BILJNA PROIZVODNJA

Kod biljne proizvodnje, i pored znatnih oscilacija, od 1992. do 2003. godine, trend
poveanja vidljiv je kod svih grupa biljne proizvodnje. Najbri rast je ostvaren u ratarskopovrtarskoj proizvodnji koja se u posmatranom periodu poveavala po prosjenoj
godinjoj stopi od +6,4%, dok su voarska i vinogradarska proizvodnja rasle umjerenije
(+2,0% i +2,7% godinje).

Ratarstvo i povrtarstvo
Od ukupno 44.818 ha pod oranicama u 2003. godini ratarsko-povrtarska
proizvodnja odvijala se na 32.135 ha. Preostalih 12.683 ha, odnosno 28% ukupnih
oraninih povrina, predstavljaju povrine koje se uopte ne obrauju ili se na njima
odvija proces ekstenzivne poljoprivrede. Zbog smanjivanja ukupnih povrina oranica i
bata i stalno visokog udjela neobraenih oranica, od 1992. do 2003. godine povrine na
kojima se odvija ratarsko-povrtarska proizvodnja smanjile su se za 23%. To ukazuje na
slabo i nedovoljno korienje ionako ogranienog resursa.
Trend stalnog smanjenja povrina pod oranicama uslovljen je naroito smanjenjem
povrina zasijanih itom, koje su 2003. godine zauzimale neto vie od jedne treine
(36%) onih iz 1992. godine. U blagom opadanju su i povrine pod oraninim krmnim
biljem, dok kod krompira i povra statistika biljei poveanje povrina.
Povrine osnovnih ratarskih i povrtarskih kultura (ha); 1992-2003.
Pokazatelj
Oranice - ukupno
Ugari
Zasijana povrina
itarice
Penica
Ra
Kukuruz
Jeam
Ovas
Krompir
Povre (bez krompira)
Luk crni
Luk bijeli
Paradajz
Paprika
Pasulj
Graak
Kupus i kelj
Dinja i lubenica
Duvan
Krmno bilje
Kukuruz za krmu
Stona repa
Djetelina
Lucerka

1992.
53.000
11.400
41.600
17.934
3.664
190
6.013
6.378
1.689
8.200
6.672
559
249
949
792
512
72
1.378
1.224
299
8.392
378
347
720
4.858

1993.
51.000
9.600
41.400
17.657
3.543
195
6.136
6.178
1.605
8.568
6.731
568
259
971
809
551
91
1.388
1.225
337
7.925
210
364
683
3.678

1994.
52.400
8.400
44.000
19.710
5.552
148
6.209
6.147
1.654
9.718
6.062
631
286
690
494
606
162
1.724
703
224
8.103
207
375
1.381
2.846

1995.
52.300
12.900
39.400
13.472
3.341
128
5.506
4.497
1.251
10.101
6.263
648
285
669
443
593
145
1.766
907
179
7.543
201
394
925
3.156

1996.
52.500
10.800
41.700
13.300
2.614
99
5.620
4.967
1.441
10.244
8.071
697
266
1.079
746
643
192
1.897
1.484
345
8.161
137
312
1.310
3.241

1997.
51.200
9.400
41.800
12.496
2.365
158
5.205
4.768
1.155
10.387
8.416
695
267
1.153
838
651
174
1.847
1.758
260
8.946
104
292
1.300
3.734

1998.
50.000
10.300
39.700
10.573
1.683
59
4.224
4.607
1.115
9.812
9.304
670
226
1.154
869
714
183
2.010
1.728
299
8.055
121
328
1.039
3.513

1999.
49.800
14.900
34.900
9.740
1.731
50
4.129
3.138
692
10.008
7.416
610
223
961
796
593
163
1.844
1.298
231
7.442
71
291
1.015
3.175

2000.
49.700
14.000
35.700
9.390
1.478
66
3.932
3.208
706
10.577
7.770
690
223
989
827
620
144
1.945
1.445
208
7.507
130
310
871
3.162

2001.
47.400
12.700
34.700
8.080
1.463
74
4.069
1.811
663
10.626
7.898
682
228
1.038
817
643
138
1.936
1.547
216
7.882
100
310
917
3.296

2002.
45.800
12.800
33.000
7.061
1.428
43
3.776
1.325
489
10.504
8.079
642
235
1.079
799
622
153
2.028
1.591
184
7.176
108
277
895
2.942

2003.
44.800
12.700
32.100
6.466
1.448
48
3.366
1.147
457
10.505
7.628
628
192
1.014
799
670
170
1.903
1.333
201
7.257
103
290
770
2.994

Izvor: SGCG

Promjene u zasijanoj povrini odrazile su se i na strukturu sjetve. Povrine pod

itima su se, sa 43% u 1992. godini, smanjile na svega 20% u 2003. godini. U strukturi
sjetve dominiraju krompir i povre koji zajedno zauzimaju 56% ukupno zasijanih povrina
(u 1992. 36%).

1992
Krmno bilje
20%
Duvan
1%
Povre
(bez
krompira)
16%

Krompir
20%

2003

itarice
43%

Krmno
bilje
23%

itarice
20%

Duvan
1%
Povre
(bez
krompira)
24%

Krompir
32%

Izvor: SGCG

Grafikon 1: Struktura korienja oranica; 1992. i 2003.

I pored smanjivanja povrina pod oranicama na kojima se odvija ratarskopovrtarska proizvodnja, od 1992. do 2003. godine kod veine ratarskih kultura
proizvodnja se znatno poveala. Najvei porast proizvodnje zabiljeen je kod povra (u
prosjeku vie od 3 puta) i krompira (vie od 2 puta), to je prije svega rezultat izrazito
velikog poveanja prinosa. Poveanju proizvodnje u ovim sektorima doprinijelo je
poboljanje tehnike opremljenosti i tehnolokog nivoa proizvodnje, uvoenje u
proizvodnju visokorodnih sorti i hibrida, savjetodavni rad kao i povoljne otkupne cijene i
direktna podrka proizvoaima.
Poveanje proizvedenih koliina posljednjih godina karakteristino je i za duvan,
iako su podaci zvanine statistike znatno drugaiji od onih koji se mogu dobiti iz drugih
relevantnih izvora. Proizvodnja je locirana u podgorikom proizvodnom podruju (u Zeti i
Malesiji). Do 2003. godine, iskljuivo se gajio hercegovaki duvan, kada se u masovnu
proizvodnju uvode dva nova, visokoprinosna amerika tipa duvana: berlej i merilend. Na
trend poveanja proizvodnje duvana u Crnoj Gori presudan uticaj imaju visoki prinosi koji
se postiu gajenjem novih tipova duvana.
U odnosu na 1992. godinu proizvodnja se smanjila jedino kod ita gdje se, uprkos
veim prinosima, nije moglo nadoknaditi veliko smanjenje zasijanih povrina.
Prinosi glavnih ratarskih i povrtarskih kultura u Crnoj Gori, iako rastu i dalje su
relativno niski i jo uvijek daleko od prinosa koji se postiu u zemljama Zapadne Evrope,
odnosno na nivou su prinosa koje imaju zemlje u okruenju (u tranziciji).
Kao glavni limitirajui faktori u ratarskoj proizvodnji javljaju se: neureenost i niska
plodnost zemljita, neadekvatna osnovna obrada i predsjetvena priprema, neodgovarajui
izbor sorti i hibrida, nepovoljan sklop biljaka, bolesti i tetoine, nepovoljan raspored
padavina, klimatski stresovi, kao i nedovoljan nivo znanja poljoprivrednih proizvoaa.
Proizvodnju povra karakterie nedostatak intenzivne njivske proizvodnje i
neadekvatna sjetvena struktura. Tretman povrtarstva kao dodatne djelatnosti podstakao
je proizvodnju malih koliina, prije svega za lokalno trite. Nedovoljno je razvijena
proizvodnja povra u zatienom prostoru (odvija se na oko 60 ha, to je ekvivalentno
znatno veim povrinama na otvorenom), mada je u posljednjih nekoliko godina
intenziviran razvoj plastenike proizvodnje.
Nizak nivo znanja veine povrtara ima za posljedicu primjenu ekstenzivnih metoda
gajenja, a samim tim i niskih prinosa koji su u koliziji sa visokom cijenom sjemena i
drugih repromaterijala. Primjena neadekvatne i zastarjele mehanizacije, uz nerazvijene
kapacitete za preradu, ne omuguuje rentabilnu proizvodnju povra za industrijsku

namjenu. Sortiment povra koji se danas koristi uglavnom je dobar, a sjemena se

uglavnom uvoze iz Holandije.
Proizvodnja sjemena povra (izuzev sjemenskog krompira) do sada nije razvijana.

Proizvodnja osnovnih ratarskih i povrtarskih kultura (000 t); 1992-2003.

Pokazatelj

1992.

1993.

1994.

1995.

1996.

1997.

1998.

1999.

2000.

2001.

2002.

2003.

Penica

8,9

8,1

13,6

9,2

6,4

6,6

4,6

4,5

2,9

4,1

4,9

4,4

Ra

0,3

0,3

0,3

0,2

0,2

0,3

0,1

0,1

0,1

0,1

0,1

0,1

Kukuruz

10,4

8,2

12,9

13,2

13,8

14,2

9,4

9,9

6,8

10,3

10,8

8,6

Jeam

10,7

7,3

10,3

8,8

9,2

9,1

6,4

4,6

4,1

3,4

3,0

2,2

2,4

1,9

3,2

2,3

1,9

2,3

2,0

1,2

0,9

1,1

1,1

0,8

45,2

30,9

48,8

48,9

52,2

67,6

51,2

72,1

60,8

70,4

101,3

113,3

Luk crni

2,2

2,0

3,1

3,0

3,5

3,9

3,9

3,8

3,0

3,2

3,3

3,3

Luk bijeli

0,6

0,5

0,7

0,7

0,7

0,9

0,8

0,7

0,5

0,7

0,7

0,7

Paradajz

5,8

5,8

5,4

7,0

10,5

14,6

17,7

18,9

22,7

21,2

24,4

22,8

Paprika

4,0

4,2

3,2

3,7

5,6

8,7

12,0

17,6

16,3

17,0

17,1

16,4

Pasulj

0,9

0,7

0,9

1,1

1,1

1,3

1,3

1,4

1,5

1,9

1,9

2,2

Graak

0,1

0,1

0,2

0,2

0,2

0,3

0,4

0,5

0,3

0,3

0,3

0,4

Kupus i kelj

9,6

7,4

13,4

14,5

15,8

18,3

20,6

27,3

24,6

28,6

26,8

27,2

Dinja i lubenica

7,9

6,7

7,1

11,7

13,4

24,3

26,5

34,3

35,6

41,3

47,9

38,6

Duvan

0,7

0,7

0,4

0.4

0.7

0.8

0.6

0,4

0,3

0,3

0,4

0,4

Kukuruz za krmu

4,7

1,6

1,5

1,9

1,1

1,1

1,0

0,7

1,4

1,1

1,6

1,1

Stona repa

2,4

2,3

2,7

5,0

3,2

3,4

2,9

3,1

2,5

3,6

3,8

4,5

Djetelina

1,7

1,2

5,2

3,2

5,0

5,2

4,5

3,9

2,4

3,3

3,7

3,1

Lucerka

12,2

8,8

7,7

11,4

12,1

11,7

13,4

11,7

10,6

11,8

10,9

12,0

itarice

Ovas
Krompir
Povre

Krmno bilje

Izvor: SGCG

Nivo prinosa vanijih ratarsko-povrtarskih kultura u pojedinim zemljama Evrope;

prosjek 2001-2003.
Prinos (t/ha)
Drava
Njemaka
Holandija
Belgija
Francuska
Maarska
Albanija
Bugarska
Hrvatska
Bosna i Hercegovina
Crna Gora

Izvor: htpp/faostat.fao.org

Indeks (Crna Gora = 100)

Penica
7,1
8,4
8,3
6,7
3,5
3,0
2,8

Kukuruz
8,5
8,8
11,0
8,2
5,1
4,0
3,1

Krompir
39,6
42,7
43,6
40,1
21,9
15,1
13,2

Paradajz
149,8
459,5
312,0
127,2
38,2
26,6
15,6

Penica
229
270
268
217
112
96
90

Kukuruz
318
331
413
309
191
150
118

Krompir
440
475
484
446
243
168
147

Paradajz
724
2220
1507
614
185
129
75

3,7
2,5
3,1

5,1
3,7
2,7

9,2
8,4
9,0

9,9
8,3
20,7

120
82
100

193
139
100

102
93
100

48
40
100

Voarstvo
Statistiki podaci o voarstvu u Crnoj Gori su dosta oskudni. Nema podataka o
povrinama za pojedine vone vrste, dok neke vone vrste statistika i ne registruje.
Prema statistikim podacima, povrine vonjaka (i maslinjaka) u 2003. godini
zauzimale su 9.580 ha. U kontinentalnom dijelu Crne Gore najvie se gaje ljiva, jabuka i
kruka, a u primorskom smokva, naranda i mandarina. U odnosu na 1992. godinu,
ukupna povrina pod vonjacima smanjila se za oko 10%, a broj rodnih stabala za 5%.
Posmatrajui broj rodnih stabala unutar pojedinih vonih vrsta, uoava se znatno
smanjenje kod breskve, dok se broj stabala narande i mandarine u istom periodu
poveao. Kod ostalih vonih vrsta promjene u broju stabala bile su relativno male.
Tabela 1: Povrine vonjaka i broj stabala; 1992-2003.
Pokazatelj
Povrina* (ha)
Broj stabala (000)
Jabuka
Kruke
ljive
Trenje
Breskve
Orasi
Smokve
Narande, mandarine
Ukupno

1992.
10.584

1993.
10.625

1994.
10.625

1995.
10.597

1996.
10.585

1997.
10.709

1998.
10.728

1999.
10.744

2000.
10.761

2001.
9.533

2002.
9.542

2003.
9.580

346
178
1.270
97
334
46
246
143
2.660

344
178
1.244
96
321
43
246
156
2.627

350
183
1.247
97
321
43
246
156
2.644

372
186
1.290
96
299
41
244
144
2.672

360
161
1.238
94
281
41
243
147
2.565

362
160
1.238
93
245
42
225
143
2.508

372
161
1.236
99
221
42
225
186
2.542

321
166
1.284
101
243
41
226
215
2.598

327
168
1.277
104
196
42
214
222
2.553

331
175
1.216
105
198
42
205
216
2.487

348
185
1.210
107
193
44
208
221
2.517

363
186
1.227
109
196
45
203
209
2.538

*Zajedno sa maslinjacima.
Izvor: SGCG

Sve vone vrste, osim agruma i breskve, gaje se ekstenzivno na okunicama ili u
vidu manjih zasada bez primjene agrotehnikih mjera (obrada, ubrenje, rezidba, zatita
od bolesti i mraza, navodnjavanje) pa je rodnost niska i alternativna (svake druge ili tree
godine). To je, pored vremenskih prilika, osnovni razlog za prilino velike varijacije
ukupnih prinosa. Uprkos tome, u periodu 1992-2003. godine evidentan je blagi trend
poveanja proizvodnje. To poveanje je, posmatrano po vrstama, najznaajnije u smokve,
narande i mandarine kod kojih su, pored ukupnih, znatno porasli i prosjeni prinosi po
stablu.
Tabela 2: Proizvodnja voa (000 t); 1992-2003.
Pokazatelj
Jabuka
Kruke
ljive
Trenje
Breskve
Orasi
Smokve
Narande i mandarine
Ukupno

1992.
3,2
1,8
5,9
1,7
4,1
0,4
1,7
1,6
20,4

1993.
7,6
2,9
9,6
1,7
3,2
0,5
1,7
1,3
28,5

1994.
2,9
1,4
8,7
1,6
4,0
0,3
1,8
2,0
22,7

1995.
1,9
1,5
0,9
1,3
3,4
0,4
1,7
1,8
12,9

1996.
4,5
1,6
9,6
1,3
3,6
0,5
2,1
1,7
24,9

1997.
5,1
1,7
8,5
1,5
3,5
0,6
2,5
1,9
25,3

1998.
2,3
1,1
3,1
1,5
2,5
0,4
2,4
3,3
16,6

1999.
1,9
1,6
2,9
1,6
3,1
0,6
2,5
3,1
17,3

2000.
9,5
2,2
10,8
1,7
3,0
0,6
3,6
3,2
34,6

2001.
2,4
1,5
4,7
1,7
3,1
0,4
4,5
4,1
22,4

2002.
6,0
2,2
7,9
1,5
3,2
0,5
4,2
4,8
30,3

2003.
5,0
2,1
6,5
1,5
3,4
0,6
4,4
3,5
27,0

Izvor: SGCG

U sjevernom dijelu Crne Gore ljiva je dominantna vona vrsta i uglavnom se koristi
za proizvodnju rakije (preko 95%) dok se manji dio prerauje u demove i slatko, sui ili
konzumira u svjeem stanju. Mogunost uvanja preraevina od ljiva i njihov relativno
lak plasman uticali su da se, i pored krenja oboljelih stabala, u periodu 1992-2003.
godine, brojnost odrava na priblino istom nivou.

Mogunost otkupa trinih vikova je inilac od koga u znatnoj mjeri zavisi

proizvodnja jabuke i kruke. im se stvore mogunosti za otkup (preradu ili konzumnu
upotrebu) sakupljanje plodova biva intenzivnije, dok neizvjesna realizacija dovodi do toga
da znatne koliine plodova ostanu nesakupljene. U novije vrijeme plodovi kruke se
gotovo u cjelosti prerauju u rakiju.
Nedovoljan nivo znanja proizvoaa i neadekvatan sortiment javljaju se kao
limitirajui faktor breg razvoja voarstva u Crnoj Gori.
Maslinarstvo
Maslina je najstarija suptropska kultura na crnogorskom primorju. Procjenjuje se da
je najstarije stablo staro preko 2000 godina. Sa oko 3.200 ha, maslina pokriva treinu
ukupne povrine pod vonjacima. Od nekadanjih 620.000 stabala, danas na crnogorskom
primorju ima oko 412.000 rodnih stabala. Preovladavaju stabla stara 100 i vie godina.
Oko 70% zasada je tradicionalno, dok mladih stabala ima manje od 10%. U sortimentu su
sa vie od 90% zastupljene autohtone sorte (utica i dr.), koje se uglavnom koriste za
proizvodnju ulja, ali i za proizvodnju konzerviranog ploda na tradicionalni nain. Uprkos
sortnom potencijalu za proizvodnju maslinovog ulja ekstra kvaliteta, proizvodnja je vrlo
ekstenzivna zbog ega se ni postojei nivo proizvodnje ne koristi u potpunosti (ispod
50%). Prinos jako varira i kree se od 300 tona godinje u nerodnim godinama do 4.000
tona u rodnim godinama. Kako se ukupan prinos koji se ubere (sa manje od polovine
stabala), dijeli sa ukupnim brojem stabala to dovodi do toga da je stavka prosjenog
prinosa po stablu u statistici permanentno niska.
Trite i potranja za domaim proizvodima od masline postoji, ali zbog nedovoljne
iskorienosti raspoloivih kapaciteta i pored blagog poveanja posljednjih godina, ni
izdaleka ne zadovoljava domae potrebe.
Tabela 3: Proizvodnja masline; 1992-2003.
Pokazatelj

1992.

1993.

1994.

1995.

1996.

1997.

1998.

1999.

2000.

2001.

2002.

2003.

Broj stabala (000)

407

412

411

412

409

416

435

436

429

427

427

412

Proizvodnja (000 t)

1,0

0,9

0,2

7,6

0,2

0,3

4,0

2,4

1,8

0,4

0,6

0,9

Prinos po stablu (kg)

2,5

2,3

0,5

18,5

0,4

0,7

9,2

5,5

4,1

1,0

1,4

2,2

Izvor: SGCG

Vinogradarstvo
Povrine pod vinogradima u Crnoj Gori iznose 3.859 ha (2003). U periodu 19922003. godine povrine pod vinogradima imaju relativno ujednaen nivo, sa blagom
tendencijom rasta. Zahvaljujui povoljnim klimatsko-edafskim uslovima Crnogorskog
vinogradarskog rejona u njemu se mogu uspjeno gajiti sorte vinove loze svih periodaepoha sazrijevanja i namjene korienja.

U loznom sortimentu preovlauju vinske sorte (90%) za proizvodnju crvenih

(vranac, kratoija, merlot, kaberne) i bijelih vina (krsta, ardone, rkaciteli,
sovinjon). Stone sorte ije groe je namijenjeno za potronju u svjeem stanju
(kardinal, ribijeri, italija) ine 10%. U Biotehnikom institutu postoji kolekcija sorti
vinove loze koja se sastoji od preko 550 sorti i hibrida loze.
Imajui u vidu da od vinskih sorti na vinogradarskim terenima Crne Gore dominiraju
autohtone sorte (preko 70%), to su njihovi prinosi ujednaeni, stabilni i standardnog
sortnog kvaliteta, koji se koriste za proizvodnju vrhunskih crnogorskih vina.

Tabela 4: Vinogradarska proizvodnja; 1992-2003.

1992.

1993.

1994.

1995.

1996.

1997.

1998.

1999.

2000.

2001.

2002.

Povrina vinograda (000 ha)

3,7

3,7

3,7

3,7

3,7

3,8

3,8

3,9

3,9

3,9

3,9

3,9

Broj stabla vinove loze (mil.)

17,2

16,7

16,5

16,4

14,4

15,3

15,3

15,5

15,1

15,3

15,3

15,3

Proizvodnja (000 t)

Pokazatelj

2003.

26,4

20,9

27,4

28,4

21,6

35,8

34,9

30,1

36,0

35,3

35,0

35,1

Prinos po ha (t)

7,2

5,7

7,5

7,6

5,8

9,4

9,1

7,8

9,3

9,2

9,1

9,1

Prinos po stablu (kg)

1,5

1,2

1,7

1,7

1,5

2,3

2,3

1,9

2,4

2,3

2,3

2,3

Izvor: SGCG