je partij-
skog rukovodstva, Vrhovnog ratnog
saveta i Amilcara Cabralsa koji je
poznavao
teoriju revolucije i primenjivao je u
uslovima vodenja
rata u dungli. Pod njegovim ruko-
vodstvom PAIGC je razvila aktiv-
nost na svim nivoima; on sam je
bio vanih gremij uma u OUN,
OAJ, Svetskoj sindikalnoj federaciji,
Savetu za svetski mir, a PIAGC je
na prolom generalnom zasedanju
OUN priznata kao jedini legalan
predstavnik Gvineje Bisao. PAIGC
je izgradila i "nove drutvene struk-
ture na teritorijama"
koje su od pokreta za nacio-
nalno u drugim neraz-
vijenim zemljama cenjene kao teo-
rijski doprinos. Vrhovni ratni savet
PAIGC je na teritoriji
postavljao organe narodne vlasti, a
sada ih irna i izabranih, sa zadatkom
da sprovode zakonski donete zem-
reforme, snabdevaju stanov-
nitvo i borbene jedinice,
nov sistem sudstva, narodnog obra-
zovanja i zdravstva. Kada je A.
Cabrals 1951. diplomirao agroeko-
nomiju na Lisabonskom univerzi-
tetu bio je jedan od 17 crnih stude
nata za 250 godina portugalske ko
lonijalne vladavine, a 1971. je samo
II 250 novoosnovanih kola na oslo-
teritoriji zavrilo maturu
100 i poslato na studije u pri-
jateljske zemlje. U svom
radu A. Cabrals je analizirao
delovanja imperijalizma, zatim od-
nos borbe protiv kolonijalizma i po-
litike mira bloka i
zemalja. Na osnovu
rezultata dobijenih ovom analizom
PAlGC sc orijent isa la na prijatelj-
stvo sa SSSR i NDR, koje je bilo
vaan element zu koncepciju partij-
skog programa.
Godine 1959. R. Barbosa,
male grupe, predlo-
io je da se PAIGC pripoji njegova
grupa i time obrazuje nova,
organizacija. A. Cabrals je u
bio protiv, a posle izvesnog vremena
246
je predloio da PAIGC primi za svog
svakog Barbosa-grupe
poto preispita da li se ovaj slae sa
programom PAIGC. Barbosa se slo-
io sa ovim predlogom i nje-
govih primljena je u PAIGC.
Na predlog A. Cabralsa R. Barbosa
je izabran za predsednika PAIGC.
Godine 1962. R. Barbosa i M.
Tourea uhapsile su portugalske vla-
sti. Kad je posle dueg vremena pu-
ten iz zatvora R. Barbosa je pozvao
preko radija PAIGC da pre-
kinu borbu i da sa portu-
galskim vlastima. M. Toure je
ali je ubrzo kupio u Gvineji
Bisao za 200.000 eskudosa i
luksuzno da ivi, to je bilo
za njegovog imovnog stanja.
Posle godinu dana M. Toure je do-
ao u sekretarijat PAIGC u Kona-
kri i izjavio da eli ponovo da radi za
PAIGC. Partija ga je primila u CK,
ali mu nije dala odgovornu dunost.
Sumnja se pokazala opraVdanom,
jer je u Komkri doao po nalogu
Portugalaca, kontakt sa R.
Barbosom. Plan je bio da se pripremi
zavera sa ciljem da se ukloni par-
tijsko rukovodstvo, a pre svega, A.
Cabrals. Desna ruka M. Tourea bio
je Aristis Barbosa.
Marta 1972. M. Toure i A. Bar
bosa izvedeni su na sud i
na smrt streljanjem. Osuda nije spro-
vedena, su obojica poslata na
izdravanje kazne, sa nizom drugih
koji su na teritoriji Gvi-
neje Bisao razne prestupe. M.
Toure i Bal'bosa su da
onima koji su iz raznih razloga bili
nezadovoljni reimom organizuju
grupu koja da u za veri
protiv Direkcije PAIGC. Grupi su
prili Joso Tomas Cabrals i L Cani
(koji je ranije bio komandant ratne
mornarice PAIGC i Vrhovnog
r3.tnog savet3.. Zbog nekih propusta
smcnjcn je sa svih dunosti i 1972.
osuden na kaznu zatvorom, koje je,
tokom jedne amnestije,
Posle toga data mu je dunost ko-
mandante!. broda zn transport ivot-
nih namirnica). L Soarez, prijatelj i
ranije L Cania, bio je ra-
to nije postao Vrhov
nog ratnog saveta. L. Teisheira je
radio kao direktor jednog skladita i
poslednjih meseci nije bez osnova
da je prisvojio novac
PAIGC, pa se opravdano bojao da
se protiv njega ne pokrene postupak.
Funkcija efa bezbednosti, u
nadlenost spada i krimina-
laca, data je Mamadu Ndjayu koji
je prisustvovao svim sednicama
PAIGC na kojima su raspravljana
pitanja bezbednosti, tako da su
zavere bile uvek u toku pitanja koja
su diskutovana.
Plan zaverenika bio je da se A.
Cabrals i Aristie Pereira uhvate, do-
preme motornim u Gvineju
Bisao i portugalskim vlastima.
Zauzvrat Portugalci su "au-
tonomiju" Gvineji Bisao i dozvolu
za obrazovanje nove partije na mesto
PAIGC koja bi izdala proglas o o-
bustavljanju borbe protiv portugal-
ske vojske.
Zaverenicima je uspelo da ubiju
A. Cabralsa, je PAIGC nesum-
njivo zadat teak udarac, ali im nije
uspelo da pridobiju nijednog
Izvrnog komiteta PAIGC niti da
na podrku u Gvineji Bisao.
Vojska je uguila zaveru.
Z. lanku/ov
U biblioteci "lvforksizam i sal'/'e-
llIel/ost" dosad objavljeno:
Karl Kor, MARKSIZAM I
FILOZOFIJA
Andre Gorz, STRA
TEGIJA I NEOKAPITALIZAM
Ser Male, NOVA
KLASA
Roe Garodi, VELIKA PRE-
KRETNICA SOCIJALIZMA
Lelio Basa, IZGLEDI EVROPSKE
LJEVICE
Radovan Rihta i saradnici, CIVI-
LIZACIJA NA
Anri Lefevr, S ONU STRANU
STR UKTURALIZMA
Najdan OR-
GANjZOVANJE SAMOUPRAV-
NOG DRUTVA
Ivan MARKSIZAM I
FUNKCIONALIZAM
Zoran KORAK NA-
ZAD, DVA KORAKA NAPRED
Edvard Kardelj, RAZVOJ SLO-
NACIONALNOG
PITANJA
Duan IDEJA I PRAK-
SA DRUTVENOG RAZVOJA
JUGOSLAVIJE, 1945-1973.
U tampi:
Alfred mit - Rusko-
ni, FRANKFURTSKA KOLA
Argiri Emanijel, NEJEDNAKA
RAZMENA, I-II
Frank Depe, KRITIKA SAO

U Biblioteci "Ai/l%glje" dosad
objavljeno:
l kolo
MARKSIZAM rUMJETNOST
PROMJENE U SUVREMENO
RAZVIJENOM KAPITALIZMU,
I-II
U pripremi,'
lJ kolo
RAD
ROBNA PROIZVODNJA U
SOCIJALIZMU, l-ll
KLASA T NJENA
AVANGARDA, I-III
SOCIJALIZAM U AFRICI